Dame i gospodo narodni poslanici, već kada smo kod stanova nezbrinutih funkcionera bivše vlasti, žutih krpelja, ja ću malo da pričam o osobi koja se zove Dragan Šutanovac, koga sam ja nazvao Dragan „zgrabinovac“. To je onaj kome su najbolji krojač na svetu Tadži iz Turske ako se ne varam, je šio specijalno odelo. Dakle, dolazio je specijalno za njega da mu uzima meru. Tadži je uzeo meru Šutanovcu i „zgrabinovcu“, i šio mu najskuplja odela na svetu. Tako smo imali odelo skuplje od ministra. Znači, na Šutanovac mestu ja to nikako ne bih uradio, na takav način postaješ jeftiniji od odela.

Ali, da se ne bi desilo da je jeftiniji od odela on se naoružao skupocenim satovima koji su vredeli po nekoliko desetina hiljada evra. Radi se o čoveku koji je primio naknadu za livenje uspešne srpske tenkove prelio je u američki čelik. Znači, čovek koji je bio gotovo mađioničar, alhemičar, koji je uspeo srpske tenkove i neke druge delove topove i neke druge delove naoružanja da pretopi u američki čelik. Čim su to uradili zatvorili su livnicu. A da ne pričamo o aferi „Ju-Es stil“ kako, na koji način je privatizovana, počela za vreme „Sablje“ i tako dalje.

Znači, taj Dragan Šutanovac je mnogo voleo novac i na računu mu je pronađeno 300 hiljada evra. Agencija za borbu protiv korupcije podnela je neku prijavu, a sud ga oslobodio kao Šutanovac je ovlastio nekog drugog da mu prijavi pentahaus od 200, 300, 400, 500 kvadrata, čini mi se da je bilo 500 kvadrata na Vračaru, pa on grešan nije znao da ovaj nije prijavio, da je to uknjižio u katastar, pa tako prijave nije došlo, pa nije kriv što je stekao i način na koji je stekao.

Pitam i ministarku pravde, pitam sve vas, pitam građane Republike Srbije, kako je neko sa platom od 1000 evra stekao stan koji se meri novcem od milion evra? Kako je to uspeo neki ministar, alhemičar, čuveni livac koji je srpske tenkove pretvorio u američki čelik. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, ponovo moram da ukažem na neku vrstu korupcije, jer korupcija je strašna stvar. Nema, ne postoje države bez demokratije. Još uvek postoje države bez demokratije zato što verovatno nisu pristale da demokratija bude uvozni imperijalni proizvod. Znači, postoje neke afričke zemlje koje nemaju naftu, pa nisu zanimljive, za uspostavljanje imperijalne demokratije, pa postoje države bez demokratije, ali nema demokratije bez države. Država je pretpostavka za demokratiju. Ako nemate državu onda nemate demokratiju kao Kurdi, Tibetanci i tako dalje, postoje narodi bez države ali korupcija je gadna stvar. Korupcija jede državu, jede institucije i zato je bila država bez države, privid države posle promena 2012. godine i 2013. godine, jer su nosioci koruptivnih aktivnosti svojim aktivnostima koruptivnim pojeli državu.

Dakle, korupcija je ono što najgore urušava državu i institucije i što je najgore takva vlast korumpirana je veoma opasna, kao u Crnoj Gori, ona ne dopušta nikakve reforme i promene, jer je previše profitirala iz korupcije da bi dopustila da se demokratija razvija.

Dragan Đilas je najviše profitirao iz korupcije, Dragan Đilas i Vuk Jeremić i oni ne dopuštaju da se u parlamentu odvija neki demokratski proces, da svojim političkim neistomišljenicima kažem ovo što im govorim i kad su tu i kad nisu tu jer u tom sukobu mišljenja dođemo do neke političke istine gde je bolje ubeđivati nego progoniti. Mi se opredeljujemo za ubeđivanje, a oni su nas progonili i da iz tog ubeđivanja se utvrdi politička istina, a ona se utvrđuje glasanjem. Većina utvrdi šta je politička istina i to je način donošenja odluke u demokratiji. Korupcija suzbija demokratiju. Dragan Đilas i Vuk Jeremić i ovaj bojkot kobajagi bojkot, je najbolji dokaz za to. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, volim sve da potkrepim dokumentima. Ja sam govorio o Draganu Šutanovcu, koga zovemo nas nekolicina Dragan zgrabinovac. Bivši ministar vojske, čovek koji je od vojske maltene napravio družinu Pere Kvržice. Tu je samo vojni orkestar funkcionisao, koliko sam video. Pretopio je sve što se moglo pretopiti, prodavao je tenkove za 5.000 dolara, a recimo njegov saradnik u Smederevskoj Palanci je za jedno veče popio piva u vrednosti više od 5.000 dolara. To znači da je Šutanovac prodavao tenk za jedno večernju zabavu gospodina Hajnekena. Znači, gospodin Hajnekena je popio ceo tenk.

Zanimljiva je presuda kojom je oslobođen gospodin Šutanovac, jer eto on nije znao da njegov punomoćnik nije prijavio nekretninu na Vračaru, pa je zato oslobođen. Ali u toj presudi ima zanimljivih detalja, stan 48 m2, kuća 157 m2, stan 63 m2.

Onda ovako kaže, 5.654 na jednom računu evra, na drugom 6.122, to nije tako strašno, a onda ide 90 hiljada evra na trećem računu, pa onda ide štedni ulog kod Banke Inteze, odnosno 260.856 evra, pa onda u gotovini na računu kod Banke Inteze ponovo 175 hiljada evra. Sve u svemu, to kad saberete dobijete neverovatnu cifru koja je 300, 400 hiljada evra, ili 300, 400 hiljada dolara u zavisnosti koju valutu imate.

Sad je veliko pitanje, kako neki ministar sa platom od hiljadu evra, može da ima ovoliko novca na računu i da se ovaj veliki, recimo sudija Majić, nije pozabavio ovim? Hvala.

Samo da vidim gde sam stao sa ovim nosiocem onih lepih odela. Gospodin Martinović je, ja mislim gospodine predsedavajući, da pitate gospodina Martinovića, on možda ima svežije podatke od mene, ali ovo nije sve.

Dakle, taj funkcioner koji je protiv udvajanja funkcija ili kako to već zovu ovi žuti krpelji, oni su protiv. Ako neko slučajno dobije neku drugu funkcijicu, gospodine Martinoviću, ako slučajno predaje negde, pa to Balša Božović odmah demonstracije, to je jao, ovi imaju dve plate iako predaju, to im je struka da budu profesori, odmah se dovode se žene, „N1“ televizija koja je neregistrovana, ja ne znam kako su oni uopšte ovde dobili akreditaciju. Dakle, odmah se pravi jedna velika priredba, kao eto nekorumpirani žuti se bore protiv korupcije. Neverovatna stvar.

Ali, kada uzmete, gospodin Šutanovac je imao u Upravnom odboru, to je nešto bilo povezano sa vazduhoplovstvom, koliko ja znam, mesečno je imao verovali ili ne, pored plate ministra, zamislite kada ministar ide u Upravni odbor da bi još mesečno dobio 671.835,00 dinara.

Dakle, to je neverovatno. Ja mislim da je gospodin Šutanovac, gospodine Martinoviću, morao da ima jedan veliki sef, da sve te novce, kako ono beše - čiko, zar je ovaj sav lebac tvoj? Tako da mislim da treba gospodina zgrabinovca pitati – gospodine zgrabinovac, da li je ovaj sav novac vaš? Za taj novac se može recimo isplatiti tri hiljade penzija. Za ovih 671.835,00 dinara mesečno ste mogli da isplatite ja mislim negde oko 30 penzija. Dakle, 30 penzija, 30 penzionera je bilo ožalošćeno i nije imalo penziju, zato što je gospodin zgrabinovac uzeo sebi za pravo da na platu od hiljadu i na sve one evriće, dolare, 300 hiljada, 100 hiljada itd, uzme još 30 penzija Upravnom odboru, odnosno 671.835,00 dinara. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo da dopunim, gospodine predsedavajući recite gospodinu Martinoviću, da ta advokatska gromada, kako se zove, Gajić, je svojevremeno bio predmet baš borbe protiv korupcije. Ne znam kako se zvao direktor, već sam zaboravio, iz Demohrišćanske stranke i tako nešto, zajedno sa njim je privođen. Verovatno ga je ovo žuto pravosuđe, verovatno su ga pomilovali, ali da bude naravno protiv nas.

Uglavnom, ja mislim da je on hapšen u aferi „Geneks“, ako se ja ne varam. To je ta velika advokatska gromada itd, da ne govorim zašto je rođen u Marseju, do čudnih zaključaka bi došli, generacijskog onako niza, bolje mi je da ćutim, a za njega još bolje. Dakle, to bi onda, kad bi tu povuko neku krvnu liniju, do svega bi došli, mislim čak možda i do Gestapa, nisam siguran, ali bolje da ćutim.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji korupcija stranačka. Kako gospodin Boško Obradović Boškić Ljotić levoručica, kupuje svoje poslanike. Svi znate da je on bio protiv masona, a ispostavilo se da mu uz desno krilo, desno koleno sedi masonka Marija Janjušević. Ali, ima i Zoran Radojičić koji se usprotivio tome, koje se usprotivio stranačkoj korupciji.

Dakle, iznosio sam, kolega Martinoviću, i vi, iznosili smo podatke vezane za korupcij. Evo, kaže Radojičić, a za mene je pozitivno iznenađenje, piše svojim članovima Dveri - ćutimo i na finansijske malverzacije i ozbiljan kriminal u koji smo uvučeni bez našeg znanja. Finansije Dveri se kriju i od države i od članova i funkcionera stranke. Jedan izveštaj se šalje unutrašnjoj strukturi, drugi državi, a treći, onaj stvarni i poznat nekolicini ljudi, niko od nas ne zna stvarne tokove novca. Možda oni ne znaju, ali ja znam pa ću ubuduće pričati. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, zamislite kada jedna stranka u izbornoj kampanji za tri meseca potroši 5.665.000 na elektro radove i to sve na preduzetničke radove, PR, MK-TEL, samostalna elektronska radnja Stari Banovci itd, Branislav Simidžija PR, MK-TEL i potroše 5.665.000. Radi se o velikoj korupciji. Radi se o ispumpavanju novca koji je dobijen za kampanju na predsedničkim izborima kampanja se održavala krajem 2016. i 2017. godine, novac je država dala negde čini mi se oko 30-ak miliona i ukoliko se taj novac ne utroši u kampanju obaveza je bila, po zakonu, da se novac vrati državi, znači u budžet. Znači, radi se o pljački budžeta i vi uzmete taj novac da možete unutar da podmićujete određene članove u rukovodstvu, a dokazaću i kako.

Dame i gospodo narodni poslanici, znači, samo za elektro radove u dve radnje PR, zamislite, kao da su pravili zgradu pa uvodili struju. Mislim, trafostanice su verovatno kupili 5.665.000, ja sam proveravao, toliko koštaju dve trafostanice od 300 kilovata. Znači, dve su mogli da kupe, verovatno da poboljšaju onako napon unutar stranke.

Onda imate Željka Cvijanović PR, Ivan Cvijanović, Verica Cvijanović. Ivan Cvijanović, koliko se sećam, da li on ili Nenad Cvijanović, uglavnom su bili odbornici, odnosno bili su na izbornoj listi organizacije koja sebe zove srpske Dveri. Ja mislim da su to Đilasove Dveri, a ne srpske Dveri.

E, sada kada pogledate, oni su dobili na jednu kuću, na dve preduzetničke radnje 9.698.000 dinara, pa da ne bih zloupotrebljavao dalje vreme, dakle, gospodine Martinoviću, vi mislite da ovo nije tačno, i te kako je tačno, dakle, za sada sam naveo negde oko 15 miliona dinara koje su iz kampanje direktno presuti u džepove svetog Boškića levoručice, Boškića ljotića. Hvala.

Kaže Radojičić - o trošenju novca diskreciono je odlučivalo par ljudi, u prvom redu Boško Obradović i Jugoslav Kiprijanović, to je onaj što blokira ulice, što blokira radove, a inače je bio na platnom spisku Skupštine, gospodine Martinoviću, i sve vreme sad kada je počeo ovaj Bastać nesretni, on je sa njim blokirao radove da se ne uradi Trg republike, umesto da radi u Skupštini, on došao pa radi, ja sam mislio on hoće da bude zidar.

Pa kaže ovako – advokatske kancelarije, kao u Hagu da su bili ovi iz Dveri, znači, za nekoliko meseci 3.260.000. Ja ne znam kolike su advokatske tarife, ali ovo je, brate, mnogo i za Hag, to neka gospoda ovde znaju, 3.260.000, kandidat na listi je bila jedna od dobitnika gospođa Važetić, bila je kandidat na izbornoj listi za poslanike srpskog, odnosno Đilasovog pokreta Dveri.

Idemo dalje, izvesna "Jefimija dizajn", Kostadin Mihailović i Katarina PR, to znači preduzetnička radnja. Ja se izvinjavam što nabrajam imena, ali tako se preduzetničke radnje zovu. Dakle, to je bilo 3.900.600 dinara. Oni su takođe na izbornoj listi Srpskog pokreta Dveri.

Idemo dalje, Nevena Tomić, mislim da je to odbornik na Paliluli, dakle, radi se o licima koja su veoma bliska Obradoviću, tako da su bila na svim njegovim izbornim listama, dobila je studio dizajn 3.400.000 dinara. Mislim da je dobila još neki dinar od gore, ali smo otprilike došli do sume koja se bliži 30-ak miliona.

Onda imate Jelena Manić, to je Crepaja, dakle, radi se o Crepaji, koja je dobila takođe za dizajn, ovi su dizajnirani. Ja sam mislio da je njih Đilas dizajnirao. Zašto su plaćali ovim svojim članovima kada je dizajn bio ekskluzivno pravo Mlađana Đorđevića i Dragana Đilasa, još 2.790.000 dinara, ukupno 28.690.600 dinara je Boško ljotić Obradović oprao i to je gospodin Radojičić priznao i sam napisao, više ne tvrdim samo ja, već i iznutra njegovi poslanici i njegovi funkcioneri tvrde da su gospodin Kiprijanović i gospodin Obradović proneverili ovaj novac i pozivam tužilaštvo da konačno radi svoj posao, a verujem da po krivičnoj prijavi za koju znam da postoji da su nešto istražni organi radili, predistražni, kako se to zove, gospodine Martinoviću, i da verovatno Boško Obradović sad sebe želi da kvalifikuje kao političku žrtvu i zato sve pravi ono napolju, hoće da igra šah, hoće da razbija, uleće s testerama, vešalima. Mislim da je to gluma kojom treba sebe da prikaže kao opasnog političkog protivnika koga, eto, ne hapse zato što je zemio, kako bi rekli ovi što je prisegnuo u Zagrebu i Hrvatskoj Boškić ljotić, zato što je zemio, kako kaže Boško Pernar, 30 miliona, već hoće da kaže da ga jurimo zato što je politički protivnik i lepo sarađuje sa Boškom Pernarom, bugarskom Atakom itd. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Gospodine Martinoviću, vi se svakako sećate kako smo ovo sabirali da bi došli do ovih podataka, kako su korumpirane Dveri, kako su korumpirali ostali članove koji su Boška Obradovića posle pristupanja Savezu za Srbiju ostavili da ne bude smenjen.

Dakle, Boško Obradović kome Skupština plaća stan na Dedinju, u blizini „Pinka“, da mu bude blizu, kad krene na „Pink“. Dakle, novac, ovako, kaže, četiri miliona 200 hiljada za elektro radove, istog dana podignutog u kešu, sav je novac podignut u kešu.

Ja sam strpljivo, sa gospodinom Martinovićem, pravo ovu šemu. Dakle, koliko je novca Boško Obradović prebacio preduzetničkim radnjama, pod kontrolom njegovih kandidata i koliko su oni odmah sutradan podigli. Znači, nikakvog repro materijala nije bilo. Ovaj ti uplati, ne znam, moram da odmaknem, imam kratke ruke, ovaj ti uplati novac tri miliona 577 hiljada ili kao Jelena Manić, odmah sutradan podignete to u kešu i verovatno vratite Bošku Obradoviću.

Šta je Boško Obradović još radio kako je bio korumpiran? I ostatak novca koji je bio na, gospodine Radojičiću nadam se da gledate ovo, dakle, muški sako 24.000, muški sako 19.000, sve na račun stranke. Ovaj pije, jede, oblači se na račun stranke. Evo ovako, muški sako tri puta, kupio tri komada. Šta sad, ima se može se, sa cenama od 19.000 do 24.000. Moje odelo košta 7.000. Dakle, muške pantalone, pazi, ne može čovek da ide bez pantalona, mora stranka da mu kupi. On je drug član, prvi član. Znači i to 12.600. Pa, druge muške pantalone. Pa, zima ide, treba i muški kaputić. Znači, to je koštalo 12.500, sveukupno 109 hiljada dinara.

Da li je ova vrsta unutrašnje političke korupcije u stranci da pričamo onako po zabavama koje je priređivao? Pa, recimo, nema domaće rakije na njegovim zabavama. To su računi, ne znam, milionski, negde po nekim skupocenim lokalima. Džoni Vokere, Čivas, Džek Danijels, Jeger, Master, Džin, Drajv, Beks, onda imate koktele, kaže – seks na plaži, tako se zove koktel. Ako to nije korupcija, a šta je onda korupcija? E, zato je uzeo Đilas.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo, da ne bi bilo nedoumice, gospodin Martinović i Orlić su različita poslanička grupa, dakle, da ne bi bilo kršenja Poslovnika, u odnosu na mene su različita poslanička grupa, pa prema tome, imam pravo na repliku. Neću koristiti ono preostalo vreme ovlašćenog.

Dakle, gospodine Orliću, niste baš u potpunosti u pravu. Gospodin Radojičić je ukazao i na N1 televiziji. Ja sam u toku sednice dobio zanimljiv dopis od jednog advokata, koji je tužio N1 televiziju u ime izvesnog Marinkovića i dobio odgovor od N1 televizije, takođe vas obaveštavam, odnosno advokata N1 televizije, da moj vlastodavac nije medij u smislu Zakona o javnom informisanju i medijima, niti pružalac medijske usluge, emiter u smislu Zakona o elektronskim medijima, što se lako može utvrditi uvidom u relevantne registre kod Agencije za privredne registre i REM. Dakle, nedvosmisleno je da N1 televizija sama ukazuje na to da nije registrovana, da nije upisana u registar i samim tim je piratska.

Gospodine Martinoviću i Orliću, gospodin hajnekena, gospodin Radojičić, je tvrdio da će glasati, pa da neće glasati zato što je neko prebijen. Ja držim krivičnu prijavu iz aprila meseca 2016. godine, kada je gospodine Radojičić Kena, zvani hajnekna, prebio čoveka starog 66 godina. Dakle, nije prebio nekog odbornika, političkog protivnika, šta više, prebio je običnog građanina starog 66 godina, pri tome, priložen je izveštaj lekara specijaliste. Dakle, radi se o licu koje je izvršilo krivično delo nasilja, posebno nad starim licem. Verovatno da on voli kada se nasilje vrši nad slabijim osobama.

Završiću sa gospodinom Radojičićem, kojem odajem priznanje zato što je smogao snage da, gospodine Martinoviću i Orliću, on je smogao snage da ipak se izdigne iznad ove grupe, Đilasove grupe i stranke Dveri. On kaže - ušli smo u savez sa onima koji su odgovorni za uništenje države, ogroman kriminal i izdaju, sa onima koji su nas pokrali na izborima održanim 2012. godine. Zar nije to najveći dokaz da je za vreme žutih krpelja, dakle, ovo tvrdi čovek koji je izašao iz stranke, ove Đilasove, koja ne pita zašto, nego pošto, dakle, zar to nije najveći dokaz da je za vreme stranke bivšeg režima kao u grčkoj tragediji? Grčka tragedija je počivala na mitu, a za vreme žutih krpelja srpska tragedija je počivala na mitu i korupciji. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, iznad nas je duh Slobodana Stojanovića, ako se ne varam, malog Gajića od četiri godine, koji od gore svojim duhom posmatraju šta mi ovde radimo.

Srebrenica je osetljiva tema. U Srebrenici se desio zločin kao rezultat zločina oko Srebrenice. Sve što se događalo tri godine oko Srebrenice, pa i nešto što se događalo pre Drugog svetskog rata, kada su Srbi u Opštini Srebrenica bili većina, a posle rata, po komunističkoj ideologiji, postali manjina, ali po njihovoj ideologiji, iz nepoznatog razloga, postali manjina. Znači, od većine pre Drugog svetskog rata, posle Drugog svetskog rata su postali manjina. Ta manjina je bila rezultat stravičnog zločina koji su izvršili SS „Handžar divizije“. To istorijsko pamćenje Srba u stradanju u Srebrenici i oko Srebrenice 3.500 civila, uključujući i žrtvu Elfete Veseli, Slobodana Stojanovića, rezultiralo je 3.500 Srba je izgubilo život, a od toga se preko dve hiljade ne uklapa u ratnički profil, da su mogli da budu vojnici. Ili su bili prestari, ili su bili premladi ili su bili žene. Baš zbog toga treba razmisliti o nekoj vrsti kazni.

Ja nisam za ovako drastičnu kaznu, ali jesam za kaznu da oni koji tvrde, poput Sande Rašković Ivić, da je Srebrenica bila genocid, moraju da odgovaraju pred ovom državom.

Ova skupština je donela Deklaraciju, čini mi se, o tome da se u Srebrenici desio zločin i ja od toga neću odstupiti. Neću odstupiti od toga, ali neću ni dozvoliti da neko Srbe naziva genocidnim narodom. Nismo mi razbili multietničko društvo. Ja nisam bio komunista, ali komunistička Jugoslavija je bila multietničko društvo, hteli mi priznati ili ne, da li pod pretnjom sile, da li u diktaturi. Uglavnom, ta država je bila multietnička.

Etničke države nisu napravili Srbi. Srbi su čuvali multietničku državu, sprečavali multietnička čišćenja. Etničke države su napravili oni koji su mislili da je demokratija imperijalni proizvod, da se može tako olako uvesti u bivšu Jugoslaviju i oni su, razbijajući SFRJ, pravili etničke države. Oni koji danas govore da su protiv prekrajanja granica, oni su prekrajali te granice. Oni su od stada pravili države. Čije stado, toga je i livada. Oni su krenuli tim principom. Srbi su bili protiv toga. Jasno su bili protiv toga. Srbi su bili armatura bivše multietničke države koja se zvala SFRJ. Oni koji su napravili to su napravili, podelili jugoslovenske narode i okrenuli ih jedni protiv drugih. Rezultat toga su zločini, većinom nad Srbima. Srbija je jedina država bivše SFRJ koja nije promenila etničku sliku. Ja se time ponosim. Svi drugi jesu. Srbi su najsurovije etnički počišćeni. Preko milion Srba više ne živi na teritorijama gde je živelo, a Srbi su, koji su etnički počišćeni, proglašeni da su druge etnički čistili, što je neistina. Srbi su se branili i nekad u toj odbrani preterivali.

Pravo žrtava je na jednakost. Mora da bude izražen u ovoj skupštini pod uhom Slobodana Stojanovića, koji takođe ima pravo na pravdu, kao i druge srebreničke žrtve.

Ne možete imati manje i više vredne žrtve. Ja sam, kada je bio gospodin Putin ovde, došao iz jednog razloga da ga dočekam, zato što je sprečio, pošto je Rusija sprečila da ova Skupština, da srpski narod, da ova Skupština ne bude predstavnik genocidnog naroda. To morate da imate u vidu.

Ne znam, ja ću glasati za ovaj amandman, zato što verujem da u ovom trenutku većina će proceniti da je kazna prestroga. Većina nas misli da to treba da bude krivično delo, ali ja lično mislim da je kazna prestroga, da ona treba da bude ograničena, recimo sa pet do deset godina zatvora, jer takvo krivično delo može da bude izazvano pijanstvom, svađom, tučom itd, ali ću zbog svih žrtava, pa i muslimanskih i srpskih, glasati da nema lažnih genocida, da ima velikih zločina i da sve žrtve imaju pravo na jednakost i da sve ubice, bez obzira na veru i naciju, treba da budu kažnjeni. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, govorili smo o ljudskim pravima. Pravo na život, pravo na slobodu, pravo na sigurnost, to su univerzalna ljudska prava.

Ja ne razumem ljude ili čoveka koji može da ubije drugog čoveka zbog verskih razlika, nacionalnih razlika, navijačkih razlika, a najgore je ubiti čoveka zbog toga što je druge vere. Ako veruješ u nešto, onda moraš da veruješ i u pravo te osobe da živi.

U to nije verovala Elfeta Veseli, ali to ne znači da i mi prestanemo da verujemo. Pravo na život je neprikosnoveno.

Ima tamo jedna nacija, ima jedna država koja je gotovo istrebila celu jednu ljudsku rasu – Indijance. Ima tamo jedna država koja je zasigurno izvršila genocid, samo što u to vreme nije postojalo to krivično delo. To se zove Hirošima i Nagasaki. Postoji jedna nacija, postoji jedna država koja je to učinila. Ja sam ponosan što srpska država i srpski narod to nije učinio.

Čitajte DŽona Šindlera, jednog od šefova CIA šta kaže o Srebrenici. On kaže da nije bio genocid. On kaže, iako je bio činovnik administracije čiji je šef bio Klinton.

Nemojte zaboraviti da je Klinton sa Alijom Izetbegović dogovorio pad Srebrenice, gde se desila užasna osveta za ubistvo preko 3.000 Srba u i oko Srebrenice. To je bio zločin kojim se ne može opravdati prethodni zločin, ali nije bio genocid. Možda je bio za Sandu Rašković Ivić i za njenog šefa Vuka Jeremića, verovatno sada i za Đilasa i za Boška Obradovića. Za mene nije bio, mada obeležja genocida ima ono što se desilo oko Srebrenice, jer se neselektivno ubijalo stanovništvo celih sela, cele opštine jedne, neselektivno, od najmlađeg do najstarijeg.

U Srebrenici su, srećom u nesreći, civili odmah odvojeni, a potencijalne vojničke osobe koje su mogle biti u vojsci, koje su mogle izvršiti one zločine su bile predmet srpskih operacija i desio se zločin. Mi to ne negiramo i Deklaracija Skupštine da se u Srebrenici desio veliki zločin. Mi se nećemo od toga skrivati. Mi ne treba da skrivamo naše zločince nikako. Oni koji su ubili moraju da odgovaraju.

Takođe, insistiram da i oni koji su ubijali Srbe moraju da odgovaraju, da ne može neko ko zverski izreže dečaka, zakolje ga, iseče mu stomak u obliku krsta, da bude osuđen samo na 10 godina. Oni koji su ga osudili su pljunuli na svoju profesionalnu, pravnu školu i pravni fakultet, oni koji su osudili na tako blagu kaznu.

Mi jasno kažemo da je bio zločin, ali je njega dogovorio Klinton i Alija Izetbegović. Za Klintona svi smo mi kolateralna šteta i on koristi bivše jugoslovenske narode jedne protiv drugih. Ja se sa tim ne slažem, ali ne mogu da se složim da su Srbi učinili genocid u Srebrenici. Jesam za to da se kažnjava, ali mislim da kazna u predloženom amandmanu je prevelika. Hvala.

Kratka replikica.

Jeste.

Dame i gospodo narodni poslanici, da ostanem do kraja jasan. Svi oni kao što to tvrdi Sanda Rašković Ivić, svi oni, nisam rekao samo ona, svi oni, a tu uključujem i one koji je sad pokrivaju sa kim - Đilas, Jeremić, Sanda Rašković Ivić, svi oni koji misle da se u Srebrenici desio genocid čine veliku štetu srpskom narodu. Srpski narod nije genocidan.

Ja žalim za svim žrtvama i rekao sam da je za mene život čoveka neprikosnoven. Za Klintona nije bio. Klinton i Izetbegović su dogovorili pad Srebrenice. Iz toga je proistekao veliki zločin, ali to nije genocid. Možda je bila osveta, možda je bio veliki zločin, ali to nije bio genocid.

Svi koji tvrde, kao Sanda Rašković Ivić, svi kao Jeremić, svi kao Đilas, svi kao Borko Stefanović, svi kao Janko Veselinović, svi u toj grupi koji tvrde da je u Srebrenici bio genocid greše. Oni amnestiraju Klintona, a Klinton je mislio kad je to dogovarao da je narod, da su živi ljudi kolateralna šteta. To Srbi nikad nisu mislili, ja ne dozvoljavam da na takav način amnestiram Klintona, koji misli da živ čovek može da bude kolateralna šteta. Za mene živ čovek je živ čovek, bez obzira koje je vere, koje je nacije i jednostavno svako ko kaže da se u Srebrenici desio genocid je amnestirao i Klintona i Izetbegovića. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji više vrsta korupcije i meni je žao što danas nisu prisutni ovde ovi iz stranke bivšeg režima pojačani Boškom LJotićem, da i njima objasnim u kom delu i u kom obliku korupcije su bili. Najopasnija je crna korupcija. Dakle, to je ona korupcija kada javne poslove spojite sa privatnim biznisom. Nema očiglednijeg primera od Dragana Đilasa. Nema očiglednijeg primera posle njega od Vuka Jeremića.

Dakle, ukoliko neko koga ste na određen način delegirali da bude predsednik Skupštine UN, predsednik skupštine celog sveta, ukoliko neko na toj funkciji koju mu finansira Republika Srbija, koja mu daje lični dohodak od osam do 10 hiljada dolara, koliko se sećam, plaćala mu je stan koji je koštao, gotovo isto toliko, vozača koji je koštao pet hiljada evra, sve živo mu je plaćala Republika Srbija, da bi on imao tu čast da predsedava Generalnom skupštinom UN. On je to grubo zloupotrebio i verujem da su ga Amerikanci iskoristili da svedoči protiv Patrika Hoa, čoveka sa kojim je on pravio privatne biznise u vreme dok je predsedavao, dok je vršio javnu funkciju, a nema veće javne funkcije u Srbiji od one koju je on vršio da bude u ime Srbije delegiran iz Srbije kao predsednik skupštine UN. U to vreme je pravio velike biznise koji su bili zasnovani na korupciji sa Patrikom Hoom i drugim svojim prijateljima, i za te poslove dobio veliki novac. Na kraju je svedočio protiv svojih prijatelja, mislim da osim što su ga Amerikanci amnestirali, da mi nemamo pravo da izvršimo amnestiju takvog funkcionera koji je danas predsednik jedne političke partije, koji je ovde bio ministar spoljnih poslova, bio je savetnik Tadića, savetnik za telekomunikacije, bio je savetnik za odbranu, bio je u predsedništvu dok je gospodin Tadić vršio funkciju predsednika Republike Srbije.

Drugi njegov, kako bi naš narod rekao, pajtaš, gospodin Đilas, je za vreme dok vršio javnu funkciju, funkciju gradonačelnika, funkciju ministra za NIP i dok je bio šef narodne kancelarije za svoje firme prihodovao preko 500 miliona evra. Kakva je to crna korupcija? Najcrnja moguća korupcija u svetu da je neki javni funkcioner uspeo da prihoduje 500 miliona dok vršio svoju funkciju i da je uz put, preko reklama, kontroliše medije, da mediji koji nešto loše napišu o njemu i Borisu Tadiću, ne mogu da dobiju reklamu, ne mogu da oglase nijedan proizvod, zato što je imao apsolutni monopol i na reklame i na medije. Pri tome, kao javni funkcioner zaradio 500 miliona evra, i bio umešan u razne korupcionaške afere, o kojima ću govoriti kasnije. Nema većeg oblika korupcije da prikažemo na način na koji pokušavamo da prikažemo od onoga koji su imali Đilas, Jeremić, kome se pridružio, gle čuda, Boško Obradović, koji se navodno, nekad davno, borio protiv korupcije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Đukanović me je pogrešno razumeo. Nije Dragan Đilas samo na reklama bio koruptivan.

Gospodine predsedavajući, prenesite gospodinu Đukanoviću da je Most na Adi započet da se gradi bez građevinske dozvole. Taj most na Adi trebalo je da košta, čini mi se, 115 miliona. Koštao je 500 miliona. Dragan Đilas, koji sada ima neku stranku…

(Aleksandar Martinović: Kupio.)

… To je još jedno preduzeće koje je osnovao. Jedinu stranku koju je Dragan Đilas sigurno osnovao je Dveri. To je sigurno. Ovo sve drugo je kupio.

Da li je korupcija kada Dragan Đilas kupi poslaničku grupu? Verovatno da je to najcrnji oblik korupcije. Korupcija je i nepotizam. Recimo, zamislite Radulović koga bi sve stavio na listu, gospodina Šapića? I to je korupcija. Nepotizam je korupcija. Uraditi nekom uslugu radi usluge i to je korupcije, ali blaži oblik, ali crna korupcija kada funkcioner svoj položaj koristi u svrhu svojih privatnih poslova, kada spoji javnu funkciju sa privatnim biznisom. To je Dragan Đilas uradio čak više nego i sam Vuk Jeremić koji je predsedavao Generalnom skupštinom u ime Srbije i pravio poslove sa Patrikom Hoom, zbog kojih je ovaj osuđen.

Dragan Đilas je, sećate se, nasledio Zelenu stranku. Udružio se sa Boškićem LJotićem, a ovom je bilo teško. Kada je uzeo iz Hilandara pet hiljada evra da li je to korupcija? Zakleo se nad Trojeručicom Boško Obradović da neće praviti stranku i onda mu Đilas napravio stranku. Ja sam dugo mislio da je on prekršio zakletvu. Zato sam ga i zvao „sveti Boškić levoručica“, ali on nije prekršio zakletvu, njemu je Đilas osnovao stranku. Ja to dugo nisam ukapirao.

Pa, Đilas je korumpiran ne samo sa reklamama, sa mostom, sa drvosekom. On nasledio Zelenu stranku, kupio Zelenu stranku, a čovek posekao 500 platana u Bulevaru kralja Aleksandra. Najcrnji oblik korupcije. Nema korupcije koja je postojala, a da je Draagan Đilas nije upotrebio. Hvala.