Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz Narodne banke, gospodine predsedavajući, nadam se da ćete i prema meni biti tolerantni po pitanju dnevnog reda, koliko i prema drugima.
Imajući u vidu, s obzirom da u Zakonu o planiranju i izgradnji niste dozvolili da govorim o divljoj gradnji. Odmah na početku da kažem kao svedok jednog vremena da gospodin Arsić nije u pravu. Nije tačno da u ovoj sali nema poslanika koji ne mogu da posvedoče da smo zakone dobijali na drugi dan od početka sednice i usvajanja dnevnog reda.
Pošto sam ja bio tada poslanik Narodne skupštine od 2004. godine, doduše u drugoj poslaničkoj grupi, za razliku od gospodina Arsića, mogu da potvrdim njegove navode. Njegovi navodi su s tim tačni, što nismo bili u istoj poslaničkoj grupi i moram da kažem da je to bila jedna vesela Skupština, da smo u jednom trenutku brojali preko 300 narodnih poslanika.
Dakle, izbor narodnih poslanika je bio takav gospodine predsedavajući, to mogu da posvedočim, ne samo da su ukinuti TV prenosi, nego recimo na Administrativnom odboru budeš poslanik, danas jesi, sutra nisi, pa te vrate, pa imamo 300 poslanika, pa ne znamo koji treba da glasaju, koji su pravi, koji nisu, ali znam ko je i bio u sastavu Izborne komisije. To zna takođe i moj kolega poljoprivrednik. Ali, mislim da je bolje da on govori o tome, s obzirom da se tu radi malo o nepotizmu.
Što se tiče ovih zakona, ja ću da podržim Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga zato što prvi put on prepoznaje preduzetnike i poljoprivrednike, a poljoprivrednike posebno tipa mog kolege koji u ovom trenutku ometa guvernerku u njenom radu i u nameri da sluša moje izlaganje.
Dakle, po prvi put ovaj zakon prepoznaje poljoprivredna gazdinstva i preduzetnike, kao korisnike finansijskih usluga, dakle, korisnike kredita lizinga, ukoliko, naravno se za to ukaže potreba.
Što se tiče Zakona o osiguranju, kao predsednik Narodne seljačke stranke, kao neko ko pripada populaciji koja je ove godine imala jako veliku štetu i s obzirom da samo nas dvojica, prethodni kolega poljoprivrednik, vinogradar i ja smo u ovoj Skupštini, ja moram nešto više da kažem o šteti koju smo pretrpeli ove godine. Ukupna šteta je bila 1,7 milijardi, najviše je pretrpela energetika, čini mi se 470 miliona, a posle energetike najviše je pretrpela poljoprivreda. Dakle, nekih 228 miliona su poljoprivrednici pretrpeli povodom elementarne nepogode poplava.
Dakle, u zadnjih pet godina, dve godine su bile sušne i jedna godina je bila sa poplavama, tako da je zahvaljujući tim elementarnim nepogodama naša poljoprivredna proizvodnja pretrpela ozbiljnu štetu i posle 20 godina neprekidnog raubovanja poljoprivrede kada je ona podnosila najveći teret socijalnih, ekonomskih, pa i vojnih pritisaka na našu zemlju. Ja sam naravno očekivao da još od 2000. godine poljoprivrednicima bude vraćeno ono što su žrtvovali u periodu od 1990. do 2000. godine, svesni neviđenih sankcija koji je deo međunarodne zajednice primenio prema našoj zemlji.
Od tih 228 miliona šteta je negde u 49 opština koliko se ja sećam, mada su i druge opštine zbog obimnih padavina i zbog rada pretrpele određenu štetu. Dakle, kao da se dragi Bog naljutio na nas, pa gađamo raketama, gradonosne oblake, ili zbog nedovoljnog broja raketa, ili se dragi Bog naljutio na nas, pa onda mi njega raketom, on nama vrati ledom, tako da je poljoprivreda izuzetno osetljiva na štete koje nastaju zahvaljujući elementarnim nepogodama i s tim u vezi, ja bih voleo da država malo više učestvuje.
Ona i sada učestvuje u osiguranju poljoprivrednih useva, ali bih voleo da učestvuje po pitanju svih šteta, pa i suše i da kroz reosiguranje sa velikim kućama država malo više izdvaja i da osiguramo komplet poljoprivrednu proizvodnju na teritoriji Srbije. Mislim da bi nam to donelo daleko značajnija sredstva nego što bi izdvojili za osiguranje i reosiguranje.
Što se tiče drugih delova u Zakonu o osiguranju, ja ću reći da mi se dopada to što je odvojen život od neživotnog osiguranja, ali posle ovog cunamija koji nas je gospodine predsedniče zadesio 2000. godine, do 2012. godine, uključujući u tom cunamiju i Vladu mog kolege poljoprivrednika. Dakle, posle tog cunamija ja ne znam šta možemo životno da osiguramo. Mislim da to životno osiguranje po pitanju radnika i seljaka u periodu posle 2000. do 2012. godine, to životno osiguranje prerasta na neki način u beživotno osiguranje.
U Srbiji je gotovo posle cunamija koji nas je zadesio, koji je otprilike sadržan u 20 ljudi, od toga 10 političara i 10 tajkuna koji su progutali žive ljude, radna mesta, posao, hleb, posle tog cunamija u Srbiji je bilo kao na Marsu. Imali ste uslova za život, ali nije bilo života.
Dakle, ja podržavam Zakon o osiguranju, ali se bojim da nećemo posle ovih imati šta da osiguramo, posebno kod običnih ljudi, go se ne skida po pitanju radnika i seljaka, ne znam šta ćemo moći da osiguramo.
Dakle, voleo bi da Vlada i država, bez obzira što se sada nalazimo u krajnje delikatnoj situaciji kada treba vraćati dugove i kamate koje su dospele, kada treba izuzetno štedeti, voleo bih da se nađu sredstva da kroz osiguranje i reosiguranje zaštitimo našu najveću fabriku pod vedrim nebom i naravno da podizanje poljoprivredne proizvodnje, prehrambene industrije i energetike napravimo više novca i više novca i za budžet i za građane Srbije, a da se kroz budžet finansira osiguranje i reosiguranje poljoprivrednih useva i poljoprivrednih kultura, o čemu je takođe, naširoko govorio i moj kolega Jovanović iz Topole i njegovo izlaganje u potpunosti podržavam.
Što se tiče Zakona o sprečavanju pranja novca i terorizma, mislim da je i on takođe značajan za Srbiju, s obzirom da može doći do finansiranja raznoraznih grupa na osetljivim delovima teritorije Srbije. Mi smo još uvek, nažalost, prema nama se ponašaju određeni centri moći kao prema ostatku SFRJ. Izuzetno smo osetljivi na sve oblike terorizma i pokušaje razbijanja tog ostatka SFRJ. To je ono što se danas zove Srbija. S tim u vezi, podržaću svaki zakon kojim se nešto može sprečiti i preduprediti, s obzirom da danas terorizam kao oblik, kao pojava, bez finansijskih injekcija i transakcija ne može da opstane ni na jednom delu teritorije, a mi smo država koja može i te kako da posvedoči kako se na našem delu teritorije finansirala određena organizacija koju su čak i SAD proglasile terorističkom i kada su odjednom sila, novac, određeni centri moći ubacili, od tih terorista su postali političari, a naše državno i političko rukovodstvo je postalo na određen način i proglašeno terorističkim i tako smo stvar obrnuli u temelju. Zato podržavam i taj zakon, taj segment u ovom paketu.
Da se vratim na osiguranje i reosiguranje. Voleo bih da naš narod ima što više imovine i što više novca i posla da osigura, ali se bojim da posle ovog cunamija, sada je božićan post, da će naš narod zahvaljujući tom cunamiju, zahvaljujući bivšim garniturama Vlada Srbije, u koje svakako spada i moj kolega poljoprivrednik, jer je on u tom jednom periodu predvodio Vladu Republike Srbije, što je za svaku pohvalu, da smo i mi poljoprivrednici jednom imali predsednika Vlade.
Dakle, u tom delu se bojim da će ova post biti produžena, da će narod zbog posledica koje su ostavili, da će ova post potrajati malo duže, ne zbog crkve i vere, već politike i političara koji su narodu ostavili ovo zlo. Hvala.