Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici i poštovani predsedavajući, reklamiram član 107, povreda dostojanstva i zdravog razuma.

Ima izreka da dug jezik priča ono što kratka pamet misli. Mislim da smo imali sada očigledan primer. Recimo, da je rekao sledeće da mi kao vladajuća većina nećemo da „Nova S“ bude u Srbiji, kao da hoćemo da ih proteramo. To je povreda zdravog razuma. „Nova S“, „N1“ i tzv. Šolakovi i tzv. nezavisni mediji su registrovani u Luksemburgu, tvrde da reemituju program odande, da tamo donose uređivačku politiku i uređivačke odluke. I sada se ja pitam - kakve to veze ima sa slobodom medija u Srbiji, ako uređivačke odluke odnose u Luksemburgu, ako program ide iz Luksemburga, reemituje se ovde istovremeno? Pitam se da li je povređen zdrav razum kada neko kaže - vi nećete da „Nova S“ ostane u Srbiji? Oni nisu u Srbiji, a onda taj zdrav razum dođe i kaže sledeće, kaže, da se dodeli nacionalna frekvencija, zamislite da se dodeli nacionalna frekvencija medija u kojoj je registrovan Luksemburg. E, zato tvrdim da je tu bilo i povrede zdravog razuma.

Ja ne razumem, takođe, gospodine predsedavajući, kako neko ko prima platu u Republici Srbiji može da bude protiv preduzeća čiji je kapital većinski državnog porekla? Dakle, ako primate plate iz državne kase, po meni, ne možete da budete protiv državnog preduzeća koje prihode uplaćuju u budžet. Dakle, iz tih prihoda koji idu u budžet finansira se domaći sport, kao što znate. Imate sponzora, „Telekom“ je sponzor ovog kluba, ovog takmičenja reprezentacije, ali ne razumem da narodni poslanik u srpskom parlamentu navija da prihodi idu u Šolakove džepove, poprilično nezakonito, i da idu za sport, da idu za Sautempton, da idu za strane sportiste. Ne razumem i zato kažem - teško je nerazumnima objasniti da su nerazumni, da se to može oni ne bi bili nerazumni.

Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, sudeći po onom urliku preko puta, izgleda da je glupost počela da boli, koliko ja vidim. Mislim, da će toga arlaukanja biti sve više.

Kaže izreka – ne može iz zlih usta, zla reč izaći. Čuli smo ovde od čoveka koji je učestvovao u otpuštanju 1.800 terorista koji su kasnije aktivno progonili Olivera Ivanovića, sa kojim sam ja bio prijatelj, poznanik prijatelj i često bio sa njim za razliku od ovog preko puta.

Kaže on – ubili smo ga mi, ali nikako onih 1.800 koje su oni pustili, uključujući Kurtija, braću Mazdreku, Fljoru, Brovinu itd. Eto, neće me čuditi da sledeći put ne budemo optuženi da smo ubili Kenedija, da smo bacili atomsku bombu na Hirošimu, da smo istrebili Aboridžini Indijance.

Verovatno će i to smisliti, ali ja ću našim građanima poručiti da svi oni koji su preživeli vlast ovih preko zaslužuju nagradu za životno delo zato što su preživeli jednu vlast koja je bila najgora na planeti od nastanka čovečanstva. To je sigurno.

Oni pričaju o pljački. Oni pričaju o torturi, ljudi koji su na prijavljenim skupovima ubijali, prebijali, ja sam jedan od tih. Ljudi koji su smenjivali funkcionere koji im se ne dopadaju, recimo, u zgradi Uprava vodovoda. Recimo, ja sam jedan od tih.

Zamislite stranku čije sedište u zgradi Javno komunalnog preduzeća. Zamislite to da se danas desi. To bi bio vrhunac demokratije. Zamislite kada u tom sedištu bez kvoruma, u zgradi Uprave vodovoda, u sedištu te stranke bez kvoruma smene predsednika Skupštine, moju malenkost, zato što sam podneo krivičnu prijavu za organizovani kriminal.

Znate, posle sedam, osam godina kada je došlo do promene vlasti, gde smo našli tu krivičnu prijavu koja je bila podneta za organizovani kriminal u Inđiji? Našli smo je u Somboru i to teškom potragom. To je bilo njihovo pravosuđe, to je bila njihova boginja pravde. Ta njihova boginja pravde nije imala jedan povez, to su oni vezali nekoliko puta, nije mogla ni da vidi. Stotine i stotine sudija koje su otpuštali, nije mogla da vidi kako se iz kabineta ministra pravde imenuje tužilac, sudija i tako dalje, direktno iz kabineta.

Kasnije ta ista, postane ministarka, da li je tako bilo? Da, gospođa Malović, pa onda od ministarke ponovo ode u Tužilaštvo za ratne zločine. To je moglo, to je bilo to njihovo nezavisno pravosuđe. Upotrebio sam pravi izraz, njihovo nezavisno pravosuđe, kao i Šolakovi nezavisni mediji. Pazite, Šolakovi nezavisni mediji i DS nezavisno pravosuđe. Stvarno su bili nezavisni, ali od ove vlasti, od bivše očigledno nisu.

Ovi srećnici što se žale na torturu, s obzirom da nisu kažnjeni ni za jednu torturu koja je izvršena nad nama, s obzirom da nisu kažnjeni na torturu koju sada primenjuju protiv političkih neistomišljenika, organizujući, recimo, ne prijavljene proteste stotinama puta, fizički nasrćući na vlasnike koji imaju pravo, čak i samozaštite, ali eto ne primenjuju, od mostova, rudnika, nema šta ne napadaju. Upali su u RTS, pa u ruku, ne samo u ruku i u ono što se niko ne ljubi, oni treba da poljube sudije one koji su oni stranački organizovali, smestili u pravosuđe.

Nije pravosuđe zavisno od ove vlasti. Deo pravosuđa je zavisno od te njihove vlasti i neke presude ukazuju na to. Recimo, dođe neko ko se ne dopada sudiji iz DS. Sada ima ta neka organizacija njihova žuta, najjača politička organizacija, po meni je u delu pravosuđa. Dođete vi tako na vrata, ide gospođa, ulazi pored, dok vi čekate i onako uz put vam kaže, nema šta da tražite u ovoj sudnici.

Ja mislio to je ona druga strana. Ja uđem, a ona predsedava. Ona sudija.

Ne možete naći sudiju nezavisnog koji će osuditi, recimo, ovog pre mene koji ima kratku pamet, ali ima jezik dug.

Da je istina da su u laži kratke noge, pa ovaj bi nam se kotrljao na stomaku. Znači, nemate nikakvu zaštitu. Njega niko neće osuditi. Verovatno ga smatraju nepregledanim, ali zato će osuditi nas normalne.

Dakle, osude vas za govor u Narodnoj skupštini. Srećom, onako nešto nisu osudili, inače bi takvi jauci bili da ne bi znali da li je to zbog gluposti ili je možda zbog izgubljenih para u sudskom sporu.

Dame i gospodo, ja sam jedini osuđeni narodni poslanik, odnosno poslanik, predstavnik u državnom parlamentu u Evropi. Nema drugog. Osudili su me, a da me nisu ni pozvali na suđenje. Ni pozvali me nisu.

Valjda su mislili ono - narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu i drugu odgovornost za izneto mišljenje prilikom vršenja svoje funkcije. Kažu – ne može biti pozvan, ali ćemo mi njega osuditi. Ni tužbu mu nećemo dostaviti.

Pre toga takođe je bio jedan istaknuti funkcioner u tom delu njihove stranke u pravosuđu. Bio je gospodin Atlagić pored mene u publici. Ja dobio tužbu i vidim da je tužba na latinici. Kažem – ljudi, ja imam pravo na svoje ćirilično pismo, molim da mi se tužba uredi. Kaže sudija ovako – piše to u Ustavu i zakonima, ali ja mislim drugačije. Iznesem mu onaj stav da narodni poslanik ne može biti pozvan, evo gospodin Atlagić je živ, kaže – da, ja mislim da to piše, ali ja mislim drugačije. To je to nezavisno pravosuđe na koje su se oni pozivali. A o krađi… Da ne pričamo o tim njihovim individualnim krađama.

Zamislite da je fond plata 2012. godine bio na mesečnom nivou, fond plata, zapamtite, 560 miliona evra na 1.700.000 mučenika, jer ostali su bili nezaposleni, otpušteni, slabo plaćeni i nikako plaćeni. Oni su imali 328 evra i to da budu srećni ako dobiju i to. Kada to pretvorite u mesečni fond plata, dobijete negde 560 miliona evra i oni su bili iskreni i pošteni i nikome ništa nisu krali. Nisu nikome krali budućnost, to oni misle samo. Nikom nisu egzistenciju krali, to oni samo misle.

Da vidimo sada šta mi navodni lopovi, koliki je fond plata sada kod nas, navodnih lopova. Da vidimo, da pomnožimo dva i dvesta i dva i trista zaposlenih. Znači, em smo zaposlili smo 400.000 više, kojima su oni ukrali radna mesta, perspektivu, ponos pred porodicom, itd, a mi smo, eto, lopovi, a fond plata kod nas dva i dvesta, dva i trista puta 730 evra, dobićete sumu negde milijardu i 600 miliona mesečno i tri puta više nego što je bilo kod njih. Kada to pomnožite sa 12 meseci, kod njih dobijete 6,5 milijardi, a naš godišnji fond plata je 20 milijardi. To se vidi po punjenju budžeta, jer za razliku od njihovih bogataša, onog tamo vlasnika, tajkuna 619 miliona, ovo što mi podelimo pare, potroše se ovde, zato rastu i budžetski prihodi. Otuda mostovi itd.

Kada uzmemo da su ukrali ljudima… kada oduzmete od 20 miliona onih šest koma nešto, vi dobijete da su oni ukrali, da, oni koji nisu lopovi, ukrali su od navodno nas lopova, 13,5 milijardi za godinu dana. Nisu ukrali samo to, ukrali su narodu pravo da imaju tada autoputeve, da imaju tada neke solidne pruge. To su, takođe, krali.

Mi obično se na njihove individualne krađe, ali ove kolektivne koje su tu radili… Ovo pravosuđe treba da poljubite ne u jednu i drugu ruku, već da ih poljubite u ono na šta se niko ne ljubi. Vi treba da im zahvalite zato što vam je mesto u zatvoru. Zamislite, stranka u kojoj su Miki, Vuk, Bora i to se zove Narodna stranka? Ljudi, pa u ime naroda ako neće da ih osude, makar neka ih nazovu stranka tri lopova.

Dame i gospodo, narod će da bira. Nas će pamtiti. Sve nas će pamtiti ne po onome šta smo bili, već šta smo uradili dok smo bili. Sa ove strane su ljudi, a tamo su pojedini neljudi.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, ja i dalje cenim vašu tolerantnost prema pripadnicima opozicije, ali moram da vas upozorim kao poljoprivrednik, ali ozbiljno da vas upozorim, s obzirom da smo malopre čuli neko zvono.

Nemojte da dozvoljavate više, a reklamiram član 106. i član 107. Poslovnika o radu Narodne skupštine, nemojte više dozvoljavati da Srđan Milivojević zvoni sa rukom u ovo zvono. Nemojte dozvoljavati da to zvono skida sa vrata, molim vas.

Ne tražim da se glasa.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođa koja je govorila pre mene dolazi na Odbor za poljoprivredu i ja to pozdravljam. Očigledno da ona smatra da poljoprivrednicima nije mesto u Skupštini. Nju čisto da obavestim, a verovatno to i kolega koji je govorio pre mene plaća, ja još uvek plaćam PIO osiguranje poljoprivrednika, koje nije baš tako malo. Ne želim da se odreknem te profesije kojom se bavim 55 godina.

Nisam glasao i narušio sam neku disciplinu u poslaničkom klubu, jer nisam glasao da se jedan poljoprivrednik izbaci, istine radi, nisam glasao. Nije glasao ni kolega Miletić, bio je uzdržan, ja sam glasao protiv, da se iz Odbora izbaci poljoprivrednik, bez obzira što to pravo pripada poslaničkim klubovima, što ja to ne sporim.

Ja kao poljoprivrednik nisam mogao da glasam i kao predsednik Narodne seljačke stranke da se drugi poljoprivrednik izbaci iz tog Odbora, bez obzira što ne sporim poslovničko pravo da poslanička grupa koja je rezervisala to mesto ostvari neka svoja prava.

Gospođa koja je pre mene govorila često gostuje na Odboru za poljoprivredu, što ja pozdravljam i uporno iznosi neistine. Uporno tvrdi da je 2008. godine bilo daleko bolje nego sada. Uporno politizuje neki problem sa mlekom, pa da joj ja pokušam da objasnim. Godina 2008. je bila godina kada se poljoprivreda mogla štiti, jer još SSP nije stupio u punoj snazi na snagu. Znači, nije, mogli su da uvode carine, carinsku zaštitu itd, ali taj SSP nisam potpisao ja, već neke stranke koje ona simpatiše.

Takođe, privatizaciju mlekarske industrije nisam izvršio ja i ona je pripala u potpunosti strancima koji gledaju da očuvaju mlečnu proizvodnju Evrope na našu štetu, nisam ja izvršio tu privatizaciju, nego oni.

Ona uporno tvrdi da je onda bilo bolje da su podsticaji bili veći i tu često spominje hektar, ali da ja nju malo podučim ponovo zato što uporno to tvrdi iako sam joj nekoliko puta to objašnjavao.

Danas ukoliko imate jedan hektar i na tom hektaru imate kravu, vi dobijate preko 200 hiljada dinara od države. Evo objasniću vam kako - 30 hiljada dinara po grlu, 30 hiljada po grlu, kod njih je, ali svake godine, kod njih je to bilo 5.500 dinara, ali samo jednom u životu krave. Znači, u deset godina 5.500. U deset godina puta 30 hiljada za grlo bi poljoprivrednik dobio 300 hiljada dinara ili 60 puta više nego što su to davale stranke koje ona simpatiše.

Ali, da idemo dalje. Pet hiljada litara mleka koliko jedna prosečna krava treba da da puta 15 dinara premije to je 75 hiljade godišnje i onih 30 hiljada, to je 105 hiljada. Za nabavku junice ste mogli pre nego što je poslala krava da dobijete 125 hiljade dinara ili na deset godina 12.500 hiljade dinara. To je sve ukupno 117.500 dinara.

Sad imate pravo da kad se ta krava oteli ukoliko je tele žensko da imate u odgajanju do junice 100 hiljade u četiri kvartala. Evo saberite, to je 217.500 dinara, ali gle čuda 5.500 u životu jedne krave je bilo sasvim dovoljno, a 217.500 je nedovoljno.

Ja tvrdim da u stočarstvu postoji jedan drugi problem i u poljoprivredi uopšte. Znate li priču o cvrčku i mravu? Cvrčak stalno svira, peva i tako dalje, a mrav stalno radi. E pa, draga gospodo, zbog interneta i svega mrav je upisao časove gitare i pevanja i poželeo da bude cvrčak. Malo ljudi želi sada da se bavi stočarstvom i to će biti problem, bez obzira koliko država bude davala izvršne podsticaje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja uporno pokušavam da objasnim. Međutim, nekima to očigledno teško objasniti.

Govorio sam vam o famoznom sporazumu koji su 2007. godine parafirali, a 2008. godine potpisali i to one stranke koje ona simpatiše. To je njeno pravo.

Da joj čisto objasnim da zahvaljujući tom SSP i prethodnoj privatizaciji recimo u Evropi Evropa štiti svoje poljoprivredne proizvođače recimo cenom od 60 eurocenti koja je u Srbiji gotovo identična.

Ona štiti svoje proizvođače tako što ta mlekarska industrija, koja je njihova, za razliku od privatizacije pa sada nije naša, oni štite svoju proizvodnju mleka i poljoprivrednike tako što im plaćaju tu cenu bez obzira na cenu koja je na berzi. Oni plate 65 eurocenti, a viškove mleka koji se pojave stave na berzu, stave na berzu i trenutna cena na berzi je 40 eurocenti i tako po dampingu ugrožavaju druge poljoprivrede, uključujući i našu jer smo im prethodno, tj. oni prodali mlečnu industriju koju oni koriste kao sredstva da bi ugrozili naše poljoprivrednike.

Prelivani od 15 dinara su dodatna zaštita, a ja tvrdim da su za sireve mali, da treba da bude više od 30 dinara ta zaštitna mera, kao što zahvaljujem svim pripadnicima Odbora, bez obzira iz kojih su strana, koji su bili jednoglasni u zaključcima kojima treba da se dodatno zaštiti naša poljoprivredna proizvodnja.

Gle čuda, da vam objasnim još nešto, ja ne tvrdim da je baš super u poljoprivredi. Poljoprivreda je lizanje meda sa trna i tu imate problem – vremenske prilike itd. tržišne cene, eventualno niski podsticaji u nekim granama poljoprivrede itd. Ja to ne sporim, ali gle čuda, poslanik Zelene stranke nikada da nam kaže koliko je naša poljoprivreda bila ugrožena kada su ovi koji su njoj simpatični uvezli 140 hiljada tona radioaktivnog đubriva čija radioaktivnost je tri puta bila veća od dozvoljene i takvu radioaktivnost zasejali na 700 hiljada hektara i doveli u opasnost biljnu poljoprivrednu proizvodnju. Ne, ona to nikada ne pominje, kao što ne pominju ni radioaktivnost koju je izazvao NATO pakt.

Veoma čudni neki zeleni i verovatno je Abazi, Haki Abazi, kada je davao donacije tim zelenim udruženjima, strankama itd. rekao – no, no, nemojte da pominjete agresiju NATO pakta, osiromašeni uranijum, ali nemojte ni da spominjete ono što se kao NATO pešadija ubacili radioaktivnost kroz mineralno đubrivo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 106. i 107. Poslovnika o radu.

Ovde je gospodine predsedavajući govorio narodni poslanik o rijalitijima. Samo da vas podsetim, to nije bila tema dnevnog reda, ali prvi rijaliti u Srbiji je uveo Dragan Đilas čovek na čijoj je listi izabran prethodni govornik. Čovek koji je taj rijaliti smestio u Košutnjak, u objektu čija namena bila, objekata za decu. Dakle, oni koji su napravili prvi rijaliti u Srbiji, pa proizveli sve druge, danas imaju dovoljno hrabrosti da sa te liste skoče i da zamere vladajućoj koaliciji na rijalitijima, a što nije bila tema dnevnog reda.

Takođe, o slobodama govori taj čovek, kada vas podsetim na onom kongresu Komunističke partije, kao mladi partijski kadar bio je toliko za slobodu i demokratiju da je tražio da se određenim ljudima zabrani da govore. Zato ne tražim da se glasa, ali u buduće molim da se starate i o 103. članu Poslovnika i da takvim personama odbijete jedno dva minuta ukoliko budu reklamirali povredu Poslovnika ne vezano za temu dnevnog reda. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 106. i član 107. Gospodine predsedavajući, mislim zbog ove rečenice ili polurečenice „podanički sastavi“ koje je izrekla koleginica, da ste bili u obavezi da reagujete malo žustrije, mada cenim vašu popustljivost.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada pokuša da nas uvredi neko u čijoj su stranci, gospodine predsedavajući, zamislite stranku koju vode Jeremić, Aleksić i Bora Novaković. Ja to sa pravom mogu nazvati strankom „tri lopova“. Kad oni pokušaju da vas uvrede i kad još pričaju o nekim pravima zatvorenika, to mora da je iz iskustva Bore Novakovića.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto Pećinci nemaju, gospodine predsedniče, poslanika u obavezi sam da kažem da se oni zalažu samo za prava dva deteta od 83 ne upisana. Oni se zalažu samo za prava dece koja pripadaju, odnosno dece članova njihove stranke. Znači, oni misle da su ta deca posebna deca, a da deca koja ne pripadaju pripadnicima druge stranke ili koja pripadaju ljudima koji nisu ni u jednoj stranci nemaju nikakva prava.

Gospodine predsedniče, pri tome je o socijalnim pravima govorila na takav način da sam ja dirnut i za mene je to uvreda. Kada to govori osoba čiji predsednik puši tompuse od 1.500 evra i od 1.400 evra, kada takav poslanik priča o pravima, „200 dinara“ itd, „Kohibe“, „Romeo i Julija“ i razna ludila, to je onaj međunarodni lopov koji puši tompuse, koji popuši godišnje 25.000 evra.

Kad nas oni ubeđuju o pravima ljudi sa 200 dinara, to je uvreda i za te ljude i za sve nas. Hvala.

Ne tražim da se glasa.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, po pitanju kuće za koju se kolega založio, mislim kada se pomaže ljudima da treba krenuti prvo od sebe, svoje okoline, pa i svog udruženja ili stranke. Ja predlažem da onaj gospodin Božović iz Aranđelovca ugroženima dodeli jednu kuću ili stan od one imovine, Zečević, pardon, Zečević iz Aranđelovca, od one imovine koju je oduzeo starim licima koji su mu zavetovali, pored svoje imovine, i svoju dušu. Najbolje da im on pomogne, s obzirom na to da je stekao veoma lako, a da kažemo onako, kao što pratim štampu, možda i na prevaran način.

Dame i gospodo, po pitanju železnice, 2012. godine kada sam se ponovo vratio u Narodnu skupštinu, naša železnica, naši vozovi su išli sporije od američke diližanse. Takvo je vreme bilo i to je ono što sam prvo izgovorio, kada su na temu dnevnog reda 2012. godine došla železnica.

Doduše, njima pruge za unutrašnji saobraćaj nisu ni trebale, samo za tranzit. Nije bilo nikakve proizvodnje, dovoza sirovina niti izvoza gotove robe. Nije bilo prevoza radnika, ni putnika, jer je otpušteno 500 hiljada radnika. Samo se tranzit odvijao i vozovi koji su iskakali provozeći u tranzitu stranu robu i strane sirovine. Toliko o železnici koju smo zatekli. Svakako je tu ostvaren napredak.

Dame i gospodo, razmislite svi da svako od nas zamisli da imamo jednu radnju koja pruža usluge, recimo obućarske, frizerske, ne bitno, trgovinske, bilo koje, zamislite sad, registrujete se u Srbiji, platite porez, platite druge takse i dažbine, obućar ste, frizer ste, pa pored vas dođe neko i otvori istu takvu radnju i ne registruje se, ne plaća ništa. Dođe neka inspekcija i taj neko dođe i kaže – da, ja ne plaćam porez, ja ne plaćam ništa, da, ja vršim usluge, ali ja sam registrovan u Luksemburgu. Zamislite tu situaciju.

Hajde sad da okrenem, s obzirom da su neke moje kolege branile tajkunske medije u Briselu, govoreći kako su ti luksemburški mediji ugroženi u Srbiji, kako je ugrožena sloboda medija. Ako neko tvrdi da je luksemburški medij, onda on treba da se zalaže u Luksemburgu, gde navodno donosi uređivačke i menadžerske odluke, za slobodu medija, njega ne dotiče niti Srbija, niti sloboda medija u Srbiji.

Gle čuda, neki poslanici u delegaciji onog poslaničkog odbora za pristupanje i stabilizaciju u Briselu su tražili slobodu medija za tajkunske medije, za Šolakove medije, „Junajted grupu“. Govorio sam o onim obućarima, frizerima, zamislite da ste to i dođe neko da to uradi.

Naš Zakon o elektronskim medijima definiše medije na dva načina. Jedni su oni koji su registrovani u Srbiji i emituju program, a drugi su oni koji su registrovani preko granice tzv. prekogranični kanali, koji nisu registrovani u Srbiji. Prvi imaju pravo da emituju program. To su ovi naši registrovani. Drugi imaju pravo samo da reemituju program, ne pružaju medijske usluge, nego reemituju program iz Luksemburga bez izmena, prekrajanja i ubacivanja reklama i zato ne plaćaju ništa. Prvi plaćaju sve poreze, doprinose, plaćaju Sokoju, plaćaju REM-u, RATEL-u mislim da ne plaćaju. Prvi registrovani u Srbiji imaju pravo da pružaju usluge u Srbiji i marketinške usluge, a drugi to pravo nemaju, već samo reemituju i medijske usluge i reklame koje idu tamo uz to.

Sada, RATEL treba da mi odgovori – da li uopšte oni reemituju program? Zato što je meni luksemburški regulator odgovorio da su oni samo tamo registrovani, fiktivno, kao onaj obućar, ali da uopšte ne pružaju medijske usluge u Luksemburgu. Ako nema emitovanja preko granice, a onda kako po zakonu i Konvenciji o prekograničnoj televiziji ima reemitovanja. To je kao kada bi imali revakcinaciju bez vakcinacije. Dakle, što kaže kolega – nemaju nijednu kameru. Sada, ako može da proveri RATEL da li oni uopšte reemituju program ili izvorni program ide iz Beograda, kao što postoji osnovana sumnja.

Dame i gospodo, oni nemaju pravo na marketing, ni na medijske usluge, ali sa jedne strane pružaju medijske usluge. Setite se onih prenosa reprezentacije. Takve prenose najvažnijih događaja, po zakonu član 64. Zakona o medijima, mogu da prenose samo, da emituju samo televizijski kanali koji emituju program, ne reemituju, i koji pokrivaju celu Srbiju. Žao mi je što je urednica iz RTS izašla, ali su Šolakovi „Junajted mediji“ prenosili prenose sportskih najvažnijih događaja i pri tome se RTS nije bunio. Ja sam se bunio, ali Bujke nije, čak mi je odgovorio na moje pitanje da je to stvar, ne znam, poslovnih tajni između njega, Đilasa itd. Dakle, pružali su medijske usluge.

Drugo, po članu 27. Zakona o oglašavanju, mediji koji reemituju program nemaju pravo na marketing u Srbiji, ali svakako pratite te Šolakove kanale – N1, Nova S, Sport klubovi i dvadesetak drugih kanala.

Da li znate da N1 nema PIB? Da li znate to? Dakle, N1 nema PIB, koristi se PIB-om „Adrie njuz“, koja čak nije ni osnivač N1 televizije, „Adria njuz“ d.o.o. registrovana je u Beogradu, nemaju ni PIB, a koriste sve vreme marketinško tržište u Srbiji protiv zakona.

Zato pitam Komisiju za zaštitu od konkurencije, ako jedan obućar plaća sve, a drugi ne plaća ništa a koristi i pruža usluge u Srbiji, da li je to nelojalna konkurencija? Tako je i sa medijima. Dakle, to je nelojalna konkurencija, to su piratski mediji. To što vama trenutno odgovaraju zato što navijaju za vas, to ne znači da su dobri za državu.

Oni dnevno na jednom kanalu emituju 10.000 sekundi, na jednom kanalu a ima ih tridesetak, preko 200.000 sekundi reklamnog prostora imaju dnevno, domaćih reklama, znate ono maksi akcija 799 dinara, očigledno da to ne ide u Luksemburg. Očigledno je da krše i zakon o oglašavanju. Pomnožite 200.000 sekundi samo sa dva evra, a zamislite na sportklubovima kad idu sportski TV prenosi pošto je reklama, to je 400.000 evra dnevno, puta 365 dana, preko 150 miliona evra uberu nezakonito.

Oni su nelojalna konkurencija zato što time guše domaće medije koji imaju zakonsko pravo na marketing u Srbiji, zakonom garantovano pravo. I onda govore o slobodi medija. Bez prihoda nema slobode medija.

I ovi koji su registrovani u Srbiji su računali na te prihode. Od njih su to oteli. Oteli su od plata, od hleba onih zaposlenih u tim medijima, ali vama to trenutno odgovara i zato ćutite o tome, ja ne ćutim. Ovo govorim već četiri, pet godina, to kolege znaju i podneo sam dve krivične prijave i nijedna još nije odbijena.

Evo, ja se pitam i pitam tužilaštvo – kada će krenuti u proceduru ta krivična prijava. Ako nije utemeljena neka je odbiju, ako je utemeljena neka procesuiraju Šolaka i njegove ovlašćene predstavnike ovde koji na tridesetak kanala nezakonito, kao piratski mediji, uzimaju 150 miliona evra domaćim medijima. Time im ugrožavaju slobodu medija u Srbiji.

Vi pričate o lopovima, o slobodi medija u Srbiji za lopove sa piratskim medijima, to pričate u Briselu. Umesto da pričate da je ugrožena sloboda medija u Srbiji zato što Šolak pljačka domaće medije i uzima im 150 miliona vredne reklame sa emitovanja u Srbiji, nezakonito emitujući reklame ovde. Vi mislite vama odgovara, ima crnogorska izreka „Što stražnjici godi, obrazu ne smeta“ i ja razumem tu vašu devizu.

Molim vas kao braću, vrlo je vreme nezgodno. Ti mediji imaju uređivačku politiku koja treba da dolazi iz Luksemburga. Ja u tu uređivačku politiku ne ulazim, ali vi morate da branite državu i pravo domaćih medija koji plaćaju sve da postoje i zato vas molim u ovo nemirno doba, gde taj čamac naš srpski treba provući kroz te nemirne vode, da ako nećete da veslate, nemojte da ljuljate čamac.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gosti, gospodine predsedavajući, cenim vašu tolerantnost, ali reklamiram član 107. povreda dostojanstva Narodne skupštine iz razloga što smo imali neprihvatljivo vređanje dostojanstva Narodne skupštine i moram da upotrebim izraz kroz „rikanje“, preko puta nas. Dakle, to nije bila galama, to nije bila vika, ja moram to nazvati rikom.

Gospodine predsedavajući, već ste bili propustili priliku da kad je poslanik Milivojević govorio i pokazivao objekte koje je NATO pakt razrušio ,a on je lično bio lokator i navodio bombe na te objekte, vi ste propustili priliku da ga opomenete da ne pokazuje svoja zlodela.

Takođe, gospodine predsedavajući, dok je govorio gospodin Jovanov, već sam vam rekao da je bila neprihvatljiva vika i to sam nazvao čak i „rikom“. Bavim se poljoprivredom, to je opšte poznato gotovo 55 godina. Svih tih 55 godina smo se bavili i stočarstvom. Bavim se sad uzgojem goveda, ali ovakve kao što su Bora Novaković i Srđan Milivojević nikad nisam imao, ni video. Hvala.

(Borislav Novaković: Ovo nije za opomenu?)

(Dragana Rakić: Gde je opomena? Sram te bilo.)

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. st. 7. i 8.

Gospodine predsedavajući, pomenute dve povrede Poslovnika su korišćene kao klasične replike. Pri tome je to veoma opasno.

Znači, gospodin Jovanov je ovde govorio o napadu na sedmu silu. Samo da vas podsetim, gospodine predsedavajući, pomenuti gospodin je napao i policajca nedavno u Novom Sadu.

Takođe, gospođa koja je reklamirala Poslovnik je uradila jednu opasnu stvar. Taj navodni njen novinar se trenutno procesuira. Dakle, ne bih da se mešam u taj slučaj, ali on se ne procesuira kao novinar, što je velika podvala, na koju mi ne možemo da pristanemo zato što on nije izveštavao sa tog skupa, već ga je zakazao, u njemu učestvovao, govorio i na njemu pretio. Zato vas molim da ubuduće takvu vrstu replika sankcionišete oduzimanjem vremena onih dva minuta, mada cenim vašu popustljivost.

Hvala.

Ne tražim da se glasa.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. povreda dostojanstva.

Prethodni govornik je govorio o nečemu o čemu treba da odlučuje Narodna skupština. Dame i gospodo narodni poslanici, ja imam nekoliko predloga, gospodine predsedniče, nekoliko predloga koje sam podneo Narodnoj skupštini i oni iz nekog razloga još uvek nisu došli na dnevni red.

Sada bi ja trebao ovde da pravim scene i da kažem, e nije to i to na dnevnom redu. Poslanik koji je govorio pre mene mogao kao narodni poslanik, treba da ga naučite da ima pravo da predlaže akte, zakone itd. Rezolucija deklaracije da to pravo ima i da isti takav predlog podnese pa neka čeka da to dođe na dnevni red, kao što i ja sam čekam u prošlom sazivu sam imao petnaestak predloga koji nisu došli na dnevni red. Prema tome, vrlo je jasno da tu nema nikakve zle namere i morate da primenjujete neke mere da bi jednom upristojili poslanika, ima ona izreka da neki piju vodu, radosni neki od tuge, a naš drug Ćuta pio od prekjuče. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107 – povreda dostojanstva, zato što je prethodni govornik koji vodi ostatak ostataka, jedan derivat od nekad stranke sa kojom sam ja sarađivao.

Kao jedini narodni poslanik, gospodine predsedavajući, koji je glasao za Vladu Zorana Đinđića, kao učesnik 2000. godine i na izborima, septembra meseca, i kao neko ko je u gradskoj Skupštini pratio šta se dešava 5. oktobra, dužan sam da kažem da je stranih službi bilo, da je stranih donacija bilo, da je zahvaljujući tom novcu opozicija izašla jača i regularno pobedila na izborima, s tim što Koštunica nije imao neophodnu polovinu plus jedan.

Zoran Đinđić je hteo da se ide u drugi krug i rekao je – ajde, Vojo, da ga zgazimo. Koštunica po cenu da se odbije 100.000 glasova Srba sa Kosova to nije želeo da učini. Regularni su izbori bili za savezne poslanike, ali izbori za predsednika Republike, koje bi Milošević ubedljivije izgubio nego u prvom krugu, nisu bili regularni.

Zoran Đinđić, ovog se ne sećam ja, je bio pragmatičan čovek. Sa njim sam ja sarađivao. Recimo, Zoran Đinđić neke od njih nije hteo da primi u partiju, dok ga nisu ubili. Kad su ga ubili on se nije pitao. Politička pozadina veoma nejasna.

Ako vam, gospodine predsedavajući, kažem da je na mesto ubijenog premijera, za koga sam ja glasao, došao ministar policije koji nije glasao za njega i zauzeo njegovo mesto, onda će vam biti jasna i politička pozadina.

Hvala.

Ne tražim da se glasa.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine.

Gospodine predsedavajući, ja cenim vašu popustljivost prema pripadnicima opozicije i evo već nekoliko puta da, umesto da pričaju o amandmanima, pričaju o zaštiti životne sredine.

Dostojanstvo je grubo povređeno za nas posebno koji živimo u Inđiji. Recimo, za vreme vlasti prethodnog govornika na vodozahvatu „Inđija“ je izgrađena fabrika za reciklažu olovnih akumulatora.

Dulić i ovaj što je malo pre govorio malim prstom nisu hteli da mrdnu prilikom izgradnje fabrike koja je, gle čuda, u Bugarskoj zabranjena u devastiranom području.

Ali su oni dozvolili, tim mi je povređeno dostojanstvo, da se ta fabrika sagradi na kilometar i 200 od centra Inđije i da se sagradi na regionalnom vodozahvatu tako što su dopustili da čuveni Ješić izbriše vodozahvat iz prostornog plana, da bi mogli da regulišu onu studiju o uticaju na životnu sredinu.

Ukoliko, ne daj bože, dođe do pomora stanovništva u Inđiji, a to može da dođe zbog olova koje se ispušta u upojni kanal iza fabrike, biće krivi Dulić i ovaj što ga je savetovao.

Ne tražim da se o ovome glasa. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, vreme je da vratimo onog žutog vola ispod stola, ali se njemu pridružio i „helpista“, ovaj što tvrdi da sam sa Pelevićem falsifikovao neke glasačke listiće. Imate li vi dokaz za to? Šta? To u onom staračkom domu? Te neartikulisane krikove možete da ponesete zajedno sa sobom na Adu safari, tamo možete da se opustite domile volje.

Ovaj preko, ispod stola, ono što ti misli onaj za stolom, to ti misli onaj ispod stola, ali čudna je ta veza između ovih i onih. Ja se bojim da je 2014. godine, da sam nekome pomogao ko ima neki starački dom, da sam pomogao da se uopšte kandiduju. Ja nisam bio na toj listi, vi ste bili na toj listi, vama sam pomogao. Pelević je pokojni, on ne može da svedoči, pitajte vašu predsednicu i tako dalje. Onda je te 2003. godine, recimo, ovaj iza vas, zna da je sve bilo regularno, sigurno, da zna da je sve bilo regularno.

Međutim, vi tvrdite da sam nešto falsifikovao. Pa, junače, podnesite krivičnu prijavu, šta čekate. Saznanje da je neko učinio krivično delo, a to ne govorite, ne podneti prijavu, to je takođe krivično delo, kao što je i lažno prijavljivanje krivičnog dela, krivično delo. Ali, ovaj neartikulisani, vama sam pečatom overio onu hamburgeriju, hokus-pokus, uđe pas, izađu pljeskavice. Pas je čoveku najbolji prijatelj, a Srki lokatoru, pas je najbolji sastojak pljeskavica. E, to je valjda ono što sam vam ja izoveravao, ali ste vi junaci, čudan je taj vaš savez. Naš, ono, popijete dve, sednete u Mercedes, osvojite sa lokatorom Kosovo i Metohiju, dignete tri prsta i vi ste junaci.

Šta beše sa tim „helpom“? Da li su vas nahvatali da u nehigijenskim uslovima držite stare osobe? Da li je tačno da je čovek umro u Aranđelovcu kao što svi tvrde? Da li je falsifikat tog pečata bio jednako onome što je vaš deda i Vučićev deda bili zajedno? S tim što su njegovog dedu zaklale Ustaše, jel? Tako, a vi ste iz tog istog sela, jel? Molim, eto, mašta, može svašta, ali vas pitam šta je bilo sa onim ostalim licima koja su umrla u nehigijenskim uslovima u vašem staračkom domu? Šta je bilo sa vašim penzionisanjem van Doma zdravlja u Aranđelovcu? Zašto ste bili nasilni? Zašto stalno pretite? Zašto psujete Atlagića? Zašto psujete mene? Da li je to overeno tim pečatom?

Molim, a onaj preko, što je pod stolom glumio, glumio nekog ludaka, koji kaže " eto niste mi dali reč i tako dalje. Govorili ste sedam sati više nego pripadnici vladajućih stranaka. I danas kad ja nisam bio tu, vi me optužujete za falsifikate , a u dobrom ste društvu.

A šta ćemo sa ovim vašima cica-mica varalica zavisnica. Šta ćemo sa tim? Jel je i ona možda sela u mercedes pa otišla i videla te falsifikate i tako dalje? Pa je pitajte da li je dobila 800 potpisa od mene. 2014. godina. Pitajte je. možda je u tom stanju da se sad ne seća. A možda je i bila pod nekim opijatima, pa se takođe ne seća? A vi gospodine lokatoru, razumeš ?

Ja stvarno ne znam zašto su Albanci tražili onaj dron? Zato što su tražili položaj Vojske Srbije na takav način. Kad vas angažuju, to je onda potpuno, potpuno jeftino i vi ste ovako najbolji saradnik te mafije.

Vi ceo dan pričate o nekoj mafiji, pa vi ste mafija. Vi ste bruka i sramota koje je vladala deset godina Srbijom. Vi ne znate da ste samo prepreka na putu. Vi ste samo bivša vlast, ali još niste svesni da ste vlast davno izgubili. Još se uvek uzdate na ostatke pravosuđa.

Vi govorite da cure informacije, pa vama policajci kada neko prekorači brzinu, podnose izveštaje, ne meni. Tako da ste vi stvarno bruka i sramota, vi pripadate stranci u kojoj je bio Pekić, u kojoj je bio Milošević, u kojoj je bio Mićunović, u kojoj je bio Zoran Đinđić. Vi pripadate, vi vodite stranku tu, vas su pustili da vodite tu stranku, a vi ste tek bruka i sramota. Legnete pod sto, sve druge kriminalizujete, šta ste vi uradili?

Vi kažete - mi ubili ovog, mi istrebili Indijance, mi ubili Kenedija, mi ubili Olivera Ivanovića. Pa vi ste pustili ubice Olivera Ivanovića, vi ste ih pustili sa sudijom Majićem onih jedanaest iz Gnjilanske grupe, vi ste ta bruka i sramota koja je vladala deset godina Srbijom, a sada su vam se pridružili ovi drugi, ovi drugi u čijim nehigijenskim uslovima u domovima za stare umiru ljudi, ovi koji uzimaju i idu po hodniku i prete ljudima, ne da su pretili samo meni, pretili su Atlagiću, psuje, on preti sa nekim svojim sinovima, pa mislite vi da vas se ja bojim?

Pa nisam se bojao ni kada su me tukli na ulazu u Narodnu Skupštinu. Vas da se bojim. Ne pada mi na pamet, ako mislite da imate neko saznanje o krivičnom delu, što niste podneli krivičnu prijavu?

Ćutali ste od 2003. godine, i čekali da izađem iz sale da to kažete, a ja sada kažem da ste imali starački dom, da vam je bio neregistrovan, da je bilo zabranjeno.

Kao što je onaj držao hamburgeriju, pootrovao ljude i onda se ogrnuo političkim ogrtačem i pobegao. Eto tako ide sa vama. I vi ste neki patriota, vi ste neki, dignete tri prsta, pa ono - Dedinje je srce Srbije, itd. Jel to vaša politika?

Patriotizam nije nesuvisla izjava, itd, ikone mi itd, ne, patriotizam je nahraniti, obuti i ogrejati narod, a vi niste sposobni ni za šta. Držite neregistrovane staračke domove, patite stare ljude, to je sramota.

Onaj tamo što je poklao sve kerove po Kruševcu, nema šta da zalaje sem njega, e toliko o vašem poštenju.

Ja vas pozivam da podnesete krivičnu prijavu a spreman sam da idem i na poligraf, pa da sve to proverimo, ali da proverimo i vaše navode. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. Poslovnika i tražim da se primene odredbe 7. i 8. pa da pokušate na te zloupotrebe da oduzmete vreme. Dakle, gospodine predsedavajući, ja ću vrlo kratko da vam se obratim, s obzirom da ovaj uzurpator privatne imovine i čovek koji u nehigijenskim uslovima umorio starce, ja sam u obavezi da kažem sledeće, da mi je jasno šta se ovde dešava.

"Od kad pijem srpsku šljivku i hrvatsku Jana vodu, ja se borim za slobodu", kao ovaj tamo i njegova predsednica. Hvala.