Dame i gospodo narodni poslanici, korupcija je zloupotreba javnih ovlašćenja u sopstvene svrhe. Korupcija je usko vezana i sa ispitivanjem porekla imovine, ali uglavnom kada se to govori misli se na imovinu političara. Korupcija može biti bela, siva i crna. Bela je ona zasnovana na nepotizmu, siva je ona u razmeni određenih usluga i one se krivično ne gone. Ona crna je kada se to radi za novac. Korupcija kod političara, kod određenog broja je proizvela bogatstvo koje, po meni, oni ne mogu da objasne.
Ovaj zakon je već ispunio svoj svrhu, na određen način. Bogati koji su se na politici obogatili sada od svog bogatstva imaju samo strah da ga ne izgube. Zamislite da ste Dragan Đilas, zamislite da ste Dragan Đilas i da ste za vreme, kako kaže ono, sticanja koristi za vreme vršenja javne funkcije.
Da li on ima neko drugo sticanje koristi? Teško. Celo njegovo bogatstvo je zasnovano, upravo na javnoj funkciji. Znači, bio je u kancelariji, šef kancelarije Borisa Tadića, bio je ministar za nacionalno investicioni plan. Taj nacionalni investicioni plan je uglavnom bio plan za izgradnju auto-puta kojim će novac ići u njegove privatne džepove i na kraju je bio gradonačelnik, ili što naši mladi kažu kradonačelnik, odatle potiče 619 miliona evra.
On i Šolak više ne razmišljaju glavom, sada razmišljaju novčanikom. Njihov mozak je u novčaniku, a novčanik u džepu. Ovaj zakon ih dovodi do toga da imaju strah da to ne izgube. Siromaštvo ne prave siromašni, siromaštvo proizvode bogati, posebno ovi bezobrazno bogati, koji su se obogatili na javnoj funkciji, kao što je to Dragan Đilas. Zašto bogati na takav način proizvode siromaštvo? Zato što finansijska sredstva i materijalna dobra odvajaju u svoju korist, često novčana sredstva iznose van naših tokova u inostranstvo i tako se proizvodi siromaštvo. Novca ima dovoljno, ali za vreme žutih nesrećnika bio nepravilno raspoređen, oni su sa narodom delili zlo i dobro, tako što su dobro uzeli sebi, a zlo ostavili narodu.
To njihovo bogatstvo, iznošenje novca i korupcija je ujedno bila loša poruka za investitore. Zamislite, u Đilasovo vreme, zašto nije bilo investicija iz inostranstva? Pa, videli ljudi da funkcioneri, a to je centralizovana korupcija, kada državno rukovodstvo iznosi pare napolje i kada je koruptivno, onda je to centralna korupcija, i kada su ljudi videli da državno rukovodstvo iznosi pare u inostranstvo, kažu - šta mi u tu zemlju da unosimo investicije, kada vidiš da njihovo državno rukovodstvo, funkcioneri, Đilas, Pajtić, Ješić, kako se zovu svi Šutanovac ili zgrabinovac, kada oni iznose novac u inostranstvo. Zašto bi neko u tu zemlju, onda investirao.
Postojala je uzajamna veze, između manjka investicija i njihovog bogatstva, koja su iznosili na belosvetska, kukova i druga ostrva. Takođe, to je rezultiralo i određeno siromaštvo, gubitkom radnih mesta, zato što je taj novac poticao iz privatizacije, a privatizacija bila više neka grabizacija, nego privatizacija, ili što u Sremu kažu da se malo private. To je značilo da se malo najedeš, kao eto tek tako malo, pa je bila grabeživa malko privatizacija predatorska. Još ću navesti neke primere.
Zamislite 300 hiljada hektara, u 63 kombinata, to ovi veliki zaštitnici, zaštitnici sada poljoprivrednika itd, to su zaboravili, to je kao zaboravljeno, gotovo je. Ne, nije gotovo, 63 kombinata su prodavana za cenu koja je bila ispod dva miliona evra po komadu. Govorim ne o zadrugama, o kombinatima koji su imali više hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta. Na stranu i što im je Šarić bio vodeći investitor, to su ovi koji se bore protiv narko-tržišta itd. To su ovi sa kokama nosiljama, preletačicama itd. Gde ove preletačice, koje promene četiri stranke, pričaju o koki, misleći da su koke koke, da je droga koja se zove koka, da se proizvodi u kokošinjcu. Ja mislim da su veoma dobro upoznati, s obzirom da dele zajedničku crtu sa Sergejom Trifunovićem, ali bože moj.
Privatizacija kombinata 1,8 miliona evra po komadu, 300 hiljada hektara, prodata za, čini mi se, 150 miliona evra, maksimalno. Vrednost 300 hiljada hektara vojvođanske zemlje, je danas 4,5 milijarde. Sada će neko da ih tereti, ne znam, ta 150 miliona itd, koje su pokrali da bi to tako jeftino prodali, a u suštini su napravili štetu od 4,5 milijardi. Sada vas ja pitam, da imaju i prigovor na PKB, gde je PKB prodat za sumu koliko su oni dobili za svih 63 preduzeća ili 300 hiljada hektara.
Sad su oni prigovorili, kao to nije bilo moglo je skuplje i tako dalje, a pri tome su u tom PKB napravili 82 miliona evra duga, a gle čuda, u vreme dok je u Beogradu kradonačelnik koji je upravljao i PKB-om, bio Dragan Đilas, a gle čuda, rukovodstvo PKB je dovedeno direktno iz Delte od Miškovića. Sada vas ja pitam, da li oni stvarno mislite da nemaju strah da ne izgube to bogatstvo koje su stekli na tako pokvaren i bezobrazan način.
Bogatstvo je kao morska voda, što ga više imaju, to su žedniji. I, Šolak i Đilas su najbolji primeri, Šolak broj dva. Recite mi ministre, koliko je Šolak uložio novca, koliki je ulaz u Srbiju? Koliko je uložio? Dakle, KDS sistemi, kasnije SSV, „Junajted grupa“, „Junajted medija“, „Dajrek medija“, koja je članica „Junajtede grupe“, „Junajted medije“. „Dajrek medija“ je bila Đilasova, da li je tako? Kao nisu međusobno povezani? Vrlo lako se međusobno povežu, reklamno tržište i tako dalje. Recite mi koliko je Šolak uneo novca u Srbiju? Investirao je, red je da zaradi, nije problem, ali ja mislim da su to bila minorna ulaganja. Razvlačio je kablove po EPS mrežama i tako dalje. Znate li za koliko je on prodao taj biznis? Znači, „Junajted grupa“, SBB i tako dalje, je prvo prodala svoj biznis, deo svog biznisa za 1,5 milijarde evra, dok ste se vi kao državno rukovodstvo vozili u onom Falkonu raspadnutom, on je imao dva nova. Jedan je Falkon, drugi je slične neke marke.
Sada se ja pitam, pošto je onako posredno u Dnevniku objavljen informacija kako je on poreski obveznik u Švajcarskoj. Čekajte, biznis mu je ovde, ovde zarađuje stotine miliona evra godišnje, biznis mu je bio jedan i po milijarda, pa je taj biznis onda zajedno sa tim Dejvidom Petreusom, pretvoren u BS Partner. A u koliko para? U 2,6 milijardi evra. Znači, Šolakov biznis i Đilasov koji je prodat, vredeo je 2,6 milijardi evra. Sada bih ja mogao vas kao ministra policije da pitam, koliko su oni novca, njih dvojica uložili u taj biznis kada su uspeli da ga prodaju za 2,6 milijardi evra? Da li su korišćeni državni resursi, resursi EPS, toplana i tako dalje? Da li su korišćene povlastice koje je Đilas imao u državnom rukovodstvu zato što je bio ministar, zašto što je bio kradonačelnik, zato što je bio blizak Borisu Tadiću i tako dalje? Koliko su oni novca uložili da bi za biznis dobili 2,6 milijardi evra i opet ostali u nekoj igri, i opet uzimali stotine miliona evra od pretplatnika sa teritorije Srbije. Najbolji dokaz je sa „Telekomom“. „Telekom“ su hteli da uguše, sada su sami tražili da se njihovi kanali udalje sa „Telekoma“, uključujući i N1, a sada bi samo da vrate N1, ali ne besplatno. Znači, „Telekom“ kaže, hajde besplatno ćemo vas pustiti, emitujte za 800 hiljada korisnika do mola. Što znači da to gleda milion, dva miliona ljudi. Može da gleda, ali neće da gleda i ne možete ljude da naterate da gledaju N1, da čitaju „Danas“, „Vreme“, NIN i tako dalje, ljudi to neće, kao što ne možete da ih naterate da glasaju za te nesrećnike koji bojkotuju ovde rad Narodne skupštine.
Želeo bih da znam, kako mi uopšte sa njima da izađemo na kraj, jer to je ogroman novac i ljudi koji misle da sa novcem mogu sve, da mogu da kupe poslaničke grupe, da mogu da kupe političke partije, da mogu da kontrolišu druge političke partije, kroz dužničko ropstvo. Ljudi koji misle da sa novcem mogu da urade sve.
Uglavnom misle da posle toga urade sve za novac, kao u onoj morskoj vodi, da što više imaju to su žedniji. Zato ja podržavam ove zakone, ali se pitam – šta ćemo sa ovima koji su kupovali do 2007. godine, kao Ješić stanove u Beču, bazene za teču ili strica, ujaka i tako dalje?
Šta ćemo sa onima koji su imali pocepane patike i pocepane farmerke, šta ćemo za te moralne kredibilne veličine koje su, gle čuda, odjednom stekle nekoliko hiljada kvadrata prostora, penthause i tako dalje?
Šta ćemo da uradimo sa njima, na koji način i kojim kompletom zakona, ne samo ovim jednim zakonom, da krenemo na njih i da narodu pokažemo da ćemo suzbijati kriminal i nećemo dozvoliti da kriminal suzbije državu.
Moja poruka za sve političare je sledeća – da nikome nisu nosili novčanik ispred krsta. Nijedan kapital u Srbiji nije trajao 100 godina, zapamtite. Probajte da proverite.
Nijedan kapital u Srbiji nije trajao duže od 100 godina. Nikome nisu nosili novčanik ispred krsta, a kovčeg od najbolje hrastovine je samo kovčeg, nijedno bogatstvo nije dočekalo da ga unuk potroši i zato je moja poruka političarima i svima ovim bogatašima koji su se obogatili na ovaj način.
Nemojte, bre toliko da kradete, ne možete u isto vreme da jedete tri supe, da jedete tri mešana mesa, ne možete da pojedete tri raka u isto vreme, ne možete da spavate u tri vile, ne možete u isto vreme da imate tri devojke koje se skupo održavaju, znači nemojte bre toliko da kradete. Hvala.