Dame i gospodo poštovani gledaoci i još poštovaniji mediji za koje se nadam da ćete ovo preneti, postoji Nacionalna služba za zapošljavanje, postoji narodni poslanik Miroslav Aleksić, postoji i njegov starac.

U svoje vreme oni su se dosetili kako da zaposle ljude, ali više kako da od sredstava za zapošljavanje novac stave u svoj džep. Starca je stavio da bude u Trsteniku, vi koji ste tamo iz Kruševca itd, to znate, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, a ujedno su on, starac i supruga, koju je zaposlio u slobodne medije u Trstenik, formirali Fond za unapređenje ljudskih resursa, NVO i primili su i neku sekretaricu Julijanu, naknadno.

Onda su se dosetili kako da zaposle ljude, tako što je starac svom zetu Miroslavu Aleksiću ispumpao iz Nacionalne službe za zapošljavanje blizu 50.000.000 dinara ili, po tadašnjem kursu, preko 500.000 evra u nevladinu organizaciju Fond za unapređenje ljudskih resursa, kao da su ljudi uposle, pa je svrha bila, recimo, skupljanje lišća u martu. Ni žutog lišća, ni zelenog, ali razlog zbog čega su pravljeni ugovori je bio taj. Ljudi su se povremeno zaposlili. Nigde nema nijednog ugovora o radu. Uglavnom, novac je završio u džepovima Miroslava Aleksića i njegovog tasta.

To je onaj, gospodine Martinoviću, što je držao konferenciju za štampu i hoće da sadi jabuke. Ne veruje u Rusiju, traži da pokvarimo odnose sa Rusijom, a sadi jabuke da bi se izvozile u Rusiju. Neviđeni... ja ne znam šta je to, licemer verovatno.

Danas je grubo slagao. Danas je držao konferenciju za štampu po ko zna koji put o „Jovanjici“, koja je osnovana 2011. godine. Nešto mi tada nismo bili vlast. Tog smo mi jurili još 2014. godini za neki lagani šverc, ali ga je sud, onaj žuti sud, oslobodio kada smo pisali prijavu za neke zloupotrebe oko izvoza baš u Rusiju. Sud u Staroj Pazovi ga je, čini mi se, oslobodio.

Danas je on rekao da su u „Jovanjici“ pronađene sadnice stare pet godina. Zapamtite, pronađene sadnice konoplje stare pet godina. Vi stariji koji se svakako sećate kada se ta industrijska konoplja gajila po selima, ona je jednogodišnja biljka. Ne može da bude višegodišnja.

Pazi, Miroslav Aleksić, koji je hteo da bude ne samo predsednik Odbora za poljoprivredu, već se nudio Vučiću da bude ministar. Zašto to ne kažete? Zašto ne kažete na konferenciji za štampu da vam se čovek nudio da bude ministar poljoprivrede, a ako ne baš to, makar predsednik Odbora za poljoprivredu, jer navodno nije bio u dobrim odnosima sa Tadićem. Vaš predsednik, ja mu kažem ako je u pitanju nešto, da bude neki poslanik više, ja nemam ništa protiv da ne budem više predsednik, ali on je rekao – ne, ne dolazi u obzir, takve ne primam. Zašto ne kažete kako vam se nudio? Zašto ne kažete na konferenciji za štampu da grubo laže?

Ako kaže da su sadnice starije od pet godina, on hoće da kaže da je to rađeno i pre nego što je dobio odobrenje za industrijsku konoplju. Grubo laže i medij N1 i onaj Baškim Ulaj, savetnik Jugoslav Ćosić to prenosi. Pa, Jugoslave Ćosiću, objavi i ovo – konoplja nije višegodišnja biljka. Ne može da bude stara pet godina i vi to najbolje znate, jer ste savetovali narko-bosa Baškima Ulaja, vođe tropoljske albanske mafije. Vi znate kao savetnik, niste mogli savetovati da konoplja može biti samo jednogodišnja biljka.

Još nešto, ne može da se ispita nivo THC dok konoplja ne baci cvet. On je u avgustu izvozio male sadnice, sami kažu, u Makedoniju, Sloveniju. Da bi odraslo od avgusta i da bi cvetale treba vreme. Kada su cvetale policija je utvrdila, a bez cveta ne može da utvrdi nivo THC da li prelazi 0,3 i pohapsila i vlasnika i devet onih koji su umešani.

Zato kažem, onaj što je uzeo pare za zapošljavanje 50 miliona nevladine organizacije, gde je starca stavio za direktora, člana svoje nevladine organizacije, ženu da izveštava o tome u Trstenik, on, šef te agencije, pa preneo na onu Julijanu koja je završila u pritvoru, uzeo 50 miliona. Kada izračunate po kursu tada, to je preko 500.000 evra za kupljenje lišća u martu mesecu.

I dobro, preprodaja stranke, ne samo Vuku Jeremiću, pre toga Tadiću više puta. On je više puta prodao stranku kao što je Marinika više puta bila u više različitih stranaka.

Dakle, to je najobičniji lažov. A u sledećim nastupanjima ću sledećih dana govoriti da mu baš SNS i ova vlast i Ministarstvo poljoprivrede nisu tako odvratni po nekim pitanjima. To ću govoriti neki drugi put. Sada kažem, Jugoslave Ćosiću, savetniče narko-dilera, vi dobro znate da je konoplja jednogodišnja biljka i to recite kada bude emitovali prilog o gospodinu Aleksiću koji tvrdi da su sadnice bile stare pet godina.

Drugim kolegama, ja sam zahvalan. Ova vlast vodi srpski brod, kako ste rekli Martinoviću, nemirnim morem, ide kako mora da ide uz te talase. Brod da bi stigao u luku uspeha, napretka i blagostanja i boljeg i kvalitetnijeg života svojih građana mora da prođe taj put.

a sam zahvalan vama koji kritikujete, koji kažete da bi vi nekim kraćim putem i boljim putem ušli u tu luku uspeha, što kritikujete. Ja sam vam zahvalan.

Nisam zahvalan ovima, ne zato što nas kritikuju, nisam zahvalan njima što ne gledaju kako da savladamo te talase, već gledaju da naprave veće. Zato ja vidim ozbiljnu veliku razliku između vas i njih. Njih ne priznajem, kao što ne priznajem ni izjave Miroslava Aleksića. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je prilika da ponovo apelujem da ispravimo sve što su prethodne vlasti pokvarile. Dug za penzijsko i invalidsko osiguranje zemljoradnika, zajedno sa kamatama, trenutno je na nivou preko 160 milijardi dinara. To poljoprivrednici ne mogu da plate. Sve i da hoće, nemaju odakle.

Sa tim u vezi, pojavljuju se i drugi problemi. Socijalna pomoć je često iznad visine seljačke penzije. Poruka koja se šalje je loša. Bolje biti socijalni slučaj nego poljoprivrednik. Ako ste ta socijalna prava na selu dobili, niste morali ništa da platite. Pri tome, da bi neko ostvario socijalnu pomoć često prodaju poljoprivredno zemljište da bi se kvalifikovali za tu vrstu novčane nadoknade, odnosno socijalne pomoći.

Poljoprivrednici koji plaćaju penzijsko i invalidsko osiguranje i koji u jednom trenutku to nisu mogli više da čine zbog loših zakona koje su doneli ovi koji sada bojkotuju Narodnu skupštinu, iz tih razloga su prekinuli i narasli su veliki dugovi.

Tako je pao broj poljoprivrednika koji trenutno plaćaju penzijsko i invalidsko osiguranje, a rezultat tog je što se penzije svega sa 20%, penzijski fond poljoprivrednika se puni svega sa 20%, a 80% dotira država.

Mislim da je vreme da na određen način regulišemo kamate i deo duga i da na takav način obradujemo poljoprivrednike u Srbiji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poprilično je uvredljivo kada kolege kažu penzionerima treba dati, penzionerima treba deliti. Po meni je to uvredljivo.

Gospodine Orliću, ako ste vi razumeli ono što i ja, to je za stare ljude uvredljivo. Oni su davno svojim radom zaslužili dostojanstvenu starost. Ova vlast im to sve više ispunjava. Navešću nekoliko dokaza.

Penzije se zarađuju, ne dele. Zarađuju se proizvodnjom i uslugama, generacijskom solidarnošću. Sredstva koja su oni izdvajali više ne postoje zato što su potrošena daleko pre ove vlasti.

Godine 2012. fond penzija na istom broju penzionera je bio 500 i nešto milijardi. Od toga je 273 milijarde isplaćeno iz kredita budžeta, itd. Zarađeno je manje od 50% tih penzija.

Zašto kažem da je ova vlast prijatelj penzionera? Zato što gleda da se penzije zarade. Sada je fond penzija 600 i nešto milijardi, 100 milijardi više. Ali se uglavnom isplaćuju iz PIO fonda, što znači da je porastao broj zaposlenih koji uplaćuju u PIO fond. Dotacije 157 milijardi. Pokrivenost penzija iz PIO fonda je sa manje od 50% skočila na 75%. To je najbolji dokaz da ova vlast organizuje državu koja zarađuje penzije, da naši penzioneri imaju pravo na dostojanstvenu starost i verujem da će ubuduće rastom BDP-a to i dalje rasti, zato što će ova generacija zaraditi veće i bolje penzije za penzionere. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, uplata doprinosa u Srbiji može da bude problem. Ovde uglavnom pričamo o trenutnom stanju, kako preraspodeliti BDP i kako starim ljudima zasluženo odvojiti deo BDP-a za starost. Taj procenat je negde deset koma nešto procenata. Dakle, to je blizu ili oko pet milijardi evra.

Sada niko ovde ne priča da je u Srbiji prosečna starost stanovništva gotovo 44 godine, da u Srbiji živi sedam miliona stanovnika, da je broj mlađih od 15 godina sad već ispod 14%, broj starijih od 65 godina 17%, da za 10 godina taj trend će otprilike biti, mlađih će biti 12%, mlađih od 15 godina biće 11%, a starijih od 65 godina će biti negde 22%, što znači da na dva penzionera koja budu išla u penziju nova će imati samo jednog zaposlenog.

Jedini izlaz je populaciona politika koju je počela da vodi ova Vlada, da se u nekoj budućnosti, ne tako bliskoj, broj mlađih od 15 godina poveća u odnosu na broj starijih od 65 godina. To će biti izuzetno teško, ali na sreću, životni vek se produžava, ali populacione mere da se stanovništvo obnovi i zanovi i da se više ne gubi, jer u Srbiji se rodi 65 hiljada, a umre 101 hiljada. Na selu ima neoženjenih 260.000.

Ne treba očekivati neki pozitivniji skor, ali moramo voditi računa o BDP-u.

Ukoliko izdvajamo, evo, ministar je tu, 10% BDP-a za penzije, ukoliko je to neki standard, samo jedna ofanzivna ekonomska politika i rast BDP-a, baziran na produktivnosti, novim tehnologijama itd, može sa manjim brojem zaposlenih da izdrži penzionere u Srbiji, za koje je očekivati da taj broj penzionera u narednih 10, 20 godina ekstremno poraste. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi odluke Ustavnog suda – član 166. Ustava Republike Srbije – Ustavni sud je samostalan i nezavistan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode. Odluke Ustavnog suda su konačne, izvršne i opšte obavezujuće, nadam se i za narodne poslanike, posebno za one koji su usvajali ovaj Ustav. Ja nisam bio u toj poziciji, ali i za mene je ovo obavezujuće, posebno odluka Ustavnog suda.

Ovde smo uglavnom slušali o deljenju, vrlo malo o stvaranju. Ponovo ponavljam da se penzije, kao i plate zarađuju i mi smo u obavezi da zaradimo ne samo svoje plate, već i pristojne penzije generaciji koja se penzionisala.

Zašto je penzija vezana za BDP? Ako BDP poraste 4,5%, to znači, gospodine ministre, da smo mi zaradili ove godine više milijardu i 800 nego prethodne godine. Ako penzije učestvuju sa 10%, ako se ne varam, u BDP nešto više, to znači novih 180 miliona evra za penzionere i zato težište treba baciti na stvaranje, a ne na deljenje.

Imam osećaj da pojedini poslanici kao kada bi iz neke posude uzimali tečnost, neki bi samo da uzimaju a ništa da ne daju i to može da traje određeno vreme i onda kada uzmete kutlačama sve, na kraju dole ne ostane ništa. Dakle, treba voditi računa i o stvaranju.

Taj BDP mi seljaci doživljavamo ovako – svako po malo učestvuje recimo u pogači. BDP je jedna velika pogača. Neko ore, neko seje, neko žanje, a onda neko to samelje, neko umesi testo, neko to ispeče i kada svi zajedno učestvujemo onda treba da napravimo što veću pogaču i kada to uradimo onda svako od nas može više da deli. Ukoliko smo više posejali, više obrali, više samleli, više umesili, više ispekli, svi ćemo onda biti zadovoljni i zato je težište i kod penzija. Treba baciti na stvaranje, a ne samo na deljenje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi naših gledalaca, ovi što bojkotuju rad Narodne skupštine, radi Đilasovog i Šolakovog biznisa, već godinu dana koštaju nas ukupno u bruto iznosu šest hiljada penzija. Dakle, šest hiljada penzija se moglo isplatiti za novac koji su dobili ovi žuti nesrećnici koji bojkotuju rad Narodne skupštine, bojkotuju onaj posao za koji su dobili poverenje građana. Recimo, da svako od njih će imati za ovih godinu dana 3% svoje penzije, nezasluženo stečene. Dakle, ono što drugi zarade oni ležeći dobiju.

Recimo, Goran Ješić, njega nema, ako se sećate već tri godine i 10% njegove penzije koja neće biti mala, a evo i neki ljudi ne znaju ko je taj, to je narodni poslanik iz Inđije, Goran Ješić. Čovek koji je iz ove Skupštine poneo fotelju, razbio, jednu nogicu doneo u Inđiju i taj 5. oktobar mi slavimo kao dan svete nogice u Inđiji jer nas je on time prosvetlio. Dakle, on će 10% svoje penzije dobiti na konto ovog nerada.

Da zaključim, seljačke penzije treba povećati, uopšte penzije treba povećati ali sve to treba isplatiti iz one pogače koju mi zovemo bruto domaći proizvod. Džabe vam stečena prava ako pogače nema. Ako imate taj BDP i on raste i ako on raste onda imamo šta da delimo. Ukoliko se ta pogača smanjuje onda penzionerima i svima nama će pripasti manje. Zato svako iz svog ugla, svako u svom poslu treba da uloži trud, znanje i energiju da možemo svi zajedno, zajedno sa penzionerima da zaradimo i da podelimo ono što smo zaradili. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da se reforma platni razredi uradi što pre. Za mene je neprihvatljivo i dalje da plate u javnom sektoru određenih službenika, određenih funkcionera koje mi postavljamo i biramo budu 4, 5 puta veće od plate predsednika Republike, od plata predsednika Vlade, od plata ministara u Vladi i od plata narodnih poslanika. Naprosto to nije u redu, a pri tome se ja ne zalažem da mi imamo plate 400, 500.000 dinara kao neki koje ovde biramo, postavljamo, imenujemo već se zalažem da imamo makar jednake plate, odnosno da se njihove plate usklade sa našom platom i zaradama koje mi ovde primamo.

Još nešto, ja sam voljan da podržim zbog nerada određenog broja narodnih poslanika, očiglednog nerada dugogodišnjeg i dugomesečnog bojkota da se i plate narodnih poslanika vrednuju na osnovu rada i provedenog vremena u Narodnoj skupštini ako ne i u sali Narodne skupštine. Hvala.

Zahvaljujem.

Očigledno da je za Đorđeta Vukadinovića, poznatijeg kao "Đoku Vlaha" još uvek rano, pa se nije probudio. No, ima vremena, on tako od 12, 13, 14, 15, 16 časova, tako malo navrati u Skupštinu, tek tako i toliko da vidi šta se radi.

Dakle, ovde se radi o poreskom kreditu zbog konverzije švajcarskih franaka. U vezi toga vrlo su zanimljive neke stvari koje su se dešavale. Recimo, profesorka Danica Popović sa ekonomskog fakulteta je poznata po tome što je uvek podržavala banke. Gro njenih tekstova, a to je ona profesorka koja je prepisala pokojnog kolegu, prevodilački rad od korice do korice, Danica Popović, dakle, plagijator. Ali, to nema veze. Zato što studenti zaboravljaju da posete rektorat, odnosno Ekonomski fakultet, i da uslove da se proveri taj njen prevodilački rad, gde je prepisala pokojnog kolegu Babića, prevodilački rad i za to, po nekim mojim izvorima, dobila milion i 400 hiljada dinara.

Mislim da je negde na televizijskom kanalu student Jakšić to i te kako dokazao i pokazao, sve šta je ona prepisala. Odnosno, najlakše mu je bilo da pokaže šta nije prepisala u tom udžbeniku.

Dakle, gospođa je jako zanimljiva.

Ona je tražila da se švajcarski franci, da svi koji su se zadužili u kreditima, moraju da vrate to u švajcarskim francima.

Šta je zanimljivo? Da je ona odnekle prihodovala 365 hiljada švajcarskih franaka i kupila stan za keš. Znači, 365 hiljada franaka, jedna profesorka ekonomskog fakulteta. Nisam znao da su profesori tako bogati ljudi, da mogu odjednom da iskeširaju 365 hiljada švajcarskih franaka. A za uzvrat, gle čuda! Ona se zalagala da svi oni koji su podigli kredit u švajcarcima moraju da vrate taj dug u celosti, što je gotovo bilo nemoguće za njih. To je radila sve nedavno do ovog sporazuma, a i tada se bunila, ali nikada nije rekla odakle se njoj stvorilo 365 švajcarskih franaka, a Agencija za borbu protiv korupcije, za sprečavanje korupcije, se ne bavi profesorima, iako oni primaju plate iz istog javnog izvora odakle i mi primamo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Markoviću, ne da sam u pravu, nego 1.000 puta u pravu.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega modifikovani politički organizam, najmlađi Titov ljotićevac je rako, ako se ja dobro sećam, za „RTS“ svaki društveno-koristan rad se plaća. Ja za takav društveno-koristan rad koji se plaća nisam čuo. Verovatno ga to prenelo iz tog najmlađeg Titovog doba, najmlađi Titov ljotićevski odbornik je protumačio da društveno-koristan rad mora da se plati. Verovatno ga je on naplaćivao, pa je tako kao gimnazijalac iz Čačka postao najmlađi Titov odbornik, tj. najmlađi Titov ljotićevac u Beogradu. I pri tome stao na stranu onih koji su grupo pljačkali poljoprivrednike konfiskacijom, otimačinom, oduzimanje imanja, imetka, poljoprivrednih proizvoda i tako dalje. I danas je bora za selo. Modifikovao se čovek, obukao narodnu nošnju, iako je nikada ranije nije nosio i sada, odjednom se prisetio da je njemu društveno koristan rad plaćen.

Gospodine Markoviću, poljoprivredne emisije na „RTS-u“ su prava tezga. Meni je ovde bila novinarka u kožnoj jakni i krznenom, kako se to zove, kragna… i to onako baš popunjeno… i tražila od mene izjavu o krznašicama, o činčilama.

Dakle, ja sam se zalagao kad se već krzno može nositi i uvoziti, da se može i proizvoditi. Ona je u taj moj prilog ubacila strane neke priloge sa krvavim životinjama i tako dalje, a pri tome je završavajući taj prilog prekrila maramom da se ne vidi da je ona i te kako ljubitelj krzna.

Svako od tih poljoprivrednih voditeljima u tim poljoprivrednim programima na „RTS-u“ ima svoju tezgu, reklamira određene poljoprivredne proizvode, reklamira određene uvoznike ili vode kampanju, ovog puta u korist uvoznika krzna protiv proizvođača. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, vaše pravo da znate sve. To je slogan Javnog servisa RTS. Kao višestruki pretplatnik, odnosno davalac takse, četiri puta plaćam Javni servis koji me je cenzurisao, ne samo devedesetih godina, gospodo Martinoviću i Orliću, u sred Skupštine. Ja verujem da sam ovde jedini poslanik koji je više puta cenzurisan na sednicama Narodne skupštine od Javnog servisa RTS. Vaše pravo da znate sve.

Ja mogu reći da nemam ništa protiv da se to plaća, ali neću da glasam. Da glasam za žutog Bujketa i žute urednike koje je postavio Boris Tadić, ja za to neću da glasam. Mogu da plaćam četiri puta. Mogu da trpim to što me cenzurišu. Nedavno su me bili zvali u „Upitnik“. Posle 30 godina zamalo da budem uživo u jednoj informativnoj emisiji, a da nije vezana za izbore. Zamalo, ali su me ujutru zvali i rekli – znate šta, vas ćemo zvati neki drugi put. U principu, dva opozicionara, dva, koja su trebala da budu, ono njih dvojica, a ja sam, su to uslovili. Ako ja dođem, oni neće da učestvuju, pa je najlakše bilo mene otpisati.

(Đorđe Komlenski: Koji to?)

Đorđe Vukadinović je jedan od njih.

Dakle, uprkos svemu, ja ću da platim, ali neću da glasam, jer sam od Bujoševića dobio odgovor da je, po pitanju njegovog ugovora sa Đilasom, to poslovna tajna između te dve strane i da ja ne mogu da znam, a naše je pravo da znamo sve, sadržinu tih ugovora, jer su se oni dogovorili da to predstavlja poslovnu tajnu. Zato naši gledaoci ne mogu da gledaju televizijske prenose najvažnijih događaja koje prenose protivzakonito lažne prekogranične televizije, koje još emituju i reklame i RTS se ne buni protiv toga, jer kad im treba novac, oni se obrate nama, pa mi iz budžeta, pa mi taksu i tako finansiramo i žutog Bujketa, a Boga mi i žutog Đilasa. Hvala.

Ja se bojim da je kolega Krlić pogrešno razumeo. Ne tvrdim da nama ne treba Javni servis. Ja tvrdim da nam ne treba ovakav Javni servis.

Dakle, da ću prihvatiti odluku i plaćati četiri pretplate, ali da je vreme da se nešto menja u menadžmentu i načinu ponašanja Javnog servisa. Ne tražim čak da vladajuće stranke imaju popust, čak ne plačem i nad činjenicom da je Boško Obradović bio pet puta, da je Sanda bila četiri puta za godinu dana, da je Đorđe Vukadinović bio pet puta za godinu dana, da ja nisam bio nijednom. Dakle, ja i to prihvatam. Njihovo je pravo na uređivačku politiku da mene eliminišu kao jednog od najaktivnijih poslanika i da tu neke dremljive koji bojkotuju, puštaju, ne znam, četiri, pet puta. Sve im je oprošteno.

Ali, ne mogu da prihvatim taj menadžment, znači sve mogu i da platim, ne mogu da prihvatim one koji su preksinoć, recimo, pola sata naricali nad sudbinom DS u jednoj političkoj emisiji. U TV Dnevniku su iz Niša prikazali 10 hiljada ljudi tri sekunde, protest tri sekunde, ali se onda iza toga pojavio marsovac. On ide pet sekundi, kao neko ga dirnuo dok je šetao. Međusobno se pokačili, onaj bajati student od 35 godina.

Ne mogu da prihvatim da se RTS ne buni protiv prekograničnih kanala koji mu izimaju deo novca kroz reklame. Znači, neregistrovane televizije emituju srpske reklame, srpske brendove, srpske fabrike itd. i tako direktno ulaze u džep RTS. Ne mogu da se ne budnim. To što RTS neće da kupi prava, već ih kupuje od Đilasa ili ih ne kupuje uopšte, pa nama najvažnije sportske događaje gledaoci, koji imaju pravo da znaju sve, ne mogu to da prate.

Iz tih razloga ne mogu da glasam, ali mogu da prihvatim odluku. Javni servis nam treba, ali ovakav sa žutim Bujketom na čelu, i sa tom žutom ekipom urednika, a ja nisam delio ni nacionalne frekvencije, niti sam imenovao te urednike, niti imam portira, niti iko od vas tamo ima portira. Dakle, neka uređuje svoju uređivačku politiku kako hoće, ali ja ne mogu da glasam za tu ekipu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 106, član 107.

Dame i gospodo narodni poslanici, neka dignu ruku svi oni koji su 9. marta učestvovali na demonstracijama u Beogradu.

(Đorđe Komlenski: Sa koje strane?)

Sa bilo koje.

Sada, oni koji su bili sa druge strane su dozvoli prenos. Dozvolili. Znači, gospodin Komlenski je dozvolio, a gospođa Tomić, gospodin Jovanović i ja smo bili oni koji smo tražili da se sednice Narodne skupštine prenose i da Budihna da ostavku, da Mitrović da ostavku, pa usput je otišao i ministar policije. Tražili smo mi još mnogo što šta, ali televizijski prenosi su tekovima 9. marta.

Mislim da žuti Bujke baš to ne može da nam oprosti. Ne znam na kojoj je on strani bio. Verovatno je bio na onoj koja je bila protiv TV prenosa i ne čudi me što malo malo pa TV bude odložen, pa se prenosi neka utakmica čija sportska prava je otkupio Dragan Đilas, a to su obično neke utakmice i neki sportovi koji nisu toliko gledani ili se prenosi neki strani teniser itd.

Uglavnom, najvažniji događaji, najvažnije utakmice, evropska, svetska prvenstva, Olimpijske igre, kada igra naša reprezentacija, košarka, fudbal itd. i kvalifikacije koje spadaju na listu najvažnijih događaja, to žuti Bujke ne prenosi. On to prepušta Draganu Đilasu i Šolaku da oni to prenose na „Novoj S“, na „Sport klubovima“, znate zašto? Jer se na takav način stiču pretplatnici za SBB i „Total televiziju“, a pri tom u zakonu piše da televizije koje ne pokrivaju celo tržište Republike Srbije nemaju pravo da prenose takve sportske događaje. On to radi da bi podigao Šolaku i Đilasu biznis.

Ponovo kažem, treba nam Javni servis, ali nam žuti Bujke ne treba, ali se ne mešam u njegovu uređivačku politiku. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, povika je na vuka, a lisice meso jedu. Ono što meni, generalno, smeta u javnom sektoru, koji još uvek spram realnog živi kako hoće, a realni kako mora su neujednačene plate.

Ovde se radi o pokrajini, lokalnoj samoupravi, ali da uzmemo i agencije i nezavisna regulatorna tela i tako dalje, mnogi od njih naruče kolika im plata treba, 400.000, 500.000, 300.000 i tako dalje.

Ovde se ne radi o tome, ali kažem, generalno mi smeta što obični građani misle da su narodni poslanici i ministri ljudi sa najvećim primanjima, obično misle da su narodni poslanici najveće lopuže. Vide ljudi na televiziji i oni misle da mi svi zarađujemo kao Lepa Brena, maltene i onda kažu - ne znam, restoran, koja sve jela nabrajaju, ja ih nisam ni video. U restoran ne idem tri godine. Plate, krađe… E

Evo, ja tvrdim da moje kolege mogu da ukradu Poslovnik, dve fascikle, tri hemijske, olovke i bunt papira, toliko mi imamo u poslaničkom klubu nečega što bi mogli ukrasti, ali po pitanju nameštenika javnih službenika situacija baš i nije takva.

Čisto radi građana i ja očekujem te platne razrede i ja očekujem da to bude nagrađivano prema radu, stručnoj spremi, da postoje jasni kriterijumi i tako dalje. Čisto radi građana da kažem da smo mi po platama daleko ispod agencija, raznih fiskalnih saveta i tako dalje, da mi postavljamo i biramo ljude koji po pet puta imaju veću platu od predsednika Republike Srbije, pa kad se diže povika, onda se diže malo i na pokrajinske organe, na pokrajinske poslanike, pokrajinske funkcionere, lokalne funkcionere koji račune u kafani, Lepa Brena za četiri osobe i tako dalje, nema šta nema, svaki funkcioner nekog preduzeća tipa Aleksića, jedan zaposleni, jedna sekretarica, dva vozača, dvoja kola, računi, benzinske pumpe, gorivo i tako dalje.

Mi ta prava, gledaoci da znaju, nemamo i ubuduće da malo više pažnje posvete lokalnim samoupravama, to im je najbliže, bolje da to osmotre, pokrajinama, agencijama i kad dižu glas protiv javnog sektora, da dignu malo glas i protiv njih, a ne samo protiv nas. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je Mika tu negde, kako je rekao prethodni govornik, moje prvo pitanje je za BIA. Da li im je poznato i da li ima napretka da se otkrije grob prvog gerilca Evrope, đenerala Draže Mihajlovića? Čisto iz razloga pomirenja, a da i druga strana može stručak cveća da položi na grob vrhovnog komandanta Ravnogorskog pokreta i da na takav način i jedni i drugi imaju gde da odu i da odaju poštu onima koje simpatišu kao pokrete, oslobodilačke pokrete u Drugom svetskom ratu.

Moje sledeće pitanje je za nadležne organe, Ministarstvo pravde, tužilaštvo, sud itd. – dokle je stigla istraga protiv, recimo, Marinike Tepić? To je gospođa koja je tamo još 2002. godine tvrdila da je Srbija imala logore za Hrvate…

(Vojislav Šešelj: Misliš na Mariniku Čobanu.)

Na Mariniku Tepić, kako se sad potpisuje. Dakle, da li postoji istraga protiv Marinike Tepić ili Marinike Čobanu u zavisnosti kako se kada potpisivala? Da li postoji istraga vezana za stan iza Banovine u Novom Sadu? Radi se o stanu od preko 200 kvadrata koji je stečen dok je vršila funkciju Pokrajinskog sekretara za omladinu i sport. Dokle je došla istraga, ako je uopšte ima, za dodelu sredstava partijskim kadrovima njene stranke? Tada je bila Liga socijaldemokrata Vojvodine, koliko se sećam, pre toga LDP, pa posle toga Janković, pa pokret, pa Živković, više ne znam u kojim strankama nije bila, ali da li postoji istraga i dokle je došla vezano za dodelu sredstava za banatske šore? Radi se o nekoliko krpenih predmeta i dva-tri štapa gde su dati višemilionski iznosi.

Da li je vođena istraga oko projekta „Seks za početnike“ gde je Marinika Tepić dodelila svom partijskom kolegi preko šest miliona dinara? Ne znam ko je praktično izvodio taj projekat, ali da li je vođena istraga, da li je neko ispitao? Pod kojim okolnostima je, recimo, finansirala bodibilding klubove, sportaše, kako ona to kaže? Dakle, da li je tim lepo oblikovanim ljudima dodeljivala pare, novac i iz kojih razloga?

Sledeće moje pitanje je – da li se vodi istraga protiv Vuka Jeremića zbog pranja para iz kriminalnih poslova sa Patrikom Hoom, koji je osuđen u Americi na višegodišnju kaznu zatvora?

Da li se vodi istraga protiv Borka Stefanovića zbog nagodbe u aferi „Satelit“ gde su on i Boris Tadić nekoliko snimaka, starih nekoliko godina, platili 28,7 miliona evra?

Dalje, da li se vodi istraga protiv Boška Obradovića zbog pranja para, odnosno zbog uzimanja novca iz budžeta za političku stranku i prelivanja preko preduzetničkih radnji u njegove privatne džepove?

Dalje, da li se vodi istraga protiv Borisa Tadića zbog veleizdaje zemlje odnosno zbog promene Rezolucije UN, čime je izbacio Rusiju i Kinu, i u proces pregovaranja sa lažnom državom Kosovo, uveo Euleks i EU?

Takođe, šta policija i tužilaštvo preduzima protiv nelegalnih okupljanja, odnosno javnih okupljanja koja u skladu sa zakonom nisu prijavljena, koji se danima, mesecima, a već evo godinu dana održavaju Beogradu?

Šta će preduzeti povodom akcija Boška Obradovića koji je, recimo, zaključao televiziju? Šta preduzima protiv Bastaća zbog mučenja sopstvenog kuma, zbog pregrađivanja ulice, zbog čupanja znakova itd?

Dakle, šta policija, nadležno tužilaštvo radi u istragama koje se vode ili će se voditi protiv ovih lica koja sam nabrojao? Smatram da se politikom i opozicionim delovanjem ne može sakrivati, prikrivati kriminal. To nije amnestija od kriminala i zato su moja pitanja, po meni, veoma precizna i želim precizne odgovore. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poreski obveznik – zabrana raspolaganja novčanim sredstvima. Odredba koja bi trebala da važi za sve. Ali, recimo, da svako poljoprivredno gazdinstvo koje pređe šest, sad mi se čini osam miliona dinara, mora da ima PIB – poreski broj.

Ali, gle čuda, ja ovde držim dokument N1 televizije. Evo, ovde, vidite zaglavlje. Televizija N1, ovde se poštapaju malo i sa „Si-En-En“, vrlo je lako i vidljivo. Potpisnik ovog dokumenta je zakonski zastupnik, to je onaj savetnik onog narko bosa, Baškim Ulaja za 249.000 evra. Evo tog dokumenta ovde. Ovde je zakonski zastupnik, ujedno i savetnik Baškim Ulaja, narko bosa, koga jure UN zbog pranja para, vođa tropojske mafije.

E, sad, zamislite ovu našu, domaću mafiju. Televizija N1 nema PIB. Poljoprivredna gazdinstva imaju PIB, obućar ima PIB, potkivač ima PIB, bilo koji zanatlija, ugostitelj ima PIB, advokati imaju PIB, bilo ko, ko vrši neku uslugu ima PIB. Televizija N1 nema PIB.

Ja vas pitam - kako ćemo mi njima zabraniti raspolaganje novčanim sredstvima kad oni nemaju PIB?

Ali, gle čuda, N1 televizija nije registrovana u APR-u, nije registrovana ni kao pružalac medijskih usluga kod REM-a, što svi domaći TV kanali jesu. Oni su navodno luksemburška televizija, koja ovde reemituje program, znači, ono što prikazuje u Luksemburgu, što emituje u Luksemburgu, njihovim gledaocima, to reemituju ovde. Tako oni pričaju, mada je to laž, jer luksemburški regulator kaže da oni tamo ne emituju program. Samo su fiktivno registrovani, ali nema emitovanja programa.

Ovde navodno ima reemitovanja. Tamo ne plaćaju porez, jer ovde ostvaruju prihode, a ovde ne plaćaju porez jer nisu registrovani.

Ali, gle čuda, dole su napisali da imaju PIB. Da ne čitam broj, ne znam da li je to poverljivo ili nije, da li se sme ili ne sme, ali uglavnom, proverom smo ustanovili da to nije PIB N1 televizije, da je to PIB firme koja se zove "Adria njuz d.o.o. Beograd".

Sad vas ja pitam, oni tvrde da posluju u okviru "Adrie njuz d.o.o", sad vas ja pitam, kako jedna televizija, jedna firma, pravno lice registrovano u Luksemburgu može da posluje sa PIB-om jedne domaće firme? Za mene je to težak poreski prekršaj. Mislim da poreski organi treba da preduzmu neke mere prema ovom pravnom licu, ne zato što se meni ne sviđa njihov program, neka emituju šta god hoće, ali neka se registruju u APR-u, neka se registruju kod REM-a, nek izvade da N1 televizija ima matični broj i PIB. Ovde oni koriste svoju mejl adresu, piše lepo info N1 itd, a svi drugi podaci su firme "Adria njuz".

Dakle, to je jedna prevara koja košta milione. Zašto oni to rade? Naravno, da izbegnu poreske obaveze ovde. Ali, nije to sve. Televizija N1 radi u sklopu SBB-a i Junajted grupe. Znači, to su međusobno povezana lica. Onda ona pretplata koju plaćaju građani Republike Srbije se ispumpava tako što se televizija N1 i Nova S i Sport klubovima plaća navodno reemitovanje, koga nema.

Tako se ispumpavaju pare u Luksemburg. Tamo se ne plaća porez, jer tamo ne vrše nikakvu delatnosti samo su fiktivno registrovani, a ovde se koriste nazivom druge firme, podacima druge firme itd. Za mene je nemoguće… Da li je pravno lice „Adria njuz“? Sve i da jeste osnivač N1 televizije, moralo bi na zaglavlju televizije da bude „Adria njuz“ ili bi novonastalo pravno lice moralo da ima novi PIB. Ako firma osnuje drugu firmu, i ta druga firma mora da ima poreski broj.

Ovde N1 televizija, ne samo da ne reemituje program, ne samo da vara gledaoce, ne samo da ne plaća porez, ne samo da na divlje emituje reklame, ovde se služe falsifikatom, tuđim matičnim brojem, tuđim poreskim brojem.

Pozivam poreske organe da probaju N1 televiziji da zabrane upotrebu novčanih sredstava, prenosa itd. Nemoguće je, jer oni to nemaju. Oni se služe podacima druge firme. Ne može firma koja nije emiter da služi kao podloga za jednu stranu televiziju i tome se mora stati na put. Da li će se poreski organi upustiti u ovo zato što će ovde dići dreku o neslobodi medija itd? Ponovo ponavljam, nek N1 televizija emituje što god hoće, program kada god hoće, ali nek se registruje, nek ima poreski broj i nek plaća porez državi Srbiji. Hvala.