Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gledaoci, svima je jasno da ljudi koji primaju platu a ne rade, došli su da ometaju nasilno ljude koji rade. Ne treba previše objašnjavati da je među organizatorima bio i neko sa moje desne strane i da je zato bacao pet, jer je uspeo delimično da ubedi ovog napravi taj haos. Ja mislim da on treba da donese pet potpisa, da znamo da ta poslanička grupa postoji, a ne da baca pet.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja želim snažnu srpsku Vojsku, koja je proisteći iz snažne srpske ekonomije, koja će iznedriti i politički jaku Srbiju i vojno jaku Srbiju. Ne može nas sprečiti niko u regionu, a potrebe samim time šta se događa oko nas, potrebe da imamo snažnu Vojsku koja je proistekla iz snažne ekonomije više nego dokaziva.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja želim mir. Želim mir i Đukanovićevim pristalicama, Srbima, sunarodnicima, državljanima Crne Gore srpske nacije i pravoslavne veroispovesti želim da odbrane svoje svetinje u miru, mirnim sredstvima jer su to zaslužili. Moram da kažem, kako beše - vrijeme je najbolje rešeto, Njegoš. Svaka vlast pada, pašće i Milova. Crna Gora jeste suverena nezavisna država, ali ja verujem, čvrsto verujem ako Srbija bude ekonomski dominantna i vojno dominantna u regionu, ja verujem da će se mnogi Milogorci setiti i vratiti svojim srpskim korenima i Crna Gora će biti država, ali srpska država. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani oficiri, ne možete vi još dugo vremena naoružati vojnika i kupiti oružja koliko su ovi iz stranke bivšeg režima istopili, pretopili, prodali, razoružali. Od vojno neutralne zemlje, napravili su vojnu neutralisanu zemlju. Od dobro naoružane Vojske, napravili su dobro razoružanu Vojsku. Lovačko društvo, pojedino lovačko društvo, recimo beogradsko, bila je veća oružana sila, nego cela naša Vojska. Od sto i nešto hiljada vojnika i 400.000 rezervista, koliko ja znam, napravili su, ostavili su toliki broj vojnika da ni stadion JNA nismo mogli da napunimo. To govori o njima.

Ovde kritika o strategiji bivšeg ministra Šutanovca, onog što je skakao na nosač aviona enterprajz. Taj nosač aviona izgleda da je više nosio Šutanovca nego avione. Čujem da posle toga zbog njegove težine novčane, moraju da rasture, mislim da su ga rasturili skroz, ne samo na remont, mislim da taj nosač aviona više ne postoji. U njegovo vreme, samo da je ostao ministar vojni, a Vojsku nisam ni video, češće sam viđao ministra vojnog, onako baš, zidao nekretnine itd. Pomagali su mu Ponoš, Jeremić, Tadić, kako se to sve zvalo.

Recimo, ode Jeremić u Ameriku i kaže – mi smo penzionisali sve oficire sa ratnom tradicijom, mi prelazimo, pred NATO oficirima američkim, penzionisanim oficirima, mi smo, ko je bio sa njim, ovaj njegov, kako se zove ovaj što ide stalno sa njim, što ide po Beogradu, Nikola Jovanović, da, taj, kaže – mi smo penzionisali sve oficire sa ratnom prošlošću i oni misle da je to nešto dobro, a oni njemu aplauz, mi prelazimo na civilnu vojsku, evo dokaza, ja dok ovo govorim, služim civilni rok kod Borisa Tadića u kabinetu. Takvu su vojsku oni zamišljali, vojsku kuvara, spremačica, itd. Oružje im nije bilo bitno.

Likvidirali su dvojicu gardista, valjda im je to bila pretnja, zato što su narkodileri, a koliko ja znam po svedočenju jednog oficira, narkodileri imaju tamo neki štek i danas oni pričaju o nekoj Jovanjici da su sve pohapsili. Njima je štek bio tamo negde u vojnom skladištu.

Ja ću da ispričam jednu tačnu anegdotu. Pazite, anegdota je a tačna.

Kaže ovako, 1999. godine u herojskoj bici na Košarama gine vojnik mađarske nacionalnosti, zvao se Tibor Cerna. Poslednje reči su mu bile – za ovu zemlju vredi umreti.

Inače, u ratu, u miru, ono što bih ja želeo, sinovi sahranjuju očeve, a u ratu očevi obično sahranjuju sinove. To se desilo porodici Cerna, iz Kovačice. Poslednje reči su mu bile – za ovu zemlju vredi umreti.

U isto vreme, Sergej Trifunović plače po svim ministarstvima i beži na agresorsku stranu. Dušan Teodorović beži sa katedre BU, sa fakulteta, odbija da vodi nastavu i beži na agresorsku stranu. Vuk potomak slavnog Murata age Pozderca, naftaški beži u Veliku Britaniju, otac Miško, direktor „Jugopetrola“ smatra da bolje mali da ne miriše barut, da on njega skloni na studije u Englesku.

Dragan Đilas, ajde pogodite gde je taj bio? Taj nije ušao u Pragu da gađa NATO pakt, on je otišao u Prag, umesto u Pragu, on je otišao u Prag da se postara o svojoj firmici i da zaradi onih 74.000 evra, pa je to sada naknadno kada su izginuli vojnici kao Tibor Cerna, on došao i stekao 619 miliona evra.

Dakle, to su bili njihovi heroji. I vi se čudite zašto im je danas heroj onaj Obradović špijun. A šta ste očekivali od špijuna, od dezertera? Šta ste očekivali od onih koji su za vreme NATO agresije pobegli iz ove zemlje, pa se vratili, temeljno je opljačkali, samo jedan od njih 619 miliona evra, šta ste vi očekivali od takvih nego da im heroj bude špijun? Samo špijunima i pobeguljama, samo njima Obradović može da bude špijun.

Oni su Amerikancima obećali da će ovu zemlju razoružati, oni su prodali 10 hiljada "Strela"-2M, koliko ja znam, po sto evra ili sto maraka, nisam siguran baš u cenu, temeljno su razoružavali ovu vojsku, brojčano je smanjivali. To je bio plan i oni su napravili veću štetu vojsci i ovoj državi nego NATO pakt za 78 dana bombardovanja. Ako je NATO pakt uništio nekoliko tenkova i nekoliko transportera, ovi su uništili više stotina, znači od hiljadu, ne znam koliko nam je ostalo, mislim da je samo negde oko 200 tenkova, itd, od hiljadu tenkova i oklopnih vozila.

Dame i gospodo, mi radimo strategiju i ja bih voleo da naša vrhovna veština bude - pobediti, Sun Cu, pobediti neprijatelja bez upotrebe sile. Ja bih voleo da okolo nas kruži ljubav, da naši susedi, sa kojima smo nekoliko puta ratovali, da bi stvarali zajedničku državu, pobednika i pobeđenih, ja bih voleo da i oni iskažu isto poštovanje, istu ljubav prema nama, koliko i mi prema njima.

Mi nemamo nikakve ofanzivne namere, bez obzira na poruke koje dolaze iz zemalja u okruženju. To su naši vekovni prijatelji. I Kenedi je rekao, nažalost, tužna je činjenica, samo spremni za rat možemo sačuvati mir. Dakle, to je Kenedijeva izreka. To za ove koji bojkotuju rad Narodne skupštine, verovatno bi oni voleli da čuju takvu vrstu izreke.

Ja se bojim da samo miroljubivim sredstvima, ono što Sun Cu kaže, ne možemo sačuvati mir ukoliko se ne pripremimo i ne naoružamo, ne budemo spremni za, ne daj bože, neki novi rat.

Kaže Dobrica Ćosić da je Balkan kusur od sveta i da veliki između sebe račune, male račune, često plaćaju kožom malih balkanskih naroda, a najčešće ta koža je srpska koža. I zato moramo biti spremni za rat, da bi sačuvali mir.

Zato moramo imati jaku, snažnu vojsku, pre svega dobro naoružanu, tehnički opremljenu, neka tehnika košta koliko god treba da košta, jer život je daleko skuplji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje za predsednika Vlade i za ministra – šta misle da preduzmu povodom ekstremističkih aktivnosti koje iskazuje Savez za Srbiju?

Navešću primer špijuna Obradovića. Dakle, 1999. godine dok su neki mladići ginuli na Košarama, a već sam navodio Tibora Cernu, vojnika mađarskog porekla, koji je poginuo braneći Srbiju i poslednje reči su mu bile – za ovu zemlju vredi umreti, u to isto vreme Dragan Đilas nije bio na vojnom oklopnom vozilu koje se zove „Praga“, nego je bio u Pragu. Podizao je svoju firmu sa željom da u Češkoj zaradi 74 hiljade evra.

Boško Obradović je imao preča posla u Beogradu da pokrene list „Dveri“. Sergej Trifunović je plakao od ministra do ministra, sve dok nije prebegao u Ameriku na agresorsku stranu. Dušan Teodorović je napustio fakultet i pobegao na agresorsku stranu u SAD. Vuk Jeremić, njega je otac sklonio u London da mali ne bi omirasao barut nekom naftaškom stazom. To je ta tzv. patriotska linija Saveza za Srbiju.

Nije ni čudo što su te pobegulje za heroja uzele gospodina Obradovića iz „Krušika“ koga je mama zaposlila, a kada je mama napustila mesto direktora on je pet godina prikupljao dokumentaciju, predao je bugarskim novinarima i tako ugrozio posao, koliko sam razumeo, od 80 miliona evra.

Današnja ekstremistička organizacija Savez za Srbiju, predvođena Đilasom, Marinikom Tepić, Boškom Obradovićem, Vukom Jeremićem, tog lika, kako to mladi kažu, predstavljaju kao velikog heroja. Dakle, vrednosno gledano šta naši mladi treba da nauče, odnosno šta će Vlada preduzeti da se takvi postupci preduprede, odnosno kazne po zakonu jer po meni su to antidržavne aktivnosti sa ciljem da se nanese politička šteta i materijalna šteta našoj namenskoj industriji, odnosno da se favorizuju konkurentske namenske industrije okolnih zemalja? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedno od pitanja je za ministra zdravlja - koliki je napredak učinjen iz oblasti zdravstva Srbije, u odnosu na zemlje Evrope, poslednjih godina, obzirom da smo bili poslednji po kvalitetu zdravstvenih usluga u svetu, dok su vladali ovi koji bojkotuju Narodnu skupštinu.

Takođe, pitanje za predsednika Vlade ili nekog člana Vlade - šta će država preduzeti, a napraviću jedan uvod, da je 2007. na 2008. godinu, Vuk Jeremić, Borko Stefanović su američkoj ambasadi kod Dženifer Braš tražili da Vlada SAD utiče na kosovske Albance da proglašenje lažne države Kosovo, proglašenje nezavisnosti ostave do posle izbora da bi Boris Todić bio izabran za predsednika. Depeše "Vikiliksa" to jasno pokazuju, da su u ambasadu išli Dragan Đilas koji se uz put žalio na Konuzina, kao borac protiv ruskog uticaja, Borko Stefanović i Vuk Jeremić i da su u toj situaciji obećali da će kao vlast tadašnja poštovati crvene američke linije. Posle toga su aktivno učestvovali u izgradnji divlje države Kosovo, tako što su tražili mišljenje Međunarodnog suda pravde, a da niko to od njih nije tražio i na čemu sad Tači temelji kosovsku nezavisnost, takođe su pregovore izmestili, zajedno sa Borisom Tadićem iz UN u EU i tako eliminisali Rusiju i Kinu. Ono što kao vlast nisu uspeli da dovrše ovih dana, pokušavaju da to dovrše kao opozicija.

Vama je svakako poznato šta je Marinika Tepić izjavila pre neki dan ovde na konferenciji za štampu u Narodnoj skupštini, govoreći da su povučena priznanja lažne države KiM, da su plaćena novcem, upravo od izvoza naoružanja iz namenske industrije, te da je navodno Vlada Republike Srbije, ministar spoljnih poslova novcem dobijenog od izvoza naoružanja, platilo drugim državama da povuku priznanje lažne države KiM.

Kao neko ko je ugostio delegaciju Gane, ja znam da to nije istina, ali zbog javnosti tražim da nam kažete, kao predsednik Vlade i kao ministri, šta će država preduzeti da zaštiti nacionalne i državne interese, odnosno na koji način će sankcionisati ovakvo ponašanje Marinike Tepić koja je samo rekla ono što je Dragan Đilas napisao? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao komentar.

Ja sam dosta davno, gotovo pre godinu dana, upozorio da mi nemamo problem sa delom opozicije okupljene oko Janka Veselinovića, koji sebe zovu Savezom za Srbiju, već da imamo problem sa Šolakovim i Đilasovim biznisom. To se ovih dana pokazuje kao tačno.

Da bi i dalje iznosili novac, odnosno ispumpavali novac od pretplate, SBB, Junajted grupa, Junajted medija, u kojoj se Dajrekt Đilasova medija, da bi dalje ispumpavali novac, oni preko lažnih, prekograničnih kanala, koji su registrovani u Luksemburgu, a tamo ne emituju program, navodno reemituju program u Srbiji, odnosno izbegavaju registraciju tih medija, oni preko tih kanala novac iz pretplate, od pretplatnika iz Srbije ispumpavaju na svoje račune, želeći da zarade novih 620 miliona evra.

Ovi koji šetaju ulicama Beograda, na neprijevljenim skupovima, po meni su samo fizička radna snaga Šolaka i Đilasa, a malo skuplja radna snaga je Tanja Fajon, koju su izlobirali da vrši pritisak na srpske vlasti, na naše političke stranke, da se u REM-u izvrše političke promene, nezavisnom regulatornom telu da se politički upodobi u svrhu Đilasovog i Šolakovog biznisa.

Mislim da oni neće prezati da na izborima koji nam slede za nekoliko meseci pokušaju da naruše izborni proces, izazovu sukobe, da razbijaju biračka mesta da ometaju naše birače i glasače da izvrše svoju obavezu, odnosno svoju želju da na izborima biraju svoju vlast. Vlast ne biraju samo oni koji izlaze na izbore, već i oni koji ne izlaze, a oni žele da što više spuste izlaznost i da naruše legitimnost tih izbora i za očekivati je da izazovu sukobe između naših građana, a u sukobu samih sa sobom sigurno gubimo mi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, CEFTA sporazum je potpisan negde krajem 2006. godine, SSP-e je parafiran 2007. godine, a potpisan je 2008. godine. To je onaj sporazum koji je potpisao Đelić. On ima svoju manjkavost po pitanju poljoprivrede. Tu je po meni bio manjkav, jer je prerano dopuštao, a to smo nekako zatvorili, prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima.

Sa druge strane, prebrzo je skidao carine i poljoprivreda je tu bila potencijalno najveća žrtva. Ali, ne možemo zbog jedne manjkavosti rušiti takve sporazume. Da bi CEFTA sporazum i SSP-e što bolje funkcionisao potrebni su nam putevi i pruge. Oni su samo to potpisali, a kojim putevima, kojim železničkim prugama je trebalo robu prevoziti to njih nije bilo briga. Kako efikasno prevesti robu iz jednog kraja Evrope u drugi, kako iz naše zemlje prevesti robu na druga tržišta, to im nije bilo bitno.

Otpustili su ljude, privreda nije postojala, pa pošto nije bilo privredne aktivnosti, ovi pre nas su mislili da nam nisu potrebni putevi, jer pobogu, ako nema radne snage da putuje na posao i sa posla, ako nema roba koju ćemo prevoziti i izvoziti, ne moramo biti ni tranzitno tržište, ne moramo uzimati tranzitne takse, prihode od putarine itd. Država je naprosto zamrla.

Ima onih koji spore. Program moje partije je bio takav da sam smatrao da Jugoslavija te 1989. i 1990. godine, daleke, kada sam stvarao stranku zajedno sa drugima, da Jugoslavija potrebna i moguća svim njenim narodima i republikama, da spoljne i unutrašnje granice treba da budu nepovredive. Postojala su dva sukoba. Jedan je hteo da se pomere unutrašnje granice, da je bilo u našu korist ja bi to podržao, a drugi koji su imali međunarodnu podršku, oni su hteli da puknu spoljne granice. Centralna država razvlašćena Tuđmanovim Ustavom i tako se raspala jedna država sa 20 miliona ljudi. Da je ušla u EU, Jugoslavija bi bila potrebna i moguća svim njenim građanima i danas bi se drugačije pesme pevale.

Jugoslavija je unutrašnjom željom nekad pobeđenih naroda Slovenaca i Hrvata, Jugoslavija je bila zajednica između pobednika i pobeđenih, gde su pobeđeni iskoristili priliku da nadigraju pobednike, a da nije bilo tih pobednika danas ne bi bilo nacionalnih država ni Hrvata, ni Slovenaca, pa ni Makedonaca. Ne bi bilo sigurno, ne bi bilo verovatno ni BiH.

Ali, pobednici su omogućili tada malim narodima da pređu na stranu pobednika, da formiraju kroz istoriju Jugoslavije, da formiraju svoje nacionalne države, a onda su se poraženi digli protiv pobednika, odmetnuli se i pod kooperativom spolja uspeli da se odvoje. Tako je bivša Jugoslavija postala niz drugorazrednih i trećerazrednih protektorata u koji su se uklopili ovi bivši koji sada bojkotuju sednice Narodne skupštine.

Jugoslovenski narodi su delu međunarodne zajednice trebali da budu podeljeni i da ih koriste jedni protiv drugih u svrhu svojih nacionalnih interesa. Primali su i primaju jedne po jedne u EU, jer im tako osvajaju tržište, jer prethodno kada izgube tržište od 20 miliona ljudi postaju lakši plen nego da imaju tržišta 20 miliona ljudi. Tako su nas podeljene iskoristili jedne protiv drugih, a Srbi su najlošije prošli, zato što su bili armatura bivše Jugoslavije. Proglašeni su krivcem upravo zato, od dela međunarodne zajednice, i onda smo od demokratije, mi koji smo oslobađali druge, mi koji smo uvek vodili računa više o drugima nego o sebi, tako smo od demokratije videli sankcije, videli bombardovanje, videli bombe, osiromašeni uranijum i povađene organe.

Nisu Srbi bili najlošiji u tom sukobu i konfliktu, ali kao armatura koja je sprečavala raspad bivše Jugoslavije, Srbi su morali biti okrivljeni za to, jer su bili najjača prepreka težnjama da se jedna država razori u niz tih malih drugorazrednih i trećerazrednih protektorata.

Sada se Srbija diže. Poraženi su mislili da su porazili pobednika, ali pobednik se diže. Pobednik je počeo da pravi puteve, počeo je da pravi pruge želeći da učestvuje u tržišnoj utakmici.

Sa mnogim delovima SSP-a ja se ne slažem, ali je trenutno trgovina sa EU 70%. Dakle, najveći suficit naša privreda ostvaruje na CEFT-a tržištu. Najveći suficit izvozni nam je na CEFT-a tržištu. Onda je neko protiv „malog Šengena“, a „mali Šengen“ samo ubrzava ono što je CEFT-a do sada ostvarila, samo ubrzava da kamioni ne čekaju, da ljudi ne čekaju, da se sve ubrza i da sve bude profitabilnije nego što je bilo do sada, da ostane višak prihoda. Zato valja podržati taj sporazum. Valja izgraditi infrastrukturu, jer ako hoćete da ubrzate robu nije samo do autoputeva, već to je kao kada izlaziš iz boce. Ako na graničnom prelazu čekaš nekoliko dana da ti roba pređe, onda sve što si zaradio na putu izgubićeš na graničnom prelazu. Zato i donosimo ove sporazume, da ono što smo ubrzali autoputevima, Koridorom 10, ono što smo ubrzali prugama, ono što ćemo ubrzati prema Crnoj Gori, ono što ćemo ubrzati prema Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini, to moramo da regulišemo i graničnim prelazima. To mora i onaj most na Drini da dočeka konačno da Bosna i Hercegovina dođe do sebe da brže prelazi roba, jer je to i njihov interes.

Mi, kao neko ko želi da ima jaku privredu, trebamo da budemo svesni i da tu svest probamo da kažemo i našim susedima, da veliki misle da sa nama mogu i bez nas. Makedonija i Albanija su to sada osetile od strane EU. Šut u stražnjicu ne znači da je to ubrzanje procesa prema EU. To nije vetar u leđa. To je samo šut u stražnjicu. Ja verujem da su delimično došli do te svesti da je zajedničko tržište od više miliona ljudi šansa ne samo za nas, već i za njih, da je to šansa za investicije. Ja pitam, da li bi Rusija i Kina investirali u Srbiju, da se ne nadaju? Ja ne znam, gospodine Orliću, EU ima 500 miliona ljudi, CEFT-a tržište ima jedno 15 miliona, sada ne mogu tačno, ne znam Moldavija koliko ima, ali onaj ko investira, on gleda koliko je tržište. Onaj ko dolazi na nečiju pijacu, on gleda koliko ima kupaca, koliko robe može da proizvede i ponese.

Pitam, da li bi Kina i Rusija investirale u Srbiju, da se ne nadaju da će investicijama u Srbiji doći do evropskog i do CEFT-a tržišta, kao što dolaze? Tu se protivi EU. Oni znaju da tom količinom robe kojom mi zaspemo tržište EU da će neko unutar EU moći manje da proda. Njihov otpor prema investicijama iz Kine pre svega u Srbiji za mene nije iznenađenje, ali je iznenađenje otpor unutar Srbije, da neko još uvek ne vidi šansu. Investicije su gorivo u ekonomiji. To je novac koji se ulaže u ekonomiju. Bez investicija država je kao, već sam opisivao, kao auto bez menjača i motora. Takav automobil ne može da ide uz brdo, može da ide samo niz brdo, ne može da vuče, nema goriva, nema pogon. Investicije u jednu zemlju su investicije ne samo u radna mesta, ne samo u proizvodnju roba, već u nove tehnologije, nove savremene obuke, radnog stanovništva itd.

Da li smo mi jeftina radna snaga? Pa, upoređenju sa nekim evropskim državama možda i jesmo. Ali, ono kako se ovde može živeti sa našom prosečnom platom, ja se bojim da u nekim zapadnim državama, s obzirom na skupoću, neki njihovi stanovnici slično žive. Nezaposlenost je spala sa 25-26% na ispod 10%. Povećana uposlenost dovodi do toga da poslodavac, da bi odabrao kvalitetnu radnu snagu, mora više i da plati. Dakle, to što raste zaposlenost, to što nezaposlenost spada, to mora da rezultira povećanom cenom rada. Tako će se napraviti balans između poslodavca i radnika, između kapitala i radne snage, da će kapital morati radnu snagu da plati više, jer ne zapošljavaju kapitalisti radnike zato što ih vole, već zato što treba da im naprave profit.

Bez investicija, a one su nemoguće bez velikog tržišta, mi ne možemo doći ni do većih plata. Sve to je međusobno povezano. Zato treba podržavati sporazume, da pre svega naša roba može da ode što brže našim susedima. Ja bih voleo da to bude finalni proizvod, takođe da i roba i sirovine naših suseda što brže mogu doći do našeg tržišta jer se tako ubrzava ekonomija i tako se daje na znanje potencijalnim novim investitorima da vredi i valja investirati u to tržište, da će tu biti uvek dovoljno radne snage, da će tu biti uvek dovoljno kvalitetne radne snage, da će uvek biti dovoljno kupaca da neko dođe i ovde investira.

Kada proizvedemo novac, a ovi bivši su živeli od zaduženog a ne od zarađenog, kada proizvedemo novac, kada napravimo tu jednu veću pogaču koja se zove BDP, svima nama koji smo učestvovali u proizvodnji pšenice, mlevenju, mešanju, pečenju, svima nama kada napravimo veću pogaču koja se zove BDP, svima nama će pripasti po jedan veći komad te pogače nego ranije.

Zato meni, barem meni nisu jasni otpori malom „Šengenu“, nisu mi jasni otpori otvaranju što više graničnih prelaza, izgradnji novih saobraćajnica, nisu mi jasni otpori izgradnji autoputa za Prištinu. Zar treba opet preko Albanije da idemo peške? Valjda je bolje da idemo automobilima, to je normalno, tako je u savremenom svetu. Dakle, postoje prevozna sredstva, postoje autoputevi, tako se brže ide. Nećemo valjda opet da idemo preko gudura da se smrzavamo itd. Nećemo ni da čekamo saveznike da li će nam pomoći ili nam neće pomoći, red je da se zajedno udružimo sa onima koji još uvek jesu drugorazredni i trećerazredni protektorati.

Mnogi od naših suseda nisu suvereni na način na koji je to suverena Republika Srbija danas. Zato treba podsticati njihovu želju da budu suvereni, da sami odluče šta je dobro za njihove države, a ne da idu po svoje mišljenje koje će im biti natureno da li iz Brisela, Vašingtona itd, nebitno. Ovi koji su suverenost Srbije bacili pod noge, oni su sada protiv „Šengena“, oni su sada i protiv EU, oni su i protiv Evropskog parlamenta, oni su protiv svega. Oni su samo za Đilasa i Šolaka, odnosno oni samo rade za sebe, za svoje biznise, za Đilasove i Šolakove biznise. Oni pokušavaju da nam dokažu da je demokratija nasilni dolazak na vlast, a da je diktatura ako neko na izborima osvoji vlast.

Još nešto, moram da vas upozorim na pojavu koja se zove Demokratska stranka. Pogledajte u Americi, gde god demokrate izgube izbore, tu više nema demokratije, barem oni kažu da je to odmah diktatura, da nema demokratije, da nema slobode štampe itd. Ja mislim da se ne vredi više uzbuđivati oko njihovih akcija. Ima izreka Dostojevskog: „Ako ideš putem i zastajkuješ da svakog psa koji laje gađaš kamenjem, nikada nećeš stići na cilj“. Ja mislim da ovi koji bojkotuju parlament i bojkotuju izbore nisu vredni ni stajanja ni kamenja. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo da pojasnim.

Krajem 2007. godine, krajem 2008. godine, intenzivno u američku ambasadu su odlazili Dragan Đilas, Borko Stefanović, Vuk Jeremić. Pri tome postoje depeše Vikiliksa, su obećali Dženifer Braš da ukoliko Albanci odlože proglašenje nezavisnosti, do posle izbora Borisa Tadića za predsednika Republike Srbije, da u tom slučaju neće prelaziti američke crvene linije. Znači, obećali su saradnju.

Godine 2008, februara meseca, prvo je Boris Tadić dao zakletvu, čini mi se 14. februara, ili tako nešto, Albanci su samo par dana posle toga proglasili nezavisnost, znači Amerika je ispunila svoje deo dogovora.

Drugi deo dogovora, tadašnja vlast, Đilas, Borko Stefanović, Jeremić, koji su dali obećanje u korist Borisa Tadića, krenuli su da ispunjavaju. Tražili su mišljenje Međunarodnog suda pravde da bi učestvovali u izgradnji divlje države Kosovo i Metohija baš zato što su morali da se revanširaju za uslugu prilikom izbora. Posle toga su pregovore premestili iz UN u EU i stavili granične prelaze na Brnjak i Jarinje.

Dakle, kao vlast su ispunili svoj deo obaveza ali sad kao opozicija Marinika Tepić govori ono što je Dragan Đilas obećao Dženifer Braš, pri tome je iskazao neviđenu mržnju prema Ruskoj Federaciji i rekao da posebno ne može da podnese ambasadora Konuzina koji je u to vreme bio ambasador Ruske Federacije u Republici Srbiji.

Tako da, gospodine ministre, ovo što oni danas rade, to je obećanje koje su dali kao vlast, a sada kao opozicija pokušavaju da pomognu oni koji pokušavaju spolja da realizuju interes divlje države Kosovo i Metohija, oni pokušavaju iznutra da im pomognu jer su obećali da neće preći te američke crvene linije. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, po pitanju prelaza voleo bih i sa Crnom Gorom da ti prelazi budu moderniji, širi i da brže dolazimo do njihovog tržišta i oni do našeg.

Dame i gospodo narodni poslanici, već sam govorio da je bivša Jugoslavija, a za koje je međunarodna zajednica smatrala da više nisu potrebne, ni moguće, bila zajednica pobednika i poraženih. Meni posebno pada teško problem sa Crnom Gorom. Dakle, Crna Gora je unela svoju kraljevinu, kao što je i Srbija unela svoju kraljevinu u tu prvu Jugoslaviju, odnosno zajednicu Srba, Hrvata i Slovenaca i zato mi to teško i pada.

Milo Đukanović je počeo i od Boga da otima. Dok je otimao od Srba i naroda, sad je počeo od Boga i pravoslavlja da otima. On pokušava da zaokruži lažni nacionalni identitet itd, ali nemaju razloga da nas mrze. Slovenci, njihove države ne bi bilo da nije bilo pobede srpske vojske.

Ne bi bilo ni Hrvatske da nije bilo pobede srpske vojske od 1914. do 1918. godine. Ne bi bilo ni Bosne i Hercegovine, ne bi bilo ni Makedonije, nemaju razloga da nas mrze. Srbi su uvek oslobađali druge i sada ih oslobađaju od uticaja da ne budu drugorazredni, trećerazredni protektorati, da budu svoji na svome, pod znacima navoda.

Dame i gospodo, posle Slovenaca više nas mrze, izgleda, Makedonci. Posle Makedonaca više nas mrze Hrvati. Posle Hrvata više nas mrze kosovski Albanci, a najviše nas mrze montenegrini ili milogorci, nazovite ih kako hoćete.

Dakle, stvaranjem tog lažnog identiteta, pretapanjem Srba u milogorce, oni koji su pretopljeni najviše mrze one od kojih su nastali.

Moram da podsetim Mila Đukanovića, koji se poziva na okupaciju od Srbije, pa sad zbog te okupacije hoće da otme imovinu Srpske pravoslavne crkve, jeste odluka Podgoričke skupštine došla do toga da se Crna Gora odrekla državnosti u ume nove Kraljevine. To je uradila i Srbija, ali ono što Milo Đukanović neće da kaže, Podgorička skupština je donela Odluku u ime Crne Gore sa teritorijom iz 1914, a obala Crne Gore je bila od Ulcinja do Sutomora. Jel tako, gospodine Martinoviću?

Dakle, Boka Kotorska je posebnom odlukom ušla u sastav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca prisajedinjujući se Srbiji, a ne prethodno Kraljevini Crnoj Gori. Podgorička skupština ako negira, ako negira sve te odluke, onda negira i teritoriju, negira Boku Kotorsku. Onda Boka Kotorska nije njegova.

Ne razumem zašto tolika mržnja prema nekome ko je oslobodio deo teritorije koja je sada pripala Crnoj Gori? Nema ni jednog razloga da otima imovinu Pravoslavne crkve, nema ni jednog razloga za toliku mržnju prema oslobodiocima koju sada iskazuju Milo Đukanović i grupa milogoraca oko njega. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Markoviću, ja sam govorio o stanju u odnosima sa Crnom Gorom. Otimanje imovine Srpske pravoslavne crkve nije posledica nemara srpskog rukovodstva niti je to revanšizam za neke odluke. To je pre svega pokušaj da se isprovocira Srbija, da prerano i preterano reaguje i pokušaj da Milo Đukanović završi zaokruživanje svog nacionalnog identiteta tzv. Milogorci ili kako se već zovu, Montenegrini, dakle to je njegov pokušaj, s jedne strane, da isprovocira da digne tenzije itd, jer on stalno plovi na tome kako, eto, on spašava, ne znam Crnu Goru, spašava prostor od Miloševića, pa sad spašava od ruskog uticaja koji ide preko Srbije itd. To je non-stop taj pokušaj njega da kod zapada dolazi do simpatija i do nekog novca i nekih odluka u njegovu korist i sada pokušava da se kao on približi EU, evo on se bori protiv ruskog uticaja itd. da preko reda nešto uradi što mu ne sleduje. To je taj pokušaj.

Ali, vi znate onu čuvenu izreku, kaže – poturica gori od Turčina, a jedan poslanik koji ustaje ovde 12 sati, obično dođe tako ustane u pola 12, dođe tako onako podšklobučen, kao da je spavao pored vlažnog zida, on je danas izrekao neverovatno, kaže – poturica gori od Srbina. Ja mislim da je to najteža povreda nacionalnog dostojanstva Srba. hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 103. stav 7. i 8, ali ne insistiram da se ta odluka primeni.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi mi koji dolazimo u Skupštinu, prolazimo pored cara Dušana i vožda Karađorđa, svi mi koji prolazimo. Kaže vožd Karađorđe ovako, je li tako gospodine Martinoviću, car Dušan drži neku topuzinu, ali drži i zakon, dakle drži zapisano, tu je i ta poslovica kod Njegoša bila, verovatno da je negde prepisao iz nekih spisa od cara Dušana, kaže – poturica gori od Turčina. Kada neko kaže – poturica gori od Srbina, taj je Srbima zamenio nacionalni identitet. Karađorđe je glavu recimo izgubio da se to ne bi desilo, dizao je ustanak da Srbi ne bi bili Turci.

Kad neki poslanik, koji tu dođe sanjiv, dajte mu kafu, šećer, dajte mu nešto malo da se razbudi. Nije ga prozivao ni jedan gospodin Marinković, niko ga nije prozivao, sve mu se nešto priviđa. Od Srba mu se priviđaju Turci. Karađorđe je glavu izgubio, dakle Ćurčija je napunio, poslao u Stambol da bi sprečio da Srbi budu Turci. Kad neko izjednači Srbe sa Turcima, za mene je to kao poljoprivrednika, kao seljaka, kao neko ko vožda Karađorđa gleda kao seljačkog ustanika itd, kao vođu seljačke vojske koja je ratovala za slobodu nacionalni identitet za svoje imanje, koja nije mrzela one ispred sebe, već volela one iznad sebe, volela svoj identitet. Za mene je to bila neviđena uvreda, ali kada putujete od Vranja i kada pomešate Prohor Pčinjski sa drugim prelazom itd, kada dođete sanjivi, hajde da mu oprostimo. Hvala.

Čudan je red gospodnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, da nisam predložio kandidata, ja bih već napustio Narodnu skupštinu. Dakle, predlog poslaničke grupe je bio Dragiša Kovačević. Na Odboru nije prošao, verovatno je imao previše kvalifikacija. Ja da glasam za Juditu Popović, pre ću ruku da odsečem. Pre, sigurno.

Vama moram da kažem, da zapamtite jedno, može pita da se napravi, ali ja neću da je jedem. Ne jede se, sigurno.

Drugo, ne brani se tvrđava svojom vojskom, jel? Ne brani se tuđom vojskom, a svojom treba da se brani. Ako krenemo obrnuto, da se tvrđava ne brani svojom vojskom, onda nećemo daleko stići. Nema ovde jednog trojanskog konja, ovde ima više trojanskih konja u našim redovima. Ponekad sam mislio da su obični, iako su obični ipak su iz Troje.

Što se ovih drugih članova REM-a tiče, kandidata za članove REM-a, njih ne poznajem, Juditu znam. Ono što je Sergej Trifunović obećao da će raditi po našim grobovima, ona će sa zadovoljstvom uraditi daleko više, to budite sigurno. Ja da glasam za tuđu vojsku neću, nema šanse, ma koliko to koštalo.

Kaže izreka – pametniji popuštaju. Samo da vam kažem, ne možemo mi pametniji popustiti koliko će one budale zategnuti. Oni će da prave medijski pejzaž, a već ga prave, u kome oni imaju slobodne medije i nezavisne medije tipa „N1“, koja je vlasništvo „SBB-a“.

Gotovo ne mogu da verujem da smo dopustili da, što nigde, valjda, u Evropi nema, da kablovski operater ima svoje kanale koje protiv zakona ređa na jedan i dva i oni kažu da pošto su oni vlasnici, oni na to imaju pravo. Nije tačno, članom 100. Zakona o elektronskim medijima to je sasvim drugačije regulisano. Opet je REM popustio.

Vi imate generalnog sekretara REM-a, evo su ovde odgovori koje sam ja dobio na konto prekograničnih kanala koji služe, ne samo da ruše rukovodstvo Srbije, već da ruše državu Srbiju. Ti kanali ujedno se koriste za ispiranje novca od pretplate „SBB-a“. Ti kanali su registrovani u Luksemburgu, ne emituju program, a navodno ga ovde reemituju. U stvari, tamo ne plaćaju porez, jer tamo ne emituju program, ovde ne plaćaju porez, jer tvrde da su iz Luksemburga.

Evo odgovora REM-a. Tu su generalni sekretar Milan Todorović i gospođa Rajka Galin. Ja ne znam zašto nisu uhapšeni. Nikako mi nije jasno, na sve pozive, zato što zlonamerno tumače zakon i govore da je ono što je protiv zakonito zakonito. To su izvršni direktor i generalni sekretar. Nije sve u Savetu REM-a.

Ali, ja se bojim da je, ono što sam od početka govorio, sukob sa opozicijom, delom opozicije, nije bio sukob političke prirode, to je bio sukob sa Šolakovim i Đilasovim biznisom i taj sukob traje. Meni je jasno na koju će stranu stati gospođa Judita, ne samo na medijsku, već i na političku stranu. Pravi se medijski pejzaž gde će njihove televizije biti, navodno, slobodne, imati pravo slobodno da uređuju program protiv države Srbije i njenih vitalnih nacionalnih i državnih interesa. Oni će imati tu slobodu, a ujedno će uz pomoć REM-a pokušati da ospore slobodu onih koji su za državu Srbiju i za rukovodstvo države Srbije. Znači, tražiće slobodu za sebe, da u svojoj kući slobodno uređuju svoj program, ali će tražiti da oni drugi koji ne misle kao oni nemaju tu slobodu.

Ne možete svoju slobodu praviti na neslobodi drugih i tražiti da taj drugi nema pravo na slobodu. Sloboda mora da bude jednaka za sve, ali i sloboda ima granice utvrđene Ustavom i zakonima. Zakon o prekograničnim televizijama, Konvencija koja je potvrđena i Zakon o elektronskim medijima kažu da je reemitovanje istovremeno preuzimanje programa koji se negde emituje. Oni ubacuju reklame, otimaju medijsko tržište i time ugrožavaju domaće medije. Domaćim medijima ne plaćaju bele banke za emitovanje, ali zato ovima plaćaju za reemitovanje, i to po nekoliko evra po korisniku, a u Srbiji ima 900.00 korisnika. Tako pljačkaju i ugrožavaju slobodu medija. Mali mediji će nestati, jer su im oteli reklamu, reklamno tržište, itd., ne plaćaju porez. Sve to, navodno, rade iz Luksemburga.

Nema nikakvog reemitovanja i ono što žele Šolak i Đilas uz pomoć fizičke radne snage koja bojkotuje Narodnu skupštinu i, navodno, izbore je da kroz REM ovekoveče svoj biznis i naprave medijski pejzaž i upravljaju državom Srbijom. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, eto ja i dalje neću da glasam za Juditu Popović. Ja sam glasao 2012. godine za Tomislava Nikolića, glasao i nagovarao druge da glasaju za promene. Prvi razlog, Judita Popović nije glasala za promene. Judita Popović je sprečavala promene.

Danas predlagači Judite Popović nisu došli ni da brane taj predlog. Nisu došli ni da brane taj predlog. Da li ih vidite negde na sednici Narodne skupštine? Nema poslanika LSV, nema poslanika LDP-a, nema poslanika Stranke demokratske akcije. Da li su oni stali za svog kandidata kada danas nisu došli na ovu sednicu?

Ja sam predsednik jedne male partije. Ja sam član jednog malog poslaničkog kluba. Taj mali poslanički klub je imao svoj predlog. Taj predlog je bio Dragiša Kovačević. Ne znam ko će za koga glasati zato što ima šest kandidata. Ja sam se samo izjasnio da neću glasati za Juditu Popović zato što je sprečavala promene.

Još nešto, drugi najvažniji razlog, porediti Dragišu Kovačević u medijskom smislu, pazite biramo nezavisno regulatorno telo, i Juditu Popović, poredite ta dva predloga, ja kao neko ko je predložio Dragišu Kovačević zajedno sa četiri narodna poslanika moram do kraja da budem iza svog predloga zato što i dalje smatram da je daleko mnogo kvalitetniji od predloga koji mi je poznat, dakle gospođu poznajem i zato tvrdim da je taj predlog daleko kvalitetniji i da nikako neću da glasam za one koji su sprečavali promene, a to je bila Judita Popović. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, već skoro godinu dana ja tražim ovu vrstu… Molim vas za malo pažnje. Dakle, već godinu dana tražim da se osnuje anketni odbor i ispita poslovanje Dragana Šolaka, Dragana Đilasa, a i Jugoslava Ćosića.

Svima je poznato da je Jugoslav Ćosić savetovavši vođu tropojske albanske mafije, narko dilera, Baškim Ulaja, dobio 249 hiljada evra, da je pre toga dobio novac od američke ambasade, da je dobio novac, britanske funte, 335 hiljada i da aktivno radi, ne protiv vladajućih partija, već radi aktivno protiv države.

Mi nemamo nesporazum sa opozicijom i dalje tvrdimo da nesporazum sa delom opozicije nije po pitanju njihovih prava u parlamentu, već da oni to rade iz razloga da bi promenama u REM-u zaštitili biznis Šolaka i Đilasa, koji se meri u Srbiji stotinama miliona evra.

Novac od pretplate, naših pretplatnika, kojih u Srbiji ima 900 hiljada za SBB, oni televizijskim lažnim prekograničnim kanalima koji su takođe u vlasništvu Dragana Šolaka, SBB, "Junajted grupe", "Junajted medije", oni novac od pretplate ispumpavaju na lažne prekogranične televizije koje nisu registrovane u Srbiji, već u Luksemburgu, gde ne emituju program. Kad nema emitovanja, ne može biti ni reemitovanja programa. Dakle, to je samo pokriće da bi se ispumpao novac, da se ne bi plaćao novac na reklame u Republici Srbiji i da bi se oduzimanjem, uzimanjem reklamnog tržišta domaćim registrovanim medijima oni doveli u nezavisan položaj i tako Čolak i Đilas ponovo zagospodare svim elektronskim medijima.

Posle neregistrovanih televizijskih kanala, kojih ima preko 20, koji su fiktivno registrovani u Luksemburgu i koji služe za ispumpavanje para, nedavno smo dobili i lažne novine, neregistrovane novine, koje nemaju ni izdavače, ni glavnog i odgovornog urednika. Kao i ove televizije, lažne, prekogranične, koje žele kao strane televizije da utiču na predizborni program i da emituju predizborne reklame, tako i ove novine ne mogu biti tužene, jer nemaju ni izdavača, ni urednika.

Zato tražim da se osnuje anketni odbor po ovom pitanju. Hvala.

Nisam dobro čuo koja je tačka dnevnog reda.

Dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da je to međunarodni sud.

(Vladimir Orlić: Ekstremističke organizacije.)

Dame i gospodo narodni poslanici, od žamora se ne čuju tačno najavljeni predlozi.

Svojevremeno je Boško Ljotić, nosilac liste genetički modifikovanog organizma, ugostio Bugarsku "Ataku" Boška Pernara, dakle, vođu nekih organizacija koje baš nemaju dobre namere prema Republici Srbiji. Bugarska "Ataka" čak pretenduje na neke teritorije koje su nesumnjivo teritorije države Srbije.

Posle druženja sa njima, i sam je postao ekstremistička organizacija i potezi te njegove ekstremističke organizacije i celog Saveza za Srbiju možete svakoga dana videti kako divljaju po ulicama našeg glavnog grada, a bogami i nekih drugih gradova u Republici Srbiji.

Boško Ljotić, Boško žutić, je preuzeo navike tih ekstremističih i zato mislim da on treba da bude predmet pažnje naših organa koji treba da spreče dalje divljanje, čupanje saobraćajnih znakova, upad u RTS motornom testerom, divljanje po Narodnoj skupštini, pokušaj da razvali vrata zastavom, odnosno kopljem, Republike Srbije. Za zastavu su naši seljaci, naši preci, krvarili i nisu zaslužili da na takav način ponižava ne samo zastavu, a zastava je simbol države Srbije, zastava je simbol naroda i drugih nacionalnih manjina koje žive na teritoriji i žive u Republici Srbiji.

Dame i gospodo, ovde njegov poslanik, kome je on bio nosilac liste, danima traži deklaraciju o genetički modifikovanim organizmima. Deklaracija nije pravno obavezujući dokument.

Da podsetim naše gledaoce, pre svega zbog njih, da postoji Zakon o genetički modifikovanim organizmima koji je pravno obavezujući dokument, za razliku od deklaracije, što znači da on proizvodi pravnu obavezu. U njemu piše, u članu 2, da je zabranjen uzgoj i promet genetički modifikovanih organizama na teritoriji Republike Srbije.

Gospodin Ševarlić, čiji je nosilac liste bio Boško Ljotić, danima zloupotrebljava govornicu i govori kako se on zalaže samo da se zabrane genetički modifikovani organizmi. Oni su zakonom zabranjeni i naši gledaoci treba da znaju da je to sasvim bespotrebno što on traži. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, svima je poznato, a i u štampi piše da je, eto, baš Vuk Jeremić skinuo trgovca oružja u UN sa sankcija i sada se to prigovara nama.

Moja preporuka prethodnom govorniku koji se snažno založio protiv naše namenske industrije, moja poruka je da prestane da radi za bugarsku namensku industriju i da počne da radi za srpsku namensku industriju. On je prvi Vlah koji je počeo da radi za Bugare.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Radulović, kome se ja radujem, je ovde rekao i pričao o krađi izbora. Evo ga sad beži.

Gospodine Raduloviću, ako ste pustili bradu…