Pokušavam da nastavim, međutim, ovako snažni aplauzi, ovako snažni krici, ne znam čemu to.
Ja bih mog kolegu razumeo da se on negde oznojio, da se znojav vode napio, da će on da vraća ove kredite, ali da krenemo redom. Ne verujem u to, i dalje verujem da bi on sve gurnuo u stečaj, kredite ne bi vraćao, to ne treba vraćati. Ne bi dizao kredite sa nižom kamatom, da vraća kredite sa većom kamatom, zato što je on navikao da uzima kredite sa većom kamatom, a ne sa nižom, pa se onda postavlja pitanje ko se koliko ugradio, a ne šta je za ovu državu uradio.
Zahvaljujem vam što mi toplo mašete, jer napuštate salu, ali da krenemo redom.
(Saša Radulović, s mesta: Kako te nije sramota.)
Neki kažu da vi ličite na G17, meni ličite na IQ-17. Nego, da se vratimo ovim silnim dugovima koji su ostali, pa, bogami ja nisam bio ministar u Dačićevoj Vladi. Ovde imamo tri nosioca vlasti, četvrti je bio u Vladi G17 plus, onaj zamenik za prosvetu koga su motkama jurili zbog neke rang liste. Ja nikada nisam bio u vlasti, oni jesu. Ako je neko zadužio zemlju, ja nisam.
Da sam ja bio na vlasti mi bi danas raspravljali pošto ćemo da pozajmimo novac. Verujem da je Vlada Aleksandra Vučića onda bila na vlasti, u periodu od 2000. do 2010. godine, da mi sada ne bismo raspravljali o tome da uzmemo od, ne znam, Svetske banke, od Abu Dabija, da uzmemo kredite već da im damo kredite. Mi ne bi raspravljali pod kojom kamatom se zadužujemo, već pod kojom kamatom pozajmljujemo novac.
Evo, pokušaću da vam objasnim, zato što stalno nešto maskirate, nemojte kod mene da pokušavate, jer mi na selu smo malo zdravo razumniji, čist vazduh, priroda daje nam priliku da vrlo dobro pamtimo, da osvežimo pamćenje. Na kraju 2012. godine dug je bio 17,6 milijardi. Znači, ukoliko je bio nešto manji, ostavili ste deficit od dve milijarde, 17,6, ispod toga nije bio. Ali, zaboravili ste nešto, da mi sa sela dobro pamtimo, pa pamtimo, a kolege sa Maldiva je to smešno, ali mi pamtimo, ne samo njegove odlaske na Maldive, grickanje jastoga, vožnju jahtom itd, čarter letovima, mi pamtimo i donatorsku podršku koja je iznosila 4,1 milijardu bespovratno. Znači, tu dodajte na onih 17,6.
Pa imate Pariski i Londonski klub, to gospodin Dačić zna, 4,7 milijardi, jer je oprošteno dve trećine prethodnog duga. Znači, to je popunjeno i imamo prihod od privatizacije, 2.500 preduzeća za 2,7 milijarde, ali imate i druge prihode koji nisu išli kroz Agenciju za privatizaciju, koji su bili četiri milijarde, NIS „Mobtel“, itd. Ukupni prihodi od privatizacije su bili 6,7 milijardi.
Kad sve saberem i kad vam dodam onu milijardu iz Razvojne banke Vojvodine, da popunite ove budžete pred leto, dobijem cifru od 34,1 milijardu evra. Dug nije 17,6 na kraju 2012. godine nego je bio 34,1. Kad uzmemo da ste sem što ste zemlju zadužili, da ste potrošili donatorsku podršku, prihode od privatizacije, da ste potrošili ono iz Razvojne banke Vojvodine, prema tome, ukupno 34,1 milijardu.
U periodu do 2010. godine, Global, nemam naočare pa ne mogu da pročitam, kaže, američka, vi volite Amerikance, a ja ih ne mrzim, ali ih ne volim, ali vi volite da se pozivate na njih, pa hajde, oni kažu da je za 10 godina od 2001. godine do 2010. godine iz ove zemlje izneto 40 milijardi evra, odnosno 51 milijarda dolara. Tako kažu Amerikanci, meni ostaje, s obzirom da se uvek pozivate na njihove izvore, meni ostaje da verujem u to.
Nije što ste vi sve to potrošili, nije što ste izneli, nije što ste pokrali, nego je problem što ništa niste napravili. Vi ste od infrastrukture napravili 112 kilometara za 12 godina, čini mi se, 9,7 kilometara godišnje. Privredu ste ostavili raštimovanu, nije bilo ničega što nije prodato i pokradeno, ne znamo gde je završilo. Nema izvora duga koji bi trebao da servisira taj dug. To je još gore. Gde ste novac potrošili? Očigledno je da ste ga samo izneli.
Ovaj drugi deo duga je servisiranje vašeg duga, 24,15 uvećan za manje od 7 milijardi, ali sa kamatom koja je bila 2008. godine 117 miliona evra, a kamatu koju mi plaćamo na vaše dugove je jednu milijardu. Četiri godine po jedna milijarda za servisiranje vaših dugova je bilo 4,4 milijarde. Onda vi pitate gde je otišao novac. Za jednu godinu mi smo napravili infrastrukture nego što ste vi napravili za 12 godina. Zbog čega sam ja tu koaliciju DOS i napustio 2003. godine kada sam video ko vodi Vladu, rekao sam da himnu treba staviti da bude – Bože sačuvaj i otkazao podršku takvoj Vladi i bili su prevremeni izbori.
Niste napravili izvoz za vraćanje duga kada se država zadužuje, narod piše menicu. Država treba da štiti svoj narod i narod treba da štiti državu. To je uzajamna zaštita. Vi nikada niste pitali narod da li da ih zadužite, zaduživali ste to SMS porukama. Kada nekome daješ kredit, odnosno kad si žirant nekome, a narod je žirant nama moraš da ga pitaš da li će ti biti žirant i šta će za to da kupi. Gledaš da li će da kupi traktor, pa kasnije da servisira taj dug, vas nije bilo briga, bilo je bitno zadužiti se.
Da kažem još nešto, u vašem periodu dok ste se tako dobro zadužili 31 milijardu, 300.000 ljudi je ostalo bez posla za četiri godine. U Beogradu je sa 230.000 radnika u realnom sektoru palo na 23.000. Znači, nema izvora za vraćanje duga, a još gore unutrašnji dugovi su ostali spoljni, jer ste sve naše kamate, odnosno sve naše banke prodali stranim bankama, pa samim tim svaki unutrašnji dug postaje strani i oni to konvertuju u devize i iznose napolje. Danas, slušam te mudrace i gledam te mudre face kako nam predaju, dok pokušavamo da izvučemo ovu zemlju iz blata, a 2012. godine, da nisam došao ovde, da nisam ušao u tu baru ne bih znao koliko je ona duboka. Nažalost, znam koliko je sada duboka. Znam da mora da nam bude bolje. Znam da moramo da servisiramo dugove. Znamo da moramo da dignemo proizvodnju i da se samo pola od onih 34 milijarde pustili kroz poljoprivredu i da se pola izgubili ili pokrali, danas bi dug bio manji za 17 milijardi. Vi to niste uradili, vama je proizvod bio dug. Vi ste živeli od zaduženog, a ne od zarađenog i došlo je vreme, vrati koko što si pozobala.
Sad neko drugi treba da živi od zarađenog i još da od zarađenog odvaja, da vraća ono što je zadužen u vreme kad se novac iznosio napolje.
Mislim da mi moramo da budemo posvećeni razvoju ekonomije, da moramo vreme provoditi u radu i trudu, a ne na kauču. Ima ona izreka – ne možete se merdevinama do uspeha popeti sa rukama u džepovima. Vi ste to pokušali, zato ste pali. Mi ćemo pokušati da dođemo do uspeha ne preko kauča kao vi, ne preko Maldiva, već preko struga i pluga. Hvala.