Hvala gospodine predsedniče, direktoru Damjanoviću. Ja sam se javio zato što se ovde otvorila jedna tema koja je više sistemska i prosto sam želeo da na nju reagujem, jer smatram da odražava u velikoj meri sadašnju političku kulturu i odnos prema državi i prema institucijama. Naime, ove godine je dvadeset godina od donošenja prvog zakona o borbi protiv korupcije i dvadeset godina od usvajanja Ustava. Prvi put, a poslanik sam čitavom periodu sam čuo predlog da se ukine jedna samostalna i nezavisna institucija. U ovom slučaju radi se o Agenciji za sprečavanje korupcije.

Znate, svedok sam tog vremena kada se stvarala ova agencija 2006. godine, bio sam i tada u Odboru za pravosuđe i znam kolike su muke bile da se ta tema uopšte stavi na dnevni red i da se počne u svesti pre svega političara posle građana, razvijati ideja o postojanju nezavisnih institucija. Kroz niz mandata, pored različitih ideja o tome kako bi trebalo da izgleda, erm, bila je uvek ideja kako je osnažiti. Naravno, na različite načine kroz njen rad uočavaju se slabosti. Svedok sam brojnih saziva u kojim se jednoglasno glasalo o izveštajima Agencije i nikada se nije ulazilo u politička pitanja jer se to smatralo politizacijom i pritiskom na nezavisne institucije.

Pokušale su se iz korena, naravno u onoj Srbiji koja je ušla u period posle 2000. godine u proces obnove demokratije i izgradnje institucija da se pomogne da se takve institucije naprave. Čitao sam mnoge izveštaje, slušao sam mnoge diskusije. Nikada se nisu potezala politička pitanja koja su iz ugla opozicije, a bio sam tada opozicija, mole da se definišu kao političko oportuna i kao pritisak na nezavisnu instituciju. Uglavnom se diskutovalo o načelnim stvarima i na koji način se može pomoći Agenciji za borbu protiv korupcije, današnjoj Agenciji za sprečavanje korupcije.

I onda smo došli u atmosferu političke-stvorene političke kulture da kada se kritikuje jedan rukovodeći organ, nezadovoljstvo njegovim radom ima posledicu predlog da se ta institucija ukine. Znate mi smo mogli da i imali prilike da vidimo u prethodnom periodu, u prethodnim sazivima za vreme Briše Vlasti, kada je nezadovoljstvo bilo pravosuđem, načinom kako su se sudili, donosile odluke, presude ili ponašali tužioci. Rešenje je bilo da se tada otpuste sudije. Ni još tada nikom nije palo na pamet da se ukinu sudovi, ali poteglo se za idejom otpuštanja sudija To govori da smo mi u smislu političke kulture, a imamo danas priliku to da čujemo, drastično pali, da nemamo odnos prema državi u godini kada obeležavamo dvadeset godina usvajanja Ustava, da se politička kritika svodi na, po mom dubokom mišljenju, na jedno priznano politikantstvo, kako da se iskoristi prostor, da se kritikuje jedna institucija koja ima svoje internete, ima zagaranutonu samostalnost nezavisnost. Možemo mi da razmišljamo o tome da li je to, aa, na pravi način funkcioniš-funkcioniše njen rad unutar, ali ne možemo da diramo u njenu nezavisnost, jer ako ukinemo i ovakve institucije, vratićemo se u vreme koga smo bili svedoci.

Može se neki kolege tu ljute, devedesetih godina, ja sam bio protiv tadašnjeg režima, koje ne daj Bože da se ikad ponovi. Mi moramo da negujemo ovakve institucije. Moramo da imamo odgovornost prema državi. Moramo da ih podržimo, a ne da predlažemo njihovo ukidanje zato što nismo zadovoljni radom trenutnog rukovodstva. Prosto, ovo je moj apel za jedan državnički pristup, bez obzira na političke razlike, bez obzira na potrebu da se istakne i dobije prostor u ovakvim-uvakvim sednicama odbora. Da vodimo računa da je država iznad nas, da su institucije dugo, dugo građene, sada su dve decenije od institucije preka potreba i da razmišljamo kako da ih poboljšamo, a ne da iskorištavamo njihove slabosti kojih ima, sam i direktor to-to nagovorio nedostatke, za to da dobijamo jeftine političke poene