Dame i gospodo narodni poslanici, očekivao sam da moj prethodnik kaže nešto povodom štete u poljoprivredi, s obzirom na našu profesionalnu zajedničku orijentaciju.
Pred nama su dva dokumenta. Jedan je zakon, a drugi je izveštaj. Pokušaću da budem objektivan i Vlada treba da bude zahvalna, ne samo na pohvalama, već i na savetima i kritikama, pa čak i onim kritikama koje nisu dobronamerne, a ni utemeljene.
Odmah na početku moram da objasnim mom kolegi, sabratu po profesiji, poljoprivredniku da je velika razlika između Sremske Mitrovice i Šapca, Save i Dunava, jer nisu toliko ugroženi bujičnim pritokama, kao što je to slučaj sa Kolubarom, Tamnavom itd. Mislim da sam dovoljno kvalifikovan, s obzirom da mislim da u ovoj Skupštini nema poslanika koji nije u ovoj poplavi imao toliku štetu, a kod mene se poplava desila na zakupljenom poljoprivrednom zemljištu i ne tretira se kao poplava, jer je došlo do velikog vodostaja Save i podzemnih voda koje su ušle u njive i napravile štetu. To se čak ne beleži kao poplava, niti imam pravo na nadoknadu povodom toga. Mislim da nema poslanika koji je u bližoj familiji imao žrtvu, na sreću, nema ga, sem mene. Mislim da sam potpuno kvalifikovan, čak bih mogao biti oštriji od nekih drugih poslanika povodom ove teme, ali očigledno da oni koji su prošli, na sreću, sa manjom štetom su daleko kritički raspoloženiji od mene samog.
Podsetiću da je Vlada formirana 16. aprila. Da je to bila neka od prethodnih vlada, taman bi imala vremena da sastavi ovakav izveštaj od 320 strana. Mislim da te prethodne vlade za dva meseca ne bi sigurno, ne samo se branile od poplava, već ne bi uspele da otkucaju i da srede izveštaj koji nazivaju kupusarom, ne bi uspele da srede takvu vrstu izveštaja, ni da ga napišu. Kao što smo čuli ranije, uopšte nisu napisali izveštaje povodom nekih nesreća slične vrste koje su se dešavale za vreme neke prethodne vlade, odnosno za vreme neke prethodne vlasti.
Na Odboru za poljoprivredu smo razmatrali ovaj izveštaj od 320 strana. Bez obzira što je obiman, ima nekih svojih nedostataka, pa ću ja početi od životne sredine koja je obuhvaćena samo sa pola stranice. Dakle, Ministarstvo za poljoprivredu i životnu sredinu u svom izveštaju o životnoj sredini je napisalo izveštaj na pola stranice. S tim u vezi, moram da pitam, s obzirom da se priča da je sanitarna deponija „Duboka“ u nekoj krizi, odnosno da je sklona klizištu, da li je to tačno, s obzirom da je bivši režim izdvojio za nju negde oko 25 miliona evra? Ukoliko je tačno da se tamo pojavilo klizište, onda imamo problem uzalud bačenih para. Šta je sa drugim sanitarnim deponijama? Da li od ovih poplava ima određenih šteta, s obzirom da je životna sredina veoma bitna?
Takođe, imali smo zamerke na izveštaj koji je bio veterinarske prirode. Nisu nam se neke cifre složile, ali sveobuhvatno nismo videli do sada neki izveštaj koji je bio sveobuhvatniji. Velika voda je velika nevolja. Dakle, ona može da bude i velika korist. To zavisi od toga kako to ljudi prime i kako se pripreme za to.
Nijedna vlada, posebno ne ona od 16. aprila, a ni vlada koja je bila pre 16. aprila, a ni vlade koje su vladale od 2000. godine ne snose isključivu odgovornost za nesreće koje nam se dešavaju. Poplave i suše ne možete izbeći, ali njihove posledice možete umanjiti ukoliko se na vreme i permanentno pripremate za takvu vrstu nesreće, obezbedite i preventivno delujete. Ukoliko čekate da vam se one dogode, a to se radi 30, 40 godina, onda kada vam se dogode, donesu daleko veće štete, nego što bi to uradile da se na vreme to radilo.
Pre dva veka, sa ašovima, lopatama, motikama i kolicima, Austrougarska je poprilično sredila vodotokove u Vojvodini.
Dakle, mi koji živimo u Vojvodini to znamo, kao što znamo da je popriličan broj kanalske mreže, odnosno dužina kanalske mreže u kilometrima, posebno one sekundarne, pored njiva, zatrpan. Krivica je malo i do bivših ministarstava građevine koji nisu propisali da je svako pored svoje parcele u obavezi da iskopa šanac, jarak, da se na određeni način voda sklanja sa parcela i da se na takav način buduće posledice poplava smanje.
Ako su se za vreme Austrougarske mogli srediti vodotokovi, koji su danas zapušteniji nego u to vreme, srediti kanalska mreža u Vojvodini, koja je u popriličnoj meri bila čak i močvara, šta to danas u opštoj eri besposlice, gde nam je narod nezaposlen, gde su nam građevinske firme bez posla, posebno one koje se bave niskogradnjom, šta nam je sve to malo novca trebalo, a koliko ja znam, bivšem režimu je čak neki novac i vraćen, za neki se ne zna gde je tačno upućen od Svetske banke, šta nam je to trebalo da uz malo novca, uz te nezaposlene ljude i nezaposlene mašine, sredimo te vodotokove tako da Vlada formirana 16. aprila ne bi bila suočena sa posledicama elementarne nepogode?
Ukoliko se na vreme ne postaramo o poplavama, ukoliko ne saniramo, ukoliko na vreme ne uredimo vodotokove, očistimo kanalsku mrežu, onda su posledice neminovne, a u takvim situacijama možemo da krenemo od Boga pa od Boga da tražimo ostavku, pa posle Boga, od Vlade od 16. aprila, pa posle toga ostavku one Vlade koja je bila do 16. aprila, a onda možemo da tražimo ostavku i svih ministara koji su vladali do 2012. godine.
Ako ne možete da koristite vodu, onda voda često može da koristi one koji vodu nisu umeli da koriste. Voda i vatra su velike nevolje, ali je po meni voda još veća, jer voda može vatru da ugasi, a obrnuto je to malo teže.
Što se tiče ovih izveštaja, ja ću probati malo oko energetike, s obzirom da je ministarka ranije bila ministar energetike, ukoliko mogu, imam pravo da delim savete, ja bih krenuo od saveta da uvezete električnu energiju odmah, da prenesete Vladi da uvezete električnu energiju odmah, dok je cena po 40 evra, a da sušeni ugalj iz Kolubare podelite stanovništvu, odnosno korisnicima koji to koriste za grejanje, a mislim da su potrebe od 500 do 800 hiljada tona.
Po meni, bolje je da uvezete struju sada kada je cena 40 evra megavat-čas, ako sam tu mernu jedinicu dobro zapamtio, jer, ukoliko to ne učinite, za očekivati je da tamo krajem oktobra ili u novembru svi oni koji nisu imali ugalj i koji ga na leto ne obezbede, pređu na grejanje električnom energijom, što će nas dovesti do toga da ćemo uvoziti električnu energiju u povećanoj količini u zimu, kada je cena od 60 do 80 evra po megavat-času. Znači, bolje je to uvesti sada, kada je jeftinije, a narodu podeliti ugalj, jer sem što će se na istu količinu struje uštedeti neki novac, sprečićemo i to da prelaskom na električnu mrežu preopterete sistem. Dakle, mi možemo po onome što struka kaže da uvezemo električne energije koliko hoćemo, ali ne možemo da je transportujemo do potrošača i može doći do ozbiljnih havarija. To bi bila ona vrsta saveta koju sam izneo na početku, kad već opozicija nije iskoristila priliku da podeli tako neki savet.
Ministarka poljoprivrede nije ovde, ali, predložio bih da podelu semena, goriva itd, svakako zemljoradnicima vrši ali da se setva ne zanavlja, s obzirom da rana setva ponekad omane, a kasna setva gotovo uvek. S obzirom da se bavim poljoprivredom, gotovo je nemoguće napraviti bilo kakav agrotehnički rok sada, već savetujem da onima koji su pretrpeli štete od poplave, koji su obeleženi, za razliku od mene, to se seme dodeli, ukoliko mu nije prošao rok trajanja, da se ti repromaterijali, đubrivo, seme i gorivo podele i dodele za sledeću sezonu, jer sada optimalno možete da sejete samo uljanu repicu.
Što se tiče novca za odvodnjavanje, o tome je kolega Petrović govorio i ja ću se u potpunosti složiti s njim, bez obzira što ta kritika dolazi od opozicije, koja je nekada bila vlast i koja takođe nije kontrolisala da li se novac koji je namenjen za odvodnjavanje i navodnjavanje koristi u te svrhe, ima velikih indicija da je gospodin Dinkić taj novac na određeni način prisvojio i ubacio ga generalno kao opštu budžetsku stavku, dakle, da nije odvajan na poseban račun i da često nije dolazio do korisnika.
Takođe treba voditi računa i o nasipima. Cenim kritiku opozicije, ali oni ne žele da kažu da je to tamo gde su bili vlast, navešću primer Obrenovca, da se godinama nasipi nisu održavali, da imamo situaciju da je po nasipima pravljen put. Dakle, mi koji živimo u Vojvodini, koja je nekada bila sređena po pitanju nasipa, znamo da tu postoje određene rampe, da se nikakav saobraćaj ne može vršiti po nasipima, a ovde je jednostavno nasip bio zarezan na odgovarajuću visinu, da bi se napravio što širi put i naravno da se saobraćajem oštećivala takva vrsta nasipa i da u te nasipe nije godinama uložen nijedan dinar. Recimo i to da su milionske sume izdvajane za zaštitu hrastova lužnjaka, pet ili šest hrastova koji se nalaze u blizini nasipa, pa su čuvari koji su čuvali te hrastove kod Jozića kolibe dolazili kolima, saobraćajući po nasipu koji je bio zarezan, po kome je napravljen put, što je svakako prekršaj i što je neodrživo. Dakle, po tome su saobraćali i upravo je jedno pucanje nasipa bilo baš upravo na tom mestu, slučajno ili nije slučajno. Uglavnom, da se taj nasip nije zarezivao, da se nije pravio put, da se nije vršio saobraćaj, da se nije više vodilo računa o hrastovima lužnjacima a manje o nasipima, možda bi šteta po Obrenovac danas bila manja, možda bi čak i broj žrtava bio manji, ali, svakako bi materijalna šteta bila manja.
Kad smo već kod tih hrastova lužnjaka, neodrživo je da neko samo za lečenje jednog hrasta izdvoji 1,4 miliona dinara, a da pri tome u toj godini ne odvoji ni jedan beli dinar za održavanje nasipa, vodotokova, itd.
Takođe, na određeni način meni smeta i bode oči to što niko neće da spominje korita reka. Neko iz opozicije je to pominjao, ali niko ne želi da kaže da ta zapuštenost traje godina i zašto niko ne govori o ovim splavovima koji se protežu duž Save od Beograda do Obrenovca? Ja kao laik pitam da li je moguće da ti splavovi i ti objekti na određeni način usporavaju tokove Save? Ukoliko usporavaju takav tok, onda vodostaj raste. Ukoliko vodostaj raste, onda i Kolubara zbog povećanog vodostaja Save ne može da se uliva. Dakle, da li su ti splavovi nastali od 16. aprila do danas, ili su oni možda u poslednjih 10-15 godina permanentno podizani? Da li na određen način učestvuju u sporijem toku Save i zajedno sa neodržavanjem korita i kanalske mreže učestvuju da nam rezultati ovakvih nesreća, odnosno posledice, budu daleko veće nego što bi bile da takvih sitnica i krupnica nije bilo?
Što se tiče daljih zamerki, jedino što bih preporučio Vladi da dopuni u izveštaju jeste da povede računa o Zakonu o vodama. Tvrdim da taj zakon nije dobar. Mi smo na odboru o tome govorili, da je zakon pocepao jedinstveno vodoprivredno preduzeće u tri vodoprivredna preduzeća. Umesto „Srbijavoda“ sada imamo „Srbijavode“, „Vojvodina vode“ i „Beogradvode“, što možda ne bi bilo loše da su im data ovlašćenja isključivo kao nekog lokalnog tipa. Međutim, ukoliko podelite glavna ovlašćenja od odbrane od poplava, izgradnje nasipa itd, onda zahvaljujući tome što imate tri vodoprivredna preduzeća, što imate, na primer, tri inspekcije i tri budžeta ili sam možda pogrešio, ima dva, ali uglavnom taj jedinstveni Zakon o vodama je pocepao jedinstveni način odbrane i održavanje naših vodotokova, reka i kanalske mreže.
Jednostavno se može desiti, a u Obrenovcu se prepliću „Srbijavode“, „Beogradvode“ i „Vojvodinavode“, možemo da ako se ubuduće budemo branili od poplava doći u sledeću situaciju da dođe do nekog rivalstva i da recimo „Vojvodinavode“ igrade malo veći nasip nego sa druge strane „Srbijavode“ i da pokušamo da potapamo jedni druge.
U svetu je poznat primer da u odbrani od poplavi i izgradnji nasipa se više država udružuju da bi rešili određeni problem. Gotovo mi je neverovatno da u jednoj državi pocepate sistem na tri dela i da je on pocepan i po pitanju odbrane od poplave i izgradnji nasipa, pa i u ovim glavnim vodotokovima, a ne samo u manjim rekama i potocima.
Dakle, poplave i suše se stvarno ne mogu izbeći. Takođe želim da zahvalim vojsci, ali takođe moram vojnicima, posebno onim profesionalnim da kažem da kad god dođe nevolja mi se onda Bogu i vojniku klanjamo. Kada nevolje prođu Boga zaboravljamo, vojnika zapostavljamo, ali to nije razlog da se na određen način zahvalimo posebno vojnicima, naravno i svima onima koji su učestvovali u spašavanju i odbrani od poplava.
Naravno da ću ja glasati za ove zakone, jer to je jedini način da u što kraćem roku obnovimo neki život onima koji su u velikoj nevolji, koji su pogođeni ovom poplavom. Uopšte, situacija sa vodotokovima je zapuštena, a nasleđena je kao takva, naravno i 16. aprila zapuštena kao što je zapuštena i napuštena naša država, nedovršena i ja često imam običaj da kažem da u ovoj državi nema države, da paralelno sa državom moramo da pravimo sve pa i odbranu od poplava.
Dakle, država je jednostavno samlevena u prašinu, a da bi od prašine nešto napravili morate prvo da zamesite glinu, ispečete crep, ciglu pa tek onda možete da praviti građevinu. Dakle, i država je tako složen proizvod koji dugo treba praviti.
Na kraju da zaključim, ukoliko želimo nešto više i mi moramo biti nešto više nego što smo bili do sada. Hvala vam.