Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Marijan Rističević

Marijan Rističević

Narodna seljačka stranka

Govori

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da je Linkoln rekao "Vlada naroda iz naroda za narod", tako da smo mi u praksi u Srbiji to i dobili i kad uporedimo 2012. godinu i ovu, videćemo da prethodna vlast nije delila nikome ništa, oduzimala je od koga je sve mogla da stigne, a prilikom podele vodila je računa da to podele samo sebi, odnosno da podele između sebe, srazmerno funkcijama i moći koje su u tom trenutku imali. Koliko vidim, Dragan Đilas je bio najveštiji u toj podeli i oni nisu znali kako se novac stvara, znali su samo kako se taj novac između njih deli. Nismo živeli od zarađenog, uglavnom smo živeli od prodaje imovine i od zaduživanja.

Kada govore o dugovima koje Srbija trenutno ima, oni zaboravljaju da sem duga od 17 milijardi koji su ostavili, da su ostavili kamatne stope od 6%. Zaboravili su i pri tome da su celu društvenu imovinu prodali za 6,7 milijardi i da je to zaduženje zahvaljujući tome bilo nešto manje, znači bilo 17 milijardi. Ako uzmemo da su potrošili društvenu svojinu, ako uzmemo pri tome da nam je londonski pariski klub otpisao preko četiri milijarde evra, da su i to popunili vrlo brzo, kada uzmemo i donatorsku podršku koja je bila takođe između četiri i pet milijardi, na onih 17 milijardi koje su ostavili, treba im dopisati i ovih 15 milijardi od donatorske podrške, od pariskog londonskog kluba i od prodaja gotovo kompletne društvene imovine u privatizacijama koje su bile, kako to zovu "burazerske" i u kojima su prodavali neke fabrike, šećerane za tri evra komad.

Dakle, ti prihodi, em je društvena imovina prodata ispod cene, em su novac potrošili a da pri tome nisu stvorili nova preduzeća i nisu stvorili novi privredni ambijent. Nije bilo fabrika koje su trebale da stvaraju novac. Imali su samo jednu veliku "žutu fabriku" koja je trošila novac.

Danas je budžet u odnosu na 2012. godinu veći za 100%. Znači, umesto 750 milijardi, govorim napamet sada je to 1.500 milijardi, a budžet se puni iz realnih izvora i pokušaću da objasnim i kako.

Dakle, u odnosu na fond plata koji je onda bio sada je fond plata uvećan za više od dva puta. Ukoliko su oni u toku godine u fondu plata trošili maksimalno negde od šest do šest i po milijardi sada je fond plata negde, čini mi se, na godišnjem nivou oko 14 milijardi. Fond penzija je u ovom trenutku negde oko šest milijardi. U njihovo vreme penzije su dotirane sa 48%, što znači da nije bilo uplata zaposlenih u PIO fond, nego se to dotiralo iz budžeta sa 48%. Trenutno su dotacije za penzije iz budžeta Republike Srbije nešto ispod 20%, što govori o tome da je broj zaposlenih daleko veći nego što je bio 2012. godine i da to govori o onom povećanom fondu plata o kome sam već govorio.

Naravno, kad narod ima više para, i treba da ima još više, onda on i više troši, to se vidi u našim prodavnicama, trgovinskim lancima, putevima, itd. onda i prihodi rastu i ja verujem da ovo sad kad podelimo mlađim osobama, kad podelimo kasnije penzionerima da će se na određen način jedna petina automatski kroz 20% PDV vratiti u budžet Republike Srbije, a mnoge akcizne robe će doprineti da to bude više od 20%. Dakle, došli smo u vreme kada Vlada ne mora samo, država, da uzima, već da može i da deli.

Kad smo već kod podele novca prvo apelujem na ministre i na Vladu Republike Srbije i nosioce izborne liste da razmisle malo više o prehrambenoj sigurnosti i prehrambenom suverenitetu ove zemlje, što nosioci izborne liste, odnosno predsednik Republike Srbije čini i da u ovom trenutku moramo da posvetimo pažnju pripremi prolećne setve, jer novac treba ne samo deliti, već ga prethodno i zaraditi i poljoprivreda je veoma bitna i u ovom trenutku hrana i te kako je značajan potencijal ove zemlje i ona garantuje, sem prehrambene sigurnosti stanovništva, garantuje i to da će imati višak hrane, odnosno da ćemo biti prehrambeno suverena zemlja u odnosu na CEFTA tržište, pa i neka druga tržišta. Onaj koji ima višak hrane sigurno ima neku vrstu političke moći nad onima koji u okruženju nemaju dovoljno hrane.

Najslađi plodovi su sopstvene bašte i zato apelujem da se u pripremi setve nađe novac i dodatno subvencionišemo mineralna đubriva. U ovom trenutku poljoprivrednici isporučuju kroz Direkciju za robne rezerve, isporučuju narodu brašno po 30 dinara, a u ovom trenutku mineralna đubriva koja su neophodna za setvu i za dobre prinose, a da podsetim da smo mi značajan izvoznik i da mi spadamo u prvih 10 izvoznika pšenice i kukuruza i da prolećna setva sledi, proizvodnja suncokreta, uljarica, proizvodnja šećerne repe, itd. nam sledi, da bi rod bio bogat treba nam i odgovarajuća količina mineralnog đubriva.

U ovom trenutku đubrivo mineralno je skuplje četiri puta od brašna, znači četiri puta od pšenice, četiri puta od brašna koje pekarima isporučuje država kroz Direkciju za robne rezerve. Da bi nam rezerve bile pune, da bi imali dobre prinose moramo prihraniti pšenicu i moramo u setveni sloj prilikom setve kukuruza, šećerne repe, setve, uljarica, itd. moramo da ubacimo određenu količinu azota i to košta.

U ovom trenutku je mineralno đubrivo sa neodrživom cenom evro kilogram, što u odnosu na cenu pšenice može da bude i do četiri kilograma i zato je moj apel na Vladu Republike Srbije da na određen način subvencionišemo nabavku mineralnih đubriva dodatno, da se obezbede sredstva jer su ovo vanredne okolnosti. Dakle niko nije mogao znati ni predvideti da će mineralna đubriva verovatno zbog gasa, itd. dostići cenu od jedan evro kilogram u odnosu na to, tona košta hiljadu evra a ako vam je potrebno 500 kilograma đubriva za plodonosnu njivu, onda znači da vas samo setva u mineralnim đubrivima košta 500 evra po hektaru i naši poljoprivredni proizvođači to ne mogu da plate i stoga će pribegavati tome da neće prihranjivati pšenicu, neće u setveni sloj razbacivati mineralna đubriva ili će drastično smanjiti količinu.

Preti nam opasnost da izgubimo recimo samo 10% prinosa, na pšenici bi izgubili 200 hiljada tona, na kukuruzu bi izgubili negde oko 600 hiljada tona i na uljaricama uglavnom bi šteta bila negde oko po mom proračunu između 800 hiljada i milion tona, što po 250 evra dobićete manje u izvozu, u prodaji dobićete manje od 250 miliona evra.

Moj apel je s obzirom da će ovo sigurno da košta negde oko 150 miliona evra uplate mladima, penzionerima pozdravljam takođe uplatu, ali verujem da novac koji bi se dao za poljoprivrednu proizvodnju da bi se vratio tako što bi recimo za taj državni deo mineralnog đubriva subvencionisani seljaci na leto isporučivali ili u jesen određenu količinu pšenice u razmeni i određenu količinu kukuruza, što bi bilo u pravcu koji je predsednik Republike i nosilac izborne liste ove većine, bilo u pravcu njegovih težnji da se maksimalno obezbedi što veća količina hrane, što veća količina žitarica, da se obezbedi i da država na takav način ima prehrambenu sigurnost i da ima neku vrstu suvereniteta, odnosno da izvozom može da zadovolji potrebe regionalnih tržišta.

Da vas podsetim da ukoliko budu prinosi manji zbog sirotinjske prihrane žitarica, ukoliko prinosi budu manji u ovoj količini koju sam rekao, 10%, to za pšenicu i kukuruz znači oko 800 hiljada tona, da ćemo izgubiti deo tržišta zato što ćemo smanjiti izvoz, a kada smanjimo izvoz tako ćemo izgubiti deo tržišta koji trenutno držimo i zauzimamo i zato je moj apel i na ministra i na Vladu Republike Srbije da razmisle da se jedno šest milijardi uputi za subvencionisanje mineralnih đubriva na takav način da učestvuju sa jednom trećinom troška tog đubriva. Na takav način bi se upotrebilo oko 150 hiljada tona đubriva, a što bi donelo prinos – obično jedan kilogram đubriva donese između tri i četiri kilograma žitarica i u ovom trenutku to znači da bi na 150 hiljada tona imali veće prinose, 600 hiljada tona, što ide u onom balansu da ne izgubimo 800 hiljada tona.

Mislim da kilogram đubriva donosi tri i po do četiri kilograma. Da u ovom trenutku kada je cena žitarica 250 evra, a cena đubriva je hiljadu evra, poljoprivrednici nemaju motiv to da rade. Još ako predvide da će biti suša onda taj kilogram đubriva ne donose četiri već dva i po kilograma dodatna i mogu da izgube motiv da ne prihrane poljoprivredne useve, što će rezultirati značajnim gubitkom u izvozu, a i gubitkom određenih tržišta.

Mislim da na kraju završim sa Kisindžerovom izrekom da onaj ko kontroliše hranu na određen način kontroliše ljude i mislim da mi u proizvodnji hrane imamo i te kakvu šansu i da treba pronaći sredstva pre prolećne setve, da se maksimalno iskoriste priroda, plodno zemljište i mnogo vredni ljudi i da ne izgubimo na prinosima, odnosno da ako je to moguće, s obzirom da je prošla godina bila sušna i da će prošlogodišnji izvoz kukuruza koji će se dešavati sve do oktobra i novembra ove godine, da će biti nešto manji i mi treba da nadoknadimo i taj gubitak, odnosno da se pripremimo za jednu, ako Bog da, rodnu godinu i da iskoristimo, što sam rekao, i prirodne okolnosti i plodno zemljište i veoma vredne ljude kojima zahvaljujem na svemu što su uradili u setvi pšenice do sada. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo razmatrali „Open Balkan“, kako se to popularno zove, i kao predsednik najvažnijeg Odbora, po meni, zato što je izvoz poljoprivrede i prehrambene industrije 20% ukupnog izvoza Srbije. Dakle, to je najvažnija grana, koja najviše doprinosi i gde je pokrivenost uvoza izvozom 186%.

Dakle, kada uvezemo kafu, banane, kivi itd. i sve druge poljoprivredne i prehrambene proizvode iz celog sveta suficit je 86%. Vrednost izvoza je dostigao 4,7 milijardi.

Najvažniji partneri su EU, pa onda ide CEFTA, pa Rusija. Zato ovima koji nas stalno kritikuju zbog toga što smo između Rusije i Evropske unije, sada mogu da odgovorim, mada nisu tu, na primeru maline i jabuke. Ukoliko se odreknemo Rusije, gubimo izvoz jabuka. Ukoliko se odreknemo EU, gubimo izvoz maline. Ukoliko se ne odreknemo ni jednih, ni drugih, trgujemo i sa jabukama i sa malinom, što je u korist poljoprivrede i poljoprivrednih proizvođača.

Vrednost izvoza u EU je 55% do 60% ukupnog izvoza poljoprivrede i prehrambene industrije. Od 2008. i 2009. godine mi smo postali tržište EU. Potpisivanjem SSP-a, odnosno verifikacijom 2007. godine, potpisivanjem 2008. godine mi smo postali tržište EU i teško se takmičiti sa EU, s obzirom da u poljoprivredi oni još uvek imaju podsticaje koji su nekoliko puta veći nego što su u Srbiji.

Hoću da kažem da se sa EU često takmičimo po damping uslovima zato što EU ume u Srbiju da ubaci poljoprivredne prehrambene proizvode koji su ispod cene koštanja zahvaljujući podsticajima koji su nekada i pet puta veći nego što su u Srbiji. To je osvajanje tržišta sa proizvodima ispod cene koštanja.

To nam se ne dešava sa CEFTA tržištem. Pokrivenost uvoza izvozom je značajna u CEFTA-i zato što je veća od proseka i iznosi 240%. Znači, ono što uvezemo iz zemalja CEFTA tržišta je Bosna, Crna Gora, Albanija, Makedonija, Moldavija, čini mi se i 240% je pokriveno, odnosno za 140% više izvezemo nego što uvezemo.

Zato je CEFTA tržište veoma značajno, zato što se sa njima takmičimo pod ravnopravnim uslovima. Znači, nema podsticaja u vrednostima koje su istaknute sa takmičenja sa EU. Zato je „Open Balkan“ veoma značajan. Makedonija i Albanija za sada… Ne znam zašto Bosna neće, ne znam zašto Crna Gora neće, ali ove dve države koje hoće, moram da kažem našem poljoprivrednicima da je izvoz u Albaniju 198 miliona, uvoz 62 miliona. Znači, višak je 136 miliona, odnosno Makedoniji više prodamo 136 miliona nego što uvezemo. Uvoz iz Makedonije je 62, a mi izvezemo u Makedoniju za 198. Sa Albanijom je vrednost izvoza srpskog 51 milion evra, uvoz 25. Pokrivenost uvoza izvozom u Makedoniju i Albaniju je 300%. Znači, 120% iznad proseka.

Naši najvažniji proizvodi su brašno, pšenica, kukuruz uopšte, a posebno na tržištima CEFTA.

Uvoz, to naši poljoprivrednici treba da znaju, je iz Albanije uglavnom paradajz, krastavci, nešto od mlečnih proizvoda moguće, ali to je samo u proleće. Tada su u nekom položaju koji je dominantniji prema našim poljoprivrednicima, jer mi moramo da garantujemo slobodno trgovinu kao što i oni garantuju nama.

Ukoliko bi mi uvodili neke mere, što često predlažu, onda bi izgubili izvoz koji je vredan 250 miliona evra. Uvoz je, samo da posetim, 87 miliona evra, znači, tri puta manji i mi moramo, naravno, kao i oni, dopustiti konkurenciju, ali naši proizvođači paradajza se bune kada je u proleće cena niska, ali kada dostigne cenu od 200 dinara u julu, u avgustu itd, onda se naši proizvođači ne bune, što je shvatljivo. Ali, moramo znati da nismo sami. Ja pozdravljam ukupno „open“, posebno zbog poljoprivrede i prehrambene industrije, ali sveukupno to je veoma značajno, jer su to principi EU, slobodan protok ljudi, roba i kapitala, i mislim da kao Srbija možemo da budemo dominantni, a svi drugi mogu da poprave svoje ekonomske bilanse.

Srbija nije ono što je bila 2012. godine. Srbija je sada znatno jača. Da podsetim ove razne ekologe itd, da poljoprivreda jeste na određen način zagađivač životne sredine, ali ne vidim ove ekologe na biciklima, ne vidim da su prestali da jedu, ne vidim da se žale na kvalitet hrane. Svaka proizvodnja iziskuje određenu štetu po životnu sredinu. Bitno je da to bude u skladu sa propisima, a poljoprivreda je grana koje se mi ne možemo odreći i koja u stočarstvu, recimo, zagađuje životnu sredinu u vazduhu, odnosno staklenu baštu više nego sva prevozna sredstva na zemaljskoj kugli.

Ali, pošto se ne mogu odreći hrane, meni je drago što nemamo tu vrstu pobune raznih ekologa. Stoga, ja očekujem da barem po pitanju „Open Balkana“, po pitanju poljoprivrede, prehrambene industrije, velikog izvoza koji ostvarujemo, i to sam već rekao, uprkos tome što EU daje pet puta veće podsticaje, uprkos svemu tome, mi imamo suficit, mi imamo pokrivenost uvoza izvozom 186% i to treba pozdraviti i zahvaliti našim poljoprivrednim proizvođačima, koji za razliku od proizvođača u EU, po znatno lošijim uslovima ostvaruju ovakve izuzetne rezultate. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku, kao i do sada, želim da kažem da žalim nad svim muslimanskim žrtvama koje su se desile u Bosni i Hercegovini, pa i na teritoriji bivše Jugoslavije. Očigledno da oni koji tvrde da je u Srebrenici počinjen genocid ne žale i nisam čuo do sada da žale nad srpskim žrtvama, ali ja mislim da oni ne žali ni sopstvene žrtve, već da ih politički upotrebljavaju u političkim ciljevima, ne samo svojim političkim ciljevima, već i ciljevima svojih mentora.

Nisam baš mislio da se javljam za reč, ali Sveti Nikola je bio nedavno. Na Svetog Nikolu u kraju mog oca, u kraju moje majke gde su rođeni, 1992. godine u selu Jošanica, opština Foča, prema Goraždu, ubijeno je od strane armije Bosne i Hercegovine 56 Srba na slavu. Ubijeni su sekirama i noževima i do dana današnjeg za to nikada niko nije odgovarao. To je dokaz da Haški sud nije uspostavio poverenje između zaraćenih naroda, već da je svojim presudama i svojim činjenjem i nečinjenjem, kažnjavanjem nekad nevinih, nekažnjavanjem puno puta krivih, raspirivao nepoverenje između ne tako davno zaraćenih naroda.

Među 56 žrtava 21 su bile žene, žene, 16 Višnjića, dve familije kompletne su poklane noževima i ubijene sekirama, troje dece. Najmlađa Danka Tanović je imala dve godine, Dražen je imao osam, a Dragana je imala 10. Zato sam se javio, jer oni zaslužuju da budu pomenuti i da kažem da za taj zločin nikada niko nije odgovarao, što je za osudu, ne samo nas Srba, već i za osudu onih koji danas nisu došli, a insistiraju da je u Srebrenici počinjen genocid.

Ako može u jednoj opštini da bude počinjen genocid, zašto ne bi mogao u jednom selu, tim pre što ovde nije bilo odvajanja žena i dece? Surovo su svi likvidirani na dan slave Svetog Nikole.

Zato tvrdim da su zločini u Srebrenici i oko Srebrenice međusobno povezani, ali da to nije genocid, ni da ovaj surovi zločin takođe nije genocid, jer to nije uništavanje cele jedne populacije i tako dalje, neselektivno. Ako je genocida bilo, a bilo je 21. veku u Bosni i Hercegovini, genocida je bilo nad Srbima, a poslednji genocid koji se dešava je genocid na istinu. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, amandman se odnosi na uticaj prekograničnih televizija, na izborni proces i političke prilike, samim tim, u zemlji Srbiji.

Naime, gospodin Komlenski i ja smatramo da ne treba dozvoliti da se strane države preko svojih medija mešaju u izborni proces i da vode izbornu kampanju i da emituju propagandne izborne poruke na svojim medijima koji se reemituju na teritoriji Srbije, jel tako, narušavaju suverenitet zemlje i mogu bitno da utiču na raspored glasova u Republici Srbiji. Ni jedna suverena zemlja, po meni, to ne bi dozvolila i ja cenim to što Vlada Republike Srbije, što nosilac izborne liste na kojoj sam ja bio, žele na neki način da udovolje opoziciji, da ih privole da budu ovde sa nama u parlamentu. Po meni, to nije vojska, obavezno služenje vojnog roka da neko mora da bude u parlamentu i da moramo da mu činimo ustupke po ovom pitanju da bi se oni kandidovali na izborima i da više ne bi bojkotovali izbore, a mislim da će građani u velikoj meri bojkotovati te njihove izborne liste.

Naime, već sam objašnjavao neverovatne pojave da smo mi dopustili zbog tolerancije prema opoziciji, da to tako nazovem, da se pojave neregistrovane političke stranke koje primaju novac iz inostranstva, tzv. nevladine organizacije. Ja to zovem antivladine organizacije koje, gle čuda, za razliku od političkih partija za koje treba 10.000 potpisa, formiraju tzv. pokrete, nevladine organizacije. Registar pokreta ne postoji. Postoji Registar udruženja građana, sportskih organizacija i oni se registruju u APR-u, Agenciji za privredne registre kao udruženja i pojave se na izborima, a pri tome primaju donacije iz inostranstva. To političkim strankama nije dozvoljeno, a u izborima je dozvoljeno da takve nevladine organizacije, uprkos finansiranju spolja, mogu da učestvuju na izborima. Prethodno učestvuju u blokadama puteva, međunarodnih puteva, mostova itd, stvarajući ambijent pred izbore koji nije primeren političkim strankama, bilo da su one registrovane ili neregistrovane.

Bilo kako bilo, imamo neregistrovane političke stranke koje protestvuju na neprijavljenim skupovima, koji se održavaju na međunarodnim auto-putevima, na mostovima itd, bez ikakve krivične odgovornosti jer tužilaštvo drema, ne podnose odgovarajuće krivične prijave protiv onih koji blokiraju slobodu kretanja pretežno ili u potpunosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, sa tih neprijavljenih skupova koje organizuju neregistrovane političke stranke, izveštavaju neregistrovani u Srbiji televizijski kanali koji su u vlasništvu Šolaka i Đilasa, kanali „Junajted grupe“, „Junajted medije“ koji idu na SBB-u, operatoru na SBB-u, „Totalu“ i EON-u. To su televizijski kanali koji su fiktivno registrovani u Luksemburgu i koji neemituju program u Luksemburgu, nego se program pravi u Beogradu, radna snaga je iz Beograda, takvi programi se navodno po njihovom priznanju konačno sa reklamama pakuju u Sloveniji i video signalom doturaju Srbiji, što nije reemitovanje.

Reemitovanje znači preuzimanje emitovanja medijske usluge za širu javnost koje u Luksemburgu nema. Dakle, takvi kanali žele ozbiljno da se upletu u izborne procese, a da vas podsetim da sem N1 i „Nova S“, da postoji još tridesetak i više kanala u vlasništvu „Junajted medije“ koji u izbornom procesu mogu da emituju brdo propagandnih poruka bez ikakve kontrole, jer nisu po jurisdikcijom REM-a koji je suprotno Zakonu o elektronskim medijima dopustio da se takvi programi navodno reemituju, iako početnog emitovanja nema.

Konvencija o prekograničnoj televiziji sve i da emituje program u Luksemburgu, opet ne bi sadržaj koji je u tim programima ne bi mogao da se reemituje u Srbiji, jer Konvencija o prekograničnoj televiziji, član 24. „bis“ kaže da medijska usluga iz inostranstva ne može biti namenjena u potpunosti ili pretežno državi prijema, jer se to smatra zloupotrebom prava zbog izbegavanja jurisdikcije države u kojoj se taj program reemituje, gde se prima signal.

Uprkos svim tim zakonskim odredbama, u REM-u se verovatno drema, nema nikakvih aktivnosti da se takva nezakonita aktivnost spreči. Možemo očekivati da se strani mediji koji navodno reemituju program pojave ovde i da se bave izbornom kampanjom 24 sata i pri tome bez ikakve naše jurisdikcije ne možemo gotovo ništa da učinimo zato što se Zakon o elektronskim medijima, Konvencija o prekograničnoj televiziji i Zakon o oglašavanju član 27. koji kaže da propagandna poruka mora da bude sastavni deo izvornog programa i da se ne mogu naknadno ubacivati reklame, a pošto izvornog programa u Luksemburgu nema, što nam je odgovorio luksemburški regulator, znači ne mogu se ubacivati takve reklamne poruke, jer se one ubacuju u Beogradu.

Tu se program i proizvodi i navodno se samo video signalom vrti do Slovenije i nazad. To nije reemitovanje, jer reemitovanje je preuzimanje medijske usluge u potpunosti, istovremeno bez izmena, prekrajanja.

Dakle, ja verujem da će zbog popusta opoziciji, po ko zna koji put, vladajuća većina popustiti ne bili ih eto privoleli da izađu na izbore i možemo očekivati na tim izborima svašta.

Ja ne mogu da pristanem na to da se suverenitet zemlje krši i zato sam i predložio,, zajedno sa kolegom Komlenskim ovaj amandman. Ali, da situacija bude još komičnija, svi znate ko je Rade Veljanovski? To je onaj koji je 5. oktobra novinare RTS-a dočekivao štapom. To je član gradskog komiteta, dakle drug Veljanovski, član gradskog komiteta, što kaže Radovan Treći. Drug član, kako bi to bilo, ono, crvene biblioteke, znači onom najrigidnijem delu, kada je najrigidniji komunizam bio, on je bio član gradskog komiteta.

Dakle, kada su se komunisti zavadili, on nije više bio član gradskog komiteta i prestao je da bude urednik Radio Beograda, a bio je zahvaljujući tome što je bio član Gradskog komiteta.

E, taj Rade Veljanovski je na onom čuvenom dijalogu rekao da može to iz Luksemburga bez emitovanja da se reemituje program u Srbiji, jer eto, Bože moj, Konvencija o prekograničnoj televiziji to dozvoljava. I to je zastupao tamo.

Na moje pitanje zašto se zovu prekogranični kanali kada to može tako da se bez emitovanja vrši reemitovanje, nije bio do kraja jasan, ali je zastupao stav da može iz Luksemburga fiktivna televizija koja tamo ne emituje program, može po Konvenciji ovde da reemituje program, u stvari da ga proizvodi u Beogradu i da on bude namenjen u potpunosti državi Srbiji, što je takođe zabranjeno Konvencijom, rekao sam, član 24, pri čemu se ubacuju reklame, član 27, i dnevno 200 hiljada sekundi. Samo po dva evra to je 400 hiljada evra. To je prihod koji je otet od domaćih registrovanih medija, jer se ove televizije registrovane u Luksemburgu ovde ne registruju jer navodno reemituju program, ali zato nemaju pravo da učestvuju na marketinškom tržištu u Republici Srbiji, što oni i čine i time oštećuju domaće medije. Kad oštetiš domaće medije, ti bitno utičeš na slobodu medija, a kršeći zakone, upravo čine ono što nama prigovaraju da nema dovoljno vladavine prava.

Šta kaže taj Rade Veljanovski koji je rekao da može iz Luksemburga da se reemituje program bez emitovanja u matičnoj zemlji i da može da bude kompletno ne samo na srpskom jeziku, već da bude namenjen sadržajno tržištu Republike Srbije.

Nedavno je registrovana u REM televizija "Raša tudej" na nemačkoj jeziku u Srbiji, registrovano. Sada, po toj konvenciji, ona ima pravo da se reemituje u Evropi, znači u Nemačkoj, ali se radi o jednoj globalnoj mreži, televiziji poput SNN, koja nema nameru da sadržajno bude opredeljena samo za Nemačku, nego ima samo nameru da to što emituje bude i na nemačkom jeziku dostupno, kao u globalnoj mreži, i Nemačkoj.

Gle čuda, probudio se Rade Veljanovski. Uprkos činjenici da taj televizijski kanal u Srbiji neće sadržajno, isključivo za nemačko tržište, emitovati program, biće na nemačkom jeziku, ali se neće baviti privredom, tržištem, političkim prilikama, isključivo u Nemačkoj, neće napadati Šolca, neće napadati vladajuću koaliciju, neće protežirati opoziciju itd, sve ono što one luksemburške čine, što je rekao Rade Veljanovski da je to dozvoljeno.

Dakle, taj član gradskog komiteta, taj veliki demokratski potencijal, ja mislim da bi, kolega Martinoviću, njemu u Nemačkoj bilo zabranjeno da se bavi bilo kojom društvenom i političkom aktivnošću, jer je bio član rigidnog gradskog komiteta i to se ne toleriše u zemljama istočne Evrope koje su postale demokratske.

Sada, šta kaže Rade Veljanovski za pojavu "Raša tudej"? U Srbiji ko ima nameru da emituje program u Srbiji, samim tim da se on reemituje i na tržištu Evrope, samim tim i u Nemačkoj, ali ponovo ponavljam, program za razliku od luksemburških nije sadržajno namenjen isključivo Nemačkoj, niti protežira nemačku vlast ni opoziciju, ne pravi predizborne spotove, ne emituje, ne bavi se predizbornom kampanjom u Nemačkoj, ali eto samo ta globalna mreža hoće i na nemačkom jeziku da bude dostupna poput SNN, što je nama dostupan, BBS itd, pravih prekograničnih kanala.

Šta kaže Rade Veljanovski, čuveno član gradskog komiteta, drug član? Kaže ovako, ako se ruska televizija na nemačkom jeziku ne emituje na području Srbije, onda REM nije trebalo da izdaje nikakvu dozvolu. Nema nikakve sumnje da je to jedan manipulativni, zaobilazni put da se pojave tamo gde žele i imaju interesa, a da zaobiđu određene propise.

Gle, molim te. Pazi kako je došlo do naknadne pameti. Ono može, ono nije manipulativno, iako se bave isključivo našim tržištem, a oni koji samo žele da u postojećem programskom sadržaju budu dostupni i na nemačkom jeziku, pri tome, ponavljam, ne bave se izbornom kampanjom u nemačkoj, ne bave se vladajućim, opozicionim partijama ni liderima, gle čuda, ovo je ruska manipulacija, a ono iz Luksemburga Šolakovo i Đilasovo je super stvar. To može, ovo ne može.

Dakle, imamo dva druga Viljanovskog, znači, jedno koji kaže da to može, a drugo koji kaže da to ne može ni u blagom obliku, dakle, očigledno je da on navija za strance. Očigledno je i da je predstavnik opozicije zajedno sa REM-om u onom nadzornom telu. Očigledno je namera druga člana komiteta da bitno ovim programom utiče na vladajuću većinu, odnosno da svojim programom utiču na političke prilike i rezultate izbora u Srbiji.

Stoga je podnet amandman gospodina Komlenskog i moje malenkosti želeći, pre svega, da sprečimo takvu manipulaciju koja dolazi iz Luksemburga i koja uzgled budi rečeno donosi neprilike na ovim čuvenim demonstracijama i blokadama u Srbiji i nije teško zaključiti da je to medijski sponzor svih nereda u Srbiji i da na određen način propagira takvu vrstu delatnosti i ne izveštava samo sa tih neprijavljenih skupova, neregistrovanih političkih stranaka, već i aktivno učestvuje u tim demonstracijama.

Stoga sam predložio ovaj amandman i ja razumem da neke kolege neće glasati, ja bih voleo da se usvoji, ali imam razumevanja za popustljivost vladajuće većine prema ovim neregistrovanim političkim strankama, bojkotašima, blokatorima, lokatorima itd. i imam razumevanja da je zemlja u teškoj situaciji i da nekad moraju da zažmure na jedno, ali preporučujem da ne zažmurimo na oba oka i preporučujem tužiocu, a podneli smo krivične prijave protiv ovakve delatnosti iz Luksemburga da po Zakonu o elektronskim medijima, Zakon o oglašavanju, Zakon o zaštiti konkurencije i Konvencija o prekograničnoj televiziji preduzmu krivične radnje da procesuiraju ljude iz „Junajted grupe“, „Junajted medije“, „Dajrak medije“, cas medije i kako se te sa Šolakove i Đilasove mediji zovu. Zamislite da opet Đilas opet vlasnik medija. Kako političar može da bude vlasnik medija? Njima je sve dozvoljeno. Nama nije dozvoljeno ni to da komentarišemo.

Preporučujem tužilaštvu da pažljivo pročita sve te zakone, preduzme zakonom predviđene mere, a vas razumem ukoliko ne želite da podržite amandman, ali samo vas upozoravam šta je sledeće što ćemo im popustiti. Već sam govorio na Odboru za pravosuđe, pošto tužilaštvo nije radio svoj posao, prekršajni sudovi itd, nisu za ometanje i sprečavanje slobode kretanja, pokrenuli postupak za čega je predviđena godina dana zatvora, to nisu uradili, vidim da ni prekršajni sudovi nisu primenili odredbu člana 98. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koji kaže – svaki pešak koji stupi na auto-put biće kažnjen do 40.000 dinara ili zatvorom od 30 dana, a ono neke kaznice od 5.000 dinara, oni bi, znate šta bi bilo sa njima u Nemačkoj, u Belgiji, u Luksemburgu?

U Luksemburgu pa nijedna vest nije bila na ovim televizijama. U Luksemburgu bre nevladine organizacije delile šampone njihove nevladine organizacije, iza toga išla belgijska, pozvali belgijsku i luksemburšku policiju i vodeni topovi, ovi ih našamponirali, ovi ih lepo okupali, uhapsili i tako okupane gurnuli mardelj, e to ti je ta Evropa i zato smo potpisali Konvenciju, odnosno tražili rezoluciju ovde u Skupštini, još nije prošlo 15 dana, pa ćete i o tome glasati, rezolucija o prekomernoj sili koja je primenjena demonstrantima u EU kada su oni našli bez ijednog pendreka u Srbiji, da kažu da je naša policija upotrebila prekomernu silu.

Dakle, ja vas upozoravam samo šta je sledeće što će oni misliti da je dopušteno. Ostalo je samo još da uzmu raketne bacače, da uzmu zolje, ose i kalašnjikove, to je još jedino ostalo da primene na nama, a ni to nije isključeno, s obzirom da onaj čuveni reditelj priželjkuje streljanje. Ja sam dobio nekoliko desetina pretećih poruka i to streljanje kao Čaušeskog, čak slikom, ali nemam nameru da prijavljujem, jer kada sam prijavio jednom morao sam tri puta da idem na saslušanje i onda nikom ništa, kaže - pretnja je upućena iz Brazila, ne znam preko čega, pa eto, počinioc ne može da bude nađen.

Imam razumevanja za sve, ali pazite ne treba dopustiti da se preterano krše zakoni, ali imam razumevanja zbog situacije u kojoj je zemlja i kolege koje razumeju tu situaciju. Hvala.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče Evrope, SSP je potpisan 2008. godine, daleko pre ove vlasti, daleko daleko pre ove vlasti. Znači, promene su bile 2012. godine.

Demokratska stranka je potpisala SSP uglavnom. To je bio Božidar Đelić, ali prethodno je 2007. godine parafiran od strane Vojislava Koštunice. Znači, taj potpisani sporazum je prethodno 2007. godine parafiran i nisam video onda da pripadnici Dveri dižu galamu na Vojislava Koštunicu, nisam video ni Milana Lompara da diže galamu na Vojislava Koštunicu koji je štampao bilborde sa evropskim zvezdicama pre tog parafiranja i govorio, pisala je parola, jel tako gospodine Martinoviću – izvodljivo je.

Danas oni koji su podržavali Koštunicu, a govore sve protiv EU, iako je taj sporazum ključni za pridruživanje, parafirao Vojislav Koštunica, odnosno njegova Vlada. Potpisao ga je Đelić i mi sa tim sporazumom nemamo neke velike veze.

Što se tiče pravosuđa, ja sam rekao da će to prerasti u zbir samostalnih trgovinskih radnji. Kada bih se ja pitao ja bih osnovne sudove i osnovne tužioce birao po opštinama, kao što je to nekada bio slučaj do čini mi se 1990. godine, a ove više tužioce i više sudije birao u Narodnoj skupštini, a tužioce možda čak i pustio da bira Vlada Republike Srbije.

Međutim, sve ima svoju cenu. Ovoj vlasti se prigovara da pristaje na sve i svašta, pominje se i genocid itd. Danas se otvoreno govori o tome da mi sumnjamo, ne samo sumnjamo, već tražimo Rezoluciju o genocidu u NDH. Koliko znam među potpisnicima je većina iz vladajuće koalicije što nije bio slučaj ni za vreme vladavine Vojislava Koštunice, ni za vreme vladavine Borisa Tadića. Takvih predloga rezolucija jednostavno nije bilo. Da ne govorim kakva je deklaracija usvojena, znači, daleko pre ove vlasti.

Vreme puzajućih izvinjavanja je ostalo do 2012. godine. To je istorija. Dakle, niko se više ne izvinjava brati Đuri što nas tukao, ali očigledno da oni koji su ćutali tada kada se to izvinjavalo, kada se puzalo itd, po Hrvatskoj, po Bosni i Hercegovini itd, ja nisam protiv toga da se izvinimo zbog žrtava koji su drugi narodi pretrpeli, ali zauzvrat smo tražili da se drugi izvinu nama što nije bio slučaj ni za vreme Tadića, ni za vreme Koštunice.

Danas govoriti o tome kako samo za ovu vlast Evropa nema alternativu, nije dobro. Evropa je svuda oko nas. Bog visoko, Rusija daleko, a Evropa svuda oko nas. Mi zatekli državu vojno neutralnu, tako će nam reći, a ja ću tvrditi da ta država u stvari bila vojno neutralisana.

E, sada, zamislite takvu državu koja se izvinjava, koja ima ne dobro naoružanu vojsku, kao što je sada ima, imaće još bolje naoružanu vojsku, već je imala dobro razoružanu vojsku, s istopljenim tenkovima, puzala, izvinjavala se bez ikakvog suvereniteta itd. zamislite, uporedite tu državu i ovu državu, uporedite dobro razoružanu vojsku sa jednim pokvarenim migom i državu koja ima eskadrilu. Uporedite vojno neutralisanu državu sa vojnom neutralnom, a Rusija daleko.

Evropska unija svuda oko nas. Dve trećine trgovine ne možemo lako preusmeriti na neka druga tržišta ukoliko je ta roba išla na evropska tržišta, pa će to opisati malinom i jabukom. Zašto mi imamo neutralnu državu, zašto nećemo da uvedemo Rusima sankcije? Zašto je Đilas pričao da mrzi Konuzina? Zašto je Đilas pričao da se on u DS bori protiv uticaja Rusije, to depeše Vikiliksa, jel tako, gospodine Martinoviću dokazuju, ova vlast to ne čini?

Ima najbolje odnose sa Rusijom. Ima najbolje odnose sa Kinom. Investicije po prvi put kineske dolaze ovde posle promena 2012. godine, do tada ih nije bilo. Evropska unija se protivi investicijama kineskim u Srbiji, ali 99% kineskih investicija je u srednjoj i zapadnoj Evropi, ali oni se boje da će se Srbija podići industrijski, da će još više vojno jačati i da će biti faktor stabilnosti i da neće biti servilna, ni da s njom više neće moći da se igraju kao što su se igrali pre ove vlasti za vreme bivšeg režima.

Što se pravosuđa tiče, pravosuđe koje smo zatekli i koje sada imamo je nezavisno od ove vlasti, to ja garantujem nezavisno od ove vlasti, ali nije nezavisno od bivše vlasti i to garantujem.

Dakle, trebali smo pre ovoga, to je moja zamerka na naš rad, trebali smo pre ovoga očistiti pravosuđe od partijskih kadrova bivšeg režima i učiniti pravosuđe nezavisnim i samostalnim, odnosno tužilaštvo samostalnim, sudove nezavisnim, pa onda kada je to stvarno nezavisno, onda posle referenduma usvojiti amandmane na Ustav, jer bi onda istinski imali mlade nekorumpirane, partijski da ne pripadaju ni jednoj stranci sudije i tužioce i tako ne bi dobili STR u šta ja sumnjam.

Jer, pojedini sudovi danas, koji po meni nisu nezavisni od bivše vlasti, čine sve da nanesu štetu vladajućoj koaliciji. Naš narod misli da vlast sudi, da mi sudimo. Mi donosimo zakone, vršimo vlast. Treća grana vlasti nije naša, a četvrta tzv. regulatorno telo i NVO, to je četvrta grana vlasti, takođe je protiv nas. Mi držimo u Srbiji u stvari samo pola vlasti. Dakle, izvršnu i zakonodavnu. Ova Nezavisno regulatorno telo, NVO, nevladina organizacija, su u principu antivladine.

Moja zamerka tužiocima što nisu započeli procesuiranje svih ovih drumskih razbojnika. Član 133. Krivičnog zakonika kaže - svako ko ometa slobodu kretanja, da svako ko sprečava slobodu kretanja biće kažnjen kaznom zatvora do godinu dana.

O nasilničkim ponašanjima neću ni da govorim. Verovatno je nešto od toga krenulo u procesuiranje. Međutim, nemam dokaze da je tužilaštvo tražilo informacije od policije vezane za sprečavanje slobodne kretanja i ometanje slobode kretanja što je kažnjivo Krivičnom zakonikom, član 133, a čini mi se i Ustav član 138. i 139.

Nisam video te hrabre tužioce, a među njima ima mnogo pripadnika bivšeg režima da su se isprsili i rekli - mi ćemo ovo procesuirati. Valtazar Bogišić, kada se već bavim izrekama je rekao - zakon je za svakoga zakon. Zakon je zakon i za nas. Dakle, mi donosimo zakone i moramo tražiti da se ti zakoni od strane izvršne vlasti i od pravosuđa poštuju. Nije pravosuđe božanski nezavisno, nije nezavisno od naroda, niti može biti nezavisno od zakona. Pravosuđe mora da bude zavisno od zakona, da u skladu sa zakonom kažnjava krive i štiti nevine.

Nemam dokaza ni povodom lomnjave ovog parlamenta, nemam dokaza da su procesuirani počinioci koji su lomili policajcima noge, koji su na policajce bacali betone teške i po pet kilograma. Svaki kamen teži od 500 grama za mene je pokušaj ubistva policajca. Svako ko je bacio kamen na policiju je u stvari imao pokušaj ubistva po meni.

Ne vidim da su se pripadnici bivšeg režima, obučeni u sudijske i tužilačke odore, nešto isprsili i kažnjavali krivce koji su ovde danima i danima proizvodili nasilje. Onda kada je dogorelo do nokata, kada su ušli u parlament, kada je onaj policajac rekao ovima iz "Junajted medije" čuvene - pa recite da nas gađaju. Kada su danima i danima trpeli nasilje i kada su morali da raščiste nered ispred Narodne skupštine, odjednom se pojavile razne deklaracije o osudi nasilja nad demonstrantima itd.

Sada imate i rezoluciju koju sam potpisao takođe, o osudi nasilja nad demonstrantima, mirnim demonstrantima u EU, gde se poliva vodom. Mislim da bi naše demonstrante na Gazeli, ove što su blokirali međunarodne puteve, ja mislim da bi udruženja građana tzv. nevladine organizacije na zapadu, mislim da bi demonstrantima delili šampone s obzirom da iza toga ide policija u Belgiji, u Sloveniji, u Nemačkoj i u svim evropskim gradovima, ide i zaliva vodom. Zato njihove nevladine organizacije verovatno dele šampone i nema pobune njihovih NVO organizacija, nema osuda nasilja.

Ali, mi smo, eto, predložili rezoluciju ili deklaraciju o osudi nasilja nad mirnim demonstrantima u EU. Nemate ni jedan pendrek koji je pukao. Ja sam za to i da oni koji su vitlali štapovima po onom mostu budu procesuirani, bez problema. Ukoliko su napravili neko nasilje, ukoliko su nekog udarili zbog same ružne pojave, da se nađe krivično delo koje su počinili, bez problema. Ne možete štiti kao Marinika Tepić čoveka koji je maltene drugome izbio oko, jer, gle čuda, on je vozio građevinsku mašinu tri kilometra na sat i zaustavio se kada je video da ne može da prođe.

To je sprečavanje slobode kretanja. I onaj njihov heroj, bez obzira na batinanje je trebalo da bude kažnjen do godine dana zatvora, pa za nasilničko ponašanje još pet godina, jer je učinjeno u grupi, pa da je kumulativno kazna odrađena na šest godina, ja vas pitam da li bi sutra neko blokirao most ili neki međunarodni pravac? Lopta je bila kod tužioca. Neka neko kaže da smo mi kao vladajuća većina sprečavali tužioce da pokrenu postupak, prikupe informacije, optuže izgrednike, neka neko kaže da smo mi učinili to da oni to ne urade. Ne, nije tačno. Onda imamo žalopojku zašto policija nije došla na prijavljene skupove.

Znači, to je prekršaj sudiji za prekršaje, čini mi se, za prekršajne sudove, kada neko organizuje neprijavljene javne skupove, to je prekršaj. Pitam vas šta je sa „Junajted medijom“? Zašto neko može piratski da se bavi televizijskim programom, nije registrovan u Srbiji, fiktivno je registrovan u Luksemburgu, evo, ja pročitao i Konvenciju o prekograničnoj televiziji na koju se Šolak poziva. Lepo piše u članu 24. bis, da televizijski program u jednoj zemlji ne može biti namenjen pretežno ili u potpunosti zemlji prijema, što je slučaj sa svim kanalima „Junajted medije“ Šolaka i Đilasa, a ima ih tridesetak. I pri tome još neovlašćeno puštaju reklame i dnevno emituju 200.000 sekundi. Samo po dva evra, 400.000 evra, puta 365 dana – oko 150 miliona evra i evo ti sredstava da se preko „Multikom grupe“ finansiraju razni politički otpadnici koji su se učlanili, gle čuda, u jednu privrednu organizaciju ili jedno privredno društvo, više ne znate da li su privredno društvo, da li su stranka.

Šta rade tužioci? Imamo neregistrovane političe stranke, tzv. nevladine, a ja kažem antivladine organizacije, imamo ne registrovane. I šta oni rade? Primaju pare iz inostranstva i mi mislimo sad – to je dobar devizni prihod. Ali, stanite malo. Mogu da se finansiraju spolja, ali recimo, ne mogu da budu parapolitičke organizacije ili da budu političke nevladine organizacije koje su u suštini političke organizacije, samo su fiktivno registrovane slično, kažu – mi smo pokret. Izvini, gde postoji taj registar pokreta? Jeste li politička stranka ili udruženje građana? Ako ste udruženje građana, onda ne možete tako da se bavite politikom, da se finansirate spolja i da pod tim istim imenom izađete na izbore, kao recimo, „Ne davimo Beograd“. Pritom priznaju da dobijaju pare, ne znam, od Rokfelera ili ne znam od koga sve, Soroša itd.

Političke stranke ne mogu, gospođo ministarka, da se finansiraju spolja. Pa kakve su to onda ove stranke buduće izborne liste koje su priznale da se finansiraju spolja? Tužilaštvo ništa, pravosuđe ništa, imamo neregistrovane stranke, neregistrovane medije, neprijavljene skupove. Zato Valtazar Bogišić kaže – zakon je za svakoga zakon. Takođe kaže da je najbolji zakon koji se primenjuje. Car Dušan pored Zakonika, to stalno govorim, drži topuz, zakon je zakon, a on drži topuz. Topuz je moć da zakoni budu primenjeni. Ta moć je na sudovima. Sudovi treba da primene zakone. Tužioci treba da primene zakone. Moraju na takav način da štite nevine, a da kažnjavaju krive. Hvala.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam jedni narodni poslanik koji je dokazano cenzurisan. Dokazano cenzurisan.

Poštovani gledaoci, vi koji ste se kasnije uključili u program na dnevnom redu je to i to, govorio je Mirko Marjanović i tom prilikom rekao.

Znači, od 1998. d 2000. godine samo sam se dva puta provukao kroz makaze RTS-a, a sve ostalo je bilo cenzurisano. Spiker je pokrio apsolutno sve moje govore rečima – javio se taj i taj i tom prilikom govorio i kada ja završim onda vidim da spiker skida slušalice itd. i onda sednica naravno normalno teče.

Takođe, cenzurisan sam u poslednje vreme. Za 30 godina od osnivanja Narodne seljačke stranke, sem u izborima, i tu su me stiskali, pritiskali, manje vremena davili, nisam bio uživo u informativnim programima na RTS-u.

Od 2012. godine sam najaktivniji narodni poslanik, to možete da proverite, po javljanjima, predlozima amandmana itd. Još nisam imao čast da budem uživo na RTS-u, uživo u informativnoj emisiji, koja nije vezana za izbore. U izborima su mi davali 15 minuta i to su gledali da mi i to skrate, ukinu itd. Tražili su pripremljene programe i šta ti ja znam.

Desilo se da su me pre dve godine pozvali u „Upitnik“ ili tri. Đorđe Vukadinović se žalio na slobodu medija. On je bio u tom mandatu, koji je trajao četiri godine, bio šest ili sedam puta, ono što sam ja video, uživo gost na RTS-u. Ja nisam bio ni jedom.

Jednom prilikom bio je Đorđe Vukadinović i Nenad Čanak i trebala je da bude moja malenkost, ne znam ko je trebao da bude četvrti gost. To jutro pred samu emisiju na RTS-u su me obavestili da mi ipak otkazuju gostovanje, mene će zvati jednom kada bude tema poljoprivreda. Uspeo sam da doznam da su moji politički protivnici iz opozicije, Đorđe Vukadinović i Nenad Čanak, uslovili svoje gostovanje mojim ne gostovanjem. Dakle, oni će doći u RTS, ako ja nisam gost, pa je poslednjeg dana zamenjen Marijan Rističević. Ja sam organizatoru odgovorio da verovatno moji politički protivnici neće na TV-duel i dijalog sa mnom i da bi za to emisija otkazana.

Oni bi rekli da je to cenzura, a ja ću reći, hvala i nadam se kada bude tema – poljoprivreda da ćete mi dati Dragana Đilasa, s obzirom da on ima tamo neku firmu koja se zove „Omladinka“ i tako dalje, negde u Sikolama u Negotinu, pa sam mislio da kolega poljoprivrednik Dragan Đilas sa mnom ukrsti razmenu nekih informacija, da povedemo neki dijalog, međutim očigledno da se nisam uklopio ni Draganu Đilasu.

Jedan sam od onih cenzurisanih narodnih poslanika, a u poslednje vreme sam čuo da neće ni moje izjave sa Odbora za poljoprivredu da objavljuju, kaže – neće da pitaju čoveka sa „Farme“. U redu, ja sam primio to muški. Žuti Bujke me cenzuriše i neka ide to tako dalje. Navikao sam od 1990. godine i kada je došlo do promene 2001. godine to dugme kojima se davao signal koga treba spikeri RTS-a da pokriju je Maršićanin, onako otkinuo ne spominjući ko je bio cenzurisan, pa neupućeni gledaoci su pomislili da je on bio cenzurisan ili njegovi poslanici, što nije bilo tačno. Sem mene cenzurisan je samo povremeno Dragan Veselinov. Ja sam bio onako baš redovna mušterija te cenzure.

Sada da vam kažem da vladajuća većina nije delila frekvencije, ako možemo da se složimo, ni nacionalne, ni regionalne. Hajde da se složimo oko toga da nije zabranila ni jedan medij. Da li neko želi da se složi da nije upadala sa dugim cevima u BK televiziju koja je bila jedan od, ma šta ja tada mislio o Karićima, jedna od boljih televizija po nekim mojim merilima i ada mi ponekad u pet do četiri daljinski dopadne u ruku i pomislim da treba da odgledam taj njihov čuveni „Telefakt“ ili kako se zvala ta informativna emisija koja je išla u pet do četiri?

Da vas podsetim da su je zauzeti dugim cevima. Da vas podsetim da su u Kurir ušli sa policijom. Da vas podsetim da su osnivača Kurira i Glasa javnosti uhapsili. Da vas podsetim da su mu kola odletela u vazduh. Samo da vas podsetim koliko su novinari bili izloženiji nekim pritiscima nego što je to danas slučaj. Da vas podsetim i na društvene mreće do 2012. godine nisu baš nešto bili primerene za skupljanje informacija, za prikupljanje istomišljenika itd. da je to danas sasvim druga situacija.

Danas se uglavnom na slobodu medija žale oni koji su ipak zastupljeni u medijima pa čak daleko više od mene, a bogami i od nekih poslanika iz najbrojnije poslaničke grupe, odnosno partije SNS. Zamislite sada kada dođete u televiziju i vodite dijalog sa političkim protivnikom koji je vanparlamentaran, vi imate 200 i nešto poslanika i pri tome ste zastupljeni isto onoliko koliko neko ko ima 0,5. Mislim na onaj Pokret slobodnih građana, da je zastupljen u ovim nekim političkim emisija, koji je zajedno sa Čabadijom dobio sedam hiljada glasova. Kada Živković dobije sedam hiljada glasova to je onda interesovanje medija bez obzira što je to sa Čabradijem i većinom njegovi glasovi bi bili, Zelene stranke.

Sada, kada ja dobijem 18.800 to je onda ljakse, to ništa ne vredi. Kada dobijem 72 hiljade glasova ni 2003. godine, ne može da se ide na RTS. Znači, ja sam persona non grata što se tiče televizije i evo ja se puno ne bunim.

Kada smo kod REM-a koji je nadležan za RTS, idemo redom. Dame i gospodo, vi svakako znate za pojavu neregistrovanih političkih stranaka tzv. pokreti. Registar pokreta ne postoji. Postoji Registar političkih stranaka u kome se registruju pokreti kao SPO i još neki drugi pokreti koji se legalno registruju po zakonima koji su doneli žuti, znači DS. Oni su doneli da morate da imate 10 hiljada potpisa itd.da maksimalno otežaju registraciju i preregistraciju političkih stranaka. Oni su taj zakon doneli i sada ga naravno ne poštuju. Pošto ne mogu da skupe 10 hiljada pojavi se PSG, pojavi se Levica Srbije i pojavi se Pokret za preokret ili udruga, kako n to zove, Janko Veselinović i kažu – mi smo pokreti. Ne postoji registar pokreta. Postoji Registar sportskih organizacija, političkih stranaka i Registar udruženja građana. Oni su klasično udruženje građana. To je ono što bi zvali NVO sa tri člana. Da zapamtite – sa tri člana. Ja to zovem antivladina organizacija. Čast mnogim udruženjima itd, ali ovi koji su najviše prisutni u medijima pa i uRTS su po meni antivladine organizacije finansirane spolja.

Političke stranke ne mogu da se finansiraju spolja. To je zabranjeno, jel, ali te antivladine, odnosno nevladine organizacije mogu. U stvari radi se o političkim strankama koje nisu registrovane. Kao udruženja mogu da primaju novac spolja i primaju ga, a izlaze na izbore. Čekajte ljudi, da li mi imamo jednake uslove dase takmičimo na izborima? Očigledno da su oni malo jednakiji da mogu da primaju i redovno finansiraju pare iz inostranstva. Mogu i u toku izborne kampanje da prime pare iz inostranstva i onda jednostavno izađu na izbore kao grupa građana pod istim nazivom pod kojim je registrovano udruženje. Za mene je to prekršaj i mi smo danas svedoci da su takve organizacije izlazile na izbore i ne podnose nikakav izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije jer oni nisu politička stranka. Oni su neka vrsta privilegovanih i mi to pustimo. Onda se pojavljuje ovde, lome Skupštinu, većina tih neregistrovanih na neprijavljenim skupovima.

Znači, za njih ne važi Zakon o javnom okupljanju da pet dana ili koliko moraju da najave skup da bi se policija, vatrogasci, hitna kola angažovala oko toga, odnosno da bi se sve to izorganizovalo da ne bi došlo do povrede građana, zloupotreba itd. Znači, imamo neregistrovane stranke, neprijavljena okupljanja na kojima ima puno nasilja, kao što ste videli, i onda imamo i medije koji nisu registrovani u Srbiji.

Znači, REM drema. Kod REM-a ima dase drema. Tamo se ništa ne radi po pitanju piratskih televizija. To su čisti pirati. Ja odgovorno tvrdim da su 30 kanala „Junajted medije“ piratski mediji koji su fiktivno registrovani u Luksemburgu i koji tvrde da reemituju program, odnosno da ga preuzimaju od prekogranične televizije istovremeno bez izmena prekrajanja itd.

To je Konvencija o prekograničnoj televiziji, sam naziv kaže prekogranična televizija, nema šetanja signala, nego pružate medijsku uslugu za širu javnost negde u inostranstvu i ovde se to reemituje bez izmena prekrajanja i ubacivanja reklama. Nikakvih izmena, znači, istovetan program koji ide u Luksemburgu ili negde u inostranstvu se preuzme u Srbiji i to zakon kaže o elektronskim medijima i Konvencija o prekograničnoj televiziji. Znači, nema reemitovanja bez početnog emitovanja, što nije slučaj.

Luksemburški regulator mi je odgovorio - jesu oni fiktivno registrovani u Luksemburgu, ali tamo ne emituju program, a onda mi REM da odgovor, kao - oni, jeste snimaju program u Beogradu, jeste tačno je, jel, na Novom Beogradu. Kaže - onda taj program ide kablom u Luksemburg, iz Luksemburga u Sloveniju, tu se pakuju i ubacuju reklame i onda to dolazi u Srbiju i još mi REM napiše, to tvrdi „Junajted medija“, oni preuzimaju taj odgovor i kaže - to se u tehničkom smislu smatra reemitovanjem, nema tehničkog smisla.

Konvencija i zakon kaže, da je emitovanje pružanje medijske usluge za širu javnost, znači, za gledaoce, a reemitovanje istovremeno preuzimanje takve usluge. Zato oni ne moraju da se registruju u Republici Srbiji ukoliko reemituju program, što sa ovim razbojnicima nije slučaj i sada imate javna okupljanja neprijavljena, neregistrovane stranke, gde izveštavaju neregistrovane u Srbiji televizije, piratske televizije, koje ne samo da izveštavaju, već propagiraju sve te demonstracije, čak na određen način pozivaju.

Evo, poštovani gledaoci pred RTS-om nema nikoga, slobodno navalite ili evo, vidite ovde je konjica, ovde ovo, da tačno demonstranti znaju gde treba da upadnu, gde nema dovoljno policije itd. Ja mogu da se usudim i da kažem da učestvuju na takav način u demonstracijama daleko više nego ovi učesnici koji to nisu prijavili. Ako su skupovi neprijavljeni kako to oni uvek znaju da dovedu devet kamera itd, to znači da se organizuju.

E, sada ja vas pitam, nedavno je REM registrovao RT, to je „Raša tudej“ na nemačkom jeziku, jel tako koleginice? To su registrovali u Srbiji. Odmah su se Nemci pobunili. Ja pitam Nemce šta bi oni radili kada bi se sada otvorio studio te televizije u Berlinu i kada bi Šolca napali, razumeš, onako na nemačkom jeziku, kada bi ceo sadržaj tog programa bio vezan za nemačke političke prilike, da se forsira nemačka opozicija, da se Šolc i njegova vladajuća većina izmiču fotelje i stolice?

Ja vas pitam koliko bi Nemci trpeli to reemitovanje koje sada treba da omoguće da prime signal po onoj istoj Konvenciji o prekograničnoj televiziji? Koliko vidim, oni nisu radi ni da prime signal o klasičnom tom RTL koji bi samo izveštavao o celom svetu, o Rusiji itd. Znači, njihov program bi bio pretežno ili u celini namenjen za nemačko tržište o nemačkim događajima u tom programskom sadržaju, ali izgleda da smo mi popustljivi na svim šavovima, a REM je nadležan da prati po članu 74. operatore šta oni rade i da prate elektronske medije, pa ako ima zloupotreba, onda oni kažu operatoru da je dužan da ukloni piratske kanale, ako on to ne učini, onda se operatoru, u ovom slučaju SBB i Totalu uzima na određeno vreme pravo da distribuiraju programske sadržaje, jer nisu postupili po zakonu, odnosno koji treba da sprovede REM. Morate da se složite samnom, da to nije tačno – REM to ne radi.

Nedavno ste gledali član 64. Zakona o elektronskim medijima kaže – da najvažnije događaje, a tu spadaju i sportski, sa liste najvažnijih događaja koje je utvrdio REM, a tu su kvalifikacije naše reprezentacije za Evropsko i Svetsko prvenstvo u fudbalu, mogu da prenose samo televizije, isključivo piše, pravo prenosa imaju televizije, imaju tri uslova, koje emituju program na celoj teritoriji i slobodan pristup, to znači da može na antenu, da bi bili svi građani u poziciji da prate da ne bi bili lišeni. U ovom slučaju je bila grupa zloupotreba „Junajted medije“ koja je to zloupotrebila i kablovska televizija koja ne emituje program, nego reemituje, prvi uslov je izašao, ne pokriva celo tržište, drugi uslov nije ispunila i treći uslov je bio slobodan pristup. Oni nemaju taj slobodan pristup na antenu. Znači lišeno je više od polovine građana prava da prati svoju reprezentaciju, a meni je REM odgovorio da je isključivo pravo u stvari pravo prioriteta, pa kada niko ne prenosi, mogu i ovi.

To je kao kada bih rekao – pa da, crveno svetlo na semaforu, pravo prioriteta pa kada niko ne naiđe, mogu tek tako da prođem, što je apsolutno netačno. To što su oni kupili pravo od UEFA koji nemaju pravo da prenose ovde, to znači da su znali da će REM da baci dremku i da im neće ništa učiniti da spreči nezakonite prenose po članu 64. ne ispunjavaju uslove. Znači, kada je kupio pravo, znao je da neće biti reakcija REM-a. Znači, apsolutni kriminal. I treće, oglašavanje. Zakon o oglašavanju, član 27. kaže da oglašavanje na televizijama koje reemituju program može da bude samo sastavni deo izvornog programa. Znači, nema naknadnog ubacivanja.

Dobio sam od REM-a odgovor da je u Ljubljani prepakovano, vama sam pokazao gospodine Martinoviću, da su u program upakovane reklame i to je signalom poslato u Srbiju. Znači, prepravljen je onaj program koji su navodno proizvodili pa su slali tim nekim signalom i na takav način nezakonito oglašavali.

Na 30 njihovih kanala i prepravljajući kanale „Foksa“, „Diskaverija“, „Historija“ itd. dnevno emituju 200 hiljada sekundi. Vi koleginice znate da taj sekund ne može biti ispod dva evra i da je televizija „Inđija“ ili „Stara Pazova“. Niko neće pružiti reklamu, makar bez dva evra sekund. Pitam vas, 200 hiljada sekundi dnevno, koliko ubace što u prave prekogranične, što u njihove lažne, po dva evra, 400 hiljada evra dnevno. Onda se pitate ko finansira ova čuda po Gazeli, po autoputu itd? Nemojte puno da se čudite, nisu to sve pare iz inostranstva i što je još najtragičnije, domaćim medijima ovi operatori ništa ne plaćaju za proizvod koji koriste i koji se gleda 80% na SBB, Totalu i na svim drugim, 80% gledljivog programa gledaju domaće kanale. To je sigurno. Belog dinara domaći kanali ne odbiju od njih, ali ovi njihovi prekogranični programi dobijaju za reemitovanje koje ne postoji, to je fiktivna usluga koja se plaća, to je pranje para, to je poreska utaja, oni dobijaju pare po kanalu, po nekoliko miliona evra zato što se navodno njihov program preuzima, a ta medijska usluga u prekograničnoj televiziji ne postoji, već su samo fiktivno registrovani u Luksemburgu. Znači, to je još jedan prekršaj.

Još da vam kažem, pošto se pozivaju stalno na slobodu medija i vladavinu prava, najviše galame o tome, e sada, pošto se ne poštuje Zakon o oglašavanju, Zakon o zaštiti konkurencije, pošto se ne poštuje Zakon o potvrđivanju Konvencije i prekograničnoj televiziji, Zakon o elektronskim medijima, znači oni su u pravu. Ne postoji vladavina prava, jer je oni krše i sloboda medija. Ako oni uzmu dnevno 400 hiljada evra za pružanje marketinških usluga, na koje nemaju pravo, toliko manje para dobiju registrovani mediji u Republici Srbiji koji plaćaju sve obaveze u Republici Srbiji za razliku od njih.

To je isto kao kada bih ja otvorio obućarsku radnju, vi otvorite obućarsku radnju, registrujete u Srbiji, plaćate sve poreze, dažbine, takse itd. firmarine i sve što ide i ja otvorim pored vas obućarsku radnju i ne plaćam ništa. Vi se malo pobunite, dođe kao neka inspekcija, pokažem rešenje iz Luksemburga i kažem – ne, ne, ja ovde popravljam cipele, registrovan sam u Luksemburgu i ne plaćam ništa. To je nemoguća situacija.

Znači, sloboda medija ne postoji bez prihoda i ako ukradete domaćim medijima 400 hiljada evra dnevno, što je na godišnjem nivou oko 150 miliona evra, ja vas pitam da li su onda pokradeni domaći mediji i time se smanjila njihova mogućnost da budu nezavisni i objektivni, jer zavise, posebno lokalni od opštine itd. a na takav način se u politici prave razne kabadahije, jer mediji koji izveštavaju o raznim gradonačelnicima moraju da poštuju tu lokalnu hijerarhiju zato što ne bi dobili pare. Zato, na kraju da vidimo šta će da urade Nemci po pitanju toga da neko od ovih „Raša tudej“ otvori studio u Nemačkoj, počne da napada Šolca, to je nemoguća situacija.

Zato su zakoni koji se poštuju najbolji zakoni. Što kaže Lata Zabogišić - zakon je za svakoga zakon i ja ovim kandidatima koji će biti izabrani i oni koji su tamo, preporučujem da konačno poštuju zakon i da nateraju piratske medije nek izveštavaju kako god hoće, programska usluga, programska orijentacija, nek objavljuju o nama sve najgore, šta god hoće, ali neka se registruju kao i svi domaći mediji u Republici Srbiji, jel ono što su fiktivno registrovani to je jedna pljačka domaćih medija, to je kršenje prava i zakona, a zakon mora da bude za svakoga zakon, pa makar se on zvao Šolak, Đilas, ili ne znam kako još.
Dame i gospodo narodni poslanici, Šaip Kamberi je pomenuo kao zemlju vrhovnih sloboda, demokratije i tolerantnosti Sloveniju. Govorio je da je tamo sve najbolje. Po pitanju nacionalnih manjina, Slovenija ima samo dve nacionalne manjine. Samo dve! Sam je rekao da u Srbiji ima 22 nacionalne manjine.
Čl. 106. i 107. u vezi sa članom 108.

Dakle, da u Sloveniji postoje samo dve nacionalne manjine, to nije rekao, ali da u Srbiji postoje 22 nacionalne manjine.

Da ga ja dopunim, broj Slovenaca u Srbiji je 4.033 po poslednjem popisu, ili 0,06%. U toj Srbiji, zemlji nesloboda, Slovenci sa 0,06% stanovništva imaju status nacionalne manjine i savet nacionalne manjine. U Sloveniji 2% Srba nema taj status. Imaju samo, čini mi se, Mađari i eventualno Italijani.

Dakle, 20 hiljada Srba nije dobilo pravo državljanstva, ispisani su, ne postoje u Sloveniji, u toj zemlji velikih sloboda itd. Srbi, kojih u procentima ima 30% više nego Slovenaca u Srbiji, nemaju status nacionalne manjine, dok 0,06% Slovenaca u Srbiji uživa status nacionalne manjine.

Još nešto što gospodin Kamberi nije rekao, da u 20. veku kada su Srbija i srpski narod stvorili Jugoslaviju da su toj Jugoslaviji živeli i Albanci sasvim ravnopravno, u toj nedemokratskoj Jugoslaviji, nedemokratskoj Srbiji rast stanovništva Albanaca je bio 700%, a srpsko stanovništvo je ostalo na istom broju.

Ne tražim da se glasa. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, ispod ploče… (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, u jednom delu Srbije, u jednom gradu, ali ne u celom, u jednom manjem delu jednog grada koji se zove Novi Pazar postoji negovanje nacističkih tradicija. Tamo se ovakvi zakunu, a reklamiram član 107. i 108, na borbu protiv fašizma ispod ploče Aćif edfendije, koga je Hitler odlikovao „Gvozdenim krstom“ i mi danas slušamo propoved čoveka koji zastupa Aćif efendiju, koji je bio Albanac i koji se zalagao da se Novi Pazar priključi velikoj Albaniji, koji uopšte nije bio Bošnjak.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ne negiram genocid, ali moram da kažem da je u odnosu, recimo, na 1931. godinu, u 20. veku izvršen genocid, ali nad Srbima.

Bošnjaka, odnosno muslimana ima više u Bosni i Hercegovini za 828.000 nego što ih je bilo od 1931. do 1991. godine, a ukupno 1.070.000 kada sve saberete. Srba ima više 57.000 u odnosu na 1931. godinu. Katolika ima taman koliko ih je bilo i 1931. godine. U odnosu na 1991. godinu, 2013. godine, po njihovim popisima, Srba je manje 280.000, ili su pobijeni ili su raseljeni. Muslimana je manje, ili Bošnjaka, 130 i nešto hiljada.

Svaki peti Srbin više ne živi u Bosni ili nije više živ, a svaki 16. nažalost, a i samo svaki 16. musliman, odnosno Bošnjak. Zato ja tvrdim da je genocida bilo u Bosni i Hercegovini i zato tvrdim da krivica Mladića ili nevinost Orića nije dokazana, to je samo dokaz političke pripadnosti pravosuđa, odnosno instruisanja tog pravosuđa koji je to osudio. Genocid jeste bio, ali nad Srbima i nad istinom. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, po pitanju sudija, mi sada biramo sudije koje se prvi put biraju na funkciju i želim da kada izaberemo da čestitam izabranima, ali odmah i da kažem da sam ja jedan od onih koji je glasao da se promeni Ustav i da to pravosuđe bude potpuno nezavisno. Ja sam glasao „za“ zato što je to zemlji potrebno, zato što je to jedan od uslova u evropskim integracijama i teška srca sam glasao za to, a nisam za to.

Ali, ako uzmem da je glavna korist poljoprivreda u EU i da zemlja treba da se kvalifikuje za EU, da postane njen stalni član, da može da koristi na isti način podsticaje u poljoprivredi na isti takav način na koji to koriste poljoprivrednici u EU. Dakle, ne možete sporiti dva dobra, u politici često morate nešto da žrtvujete kao u šahu, da bi na drugoj strani nešto dobili.

Ja se bojim da kada Narodna skupština prestane da bira sudije da ćemo dobiti zbir „STR-ova“. Tu ne mislim na sve sudije. Dakle, biće tu manje ili veće samostalne trgovinske radnje. Ima u, kako bi to neki rekli u provinciji, u ruralnim sredinama, u manjim sudovima, sudskim jedinicama itd, ima puno časnih sudija, ali ima i onih kod kojih advokati, pojedini advokati naručuju presude kao što neko naruči neki ručak, pljeskavicu itd.

Već sam rekao da tu ne mislim na sve sudije, da je većina časnih i poštenih, ali da postoje pojedinci koji sudijsku funkciju, a kako će oni biti funkcioneri ako ih ne bude birala Skupština? Gospodine Martinoviću, ja mislim da neko ko treba da bude funkcioner treba da bude izabran od strane Narodne skupštine, kako će oni biti funkcioneri ako ih bira VSS? To nikako meni nije dovoljno razumljivo, ali se bojim da će biti trgovine na malo i veliko.

Tim pre što nismo pravosuđe prethodno očistili od partijskih kadrova. Imate tu vi mnogo sudija koji su sudovi partija bivšeg režima. Mi to nismo pročistili ili se nije samo dovoljno pročistilo da bi oni imali ovoliku nezavisnost koju će imati kada ove ustavne amandmane usvojimo i kada budu potpuno nezavisni od bilo koje vrste kontrole u Narodnoj skupštini, odnosno kada se između sebe sami budu birali.

Poznavajući neke od sudija, a tvrdio sam često da u pojedinim sudskim jedinicama, kao u Inđiji, recimo, možete da napravite najbolji odbor DS po selekciji koja je svojevremeno napravljena čuvenom reformom iz 2009. godine. Uglavnom, ne možete uvek u politici da dobijete sve, često dobijete ono što vi nećete, a neka druga većina hoće i to je razlog zašto mi pojedini poslanici koji smo protiv potpune samostalnosti i nezavisnosti u ovom trenutku, na način na koji sam već opisao, zašto smo glasali za to.

Politika ti je kao šah, moraš da predvidiš i žrtve, moraš da žrtvuješ pešaka da bi na kraju nešto dobili, tako i država mora da pristane na neke ustupke. Ja sam za to, recimo, na poljski model. U Poljskoj, čini mi se, Vlada bira sudije, ali da ne idemo toliko daleko, makar je Skupština mogla to da čini, ali u situaciji kada sudijska funkcija stalna, kada je sudiju gotovo nemoguće razrešiti, kada se petlja u politiku i poslove koji nisu njegovi, pa kada i krši zakone kao recimo sudija Majić, pa kada oslobodi pedofila, pa kaže – znate šta, sve su presude zakonite, pa su zakonite i one koje su oslobodile Gnjilansku grupu, kada je gotovo nemoguće smeniti bilo kog sudiju za greške, povrede, pa recimo u Gnjilanu je ubijeno na desetine Srba, stotine je mučeno itd.

Na kraju se ispostavilo da je i albanski insajder koji je svedočio i koji je bio u toj vojsci nije bio dovoljno kvalitetan da se presude najgori mogući teroristi koji su vršili zločin nad Srbima. Kod tog sudije Majića nisam znao da li je on sudija srpski ili američki, da li on to želi da Amerikance koji su bili pokrovitelji svih tih na određen način, pokrovitelji svih tih zločina koji su se desili posle ulaska KFOR-a u našu južnu pokrajinu, da li taj sudija koristi da njih amnestira od takve vrste odgovornosti ili sudi da se kazne zločinci prema srpskom i nealbanskom stanovništvu koji su očigledno počinjeni?

Sudijama koji će biti izabrane preporučujem da čine sve što ove sudije izabrane sa liste Demokratske stranke ne čine - dakle, da dele pravdu, a ne nepravdu, da kažnjavaju krive, da štite nevine i da posebnu pažnju obrate na pojave u našem društvu kada imate neregistrovane političke stranke, tzv. nevladine organizacije koje su u stvari prerasle u političke stranke samo nemaju dovoljno osnivače, inače se bave politikom, isključivo koje se finansiraju spolja. Nama koji imamo registrovane političke stranke zabranjeno je da se finansiramo spolja.

Ne znam kako neko može da dozvoli da „Ne davimo Beograd“, koji je izlazio na izbore, koji javno saopštava da su primali novac od fondacija iz inostranstva.

Kako neko može da učestvuje u izbornoj trci ako je njegova organizacija primila novac spolja? Svaka država bi bila izuzetno osetljiva da se u njihove izborne procese mešaju strane države, dali putem novca ili putem medija.

Takođe, mi nije jasno zašto naše pravosuđe i tužioci tolerišu recimo Šolaka i Đilasa? Zamislite političara koji je vlasnik medija, već je bio vlasnik „Presa“ a, sada je očigledno i vlasnik nekog elektronskog medija ili je partner sa Šolakom koji je vlasnik kablovskog operatora sa ne znam koliko stotina kanala ili sa tridesetak kanala u njegovom vlasništvu.

Meni nije jasno ni ta Evropska unija koja eto, u Poljskoj može Vlada da bira sudije, kod nas to mora da bude i van Skupštine. Ne razumem zašto je u Evropi uglavnom zabranjeno da operatori, distributeri televizijskog programa ne mogu da imaju svoje televizijske kanale, a nama je 2014. godine vraćen Zakon o elektronskim medijima uz zahtev da se odobri da operatori mogu da budu vlasnici medija, a recimo RTS je morao da razdvoji proizvodnju, emitovanje programa od distributivne mreže od predajnika? Tako da mi mnogo toga po pitanju Evropske unije nije jasno.

Očigledno da i u Evropskoj uniji ima mnogo korumpiranih političara koji na određene načine, na različite načine tumače neka prava koja imaju građani u zemljama Evropske unije i neka prava koja imamo mi.

Ne razumem kako ćemo dopustiti stranim televizijama, a to su „N1“, „Nova“, a ima tamo i „Grand“, „Sinemanija“, ima tridesetak kanala Šolak, kako ćemo da dopustimo da recimo, evo imamo ne registrovane stranke, imamo ne registrovane televizije u Srbiji, kako ćemo mi dopustiti da luksemburške televizije mogu da učestvuju u izbornom programu u Srbiji? Dakle, to direktno mešanje stranih televizija iz stranih država u izborni proces u Republici Srbiji i meni nije baš jasno da ćemo to dozvoliti, a pri tom te televizije uopšte nisu prekogranične, nisu strane, nego krše Zakon o elektronskim medijima, Zakon o zaštiti konkurencije, Zakon o oglašavanju i naši tužioci to mirno posmatraju, bez obzira na prijave koje su im prosleđene, koje verovatno završavaju u fiokama.

Tako da sudije ne mogu ni da dođu do trenutka kada treba da presude da li oni krše Zakon o elektronskim medijima, da li krše Konvenciju o prekograničnoj televiziji, da li krše Zakon o zaštiti konkurencije i da li krše Zakon o oglašavanju i na takav način uzimaju deo marketinškog tržišta na teritoriji Republike Srbije, jer član 27. kaže da te strane prekogranične televizije mogu da emituju samo izvorne reklame iz te zemlje u kojoj emituju program i koji se navodno ovde preuzima.

Uzimanjem reklamnog tržišta marketinškog u Srbiji direktno utiču ne samo na vladavinu prava, koji je najčešći prigovor nama, jel, iz Evropske unije, a pri tome njihove televizije ovde neregistrovane očigledno krše vladavinu prava jer ne poštuju nijedan od zakona koje sam nabrojao.

Sledeće što nam zameraju, a to je sloboda medija. Ako oni uzmu deo marketinškog tržišta, a zbog toga što ne koriste, ne bi trebali da koriste marketinško tržište Republike Srbije, zbog toga se ne registruju u Republici Srbiji već mogu da reemituju program bez registracije, jer pri tome ne plaćaju ništa zato što i ne koriste tržište odakle treba da uzmu novac marketinšku.

Međutim, kod nas se oni emituju na svih 30 kanala i više, emituju reklame i time direktno oštećuju domaće medije jer te reklame koje oni reemituju direktno njima iz džepa uzmu, a bez prihoda nema slobode medija. Dakle, ako ste im uzeli prihode kako će mediji onda biti slobodni. Onda oni najviše zavise od lokalnih samouprava i najviše zavise od oglasa koje daje Vlada Republike Srbije i time se direktno otimanjem prihoda od tih stranih navodno televizija, koje reemituju program, u stvari su to studiji u Beogradu, direktno se utiče na slobodu medija.

Videli smo pre neki dan njihove promocije terorizma koje su bile ovde na putevima. Oni su toliko sa više kamera toliko su pratili te proteste nasilja itd. koje su se dešavale, a pri tome kroz dva dana su bili u ulici nekoj u Luksemburgu bili neki protesti koji je luksemburška televizija rešavala polivanjem u zimskim uslovima vodenim topovima i direktnim hapšenjem učesnika u protestima i na tim luksemburškim televizija nije bilo „p“ od tih protesta, niti su šta bili preneli, a samo nekoliko dana ranije imali su, ne znam, 10 kamera u 10 gradova i na direktan način promovisali jedne drumske razbojnike i već kada smo kod drumskih razbojnika ja očekujem da pravosuđe, uključujući sudije za prekršaje, koriste postojeće zakone, jer zakoni su doneti da bi bili sprovođeni. Mi koji donosimo zakone smo direktno zainteresovani da se ti zakoni sprovedu.

Za zakone je potrebna moć da se sprovedu. Zakoni države u kojoj nema moći da se sprovedu zakoni nema ni države. Moć da sprovede zakone je u pravosuđu i ukoliko pravosuđe to ne radi, onda nemamo moći da se zakoni sprovedu.

Šta je sa Zakonom o bezbednosti saobraćaja, član 98. koji kaže – pešak koji stupi na autoput biće kažnjen do 40 hiljada dinara novčano ili zatvorom do 30 dana? Ja pitam ove sudije za prekršaje, sve one koji nisu prebegli u zaštitnike i poverenike, njih dvojicu izuzimam jer više ne sude, možda da oni sude, možda bi tu bilo neke kazne, ali očigledno da im je viša plata Zaštitnika ili zaštićenika, Poverenika ili zaverenika više odgovarala, ja pitam preostale sudije za prekršaje koji nisu izabrani za ta nezavisna regulatorna tela – zašto se ne primenjuje član 98. Zakona o bezbednosti saobraćaja i zašto se pešaci koji stupe na autoput ne kazne do 40 hiljada dinara ili 30 dana zatvora?

Takođe, pitam sudije i tužioce - zašto se ne poštuje Ustav član 38. i član 39. o slobodi kretanja i zašto se ne poštuje član 133. Krivičnog zakonika, koji kaže da svako ko sprečava ili ograničava slobodu kretanja biće kažnjen do godinu dana zatvora? Ja nisam video, a pri tome ovi biju uz povike mamu seljačku, a štite kao seljaka iz Nedeljice, ali tuku uz povike mamu ti seljačku, dakle, nisam video da je naše pravosuđe ozbiljno zagazilo u taj problem. Oni su ti koji treba da reše kažnjavanjem krivaca, da zaštite nevine koji dobijaju batine na autoputu i zato ja pozivam konačno sudije. Razlika između pravde i prava je velika, ja to znam, ali ja pozivam sudije ponovo i ove koji su novoizabrani, dakle, pozivam ih da dele pravdu, a ne nepravdu da kažnjavaju krive i da štite nevine. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, od svih predloga, ja podržavam naravno autoput između Rume i Šapca i brze saobraćajnice od Šapca do Loznice. Svako ko je imao priliku da putuje tom deonicom je video da put koji vodi od Rume do Šapca i do Šapca do Loznice je prepun naseljenih mesta kroz koje se prolazi i veoma je teško preći tih 77 kilometara, ukoliko se ne varam.

Izgradnja je veoma zahtevna i iziskuje sredstva, ali s obzirom da smo mi poznati po tome što puteve gradimo, neki su poznati po tome što ih blokiraju.

Most u Šapcu treba da bude 1,3 kilometara i ne znam kako će Zelenović ili neki budući Zelenović uspeti da blokira tako jednu modernu saobraćajnicu. Dakle, oni koji ništa nisu izgradili, oni koji nisu imali privredu, oni koji su gotovo imali ekološku državu zato što nijedan pogon nije radio, u Srbiji su se do 2012. godine dimila dva fabrička dimnjaka, ko je imao priliku da prođe kroz celu Srbiju, oni gotovo da su svojim nemarom i svojim neradom napravili ekološki čistu državu danas su se pretvorili u družinu drumskih razbojnika koji uz povike – mamu ti seljačku, prebijaju putnike valjda da pokažu onim seljacima u Nedeljicama koliko su zabrinuti za njih, uzmu i prebiju nekoga na autoputu uz povike – mamu ti seljačku.

Kad smo već kod tih seljaka, možda on ima više razloga da blokiraju saobraćajnice, ali im to ne pada na pamet. Možda imaju više razloga da protestvuju s obzirom da je recimo cena mineralnog đubriva otišla tri puta, s obzirom da treba obaviti setvu, s obzirom da treba prihraniti posejanu pšenicu i danas vam za jedan hektar treba 500 kilograma đubriva, a 500 kilograma đubriva košta 500 evra. Tako da je to u velikoj meri poskupljuje setvu i jedan kilogram đubriva je gotovo vredan tri vekne hleba. Veoma je teško poslovati, veoma je teško zasnovati proizvodnju u poljoprivredi.

Uzgred, budi rečeno, poljoprivreda je jedan od najvećih zagađivača životne sredine na svetu. Veoma je teško baviti se intenzivno poljoprivrednom proizvodnjom uz ove cene, jer je gotovo nemoguće samo za mineralno đubrivo po hektaru obezbediti 60 hiljada dinara, plus semena, plus dizel, plus sredstva za zaštitu bilja, dakle biće potrebno preko hiljadu evra da se zasnuje proizvodnja na jednom hektaru poljoprivredne površine.

Naravno da ne pada na pamet da izađemo i da blokiramo autoputeve, jer to nas, to je razlika između civilizacije i divljaka, to je razlika između, kako oni kažu – ljakse i elite u Beogradu koja sebi daje za pravo da teroriše putnike, a niko u saobraćaj na puteve nije krenuo, kao što neće krenuti ni ovom saobraćajnicom kada je izgradimo, koja ima 54 mosta i koja je veoma zahtevna. Dakle, nikome ne pada na pamet da krene na put tek tako, takvi su veoma retki, dakle neko ko ima vremena da izgubi tri sata. Obično ljudi na put kreću da obave neki svoj posao, da nešto učine i sad zamislite kada vam neko uzme dva ili tri sata života tako što vas je zablokirao na autoputu ili na nekom regionalnom i magistralnom pravcu, dao je sebi za pravo da u ime svoje slobode ograniči i otme slobodu onog drugog.

Dakle, oni koji rade u ovim okolnostima, posebno poljoprivrednici veslaju uzvodno, nemaju vremena da se bave ljuljanjem čamca, to obično rade, čamac ljuljaju oni koji ne veslaju i imali smo priliku da ih vidimo, ne samo na Gazeli, ne samo na autoputevima, nego smo mogli da ih vidimo u izdanju u kome je bilo i te kako nasilja i svako ko sprečava slobodu kretanja po meni organizatore treba primeniti član 133. Krivičnog zakonika koji kaže - ko ometa slobodu kretanja ili je sprečava biće kažnjen kaznom zatvora do godinu dana. Takođe, postoji i Zakon o bezbednosti saobraćaja član 98. koji kaže – svaki pešak koji stupi na autoput, a sada ih hvala Bogu ima izgrađenih dosta i još će se izgraditi puno više nego što je do sada izgrađeno, svaki pešak koji stupi na autoput biće kažnjen do 40 hiljada dinara, znači to je Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, ili kaznom zatvora do 30 dana.

Ja od pravosudnih organa, od sudova za prekršaje i od sudova druge nadležnosti tražim da se kazne drumski razbojnici krivci, a da se zaštite nevini putnici i da se primenjuju, a ima naznaka da je to već počelo, da se primenjuju odredbe Zakona o bezbednosti saobraćaja i odredbe iz Krivičnog zakonika prema onima koji su se dozvoli da imaju navodno neke svoje slobode koja ne može biti bezgranična i ne može da se ograničava sloboda drugih koji su se drznuli da usrkate slobodu onima koji su na put krenuli da bi nešto uradili.

Ponavljam, niko nema pravo, zamislite sada da vas neko ograniči i da budete dva, tri sata zatvoreni u nekom vozilu zato što je nekom Đilasu, ili nekom Ćunti, ili nekom Savu stalo da do toga da pokažu svoju političku moć.

Na drumovima, jedni grade drumove, drugi ih blokiraju. Na drumovima koji su blokirani možemo da vidimo razne pojave. Tako možemo da vidimo nevladine organizacije, neregistrovane u stvari političke stranke koje su se registrovale kao nevladine, kao udruženja, nevladine organizacije, u stvari anti vladine organizacije koje su propustile priliku, odnosno članstvo, da se registruju kao politička stranka, nisu mogli da prikupe 10 hiljada potpisa ili za manjinsku stranku hiljadu, nego su se švercovali sa tri člana. Takve neregistrovane političke organizacije koje se finansiraju od strane Rok Felera i od strane nekih drugih fondacija, stranih donatora, oni su sebi dali za pravo da svoju političku neku želju iskažu na autoputevima, a pri tome se finansiraju spolja i imaju nameru neki od njih, kao „ne davimo Beograd“ su već izlazili na izbore, imaju nameru da izađu na izbore kao političke stranke. Da vas podsetim, da je političkim strankama zabranjeno finansiranje spolja, a ovi koji su neka vrsta parapolitičke organizacije, koji glume da su neka nevladina organizacija, u stvari su klasične političke stranke, primaju novac spolja i izlaze na izbore. Za mene je to neprihvatljivo.

Takve neregistrovane političke stranke na drumovima organizuju neprijavljene skupove koji nisu prijavljeni u skladu sa zakonom, što je takođe prekršaj, jer svako okupljanje mora da se prijavi pet dana ranije. Znači, imamo neregistrovane stranke koje organizuju neprijavljena okupljanja i onda na kraju imamo medijskog sponzora. To su neregistrovane političke stranke, fiktivno registrovane u Luksemburgu. Imali smo priliku da vidimo da su i neka vrsta promotera tih raznih blokada na putevima. To smo mogli da vidimo, kao što nismo mogli da vidimo juče protest u Luksemburgu koji je bio u jednoj luksemburškoj ulici gde su televizije te navodno luksemburške propustile priliku da nam prikažu na koji način se u Luksemburgu suzbijaju protesti koji ne sadrže blokadu puteva, nego nisu prijavljeni u skladu sa zakonom i luksemburška policija uz pomoć belgijske policije takav protest zaliva vodenim topovima i policija luksemburška uz pomoć belgijske vrši hapšenja.

Dakle, da bi se zakoni sproveli država mora da pokaže moć, moć da se sprovedu zakoni državu čini državom i mislim da u nekim sledećim događajima ukoliko do toga dođe, država pokaže ozbiljnost i suzbije demonstracije, odnosno suzbije delatnost drumskih razbojnika.

Ove neregistrovane televizije na neprijavljenim skupovima, koje organizuju neregistrovane političke stranke, primetio sam da aktivno promovišu, kao što su ovde pred Skupštinom sa devet kamera, promovisale napad i lupanje kamera, Narodne skupštine prebijanjem policajaca od kojih su neki zadobili ozbiljne povrede.

Nisam za neko preterano nasilje, ali država je neka vrsta vlasnika sile i zakon sile na drumovima mora da se suzbije silom zakona. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, kad sam juče govorio rekao sam, između ostalog, da ovi drumski razbojnici sa Gazele, sa autoputeva, mogu vrlo lako da prerastu od blokatora do lokatora. Jer, to je mala razdaljina koju oni žele da pređu.

Ali, desio se interesantan slučaj. Čovek koji je zapretio familiji Vučić sudbinom Gadafija je, gle čuda, od lokatora postao blokator. Ovo je obrnut slučaj. Radi se o Srđanu Milivojeviću. Evo, kratak je put između lokatora do blokatora. Verovatno on ima veoma žarku želju da opet postane lokator.

Da vas podsetim da se radi o čoveku kome za vreme agresije NATO pakta, inače se radi o Kruševljanu, veoma blizu Kosova i Metohije, nisu dali pušku. Dakle, nije bio angažovan u naoružanim jedinicama, nisu mu dali pušku, već lopatu. Dali su mu da čisti ruševine, a pušku nisu smeli da mu daju jer nisu znali na koju stranu će pucati. Dame i gospodo, potom je otišao u gorsku službu spašavanja.

Ako se sećate Artura Takača, čuvenog našeg olimpijca koji se izgubio na planini. Obično kada se neko izgubi u zimskim uslovima, obično se pošalje šarplaninac, ali Tadićeva vlast je poslala Srđana Milivojevića, poznatijeg kao Đeki. Šta se desilo? Naravno da Artura Takača nisu pronašli, ko ga je tražio, nije ni čudo kako je završio, ali su ga našli posle nekoliko meseci i to izdžeparenog. Znači, pošto je umro u surovim zimskim uslovima, jer Srđan Milivojević ne može da pronađe ništa, ali baš nije sigurno da nije došao do njega, zato što je čovek pronađen posle nekoliko meseci, umro je od smrzavanja, ali je bio izdžeparen.

E, to je osoba koja preti. Da ne pričam o onim pljeskavicama kada je prodavao, pa je potrovao jednu četvrtinu Kruševca. To je osoba veoma draga, mila, umiljata, to je čuveni lokator, sada još čuveniji blokator.

Ja i dalje mislim da silom zakona treba ukloniti sa autoputa zakon sile. Dakle, to je originalni patent koji bi ja primenio. Pri tome bih pozvao slovenačku policiju, njihovog predstavnika, pozvao evropske predstavnike policije, da mi budu konsultanti, da sam na Vulinovom mestu, i da nam prenesu kako oni to sređuju blokade autoputeva u svojim zemljama, da nam prenesu ta iskustva i da mi uradimo ono što rade sve evropske zemlje.

Dakle, mislim da svako ima pravo da bude nezadovoljan, pa i oni koji najmanje rade itd, ali niko svoje nezadovoljstvo ne može da iskazuje na međunarodnim putevima i na mostovima. Posebno ne na mostovima, jer je tu jako veliki rizik, zato što svi mostovi, koliko znamo mi koji smo služili vojsku, zabranjeno je pešačenje, predugo zadržavanje itd, to je rizik po samu konstrukciju mosta itd, itd.

Mislim da je vreme da se razmisli o tome da se, kako sam već rekao, zakonom ograniči ta vrsta protesta i da se to reši na površinama gde je to dozvoljeno. Pa, i kada nije prijavljeno, ono nekako da pustimo. Jer, imamo sada slučajeve da neregistrovane nevladine organizacije, odnosno neregistrovane političke stranke koje su u stvari nevladine organizacije, ili bih ja to nazvao antivladine organizacije, neprijavljenim skupovima blokiraju autoputeve, a možda su neregistrovane piratske medijske kuće registrovali u Luksemburgu.

Mislim da je vreme, jer ne znam šta je sledeća stanica šta oni mogu da urade, da se takva prepreka ukloni sa puta, da to naši zakoni predviđaju.

Takođe, pozivam pravosuđe da primeni svoj patent i da primeni član 133. Krivičnog zakonika, odnosno da onaj ko sprečava slobodu kretanja ili bitno ometa bude kažnjen zatvorom do godinu dana.

Dame i gospodo narodni poslanici, oni jesu vlasnici svoje slobode, ali nisu vlasnici naše slobode.

I da upozorim ove „Lend voč“, pošto ima ona „River voč“ organizacija koja ih finansira, čuvari reke, ili ne znam kako se to već prevodi, iz Austrije, koja ima 4500 elektrana, gde naši hoće električnu energiju, ali neće elektrane, neće termoelektrane, neće nuklearne elektrane, neće vetroparkove itd, ali i te kako hoće struju. Neće litijum, ali hoće mobilne telefone, laptopove. Hoće oni i električne automobile, ali ne bi da se proizvode u Srbiji, da ne ometamo možda nemačku auto-industriju budućnosti. Uglavnom, da im ja kažem šta je najveći zagađivač na planeti.

Oni koji se zalažu za moje njive, za seljačke njive, oni koji su upoznali konačno njivu u Nedeljicama, da im kažem da poljoprivreda baš nije tako ekološki bezbedna. Intenzivna poljoprivredna proizvodnja je najveći zagađivač životne sredine na planeti. Da li znaju, svi poslanici znaju, a oni izgleda baš ništa ne znaju, da poljoprivredna proizvodnja, samo stočarstvo u poljoprivrednoj proizvodnji zagađuje životnu sredinu, odnosno utiče na staklenu baštu više nego sva prevozna sredstva na planeti?

Jedan automobil godišnje emituje 2,7 tona ugljendioksida, a jedna krava, kada tako moram da kažem, emituje u toku godine 4 tone ugljendioksida. Dakle, pošto ima 400 miliona tona mesa se proizvede u svetu, pa sada vi to pomnožite puta četiri grla i dobićete negde oko četiri milijarde tona ugljendioksida koje emituju krave. Dakle, stočarstvo bitno zagađuje životnu sredinu i pri tome sem ugljen dioksida ide metan, što posebno utiče na efekat staklene bašte.

Takođe, moram da ih upozorim na to da intenzivna poljoprivredna proizvodnja iziskuje, a ja se time bavim, upotrebu mineralnih đubriva koji i te kako utiču na eroziju zemljišta, jer to nije više održiva poljoprivreda, to je intenzivna poljoprivredna proizvodnja i da zbog toga, recimo u Evropi nekoliko procenata svake godine se uopšte zemljišta ne seje nego se ugari, zato što je to zemljište erodiralo i više nije za upotrebu i da ih upozorim posebno na pesticide. Samo manje od 10% pesticida padne na biljku prilikom prskanja, što mi radimo nekoliko puta godišnje, a da sve drugo ode u vodu, vazduh, zemljište, što dugotrajno utiče na kvalitet zemlje, na kvalitet vazduha, na kvalitet vode, a posebno su opasni zbog mineralnog đubriva nitriti. Nitrati koji se pretvore u nitrite i posebno je opasno, mi u Vojvodini imamo zbog toga vrlo loš kvalitet vode i to je opasno za ljude.

Ja sam od onih koji se zalažu da nam treba zdrava biljka, zdravo zemljište. Od zdravog zemljišta dođete do zdrave biljke, od zdrave biljke treba da dobijete zdravu stoku, a od zdrave stoke cele te hrane iz zdravih biljaka dobijete i zdrave ljude.

Da li oni koji su demonstrirali znaju, a ja moram pošto se bavim time, da ih upozorim koliko ljudi samim tim što jedu meso, koliko utiču ti koji su pešačili, recimo po pet kilometara. Ako vozite automobil pet kilometara do „Gazele“ i po „Gazeli“ emitujete 900 grama ugljendioksida, ali ukoliko zbog toga vi pešačite i pojedete 100 grama da nadoknadite 150 kalorija to je ukupno 3,6 kilograma ugljendioksida, što znači da vi kada pešačite četiri puta više ugljendioksidom ugrožavate životnu sredinu, nego automobil koji se kreće, on potroši četiri puta manje ugljendioksida, emituje manje na pet kilometara koliko pređe. Znači, više pešaci mogu da utiču na životnu sredinu nego automobili.

Ali, bože moj, to ovi naši veliki zaštitari koji su postali preko noći ekolozi, naravno da ne znaju. Uglavnom se zalažu za zemlju odakle se i finansiraju. Adenauer, pa on lepo tamo donira, firma koja je direktno suprotstavljena „Rio Tintu“ i naravno da je Nemcima stalo da mi možemo da proizvodimo litijum, ali u njihovu korist, da oni koriste naš litijum u proizvodnji automobila, a ne samo svoje rezerve litijuma. Verovatno su bacili pogled na rezerve litijuma koje su 10% ukupno svetske.

Zašto mi ne bi iskoristili sve kineske patente i recimo tamo negde u Vojvodini, Inđiji, Staroj Pazovi lepo pravili fabriku automobila koja će recimo biti pod krovom jedno milion kvadratnih metara i nešto više i da mi automobilima, s obzirom da automobilska industrija Nemačke u poslednje vreme malo zakašljala, jer Kinezi ne isporučuju dovoljno delova, uglavnom se radi o čipovima itd. radi se o složenim delovima koji su neophodni tehnološki da se automobil proizvede, bez njega toga nema. Dakle, kada već to Kinezi ovladavaju svim tim, zašto mi sa Kinezima ne bi pravili fabriku automobila, recimo Inđija, Stara Pazova, Ruma i učestvovali u automobilskoj industriji u Evropi, do četiri, pet godina i bože moj prihodovali tamo 10, 12 milijardi.

Ali, eto, pojavili su se ekolozi koji umesto da budu na strani Srbije, oni su na strani onih koji im daju masne džeparce, ali to je toliko sitno spram onoga što mi možemo da izgubimo. Toliko greše u navodno zaštiti životne sredine. Ja moram ove glumce koji glumataju po Nedeljicama, da ubedim nekako da dođu i do mojih njiva, to im je bliže, pored autoputa je, mogu da bace malo pogled i na autoput, čežnjivo ono, da li da blokiraju autoput ili uzmu motiku, da sami izaberu i da vide koliko pesticida, koliko đubriva utiču na životnu sredinu i koliko poljoprivreda nije baš velika zamena za iskopavanje litijuma, jer i poljoprivreda ugrožava životnu sredinu. To je najveći zagađivač na svetu.

Svaka privredna aktivnost, svaki čovek koji postoji utiče na životnu sredinu. Na nama je da fabriku automobila koju sagradimo i litijum koji eksploatišemo radimo po najvećim zaštitnim pravilima itd, koja važe za zaštitu životne sredine.

Da podsetimo one, gospodine Martinoviću, koji su se setili, pojavljuju se razni bivši žuti pripadnici režima, evo sada i prete, kao Đeki, kome nisu smeli da daju pušku, jer nisu znali na koju će stranu da puca, nije mogao da pronađe Takača koga je tražio. Nije čudo što je Takač umro. Da ih podsetim da su smenili predsednika skupštine opštine Inđija, jeste moju malenkost, 2007. godine, u zgradi Uprave vodovoda. Verovatno su hteli da to bude ekološki čisto.

Ja sam im tom prilikom rekao, nisam odustao još od toga, jeste vi mene smenili u Upravi vodovoda, a ja ću vas pustiti kroz kanalizaciju, tj. pripadnike bivšeg režima. Od toga i dalje ne odustajem, jer su posle puštanja toga ostali koliko vidim neki derivati o kojima mi moramo povesti računa.

Zašto ovo kažem? Smenjen sam da bi se napravila fabrika za reciklažu, zapamtite, da bi se u Inđiji napravila na kilometar vazdušne linije od centra Inđije, da bi se napravila fabrika za reciklažu olovnih akumulatora koja je isterana iz Bugarske, a zagađivači najbolje plaćaju zemljište. Uzeto je poljoprivredno zemljište od jedne opšte zemljoradničke zadruge, prevedeno na jednog od tih lokalnih političara, a onda su poželeli da to prodaju zagađivaču, a problem su imali zato što su tu bili bunari za snabdevanje pijaće vode Inđijom. Napravili su i sagradili pogon, fabriku za reciklažu olovnih akumulatora koja i dan danas postoji. Veoma je teško sada to oterati. Studiju su na falsifikovan način dobili zato što su naveli drugu parcelu za koju traže studiju, 3001 recimo, pa onda kada su dobili studiju o uticaju na životnu sredinu, onda kažu – tehnička greška radi se o parceli 3100, pa su na takav način pokušali da prevare. Pošto se moja malenkost, predsednik skupštine pobunio, obavestio Dulića, kada su videli da to ne može, mojom smenom je sednicom rukovodio zamenik. E, onda da bi dobili studiju na uticaj životne sredine, izbrisali su iz prostornog plana na sednici, vodozahvat, da bi mogli da dobiju studiju na uticaj životne sredine.

Na takav način su sagradili fabriku za reciklažu olovnih akumulatora iznad vodozahvata iz bunara, odakle se građani Inđije snabdevaju vodom. Otpadne vode iz te fabrike, idu, pošto nisu mogli u kanalizaciju, ona je regionalna, pa ako to ugrozi ribe, onda će ljudi na Dunavu to videti, napravili su iza fabrike kanal, upojni kanal, gde otpadne vode idu, to je jedan rov, gde otpadne vode iz fabrike, ti sulfati, kako se to već zove, idu iz reciklaže olovnih akumulatora direktno u upojni kanal iznad vodozahvata.

Kada će Inđija platiti ceh toj Ješićevoj brljotini, koja uzgred budi rečeno, nije ostao u Inđiji. Lista mu se zvala - Zato što volim Inđiju, ali čim je izgubio vlast, sa porodicom se odselio iz Inđije jer zna šta je sa zagađivačima uradio.

Takođe, doveli su cinkarnu koja je verovatno zagađivače životne sredine, ima ona energozelena prerada klaničnog otpada i sve je upleten Srđan Đurić koji je bio činovnik, koga je Aleksandra Drecun, sekretar Tadićevog kabineta postavila kod Dulića da on procenjuje šta ugrožava životnu sredinu i tako dalje. Čovek se sada bavi reciklažom i valjda vam je jasno da je on bio na strani onih koji zagađuju životnu sredinu.

Dakle, to su radili, a danas su oni podigli glavu i zato je ta moja poruka još uvek, jeste me smenili u Upravi vodovoda, ali još uvek vas nisam u celini pustio kroz kanalizaciju, ali od toga ne odustajem. Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, svi ove godine pričaju o rastu plata. Godina 2012. prosečna plata je bila 328 evra. Godina 2021. – 568 evra, da nije bilo pandemije, verovatno bi to bilo i 600 evra, a verujem da smo to i dostigli. Naime, još uvek postoje neki poslodavci koji deo novca isplaćuju na crno, zato verujem da je to negde već sada na 600 evra.

Broj zaposlenih 2012. godine – 1.727.000 ljudi. Broj zaposlenih 2021. godine 2.287.000, a u nekim kvartalima raslo i do 2,8 miliona. Ako uzmemo ovu manju cifru od 2.300.000, fond plata 2012. godine, na mesečnom nivou je bio 560 miliona evra.

Dakle, naši zaposleni građani su dobijali mesečno oko 560 miliona evra. Na godišnjem nivou to je bilo 6,7 milijardi. Toliko su svi ukupno građani Republike Srbije mogli da potroše novca, odnosno toliko su mogli da zarade za vreme vlasti bivšeg režima.

Godine 2021. fond plata je skočio na 1.200.000.000 miliona mesečno, ili 640 miliona više mesečno, ili ukupno na kraju godine je to 14,4 milijarde, odnosno 7,7, gotovo 8 milijardi više nego što su godišnje mogli da zarade 2012. godine.

Zato meni nije jasna neka pobuna protiv ove vlasti, s obzirom da je obezbedila posao i hleb za one nezaposlene, broj zaposlenih je porastao za 300 i nešto hiljada, a nezaposlenost sa 26% pala na 11%. Devizne rezerve su porasle za 5,5 milijardi, zlatne rezerve porasle tri puta. Inflacija je bila negde oko dva do tri procenta pet puta manja. Kurs gotovo nezapamćeno u Srbiji ostao za devet godina isti.

Nije mi jasno zbog čega pobuna, evo sada oko zaštite životne sredine. Ja se divim mojim seljacima, ja ih ne tretiram kao zelene četnike, ja ih tretiram kao „aj em četnik“, nemam nikakve veze sa njima, ja ih tretiram kao drumske razbojnike, odnosno „karakterne seljake iz grada“. Dakle, ni o čemu drugom se ne radi. Verovatno ono što ja pretpostavljam da je to bitka za budućnost automobilske industrije. Ne radi se ni o kakvim njivama, niti njih boli briga za njive.

Većina njih je njive videlo kada negde ide na turističke destinacije prema moru i kada ih velika nužda pritera.

Većina tih demonstranata sa Gazele i autoputa je njivu videlo kada ih pritera ta velika nužda. Malu inače vrše u kolima ili iz kola i onda te flaše bacaju u naše vodotokove i zato se oni protive hidrocentrala malih zato što ako neko stavi tokove kroz cev, a u čega će oni bacati svoje otpatke?

Dakle, ne verujem da je takvim ljudima, nepoštovaoci životne sredine, odjednom stalo do srpskih njiva i bolje je… Kako to beše? Bolje je patiti za selom nego na selu.

Dakle, veoma mali broj njih je video uopšte te njive, ali eto ja poštujem tu veliku brigu karakternih seljaka iz grada. Međutim, ja se bojim da je to borba protiv povećane uposlenosti u Srbiji i da je to borba za budućnost automobilske industrije.

Ja se obraćam građanima Srbije. Zamislite sada ovu automobilsku industriju u Nemačkoj koja pati zbog nedostatka delova, ali ne delova fizički najprostijih, već baš visoko-tehnoloških delova. Automobilska industrija u Nemačkoj to nabavlja iz Kine. Zamislite sada da nemačka industrija ima zastoj u proizvodnji automobila i zamislite da u Srbiji postoji fabrika električnih automobila i da to rade zajedno Kinezi i Srbi, koliko bi se to osetilo u nemačkoj auto industriji.

Zato ja građanima kažem da je ovo verovatno borba za budućnost automobilske industrije gde svi automobili u budućnosti, koji bi se sa Kinezima napravili u Srbiji zbog toga što imamo rezerve litijuma koje možemo da stavimo u baterije, baterije u automobile. Koliko bi mi proizveli automobila u Srbiji, toliko bi manje automobila napravila, recimo, nemačka auto industrija.

Sada je odjednom Viola fon Kramon zabrinuta za zaštitu životne sredine u Srbiji. Odjednom ona zna gde su određena jadarska sela. Odjednom ona sa Zelenovićem, valjda je negde u prevodu čula da se to na srpskom… Kako ono kažu - Serbian orthodox church itd. Verovatno je čula da je on pripadnik ne neke crkve, a verovatno je mislila da preko njega to Zelenović i to znači zelena stranka i preko Zelenovića rešila da štiti životnu sredinu od Šapca do Loznice.

Gospođa Viola fon Kramon je mogla da evocira malo istoriju i da se seti da nijedan srpski vojnik u Nemačkoj nije ubio nemačkog civila, da nijedan srpski vojnik nije ubio nemačkog vojnika u Nemačkoj, ali obrnuto je bilo često i kada je putovala od zelenog do Loznice, od Šapca do Loznice, mogla je da evocira uspomene iz ratova, Prvog svetskog rata, Drugog svetskog rata, i da se seti da na svakom tom drvetu od Šapca do Loznice nije visio jedan Srbin, već više Srba su vešali kao grozdove pored puta i mogla je da se seti, recimo, i poslednjeg rata gde je nemački vojnik opet na Kosovu ubio Srbina.

Mogla je da se seti da su oni zbrinuli našu ekologiju onog trenutka kada su bacili osiromašeni uranijum u bombardovanju na Srbiju. Tog trenutka su oni zaštitili životnu sredinu u Srbiji, jer su utvrdili, Bože moj, da je taj osiromašeni uranijum lekovit i da ne škodi, da je maltene lekovit i zato ja pitam Violu fon Kramon ako je to tako tačno, ako je taj osiromašeni uranijum tako zaštitno sredstvo za zaštitu životne sredine i ako je tako lekovit, pa što su bacali pare, što su ga bacali na Srbe? Što taj osiromašeni uranijum nisu bacili na sebe?

Moj namera nije da im u istoj ambalaži vratimo taj osiromašeni uranijum, ali, Bože moj, ako je već lekovit, trebalo ga je baciti na samu sebe.

Ono što sam govorio pre tri ili četiri godine ovde, da Srbiju niko ne može srušiti spolja ako im niko ne pomogne iznutra, ispostavilo se kao tačno i te koji su nekada, stranka bivšeg režima, njihovi predstavnici, sedeli ovde upozorio sam da nisam siguran da su oni izdajnici. To ni sada ne tvrdim, ali da su sigurno nesrećnici i treba da znaju da dok se svi spolja sada nešto bore protiv Srbije nije lepo da se mi borimo sami protiv sebe i između sebe.

Moja poruka njima je da ono što bih ja uradio da sam na Vučićevom mestu, primenio bih evropski recept i to razjurio suzavcem, vodenim topovima i tako dalje, ono što rade sve moderne evropske zemlje i zvao Violu fon Kramon da mi kaže kako to oni u Nemačkoj, kako oni to u Engleskoj, kako oni to u Sloveniji, kako se oni bave zaštitom svojih puteva i na isti način to primenio, po recepturi Viole fon Kramon, mere koje se primenjuju prilikom blokade auto-puta i svaki od onih tamo koji su se okupili, stupili u blokatore, a od blokatora do lokatora je mala razlika samo da znate.

Vrlo male su razlike između sadašnjih blokatora i nekadašnjih lokatora koji mogu biti zanovljeni i zato bih ja primenio onaj model, evo, car Dušan tamo kaže, zakon, topuz, moć da se zakon sprovede. Zakon i član 133, Krivični zakonik, kaže: "Ko ometa i sprečava slobodu kretanja biće kažnjen do godinu dana zatvora" i zato ja tražim od tužilaštva da primeni zakon i da jedini koji su ovlašćeni da to gone u ime naroda i da gone počinioce, odnosno drumske razbojnike sa Gazele, koji se još ponose što blokiraju međunarodni saobraćaj i moraju se zakonima sankcionisati, a u buduće moj savet je da se oni silom zakona razjure.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, moji prethodnici su zaboravili samo da kažu da tog njihovog Aćif Bljutu Hadžiahmetovića je odlikovao Adolf Hitler, nacista, vođa nacista, Gvozdenim krstom. To dovoljno govori o njihovom heroju.

Ja sebi postavljam pitanje da li je neko u periodu između 1992. i 1995. godine umro prirodnom smrću u Srebrenici? Na to imam pravo. I, ako je umro, da li je sahranjen mimo onog Memorijalnog centra u Potočarima?

Zločini u i oko Srebrenice, po mojoj rezoluciji, su međusobno povezani. Da se nije desio zločin nad Srbima od 1992. do 1995. godine, verovatno se ne bi desila odmazda i osveta jula 1995. godine.

Žalim nad bošnjačkim žrtvama koje su uglavnom bili pripadnici armije Bosne i Hercegovine.

Ponavljam, odmazda i osveta nisu pravda.

Da li je neko od ovih koji insistiraju na genocidu ikada zažalio nad srpskim žrtvama?

Ja sam potomak Rističevića i Todorovića, od kojih više u Bosni i Hercegovini nijedan ne živi u kući u kojoj je živeo 1991. godine. U tim kućama su Muslimani. Kao potomak oca, dede, čukundede, koji su izbrisani u opštini Goražde iz zemljišnih knjiga, čije je selo do temelja spaljeno, pitam da li imamo i mi pravo da žalimo za svojim žrtvama i da li oni nekada zažale nad tim žrtvama i da li sam ja genocidan, a oni multietnički iako su srpskim glavama za vreme rata igrali fudbal?

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam ja Tadić da pristanem na to da je 30.000 Srba u Bosni i Hercegovini žrtava građanskog rata izvršilo samoubistvo ili umrlo od trovanja hranom i da srpske žrtve nisu vredne žaljenja i suza. Nisam ja Boris Tadić da pristanem na takvu konstrukciju i još da se izvinjavam.

Ne pristajemo na zločine bez kazne, ali ni kaznu bez zločina. Ne pristajemo na genocid bez genocida samo zato da bi se stvorilo sredstvo za unitarizaciju Bosne i Hercegovine i opravdala agresija i bombardovanje Srba, koje je bilo bez razloga, da bi se otele Srbima teritorije.

Presuda o genocidu, presude Mladiću i Oriću nisu dokaz krivice Mladića, niti nevinosti Orića, već krivice politički instruisanih sudova.

Nad Srbima tokom 20. veka izvršen je genocid u Jugoslaviji, u Bosni i Hercegovini, tako da su to bile spomen kosturnice srpskog naroda. Tri miliona je ubijeno, tri miliona je raseljeno. Broj Srba u Bosni i Hercegovini smanjen je sa 44% na 31%, a muslimansko stanovništvo se uvećalo sa 30% na 50%.

Teritorije srpskog naroda su oglodane i svedene na malu Srbijicu koja se, eto, ovih godina usudila da se uzdiže ekonomski i vrednosno.

Poruka sarajevskim vlastima i onima koji insistiraju na genocidu u Srebrenici: Vi verovatno ne žalite ni izgubljene živote svojih sunarodnika. Tu priču o genocidu nosite kao so koju sipate na rane onih koji su izgubili bližnje na obe ili tri strane, da politički ušićarite i podgrevate mržnju između ne tako davno zaraćenih naroda. Vi time ne želite mir, već unitarnu Bosnu ili obnovu rata, na čega mi Srbi ne pristajemo.

Poruka Bošnjacima glasi: Želimo vam sve najbolje!

Poruka Srbima glasi: Mi smo jedan narod i dok je nas, Srbija vas neće dati. Zato je Srbija velika, vrednosno velika, i kada je teritorijalno mala.

Poruka međunarodnoj zajednici, onom delu predvođenom Britanijom i Nemačkom: Ako tražite partnere za mir na Balkanu, mi Srbi smo tu, ali ako tražite podanike sa kojima ćete destabilizovati Balkan, ne računajte na nas i ne šaljite violu.

Sve da nas sabijete pod onu Tarabićevu šljivu, mi ćemo biti veliki proganjani narod koji nikoga nije progonio. Isus je sa 12 apostola širio ljubav prema drugima, naše je da širimo ljubav prvo prema sebi i svojoj zemlji, ne šireći mržnju prema drugima.

Niko u Srbiji i okruženju ne treba da se stidi što nije Srbin, ali ne treba ni da se stidi zato što je Srbin. Genocida u Bosni i Hercegovini je bilo, ali nad Srbima i istinom.

Hvala.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam osetljiv na ove ustupke opoziciji. Prošle godine, 8. maja, dakle, nisu ovo jedini ustupci koje smo im učinili, ranije su dobijali, ne znam - pet članova REM-a, itd. i ostalo da im pomognemo oko prikupljanja potpisa, da se promeni način prikupljanja potpisa, odnosno, da opštinske uprave i sudovi imaju pravo, osim notara, da overavaju potpise podrške izbornim listama. Tom prilikom 15 huligana iz jedne opozicione ili više opozicionih stranaka, me toplo dočekalo na stepeništu, nanelo lakše povrede i još je Marinika izmislila kako sam ja izvršio napad na njih. Dakle, pre nego što su joj se prividele kokoške u Moroviću, pa joj se privideo navodno nož u mojoj ruci, pa, su navodno, ovi branili Skupštinu od mog terorizma.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana takođe imamo nasilje na ulicama i koliko ja vidim već piše da je onaj siledžija zbog koga su se okupili ljudi danas u Šapcu da protestuju, da je ona siledžija bio radnik kod pripadnika zemunskog klana, a zemunski klan, je koliko znate, došao glave premijeru Srbije Zoranu Đinđiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, zakon je za svakog zakon. Protiv toga sam da se njima vrše ustupci, jer mislim da je posle upada u RTS, pokušaja upada u Predsedništvo, napad na narodne poslanike u Skupštini, van skupštine, pregrađivanje ulice itd. zabrana izvođenja radova na Trgu Republike, maltretiranja građevinskih radnika itd. da je došlo vreme da ih moramo na određeni način privoleti ili naterati da poštuju zakone, jer zakon je za svakog zakon.

Ako član Ustava kaže da je sloboda kretanja po članu 39. - svako ima pravo da se slobodno kreće u Republici Srbiji. Ako to piše u Ustavu Republike Srbije, Ustav sa jedne strane zaustavlja vlast, samo da znate, to je zakon svih zakona, a sa druge strane Ustav zaustavlja i neograničene slobode, koje u ovom slučaju su očigledne kod pristalica Đilasa i određenog dela opozicije. Da, ne grešim dušu, eto, ovi koji su me napali na stepeništu su u ovim trenucima i u ovim vremenima su veoma miroljubivi, što ja cenim, bez obzira na napad. Takođe, cenim i Radulovića koga politički apsolutno ne podnosim, ali cenim to što ne pribegava nekim nasilnim akcijama kojima pribegavaju ovi drugi.

Kaže Krivični zakonik, član 133. Krivični zakonik Republike Srbije - ko protivpravno uskrati ili ograniči slobodu kretanja građanima Republike Srbije na teritoriji Republike Srbije kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Dakle, nesumnjivo je da je sprečena sloboda kretanja blokadom autoputeva i mostova, ali ne samo blokada, po Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima član 98. kaže – pešak ne sme stupiti ni kretati se po autoputu ili motoputu. Kazna za ovo može biti 40 hiljada ili 30 dana zatvora. Insistiram da se ove zakonske odredbe poštuju, pod uslovom da se svako, apsolutno svako, ko sprečava slobodu kretanja, ko blokira autoputeve i mostove ima kazniti, jer ja ne znam šta će sledeće da bude ukoliko im stalno dopuštamo da ta lestvica nasilja raste i oni se samo prepakuju od Savamale do dana današnjeg, samo je drugačiji paket. Upakuju isti ljudi, naprosto po zanimanju su aktivisti i demonstranti, tako i pišu u svoje biografije. Ne znam šta će sledeće da bude. Da li znate da postoje ljudi koji su emocionalno kratkog fitilja? Ko nam garantuje da u ovakvim blokadama sutra neko neće nastradati od putnika koji su dovedeni u zabludu da mogu blokirati autoput?

Pri tome to navodno to rade zbog litijuma. Koliko znam, oni to rade zbog preraspodele opozicionih aktivista. Ali, ja ne znam koliko je to licemerno da svako od njih koji se bori protiv litijuma drži, gledam svi, drže komad litijuma u ruci. To je licemerno. Kad vi držite komad litijuma u ruci i zalažete se protiv proizvodnje litijuma u Republici Srbiji, šta to znači? To znači, bolje uvesti nego proizvesti. Pri tome se ne bune, ne odu Viole fon Kramon i kažu – zabranjena proizvodnja litijuma iz termalnih voda u Nemačkoj, zabranjena je, hoćemo da bude zabranjena, neka gostuju kod Viole fon Kramon, bolje neka oni idu tamo, nego da ona dolazi ovde. Ona ih podržava, i mislim da je to rat za buduću automobilsku industriju.

Ko njima garantuje da vladajuća većina, odnosno najuže državo rukovodstvo ne planira da napravi fabriku električnih automobila u Srbiji i pošto imamo litijum, litijumske baterije normalno je da možemo da pokušamo da napravimo fabriku električnih automobila. Šta će onda nemačka autoindustrija da trpi? Ja mislim da je ovo rat za budućnost automobilske industrije, gde će se ona odvijati i da pri tome treba isključiti Republiku Srbiju da ne može da proizvodi električne automobile od svog litijuma jer kada imate litijum, proizvedete litijumske baterije, nađete javno-privatno partnerstvo ili nađete investitora koji će to da koristi i evo ti neke blagodeti. Nema privredne aktivnosti koja ne nanosi delimično štetu životnoj sredini. Tako nešto ne postoji i studije na uticaj životne sredine se zbog toga i pišu.

Zamislite, oni su za čist vazduh. Šta može da nas dovede do čistog vazduha? Koje je to licemerje? Građani Republike Srbije treba to da znaju. Sem ovih zakona da im predočimo i to da do čistog vazduha može da nas dovede litijum zato što automobili dizeli će biti zamenjeni električnim automobilima. Još ako budu proizveli u Republici Srbiji evo višestruke koristi.

Ko još može da nas dovede do čistog vazduha? Tako ako eliminišemo termoelektrane time što ćemo imati hidroelektrane. Onda čovek koga finansira „River voč“ iz Austrije, koja ima 4.500 hidrocentrala odjednom se ovde pojavio kao borac protiv hidroelektrana koje treba da dovedu do čistog vazduha, a onda on demonstrira i traži čist vazduh, onda demonstrira protiv litijuma, a litijum treba da nas dovede do čistijeg vazduha zato što bi koristili električne automobile.

Naš narod treba da zna koliko su oni licemerni i koliko žele da preraspodele ove opozicione aktiviste jer idu izbori koje su oni navodno bojkotovali. Ono što je Vučić, predsednik najjače partije, njima dao, ja im nikada ne bih dao. Niti bi im ponovio izbore koje su bojkotovali jer oni nama, ko se seća 2011. godine kada smo ovde imali dva puta po 100 hiljada ljudi, bila su dva protesta, kada su ismejavali borbu predsednika najjače opozicione stranke koja je tada imala preko 30%, daleko više nego oni, kada je bilo razloga za prevremene izbore, kada su vladali sa 127 poslanika koji više nisu bili pokriveni izbornom voljom građana, tog puta nisu dozvolili ni godinu dana ranije izbore Aleksandru Vučiću, Tomislavu Nikoliću i svim drugim malim opozicionim partijama koje su se okupile oko njih.

Danas imamo velikodušno, kada god zatraže izbore i kada ne zatraže, nudi izbore, odnosno da potvrde izbornu volju svojih stranaka, ukoliko uopšte postoji neko ko će glasati za njih i naprosto im nudi izbore kada god hoće, u koje vreme i maltene pod kojim god oni uslovima hoće.

Ali, dame i gospodo narodni poslanici, u tom trenutku, kada smo se mi borili za državu Srbiju, da izvučemo iz onoga iz čega smo je izvukli ovih devet godina, oni nisu bili radi da nam to dopuste, a mediji su bili dva sata zakupljenog termina, na „Kopernikusu“ i ljude koji su radili tamo kao novinari nisu tretirali kao novinare, već su ih izbacivali redovno sa konferencije za štampu DS i Borisa Tadića. Naprosto kažu - vi niste novinari, napolje. Bili smo na radio „Fokusu“ u zastupljenoj emisiji Đukanovića, koga je prisluškivala državna bezbednost, odnosno BIA u to vreme.

Dakle, prisluškivali su čak i novinare koji su radili u našu korist i ništa njih nije bilo sramota, to su pendžetirani obrazi itd. U to vreme kada mi nastupamo, protiv njih, nemamo ni jedan opozicioni mediji, nemamo ni jedne opozicione novine dnevne, nemamo ni jedan opozicioni nedeljnik, ali smo izašli na izbore i pobedili ih.

Demokratija ne može biti naturena spolja, njihova osnovna greška ili namera je što pokušavaju da se pobeda naruči i naredi spolja. Dakle, demokratija je proces koji niče iznutra, demokratija se ne da naturiti sa Violom fon Kramon, sa gospođom Fajon, ne znam koji su sve ti više evroparalmentarci itd, sa nekima koji se ne pitaju u sopstvenoj zemlji.

Oni bi jednostavno da se prema nama ponašaju, kao prema protektoratu i kada bi ova fon Kramon putovala od Šapca do Loznice, treba da se priseti neviđenih zločina koje je Nemačka uradila u nekoliko ratova nad Srbijom i da se seti onog osiromašenog uranijuma, koji opozicija ne pominje, koji je NATO pakt i zelena stranka Joške Fišera, danas Vijole Fon Kramon, bacili u ime zaštite životne sredine, valjda u to ime na Republiku Srbiju, tvrdeći da je on ne škodljiv. Ja, redovno Violu fon Kramon pitam - ako vi tvrdite da je osiromašeni uranijum bio lekovit, onda što ga niste bacili na sebe, već ste bacili na građane Republike Srbije?

Ovih šest članova RIK-a, za njih je potrebno u Skupštini imati 90 narodnih poslanika. Samo da znate da predsednik najjače opozicione politike stranke njima poklonio po pitanju RIK-a 90 narodnih poslanika u Skupštini, odnosno milion i 200 hiljada glasova. Toliko je potrebno da osvojite da imate 90 poslanika, odnosno da dobijete šest članova RIK-a. Poklonio vam je prošli put, ne znam koliko članova REM-a i mi vam stalno ponavljamo tri četiri godine, nemamo problem sa opozicijom, već problem sa delom opozicije koja se zove „Multikom“, imamo problem sa Šolakom i Đilasovim biznisom. Nemamo nikakav drugi problem.

Danas imate neregistrovane političke organizacije, jer svojevremeno ta družina koja nije sada ovde prisutna je odredila da politička stranka mora da ima 10.000 članova da bi bila registrovana. Ta vladajuća većina danas izbegava taj zakon i regustruju se kao pokret građana. To je u stvari nevladina organizacija, izlaze, odnosno već mislim da su mnogi od njih antivladina organizacija, antidržavna organizacija. Oni izlaze na izbore.

Kako nevladina organizacija izlazi na izbore? Šta će ako pobedi? Hoće biti nevladina ili Vladina organizacija? Pri tome dobijaju novac spolja. Političkim strankama koje učestvuju na izborima je zabranjeno da primaju novac spolja. „Ne davimo Beograd“ sam tvrdi i ćuti, već su bili u izborom procesu, da dobiju novac od spolja, „Rokfeler“ i kako se zovu sve te fondacije. Oni dobijaju novac spolja, dakle, finansiraju se spolja. Imate neregistrovane stranke, imate neprijavljena javna okupljanja na kome se silom sprečava sloboda kretanja građana, u javnom prevozu se sprečava protok vozila, kapitala itd. Sprečava se biznis. Ne idemo svi u turizam putevima, neko ide da završi neki posao, neko prevozi neku robu. Neka roba je kvarljiva itd.

Uglavnom, vode se aktivnosti protiv privrede Republike Srbije i protiv slobode kretanja. Ne registrovane političke stranke, na ne prijavljenim skupovima nezakonito sprečavaju protok ljudi, usluga i kapitala i pri tome, ne registrovani televizijski kanali učestvuju u svemu tome i prenose, ne samo da prenose, već učestvuju u protestima, učestvuju propagirajući nezakonito okupljanje, a često i silu koja se primenjuje. Izbegavaju da prikažu da to građani vide.

Znači, imate ne registrovane televizije, ne registrovane političke stranke, imate ne prijavljena javna okupljanja, imate masovno kršenje zakona od strane onih koji nama nisu hteli da daju ni izbore godinu dana ranije, bez obzira što nam nisu dozvolili da imamo bilo koje sredstvo informisanja.

Mi smo hteli da umremo od želje da registrujemo televizijsku stanicu i da imamo pravo da se pojavimo o etru. Oni se bore da ne registruju fiktivne luksemburške televizije. Pa šta, njihovi reporteri se teleportuju? Dakle, teleportuju se u Republici Srbiji, izveštavaju direktno u direktnom prenosu. Ne znam kako ih to polazi za rukom da to urade u Luskemburgu.

Onda Rade Veljanovski kaže – nema problema, dozvoljeno po Konvenciji o prekograničnoj televiziji da oni emituju program iz Beograda. Ja kažem – jeli, gospodine Veljanovski, a zašto se onda zovu prekogranične televizije, kada su iz Beograda? Onda je ućutao.

To je onaj isti čovek koji je 2009. godine učestvovao u onom tajnom donošenju onog najrigidnijeg Zakona o informisanju koji je pao. On je okupljen oko Tadića itd. To su oni koji opoziciji nisu dali ništa, a danas kao opozicija dobijaju sve. I nikad im nije dosta.

Dame i gospodo, narodni poslanici, ne mislim da branim vlast. Poručujem im, ovo je ne znam koji put, da dok svi napadaju nas, a svedoci smo pritiska spolja , mi imamo ljude koji nas napadaju iznutra. Dok su svi protiv nas, oni su takođe protiv nas. Ne možemo biti protiv sebe, ukoliko živimo u Republici Srbiji. Ne branim vlast, branim državu i njeno pravo da postoji, da se ekonomski razvija i da po kavalitetu života dostigne makar polovinu razvijenih zemalja u Evropi, a boga mi i mnoge da prestigne. Hvala.