MARIJAN RISTIČEVIĆ

Narodna seljačka stranka

Rođen 01. marta 1958. u Novim Karlovcima.

Završio je Višu školu organizacije rada.

Od 1979. do 1985. radio je u Industriji motora i traktora (IMT), a od 1986. se bavi zamljoradnjom na svom imanju.

Član je Narodne seljačke stranke od osnivanja 1990. godine, koja je 1996. prerasla u Koaliciju Vojvodina, gde je vršio funkciju sekretara. Godine 2003. iz Koalicije je isključena Narodna seljačka stranka, a sa njom i Rističvić, pri čemu mu je poništen i mandat republičkog poslanika.

Od septembra 2000. godine bio je predsednik poslaničkog kluba KV – Srpski pokret otpora sa Kosova.

Tokom 2000. godine privođen je dva puta kao aktivista “Otpora”.

Od 2002. godine predsednik je Narodne seljačke stranke. U septembru 2004. godine izabran je za predsednika Skupštine Opštine Inđija, a 5. oktobra 2007. godine je smenjen sa ove funkcije, pošto je optužen da je povredio Poslovnik.

Dva puta je učestvovao na predsedničkim izborima u Srbiji. Prvi put na neuspelim izborima u novembru 2003. kada je zauzeo četvrto mesto sa 72.105 ili 2,86 odsto glasova birača, zatim na predsedničkim izborima u junu 2004. kada je osvojio 10.198 ili 0,33 odsto glasova birača.

Nakon izbora 2012. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika, a na tom mestu je ostao i nakon izbora 2014 i 2016. godine. U sazivu od 2016. do 2020. godine obavljao je funkciju predsednika Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i zamenika člana Odbora za pravosuđe, državnu upravu lokalnu samoupravu.

Na parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo mu je potvrđen mandat, kada se našao na 46. poziciji na izbornoj listi “Aleksandar Vučić - za našu decu”.

Član je Upravnog odbora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).

Oženjen je i živi u Novim Karlovcima kod Inđije.
Poslednji put ažurirano: 21.09.2020, 16:03

Osnovne informacije

Statistika

  • 119
  • 9
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poštovani

čeka se odgovor 2 meseca i 11 dana i 16 sati

Ja sam Dejan, iz Beograda sam i imam 44 godine. Jedan sam od 50% građana koji nisu izašli na izbore jer ne veruje u institucije. Dajem Vam priliku da me uverite da grešim, da institucije rade svoj posao savesno i da živimo u demokratskoj i pravno uređenoj zemlji.

Uslovi registracije traktora

čeka se odgovor 3 meseca i 4 dana i 17 sati

Poštovani, Ovim pismom se obraćam verovatno ispred velikog broja poljoprivrednika koji imaju problem sa registracijom svojih traktora i priključnih mašina. Naime postoji veliki broj polovnih traktora koji su potpuno tehnički ispravni, ali su računi i dokumentacija zagubljeni te je dosta tešk...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Petnaesto vanredno zasedanje, 11.01.2022.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da je Linkoln rekao "Vlada naroda iz naroda za narod", tako da smo mi u praksi u Srbiji to i dobili i kad uporedimo 2012. godinu i ovu, videćemo da prethodna vlast nije delila nikome ništa, oduzimala je od koga je sve mogla da stigne, a prilikom podele vodila je računa da to podele samo sebi, odnosno da podele između sebe, srazmerno funkcijama i moći koje su u tom trenutku imali. Koliko vidim, Dragan Đilas je bio najveštiji u toj podeli i oni nisu znali kako se novac stvara, znali su samo kako se taj novac između njih deli. Nismo živeli od zarađenog, uglavnom smo živeli od prodaje imovine i od zaduživanja.

Kada govore o dugovima koje Srbija trenutno ima, oni zaboravljaju da sem duga od 17 milijardi koji su ostavili, da su ostavili kamatne stope od 6%. Zaboravili su i pri tome da su celu društvenu imovinu prodali za 6,7 milijardi i da je to zaduženje zahvaljujući tome bilo nešto manje, znači bilo 17 milijardi. Ako uzmemo da su potrošili društvenu svojinu, ako uzmemo pri tome da nam je londonski pariski klub otpisao preko četiri milijarde evra, da su i to popunili vrlo brzo, kada uzmemo i donatorsku podršku koja je bila takođe između četiri i pet milijardi, na onih 17 milijardi koje su ostavili, treba im dopisati i ovih 15 milijardi od donatorske podrške, od pariskog londonskog kluba i od prodaja gotovo kompletne društvene imovine u privatizacijama koje su bile, kako to zovu "burazerske" i u kojima su prodavali neke fabrike, šećerane za tri evra komad.

Dakle, ti prihodi, em je društvena imovina prodata ispod cene, em su novac potrošili a da pri tome nisu stvorili nova preduzeća i nisu stvorili novi privredni ambijent. Nije bilo fabrika koje su trebale da stvaraju novac. Imali su samo jednu veliku "žutu fabriku" koja je trošila novac.

Danas je budžet u odnosu na 2012. godinu veći za 100%. Znači, umesto 750 milijardi, govorim napamet sada je to 1.500 milijardi, a budžet se puni iz realnih izvora i pokušaću da objasnim i kako.

Dakle, u odnosu na fond plata koji je onda bio sada je fond plata uvećan za više od dva puta. Ukoliko su oni u toku godine u fondu plata trošili maksimalno negde od šest do šest i po milijardi sada je fond plata negde, čini mi se, na godišnjem nivou oko 14 milijardi. Fond penzija je u ovom trenutku negde oko šest milijardi. U njihovo vreme penzije su dotirane sa 48%, što znači da nije bilo uplata zaposlenih u PIO fond, nego se to dotiralo iz budžeta sa 48%. Trenutno su dotacije za penzije iz budžeta Republike Srbije nešto ispod 20%, što govori o tome da je broj zaposlenih daleko veći nego što je bio 2012. godine i da to govori o onom povećanom fondu plata o kome sam već govorio.

Naravno, kad narod ima više para, i treba da ima još više, onda on i više troši, to se vidi u našim prodavnicama, trgovinskim lancima, putevima, itd. onda i prihodi rastu i ja verujem da ovo sad kad podelimo mlađim osobama, kad podelimo kasnije penzionerima da će se na određen način jedna petina automatski kroz 20% PDV vratiti u budžet Republike Srbije, a mnoge akcizne robe će doprineti da to bude više od 20%. Dakle, došli smo u vreme kada Vlada ne mora samo, država, da uzima, već da može i da deli.

Kad smo već kod podele novca prvo apelujem na ministre i na Vladu Republike Srbije i nosioce izborne liste da razmisle malo više o prehrambenoj sigurnosti i prehrambenom suverenitetu ove zemlje, što nosioci izborne liste, odnosno predsednik Republike Srbije čini i da u ovom trenutku moramo da posvetimo pažnju pripremi prolećne setve, jer novac treba ne samo deliti, već ga prethodno i zaraditi i poljoprivreda je veoma bitna i u ovom trenutku hrana i te kako je značajan potencijal ove zemlje i ona garantuje, sem prehrambene sigurnosti stanovništva, garantuje i to da će imati višak hrane, odnosno da ćemo biti prehrambeno suverena zemlja u odnosu na CEFTA tržište, pa i neka druga tržišta. Onaj koji ima višak hrane sigurno ima neku vrstu političke moći nad onima koji u okruženju nemaju dovoljno hrane.

Najslađi plodovi su sopstvene bašte i zato apelujem da se u pripremi setve nađe novac i dodatno subvencionišemo mineralna đubriva. U ovom trenutku poljoprivrednici isporučuju kroz Direkciju za robne rezerve, isporučuju narodu brašno po 30 dinara, a u ovom trenutku mineralna đubriva koja su neophodna za setvu i za dobre prinose, a da podsetim da smo mi značajan izvoznik i da mi spadamo u prvih 10 izvoznika pšenice i kukuruza i da prolećna setva sledi, proizvodnja suncokreta, uljarica, proizvodnja šećerne repe, itd. nam sledi, da bi rod bio bogat treba nam i odgovarajuća količina mineralnog đubriva.

U ovom trenutku đubrivo mineralno je skuplje četiri puta od brašna, znači četiri puta od pšenice, četiri puta od brašna koje pekarima isporučuje država kroz Direkciju za robne rezerve. Da bi nam rezerve bile pune, da bi imali dobre prinose moramo prihraniti pšenicu i moramo u setveni sloj prilikom setve kukuruza, šećerne repe, setve, uljarica, itd. moramo da ubacimo određenu količinu azota i to košta.

U ovom trenutku je mineralno đubrivo sa neodrživom cenom evro kilogram, što u odnosu na cenu pšenice može da bude i do četiri kilograma i zato je moj apel na Vladu Republike Srbije da na određen način subvencionišemo nabavku mineralnih đubriva dodatno, da se obezbede sredstva jer su ovo vanredne okolnosti. Dakle niko nije mogao znati ni predvideti da će mineralna đubriva verovatno zbog gasa, itd. dostići cenu od jedan evro kilogram u odnosu na to, tona košta hiljadu evra a ako vam je potrebno 500 kilograma đubriva za plodonosnu njivu, onda znači da vas samo setva u mineralnim đubrivima košta 500 evra po hektaru i naši poljoprivredni proizvođači to ne mogu da plate i stoga će pribegavati tome da neće prihranjivati pšenicu, neće u setveni sloj razbacivati mineralna đubriva ili će drastično smanjiti količinu.

Preti nam opasnost da izgubimo recimo samo 10% prinosa, na pšenici bi izgubili 200 hiljada tona, na kukuruzu bi izgubili negde oko 600 hiljada tona i na uljaricama uglavnom bi šteta bila negde oko po mom proračunu između 800 hiljada i milion tona, što po 250 evra dobićete manje u izvozu, u prodaji dobićete manje od 250 miliona evra.

Moj apel je s obzirom da će ovo sigurno da košta negde oko 150 miliona evra uplate mladima, penzionerima pozdravljam takođe uplatu, ali verujem da novac koji bi se dao za poljoprivrednu proizvodnju da bi se vratio tako što bi recimo za taj državni deo mineralnog đubriva subvencionisani seljaci na leto isporučivali ili u jesen određenu količinu pšenice u razmeni i određenu količinu kukuruza, što bi bilo u pravcu koji je predsednik Republike i nosilac izborne liste ove većine, bilo u pravcu njegovih težnji da se maksimalno obezbedi što veća količina hrane, što veća količina žitarica, da se obezbedi i da država na takav način ima prehrambenu sigurnost i da ima neku vrstu suvereniteta, odnosno da izvozom može da zadovolji potrebe regionalnih tržišta.

Da vas podsetim da ukoliko budu prinosi manji zbog sirotinjske prihrane žitarica, ukoliko prinosi budu manji u ovoj količini koju sam rekao, 10%, to za pšenicu i kukuruz znači oko 800 hiljada tona, da ćemo izgubiti deo tržišta zato što ćemo smanjiti izvoz, a kada smanjimo izvoz tako ćemo izgubiti deo tržišta koji trenutno držimo i zauzimamo i zato je moj apel i na ministra i na Vladu Republike Srbije da razmisle da se jedno šest milijardi uputi za subvencionisanje mineralnih đubriva na takav način da učestvuju sa jednom trećinom troška tog đubriva. Na takav način bi se upotrebilo oko 150 hiljada tona đubriva, a što bi donelo prinos – obično jedan kilogram đubriva donese između tri i četiri kilograma žitarica i u ovom trenutku to znači da bi na 150 hiljada tona imali veće prinose, 600 hiljada tona, što ide u onom balansu da ne izgubimo 800 hiljada tona.

Mislim da kilogram đubriva donosi tri i po do četiri kilograma. Da u ovom trenutku kada je cena žitarica 250 evra, a cena đubriva je hiljadu evra, poljoprivrednici nemaju motiv to da rade. Još ako predvide da će biti suša onda taj kilogram đubriva ne donose četiri već dva i po kilograma dodatna i mogu da izgube motiv da ne prihrane poljoprivredne useve, što će rezultirati značajnim gubitkom u izvozu, a i gubitkom određenih tržišta.

Mislim da na kraju završim sa Kisindžerovom izrekom da onaj ko kontroliše hranu na određen način kontroliše ljude i mislim da mi u proizvodnji hrane imamo i te kakvu šansu i da treba pronaći sredstva pre prolećne setve, da se maksimalno iskoriste priroda, plodno zemljište i mnogo vredni ljudi i da ne izgubimo na prinosima, odnosno da ako je to moguće, s obzirom da je prošla godina bila sušna i da će prošlogodišnji izvoz kukuruza koji će se dešavati sve do oktobra i novembra ove godine, da će biti nešto manji i mi treba da nadoknadimo i taj gubitak, odnosno da se pripremimo za jednu, ako Bog da, rodnu godinu i da iskoristimo, što sam rekao, i prirodne okolnosti i plodno zemljište i veoma vredne ljude kojima zahvaljujem na svemu što su uradili u setvi pšenice do sada. Hvala.

Šesnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 28.12.2021.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo razmatrali „Open Balkan“, kako se to popularno zove, i kao predsednik najvažnijeg Odbora, po meni, zato što je izvoz poljoprivrede i prehrambene industrije 20% ukupnog izvoza Srbije. Dakle, to je najvažnija grana, koja najviše doprinosi i gde je pokrivenost uvoza izvozom 186%.

Dakle, kada uvezemo kafu, banane, kivi itd. i sve druge poljoprivredne i prehrambene proizvode iz celog sveta suficit je 86%. Vrednost izvoza je dostigao 4,7 milijardi.

Najvažniji partneri su EU, pa onda ide CEFTA, pa Rusija. Zato ovima koji nas stalno kritikuju zbog toga što smo između Rusije i Evropske unije, sada mogu da odgovorim, mada nisu tu, na primeru maline i jabuke. Ukoliko se odreknemo Rusije, gubimo izvoz jabuka. Ukoliko se odreknemo EU, gubimo izvoz maline. Ukoliko se ne odreknemo ni jednih, ni drugih, trgujemo i sa jabukama i sa malinom, što je u korist poljoprivrede i poljoprivrednih proizvođača.

Vrednost izvoza u EU je 55% do 60% ukupnog izvoza poljoprivrede i prehrambene industrije. Od 2008. i 2009. godine mi smo postali tržište EU. Potpisivanjem SSP-a, odnosno verifikacijom 2007. godine, potpisivanjem 2008. godine mi smo postali tržište EU i teško se takmičiti sa EU, s obzirom da u poljoprivredi oni još uvek imaju podsticaje koji su nekoliko puta veći nego što su u Srbiji.

Hoću da kažem da se sa EU često takmičimo po damping uslovima zato što EU ume u Srbiju da ubaci poljoprivredne prehrambene proizvode koji su ispod cene koštanja zahvaljujući podsticajima koji su nekada i pet puta veći nego što su u Srbiji. To je osvajanje tržišta sa proizvodima ispod cene koštanja.

To nam se ne dešava sa CEFTA tržištem. Pokrivenost uvoza izvozom je značajna u CEFTA-i zato što je veća od proseka i iznosi 240%. Znači, ono što uvezemo iz zemalja CEFTA tržišta je Bosna, Crna Gora, Albanija, Makedonija, Moldavija, čini mi se i 240% je pokriveno, odnosno za 140% više izvezemo nego što uvezemo.

Zato je CEFTA tržište veoma značajno, zato što se sa njima takmičimo pod ravnopravnim uslovima. Znači, nema podsticaja u vrednostima koje su istaknute sa takmičenja sa EU. Zato je „Open Balkan“ veoma značajan. Makedonija i Albanija za sada… Ne znam zašto Bosna neće, ne znam zašto Crna Gora neće, ali ove dve države koje hoće, moram da kažem našem poljoprivrednicima da je izvoz u Albaniju 198 miliona, uvoz 62 miliona. Znači, višak je 136 miliona, odnosno Makedoniji više prodamo 136 miliona nego što uvezemo. Uvoz iz Makedonije je 62, a mi izvezemo u Makedoniju za 198. Sa Albanijom je vrednost izvoza srpskog 51 milion evra, uvoz 25. Pokrivenost uvoza izvozom u Makedoniju i Albaniju je 300%. Znači, 120% iznad proseka.

Naši najvažniji proizvodi su brašno, pšenica, kukuruz uopšte, a posebno na tržištima CEFTA.

Uvoz, to naši poljoprivrednici treba da znaju, je iz Albanije uglavnom paradajz, krastavci, nešto od mlečnih proizvoda moguće, ali to je samo u proleće. Tada su u nekom položaju koji je dominantniji prema našim poljoprivrednicima, jer mi moramo da garantujemo slobodno trgovinu kao što i oni garantuju nama.

Ukoliko bi mi uvodili neke mere, što često predlažu, onda bi izgubili izvoz koji je vredan 250 miliona evra. Uvoz je, samo da posetim, 87 miliona evra, znači, tri puta manji i mi moramo, naravno, kao i oni, dopustiti konkurenciju, ali naši proizvođači paradajza se bune kada je u proleće cena niska, ali kada dostigne cenu od 200 dinara u julu, u avgustu itd, onda se naši proizvođači ne bune, što je shvatljivo. Ali, moramo znati da nismo sami. Ja pozdravljam ukupno „open“, posebno zbog poljoprivrede i prehrambene industrije, ali sveukupno to je veoma značajno, jer su to principi EU, slobodan protok ljudi, roba i kapitala, i mislim da kao Srbija možemo da budemo dominantni, a svi drugi mogu da poprave svoje ekonomske bilanse.

Srbija nije ono što je bila 2012. godine. Srbija je sada znatno jača. Da podsetim ove razne ekologe itd, da poljoprivreda jeste na određen način zagađivač životne sredine, ali ne vidim ove ekologe na biciklima, ne vidim da su prestali da jedu, ne vidim da se žale na kvalitet hrane. Svaka proizvodnja iziskuje određenu štetu po životnu sredinu. Bitno je da to bude u skladu sa propisima, a poljoprivreda je grana koje se mi ne možemo odreći i koja u stočarstvu, recimo, zagađuje životnu sredinu u vazduhu, odnosno staklenu baštu više nego sva prevozna sredstva na zemaljskoj kugli.

Ali, pošto se ne mogu odreći hrane, meni je drago što nemamo tu vrstu pobune raznih ekologa. Stoga, ja očekujem da barem po pitanju „Open Balkana“, po pitanju poljoprivrede, prehrambene industrije, velikog izvoza koji ostvarujemo, i to sam već rekao, uprkos tome što EU daje pet puta veće podsticaje, uprkos svemu tome, mi imamo suficit, mi imamo pokrivenost uvoza izvozom 186% i to treba pozdraviti i zahvaliti našim poljoprivrednim proizvođačima, koji za razliku od proizvođača u EU, po znatno lošijim uslovima ostvaruju ovakve izuzetne rezultate. Hvala.

Petnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 23.12.2021.

Dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku, kao i do sada, želim da kažem da žalim nad svim muslimanskim žrtvama koje su se desile u Bosni i Hercegovini, pa i na teritoriji bivše Jugoslavije. Očigledno da oni koji tvrde da je u Srebrenici počinjen genocid ne žale i nisam čuo do sada da žale nad srpskim žrtvama, ali ja mislim da oni ne žali ni sopstvene žrtve, već da ih politički upotrebljavaju u političkim ciljevima, ne samo svojim političkim ciljevima, već i ciljevima svojih mentora.

Nisam baš mislio da se javljam za reč, ali Sveti Nikola je bio nedavno. Na Svetog Nikolu u kraju mog oca, u kraju moje majke gde su rođeni, 1992. godine u selu Jošanica, opština Foča, prema Goraždu, ubijeno je od strane armije Bosne i Hercegovine 56 Srba na slavu. Ubijeni su sekirama i noževima i do dana današnjeg za to nikada niko nije odgovarao. To je dokaz da Haški sud nije uspostavio poverenje između zaraćenih naroda, već da je svojim presudama i svojim činjenjem i nečinjenjem, kažnjavanjem nekad nevinih, nekažnjavanjem puno puta krivih, raspirivao nepoverenje između ne tako davno zaraćenih naroda.

Među 56 žrtava 21 su bile žene, žene, 16 Višnjića, dve familije kompletne su poklane noževima i ubijene sekirama, troje dece. Najmlađa Danka Tanović je imala dve godine, Dražen je imao osam, a Dragana je imala 10. Zato sam se javio, jer oni zaslužuju da budu pomenuti i da kažem da za taj zločin nikada niko nije odgovarao, što je za osudu, ne samo nas Srba, već i za osudu onih koji danas nisu došli, a insistiraju da je u Srebrenici počinjen genocid.

Ako može u jednoj opštini da bude počinjen genocid, zašto ne bi mogao u jednom selu, tim pre što ovde nije bilo odvajanja žena i dece? Surovo su svi likvidirani na dan slave Svetog Nikole.

Zato tvrdim da su zločini u Srebrenici i oko Srebrenice međusobno povezani, ali da to nije genocid, ni da ovaj surovi zločin takođe nije genocid, jer to nije uništavanje cele jedne populacije i tako dalje, neselektivno. Ako je genocida bilo, a bilo je 21. veku u Bosni i Hercegovini, genocida je bilo nad Srbima, a poslednji genocid koji se dešava je genocid na istinu. Hvala.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.12.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje za predsednika Vlade i za ministra – šta misle da preduzmu povodom ekstremističkih aktivnosti koje iskazuje Savez za Srbiju?

Navešću primer špijuna Obradovića. Dakle, 1999. godine dok su neki mladići ginuli na Košarama, a već sam navodio Tibora Cernu, vojnika mađarskog porekla, koji je poginuo braneći Srbiju i poslednje reči su mu bile – za ovu zemlju vredi umreti, u to isto vreme Dragan Đilas nije bio na vojnom oklopnom vozilu koje se zove „Praga“, nego je bio u Pragu. Podizao je svoju firmu sa željom da u Češkoj zaradi 74 hiljade evra.

Boško Obradović je imao preča posla u Beogradu da pokrene list „Dveri“. Sergej Trifunović je plakao od ministra do ministra, sve dok nije prebegao u Ameriku na agresorsku stranu. Dušan Teodorović je napustio fakultet i pobegao na agresorsku stranu u SAD. Vuk Jeremić, njega je otac sklonio u London da mali ne bi omirasao barut nekom naftaškom stazom. To je ta tzv. patriotska linija Saveza za Srbiju.

Nije ni čudo što su te pobegulje za heroja uzele gospodina Obradovića iz „Krušika“ koga je mama zaposlila, a kada je mama napustila mesto direktora on je pet godina prikupljao dokumentaciju, predao je bugarskim novinarima i tako ugrozio posao, koliko sam razumeo, od 80 miliona evra.

Današnja ekstremistička organizacija Savez za Srbiju, predvođena Đilasom, Marinikom Tepić, Boškom Obradovićem, Vukom Jeremićem, tog lika, kako to mladi kažu, predstavljaju kao velikog heroja. Dakle, vrednosno gledano šta naši mladi treba da nauče, odnosno šta će Vlada preduzeti da se takvi postupci preduprede, odnosno kazne po zakonu jer po meni su to antidržavne aktivnosti sa ciljem da se nanese politička šteta i materijalna šteta našoj namenskoj industriji, odnosno da se favorizuju konkurentske namenske industrije okolnih zemalja? Hvala.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.12.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedno od pitanja je za ministra zdravlja - koliki je napredak učinjen iz oblasti zdravstva Srbije, u odnosu na zemlje Evrope, poslednjih godina, obzirom da smo bili poslednji po kvalitetu zdravstvenih usluga u svetu, dok su vladali ovi koji bojkotuju Narodnu skupštinu.

Takođe, pitanje za predsednika Vlade ili nekog člana Vlade - šta će država preduzeti, a napraviću jedan uvod, da je 2007. na 2008. godinu, Vuk Jeremić, Borko Stefanović su američkoj ambasadi kod Dženifer Braš tražili da Vlada SAD utiče na kosovske Albance da proglašenje lažne države Kosovo, proglašenje nezavisnosti ostave do posle izbora da bi Boris Todić bio izabran za predsednika. Depeše "Vikiliksa" to jasno pokazuju, da su u ambasadu išli Dragan Đilas koji se uz put žalio na Konuzina, kao borac protiv ruskog uticaja, Borko Stefanović i Vuk Jeremić i da su u toj situaciji obećali da će kao vlast tadašnja poštovati crvene američke linije. Posle toga su aktivno učestvovali u izgradnji divlje države Kosovo, tako što su tražili mišljenje Međunarodnog suda pravde, a da niko to od njih nije tražio i na čemu sad Tači temelji kosovsku nezavisnost, takođe su pregovore izmestili, zajedno sa Borisom Tadićem iz UN u EU i tako eliminisali Rusiju i Kinu. Ono što kao vlast nisu uspeli da dovrše ovih dana, pokušavaju da to dovrše kao opozicija.

Vama je svakako poznato šta je Marinika Tepić izjavila pre neki dan ovde na konferenciji za štampu u Narodnoj skupštini, govoreći da su povučena priznanja lažne države KiM, da su plaćena novcem, upravo od izvoza naoružanja iz namenske industrije, te da je navodno Vlada Republike Srbije, ministar spoljnih poslova novcem dobijenog od izvoza naoružanja, platilo drugim državama da povuku priznanje lažne države KiM.

Kao neko ko je ugostio delegaciju Gane, ja znam da to nije istina, ali zbog javnosti tražim da nam kažete, kao predsednik Vlade i kao ministri, šta će država preduzeti da zaštiti nacionalne i državne interese, odnosno na koji način će sankcionisati ovakvo ponašanje Marinike Tepić koja je samo rekla ono što je Dragan Đilas napisao? Hvala.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije predsednik Vučić potpisao Briselski sporazum, nego gospodine Dačić, koliko se ja sećam. To je jedno.

Drugo, odgovor premijerki na pitanje šta je Vlada mislila 2011. godine. Vlada je mislila kako da obezbedi Đorđu Vukadinoviću da dobije na lutriji, ali da ne kupuje srećku. On je dabl laki men – dva puta srećan. Nije kupovao srećku, a dobijao je milione od Tadića na lutriji. Otuda i njegovo tumačenje nezavisnosti Kosova koje se desilo 2008. godine. On je to verovatno prespavao onako sa lutrijom ispod glave.

Dakle, prvo želim da pozdravim vašu izjavu. Pitanja postavljam ministru zdravlja, da kaže šta misli o specijalizacijama, o ovim novim lekarima mladim.

Ministru poljoprivrede postavljam pitanje šta misli o zameni stočne hrane za stoku?

Gospođo premijerka, želim prvo da pozdravim izjavu o suzbijanju rada na crno i s tim u vezi tumačiću izveštaj Evropske komisije.

Svakako ste čuli za Junajted mediju i Junajted grupu, SBB, Šolaka i Đilasa. Dakle, vi znate da se naši domaći elektronski mediji registruju u REM i da plaćaju naknadu za emitovanje, plaćaju SOKOJ, plaćaju RATEL itd. Svakako znate i Međunarodnu konvenciju koja prekograničnim televizijama dozvoljava da reemituju izvorne programe iz zemlje gde su registrovani bez ikakve naknade na teritoriji Republike Srbije, odnosno svi potpisnici Konvencije Saveta Evrope. Vi to svakako znate.

Vi ste svakako čuli za kanale koji se novu „Nova“, N1, trinaest sport klubova i negde oko 20 lažnih piratskih prekograničnih kanala, koji u Srbiji rade na crno zato što prekogranični kanali moraju da reemituju izvorni program bez prekrajanja, ometanja, priloga i reklama, dakle, onakav kakav se prikazuju u Luksemburgu.

Gospoda Đilas i Šolak, Junajted medija, su registrovali dvadesetak lažnih prekograničnih kanala u Luksemburgu koji ne emituju program iz Luksemburga, već ga emituju iz Beograda.

Vi svakako znate da Olja Bećković ne vodi emisiju u Luksemburgu, da Ivan Ivanović ne vodi emisiju u Luksemburgu, da Jugoslav Ćosić ne vodi emisiju u Luksemburgu, već se to radi iz Beograda. To su lažni piratski pregoranični kanali, koji ne plaćaju nikakvu naknadu za emitovanje, nego na svom kablovskom povezanom operateru puštaju te kanale, iako oni nisu … U suštini su domaći, a oni žele da kažu da su prekogranični. Time se direktno radom na crno ugrožava rad domaćih elektronskih medija. To je vezano za izveštaj o kablovskim operaterima i slobodi medija, jer su kod nas u Srbiji mediji toliko preslobodni da ne moraju čak ni da se registruju u Republici Srbiji.

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.04.2021.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje prvo pitanje je za Ministarstvo poljoprivrede, odnosno Direkcije za vodu, to je dokle se došlo sa zalivnim sistemima iz fonda Abudabi? Posebno me interesuje naravno deo koji je u blizini tamo gde ja radim i živim, a radi se o projektima Slankamen Novi, Slankamen Stari. To su dva projekta zalivnih sistema, a treći zalivni sistem je Stara Pazova. S tim u vezi interesuje me dokle se došlo sa zalivnim sistemima u opšte, a posebno na zalivima tri pomenuta sistema.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre deset godina, Dušan Petrović je obećao da će se navodnjavati u Srbiji, da je to državni projekat za navodnjavanje milion hektara. To njegovo obećanje nije bilo prazno, bilo je ispunjeno maštom, iluzijama i prevarama, dakle, od toga nije bilo ništa, koliko ja znam, a predsednik sa Odbora za poljoprivredu, uporno i dosledno se radi na realizaciji projekta iz Abudabi fonda oko navodnjavanja i s tim u vezi želeo bih odgovor na ova pitanja, tako da sa tim nekim odgovorima, na sledećim sednicama mogu da upoznam i Narodnu skupštinu.

Drugo moje pitanje vezano je takođe za vode, odnosno da li Ministarstvo poljoprivrede upoznato sa idejnim projektom Institutom za vode Černi, a radi se o snabdevanju pijaćom vodom stanovništva Srema, odnosno opština koje se nalaze na teritoriji Srema, radi se o izvorištu Stara Draga Hrtkovci i za snabdevanje svih opština u Sremu je potrebno oko sto miliona evra. Znam da postoji idejno rešenje i moje pitanje Ministarstvu poljoprivrede, da li se radi na tom projektu s obzirom da i predsednik Republike, a i državno rukovodstvo, Vlada Republike Srbije da traži što više projekata da se realizuje iz ove oblasti.

Sledeće moje pitanje, naravno, omiljeni REM. Sledeća pitanja su upućena REM-u, to je vezano za ove Šolakove i Đilasove kanale, odnosno moje pitanje REM-u – Da li znaju za član 64. Zakona o elektronskim medijima, odnosno za činjenicu da prenose kvalifikacija za evropski i svetsko prvenstvo u fudbalu isključivo, podvlačim, isključivo mogu da prenose televizijski kanali koji pokrivaju celu zonu Republike Srbije? Dakle radi se o nacionalnim kanalima. Da li im je poznata ta činjenica, s obzirom da su oni sastavili tu lisu najvažnijih događaja u kojoj spadaju kvalifikacije.

Da li im je poznata činjenica da se taj isključivi prenos za televizijske kanale, za te sportske priredbe ne realizuje na kanalima koji pokrivaju celo tržište, već na Šolakovim i Đilasovim kablovskim kanalima koji lišavaju prava građane Republike Srbije da prate najvažnije sportske događaje, što je definisano članom 74. i listom najvažnijih događaja koje je sastavio sam REM?

Da li im je poznato da ti prekogranični kanali za koje ja tvrdim da su lažni, emituju u sklopu toga na desetine hiljada sekundi reklame na sport klubovima, odnosno na Novoj sport i Novoj S televiziji i da prilikom prenosa tih događaja ne ovlašćeno u kanale koji navodno reemituju program ubacuju na desetine hiljada sekundi u toku dana reklama, što je u nekoj neto vrednosti oko pedeset hiljada evra po jednom kanalu, a radi se o 13 kanala sport klubova i ukupno 30 kanala koje pripadaju Junajted mediji koji svakodnevno emituje reklame.

Pitam REM da li im je poznata činjenica da je članom 27. o oglašavanju zabranjeno da prekogranični kanali ubacuju domaće reklame?

Takođe, pitam REM da li im je poznato da posle poslednjih izmena i dopuna u sastavu Saveta REM-a, da su Junajted medija i njena CAS medija sa svojih prekograničnih lažnih kanala prešli na prekrajanje klasičnih prekograničnih kanala kao što su „Discovery“, „History“, „Fox“ kanali, kanal „TV 1000“, da se na tim kanalima preko CAS medija emituju reklame, takođe u dnevnom iznosu i po 10.000 sekundi što sa onim prvim slučajem, pitam REM da li im je jasno da na takav način, neovlašćeno, protivzakonito, suprotno zakonu o elektronskim medijima, suprotno zakonu o oglašavanju Junajted grupa ubira više desetina miliona evra na godišnjem nivou i na takav način ugrožava domaće kanale koji treba da žive od marketinga, odnosno od tih reklama na koje domaći kanali imaju isključivo pravo, a ugrožavaju ih lažni kanali Junajted medije, Junajted grupe, CAS mediji, Dajrekt medije tzv. Šolakovi i Đilasovi kanali?

Hvala.

Prvo redovno zasedanje , 03.03.2020.

Dame i gospodo narodni poslanici, po pitanju Kosova i Metohije, kada je teško Vlasima, možete da zamislite kako je nama.

Moje prvo pitanje je u stvari čestitka. Dakle, čestitam predsedniku Vlade Republike Srbije, Ministarstvu spoljnih poslova, Narodnoj skupštini Republike Srbije i svim kolegama poslanicima, bez obzira na političko opredeljenje, čestitam povlačenje priznanja lažne države Kosovo od strane države Sijera Leone. To je značajno, posebno za nas iz vladajuće većine, što demantuje one koji kažu da ćemo se mi odreći naše južne pokrajine Kosovo i Metohija zarad ulaska u EU. To ih najbolje demantuje, nismo mi Vuk Jeremić, nismo mi Boris Tadić, nismo mi Dragan Đilas, nismo mi Borko Stefanović, da bi to učinili. Ipak, hvala svima koji ulažu napore da se međunarodno priznanje, lažne države, divlje države Kosovo i Metohije, NATO baze, a ja mislim da će biti država samo dok bude NATO baze, da posle toga će ponovo biti naša južna pokrajina. Hvala svima koji se zalažu u tom pravcu.

Pitanje se odnosi, ponovo na izbore – šta će Vlada Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Ministarstvo policije, preduzeti povodom najave ometanja izbornog procesa koji sledi za par meseci u Republici Srbiji u izborima za narodne poslanike, pokrajinskim izborima i izborima za lokalne skupštine.

Naime, određena vrsta kriminalaca koji sebe predstavljaju kao političarima, ovi iz ovog žutog dela nesrećne opozicije, najavljuju da će nezakonitim sredstvima, kriminalnim radnjama, pokušati da onemoguće sprovođenje izbora u određenim opštinama, u određenim lokalnim samoupravama, a time ometati izborni proces u Republici Srbiji, da će to pokušati. Zato je moje pitanje - šta će Vlada Republike Srbije, nadležni organi preduzeti da se to predupredi, a ako se bude dešavalo da se efikasno takvo ometanje otkloni u toku izbornih radnji i da se takvi počinioci procesuiraju u najstrožem mogućem obliku kažnjavanja?

Moje sledeće pitanje je – šta će Ministarstvo kulture i informisanja, šta će Ministarstvo pravde preduzeti povodom presude koja je doneta u Višem sudu u Frankfurtu, u Nemačkom sudu, koji je presudom izdao privremenu meru zbog piraterije „Junajted grupe“, gde spadaju „Junajted medija“, SBB, Šolak i Đilas, gde je sud u Nemačkoj utvrdio da su dekodirali nelegalno kanale Telekoma i prikazivali ga na platformama „Junajted grupe“, i time izvršili akt piraterije i po procenama nemačkog suda naneli Telekomu Srbije štetu od stotinu miliona evra - šta će se preduzeti od strane ministarstva i šta će preduzeti naše pravosuđe i tužilaštvo da po tom pitanju kazni „Junajted grupu“ i u Srbiji, kao što je kažnjava i u Sloveniji, Nemačkoj i tako dalje?

Na kraju, moje pitanje vezano za poljoprivredu je, šta možemo da učinimo u narednom ciklusu da se ubrzaju isplate subvencija podsticaju u poljoprivredi? Koliko možemo da ubrzamo taj proces? To je pitanje za Ministarstvo poljoprivrede, odnosno za Upravu za agrarna plaćanja, pošto novca ima sasvim dovoljno, pošto se radi o obrađivanju određenih zahteva i predmeta, pošto se oni umnožavaju. Da li postoji mogućnost da zaposlimo određeni broj ljudi i da ubrzamo proces obrade zahteva poljoprivrednika, a samim tim pošto ima dovoljno novca, ta isplata bude efikasna i brža, ne samo da ne bi neko pomislio u ovo predizborno vreme već i u budućem periodu? Hvala vam.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 27.02.2020.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje prvo pitanje je vezano za Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Šta će Ministarstvo za državnu upravu preduzeti, ako na teritoriji opštine Stari grad opštinsko rukovodstvo, na čelu sa Bastaćem, koji je poznat po nabijanju kese na glavu političkim protivnicima, odnosno kumovima koji prikupljaju novac, dakle, šta će preduzeti ukoliko se ne formira opštinska izborna komisija?

Postoji indicije da Bastać i njegova kriminalna ekipa, koja trenutno vlada na teritoriji opštine Stari Grad, neće formirati opštinsku izbornu komisiju, sa ciljem da deligitimizuje predstojeće izbore. Ukoliko to ne učine, koliko ja znam, a to pitam Ministarstvo za državnu upravu, grad Beograd treba da preduzme određene radnje da bi građani Starog Grada imali pravo da posle kriminalca izaberu novo rukovodstvo na predstojećim lokalnim izborima, koji se održavaju zajedno sa izborima za narodne poslanike, što daje posebnu težinu, s obzirom da RIK i lokalna izborna komisija treba da obave zajedničke izborne radnje, na teritoriji, ne samo Starog Grada, već u celoj Srbiji.

Moje drugo pitanje se odnosi na Ministarstvo kulture i informisanja, a i druge organe, šta će preduzeti povodom, po meni širenja lažnih vesti, od organizacije koja se zove BIRODI? Ta organizacija je poznata po tome što njeni predstavnici sede u ekspertskom timu Dragana Đilasa, zajedno recimo sa ovim Čedomirom Čupićem, poznatim kao seksualni predator na fakultetu, kao čovekom koji je falsifikovao svoje kolege i za to priznao u tužilaštvu krivicu, onda možete zamisliti kada takve moralne veličine, koje se druže sa gospodinom Čupićem i koji su članovi Đilasovog ekspertskog tima, za svaki slučaj za Šolakovu i Đilasovu televiziju objave da je to televizija koja ima najbolje izbalansirani program i uređivačku politiku.

Po meni to spada u širenje lažnih vesti. Ne znam zašto je ova država dopustila da strane televizije, a ja sam vas upozoravao godinu dana, da strane prekogranične, fiktivno strane prekogranične televizije, registrovane fiktivno u Luksemburgu, mogu da učestvuju aktivno u procesu pred izbore, odnosno čak i u izbornoj kampanji. S tim u vezi, nisu registrovane u Srbiji, ne znaju kada su izbori u Luksemburgu, a ovde će emitovati program i ova nevladina organizacija BIRODI pokušava da to što oni rade, protiv Vlade Republike Srbije, a reći ću i protiv države Srbije, da predstave kao izbalansirani program i za mene BIRODI nije nevladina organizacija gospodine Orliću, nego je to antivladina i antidržavna organizacija, koja širi lažne vesti.

Ja sam vas upozoravao, prethodnih godinu dana, da N1 i Nova S televizija, zajedno i sa dvadesetak lažnih prekograničnih televizija, koje pripadaju Šolaku i Đilasu, će u izbornoj kampanji pokušati sve da učine da u izboranoj kampanji šire lažne vesti, da utiče na izborni proces u Republici Srbiji.

Ja vas pitam, s obzirom da je u Crnoj Gori, zabranjeno emitovanje programa dve naše televizije, koji su nedvosmisleno registrovane u Republici Srbiji, emituju program u Republici Srbiji i samim tim u Crnoj Gori istovremeno se preuzima program, znači legalne su prekogranične televizije, a Crna Gora je zabranila emitovanje legalnih prekograničnih televizija, jer navodno utiču na javno mnjenje i na gospodina Đukanovića.

U ovom slučaju mi dopuštamo da lažne prekogranične televizije rade gore stvari i nema nikakve reakcije države i s tim u vezi moje pitanje - šta će država preduzeti povodom širenja lažnih vesti i povodom toga što strane televizije aktivno učestvuju u izbornoj kampanji i zamislite recimo, da Rusija na takav način to radi u Americi? Hvala.

Imovinska karta

(Novi Karlovici, 30.01.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 103000.00 RSD 03.06.2016 -
Član odbora Republički fond za zdravstveno osiguranje Republika Mesečno 40500.00 RSD 12.01.2015 -