Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je utvrđen ovaj predlog budžeta javio se bivši guverner Šoškić i dao krajnje negativnu ocenu. On je tom prilikom rekao da BDP ne raste. Dakle rast 3,5%, 4%, 4,5% njega ne zadovoljava, jer u vreme kada je on bio guverner Narodne banke, to je bio minus 3%. Vi se, gospodine Arsiću, svakako sećate toga. Rekao je da je protiv povećanja plata. Dakle, srazmerno rastu BDP-a rastu i plate i ja ne znam zašto je on protiv toga.

Onda je govorio negativno o inflaciji. Inflacija je u poslednje vreme na godišnjem nivou oko 2%. U njegovo vreme to je bilo 10,3%.

Bivši guverner, poznat ne samo po inflaciji, je nepovoljno govorio i o kursu. Dakle, to je onaj isti guverner za čije vreme vlasti i vladavine, zajedno sa ovim nesrećnicima koji bojkotuju, za njihovo vreme kurs je sa 78 dinara otišao na 117 dinara, to je gotovo 50%. Sada kada kurs miruje sedam godina, on negativno govori o kursu.

Govori o inflaciji, da se setimo recimo 2010. godine, u vreme kada je guverner Šoškić i te kako bio vlast, inflacija je bila 10,3%. Onda je ćutao, to je bio rast cena na malo. Sada se javio.

Onda govorio negativno o investicijama. Investicije, koliko ja znam su negde oko tri i po milijarde evra na godišnjem nivou. U njegovo vreme to je bilo svega milijardu. Onda kada uzmete ko je kritičar, kako da ne glasate za ovakav budžet. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno ja se ograđujem od ovoga. Prethodni govornici iz opozicije su propustili priliku i oni smatraju da „Vreme“, „NIN“, „Danas“, da su to bilteni njihovih stranaka. Nisu se ogradili. Ja se sećam da je jedan od njih rekao i napisao da nas ne treba vešati na Terazijama, da tamo vešaju rodoljube. Znači, trebalo nas je negde obesiti sa strane da se ne vidimo zato što po njegovoj proceni nismo dovoljno rodoljubi, ali smo bili dovoljno dobri za obesiti. Bilo je prilika da ispravi to svoje pisanije tada i da se jasno ogradi od ovoga međutim on je to propustio.

Takođe, imali smo priliku da slušamo kako to da nazovem, najmlađeg Titovog ravnogorca. Znači, od Tita do Dimitrija ljotićevca, najmlađeg Titovog ljotićevca, da to definišemo tako. Zamislite ako sam ljubitelj poljoprivrede i sela. Ja sam u politiku ušao, a prvo sam se zalagao da se vrati imovina koju su komunisti oduzeli, njive, imanje, poljoprivredno zemljište, šume, oprema i tako dalje, koje su oteli prilikom konfiskacije zbog obaveznog otkupa, gde su poljoprivredne proizvode vozili u Albaniju. Pa, su konfiskovali srpske seljake. Zamislite da sam ja ušao u tu partiju tamo 60 i neke godine, postao najmlađi Titov odbornik, pa posle toga postanem ljotićevac, šta bih ja bio. Ja bih bio najmlađi Titov ljotićevac. Tako bih to mogao da definišem i onda počnem da se zalažem za poljoprivredu, za domaćine, za Srbe domaćine i tako dalje, i ako sam bio u partiji koja im je otela imovinu, konfiskovala i tako dalje.

Zamislite tu modifikaciju političku. Što da obučem narodnu nošnju i slavim Vidovdan. Zamislite, slavim Vidovdan. Koji to Srbin slavi Vidovdan? Srbi obeležavaju sa tugom Vidovdan. A lepo dođe na Odbor za poljoprivredu i kaže, ja moram da idem, idem da slavim Vidovdan. E, to dobijete kada vam je Tito duhovnik, kada vam je Dimitrije Ljotić duhovnik, onda kaže, ne ja nisam. Čekajte malo, ko je bio nosilac liste? Kako ja mogu kao 23 na listi da kažem, ja nemam veze sa Aleksandrom Vučiće? Kako kad je on bio nosilac liste? Kako neko kome je Boško Obradović, ljotićevac, bio nosilac liste, sad može da dođe i da kaže, pa ne može taj da se ogradi. On je izašao iz Boška Obradovića, ali Boško Obradović nije izašao iz njega, zato priča o migranitima i tako dalje. Kako ja tom čoveku da objasnim razliku između agrarnog budžeta i podsticaja, nivoa podsticaja, zato što nisu samo podsticaji agrarni budžet, već i Uprava za veterinu, Uprava za šume, Uprava za zemljište, Uprava za zaštitu bilja i tako dalje, i veterinarski i fitosanitarni pregled i tako dalje. Sve to spada u agrarni budžet. Kako nekome da objasnite koji smatra da je bolje patiti za selom nego na selu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao neko ko je 2001. godine inicirao i učestvovao u izgradnji industrijske zone u Inđiji, koja je gotovo završena 2007. godine, koristeći postojeću infrastrukturu, polu-autoput, vrlo brzo i autoput prema Novom Sadu, dve međunarodne pruge, želim da čestitam na industrijskoj zoni u Borči i da prenesem iskustva da je, recimo, nezaposlenost u Inđiji trenutno ispod 5%.

Interesovanje za industrijske zone, posebno u ovom delu koji ima autoputeve i solidnu infrastrukturu, je daleko veće, ali mi moramo voditi računa i o džepovima, o unutrašnjosti Srbije, da se kroz razvoj industrije, pre svega prerađivačke, da se i stanovništvo ravnopravno i ravnomerno rasporedi.

Bitno je koliko ima Srbija stanovnika, ali još bitnije je da oni stanovnici koji žive u Srbiji budu ravnomerno raspoređeni, odnosno da nemamo napuštene i zapuštene teritorije.

Ali, moram vam reći nešto, ne možete biti protiv EU i CEFTA tržišta, ne možete biti protiv „malog Šengena“ i očekivati dinamičan razvoj Srbije. Velike kineske investicije ne dolaze samo zbog tržišta u Srbiji. One, pre svega, dolaze zbog tržišta EU i CEFTA tržišta, nadajući se čak da kad postanemo punopravni članovi EU ili neke zajednice koja će nju menjati, da će pristupiti još većem tržištu i da će tako Kinezi slaviti svoj profit. Profit koji mogu da ostvare na tržištu Republike Srbije je daleko manji od profita koji mogu da ostvare na teritoriji CEFTA tržišta i na teritoriji EU, zahvaljujući SSP, zahvaljujući Sporazumu o CEFTA trgovini, pa sad i „malom Šengenu“.

Zato ne treba biti protiv bržeg transporta ljudi i roba ukoliko želite da privučete što više investicija, jer investicije su za mene benzin koji se sipa u automobili koji se zove država. Dakle, država je jedan automobil koji ne može da ide bez motora, a taj motor je privreda, a takođe ne može da ide bez benzina i pogonskog goriva ukoliko nema investicija, a investicije dolaze tamo gde vide najveću šansu za profit, a najveća šansa za profit je tamo gde je najveća šansa za razvoj, a najveća šansa za razvoj je tamo gde ima najveće tržište, dakle gde može da se trguje sa najvećim brojem ljudi.

Otuda, još jednom, moja zahvalnost na ugovoru u industrijskoj zoni Borča, verujući da će ostali delovi Srbije da se ravnomerno razvijaju, poput Beograda, Novog Sada, delova Vojvodine, pa sada i Borče. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja pozdravljam sve punioce budžeta. Svaki građanin koji pristupi kasi, u bilo kom delu Republike Srbije, puni budžet Republike Srbije. Posebno ga pune oni koji učestvuju fizički u proizvodnji. Novac je roba, sredstvo za razmenu robe. Tako su mene učili i ja to poštujem. Novac se ne štampa, novac se ne deli, novac se zarađuje, pre svega, proizvodnjom roba i usluga.

Sada, kada neko dođe iz grupe u kojoj je lider uglavnom dobijao novac, pa recimo 525 hiljada evra, to verovatno spada u neto dobitnika, i održi ovde jedno manje predavanje, mi steknemo utisak da sem te osobe, niko nije drugi pristupio punjenju budžeta.

Ako neko na sednicama bude prisutan samo petinu, samo petinu vremena u odnosu na kolege koje su ovde stalno prisutne, ako neko obavlja samo petinu svog posla, a pri tome dobija pun lični dohodak, ako se neko ne pojavi na svom poslu gotovo godinu dana, a pri tome redovno prima platu iz tog istog budžeta koji pune svi građani Republike Srbije, koji pristupe bilo kojoj kasi, u bilo kojoj samoposluzi, prodavnici, benzinskoj pumpi, onda je to hipokrizija.

Dakle, ne možete sa jedne strane drpati iz budžeta Republike Srbije i onda dođete i kažete - ja spadam u one koji pune budžet. Da, uglavnom ga pune oni koji proizvode robe, ali ga pune i svi građani, bez obzira čime se bave. Pune ga i gastarbajteri, više nego što mi to mislimo. Pune ga investitori, pune ga i stranci, pune ga i strani turisti. Na razne načine se puni budžet Republike Srbije, ali na razne načine se i prazni.

Dakle, nije moralno održati takvu vrstu predavanja narodnim poslanicima koji ovde godinu dana rade, a vi dođete 15 minuta, primate isti lični dohodak, pri tome imate daleko manje troškove, ne morate da izdvajate za odeću, obuću itd, sve ono što mi moramo da imamo ovde, kada smo na sednicama Narodne skupštine, moramo da izdvajamo za hrane, kafe, piće itd. Imamo određene troškove prilikom vršenja svoje funkcije. Moramo da doputujemo itd.

Ovako, legnete kući, primite određenu naknadu, da li primite samo paušal ili ceo lični dohodak, nebitno je, i onda održite predavanje i kažete - evo ja, koja punim budžet itd, a pri tome zaboravite da ste u Narodnu skupštinu ušli kao udruženje građana, zapamtite dobro, kao udruženje građana, neregistrovana politička stranka, koja nije podlegala nikakvoj kontroli Agencije za borbu protiv korupcije, zato što nije politička stranka i svoje izveštaje godišnje ne mora da predaje Agenciji za borbu protiv korupcije, što je vrlo pogodno tlo za korupciju. I mnogi od njih su iz tog budžeta vukli drugu platu tako što su naplaćivali tzv. Kliktanje.

Dakle, u toj grupi koja se zvala dosta ih je bilo, Saše kradulovića, su novac iz budžeta prebacivali na svoje privatne firme tako što su navodili kao razlog kliktanje. Dakle, to je ono na računaru kada kliknete mišem i uzimali su po nekoliko stotina hiljada, čini mi se i po milion, 800 hiljada do milion dinara.

Tako da, kad pričamo o punjenju i pražnjenju budžeta, treba da navedemo sve okolnosti i da kažemo da mi primamo platu, ne dolazimo na posao, ali zato redovno primamo platu i možemo da vam držimo predavanje pet minuta kad dođemo na sednicu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam da li je ovo bila povreda Poslovnika ili replika? Verujem da je bila replika, pa i ja imam pravo na repliku. Ne znam šta je opovrgnuto od onoga što sam rekao? Na sajtu Narodne skupštine piše da prima novaca od Narodne skupštine, 75 hiljada dinara. Tako piše. Ako laže Agencija za borbu protiv korupcije, onda lažem i ja. Hoću da verujem da ta Agencija za borbu protiv korupcije, koja nije nadležna da konkuriše udruženje dosta ih je bilo ili restart, kako su ih zvali, ja verujem da individualno za poslanike ta agencija ne laže.

Svaki naš gledalac mogao se uveriti koliko je prethodni govornik bio prisutan na sednicama Narodne skupštine. Verujem da je to negde oko par procenata. Dakle, po pitanju prava ona su identična za sve narodne poslanike, ali po pitanju obaveza neki narodni poslanici te obaveze izbegavaju. Mislim da je svima dovoljno jasno da su one klupe često prazne, da je takođe svima jasno da Agencija za borbu protiv korupcije ne laže, da se od Narodne skupštine redovno prima novac, ali se neredovno dolazi. Kada tako neko, čiji je lider Zoran Živković dobio, kao neto korisnik, odjednom 525 hiljada evra, ovde drži moralne pridike, moja je obaveza prema poreskim obaveznicima da kažem – stanite, dosta je bilo.

Hajde da objasnimo ko je neto dobitnik, a ko učestvuje najviše u punjenju budžeta. Najviše učestvuju oni koji fizički proizvode robu, oni najviše BDP prave. On se podeli drugima i kao ta vrednost dolazite u prodavnice, kupujete nešto i kroz PDV i druge poreze, akcize učestvujete u punjenju budžeta. To rade svi građani, ali oni koji, po meni, imaju najveću korist se najviše bune. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mali dodatak za gospođu Čabraju. Ta Zelena stranka gospodina Čabradija je registrovana kao manjinska slovačka stranka, pa će ovde neki prisutni koji su takođe lažne manjine, moći to da komentarišu na bolji način, nego ja.

Dakle, Zelena stranka je manjinska stranka. To je stranka koja ima prirodni cenzus i ja nisam taj koji će gospođi Čabraji brojati krvna zrnca, niti gospodinu Čabradiju, ali se ja bojim da je došlo do zloupotrebe stranke nacionalnih manjina, tim pre što kada je ovde gostovao predsednik slovačkog parlamenta, gospodin Čabradi kao predstavnik Slovačke stranke, koja se samo zove Zelena stranka, je izbegao da bude prisutan u Narodnoj skupštini. Da je stvarno predstavnik Slovaka, slovačke nacionalne manjine, on bi svakako dočekao predsednika parlamenta svoje matične zemlje.

Ja moram reći takođe da stranka gospodina Vulina i gospodina Komlenskog i moja je tražila da kandidati stranaka nacionalnih manjina moraju da budu upisani u poseban birački spisak koji se vodi za nacionalne manjine prilikom izbora saveta. Da ne bude zloupotrebe, da većina, da većinski narod ne zloupotrebljava privilegije, odnosno neku vrstu pozitivne diskriminacije namenjeno je stankama nacionalnih manjina.

Ne znam koliko imamo ruskih stranaka, ne znam koliko imamo vlaških stranaka. Takođe, zahtevali smo da osnivači tih stranaka moraju takođe da budu upisani u birački spisak nacionalnih manjina pomoću koga oni idu na izbore za savete nacionalnih manjina, ako se ja ne varam. Dakle, da i osnivači stranke i kandidati te stranke na izborima, na lokalnim i republičkim, budu upisani u taj poseban birački spisak, a na izborima može da glasa za njih ko god hoće.

Dakle, jednostavno da ne dođe do zloupotreba ove vrste, kao što vidite, i verovatno da ta stranka planira i da na naredne izbore izađe kao stranka slovačke nacionalne manjine što u suštini nije.

Što se tiče budžeta, ja moram reći, gospodine ministre, da bi budžet bio puniji. Ja sam postavio pitanje „N1“ televizije, „Nove S“, „Sport klubova“, dakle neregistrovanih lažnih, prekograničnih televizija za koje ja tvrdim da stoje iza svih pokušaja rušenja, ne vlast, već rušenja države Srbije. To su mediji koji su fiktivno registrovani u Luksemburgu i ovde navodno reemituju program, a nema reemitovanja bez emitovanja. Luksemburški regulator je vrlo jasno odgovorio, a i slovenački, jer oni povremeno kažu da reemituju program iz Slovenije, jasno nam je odgovorio da nema reemitovanja, da se tamo program ne emituje. Ako se program ne emituje napolju, ovde ne može da bude reemitovan. Prema tome, to nije prekogranična televizija i ona podleže registraciji u REM-u, da se registruje kao domaći mediji.

Oni to ne čine, idu korak dalje. Televizija „N1“ nema PIB gospodine ministre. Svako poljoprivredno gazdinstvo to ima, fizičko lice poljoprivredno gazdinstvo, porodično poljoprivredno gazdinstvo kada pređe određenu sumu mora da ima poreski identifikacioni broj, tzv. PIB. Svaka iole kvalitetnija pevačica estradna mora da registruje da ima da plaća porez. Televizija „N1“ ne plaća REM-u ništa, RATEL-u ništa, ne plaća poreze na reklame. Može da emituje reklama koliko hoće, za njih se ograničenje od 12 minuta ne odnosi zato što nisu registrovani u Republici Srbiji, ne moraju da evidentiraju reklame i tako stiču prihode radom na crno. Ne plaćaju PDV na reklame, nemaju PIB, i ja vas pitam, naravno da smo mi svi predmet demonizacije od strane tih televizija „N1“ i „Nove“, zašto oni nemaju PIB?

Da li mi moramo zbog njihovih permanentnih napada na funkcionere ove države, na parlament, na poslanike, sad je na doktore nauka, doktori nauka postali doktori muka, svi se tresu, svi strepe od tih televizija koje rade nelegalno. Vođu te televizije, programskog direktora finansira „Bački Mulaj“, vođa tropoljske mafije. Ne kažem ja to, to kaže Nebojša Medojević koji je veoma blizak sa Jugoslavom Ćosićem. Njega finansira vođa tropoljske mafije, i gle čuda, na privatnu firmu koja je registrovana za produkciju, a pare je dobio za savete, za poslovne savete.

Pitam se, šta je Jugoslav Ćosić savetovao albanskog mafijaša, narko-dilera, perača para koga UN sumnjiče za to, a Nebojša Medojević je to preneo parlamentu Crne Gore? Svi se tresu zbog te televizije. Ta televizija nema PIB. Ona se služi PIB-om „Adrie njuz“ d.o.o. registrovana za proizvodnju programa, ne za emitovanje. Ako je „Adria njuz“ televizija, onda mora da ima naslov – Adria njuz. Televizija „N1“ se služi, koja je registrovana u Luksemburgu, PIB-om „Adria njuz“ domaćeg pravnog lica. To nije moguće. To bi bilo isto kao kada bi ja televiziju osnovao ovde i kažem – ja nemam PIB, ali ja poslujem u okviru poljoprivrednog gazdinstva.

Televizija „N1“ tvrdi da oni posluju u okviru „Adria njuz“ d.o.o. Beograd. Ako je to tako onda moraju biti registrovani ovde. Oni su registrovani u Luksemburgu. Onda ne moramo da imamo, svaka firma kada osnuje drugu firmu, ta druga osnovana mora da ima PIB. Evo, svi poslanici to znaju. Kako to „N1“ televizija i „Nova“ ne moraju? Registrovane su u Luksemburgu, u Luksemburgu fiktivnu, ne emituju program, ovde navodno reemituju. Tamo ne plaćaju ništa, ovde ne plaćaju ništa. Tamo kažu – mi to radimo u Srbiji, a ovde kažu – ne, mi emitujemo program u Luksemburgu i Sloveniji, ovde samo reemitujemo. Niti plaćaju porez tamo, ni ovde. Ovde nemaju PIB.

Kako može strano pravno lice da posluje u okviru Adria News, domaćeg pravnog lica? Onda hajde da ukinemo sve firme, svi da poslujemo u okviru jedne firme. Kažemo, znate šta, ja osnujem firmu i neću da je registrujem, ne moram da je registrujem, jer ja poslujem u okviru prethodne firme.

Kada pravno lice domaće osnuje drugo pravno lice, to drugo pravno lice, bez obzira što je povezano, mora da ima matični broj i PIB. N1 to nema. Falsifikuje, služi se PIB-om drugog privrednog društva, koje nije ni osnivač N1 televizije. Ako je osnivač, onda moraju da budu domaći mediji. A pošto nisu ni osnivač, u kom svojstvu onda Jugoslav Ćosić na memorandumu N1 televizije navodi PIB Adria News d.o.o. Beograd? Ne plaćaju porez na reklame ni ovde ni tamo. Ispumpavaju novac od pretplate SBB-a i tako smanjuju porez na dobit. „Telekomu“ plaćaju, čini mi se, 150 miliona, operator koji ima daleko manju pokrivenost u Republici Srbiji od SBB-a, SBB je dominantan, oni uplaćuju 150 miliona evra godišnje u budžet Republike Srbije. SBB ne uplaćuje ništa, simulira gubitke.

Pošto na ove važne prekogranične televizije ispumpava pretplatu i prihoduje od reklama, sve je to u nekoj United Media, sve to zgrnu tamo, i onda gospodin Šolak vozi dva „falkona“ nova, a Vlada Republike Srbije je jedva kupila jedan, ali ne zna da je „falkon“. Vozi jedan od 35 miliona, jedan od dvadeset. Jedan mu služi za golf terene prekookeanske, a drugi za ove evropske. Onda se još on podsmeva na RTS-u, gde takođe imaju neku svoju šemu, oko TV prenosa, on objavi, moraju da pročitaju, kako on nije poreski obveznik ovde, već u Švajcarskoj. Biznis mu je ovde, ovde ne plaća porez, a u Švajcarskoj kao plaća porez.

Dokle ćemo to trpeti? N1 nema PIB, nije poreski obveznik, radi na crno, ugrožava domaće medije i tome se mora stati na put. Nemoj funkcionere, poslanike, sada i doktore da plaše svojom medijskom propagandom, svojom hajkom itd. Vođa toga su Šolak i Đilas. Oni štite svoj biznis i oni prave nered i haos u državi Srbiji i tome moramo stati na put jednom. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, čl. 106. i 107, a mogao sam i da reklamiram i Zakon o pravima nacionalnih manjina.

Ne znam da li je ovo bilo na vlaškom, ali ništa nisam razumeo. Dakle, niti se govornik držao teme dnevnog reda, a po meni je povredio dostojanstvo Narodne skupštine. Kako?

Svi se sećate Zakona o dualnom obrazovanju i kolege koje stalno prisustvuju sednicama Narodne skupštine svakako znaju da je prethodni govornik bio protiv dualnog obrazovanja, a sada se raskukao kako nema majstora za vodu, nema majstora za ovo, nema varioca, nigde ne možeš naći zidare itd. Znači, neko ko je bio protiv dualnog obrazovanja i stvaranja novih majstora sada kuka kako tih majstora nema.

Naravno da je prethodna vlast, koju je on podržavao, uložila više u dualno obrazovanje, a manje u igre na sreću, i gde je on bio srećni dobitnik, a da lutriju nije kupovao, zamislite kada ne kupujete lutriju i srećku, a dobijete na igrana na sreću, onda u to mora da se umešala srećna ruka Borisa Tadića.

Zato smatram da je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine, i s obzirom da sam u nekom realnom sektoru po meni onako malo degutantno kada osobe, koje su napravile onoliki deficit, kada osobe koje ništa u privredi nisu uradile, odnosno kada su podržavale režim koji ništa nije radio, kada danas pričaju kako treba raditi, a ja dobro znam, dame i gospodo narodni poslanici, da je iza njih ostalo samo prah, prašina, države nije bilo, sve su razbucali, sve su rasturili, ali su svoje džepove napunili… Kada se setim, da ništa veliko nisu uradili, da se nisu oznojili, a kamoli znojavi vode napili, da jedan ekser u zid nisu ukucali, da makar danas svoju znojavu košulju, dok rešavamo njihove probleme, možemo na nešto da okačimo, kada oni pričaju o privredi i kako treba raditi, kada oni pričaju o istraživanju javnog mnjenja, kada oni pričaju o novinarstvu, kada su oni ujedno i novinari, istraživači javnog mnjenja…

(Predsedavajući: Hvala.)

… i kada nas oni uče šta treba raditi, onda je to uvreda za zdrav mozak, a kamoli za dostojanstvo Narodne skupštine. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poljoprivreda. Beogradski univerzitet, samo Beogradski univerzitet je dobio više nego prošle godine, 7 ili 8%. Dobio je 820 miliona više. Poljoprivreda, na prvi pogled, je dobila manje.

Sada izgleda za ovu rektorku mora da ima. Ona je ovako malo ješna, tu mora da se doda i kada dodate, ona ne priznaje. Što se smejete? Ješna ko ona Petrojka. Kada joj dodate, oni kažu - niste dodali. Buni se Dragan Đilas.

Ja sam očekivao od Dragana Đilasa, kolege poljoprivrednika, s obzirom da je preko noći očas posla kupio 25 hektara zemlje, tamo negde u Sikulama kod Negotina. Mojoj porodici trebalo je 60 godina da to kupi. Njemu je trebalo 60 sekundi. Dakle, ja sam očekivao da će Dragan Đilas tražiti za poljoprivredu, ali očigledno da je njemu ova rektorka srcu draga, očigledno da je ona visoko pozicionirana u njegovom pokretu, što kaže i sama Anasonovićka ili kako se već zove vođa tog protesta.

Ja sam tražio više za poljoprivredu, tri milijarde. Kada ona može da dobije 820 miliona samo za Beogradski univerzitet, zašto i mi ne bi dobili tri milijarde za celu poljoprivredu Srbije? Možda sam ja tražio više, ali to je moj običaj, živim na selu, znam kako se muče poljoprivrednici i stoga sam tražio da se tih tri milijarde stavi u ruralni razvoj za nabavku priplodne stoke. To je onaj kravocid koji su oni izvršili, ovi bivši koji sada ne dolaze na sednicu.

Želeo sam da to uložimo u nabavku priplodnih grla, zato što se mi bavimo uglavnom izvozom poljoprivrednih proizvoda, žitarica. Imamo 0,33 grla po hektaru. Ukoliko bi imali evropski prosek, koji je jedno grlo po hektaru, da umesto biljne proizvodnje izvozimo meso, mleko, jaja, imali bi još tri miliona uslovnih grla, što je svake godine vrednost od tri milijarde. Prerađeno, ne u konačni stepen prerade, to bi vredelo šest milijardi. Za žitarice, kukuruz, ječam, za proizvode od soje, za stočno brašno, mi izvozom godišnje dobijamo samo 800 miliona evra. Tih 800 miliona evra, te žitarice uložili smo u stočarsku proizvodnju drugih zemalja, a pri tome naš stočni fond je minimalan.

Zato sam želeo da zanavljamo stočni fond i da na takav način pare dobiju naši stočari, da naši prerađivači, koji rade sa 30% kapaciteta, recimo, klanice, da dobiju sirovinu i da takvom preradom dižemo ekonomiju Srbije.

Samo da vam kažem da svaka svinja proizvedena u Martincima, proizvedene u Laćarku, proizvedena u Sremu, samo tri sela u okolini Sremske Mitrovice ponekad imaju proizvodnju i produkciju od 200.000 komada. Svaka termički obrađena svinja da veći društveni proizvod nego jedan „Fijat“. Dakle, od papka do konačnog proizvoda, sve je iz Srbija, da celokupna proizvodnja, celokupan iznos otpada na domaću proizvodnju i zato svaka prerađena svinja u Srbiji vredi, donosi Srbiji više nego jedan „Fijat“ iz Kragujevca, o kome se toliko priča i piše.

Zato je moj predlog bio da ovo što poljoprivreda dobija, a ne dobija malo, ja to priznajem, dobila je sada amandmanom gospodina Martinovića još 720 miliona, što pohvaljujem, ja sam želeo da dobijemo još tri milijarde, ali moram, takođe, poljoprivrednicima reći da bez obzira na ovaj iznos, svi zahtevi za podsticaj subvencija koje budu u skladu sa zakonom podneti, biće isplaćeni i ukoliko se cifra koja je planirana probije, da će država platiti i to što se više potroši na subvencije u poljoprivredi.

Želim da zahvalim na onome što smo dobili, a verujem da ćemo ove godine, a sledeće posebno, dobiti daleko više i da ćemo podizati stočni fond koji su ovi upropastili i na takav način našu biljnu proizvodnju uložiti u proizvodnju mesa, mleka i jaja i uvećati BDP od domaće stoke, domaće biljne proizvodnje, gde će sve što izvezemo i proizvedemo biti prihod države Srbije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi već znamo da je „Junajted grupa“ vlasnik SBB, „Junajted medije“, „Adrija njuz“, „Dajrekt medije“, „Cas medije“, N1 televizije, „Nove S“ televizije i još 20 lažnih prekograničnih kanala.

To su televizijski kanali koji nisu registrovani u Srbiji i koji u Srbiji ne plaćaju nikakve naknade, za razliku od domaćih medija. Navodno, reemituju program i ako su u Luksemburgu samo fiktivno registrovani i tamo ne emituju program.

Ne može postojati reemitovanje, bez emitovanja, kao što revakcinacija ne može da se desi bez vakcinacije. Dakle, to su lažni prekogranični kanali, koji Šolakovom i Đilasovom biznisu služe za ispumpavanje pretplate koja se plaća SBB od strane građana Republike Srbije.

S tim u vezi, vi svakako znate da domaći mediji, koji za razliku od ovih prekograničnih, koji ništa ne plaćaju i koji za lažne informacije ne mogu biti ni tuženi, domaći mediji plaćaju sve. Plaćaju sve naknade i uglavnom se izdržavaju od prihoda od reklama. Međutim, ove lažne prekogranične televizije u svoje programe ubacuju srpske reklame, a tako uzimaju hleb domaćim kanalima.

Domaći kanali, a to već svakako znate, u toku jednog sata mogu da emituju 12 minuta reklama i svaku reklamu moraju da zavedu. To ove lažne Đilasove i Šolakove prekogranične televizije ne moraju, niti čine. U poslednje vreme, svakako ste čitali, da programski direktor jedne od tih Šolakovih i Đilasovih televizija dobija novac od Albanaca. Dakle da dobija novac, kad programski direktor N1 televizije, lažne prekogranične luksemburške televizije, dobije novac iz Tirane, od narko-bosa, narko-mafijaša iz Tropole, Baški Mulaja, onda ovo što sam ja mesecima govorio, dobija dodatno na težini.

Dakle, to je televizija koja, a ima indicija da prima i britanske funte, to je kolega Komlenski lepo predočio prošli put, da je od Amerikanaca dobila preko 250 hiljada evra, a do Britanaca 335 hiljada funti. Kada uzmete sve te naše vekovne prijatelje, onda znate na čemu smo. Sem što ispumpavaju pare iz Republike Srbije, oni aktivno učestvuju u destabilizaciji Republike Srbije i urušavanju državnog poretka u Republici Srbiji.

Televizija N1 i „Nova S“ učestvuju aktivno u organizovanju demonstracija, učestvuju na tim demonstracijama koje su organizovali, izveštavaju sa tih demonstracija i podstrekavaju nasilne akte koji se izvode, uglavnom u Beogradu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj moj predlog se odnosi na posete ekstremističkih organizacija, odnosno njihovih predstavnika, parlamentu Republike Srbije i određenim narodnim poslanicima. Ja mislim više da se ne radi samo o poseti ekstremističkih organizacija Srbiji, nego da se one na našem tlu stvaraju.

Dame i gospodo, Boška Obradovića, a u narodu poznatiji kao „Boško Ljotić Žutić“, je svojevremeno posetio gospodin Pernar, unuk Pernara koji je u Skupštini Kraljevine Jugoslavije, pitao: „Pošto košta srpska krv sa Kajmakčalana?“

Druga poseta koja je realizovana, Boška Obradovića i njegovoj poslaničkoj grupi koja je tada postojala, je bila poseta bugarske ekstremističke organizacije „Ataka“, sa kojom je on napravio posebnu vezu.

Da vas podsetim da ta fašistička bugarska organizacija traži određene delove teritorije Republike Srbije da se pripoje Bugarskoj i oni su drago primljen gost i drago viđen gost kod Boška Obradovića.

Boško Obradović, sledbenik Dimitrija Ljotića, je u potpunosti nasledio njegovu politiku. Gospodin Ljotić je svojevremeno rekao: „Ne trebaju nam glasači, trebaju nam borci“. To što je rekao Dimitrije Ljotić u potpunosti je prihvatio Boško Obradović, u narodu poznatiji kao „Boško Ljotić Žutić“.

Dakle, on je prihvatio i odustao od glasača i počeo da vrbuje borce koji po Srbiji i Beogradu razbijaju biračka mesta i planiraju da na narednim parlamentarnim lokalnim izborima ponovo razbijaju niz biračkih mesta.

Dakle, više se ne radi o poseti ekstremističkih organizacija, već o njihovom stvaraju oličenom u „Savezu za Srbiju“, kako sebe zovu. U stvari savezu lopuža, prevaranata i varajića.

Dakle, sve što je Dimitrije Ljotić i „Boško Ljotić“, sve što su planirali, to planiraju sada udruženo političke organizacije koje pripadaju tom savezu prevaranata, lopuža i varajića.

Svakoga dana možete videti da oni prerastaju u jednu ekstremističku organizaciju sa terorističkim odlikama. Znači, to je organizacija i skup političkih organizacija koji zagovaraju silovanje, vešanje, popisivanje, teranje u logor, bacanje u Dunav i Savu, sve što su radili ustaški elementi, planiraju da rade ovi iz saveza lopuža, prevaranata i varajića.

Zato mislim da treba osnovati anketni odbor i da se pozabavimo ozbiljno tom temom dok ove ekstremne političke organizacije nisu prerasle u klasične terorističke. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ima skoro godinu dana kako ja zagovaram formiranje ovog anketnog odbora.

U međuvremenu slušali ste i prepis razgovora Roćen-Jeremić. Zar vam treba veći dokaz da sam bio u pravu kada sam tražio ovaj anketni odbor? Dva gospodina su se hvalila u tom razgovoru kako su rasturili bivšu državnu zajednicu Srbiju i Crnu Goru, pa su otišli korak dalje. Rekli su kako je jedan „j… majku“ Crnoj Gori, a naš se pohvalio kako je „j… majku“ Republici Srbiji, pa su onda međusobno razmenili te svoje seksualne izraze prema Republici Srbiji i Republici Crnoj Gori.

Državna zajednica Srbija i Crna gora je imala svoju teritoriju, imala je svoje granice i ono što su uradili Vuk Jeremić, pa i Boris Tadić je akt veleizdaje. Po pitanju mišljenja Međunarodnog suda pravde, ta veleizdaja se nastavila. Niko Vuku Jeremiću ni Borisu Tadiću nije tražio iz Srbije od građana da menjaju Rezoluciju, da izbacuju UN, da uvode EU, time eliminišu Kinu i Rusiju.

Takođe, niko im nije tražio da traže mišljenje Međunarodnog suda pravde, u kome su sedele sudije iz zemalja koje su priznale lažnu državu Kosovo i Metohiju.

Uprkos tome, Vuk Jeremić je to mišljenje tražio i to je kamen temeljac albanske kvazi države i na taj kamen temeljac se poziva i gospodin Tači, kad hoće da dokaže kako je njihova nezavisnost, te lažne države, u skladu sa međunarodnim pravom, on se pozove u UN upravo na mišljenje koje je tražio i naručio Vuk Jeremić od Međunarodnog suda pravde.

To što je radio, unovčio je poslovima kada je predsedavao Skupštinom UN, unovčio sa biznisima koje je privatno napravio sa Patrikom Hoom i raznim organizacijama i preduzećima i privrednim društvima sa Hong Konga, odakle je profitirao 7,5 miliona dolara.

Prema tome, tražim da se osnuje anketni odbor i da se pozabavimo sa Vukom Jeremićem, u narodu poznatim kao Vukom potomkom, zbog veleizdaje i naručenog mišljenja Međunarodnom sudu pravde. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, prva zamerka generalnom sekretaru, vi po Zakonu o pravima nacionalnih manjina trebali ste za mog prethodnog kolegu da obezbedite prevod na vlaški. Na vlaški, ne na naški. Dakle, to je zamerka.

Druga zamerka, mom kolegi, evo Arsić se razume taj vlaški, druga zamerka mom kolegi je zamerka zbog auto-puta prema Prištini. Vidim da je zabavno. Dakle, auto-put do Prištine vodi Blace, Prokuplje, Kuršumlija i tako dalje, kraj u kome, ne znam da li živi 200 hiljada Srba. Ukoliko tog auto-puta ne bude veliko je pitanje da li će taj broj Srba opstati, ali taj auto-put vodi u našu južnu pokrajinu.

Još nešto, od Prištine tamo do Tirane, pa do Drača, već je čini mi se izgrađen auto-put, pa ne misli valjda moj kolega da stalno preko Albanije idemo peške, možda ćemo ići motorizovano. Što da ne, kao turisti naravno, posebna vrsta turista, preko naše južne pokrajine lepo. Pa, u skladu sa našim kartama, pa, da što bi mi išli stalno peške, posebno kada su zimski uslovi, da manjkamo, red je da idemo auto-putem. Vidim, njemu je to smešno. Nije odavno dobio na lutriji, pa mu je valjda zato smešno.

Što se tiče budžeta, taj moj kolega bi mogao da kaže u vreme kada je on dobijao na lutriji, u republički budžet u istoj državi sa većim brojem poreskih obveznika, bio je veći broj građana, to i sami tvrde, skupilo se 2012. godine, planirano je da se skupi 824 milijarde, sa deficitom od 50 milijardi, koliko se sećam on je na kraju bio 150 milijardi. To je bio taj predizborni budžet o kome je on pokušao ovde da govori, ali tek za 2020. godinu.

Sada se u istoj državi, sa istim poreskim stopama, uz isti kurs evra od 117 dinara koma nešto, skupi 1.314 milijardi. Znači, 490 milijardi se skupi više, planirano je da se skupi i verujem da će se skupiti, nego što je to bio slučaj 2012. godine u istoj državi sa manjim brojem stanovnika poreskih obveznika, uz isti kurs i iste poreske stope.

Sad bih ja mogao da pitam da li je razlog za zaborav dobiješ na igrama za sreću od DS i od Borisa Tadića i zaboraviš da su oni skupili 490 milijardi manje, što znači da se negde tih 490 milijardi odlilo, odnosno da je to bilo 4,1 milijarda evra. znači, tu su otišli ti autoputevi, zato oni nisu mogli da izgrade onih 320km, i sada čujemo njihove prigovore.

Takođe, te 2012. godine, te predizborne, predlog budžeta za 2012, za penzije, dotaciju penzija, iz budžeta se izdvajalo 278 milijardi i 400 miliona, dakle, za niže penzije, 278 milijardi. Za sledeću godinu, za veće penzije, za povećane penzije, planirano je da se iz budžeta penzije dotiraju sa 157 milijardi, dakle sa 121 milijardu manje, ali za veće penzije od 5%.

Šta to pokazuje? To pokazuje da je veći broj zaposlenih. Oni non-stop spore da je porasla zaposlenost, kao ljudi su se odselili, ali rast prihoda u PIO je prouzrokovao manju dotaciju iz budžeta, manje opterećenje za neke druge građane, što gospodin Arsić zna, i te kako za razliku od mog kolege.

Znači, povećan je broj uposlenosti, a prihodi pokazuju da je narod došao do novca. Najveći poreski obveznici su građani, potrošači. Svi prethodni porezi su sabrani u cenu određenog proizvoda i kada na kasi platite nešto, vi ste u stvari platili sve prethodne poreze koji su preduzetnicima zaračunati i uračunati u prethodnom delu.

Dakle, očigledno je da građani imaju više novca, da su plate skočile, da su penzije skočile, da je veći prihod u PIO fondu, samim tim da je veća uposlenost, što oni uporno spore.

Takođe, subvencije u poljoprivredi. Ja nisam zadovoljan i amandmanom sam tražio tri milijarde više i odmah želim ministru da kažem, da je zaključak Odbora, a to ne može da se spreči, da svi zahtevi za podsticaje koji ispune uslove će u 2020. godini biti isplaćeni bez obzira bar da i ova suma od 40 milijardi i 600 miliona, bude dovoljna.

Dakle, ukoliko ta suma ne bude dovoljna, opet će svi poljoprivrednici koji podnesu zahteve i koji budu ispunili uslove za podsticaj, biti isplaćeni. Dakle, to je zaključak na Odboru, to je do sada tako bilo i biće ponovo.

Da vidimo sada to kada se dobijalo na sreću, ali ne kupuješ srećku, ali od Borisa Tadića dobiješ milione, te 2012. godine subvencije u poljoprivredi su iznosile 19 milijardi i 945 miliona, a sada je 40 miliona i 560, što je povećanje od preko 100%, to je više nego što je duplo. Uprava za agrarna plaćanja, te 2012. godine, planirano je bilo da dobije 17 milijardi, a sada je to 36,5 milijardi, više nego duplo.

To su odgovori na ono što oni otprilike tvrde da su subvencije manje, da je sve bilo bolje do 2012. godine, dok su oni vladali, a cifra ih u potpunosti demantuje.

Na kraju, da zaključim, da pitanje poljoprivrede na čemu ja insistiram, više nije samo pitanje poljoprivrede iz demografije, Srbija ima nešto manje stanovnika, možda će imati još manje stanovnika, nego ove godine, ali je bitno da ono bude ravnomerno raspoređeno po celoj Srbiji, da stanovnici budu dovoljno dobro raspoređeni da mogu u poljoprivrednoj primarnoj proizvodnji i preradi da daju svoj rezultat.

Zato verujem da u poljoprivredu treba ulagati što više, jer ona će dati svoj rezultat, ona će biti seme iz kojeg će nići zreo sladak plod, a kada to prodamo, onda možemo taj novac da podelimo svima koliko kome bude potrebno. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo, uprkos prehladi, ja ću probati da objasnim nešto oko "malog šengena".

Mi, poljoprivrednici, kad idemo na pijac, na običnu pijacu, pijaca je tržište, vodimo računa o tome koliko ćemo robe poneti. Koliko ćemo mi robe poneti na tu pijacu zavisi od toga koliko ta pijaca ima potrošača. Dakle, koliko građana dolazi na tu pijacu da kupuje robu, toliko robe nosimo, svesni konkurencije, pa nekad i one nelojalne.

Ne volimo damping, kad neko po povoljnijim uslovima tu robu prodaje. Sem što cenimo broj kupaca i količinu robe koju nosimo, mi svoju proizvodnju prilagođavamo broju kupaca na toj pijaci. Da bi robu izneli, moramo da proizvedemo. Da bi novac dobili, robu moramo da prodamo. Ako nema kupaca, onda nema ni potrebe da robu proizvodimo. Time imamo manji dohodak u domaćinstvu.

Sve što sam rekao odnosi se na državu. Što veće tržište, to veća šansa za razvoj.

Mi na CEFTA tržište, a potpis je bio 2006. godine, "malim šengenom" samo ubrzavamo transport robe, gde mi imamo suficit sa tim okolnim zemljama članicama CEFTE od skoro dve milijarde evra. Dakle, te dve milijarde evra dobiju naša preduzeća, dobiju naši poljoprivrednici, jer uglavnom artikal broj jedan su poljoprivredni i prehrambeni proizvodi. Ja ne dozvoljavam da seljaci, odnosno da mi pucamo u nogu svojim seljacima i da izađemo iz CEFTA tržišta, više volim da tu trgovinu ubrzamo, zato što će naši poljoprivredni proizvodi dolaziti svežiji, konkurentniji i tako dalje.

Po pitanju Albanije važe zablude, obim trgovine sa Albanijom je mali, ali smo mu tu deset puta veći izvoznici, nego uvoznici. Znači, imamo deset puta povoljniji odnos između uvoza i izvoza. Inače, sa zemljama CEFTA, a „mali šengen“ se radi o određenom broju zemalja iz tog tržišta, naš uvoz je pokriven izvozom sa 304%. To znači da naši seljaci i naši gledaoci i preduzetnici znaju. Mi tamo prodamo tri puta više robe nego što kupimo, znači toliko više novca donesemo u svoju proizvodnju, a novac se proizvodi, a ne štampa. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto sam već pokušavao da objasnim zašto su veća tržišta veće šanse za razvoj, zašto bi, recimo, Kinezi, Rusi, želeli više da investiraju u Srbiju, to može da bude razlog zato što se lakše putuje, lakše dobijaju radne dozvole prilikom investiranja, zato što možete da investirate u više država i zato što imate više potrošača i svoju investiciju planirate spram broja potrošača i ona, ukoliko je u Srbiji, je svakako veća po obimu za 20 miliona ljudi, ako je CEFTA tržište u pitanju, ili ako je EU u pitanju za daleko veći broj ljudi. To je razlog zašto bi investitori poželeli da dođu u Srbiju.

Gospodine ministre, po pitanju olakšanog prelaska preko granice, ništa nije sporno, ali se mora voditi računa o ljudima poput Kurtija, Jugoslava Ćosića, Rame itd.

Danas u štampi piše da je Jugoslav Ćosić iz Albanije, iz kosovskih izvora dobio 249.000 evra. Moramo paziti i na terorističke grupe, na protok novca. Morate paziti i na Boška Obradovića. On je sklon da sa Hilandara uzme 5.000 evra i da ih ne prijavi i unese u Srbiju. Morate da pripazite, a ja verujem da je policija uradila svoj posao, morate da pripazite i na neefikasno tužilaštvo.

Vi se svakako sećate da je za Boška Obradovića postojala osnovana sumnja da je novac iz budžeta namenjen političkoj stranci Dveri u iznosu od 35 miliona, preko preduzetničkih radnji svojih članova, ispumpao i stavio u svoj džep. Za taj novac Boško Obradović je kupio stan na Vračaru, odnosno na Dedinju, u kome stanuje i koji je registrovao na fizičko lice svog prijatelja koji na toj adresi ima građevinsku firmu.

Dakle, taj novac je bio namenjen za izbornu kampanju, trebao je da se neutrošen vrati u budžet Republike Srbije. On ga je stavio, preko preduzetničkih radnji, u svoj džep. To kriminalno delo je Boška Obradovića, kad je uvideo da mu je policija na tragu, to je bio razlog da se priključi koaliciji Dragana Đilasa i da danas najsurovijim lažima napada funkcionere, Vladu Srbije, a bogami, ja ću reći, i državu Srbiju, želeći da kredibilitet države, po pitanju, recimo, izvoza oružja, dovede u pitanje i na takav način konkurenciji u prodaji naoružanja i municije olakša put, a svakako, to neko plaća, kao što su plaćali Jugoslava Ćosića da Kurtija predstavlja u Srbiji kao poželjnu političku ličnost, da je Srpska lista problematična zato što tamo predstavlja državu Srbiju, da Olivera bez svake sumnje su ubili Srbi. Sve je to ono što smo slušali na N1 televiziji.

Verujem da je novac koji je Jugoslav Ćosić primio iz američke ambasade, da novac koji je završio u njegovoj firmi, na njegovim ličnim računima i povezanim licem sa njim, u iznosu od preko 1.400.000 evra, bio razlog zašto se neke emisije organizuju, zašto se kriminalizuje država Srbija, njeni funkcioneri i sumnjiče da su oni, a ne Albanci, ubili Olivera Ivanovića, iako su ga, i sam Kurti proglasio teroristom, nekoliko puta zatvarali, pokušavali da ga osude. Jugoslav Ćosić, njegova televizija, neregistrovani mediji u Srbiji, zahvaljujući upravo novcu koji se unosi iz Albanije, iz američke ambasade, žele svu tu krivicu da prebace na državu Srbiju, njene funkcionere i cilj je jasan – destabilizacija u korist naših protivnika. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle 2000. godine, izvršena je privatizacija, bolje reći grabizacija. Posebna meta su bili poljoprivredni kombinati. Tajkuni koji su se bavili švercom devedesetih godina i koji su bili srećni dobitnici sankcija i koji su za vreme Miloševića napunili džepove, stekli su pravo da kroz privatizaciju dodatno oplode svoj kapital.

Posebno je to bilo štetno u poljoprivredi. Kupovinom kombinata i ogromnih površina poljoprivrednog zemljišta, ugrozili su mala poljoprivredna gazdinstva koja su devedesetih godina podnosila najveći teret ekonomskih pritisaka i socijalnog mira, ekonomski pritisak na našu zemlju spolja. Tih devedesetih godina nijedan od ovih tajkuna ni Mišković, ni Miodrag Kostić i njima slični nisu se bavili poljoprivrednom proizvodnjom, bavili su se švercom, bolje reći.

Mnogi od njih su švercovali naftu, cigarete, dobijali kontigente, zaradili novac, a onda su po proceni „Fajnešnl integritija“ međunarodne organizacije kroz privatizaciju izneli 51 milijardu dolara van naše zemlje, em su pokrali građane, em su pokrali državu, em su taj novac izneli van finansijskih tokova Srbije. Siromaštvo ne proizvode siromašni nego bogati. Bogati uzmu novac lopatama, štekuju ga na određeno mesto i ono više ne može da dođe do siromašnih, do običnih ljudi i radnika seljaka.

Dame i gospodo, kroz kupovinu kombinata, tajkuni su kupili i prerađivačke kapacitete, ali i otkupne stanice, neretki su monopoli danas po pitanju otkupa, recimo, malina, suncokreta, drugih poljoprivrednih proizvoda, šećerne repe, tu imate dominantne otkupljivače koji ranije kupljene kombinate, kroz otkupne stanice koriste da bi zadržali monopol, ne samo u poljoprivrednoj proizvodnji gde velikim posedima ugrožavaju male, nego i kroz otkup dodatno, jer kroz otkupne stanice diriguju način na koji će se otkupiti poljoprivredni proizvodi i to se dešava svake godine.

Komisija i njen odlazeći predsednik nikada se na ozbiljan način nisu pozabavili tom temom. Rezultat toga su zamrla poljoprivredna gazdinstva koja ćemo teško oporaviti, rezultat toga su monopoli koje imaju određeni otkupljivači, gde je dvojica ili jedan sam, sednu i dogovore se, odrede neku cenu koju hteli ili ne hteli, poljoprivredni proizvođači zbog nedostatka konkurencije moraju da ispoštuju.

Poznato je, recimo, da ti monopoli sa jedne strane ugrožavaju cene poljoprivrednih proizvoda, a sa druge strane taj monopol ide prema Vladi i državnim organima.

Ja ću navesti jedan primer iz 2011. godine, kraja 2011. godine, kada Vlada Mirka Cvetkovića donosi odluku, niti izazvana na kraju godine, kada je kampanja šećerne repe bila već u toku da otkupe 15.000 tona šećera u korist države Srbije. Vlada je donela tu odluku po ceni, odnosno za 13 miliona evra. To je cena 86, 87, eura centi ili 105 dinara, što je bila cena iznad normalne cene za 30, najmanje 30 euro centi, što znači da je zaradio nijednom zaslugom, oko pet miliona evra samom tom kombinacijom sa Vladom Republike Srbije.

Druga kombinacija koju je imao sa Vladom, to je monopol, da u otkupu šećerne repe i kontroli kvaliteta, kroz digestiju svakom poljoprivredniku ukrade na šećernoj repi oko 15%, jer je sam sistem kontrole takav, da ukoliko želite da proverite merenje digestije, vi ste morali da najavite uzimanje uzorka i kada to najavite, digestija bude normalna, 15, 16% i kada prođe taj prvi kamion, ukoliko ne najavite ponovo kontrolu, što je gotovo nemoguće na svakom vozilu, vaša digestija padne na 14% što kada podelite, dobijete kroz manju cenu od 6 do 10%, pa i 15%. Dakle, sa dve strane, sa dva kraja je Miodrag Kostić krao poljoprivrednike i to mu nije bilo dosta, kada za taj novac kupi jahtu, ne registruje na državu Srbiju da pravi biznis, nego je registruje na belosvetska ostrva, da bi izbegao plaćanje poreza, na jahtu koju je kupio novcem, koje je oteo od poljoprivrednika u Republici Srbiji.

Dame i gospodo, telekomunikacija, ogroman biznis. Recimo, odlazeći predsednik komisije i sama komisija nisu uradili ništa po pitanju SBB, a tu ima više prekršaja, to je za zatvor. Ja mislim da naši nadležni organi treba da se pozabave, ne samo odlazećim predsednikom, već i članovima Komisije za zaštitu konkurencije.

Nemoguće je bilo bez zle namere, propustiti neke činjenice, odnosno činjenje koje je počinio SBB. Setimo se, spajanja IKOM-a, kupovine IKOM-a od strane SBB-a. U trenutku kupovine, SBB je već zauzimao preko 50% tržišta u Srbiji, a IKOM je imao 9%. Samim tim, ostvario se dominantan položaj SBB na teritoriji Republike Srbije.

Komisija za zaštitu konkurencije, kroz neke čudne naočare je to posmatrala i dopustila takvu vrstu spajanja i dopustila na uštrb drugih kablovskih operatora, uključujući i „Telekom“ to spajanje i time dominantan položaj Šolakovog i Đilasovog SBB, „Junajted medija“ i „Junajted grupe“, koji su vlasnici SBB-a.

Dalje, Komisija za zaštitu konkurencije je istom kablovskom operatoru SBB čiji je vlasnik „Junajted medija“ i „Junajted grupa“ dopustila sledeće, svi znate da se elektronski mediji moraju registrovati u Republici Srbiji. Pružaoc medijskih usluga dozvolu dobijaju od REM-a, ali pri tome, Komisija za zaštitu konkurencije treba da se stara da svi mediji budu u jednakom položaju. To je posebno osetljivo, jer mediji utiču na ceo politički i društveni život u Srbiji.

Mediji stvaraju sliku. Na osnovu slike koju mediji pružaju, oblikuje se javno mnjenje, a na osnovu javnog mnjenja, ljudi stiču svoje mišljenje, nezavisno od toga da li hoće ili neće. Na bazi informacija koji jedan čovek prima, on formira svoje mišljenje i retki su oni koji ne koriste medije danas. Kada gledate neke televizijske kanale ili čitate neka sredstva informisanja, imate priliku da budete dezinformisani, a ako ništa ne čitate i ne gledate onda niste informisani.

Takođe, kroz medije se vrši oglašavanje raznih proizvoda koji su na našem tržištu i tako se utiče na svest kupaca, da biraju na osnovu svesti i podsvesti koja se formira u gledanju TV programa, formira se određena želja za određenim proizvodima i to se stiče oglašavanjem.

Ali, gle čuda, komisija članovi i odlazeći predsednik je propustila priliku da vidi i da interveniše, da kablovski operator postaje vlasnik TV kanala. To je u nekoj tržišnoj utakmici u Evropi, bilo zabranjeno mnogim zemljama.

To što su zabranili u svojim zemljama su dopustili da se u Srbiji desi. Ali, to što je Evropa dopustila, što su Šolak i Đilas izlobirali pojedine činovnike u Briselu, mene ne čudi. Mene čudi što je Komisija za zaštitu konkurencije propustila priliku da tako nešto zaustavi, da interveniše ili da kaže – kablovski operator ne može biti vlasnik medija, jer će u tom slučaju svoje medije da gura ispred drugih medija, što se i desilo. Komisija za zaštitu konkurencije je opet imala neke čudne naočare i nije gledala šta se dešava.

Pa, je recimo, član 100. Zakona o elektronskim medijima prekršen tako što je SBB televizijske kanale, čiji je vlasnik, „N1“ i „Novu“ stavio ispred „RTS-a“, „RTS–a 2“, „Pinka“, medija sa nacionalnom frekvencijom iako ih zakon obavezuje na logično ređanje kanala, oni su to propustili.

Takođe, Komisija za zaštitu konkurencije je propustila priliku da kaže da najvažnije događaje, fudbalske utakmice, po zakonu, ne mogu da prenose mediji koji ne pokrivaj celo tržište Republike Srbije, što je „N1“ i Sport klubovi vlasništvo SBB čine Komisija za zaštitu konkurencije, imala je čudne naočare o kojima sam govorio i propustila je priliku da to vidi i interveniše.

Nadalje, svi znamo da domaći mediji plaćaju naknadu REM-u, RATEL-u, Sokoju, poreze, i tako dalje, da žive od reklama. Svi znamo da SBB domaćim medijima za njihov program, za njihov proizvod, koji pušta kroz svoj kabl ne plaća ništa. Komisija za zaštitu konkurencije je ćutala. Znači, ne plaća ništa medijima koji plaćaju sve.

Ali, gle čuda, tri vrste prekograničnih kanala, pravi prekogranični boksovi koji u Bugarskoj ubacuju reklamu što je nedozvoljeno, i treća vrsta kanala, dvadesetak lažnih prekograničnih, koji su fiktivno registrovani u Luksemburgu, i glume da reemituju program. Ne može program da se reemituje ako nema emitovanja.

Regulatori Luksemburga, pa i Slovenije, odgovorili su nam da takvi programi koji se reemituju u Srbiji se ne emituju početno ni u Sloveniji, ni u Luksemburgu, kako tvrdi SBB, „Adria News“ i druge povezane firme sa SBB.

Komisija za zaštitu konkurencije je propustila priliku da kaže – vi to ne možete da činite. Na takav način, s obzirom da strani prekogranični kanali ne plaćaju nikakve naknade ni REM-u, ni RATEL-u, ni Sokoju, ni poreze, došli su u povoljniji položaj na tržištu Republike Srbije spram medija koji ispunjavaju svoje obaveze koje su domaći i koje su ovde registrovani.

Radom na crno, ti lažni prekogranični kanali, uzeli su hleb emituju reklame, uzeli su hleb našim domaćim mediji koji sve to plaćaju.

Predsednik Komisije za zaštitu konkurencije, kome su se lokalni mediji obraćali je rekao ovde meni da takav zahtev nikada nije dobio, što je bila jedna laž i prevara. Lokalni mediji koji su bili ugroženi takvim ponašanjem SBB i raznih prekograničnih kanala koji služe za ispumpavanje pretplate za razliku od domaćih kanala kojima SBB za njihov program ne plaća ništa.

Svojim kanalima „N1“, „Nova“ i Sport klubovima plaća i po nekoliko evra po korisniku i vi mislite da „N1“ televiziju finansiraju Amerikanci. Ne. Ona se finansira iz pretplate građana Republike Srbije tako što se novac ispumpava u Luksemburg.

U Luksemburgu samo fiktivno registrovani i kažu – pošto u Luksemburgu ne radimo tamo ništa ne plaćamo, a u Srbiji smo navodno reeminovali program, a nema reemitovanja bez emitovanja, a utvrdili smo da reemituju program, ona ni u Srbiji n plaćaju ništa. Onda se jedan virtuelan šetajući signal, koji kaže – eto, mi u program proizvedemo u Beogradu, pa ga prošetamo do Luksemburga i Slovenije i onda ga i vratimo u Srbiju. To je emitovanje kroz tužni tok tog signala, to nije reemitovanje. Reemitovanje istovremeno preuzimanje emitovanja, bez izmena dopuna i ubacivanja domaćih reklama.

Znači, ako je ovo program koji treba da se reemituje mora da ide ovakav kakav trenutno ide i nikakav drugačije ne može da se reemituje u bilo kojoj drugoj državi, ukoliko se to smatra reemitovanjem. To se ne dešava. Oni krše sve zakone, Komisija za zaštitu konkurencije je propustila da zaštiti domaće medije od ovih lažnih piratskih prekograničnih kanala koji radom na crno ugrožavaju one koji sve plaćaju i koji žive od reklama. Reklame umeću preko Čas Medija koja je i Dajrakt medija, koje su članice, gde SBB, "Unitet group" i Junajted medija, taj biznis ukupno vredi oko 500 miliona evra godišnje u regionu, Srbija, Bosna i Hrvatska, od toga 70% biznisa u Srbiji… znači iz Srbija se godišnje ispumpa 350 miliona evra na lažne prekogranične kanale i onda vas čudi odakle Đilasu 619 miliona evra, onda se čudite odakle gospodinu Šolaku dva "Falkon" aviona od 35 i 20 miliona evra, vi se čudite, a Komisija za zaštitu konkurencije im je to omogućila propuštajući priliku da spreči ovakvo ponašanje i da spreči monopole kojima SBB i da spreči da lažni prekogranični kanali radom na crno guše domaće medije.

Ako na reklamnom tržištu otmu samo 20 miliona evra, kad podelite na 200 lokalnih medija elektronskih, dobijate da svaki mediji oštećen kroz reklamu za 100.000 evra, svaki lokalni mediji sa 100.000 evra će opstati, unaprediti svoj program bez tih 100.000 evra preti opasnost da se taj mediji ugasi.

Na kraju da vas pitam šta mislite, gospodo iz Komisije za zaštitu konkurencije? Šta mislite vi iz REM-a? Šta mislite vi iz RATEL-a? Šta mislite ako ovi lokalni mediji uzmu i na isti način, u jednoj sobi na jednoj adresi u Luksenburgu registruju svih 200 naših domaćih kanala i kažu i oni - evo, i mi smo prekogranične televizije i prestajemo da plaćamo sve obaveze, poreze RATELU, REM-u, Sokoju, i raznim drugim udruženjima izvođača? Šta mislite onda da će se desiti? Onda će Srbija ostati bez jednog elektronskog medija.

Da kažem sledeće, generalni sekretar, izvršni direktor u REM-u su servisi Šolakovog i Đilasovog biznisa, kao što je to bila ova Komisija za zaštitu konkurencije. Oni tvrde da u Evropi, u EU mediji mogu da se registruju u jednoj zemlji, a da emituje program u drugoj. Da, tačno je, ali mi nismo članice EU i nikada nismo tu preuzeli obavezu. Dakle, to je jedna laž, skupo plaćena masna laž, koju činovnici u REM-u, RATEL-u i Komisiji za zaštitu konkurencije puštaju u javnost da bi za neki dinar pustili ogromne milionske poslove Šolaku i Đilasu i oštetili domeće regularne medije.

Hvala.