Ja verujem da vi to niste organizovali. Ne znam, vratite mi moje vreme na početak.
Dakle, gospodine Marinkoviću, gospodin Orlić je zaboravio sve Đilasove projekte, zaboravio je da je Đilas bio moj kolega poljoprivrednik, da je preko noći u Sikulama kod Negotina kupio 25 hektara zemlje i sebe kvalifikovao kao gospodina Živkovića da mi pravi konkurenciju.
Dakle, sem što je to uradio, gospodin Đilas je izvršio „kravocid“ jer je nestalo 200 hiljada krava… (Isključen mikrofon)
(Marijan Rističević: Jel zabranjeno reći „kravocid“?)

Dame i gospodo narodni poslanici, da sam teoretičar zavere, ja bih pomislio da iza ovog prekida stoji poznati trgovac reklamama i medijskim sadržajima Dragan Đilas. Međutim, ne verujem u teoriju zavere, ali ću ponoviti da je Dragan Đilas preko noći postao moj kolega poljoprivrednik i pri tome je našao poznatog glumca Branislava Lečića da mu čuva voćnjak. I pošto gledaoci kažu da sam nešto izmislio, ja sam primoran da pustim.
Dakle, ovi urlici su bili urlici Branislava Lečića koji je postao, na neki način, dvorski sluga na dvoru Dragana Đilasa, zvanog Đita.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Marinkoviću, ja ne znam šta se čulo, ja sam gospodinu Orliću prigovorio na tome što nije pomenuo kravocid koji su izvršili za vreme vlasti Đilasa, drpokratska stranka i njihovi sateliti. Dakle, u to vreme nestalo je 200.000 krava, što je gubitak nominalni od 400 miliona evra samo u priplodnom materijalu.
Takođe, svake godine, u podmlatku te krave bi dale 200.000 evra i za ovih 10 godina preko milijardu evra smo izgubili, a možda i dve, zahvaljujući tome što su oni uništili stočni fond i na tome su predano radili, da bi njihovi paori, kao što su „MK Komerc“, Matijević, kao što su Mišković itd, da bi se domogli ogromnih kompleksa poljoprivrednog zemljišta koje su prodavali, na uvek, što naši seljaci kažu, za 200 evra po hektaru, iako je vrednost tog zemljišta između 10.000 i 20.000 evra.
Preko noći je u selu Sikole, kod Negotina, gospodin Đilas postao moj kolega poljoprivrednik i sada, sem vinogradara Živkovića, imam i kolegu Đilasa. Verujem da oni narod ne mogu odvesti u bolju budućnost, posebno zato što nije zapamćeno da se milioneri dižu protiv miliona.
Dragan Đilas, koji je prihodovao 60 milijardi dinara na svoje firme, želeli da predvodi milione građana koje je siromašio, dok se on bogatio, oni su gubili novac. Sav njihov novac je vodio u džepove Dragana Đilasa. I ja ne verujem da neko može da poveruje da će ih Dragan Đilas, milioner, multimilioner odvesti u bolju budućnost.
Revolucije rađaju siromaštvo, siromaštvo rađa revolucije, a iza svega stoji Dragan Đilas koji pokušava po drugi put da preuzme novac koji je u džepovima građana, posle sedam godina od promena, ponovo u njihovim džepovima, on pokušava da se tog novca domogne i da stekne pravo na džepove građana. Ja mislim, gospodine Orliću, da to nikako ne smemo dozvoliti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se bojim ovih Đilasovih težnji za elektronskim medijima i sad pažljivo dodirujem ovo dugme. Ja mislim da dok gledaju ovaj prenos, ovi iz saveza lopuža, prevaranata i ljotićevaca se mole bogu da me ubije struja. Ali, nisu oni te sreće, preživeću ja.

Dame i gospodo narodni poslanici, lako bi mi nahranili siromašne. Ali, teško je nahraniti ove bogate. Oni su alavi. Siromašnima, nekom delu siromašnih ljudi ruka je ispružena i traže malo. Ovim bogatima, kao što su Đilas i Jeremić, reis efendija i vuk potomak, njima je ruka uvek ispružena, njima nikad nije dosta. Ne treba siromašni ljudi da se stide svog siromaštva, već bogati ljudi kao što su Đilas i vuk potomak, reis efendija, treba da se stide svog bogatstva, jer su do njega došli na nepošten način. Oni pokušavaju da izvedu revoluciju milionera protiv miliona, onih miliona koje su surovo opljačkali.

Dragan Đilas je veliki izvoznik novca. On izvozi naš novac i ne vraća ništa. Dakle, spada među najveće izvoznike, ali ne izvozi ni jedan proizvod, sem što izvozi novac, novac koji je zaradio dok je 400 ili 500 hiljada ljudi ostajalo bez posla. Najbolji trgovac maglom. Čovek koji je protiv „Beograda na vodi“, jer se zalagao za Beograd na magli. U toj magli ćapio je šta je stigao, pa je, recimo, Most na Adi koštao, a da podsetim da je u gradnji mosta na Beški učestvovao čak i Vlado Georgijev, verovali ili ne, izvođač radova na mostu u Beški je bio i Vlado Georgijev.

Dakle, ti trgovci maglom žele da opljačkaju još jednom narod. Bogati ljudi ne mogu ništa drugo da pokažu sem da mrze svoj narod, jer ih taj narod podseća na ružan način na koji su se obogatili. Ja tvrdim, dame i gospodo narodni poslanici, da bogati ljudi poput đitlera, Dragana Đilasa i Vuka reis efendije, vuka potomka, od svog bogatstva nemaju ništa drugo nego strah da ga ne izgube. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u narednom periodu mislim da će našoj državi biti potrebno sve više radne snage. Slobodan protok roba, usluga i ljudi dovodi do toga da pojedine opštine oskudevaju u radnoj snazi. Posebno mi u poljoprivredi smo zahvalni na zaposlenima, na onima koji obavljaju poljske radove, bez obzira da li su stranci ili domaća radna snaga.

Eto, došlo je vreme da zahvaljujući investicijama, a investicije zavise i od vlasti, kakav ambijent se pravi, zemlja bez privrede je auto bez motora i menjača. Takav auto može da ide samo nizbrdo.

Za vreme ove žute vlasti imali smo upravo takvu situaciju, da je taj naš zajednički auto išao samo nizbrdo, jer nije imao ni menjač, ni motor. Zemlja bez investicija je auto bez benzina. Ukoliko nema investicija, nema novih tehnologija, nema rasta BDP, nema rasta standarda, direktno su sve zemlje, pa i naša zemlja, zavisne od investicija.

Zato nije u redu da Boško Ljotić, Đilas, Jeremić, teraju i sve čine da oteraju strane investitore iz naše zemlje, vrlo dobro znajući ovo što ja ovog trenutka govorim, da bez investicija nema ni novih tehnologija, nema ni novog znanja, nema ni novog novca, nema novog rasta BDP.

Dame i gospodo narodni poslanici, Đilas i njegova stranka, slobode i pravde, se ponašaju tako kao da su vlasnici političkog sistema. Doduše, Đilas ima više firmi. Jedna se zove Demokratska stranka, koja se samo tako zove, i protiv koje se ja ne borim zato što je demokratska, već zato što je prestala da bude demokratska, a druga stranka slobode i pravde je samo još jedna njegova firma.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi znamo kako je Bil Gejts došao do bogatstva, između ostalog koristio i stranu radnu snagu, ali je on 95% svog bogatstva poklonio siromašnima.

Dragan Đilas je više od 95% svog bogatstva oteo od siromašnih. Ja nemam ništa protiv da prikupi pet miliona ljudi i ono za šta se u protestima zalažu. Bio bi red da poput Bila Gejtsa, koji je nesumnjivo zaradio taj novac, da svakome od njih da po 100 evra. To je tačno onih 500 miliona evra koje je opljačkao od tih istih građana i sada multimilioner, bogataš, poziva milione na revoluciju. Dame i gospodo nije u redu da on daje samo Mariniki i Boškiću. Bilo bi u redu da podeli svima svoje enormno bogatstvo.

Boškić bi trebao da zna, kao pravoslavac, da mu je džabe materijalno bogatstvo ako je duhovno bankrotirao. Boškić Ljotić, Vuk Jeremić, reis efendija Vuk potomak i drugi ne razmišljaju više glavom, već novčanikom. Dakle, oni bi trebali da znaju da su duhovno bankrotirali, ali Boškiću i ekipi je jedino bitno da od Đilasa ne dobijaju sitno. Zato ja tvrdim da pre nego što je razvalio srpske Dveri Boškić Ljotić je imao ovaj znak, tri spojena prsta u ime pravoslavlja, a sada mu je znak bitno da ne dobije od Đilasa sitno. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, vi se sigurno sećate individue koja se zove Janko Veselinović, u narodu poznatiji kao Janko preokrenuti, vođa udruge za preokret, koji je ovde ne tako davno, na ovu galeriju, doveo one koji su se zadužili u švajcarskim francima, doveo ovde na galeriju. Sigurno se sećate i transparent na kome je pisalo da štitimo banke a ne narod. Dakle, to je radio današnji pripadnik saveza lopuža, prevaranata i ljotićevaca. Tada je mislio drugačije. Danas tvrde da ne treba da štitimo narod, verovatno treba da štitimo Đilasa, Šolaka, Petreusa, verovatno treba da štitimo Jeremića, verovatno treba da štitimo milionere, verovatno treba da štitimo multimilionera Đilasa.

I pošto je ministar finansija tu, tražim da pošalje poresku inspekciju u preko granične kanale koji posluju sa SBB i da utvrdite kako ispumpavaju novac preko graničnih kanala, gde koriste domaći program, kome ne plaćaju televizijskim kanalima ništa, ali zato preko graničnim kanalima ispumpavaju na desetine miliona evra. Tako prave veštački gubitak. Dakle, ovde navodno u državi naprave gubitak, a ispumpavanjem novca to stave u svoje džepove. Zato je njihov drugi zahtev, u stvari prvi, to je da gazduju REM-om i da na takav način da eksploatišu naše medijsko tržište.

To obavezno da proverite. Tako ćete steći pozamašan novac zato što na tim preko graničnim kanalima emituje domaće reklame, a to nije dozvoljeno i pri tome ne plaćaju porez i ugrožavaju domaće televizijske stanice čiji program koriste besplatno da bi ovi drugi plaćali. Od pretplatnika uzmu 120 miliona evra, domaćim televizijama ništa ne plate, novac izbace napolje na televizijama koje rade maltene na crno, jer po sporazumu o reemitovanju koji smo potpisali u Savetu Evrope ti programi spolja moraju da dođu u izvornom obliku, znači ne smeju da se dopunjuju domaćim reklamama, niti emituju program iz studija, što je recimo jedan preko granični kanal „N1“ upravo radi. O „Sport klubu“ neću govoriti zato što svako veče ošteti za 10.000 evra, emitujući u preko graničnim televizijama neovlašćeno reklame.

Dakle, sećate se sigurno Janka preokrenutog, sećate se i Boškića levoručice. Sigurno se sećate Boška Ljotića koji je ovde zastupao snažno, a možda je u pravu, je bio protest stranih banaka. Bio je protest stranih banaka koje su zagazdovale gotovo celim finansijskim osiguravajućim kućama, strane banke i strane osiguravajuće kuće. On je snažno bio protiv toga, a danas se uporno Boško ljotić šeta sa onima koji su upravo te banke doveli u našu zemlju. Nisam ja strane banke doveo ovde, doveli su ih njegovi partneri Borko Stefanović, Jeremić, Đilas, Boris Tadić, o njemu da ne pričam.

Svi se svakako sećate da su postojale domaće dve banke. Jedna se zvala „Agrobanka“, druga „Razvojna banka“. Vi kao ministar finansija svakako znate da smo mi štediše tih banaka već pomagali. Nisu ovo prvi ljudi kojima pomažemo. Zaštitili smo štediše tako što smo posle pljačke Demokratske stranke, pljačke „Agrobanke“ i „Razvojne banke Vojvodine“ ubacili novac u te banke, da bi zaštitili štediše tih domaćih banaka koje su Demokratskoj stranci služile kao ortačka kobila, da te kredite koje nisu vraćali strovale na domaće banke i na kraju je država, odnosno svi građani, platila tu štetu, da štediše ne bi ostale bez svojih uloga.

Znači, nisu ovo prvi građani kojima pomažemo i država treba da štiti ljude, a ljudi treba da štite državu. Zato podržavam da pomognemo ovoj grupi ljudi kao što ćemo pomagati verovatno i nekima drugim.

Na vas apelujem da takođe pomognemo poljoprivrednicima koji imaju dugove prema PIO osiguranju i prema RFZO, da je to ne naplativo. Ti dugovi su gotovo 240 milijardi dinara. Da se kamate otpišu, da se dobar deo duga otpiše i da se ti ljudi vrate, da ponovo budu osiguranici i za PIO osiguranje i za zdravstveno osiguranje, što su prestali da budu. Da pomognemo i toj drugoj kategoriji ljudi koja je državotvorna i koji će svakako biti zahvalni.

Na kraju, dame i gospodo pošto nemam puno vremena, moram da apelujem danas na sve učesnike da ovaj skup bude dostojanstven. Apelujem na političke protivnike da zapamte izjavu, odnosno izreku koju je Dučić rekao: „Da vas ne mrze previše, jer od naših mržnji korist imaju samo naši protivnici“. Poštujem njihove razlike, ali nemoj od razlika da prave podele i nemoj da nas tako podeljene koriste jedni protiv drugih, jer na kraju, svi ovi njihovi koji šetaju, šetaju za Đilasa, Jeremića, za milionere i mislim da je vreme da i oni razmisle da podrže milione građana koji štite svoju državu i koji zajedno sa nama žele da je postave na noge, da ekonomski stane na noge i onda će nas poštovati i oni drugi koji su nas podeljene koristili jedne protiv drugih. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Dragan Đilas, multimilioner, milijarder, na fotografiji zajedno sa Miškovićem. Verujem da su to dva najbogatija čoveka u Srbiji, a mnogi, kao i ja, veruju u to.

Dame i gospodo, poštovani gledaoci, bogati ljudi ne vole svoj narod. Najbolji dokaz za to su čak ne toliko Mišković, nego Dragan Đilas. Svakako, oni koji su došli prošle subote ovde, mogli su se lično uveriti čak i oni koji su bili spremni da podrže jednog od najbogatijih ljudi u Srbiji.

Dragan Đilas je u vreme dok je vršio svoju javnu funkciju na svom javnom poslu u Gradu Beogradu napravio minus od 1,2 milijarde evra. Kažu da je sposoban. Sposoban je samo svojoj privatnoj firmi gde je spojio javnu funkciju i privatnu firmu. Taj sposobni čovek je Beograd zavalio, što kažu naši mladi, za 1,2 milijarde evra, a, istovremeno, na računima svojih firmi je prihodovao 500 miliona evra ili 60 milijardi dinara. Toliko je on sposoban, da od siromašnih prespe u svoje bogate džepove.

Autoput koji nisu gradili, gradili su samo autoput prema džepovima demokrata, drpokrata, posebno Đilasa. Devet traka je vodilo u džepove Dragana Đilasa. Tako je on posao milijarder.

Bil Gejts je 95% svog bogatstva ustupio siromašnima, iako znamo kako je stekao novac. Dragan Đilas je 95% ili 100% svog bogatstva oteo od siromašnih, otpuštenih i slabo plaćenih.

Ja tražim da se osnuje anketni odbor zbog njegovih malverzacija za Šolakom i Dejvidom Petreusom, bivšim šefom CIA i bivšim komandantom vojnih snaga u Avganistanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja tražim da REM stane na svoje noge. Ako ste primetili drugi zahtev opozicije, prvi je da stave partijski, da označe partijski, da steknu dominaciju ponovo u REM. Zašto? To ću probati da objasnim sada, ali i u kasnijem javljanju.

Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, pomenuta trojka je preko SBB-a, kablovskog operatera, koristeći državne resurse, gde je Telekom statirao, a REM radio u njihovu korist, REM je slušao njih, umesto da oni slušaju REM. Na takav način su stekli u Srbiji 900.000 pretplatnika i zauzeli 54% tržišta u kablovskim sistemima. Telekomu je ostalo u državnoj firmi svega 25%. Nastaviću u drugom javljanju.

Dame i gospodo, da nastavim. Aleksandra Jerkov je prešla treninge CIA-e. CIA nam je poslala N1 televiziju koja je prekogranični kanal.

Dragan Đilas, Šolak i Deri Petreus su preuzimanjem velikog dela tržišta, 54%, kao kablovski operater, stekli 900 hiljada pretplatnika koji godišnje uplate preko 120 miliona evra SBB. Pri tome, SBB koristi 90% domaćih televizija i domaćeg programa, kojima ništa ne plaćaju.

Zapamtite, ništa im ne plaćaju, a koriste 90% njihovih programa, uključujući i ove nacionalne televizije.

Dakle, program su proizveden dobili gratis, a ubrali su 120 miliona evra. E sada to treba ispumpati, pa su se gospoda dosetila da sa druge strane koriste prekogranične kanale i postoji Međunarodni sporazum o reemitovanju. Po tom Sporazumu ti kanali nemaju pravo da emituju prepravljeni programa na teritoriji Srbije.

Dakle, nije dozvoljeno ubacivati reklame, nije dozvoljeno imati studio u Beogradu, što N1 televizija ima, što „Sportski klub“ ima, dakle, to nije dozvoljeno prekograničnim kanalima.

Domaći program koriste i ne plaćaju ništa, a prekograničnim kanalima, onima koji su povezani sa Šolakom, Đilasom i Petreusom plaćaju emitovanje. Znači, uzmu od domaćeg naroda pretplatu, domaće kanale koriste džabe, a stranim prekograničnim kanalima plaćaju emitovanje na SBB. Tako ispumpavaju onih 120 miliona evra koji završavaju u Đilasovim, Šolakovim i džepovima Petreusa.

Ništa Petreus nije investirao ovde. Mi smo investirali. Taj novac je otet od građana, otet je od „Telekoma“ gde su imali Radujka uz pomoć REM-a čiju postavu je postavio Dragan Đilas, Šolak i Deri Petresu. Regulatorno telo za elektronske medije nije radio svoj posao, da je radio trebao je da zabrani N1 televiziju, „Sport klub“ i sve prekogranične televizije koje su menjale program.

To im nije bilo dosta, nikad im dosta nije bilo. Bogati ljudi su kao morska voda, što više piju to su više žedniji, a onda su se dosetili da prepravljajući programe prekograničnih televizija, što je zabranjeno Međunarodnim sporazumom, ubacuju reklame za koji ne plaćaju porez, Đilasove reklame najverovatnije, 10 hiljada sekundi svako veće na „Sport klubu“ ide prekograničnoj televiziji gde prihod ide napolje kao i ona pretplata.

Još na kraju, plaćajući prekogranične kanale, prikazuju gubitak ovde i ako imaju 54% tržišta, „Telekom“ sa 25% ostvaruje dobit, oni prikazuju gubitak jer su ispumpali pare i stavljaju u svoje džepove.

Zato opozicija traži, zahtev njihov je glavni REM i to ne treba da im damo i treba da zabranimo sve prekogranične kanale, uključujući i N1, koji ne reemituje program, već ga prepravljaju. Hvala.

Dame i gospodo, ja ću govoriti o „reiz efendiji“ „Vuku potomku“.

(Vojislav Šešelj: O kome?)

„Reiz efendiji“. Prevedeno, to znači ministar spljonih poslova, bivši, eks. „Reiz efendija“ Vuk Jeremić, „Vuk potomak“ „Murat age pozderca“.

Dakle, dame i gospodo narodni poslanici pred izbore 2008. godine Vuk Jeremić, Boris Tadić, Borko Stefanović, Dragan Đilas su se u američkoj ambasadi dogovorili. Tražili su od američke ambasade da odloži deklaraciju o nezavisnosti kosovskih Albanaca, da kosovski Albanci to ne čine dok se ne završe predsednički izbori i Boris Tadić ne bude izabran.

Američka ambasada im je izašla u susret i oni su to kasnije vraćali. Jedan način na koji su to vraćali je Međunarodni sud pravde, traženje mišljenja koje nam uopšte nije bilo potrebno.

Zahvaljujući tom mišljenju danas se Albanci pozivaju na svoju nezavisnost, da je ona legalna i legitimna, zato što je Vuk Jeremić „Vuk potomak“ tražio to mišljenje i ono je bilo protiv Republike Srbije, a unapred je znao da je taj Međunarodni sud pravde sastavljen od sudija iz zemalja koje su priznale Kosovo i Metohiju.

Time je na određen način, zajedno sa tom grupom, po meni, učinio akt veleizdaje i ja tražim da se osnuje anketni odbor i da se sve to ispita.

Dame i gospodo, i danas Vuk Jeremić, koga ja zovem „reiz efendija“ „Vuk potomak“ ima podršku, recimo Muhameda Čengića, koji je član muslimanskog bratstva. Dakle, on traži da Vuk Jeremić bude izabran za predsednika Republike Srbije i ja verujem da mu građani to neće dozvoliti.

Radi se o histeričnoj osobi koja je u subotu ovde toliko kreštala i mora da mu škode one strane cigarete od 1.500 evra kutija i ja verujem, dragi moji gledaoci, da je Vuku Jeremiću, koji je prethodno večerao u skupom restoranu, oni kraci od jastoga su mu zapeli u grlo, zato je toliko pretio i kreštao dok je to činio u subotu prilikom mitinga opozicije i građani koji su učestvovali na tom mitingu treba da znaju da prebogati Vuk Jeremić „Vuk potomak“ nije na njihovoj strani, već je protiv njih. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gledaoci, ova fotografija sama za sebe govori sve.

Dakle, ovakav pozdrav nije primeren srpskom narodu. Dakle, radi se o gospođi Sandi Rašković Ivić, pored nje se Boško Ljotić zadovoljno smeška. Radi se o pozdravu koji nije svojstven srpskom narodu i nije nikada bio. Možda onom Marisavu Petroviću iz onog Petog odreda, možda je Bošku Ljotiću, a ovde svakako vidite Sandu Rašković Ivić koja pozdravlja tim nedozvoljenim pozdravom, pokušava da pozdravi okupljene građane.

Dame i gospodo, radi se o njene dve izjave. Jedna od izjava direktno krši dokument Narodne skupštine, da je Srebrenica bila veliki zločin, ali ne i genocid. Izjavom da je Srebrenica, slučaj u Srebrenici bio genocid, ona je grubo prekršila akt Narodne skupštine. Ja mislim da anketni odbor treba da se pozabavi njome.

Takođe, izjavom da je „Oluja“ gde je proterano 250 hiljada Srba, pobijeno više hiljada, uključujući žene i decu, starce i starice, izjavom da je to bila humanitarna akcija, ja mislim da je ona dovoljno rekla i da i to ide u prilog formiranju anketnog odbora da se ispitaju štete koje nam je nanela prilikom davanja ovakvih izjava kao o državi, kao o narodu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde držim dva dokumenta. Ovo je šema pranja novca, kako je Boško Obradović, zvani Boško Ljotić, nasilnik, iz svoje stranke, a sredstva su iz budžeta Republike Srbije, koja su posle izborne kampanje trebala da budu vraćena u republički budžet, kako je oštetio republički budžet za 30 miliona dinara, odnosno kako je preko svoje stranke oprao taj novac preko fiktivnih poslova sa preduzetničkim radnjama. Ovde je ta šema. Sav novac je istog dana prebacivao na preduzetničke radnje. Novac je podizan za fiktivne poslove i vraćan Bošku Obradoviću. Pa je, recimo, samo za elektroradove, navodne elektroradove, u četiri navrata ispumpao ukupno 5.665.000.

Na poslove u Borči, vezane za izvesne Cvijanoviće, koji su otvarali preduzetničke radnje i koji su bili kandidati na njegovoj listi, je ukupno ispumpano 9.698.496 dinara.

Takođe, preko advokatskih kancelarija, kojima je uplaćivao i po 700 i po milion dinara, ukupno je ispumpao tri miliona 260 hiljada dinara.

Takođe, iz sredstava republičkog budžeta, koja nije vratio, preko poslova sa dizajn preduzetničkim radnjama, ispumpao je prvo tri miliona i 900 hiljada i 600 dinara i posle toga ukupno još tri miliona i 400, što je suma od sedam miliona 300 hiljada i 600 dinara.

Krivičnu prijavu koju smo predali za ukupno 28 miliona 690 hiljada dinara, trenutno radi UKP, a ja verujem da im na neki način treba dati podršku i s obzirom da se radi o slučaju da on pokušava da kao politički protivnik pokaže da je politička žrtva, u stvari se radi o kriminalnim radnjama, da na takav način on pokušava da izbegne odgovornost, što ne smemo dopustiti.

Takođe, da se ne bih ponovo javljao, on je poznat po tome što sklapa saveze sa političkim organizacijama iz Hrvatske, vrlo ekstremna radnička fronta, sa Muhamedom Čengićem iz Tuzle, bugarskom Atakom, sa neonacističkom organizacijom iz Nemačke. To nije praksa da političke organizacije u Srbiji rade i zato mislim da anketni odbori treba da se pozabave njegovim delatnostima. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo kratko.

Meni je zasmetalo ovo sa Lukom Novi Sad. To nije vojska. Biti direktor Luke Novi Sad nije moranje. Verovatno je čovek konkurisao za to. Nije ga niko silom naterao. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, Skupština i Vlada nisu tužilaštvo. Ja bi bio zadovoljan kada bi Zagorka Dolovac radila svoj posao, kada lepo sankcionisala sve što se desilo do 2012. godine. Međutim, oni su to predupredili tako što su 2009. godine selektirali i tužilaštvo, i pravosuđe tako da u ovom trenutku na prste možemo nabrojati sudije koje smo mi izabrali prvi put da vrše tu funkciju.

Što se tiče subvencija. Ja moram da budem tu protiv onoga što je prethodni govornik rekao, zato što je opšte poznato da se doprinosi za zdravstvo izdvajaju iz ličnih dohodaka. Bez subvencija teško da bi napravili ovoliki broj novih radnih mesta s obzirom da su ovi nesrećnici pre nas otpustili 400.000 ljudi, to je 400.000 manje doprinosa u PIO fondu i u Zdravstvenom fondu. Dakle, teško bi bez subvencija mogli da zanovimo ta radna mesta, a time obezbedimo doprinose za zdravstvo i kako BDP bude rastao tako će i naše zdravstvo biti sve bolje i bolje. Procenat koji mi izdvajamo je sasvim, u poređenju sa Evropom, je sasvim u redu procenat BDP, ali kada BDP budemo uvećavali, a uvećavamo ga, što bude veći to će više biti para za opremu, za plate, za lekove itd. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao poljoprivrednik sam poprilično dirnut brigom. Ono što mogu da se složim da selo deli sudbinu zapuštene, napuštene, razgrađene livade. To je zatečeno stanje. Preko noći ne može ništa da se napravi. Težina povreda određuje terapiju. Terapija je bolna, reforme su bolne.

To je operacija koja nije dva čaja i acetisal, nego morate duboko da zarežete. Pri tom, treba da imate opremu i treba da imate novac. Ne zateknete ni opremu, ni novac, pacijent je na izdisaju i prvo što želite da mu spasite život. Dakle, ako smo do 2012. godine izgubili 200 hiljada krava, ako su tajkuni kupili 400 hiljada hektara zemljišta za 50 miliona evra ili manje od 300 evra za jedan hektar, danas za zakup jedne godine jednog hektara je 220 evra prosečna cena. Oni su to, kako kažu seljaci na uvek prodavali za 100, 125 evra. Oni su šećerane prodavali za tri evra. Nisu dozvolili da poljoprivrednici kao u Danskoj, Holandiji postanu vlasnici prerađivačkih kapaciteta jer svi prerađivački kapaciteti su nastali iz poljoprivrede.

Ja sam to tražio od Vlahovića još 2001. godine, da svi skladišni prerađivački kapaciteti pripadnu poljoprivrednicima. Time bi sprečili štrajkove na drumovima, blokadu puteva itd. Time bi poljoprivrednici bili zadovoljni zato, ako bi nešto izgubili u primarnoj proizvodnji, u preradi bi im se to vratilo srazmerno količini koju bi isporučili svojim prerađivačkim kapacitetima.

Kooperativa je ta koja funkcioniše u Zapadnoj Evropi. Ovi nesrećnici, udruženi zločinački poduhvat, uništili kooperativu i zadruge posle kombinata. Stoku su razjurili, radnike otpustili, tako da se bave samo primarnom proizvodnjom.

Mi u ovom trenutku imamo stočarstvo i biljnu proizvodnju koja nadmašuje potrebe stočarstva za tri puta. Ne daj Bože da nam uvedu neke sankcije, ne znam kome bi mi prodali naše žitarice, s obzirom na stanje da nemamo dovoljno stoke da proizvedemo meso. Pri tome gubimo, za sve žitarice za preko tri miliona tona, dobijemo 700, 800 miliona evra.

Da to pretvorimo u stočarstvo, žive vage bi vredelo oko dve milijarde. Dodatnih milijardu kilograma bi proizveli, a da to, pošto nam klanični kapaciteti rade sa 50%, zatekli smo 30%, kada bi to sve preradili, ne u konačnu fazu, zaradili bi četiri milijarde. Gubimo tri milijarde zato što je ovaj udruženi zločinački poduhvat, koji trenutno nije tu, koji je naprosto demolirao poljoprivredu, onu koja je snosila teret socijalnih, ekonomskih, vojnih pritisaka na našu zemlju 90-ih godina. Umesto da poljoprivredi vrate, oni su daleko više uzeli nego 90-ih godina, i to dali tajkunima koji su švercovali naftu, cigarete, tih 90-ih godina. Dobitnicima rata, dobitnicima sankcija su prodali zemlju i prerađivačke kapaciteta bud zašto. Prodali su im i skladišne kapacitete, pa ono što nisu kupili kad seljaci dovezu svoju robu ukradu im na vagi, vlagi, itd. To su ovi nesrećnici uradili.

Zato se radujem ovoj raspravi o poljoprivredi, radujem se zaštiti poljoprivrednih proizvođača. Podsticaji treba da budu još veći. Radujem se što je juče ministar potvrdio da ćemo mimo ovih 44 milijarde dinara, što je 135% više nego 2012. godine, dobiti još 1.500 traktora, što će imati šta da registrujemo, a u sledećim članovima ću objasniti zašto je ta trajna registracija bitna. Bitna je u članu 1. da se zna ko je šta vozio i da se to lako utvrđuje. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao neko ko je osnivao još daleke 1988. godine Savez seljaka strukovne organizacije, kao neko ko je osnivao Narodnu seljačku stranku 1990. godine, kojoj danas pripada, želim danas da zahvalim svima koji su pomogli da se makar jedan problem tehnički reši.

Taj problem je registracija traktora. Mi smo zahvalni na tome što nećemo morati svake godine da registrujemo traktore, ali kao odgovorni ljudi, kao državotvorni, u obavezi smo da poštujemo zakon, barem u onom delu da se staramo da te mašine budu tehničke ispravne, koliko to naše materijalne mogućnosti dozvoljavaju.

Meni je žao danas što ovde nije Dragoljub Mićunović. On je bio stari saradnik moje stranke, ne samo službe, već moje stranke. Žao mi je što danas nije Gordana Čomić, što su izbegli ovu parlamentarnu debatu. Gordana Čomić, zato što dolazi iz AP Vojvodine, gde ima najviše mehanizacije traktora.

Oni su bojkotovali ovu parlamentarnu debatu. Poljoprivrednici treba da znaju da na njih ne valja trošiti glasove. Ja ne mogu da verujem da je Dragoljub Mićunović, da je Gordana Čomić, da su pristali na dužničko ropstvo kod Đilasa, da im stranka bude privezak Dragana Đilasa.

Ne mogu da verujem da su dozvolili da im stranka maršira sa Boškom Ljotićem, i da nosi motornu testeru, iako znam da su u blizini posekli 500 platana. Verovatno je Đilas zaboravio da je već te platane isekao, pa je usput svratio u RTS da poseče što se poseći moglo.

Ne mogu da verujem da su stari oprobani parlamentrani borci izbojkotovali ovu temu. Ja mogu da poverujem da im se ne sviđa Ustav koji su doneli, da im se ne sviđaju zakoni o izborima koje su doneli, da im se ne sviđaju RTS kadrovi koji su oni stavili, da im se ne sviđa Poslovnik koji su oni doneli, ali to nije naša krivica, da bi oni izbegavali parlamentarnu debatu, posebno ovu koja je veoma osetljiva za selo i seljake.

Selo stari. Kada idete putem, nekada vidite seljaka na traktoru, a da ne znate ko je stariji, da li seljak ili traktor. Ostali seljaci koji su često na minimalnim penzijama od 11.000 dinara, mnogi od njih dugujući za PIO osiguranje uopšte nemaju penzije, ali kada odu danas po gorivo, a mi smo sada 20 dinara po litri, na 60 litara po hektaru dozvolili, ali samo onim registrovanim.

Mnogi ne registruju poljoprivredna gazdinstva, zato što su ostarili i zato što im je to teško.

Veoma je bitno da zadržimo makar ostale seljake, posebno u malim sredinama, uzduž bezbednosno osetljivih područja, posebno u malim sredinama, uzduž granica i administrativnih linija, zato što mogu da se staraju na određeni način i o šumi, divljači, o zaštiti životne sredine, da vide ko se tuda šeta, ko prelazi preko granice itd.

Mi smo im danas samo pomogli sa ovim. Dva puta vode sa naših sela. Jedan put vodi u gradove, a retko ko se vrati. Lakše je patiti za selom, nego patiti na selu. Drugi put vodi onaj na svet. Nijedni, ni drugi se ne vraćaju. Potrebno je da ubuduće razmišljamo da poljoprivrednu politiku podešavamo, ne samo sa zajedničkom evropskom poljoprivrednom politikom, već i sa stanjem na našem terenu, kao i u Evropi.

Da ova mala poljoprivredna gazdinstva, koja ne žele da se bave komercijalom, nagradimo paušalnim iznosom, makar nekoliko desetina hiljada dinara, da im obezbedimo i da na takav način pomognemo onim starima koji ne mogu ni da dođu do grada, da registruju poljoprivredna gazdinstva, odnosno da ispune posle toga sve one uslove setvene strukture itd.

I na kraju, da vam zahvalim u ime ostalih seljaka na ostvarenoj mehanizaciji što neće morati svake godine da registruju mašine. Hvala.