Moram ja o mom kolegi poljoprivredniku Đilasu, to su poljoprivrednici u bekstvu. Pazite imate poljoprivrednika u pokušaju, kako kaže naš kolega Atlagić, koji je u bekstvu, gospodin Živković kome je država pomogla da podigne, i svi kažu oštetio državu za 525 hiljada evra. Nije za 525 hiljada evra, gospodine ministre, nego malo preko milion, zato što zemljište na kome je ta vinova loza zasađena je trebalo da bude predmet restitucije.

To je imovina porodice Jakšić, tih 52 hektara mi moramo platiti po zakonu, 500 hiljada evra. Na tom zemljištu je zasađen vinograd, pa je Živković prodajući svoju firmu Koletu, prodao i taj vinograd. Time je otišlo i zemljište na 30, 40 godina i sada porodica Jakšić mora da dobije finansijsko obeštećenje od 500 hiljada evra. Tako da nas je bivši, moj ne suđeni kolega poljoprivrednik, u pokušaju, gospodin Živković, koštao preko milion evra, a ne samo 525 hiljada evra.

E, sada imam drugog kolegu poljoprivrednika, iz „Omladinke“ iz Sikola, gospodina Đilasa, koji kaže da svoje bogatstvo doneo negde iz zlatnog rudnika, iz Češke, Drvara itd, a prihodi njegove firme su išli ovako. Pa, recimo 2004. do 2007. godine, šef Narodne kancelarije poslovni prihod je bio 179 miliona i 12 hiljada evra. Sledeći deo kada je bio gradonačelnik od 2008. do 2012. godine, prihod je bio u evrima 332 miliona i 133 hiljade, samo od „Dajrekt medije“ i od 2013. do 2014. godine, kada je završavao mandat gradonačelnika, prihod je bio 106 miliona i 488 hiljada 667. Ukupan prihod Đilasovih firmi, mog kolege poljoprivrednika, je 619 miliona 688 hiljada 269 evra.

Kako on misli da bude demokratski lider, sa ovakvom nejednakošću između njega lidera političara koji je poljoprivrednik i sirotih seljaka, čiji prihodi nisu 619 miliona, koji jedva zarade svega 619 evra, a ne 619 miliona. Ogromna je to razlika, gospodine Đilas, da bi vi bili uticajni u tom biračkom telu. Hvala.

Koliko ljudi vole nepravdu, to je čudo. Ljudi vole i investicije koje su prave, ne sumnjive, koje donose nova radna mesta, nove tehnologije, koji samim tim donose profit. Ne angažuju vlasnici firmi radnike zato što ih vole, već zato da bi zaradili i da bi profitirali. Ali, radnici i sindikati treba da učine sve da se napravi neka ravnoteža između kapitala i rada, da sve više novca preraspodeljujemo seljacima i radnicima, odnosno u korist rada.

Ja cenim što to Vlada pokušava i što pokušava jednakom dotacijom penzionerima od pet hiljada dinar, malo više učini onima sa najnižim penzijama. Onaj sa najnižom penzijom od 11 hiljada dinara, kada dobije pet hiljada dinara, njemu je to pola jedne penzije, a onaj koji ima penziju od 100 hiljada, njemu je to 5% penzija. Mislim da treba uvek pomagati slabijima, one sa nižim primanjima, i bože moj, investicije treba da budu u korist privrednog razvoja, a tu sindikati, čak i nedostatak radne snage, ima da omoguće da se sve više novca rasporedi u korist radnika.

Ja sam dužan da o nejednakosti pričam još više. Koliko naši ljudi i kada su na ugroženim područjima, cene tu nejednakost, koliko je ne vole. Lista Sloboda Dragana Đilasa, Leposavić - 23 glasa, Srpska lista - 6.777, Mitrovica 55 glasova, Srpska lista - 7.118, Zubin Potok Srpska lista - 4.142, on 17 glasova Đilas. To je Rada Trajković, Rašić i Đilas, ekipa Kurtijeva, to Kurti zahvaljuje zbog oslobođenja 2001. godine, što su ga oslobodili, uprkos pravosnažnoj kazni od 15 godina zatvora. Zvečan - 4.150 prema 18, Obilić 1.127, Đilas nula, mislim Đilas nula glasova, ovo nula figurativno. Srbica - 109, Đilas - dva, mora da su dva Albanca glasala za njega. Dakle, Vučitrn - 1.068 prema tri, verujem tri Albanca glasala za Đilasa, Kosovo polje 321 prema jedan, znači jedan se Albanac na biračkom mestu predomislio, pa nije hteo da glasa za Đilasa, Gračanica „Srpska lista“ - 7.885, Sloboda 168, tu mora da je više Albanaca rešilo da ih podrži, Štrpce - 5.122, Đilasova 26, pa, onda ide Orahovac - 0, Đilas Vitina - 0, Klokot - 0, Gnjilane - 2, Novo Brdo - 0, Osojane - 1, Goraždevac - 1, Klina - 4.

Eto, ni Albanci više neće da glasaju za Đilasa. Hvala.

Uvek je bilo bolje patiti za selom, nego na selu. Gospodine predsedavajući, ja kao neko ko živi na silu i neko ko se bavi poljoprivredom, ja bi rekao nekoliko reči.

Što se tiče riba, ima ih raznih. Dakle, što se tiče podsticaja za ribarstvo pre nas niko nije izdvajao sredstva za to. Mi izdvajamo sredstvo za tovnu ribu i za priplodne matice. To se izdvaja samo u poslednjih nekoliko godina, četiri, pet godina, dotle toga nije bilo. Nije bilo raznih subvencija, 200.000 krava je nestalo zahvaljujući tome. Stočarstvo nije u nekom velikom napretku, ali nije ni u padu.

Zahvaljujući podsticajima i subvencijama, a ribarstvo je takođe deo stočarstva, mi smo postojeću proizvodnju očuvali uprkos tome što broj gazdinstava smanjen zato što je seosko domaćinstvo, odnosno zato što su poljoprivrednici veoma stari. Prosečna starost na selu je šezdeset i jedna godina. Uprkos smanjen broju gazdinstava poljoprivredna proizvodnja ne pada.

Poljoprivreda je, bez obzira na sve mane, jedina izvozna grana sa suficitom koliko ja znam. Znači, izvozimo 2,7 do tri milijarde evra godišnje. Suficit je kada uzmemo banane i južno voće, kafu i sve što uvezemo, uvozeći čak i suhomesnate i druge proizvode, opet nam je izvoz veći od uvoza za 1,2 milijarde. Da su sve druge grane u privredi kao poljoprivreda, mi bi imali daleko bolji odnos između uvoza i izvoza. Moram reći da pokrivenost uvoza izvozom raste uprkos velim investicijama koje znači nabavku opreme i tako dalje.

Poljoprivreda jeste naša šansa. Te potencijale treba iskoristiti, ali prevashodno, treba zadržati postojeću proizvodnju, modernizovati poljoprivredu, podmladiti poljoprivredna gazdinstva, domoći se na neki način EU, ne samo zbog EU, već zbog zajedničke poljoprivredne politike da te subvencije budu pet puta veće koliko su danas veće EU.

Verujem u naše poljoprivrednike, ja verujem da one kada dobiju jednake uslove kada budu u sklopu zajedničke evropske poljoprivredne politike, kada budu imali jednake uslove za proizvodnju da će moći i da će raditi bolje nego evropski poljoprivrednici jer su snalažljiviji, vredniji i u svakom smislu, ako budu imali iste uslove brže će njihova gazdinstva napredovati i brže će sustići poljoprivrednike u EU

Ja verujem u to, veruje većina poljoprivrednika i mislim da nešto što je najznačajnije od ulaska u EU je ta zajednička evropska poljoprivredna politika, jer 45% budžeta EU se izdvaja za poljoprivredu, odnosno za direktna plaćanja i ruralni razvoj. Kad budemo deo toga, ako budemo, ja mislim da će i prerađivačka industrija imati korist toga, jer će biti konkurentnija, imaće, samim tim što su subvencije veće, jeftiniju sirovinu, biće sigurne u obilju te sirovine i moći će da naprave konkurentniji i bolji prehrambeni proizvod nego što ga proizvode trenutno u EU. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ima govornika koji po nešto pomešaju, ima govornika koji pomešaju sve.

Kada najmlađi Titov odbornik koji je pričao o tome kako su srpska vojska, pa i branioci Beograda, o kojima je želeo da govori, vodili hegemonističke ratove i da su porobili sve druge naše narode i narodnosti, je li tako gospodine Martinoviću, i kada najmlađi Titov odbornik se modifikuje, obuče narodnu nošnju i počne da poštuje tradiciju srpske vojske, onda je to modifikacija zapravo, onda pomeša sve. Pomešaš nekoliko ratova.

Gospodine Martinoviću, sećam se Srpsko-turskih ratova u kojima su ruski dobrovoljci, grof Lejevski, jel tako, poginuli tamo negde kod Niša, pomagali su Srbima. Sećam se tih dobrovoljaca.

Sećam se komunističkih, Crvene armije 1945. godine, ali 1914. i 1915. godine nikako ne mogu da se setim branioca Beograda organizovano ruskog porekla.

Mislim da su nam pomagali na nekom drugom frontu, ali da je prethodni govornik malo pomešao istorijske događaje, valjda iz te želje da u modifikaciji iskočiš iz najmlađeg Titovog odbornika, gde se osporavala zasluga srpske vojske i tvrdilo da je vodila hegemonističke ratove i porobila sve naše narode i narodnosti, do toga da je sada srpska vojska vodila oslobodilačke, odbrambene ratove. Pozitivna modifikacija, moram reći.

Što se tiče agrarnog budžeta, ministar poljoprivrede ni slučajno da ne prebacuje pare za razne star projekte. Ponovo kažem, lako je patiti za selom, malo je teže patiti na selu. Prodate gazdinstvo, pa kada se politički kvalifikujete, onda ponovo kupite neku zemlju tamo negde, postanete seljak iz grada i onda počnete da žestoko branite poljoprivredu.

Gle čuda, gde ste bili 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012. godine kada je bio Dušan Petrović, kada je poklano 200.000 krava? Sa tim u vezi da kažem da će do februara meseca Turska kupiti 2.400 tona govedine, pa posle toga još 7.000 tona, da je kupila 10.000 tona ulja itd, da naš izvoz iz poljoprivrede i prehrambene industrije raste u Tursku, to je za pohvalu, koju naravno nismo čuli.

Važan je Putinov rođendan, ali je važno za poljoprivrednike i to da mogu da tove stoku i da imaju tržište gde to da prodaju, daleko za njih, možda, važnije od rođendana predsednika Republike Srbije, predsednika Republike Rusije, princa Aleksandra itd. Za njih je važnije da mogu da proizvedu i da to prodaju.

Gle čuda, imam neku statistiku koja kaže – 2010. godine, a vama sam, gospodine predsedavajući i sekretaru, predao dokumentaciju, prošli put sam je pokazao, kada se uzelo 62.000 evra iz star projekta za stočarstvo na Staroj planini za konsultantske usluge, ono tri tranše za isti dan, tu sam dokumentaciju pokazivao, te godine agrarni budžet je bio 186.636.000 evra. Zapamtite 186 miliona, a kada je počet, to je bila valjda godina završetka, bilo je 136.633.000 evra. Danas je agrarni budžet 54 milijarde, pa neka neko preračuna koliko je to u evrima. To je negde oko 400 i nešto miliona evra.

Ne znam kako neko nema dozu kritike na 186 ili 136 miliona evra, a odjednom je veoma glasan na 54 milijarde plus 600 i nešto miliona za zadrugarstvo.

Još nešto, tu su i krediti iz Abu Dabija, gospodine ministre, za navodnjavanje. To je čini mi se oko 100 miliona evra, mislim da krediti za navodnjavanje idu u poljoprivredu, sem ako se ne modifikujemo i ne pomešamo to sa nečim drugim, pa kažemo – ne, taj novac ne ide u poljoprivredu, ne ide za zalivne sisteme, gde treba negde oko 100.000 ha navodnjavati.

Zalivni sistem iz doba star projekta je bila obična kantica za zalivanje cveća. Jednom sam je pokazao. To je bio zalivni sistem Dušana Petrovića, Saše Dragina, Slobodana Milosavljevića. Oni su zasadili mnogo vinove loze, ali isključivo kod bivšeg premijera i ostavili nas ispod 20.000 ha vinove loze i srušili izvoznu varijantu i mogućnost da dobijemo podsticaj koji je veoma značajan u EU upravo za vinogradarstvo. Umesto da podignu poljoprivrednicima zasade vinove loze, oni su podigli bivšem premijeru i ostavili nas ispod 20.000 ha, a Srbija je nekada imala 70.000 ha. Nama valja i to zanavljati.

Što se tiče stočarstvo, već sam rekao da je nestalo 200.000 krava, da su zaklane, ali zaklano je i mnogo zadruga. Gospodin koji je predavao zadrugarstvo se ne seća, guglao sam, ni jedne izjave o kritici privatizacije zadruga koja nije bila moguća po zakonu, gde su razni mali i veliki tajkuni iz DS kupili za dž zadruge u lažnim dužničko-poverilačkim poslovima. Zadruge su nestale. Konsultanti su uzeli u zadrugarstvu 62.000 evra i svi su se lepo bili namirili i danas kada sve to mora da podižemo, kad moramo da dižemo i poljoprivrednu proizvodnju i prehrambenu proizvodnju, kada moramo da zanavljamo zadruge i po prvi put se izdvajaju sredstva za zadruge, oni ne da nisu izdvajali sredstva za zadruge, već je nestalo 170.000 ha poljoprivrednog zemljišta u zadružnoj svojini u Vojvodini. Tada nije bilo prigovora.

Sada kada su sve uzeli, i zemlju i pare za konsultantske usluge, sada su im puna usta sela, zadrugarstva. Kao – ova vlast ništa nije uradila, a bože moje, oni su sve uradili ali u kontri, da unište poljoprivrednu proizvodnju i time smanje eventualni doticaj novca iz EU prema Srbiji jer je naša proizvodnja bitno smanjena u odnosu na onu koja je bila 2000. godine, 2001. godine uprkos sankcijama i 90-tih godina. Imali smo veću poljoprivrednu proizvodnju nego 2006, 2007, 2008, 2009, 2010. godine.

Bože moj, dok su plaćene konsultantske usluge desetinama hiljada evra ništa nije bilo bitno. Bilo je bitno samo da ne bude sitno. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, reklamiram član 103. i molim vas da prenesete najmlađem Titovom odborniku da ja nisam kriv ako se neko pod tom firmom prepoznao u sali. Takođe nisam kriv ako se neko prepoznao po modifikaciji. Postoji genetička modifikacija i postoji politička modifikacija.

Ja bih voleo da mi najmlađi Titov odbornik pokaže narodnu nošnju koju je nosio do 2010. godine, jednu jedinu fotografiju, da ga vidimo u narodnoj nošnji, da ga vidimo, tog najmlađeg Titovog odbornika, da pitate i da ga zamolite da mi dostavu jednu fotografiju u narodnoj nošnji i ja ću od te političke i profesionalne modifikacije za koju mislim da je najmlađi Titov odbornik uradio, da se izvinim. Ja ću pred celom Narodnom skupštinom reći - ljudi, ja sam pogrešio, čovek oduvek nosi narodnu nošnju, nema nikakvog političkog maskiranja, nema nikakve političke modifikacije, ja sam pogrešio. Ali, da vidim tu fotografiju.

Takođe bih želeo da vidim hiljadu primeraka studije o zadrugarstvu koju je najmlađi Titov odbornik napisao, za čega je od Dušana Dragina i Dušana Petrovića dobio 63 hiljade evra.

Takođe bih voleo da vidim izjavu kojom je do 2012. godine kritikovao u javnosti nestanak zadruga, nestanak zadružnog kapitala, 170 hiljada hektara u Vojvodini, nestanak gotovo svih zadruga koje su imale imovinu koja je vredela više stotina miliona evra i koja je prodata za džabe. Voleo bih to da vidim.

Na kraju, da vas podsetim, što se genetički modifikovanih organizama tiče, morate da podsetite najmlađeg Titovog odbornika na zakon o genetički modifikovanim organizmima, koji kaže da je zabranjeno uzgajanje i promet genetički modifikovanih organizama na teritoriji Republike Srbije i da mu prenesete da je zakon jači akt, izvršni, jači akt, zabranjuje nešto, od deklaracije, jer je deklaracija samo izjava. I kad neko, uprkos zakonskoj odredbi o zabrani, nudi deklaraciju, koja nije obavezujuća, onda taj u stvari želi da zakon ukine a da deklaracijom omogući da na mala vrata prođu genetički modifikovani organizmi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Orlić je jedan detalj zaboravio. Zašto Borko Stefanović hvali Aljbina Kurtija? Zašto?

Aljbin Kurti, poznati terorista, osuđen 2000. godine na 15 godina zatvora, pravosnažno osuđen, pušten je marta meseca 2001. godine od strane DS, pušten je na slobodu i tako započinje njegova politička karijera.

Borko Stefanović hvali Aljbina Kurtija zato što su bili saveznici, zato što su ga pustili i zato što veruju oni, DS veruje, da se na određen način kvalifikovala protiv Srba na Kosovu i Metohiji time što je Aljbin Kurti dobio, mislim, 0,74% više od neke druge albanske liste.

Hoću da kažem da oni koji su pustili Aljbina Kurtija 2001. godine pravosnažno osuđenog zbog terorizma na 15 godina zatvora, verovatno očekuju zahvalnost od istog tog puštenog Kurtija da im pomogne i da se bore ne samo protiv srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, već da u Srbiji otežaju položaj rukovodstva Srbije u pregovorima koji će uslediti sa predstavnicima tzv. „države Kosovo“.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je reč o državnoj pomoći, ja sam i amandmanima na budžet tražio dodatnu milijardu dinara za poljoprivredu.

S tim u vezi, dužan sam da podsetim da sem agrarnog budžeta koji je neko izračunao na 4,99, imamo sredstva za zadrugarstvo. To je preko 600 miliona dinara.

Svi su zaboravili, a moram da podsetim ministra, na 500 miliona dinara iz budžetske rezerve koji su upotrebljeni za interventni otkup pšenice. Dakle, to svakako pripada razdelu poljoprivreda, pa da onih 5% nisu 5%, onih 4,99, da su to daleko više od 5%, ne treba posebno dokazivati onim osobama koje žele to da razumeju.

Nerazumnim osobama je teško to objasniti, jer da im se može objasniti, ne bi ni bili nerazumni.

Dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za poljoprivredu, svi članovi Odbora za poljoprivredu, ne samo predsednik, su više puta, u više godina, tražili da se povećaju sredstva za poljoprivredu i poljoprivrednu proizvodnju. Svi su zaboravili plaćanje obaveza i dugova nastalih još za vreme stranke žutih žohara, 10,2 milijarde, kada je tadašnji premijer Aleksandar Vučić doneo odluku, zajedno sa Vladom, da se to plati javnim dugom. To nikada nije ušlo u bilanse budžeta za poljoprivredu, jer je to pred kraj godine javnim dugom plaćen dug koji je bio prema poljoprivrednicima. Oni su dobili novac, a država je to uknjižila kao dug, kao javni dug koji mora da plati.

Takođe, dame i gospodo narodni poslanici, treba uvećavati agrarni budžet i stav svih članova Odbora za poljoprivredu, nepodeljen stav, jeste da se sledeće godine uvećaju ta sredstva za nekoliko milijardi ili za onoliko koliko zaradimo više, odnosno koliko budemo mogli da se protegnemo, da se toliko pokrijemo. Treba živeti od zarađenog, ne treba živeti od zaduženog i ono što zaradimo više treba podeliti svima. Svi naši građani zaslužuju da imaju više novca, a posebno poljoprivrednici.

Mi želimo da se taj dodatni novac izdvoji za stočarstvo, da se nabave priplodne junice, da se uveća stočni fond, jer nemojmo zaboraviti da je nestalo do 2012. godine 200 hiljada krava, da je izvršen pravi, kako gospodin Atlagić kaže, "kravocid" od strane Dušana Petrovića i njegove ekipe.

Mi imamo potencijal i biljnu proizvodnju koju ne koristi naše stočarstvo. Naši pašnjaci su gotovo opusteli, njima trebaju grla, kvalitetna priplodna grla, trebaju im grla koja će dati solidnu količinu mleka, da ne bi napravili hiperprodukciju mleka, ali će zato dati dobro tele i dobrog tovljenika. Jer, u izvozu goveđeg mesa imamo na "halal" tržištima, po "halal" standardima, po "košer" standardima, jel tako, gospodine predsedavajući, i u Evropskoj uniji imamo šansu da izvozimo značajne količine goveđeg mesa, jer je Evropa napravila hiperprodukciju mleka, visokomlečne krave ne daju kvalitetno grlo za to i stoga su oni uvoznici goveđeg mesa, a mi imamo šansu da iskoristimo biljne potencijale, livade i pašnjake koje sve manje koristimo i tri i po miliona tona kukuruza plus proizvodi od soje i pšenice za stočnu ishranu, dakle, možemo komotno sa 0,33 grla po hektaru da pređemo na jedno, što bi uvećalo stočni fond za negde otprilike tri do tri i po miliona grla, a to bi kroz preradu garantovalo dodatnu vrednost u BDP od sedam milijarde.

Mi taj potencijal ne možemo iskoristiti jedne godine, ali je vreme, gospodine ministre, da ipak malo povećate sledeće godine, da ne bude to ni 5,01, ni 5,02, da ubacimo jednu milijardu, dve, posebno za ovaj interventni otkup, da ne koristimo budžetske rezerve jer one možda trebaju za neke druge namene, za ne daj bože nekih nepogoda, itd, da probamo da ubacimo za nabavku mineralnih đubriva, to je posebna stavka za Direkciju za robne rezerve, za mineralna đubriva i interventni otkup tako što bi se mineralna đubriva menjala za pšenicu i kukuruz, kukuruz menjao za tovljenike, svinje i goveda i na takav način ne bi izgubili novac, to ne bi bio trošak, već bi taj novac imali u robi i mogli da reagujemo na tržištu, očuvamo stabilnost cena žive stoke, a tako i preradu stabilizujemo. Na takav način ne bi gubili novac, već bi tu vrednost sačuvali i sprečili proteste poljoprivrednika, jer bi mogli da utičemo kroz otkup, kroz zamenu i razmenu, na cene poljoprivrednih proizvoda i cene žive stoke. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad govorimo o reviziji, na veoma ozbiljan način treba izvršiti reviziju prihoda određenih poslanika koji taj novac nisu zaradili. Treba sankcionisati nerad.

Zamislite koliko subvencija, a to neko ne želi da kaže, se može isplatiti za novac koji će ova gospoda koja svoj posao ne rade mesecima, gotovo godinama, koliko tog novca dobiju samo danas. Dakle, da slobodno procenim, radi se o oko 150 hiljada dinara dnevno, bez obzira zasedali, ne zasedali.

Danas su dve poslanice ili dva narodna poslanika ženskog pola, Gordana Čomić i Aleksandar Jerkov, uredno naplatile putne troškove od Novog Sada do Beograda, pri tome primaju platu, kao i svi drugi koji nisu došli, a svoj posao ne obavljaju. Ko će da izvrši reviziju i da građanima koji su glasali za njih da budu u parlamentu jasno kaže koliko košta taj nerad?

Evo, uzmimo za primer gospodina Ješića, kada ste ga poslednji put videli u Skupštini? Dakle, da uzmemo gospođu Mariju Janjušević. To su dva narodna poslanika iz Inđije, koja, za razliku od moje malenkosti, svoj posao ne rade.

Za gledaoce koji prate ovaj prenos, da znaju da su njihova primanja istovetna kao i moja, ali za razliku od mene, oni na posao ne dolaze. Ako slučajno navrate u Beograd, oni se upišu za putne troškove. I vreme je da neka revizija utvrdi koliko je to koštalo građane Srbije, koliko to subvencija može da bude za tovljenike, prave tovljenike, koliko može da bude za ribarstvo, koliko smo mogli isplatiti zasada voćnjaka, koliko smo mogli staviti zalivnih sistema, za nešto što smo plaćali gospodu koja godinu dana bojkotuju Narodnu skupštinu, a da ja pravi razlog do dana današnjeg ne mogu da utvrdim. Dakle, niko im ovde nije lupio ni čvrgu.

Trinaestog juna sam od sekretara dobio podatke, posle šest-sedam meseci bojkota poslanici opozicije, po statistici koju je vodila ova CRTA, Otvoreni parlament, su govorili ukupno 571 sat, čine jednu trećinu parlamenta, a vlast koja čini dve trećine parlamenta je govorila 548 sati. Dakle, nije tačno da nisu imali šta da kažu. Nije tačno da je bilo medijske blokade, jer su uglavnom u 95% slučajeva prenosi išli direktno. U onih nekoliko procenata je to pomereno kao snimak zbog prenosa reprezentacije.

Ja želim da znam, kao i građani, koliko taj nerad košta, posebno nerad Boška Obradovića, zvanog Boškić-Ljotić-žutić, koji je krenuo geslom Dimitrija Ljotića – ne trebaju nam glasovi, trebaju nam borci i upada iz institucije u instituciju primenjujući silu, pri tome čupa saobraćajne znake itd? Građani ga za to nisu platili.

Prema tome, gospodine ministre, bilo bi dobro da se makar, pošto kazne nema, da se makar utvrdi građanima i predoči koliko je taj njihov nerad koštao, koliko su uzeli dnevnica, koliko je Bošku Obradoviću plaćeno za troškove stanarine. Postoji osnovana sumnja da mu plaćamo stanarinu za njegov stan, koji je na nekog prijatelja registrovao, a novcem ga je kupio od sredstava koja su namenjena za izbornu kampanju i koja nisu vraćena u budžet, već su preko fiktivnih preduzetničkih radnji novci ispumpani, što kaže Nenad Čanak, i završili u njegovim džepovima. Sa tim novcem je kupljen stan. On se vodi na nekog njegovog prijatelja iz Ivanjice. Pri tome je uzeo i 35.000 dinara mesečno da mu plaćamo stanarinu. I dok Skupština plaća njemu lični dohodak, stanarinu itd, hranarinu, on uglavnom vreme provodi silujući saobraćajne znake, čupajući, lepeći nalepnice itd.

Organi gonjenja treba da počnu da rade svoj posao, a mi građanima da kažemo, da utvrdimo revizijom koliko je tačno koštao nerad, da građani na sledećim izborima znaju za koga ne treba da glasaju, ko neće vršiti svoju funkciju, ko neće raditi u njihovom interesu, ko neće čak biti ni protiv vlasti, neće ni oponirati, dakle, neko ko želi da se u Skupštini samo kvalifikuje za lične dohotke i za putne troškove, a pri tome ni na kraj pameti im nije da rade svoj posao za koji su itekako dobro plaćeni. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovi iz opozicije koji su nas kritikovali, kao tobož, zbog malih subvencija, koji pri tome zaborave da se malo kritički osvrnu na vremena kad ih uopšte nije bilo, ali kad su oni primali novac, dok sam ja govorio o troškovima koje prave ovi koji bojkotuju rad Narodne skupštine, a ne bojkotuju lične dohotke, da ponovim da su danas gospođa Čomić i gospođa Jerkov, koja je prošla sve obuke, one političke obuke u CIA, verovatno su je tamo naučili da ne mora da radi svoj posao, da može da bude plaćena i za nerad, danas su uredno ubrale jedno 8.000 dinara troškova za putovanje, plus dve dnevnice 7.000, 15.000, bog da te vidi. Za tih 15.000 mi smo mogli nekom poljoprivredniku isplatiti subvencije, za recimo 4ha, za dva grla stoke, za jednog tovljenog bika itd, međutim, mi smo se opredelili da plaćamo nerad.

Građani Srbije koji su birali ovu Narodnu skupštinu za svoj suverenitet preko nas preneli na Narodnu skupštinu, a mi smo je preneli na Vladu i kao neko ko brani suverenost građana. Ja tražim da se u potpunosti istina dozna i da se tačno kaže koliko su nas koštali ovi neradnici koji danima, nedeljama, mesecima izbegavaju da rade svoj posao, koliko su nas koštale ove secikese, zgubidani, da se tačno izračuna i da se predoči građanima Srbije da na narednim izborima znaju za koga ne treba glasati. Hvala.

Dame i gospodo, ja neću govoriti o amandmanima. Želim da u ime poslaničke grupe Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka i mnogih drugih kolega, čestitam Srpskoj listi, na veličanstvenoj pobedi, osvajanju svih deset mandata, na izborima u našoj južnoj pokrajini. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ima ljudi koji su jako zaboravni, a imaju razloga da budu zaboravni, materijalnih razloga. Dakle, agrarni budžet je preko 5%. Ni ministar, a ni onaj stariji gospodin, koji se često modifikuje, nisu u pravu. Dakle, u agrarni budžet treba da spadnu svi troškovi koji su vezani za agrar.

Zaboravili ste zadrugarstvo, sredstva za zadruge. Gospodin Krkobabić, koliko ja znam, ima preko 600 miliona dinara. Znači, nije agrarni budžet 4,9999, nego je agrarni budžet prešao 5% kada pridružimo sredstva za zemljoradničke zadruge. Valjda zemljoradničke zadruge spadaju u agrar.

Ali, ja znam jednog gospodina koji je kod Dragina i Dušana Petrovića bio drag gost. Tada je razdeo poljoprivrede bio 22 milijarde. Sredstva za subvencije su sada negde 43 milijarde i 711 miliona, a onda su bile negde oko 22 milijarde. A onda mu to nije smetalo što je to, recimo, 2%, 3% ukupnog budžeta, već naprotiv, to je bilo super. A, zašto?

Ovde mi treba da raspravljamo o investicionim fondovima. Pa, hajde da raspravljamo malo o Svetskoj banci. Svetska banka je nama dodelila kredit za start projekat od 17 miliona. On je bio namenjen Staroj planini, zapamtite, poljoprivredi na Staroj planini, ali su se pojavili razni konsultanti iz Zemuna, Beograda itd, koji su uzeli glavninu tih para. Pare namenjene za poljoprivredu i stočarstvo na Staroj planini su završile u njihovim džepovima.

Sada, ako dobijete 63.000 evra iz start projekta za Staru planinu, neosnovano za neko svoje udruženje, onda vi imate materijalni interes da zaboravite da su nekad subvencije bile manje za 130%, onda zaboravite da je agrarni budžet bio dva i po puta manji nego sada zato što postoji snažni materijalni interes. Zaboravite i onda da je Ivana Dulić Marković uvozila genetski modifikovane proizvode od soje, a sada uprkos zakonu koji brani uvoz genetički modifikovanih organizama i promet na teritoriji Republike Srbije, i proizvodnju, vi tražite deklaraciju i izjavu, zalaganje, uprkos tome što imate zakon koji to brani.

Dakle, postoji snažan materijalni interes pojedinaca ovde da prigovaraju Vladi, odnosno da time brane one koji su ih debelo finansirali. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 103, 108, 106. Treba da imate razlog za povredu Poslovnika. Taj razlog nije postojao. Gospodin se sam prepoznao i, gospodine predsedavajući, vi se svakako sećate i kolege poslanici da sam nekoliko puta pokazivao finansijsku dokumentaciju koja govori o tome da u periodu od 2007. do 2012. godine iz STAR projekta, a to je kredit Svetske banke, koji vraća naša država, umesto za razvoj stočarstva na Staroj planini, raznim konsultantima isplaćeno više miliona evra. Među njima je jedan stariji gospodin dobio na fakture sa svojim potpisom 63.000 evra. Sada se govori da su to bili strani istraživači. U tim fakturama to ne piše.

Dakle, radi se o udruženju koje vodi taj stariji gospodin i to udruženje je dobilo 63.000 evra po fakturama koje je potpisao taj stariji gospodin. Dakle, šta je tu bilo namenjeno razvoju stočarstva na Staroj planini ja sam pokušao da istražim. Oni koji su puštali taj novac, a radi se o stranci bivšeg režima, ovim žutim žoharima, su otprilike to tumačili ovako, da je stoke nestalo na Staroj planini, pa eto novac nije mogao da se upotrebi za razvoj stočarstva na Staroj planini, pa je upotrebljen za konsultantske usluge raznim konsultantima, među kojima je bio i jedan stariji gospodin koji ovde hoće da nam kaže da je 22 milijarde iz 2012. godine, veće nego 54 milijarde ove godine uz isti kurs.

Još nešto da kažem, na ovo se dodaju i sredstva za zadruge a neko ko je predavao zadrugarstvo na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu bi svakako znao da to treba dodati na ovih 54 koma nešto milijardi i onda dobijete veću cifru u agrarnom budžetu i procenat od 5%. Hvala.

To je vezano za član 107. To ste vi tražili.

Zbog dokumentacije koju ste zatražili na osnovu člana 107, faktura broj 1, od 10. decembra 2010. godine, kaže – na osnovu opomenutih ugovora uplatite na ime avansa iznos od 40% od 60 hiljada evra, 24 hiljade evra.

Ovde potpis jednog starijeg gospodina, koji danas toliko žarko govori o tome da naš budžet od preko 5% agrarni nije dovoljno dobar kao tadašnji od 2%. Evo te fakture br. 1, zapamtite datum 10. decembar 2010. godine, avans.

Idemo dalje. Istoga dana faktura broj 2, neverovatno. Slobodan Teofanov, čuveni pomoćnik ministra, kasnije poznati u Pajtićevoj Vladi po dodeli subvencija isključivo žutim kadrovima.

Onda dalje, faktura broj 2, 10 decembar 2010. godine, isti datum, a faktura broj 2.

Al, se štancuju fakture onako posebno kada si stariji gospodin. Dakle, faktura broj 2, kaže – uplatite na ime druge tranše, već druga tranša isti dan druga tranša, evro 60, 30% ovde, 18 hiljada, jel tako? Onih 24 hiljade i ovih 18 hiljada, koliko je to, 42 hiljade evra. Isto, to je druga tranša istoga dana. Obratite pažnju ponovo.

Faktura broj 3, takođe finansijski dokument, kaže, na osnovu opet istog člana, uplatite na ime treće tranše, pa kaže iznos od 25%. To je sve ukupno 95%, kaže - molim vas uplatite 15 hiljada evra. Znači, došli smo do 57 hiljada evra. Evo, ovako, isto potpis tog gospodina, ali znate šta je zanimljivo? Što su dva pomoćnika potpisala da bi to izgledalo kao tri dokumenta, u tri različita datuma itd, a radi se o istom danu, tri tranše, 57.000. Evo, ovde dokument da je to isplaćeno, Ministarstvo poljoprivrede, još piše da korisnik traži plaćanje aktivnosti i po završetku ugovora. Ukoliko mu se ugovor aneksira, biće potrebno da vrati veću sumu evra. To ministarstvo stavlja primedbu da se isplati ostatak, a ovde od 60.000 isplaćeno 57.351 evro.

Na sve to, na latiničnom pismu posle toga, stariji gospodin se obraća Ministarstvu poljoprivrede, na latiničnom pismu, sa engleskim zaglavljem i kaže da mu isplate prvo, evo ima stranog konsultanta iz Irana jednog Kavebu Sarmastu, tako se zove gospodin, ovde piše Sarmastu, za koga ne znam da li je bio uopšte ovde, da se isplati 2.900, pa još 1.050 za neko putovanje, pa još štampanje publikacije 1.370, pa još troškovi organizacije u Požarevcu 2.100. To je daleko više od 63.000 evra koje sam ja naveo, a publikacije koja je navodno štampana u 1.000 primeraka nigde ne mogu da pronađem. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću odmah na početku da pozovem, ne samo srpsko stanovništvo, već svo ugroženo stanovništvo na KiM, pre svega srpsko, ali i ono drugo koje se saoseća sa Srbima, koje glasa po svojoj savesti, da glasaju za Srpsku listu. Da glasaju za Srpsku listu po svojoj savesti, zato što čvrsto verujem da se po svojoj savesti i svesti ne može glasati za Nenada Rašića ili Nenada Rašićija ili za Radu Trajković, Radu Trajkovići.

Posebno apelujem na poljoprivredno i seosko stanovništvo koje živi u enklavama, ne da pokažu svoju ljubav prema svojoj zemlji svojim glasom, oni su tu ljubav pokazali samim opstankom u najtežim mogućim uslovima. U malim logorima za Srbe u Evropi, pod zaštitom NATO pakta. Na njih apelujem da po ko zna koji put pokažu još jednom svoju hrabrost i izađu na izbore i glasaju za Srpsku listu, da ubede i druge, komšije, koji saosećaju sa njihovim patnjama da glasaju za Srpsku listu.

Glas za Srpsku listu je dobar i za poštene Albance koji žele da ne žive protiv Srba, već žele da žive pored Srba i sa Srbima. Bilo bi dobro da se odreknu svog kriminalnog rukovodstva, koje je na kriminalan način, kao ubojice, kao kriminalci došlo na vlast uz pomoć svojih sponzora. Sponzori će biti i otići, a Srbi će ostati, to Albanci treba da znaju, na svojoj zemlji, u svojoj pokrajini.

Dame i gospodo, ne sumnjam da će Srpska lista osvojiti sve mandate, ne zahvaljujući samo našem apelu, već, pre svega, veri tog naroda koji opstaje na tom prostoru.

Danas je, ne zbog Srba na Kosovu, već zbog novca, u Srbiji u poseti osoba koja se zove Nikos Statopulos, „BS partners“. Govorimo o investicionim fondovima. On je došao da zaštiti svoju investiciju u Srbiji. Tako barem kažu ove luksemburške televizije. On je predsednik „Junajted grupe“, mlađi partner u „BS partnersu“. Oni su to kupili od „KKR Junajted grup“, koja je registrovana u Holandiji.

Ta njegova investicija, po mom razmišljanju, je bila kupovina vlasništva, „BS partners“ time ništa nije investirao u Srbiju. „Junajted grupa“ je registrovana u Holandiji. Zašto u Holandiji? Zato što tamo nosilac potvrde ima dokaz o vlasništvu. Veoma je teško u Holandiji proveriti ko je vlasnik određene firme. Sve druge firme su mu registrovane u Luksemburgu, pa i televizije. Njegova televizije ovde ne plaćaju porez. Njegove televizije, jer on sad je vlasnik „Junajted grupe“, a time i „Junajted medija“ i svih televizijskih kanala, koji ovde glume prekogranične kanale. On je vlasnik prevare.

Njegove televizije nisu registrovane u Srbiji. On je kupio to. On je predsednik „Junajted medija“. „Junajted medija“ i „Dajrekt medija“ su Đilasove. Imam ovde dokaz kako „Junajted grupa“, odnosno „Junajted medija“, „Dajrekt medija“ prebacila deset i po miliona. Da li su to bile pare, a to nije novac samo za zgradu koju je platio Šolak? Da li je to bio novac za finansiranje političkih partija i političkih aktivista koji su u Srbiji putev ove transakcije, ostaje nam da nagađamo, ali uzajamna veza je svakako poznata. Njegovi mediji nisu registrovani ovde, oni su prekogranični. On se žali i kaže ovako za Srbiju – problem sa vladavinom prava, nezavisnim pravosuđem, slobodom medija, stabilnim poreskim institucijama. To su njegove primedbe. Neko ko je samo pre svega mesec dana kupio „Junajted grupu“, a samim tim i ove prevarantske prekogranične kanale ovo govori.

Mogu delimično sa njim da se složim. Ove sudije koje su 2008, 2009. godine izabrali ovi žuti žohari, bi trebali da se postaraju da ta njihova prevara ne funkcioniše ovde. Ako ste vlasnik Investicionog fonda, onda se morate starati da vaše investicije budu zakonite. Oni još uvek nisu stigle u ovu zemlju. On je investirao u Dejvida Petreusa, bivšeg ševa CIA-e i bivšeg komandanta vojnih snaga koji je bio vlasnik KKR-a, koji je bio prethodni vlasnik „Junajted grupe“. Taj novac nikad nije stigao u Srbiju, ali on želi da pokaže da je novac koji je uložio u bivšeg šefa CIA-e, da je to uložio u Srbiju. Ne, taj bivši šef CIA-e, koji je kupio „SBB“ koji se razvio na EPS-u, na privilegijama koje su mu davali Dragan Đilas, Boris Tadić i ta ekipa, njihov prvi investitor je bio Soroš. On je investirao IBRD. Ovo su sve promene vlasništva.

Ja apelujem na njega da razmisli kolika je vladavina prava, kad već priča o poreskim institucijama, da vara državu Srbiju. Sam Jugoslav Ćosić je priznao da su im sve kompanije u Srbiji u minusu. Kako to, gospodine Statopulos, plaćate i kupujete za 2,6 milijardi „SBB“ i „Junajted grupu“ gde je glavna perjanica „SBB“ i ovi prekogranični kanali, plaćate za 2,6 milijardi?

SBB godinama iskazuje gubitke, Adrija njuz, koja pokušava ovde da pokaže da je vlasnik N1 televizije, a pravi vlasnik je Adrija Njuz iz Luksemburga, da ovde Jugoslav Ćosić glumi direktora, ta firma je ovde u gubitku 7,5 miliona evra, u gubitku SBB. Očigledno je da se novac ispumpava, jer sam Jugoslav Ćosić govori da su prihodi 500 miliona evra u okviru sistema. Taj sistem je kupljen za 2,6 milijardi, a onda prigovarate, kablovski operator, uglavnom kablovski operator, koji je, gle čuda, samo u Srbiji mogao da bude i vlasnik televizijskih kanala Statopulosu. Zamislite prodavca štampe koji ima svoje novine. Evropa nam govori da ne možete da budete vlasnik cevi i vlasnik gasa, da ne možete da budete vlasnik struje i vlasnik žice. Ali, odjednom možete da budete samo u Srbiji vlasnik kablovskog operatora SBB i da budete vlasnik televizijskih kanala. Naravno da su oni preskočili sve nacionalne kanale i sebe poređali na mesto broj jedan i mesto broj dva. Pri tome, ti kanali nisu registrovani u Srbiji, nego u Luksemburgu i navodno reemituju program.

Gospodine Statopulos, reemitovanje po Zakonu o potvrđivanju Evropske konvencije o prekograničnim televizijama i naš Zakon o medijima kaže isto. Reemitovanje je istovremeno preuzimanje medijske usluge, bez izmena, dopuna i prekrajanja. Znači, istovremeno preuzimanje. Nema nijednog dokaza da su N1 televizija, Nova televizija, Sport klubovi, Sinemanija i drugi kanali u vlasništvu SBB-a, registrovani u Luksemburgu, bilo gde emituju program, sem u Srbiji. Ako nema emitovanja u Luksemburgu ni u Sloveniji, ne može biti reemitovanja u Srbiji. Prevara očigledna. Samim tim što nisu registrovani, ne plaćaju naknade REM-u, ne plaćaju RATEL-u, ne plaćaju SOKOJ-u, ne plaćaju porez na reklame, a reklamama se bavi CAS medija i Dajrekt medija, koje su vlasništvu Junajted grupe, a one su nekad bile povezane sa Đilasom.

Dakle, Đilas i Šolak prave biznis još uvek kroz tu grupaciju, imaju odgovarajući novac za to, imaju odgovarajuće položaje. Šolak vozi avion od 55 miliona evra, ide sa golf na golf turnire i podsmeva se i kaže da on nije poreski obveznik u Srbiji, nego u Švajcarskoj. Čekaj malo. Svi ti biznisi u Srbiji su u minusu, a ti imaš prihode, kupio si avion od 55 miliona. Odakle taj novac? Ispumpavanjem para preko lažnih prekograničnih televizija, tako što im plaćaju za reemitovanje i više evra po jednom korisniku, a u Srbiji imaju 900.000 korisnika. Najlakše se tako ispumpa novac – moj operator uzme pare, ja operator uzmem pare od građana kao pretplatu, tu pretplatu ispumpam tako što prebacim pare na kanale koji su registrovani na mene lažnim prekograničnim napolju, ne plaćam nikakve poreze, naknade u Srbiji, nikakve dažbine i ispumpam taj novac napolje i ovde ostavim gubitak i pri tome Jugoslavu Ćosiću koji pravi gubitke dam platu 4.000 evra i interes u privatnoj firmi od 12.000 evra. Voditelji novinari u N1 televiziji čiji je Adrija njuz u gubitku imaju plate po 3.000 evra, to da znaju vlasnici i novinari naših regularnih medija.

Zamislite šta bi bilo kad bi svi mediji uzeli, naši domaći, i fiktivno se registrovali u Luksemburgu i rekli – mi smo prekogranični mediji, mi ne plaćamo ništa. Od čega bi živeo RATEL, REM itd? Ko bi plaćao porez na reklame u državi Srbiji domaćim kanalima koje pušta na SBB-u i koji prave 80% gledljivog programa? Junajted grup, odnosno SBB, ne plaća ništa, gospodine Stratopulos. Ništa im ne plaćaju. Iako ti domaći kanali finansiraju i REM i RATEL i SOKOJ, izvođače itd, oni ne dobijaju ništa, iako svoj proizvod, program koji prave novinari, kamermani, montažeri, moraju besplatno da ustupe SBB-u, u suprotnom neće biti vidljivi svim gledaocima, njima ne plaća ništa. Ne plaća ništa ni prekograničnim kanalima, ili veoma malo, regularni kao što je Euro sport, BN i razni drugi, važeći pravi prekogranični kanali. Samo ovim lažnim prekograničnim kanalima plaća i po nekoliko evra po korisniku.

Cilj je ispumpati novac iz jedne svoje kompanije u Srbiji, prikazati ovde gubitke, novac prebaciti u Luksemburg, na Maltu i Švajcarsku i onda licemerno kažete – ja nisam poreski obveznik u Srbiji, ja u Srbiji pravim gubitke, tako što sam ispumpao pare, kupio sam vilu na Ženevskom jezeru, kupio sam „falkon“, ili kako se zove marka tog aviona, od 55 miliona evra i ja prezirem vas Srbe, ali uzimam vaš novac, iznosim ga napolje.

To što ih je kupio investicioni fond za 2,6 milijardi, to je čist dokaz da te firme, majke firme, ćerke firme, sestre firme, prave i te kako dobit. To je potvrda onog što ja tvrdim, da se novac ispumpava, i to „BS partnersu“, i ovaj mlađi junior Stratopulos svakako zna i on je došao da zaštiti to. On tvrdi da su oni ovde nešto progonjeni ili zapostavljeni. On koji ima dominantan položaj i treba proveriti, i voditi istragu protiv ljudi iz Komisije za zaštitu konkurencije, kako je SBB kupio niz malih operatora i stekao 54% kablovskog tržišta. To je dominantan položaj. Oni do toga ne bi mogli doći bez dozvole Komisije za zaštitu konkurencije. Da je ona radila svoj posao, ona je trebalo da štiti domaće medije, koji žive od reklame i ništa ne dobijaju od SBB-a, a plaćaju sve dažbine Srbiji. Treba da ih zaštite od kanala koji rade na crno, ništa ne plaćaju državi Srbiji, a ispumpavaju novac iz pretplate pretplatnika u Srbiji. To je čista pljačka građana Republike Srbije.

Mi moramo staviti, kako beše ona izreka, tačku na tu pljačku, pa nek „BS partners“ vidi šta će. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što kolega Ševarlić nije prisutan, jer bih želeo da mu objasnim kako se novac zarađuje a ne samo kako se troši.

Najlakše je biti sa rashodovne strane. Kada govorimo o državnoj pomoći, kao neko ko je začetnik i neko ko je gradio industrijsku zonu u Inđiji, po meni najbolju industrijsku zonu, znam koliko nam je nedostajala državna pomoć.

U to vreme političke stranke koje ovde nemaju predstavnike, koji bojkotuju parlament, su uglavnom rasprodavale državna i društvena preduzeća i prodali su ceo kapital. Firme su prodali, radnike otpustili. I, danas kad pričamo o državnoj pomoći, ona je veoma neophodna, neophodna je kao izgradnja infrastrukture, da se pojave nove industrijske zone, da uposlimo naše stanovništvo, a kolege poput Ševarlića treba da znaju da u globalizaciji, gde se u svetu pale carinske stope, da se sredstva za rad veoma lako sele, da nismo samo mi bogom dani.

Kad govore o jeftinoj radnoj snazi treba da znaju da postoje zemlje u kojima radnici rade ceo dan za jedan dolar, a da se danas sredstva za rad veoma lako mogu seliti i mi tu moramo biti oprezni.

Sem državne pomoći zlata je vredno i dualno obrazovanje. Da pokažemo potencijalnim investitorima da sem državnih olakšica koje valja kontrolisati mogu da dođu u zemlju sa kvalifikovanom radnom snagom koja je vešta, koja je snalažljiva i koja je vredna, a to pokazuju širom Zapadne Evrope. Mislim da je vreme da preko investicija koje dolaze zahvaljujući državnoj pomoći, da to pokaže i u sopstvenoj zemlji. Naš narod je vredan, častan narod i ukoliko bude imao šansu kakvu imaju evropski narodi, oni će i te kako znati da iskoriste.

Meni je žao što gospodin Ševarlić nije tu da mu objasnim da u vreme Vlade koja je zaklala 200.000 krava, da je izvršen, po meni, kravocid, da veoma bitna državna pomoć sa subvencijama podsticajima, jer cela zajednička evropska poljoprivredna politika počiva na njima. Kad bi naši poljoprivrednici ušli u EU, ako uđemo u EU, koja je takođe bremenita nekim problemima, ukoliko se domognemo zajedničke evropske poljoprivredne politike, naši poljoprivrednici će lako prešišati njihove, zato što njihovi u ovom trenutku imaju pet puta veću podršku.

Sa podrškom koju imaju evropski poljoprivrednici vrlo brzo bi mi njih, ne samo stigli, nego prestigli. Subvencije u poljoprivredi ne treba davati profesorima Zemunskog poljoprivrednog fakulteta, poput gospodina Ševarlića.

U vreme kad su subvencije bile 19 milijardi, a danas su 44, gospodin Ševarlić je iz STAR projekta, koji je bio namenjen razvoju stočarstva na Staroj planini, dobio od Dušana Petrovića 62.000 evra. Ja sam više puta pokazivao te dokumente sa njegovim potpisom, sa fakturama, i tvrdim da su tačna.

Tada mu nije bilo bitno ni genetički modifikovani organizmi, ni visina subvencija, ni podsticaja, ni da li je to 5% ili je samo 2% od budžeta. Danas kada su podsticaji i kada je razvoj poljoprivrednog budžeta veći od 5%, kada tome dodamo sredstva za zadruge kod gospodina Krkobabića, ta sredstva su daleko iznad 5%.

Danas mu to smeta i ja bih se sa pravom zapitao da li je on za razvoj poljoprivede ili i dalje misli da treba dodeliti 62.000 evra, tako nekim profesorima da bi podržavali propalu poljoprivrednu politiku, kakvu su vodili ovi žuti žohari.

Dakle, ja verujem u poljoprivredu, naš biljni potencijal, nama može pomoći da napravimo veći razvoj. Nama fali stočarstvo. Tu fale značajna sredstva, zato što je neko pokrao 200.000 krava i vi ne možete da imate proizvodnju mleka, a ni proizvodnju goveđeg mesa u količinama koje Srbija može da ima.

Mi imamo samo 0,33 uslovna grla po hektaru. Kada bi uzeli evropski prosek mi umesto milion i 650.000 uslovnih grla treba da imamo pet miliona. Vrednost toga žive vage je oko četiri milijarde. Prerađeno ne baš u finalni proizvod, to vredi osam milijardi. Naše klanice rade sa 30 - 40% kapaciteta, a pri tome mi imamo vredne ljude.

Imamo biljni potencijal, imamo klaničnu industriju, imamo poljoprivredno zemljište, imamo pašnjake, fali nam samo još nešto stoke i da napravimo veću proizvodnju mesa, mleka i jaja. Da proizvodnja po hektaru ne bude hiljadu evra, nego da bude četiri hiljade evra vredno.

Mi takođe imamo samo 20.000 vinograda. Mi u Trsteniku i Drenovi imamo jako vredne ljude koji prave kalemove vinove loze u neograničenim količinama. Imamo čak zapušteno poljoprivredno zemljište, čak i u državnoj svojini koje odgovara zasadima vinove loze.

Nekada smo imali 70.000 hektara u Srbiji pod vinovom lozom. Sada nemamo ni 20.000. Vinarije nam rade sa 30% kapaciteta i pri tome i tih 30% popunjavaju dodatnim uvozom grožđa iz Makedonije. Da zasadimo samo 30.000 hektara imamo naše kalemove, naše zemljište, naše vinarije, samo treba naše kalemove da zabodemo u naše zemljište, proizvedemo naše grožđe i stavimo u našu vinariju.

Na 30.000 hektara svake godine prodajom vina, ne vrhunski, već serijski, mi imamo svake godine šesto miliona evra. Zato su bitni podsticaji i oni ne mogu da se obezbede iz siromašne privrede.

Kako Srbija bude ekonomski jačala, tako će subvencije kao i prethodnih godina u poljoprivredi biti sve veće i veće. Valja subvencionisati poljoprivredu, jer poljoprivreda i privredu, jer će poljoprivreda i privreda zaraditi novac, a onda ćemo svi zajedno moći više da trošimo i više da delimo. Hvala.