Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću naravno podržati ove predloge zakona, s tim što nešto moram da kažem o banka i javnim nabavkama, s obzirom da je to tema dnevnog reda.
Kako su naše banke poslovale u vreme bivšeg režima mi smo dobro i prošli, posebno ove banke sa državnim kapitalom. Oni koji su svojevremeno privatizacijom ceo društveni kapital presuli u svoje džepove su prešli na banke sa državnim kapitalom. Tako da su dobitnici tranzicije praznili te banke, pa sam se ja opravdano zapitao - sa koje strane šaltera se u stvari pljačkaju banke? Koliko i sam video po „Agobanci“ i po Razvojnoj banci Vojvodine, uglavnom, i nekim drugim bankama, uglavnom se to pljačkalo sa unutrašnje strane šaltera.
Dakle, kapital je odlazio, onaj deo državnog kapitala je odlazio prema onim dobitnicima tranzicije koji su inače bili dobitnici tranzicije prilikom privatizacije kada sve što je bilo narodno, sve što je bilo društveno, postalo je njihovo. Nekoliko porodica je počelo da kontroliše velika bogatstva. Posle toga je naravno došlo do toga da neko taj račun mora da plati, a onda oni koji su u tranziciji bili opljačkani oduzimanjem društvenog kapitala, koji je bio njihov, da bi to postala imovina nekoliko onih koji čak ni, iako su dobitnici tranzicije, čak ni jahte koje su kupili zahvaljujući poslovanju sa državom, zahvaljujući privatizacijama, nisu registrovani u ovoj zemlji, u ovoj državi, već su to stavili pod neke zastave Maldiva, tamo, gde su se zajedno sa pripadnicima bivšeg režima brčkali, grickali jastoge itd. Oni su uglavnom bili oni dobitnici koji su ponovo iz banaka izvukli kapital.Taj dobitak milionera platili su osiromašeni milioni.
Dakle, oni za koje naš narod kaže da nema za šta pas da ih ujede, morali su kroz Agenciju za stečaj i sanaciju banaka da plate sve dugove i sva sredstva koja su ispumpana iz banaka sa državnim kapitalom, za vreme vladavine bivšeg režima. Uglavnom se radi o istim dobitnicima koji su dobili i društveni kapital, svojevremeno zahvaljujući grabizaciji, a ne privatizaciji. Dugovi milionera prešli su na dugove milionera čije siromaštvo gotovo neizdrživo za gledanje.
Što se tiče kredita u švajcarcima, s obzirom da je bivša vlast dovele banke do toga da više nemaju kome da daju kredit jer ekonomska politika koja se vodila toliko je osiromašila građane i privredu da više banke imaju toliko nenaplativih kredita, hipoteka i nekretnina koje nemaju kome da prodaju, stala je cela građevinska industrija zbog toga, oni otprilike posluju samo sa državom. Dakle, bivši režim kada je opljačkao narod, pomoću uglavnom banaka u kojima je bilo državnog kapitala, ostalo su držale strane banke, strani trgovinski lanci itd. koji se nisu tako lako dali, uzeli su hipoteke. Te hipoteke ne mogu da prodaju. Krediti su nenaplativi. Sada su se bili dosetili pa je bivši režim od tih banaka stranih, koje su registrovane kao domaće, su uzimali kredite po jako visokim kamatama pa ono što nisu uzeli više od klijenata, osiromašenih građana direktno, da bi ovi povukli kredite, onda su se setili da kroz državu povuku te kredite, a kada se država zadužuje, onda opet ovi siromašni garantuju za sve ono što država povuče.
Tako da je bivši režim povukao te kredite i ove godine samo za kamatu treba da platimo 134 milijarde kamata. Od toga više od polovine pada na domaće strane banke. Tako da ono što više ne može da digne stanovništvo podigne država, a stanovništvo koje je osiromašeno, opljačkano ne znam koliko puta, to mora ponovo da vrati.
Iz tog razloga se zapravo čudim poslanicima bivšeg režima što takav jedan koncept, koji je razvijen onako demokratsko zločinačkim poduhvatom da bi se očerupao osiromašeni narod, čudim se što imaju snage da kažu da je ova Vlada potpuno dezorjentisana. Verujem da je bila orjentisana. Uglavnom je bila orjentisana da dopusti enormnu pljačku celog našeg stanovništva u korist nekoliko desetina porodica u Srbiji.
Kada smo već kod javnih nabavki, moram da kažem da do našeg dolaska državne tajne su bile javne, kao što vidite, oni pokušavaju to i dalje, ali su javne nabavke bile tajne.
Prigovori oko javnih nabavki ne stoje. Ja ću samo navesti, s obzirom da stalno optužuju za neke farme, neke javne nabavke za tri štale. Ovo je bivši predsednik stranke bivšeg režima, Vrbovski, to je kod Beograda PKB, tri štale u javnim nabavkama.
Početna cena bila je tri miliona 448 hiljada. Krajnja cena tri štale koje su pravljene bez građevinske dozvole, koje ni dan danas nemaju upotrebnu dozvolu, je 11 miliona 700 hiljada evra, što je između sedam i osam miliona evra više od početne cene.
Kakva je to javna nabavka bila sa samo jednim ponuđačem koji je ispunjavao uslove? Pri tome je izvođač firma „Turbogas“ koja je registrovana na trgovinu veliku i malu. Nikada nije pravila nikakve štale, staje, farme itd.
Opravdano se pitam kakve su to javne nabavke bile, kakav je bio sastav onih koji su to dali, jer je uglavnom 2011. godine u PKB dovedena postava „Delta sitija“, „Delta holdinga“? Godine 2011. pre ovakvih javnih nabavki dug PKB je bio 2.724 miliona. Mnogo. To je dug još od osamdesetih godina. Onda je za dve godine, 2013. godine kada su padom bivšeg predsednika stranke bivšeg režima otišli oni koji su vodili PKB ostao dug od 9.997 milijardi, što je više za 7.273 milijarde, što je ukupno 70 miliona evra. Ta sredstva od 70 miliona evra su bila dovoljna da se isplati 727.300 seljačkih penzija.
Ako neko govori o javnim nabavkama, ako neko govori o sadašnjoj situaciji, red bi bio da navede i ovaj podatak, a tu ima još nešto, ti gubici su se
krili, pa je recimo gradonačelnik bivši predsednik bivše vladajuće stranke bivšeg režima negde 8.4.2013. godine, kako je napisao shodno impresivnim rezultatima u PKB, dozvolio da se podeli bonus od 5% na milijardu 400 i nešto miliona dinara. Tako da je menadžment trebao da podeli 72 miliona za te impresivne rezultate, a radilo se o gubitku od 70 miliona evra. Kakve su to javne nabavke bile u PKB kada su se zadale tri štale bez građevinske dozvole koje nikada nisu dobile upotrebnu dozvolu i koje su koštale, gle čuda, 11 miliona 700 hiljada evra? Da su pravili hotel „Hajat“ da li bi koštala toliko štala za obične krave?
Toliko o farmama, s obzirom da me mnogi optužuju zato što sam farmer. Ovu državu nisu upropastili seljaci i farmeri, ovu državu su upropastili ovi farmeri iz grada, takozvani šarmeri i zato se još više čudim prigovorima oko javnih nabavki.
Idemo dalje, ovde je jedan uvaženi kolega koji je zamenik šefa poslaničke grupe, jedne opozicione grupe, govorio o javnim nabavkama u zdravstvu. E, sada odmah da vam kažem. Kao član Fonda za zdravstvo republičko, imenovan kao zemljoradnik na mesto predviđeno za zemljoradnike, moram da vam kažem da sam dobio podatke oko javnih nabavki u Kliničkom bolničkom centru Vojvodine u Urgentnom centru. Upravnik Urgentnog centra je Vesna Pajtić, supruga novog predsednika DS. Barem mislim da je još uvek predsednik, oni se često menjaju. On je samo u 2011. godini, a budžetska inspekcija je to proverila, pokrenuo 108 javnih nabavki za devet meseci bez donošenja finansijskog plana i plana javnih nabavki, za šta je po zakonu bio obavezan. Vrednost javnih nabavki je bila dve milijarde dinara, a to je blizu 20 miliona evra.
Još nešto, kapija izgrađena u Urgentnom centru je ista onakva kao ispred kuće direktora Kliničkog bolničkog centra, gospodina Draškovića, koji je opet dobio krivičnu prijavu, ali je on tetkić jednog visoko pozicioniranog tužioca u Republičkom tužilaštvu, tako da te prijave za ovakve javne nabavke miruju.
Još nešto, dotični je dozvolio milion i 828 hiljada da primi Etički odbor od stranih farmaceutskih kuća. Zamislite taj Etički odbor Kliničkog bolničkog centra Vojvodine koji od stranih farmaceutskih kuća prima za godinu dana, za devet meseci milion i 828 hiljada dinara. Stvarno etički. Ne znam šta bih ovde mogao da dodam.
Idemo na Urgentni centar, čuveni dijagonala – potrošeno dva puta više sredstava. Institut u Sremskoj Kamenici je trebao da košta opremljen 10 miliona, a sa izgradnjom je već koštao 20 miliona evra, ali se zato na Institutu za onkologiju čeka tri meseca, lista čekanja je od 1.000 bolesnika, jer nema dovoljno aparata za zračenje, takozvanih linaka, zato što je umesto na aparate novac potrošen na zgradu, na 5.000 kvadrata. Enormna suma je potrošena, ali pacijenti se ne leče.
Dakle, nemaju aparate, poslednji je iz 2007. godine i njemu je po broju sati rok istekao. Lista čekanja od 1.000 ljudi na tri meseca. Evo, neka mi kaže gospodin, da ga direktno ne prozivam, gospodin Blažić, ako je negde u okolini, koliko će pacijenata umreti zato što neće biti zračeno na vreme, a potrošeno je 10 miliona evra više na zgradu. Gle čuda, direktor je bivši pokrajinski ministar zdravlja, kum potpredsednika Gorana Ješića iz DS, a njegov zamenik je bila njegova majka, inače medicinska sestra. Oni su naručili takav institut, a sada kada su javne nabavke za opremu, onda je taj gospodin Vučić prešao i postao direktor Instituta za onkologiju i poslednji tender je pao ovako. Firma „Barien“ je za dva aparata za zračenje tražila 10 miliona evra i nešto, a švedska kompanija je bolje aparate ponudila za šest. Naravno, oni su izabrali onu skuplju varijantu. Zbog toga je tender pao i životi onih 1.000 pacijenata su još više ugroženi.
Ja pitam sve doktore – ko će da odgovara za smrt najmanje 500 pacijenata koji će zbog neadekvatnog lečenja umreti? Odmah da kažem da zdravstvo u Vojvodini i sve te rukovodioce ne bira Skupština Srbije, ne bira Republički fonda za zdravstvo, mi samo dajemo novac, a oni biraju rukovodstva koja će se starati o bolnicama, urgentnim centrima, institutima itd, na teritoriji Vojvodine. Mi čak nemamo pravo bez njihovog pristanka ni da ih pitamo gde su toliki novci – a di su njihovi novci završili, u koje dijagonale i koje sve firme za trgovinu na veliko i malo, koja se zovu „Turbo gas“, koje su imale povećanje prometa kada su pravili ove štale za 1.000 miliona? Od jednom su sa 200 miliona skočili na 1.200 i nešto miliona. To su slavne javne nabavke, ako su uopšte bile javne, a ja misli da su bile tajne, koje su oni izvršili.
Stoga, želim još nešto da pitam. Oprema u Vrbasu, gospodine Bečiću, umesto dva miliona, koštala je šest, ali oni vama neće dati podatke, jer je rukovodstvo bolnice izabrala pokrajinska Skupština, odnosno pokrajinska Vlada. Jedan sto za porodilje, umesto 7.000 evra, fakturisanje 28.000 evra, četiri puta skuplje. Ja vas pitam - šta tužilaštvo radi? Naravno, pokazao sam ovde umreženo. Šta tužilaštvo radi? Šta organi gonjenja rade da ovo suzbiju? Šta mi radimo ovde? Što ne menjamo te tužioce? Bez obzira kako su oni doneli te zakone itd, zakoni se donose u ovoj Skupštini, iznad ove Skupštine je samo Bog i mi moramo da završimo sa takvim nezavisnim pravosuđem, barem po meni, da jednom stavimo to na zdrave noge. Ne zato što mi hoćemo zavisno sudstvo, oni su nezavisni od nas, ali sam već pokazao da su zavisni od stranaka bivšeg režima koji su ih tu postavili da štite pljačku, da štite pljačkaše od države, a ne državu od pljačkaša.
Još nešto na kraju, dragi moji građani. Ako vi mislite da će vas u bolje sutra odvesti oni koji su vas opljačkali juče, onda ste vi zreli za ovog novog poslanika koji je došao ovde, koji je neuropsihijatar. Ne verujte, verujte sebi. Ne verujte onima koji vas pozivaju na ulice da menjate vlast da bi vas sutra još jednom dopljačkali. Hvala.