S obzirom da sam poslednji govornik od narodnih poslanika, a to je više nego očigledno, ja moram reći da država nije 29 noćenja na Svetom Stefanu. Diplomatija nije 29 noćenja na Svetom Stefanu. Diplomatija se ne vodi da napraviš žurku na Svetom Stefanu, da prodaš zemlju za fotelju, što je radio savetnik predsednika Borisa Tadića Vuk potomak.
Ja tvrdim da je ova vlast bila 2006. i 2008. godine u ovoj konfiguraciji, danas Crna Gora ne bi bila odvojena od Srbije. Ja ne sporim državnost Crnoj Gori, ona je tu državnost imala, ali ja sporim Crnoj Gori da bude antisrpska država. Ona nije postala antisrpska država zbog stavova Mila Đukanovića i ne samo zbog stavova Đukanovića, već i Vuka Jeremića. To su dva Vuka Brankovića, dva izdajnika srpskih nacionalnih interesa, dva čoveka koja su prodala svoju nacionalnost, svoju čast, svoju državu zbog položaja i fotelje.
To su servilni ljudi. Zamislite, za 29 noćenja na Svetom Stefanu, vi dozvolite prethodno odvajanje srpske države Crne Gore od srpske države Srbije. To je bilo nedopustivo. To se ne bi desilo da je ova vlast vladala tada. Ne bi bilo nezavisnog Kosova, odnosno, preciznije, ne bi bilo proglašenja divlje države Kosovo, niti međunarodnog priznanja od strane preko 90 država. Da je ova vlast vladala tada, ne bi mi tražili mišljenje Međunarodnog suda pravde od onih koji su priznavali divlju državu.
To su bile tzv. crvene linije koje su obećane američkoj ambasadi da će poštovati, ali samo ako američka ambasada ubedi Albance da ne proglašavaju nezavisnost pre nego što Boris Tadić bude izabran za predsednika Republike Srbije, po drugi put, 2008. godine. To se i desilo.
Boris Tadić je dao zakletvu neposredno pre nego što je pobegao u Bugarsku, jel tako, gospodine Martinoviću? U Rumuniju? U Rumuniju, a mogao je i u Bugarsku, jer Bugari su bili malo veći naši prijatelji. Neposredno pre nego što je pobegao u Rumuniju, dao je zakletvu, 14. februara. Polaganjem zakletve, to kaže Ustav, postajete predsednik Republike. Tri dana kasnije Albanci su proglasili divlju državu Kosovo. Da je ova vlast vladala, to se ne bi desilo.
Potom su Vuk Jeremić, Boris Tadić, oni koji su prodali zemlju za fotelju, potom su izbacili iz igre UN i u pregovore uveli Evropsku uniju. Time su izbacili Rusiju i Kinu. To je bilo ono što su dugovali Amerikancima, koji su tada bili sponzori, nedvosmisleni sponzori te divlje države Kosovo. To je bila njihova diplomatija. Što je još gore, oni su Amerikancima za to platili.
Ovde je odgovor sadašnjeg ministarstva da je Vuk Jeremić i Mirko Stefanović, a to je stric Borka Stefanovića, ovog velikog borca za srpsku stvar koji je, gle čuda, radio u istom ministarstvu gde i Borko Stefanović, on i stric, to može, nema nepotizma kad su oni u pitanju, to ništa ne važi, oni su Amerikancima platili za to dva miliona 369 hiljada 680 dolara. Evo, piše ovde. Da ne kažu ovi nesrećnici koji beže od Skupštine ko đavo od krsta da nešto izmišljam. To je plaćeno ugovorom koji su potpisali Vuk Jeremić i Mirko Stefanović, "Podesta grup", neki Bajt, Robert, itd. To su neke čudne firme. Pošto ja ne plaćam Amerikancima i ova vlast ništa ne plaća, meni te firme ništa posebno ne znače. Ali, platili su im milion i 469 hiljada dolara i 900 hiljada dolara, u dva navrata. Znači, Amerikancima su platili to što su Amerikanci prolongirali proglašenje nezavisnosti divlje države Kosovo na nekoliko meseci, da bi Boris Tadić pobedio na izborima i da ne bi izgubio od Tomislava Nikolića.
To mu se desilo četiri godine kasnije. Ali, to što je bilo četiri godine kasnije, mi smo skupo platili, kao država, kao zemlja. Diplomatija nije samo 29 noćenja i izdaja, diplomatija je i, ja pozdravljam Vladu, predsednika Republike i sve ministre koji su izdejstvovali povlačenje priznanja. Time su pokazali da imaju sasvim drugačiju politiku nego onu koja je vodila Demokratska stranka, koja danas, naravno, nije ovde. Bojkotuje Narodnu skupštinu koja je obrazovana po pravilima, izbornim pravilima koja su oni usvajali. Ovo su oni radili.
Mi to ne bi radili ni u ludilu. Ovu zemlju to skupo košta. I današnja diplomatija, današnja Vlada i današnji predsednik Republike Srbije imaju težak zadatak da iz nemoguće situacije, da od ništa naprave nešto. Pri tome imaju opstrukciju ovih koji bojkotuju sami sebe. I ne znam šta više bojkotuju? Mislim da bojkotuju zdrav razum i pamet, ako toga kod njih ima i zrnce.
Mislim da će njih bojkotovati građani Republike Srbije zbog svega što su učinili, a i zbog onog što čine danas. Danas kao opozicija nastavljaju samo ono što su radili kao vlast, a to je da otežaju položaj Republike Srbije. Još uvek odrađuju posao i obećanje koje su američkoj ambasadi dali, mislim da je bila Dženifer Braš u pitanju, koje su joj dali. I depeše "Vikiliksa" nedvosmisleno ukazuju da se ovo desilo.
Ja sam tražio na ovoj Skupštini anketni odbor za Vuka Jeremića, Vuka potomka, čuvenog, i Borisa Tadića, da se preispita njihova politika za koju sam ja nazvao da je to jedna velika veleizdaja, da je to antidržavna politika. I bez obzira što je država Srbija i Crna Gora bila sastavljena od dve federalne ili konfederalne jedinice, ona je imala svoju teritoriju, ona je imala svoje granice. Sve su to Vuk Jeremić i Boris Tadić pogazili.
Danas ta ista ekipa, pojačana sa Boškom ljotićem žutićem, pokušava da oteža našoj diplomatiji, predsedniku Vlade, Vladi, ministrima i predsedniku Republike da izvade vrelo kestenje koje su oni zagrejali. Oni su učestvovali u izgradnji divlje države Kosovo i Metohije i naš narod i mi kao predstavnici svog naroda, i tužioci koji zastupaju narod u ovim krivičnim delima koje su oni izvršili i koji su dužni da progone tu vrstu kriminala i izdaje, treba da znaju da se takva izdaja i veleizdaja ovih nesrećnika koji su pobegli iz Narodne skupštine ne može oprostiti.
Naša diplomatija se ne vodi samo zbog teritorije, već pre svega zbog ekonomije. Ekonomski rezultati i investicije dižu državu Srbiju, a svaki ekonomski napredak jača i političku ulogu Srbije. Samo napredna, ekonomski napredna Srbija može da štiti sve svoje građane, ali takođe može da štiti i svoj narod u Sloveniji, u Hrvatskoj, u Republici Srpskoj, u bošnjačko-hrvatskoj federaciji, u Crnoj Gori gde je položaj Srba sve teži i teži, u Makedoniji i u svim drugim zemljama gde se oni nalaze. Ekonomski jaka Srbija koja stekne ugled i koja bude imala diplomatiju koju sada ima, koju bude predstavljala predsednik Republike i ova Vlada i njima slične vlasti će svakog dana graditi državu, a time graditi poziciju Srbije.
Verujem, ne u veliku Srbiju, teritorijalno, u veliku Srbiju iznutra, ekonomski jaku koja će doprineti da se ujedinjenjem, da osete potrebu za ujedinjenjem okolne države, pre svega Srba radi. Verujem u savez srpskih država, jer Crnu Goru doživljavam kao srpsku državu. Verujem da oni koji osporavaju Republiku Srpsku i time sopstvenu državu Bosnu i Hercegovinu čine nemoguće i jednog dana će doprineti da ekonomski jaka Srbija ima savez srpskih država i savez sa svima onima. Verujem da će i Bošnjaci jednog dana, uprkos činjenici da su pucali 5. avgusta kada sam posetio selo mog oca u Goraždu, iznad Goražda, opraštam im to, uprkos incidentima, hteti sa Srbima i Srbijom. Verujem u integracije, u snagu Srbije i snagu srpskog naroda koji uvek želi zajedništvo, ne samo sa sobom, već sa svima koji hoće sa njima.