Dame i gospodo narodni poslanici, da ja podržim veliku Srbiju. Šta je velika Srbija? Za mene je velika Srbija, ne ona koja je samo teritorijalno velika, za mene je velika Srbija ona koja je vrednosno velika. Ja bih voleo da ona ima više teritorija. U ovom trenutku ima što ima. Menjaju se granice. To su istorijski procesi, ali ja volim da Srbija bude velika i kada je pod znacima navoda teritorijalno mala.

Velika Srbija iznutra je garant mira na Balkanu. Velika, vrednosno velika Srbija iznutra će dovesti do toga da naši protivnici postanu naši saveznici. Možda nam Republika Srpska bude bliža nego neki današnji krajevi Srbije. Radujem se tome. Radujem se Srbiji koja postaje sve veća, vrednosno veća iznutra.

Zahvalan sam i opoziciji zato što je nabrojala sve projekte koje je Vlada Republike Srbije realizovala i ova vladajuća većina, posebno u vezi kineskih projekata. Setimo se Sartida, setimo se infrastrukture, auto-puteva, setimo se Bora, ne znam da li sam i to nabrojao, setimo se svega što su Kinezi, a i Rusi uložili u Srbiju. Ja sam im zahvalan.

Moram da upozorim i evroskeptike i ljubitelje EU da mi ne možemo, po meni, bez jednih i drugih. Ne verujem da bi Kina investirala ovoliko u Srbiju da ne veruje da kroz Srbiju može da pristupi još većem tržištu. Mislim da tržište Srbije za čelik, za bakar, za proizvode, za puteve, za infrastrukturu kojima treba da idu robe iz Srbije put EU ne bi toliko bili zanimljivi da oni koji investiraju ne veruju da će kroz investicije u Srbiji pristupiti jednom većem tržištu, ali takođe ne verujem u ono što ovi nesrećnici iz DS veruju, da bi raskid sa Rusijom i Kinom bio dobar za Srbiju. Mislim da ne bi. Nikakve ekonomske koristi naši građani ne bi imali od tog raskida, kao što nikakve ekonomske koristi ne bi imali od raskida sa EU.

Jedan filozof je rekao da je uspeh kad od protivnika napraviš saveznika. Moraš da ga ubeđuješ. Tako smanjuješ broj protivnika. Nisam za to da nemamo saradnju u borbi protiv kriminala sa Litvanijom. Setimo se Čaba Deri ili kako se zvao kriminalac koji je uhapšen u Češkoj. Da nije bilo te saradnje nadležnih organa, ja verujem da taj višestruki opasni ubica ne bi pao. Ne ulazim u operativne načine na koji se do toga došlo, čak i da znam ne bih rekao, a ne znam. Ko nam garantuje da sutra neće neki ubica zbrisati u Litvaniju i da zahvaljujući saradnji sa litvanskim organima, nećemo uhvatiti nekog teroristu, recimo, sa Kosova. Ako nećemo da sarađujemo sa zemljama koje su priznale KiM u bezbednosnom smislu, nažalost, priznale, onda tu saradnju ne možemo da imamo ni sa Crnom Gorom, a Crna Gora je rasadnik kriminalaca, rasadnik kriminalaca.

Milo Đukanović je pravio svoju privatnu državu na štetu srpskog naroda. Crna Gora kojoj ja ne spornim državnost je srpska država vazda bila, kako oni kažu, i vazda će biti, bez obzira na trenutno stanje i na privatnu milogorsku državu Mila Đukanovića, koji progoni na određen način Srbe. On je od države Crne Gore napravio rasadnik kriminalaca, pa Boga mi i sklonište za albanske teroriste. Sa njima je napravio biznis. On je priznao albanske teroriste za političko rukovodstvo. On je priznao lažnu državu Kosovo, našu pokrajinu KiM. On se razgraničio sa njima. On je kriminalac koji gaji kriminalce, ali mi ne pada napamet da savetujem da sa njihovim bezbednosnim organima raskidamo saradnju u borbi protiv kriminala i korupcije.

Milo je prolazna stvar. Svaka vlast je prolazna stvar. Crna Gora kao srpska država nije prolazna stvar. Srbija će jednog dana biti u savezu sa srpskim državama, ali je to proces i mi ne smemo sadašnjim susedima pretiti da će se to desiti silom ili nekom našom voljom. To će se desiti voljom naroda i ne samo srpskog.

Verujem kako Srbija bude privredno bolje stajala, a ovde imamo ovu banku azijsku, ako ta sredstva pametno uložimo u to članstvo, u infrastrukturu, u ekonomiju, jer se ne radi samo o infrastrukturi, pročitajte malo pažljivije ovaj zakon, verujem kada podignemo ekonomiju da će svi hteti sa Srbijom. Pitam vas – da li bi Albanci hteli sa Švajcarskom? Vrlo bi rado. Da li bi Bošnjaci želeli čvršće odnose sa Srbijom? Da li bi bilo manje otpora? Da li bi zaboravili neke svoje istorijske laži, podmetanja, ako vide da Srbija ide napred i vuče region? Ja verujem da bi se oni predomislili.

Mi moramo znati, takođe, postoji izreka, da od naše međusobne mržnje, to je Dučić rekao, korist imaju samo naši protivnici. Ovi što nas mrze svojom mržnjom, da je pretvore u energiju, što je Tesla rekao, mogu obasjati ne samo Srbiju nego ceo svet.

Recimo, onaj Boško LJotić sad nije došao ovde da vodi parlamentarnu debatu oko banaka i da mi kaže da je i sad protiv stranih banaka, jer ovde se učlanjavamo u suštini u neku banku koja nije isključivo srpska. On je protiv stranih banaka, a sedi sa onima koji su te strane banke ovde doveli. Parlamentarna debata bi bila prilika da mu uživo u prenosu kažemo da je na RTS samo na Drugom kanalu uživo nastupao 36 sati, što je višestruko više od uživo nastupa predsednika Republike. Danas ih nema jer su pobegli.

Upozoravam vas, a doći će Vlada i to ću ih pitati, oni će ako ovako nastave postati teroristi. Oni su pokušali državni udar. Gospodine ministre, Vlada je to mekano propustila želeći da nemamo tu vrstu antagonizma i da praštanjem i hodanjem u pravi put, u izbore, i neka pobede. Ni jedna vlast nije večna i ova će prestati da vlada. Možda će oni doći na vlast. Na vlast se dolazi izborima. To je demokratija. Za njih je to diktatura, ali dolazak na vlast silom, državnim udarom, nasiljem, zauzimanjem državnih institucija, za njih je to demokratija. To je za mene nespojivo.

Ne znam koje to države okolo mogu takve bandite da podrže. To su politički banditi. Ludilo političkog banditizma vlada Beogradom. Đilas, Jeremić i Boško Obradović su tri nosioca. Ja pitam Zagorku Dolovac – zašto u pokušaju državnog udara Boško LJotić i Dragan Đilas nisu privedeni pravdi? Još nije kasno. Oni su vršili teška krivična dela. U RTS se ne ulazi da bi se strugala drva. Nije RTS pilana, RTS je državna institucija veoma bitna i svako ko vrši državni udar svugde u svetu ulazi prethodno da zauzme centralnu televiziju, državnu centralnu radio i televiziju. To su svugde iskustva. Šta čekate ljudi? On vas poziva još od Goračićke, kako se zvala ona buna sa 14 mrtvih radikala itd, iz istorije, koliko ja znam, gospodine Martinoviću, u Lučanima, pa on ulazi na biračko mesto, lomi kutije, on vežba. Oni će sutra to raditi širom Srbije i zato najavljuju neku krv. To je bila vežba u Lučanima. Upada u policijsku stanicu i pita šta državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova radi u Ministarstvu unutrašnjih poslova, u organizaciji, da li je to bio SUP, OUP itd, ne ulazim u to.

To je policijska stanica, to bi bilo kao kad bih patrijarha i vladiku pitali – je li, šta vi radite u crkvi? E, to vam je Boško, on je navikao i u crkvu da uđe, da uzme pet hiljada evra, ili ne znam u Đurđeve stupove, ovaj njegov uzeo 100 hiljada evra itd. Moramo se mi kloniti tih mržnji.

Ko nam garantuje da nam takvi likovi, kada pokušaju još jednom nešto, pa kad im počne goreti pod nogama, neće zbrisati baš u Litvaniju? Zato ja podržavam sve sporazume, bez obzira na uređenje države, ni ko u tim državama vlada, ni da li su diktature, ni da li su demokratije, ni da li su republike, ni da li su kraljevine, ja podržavam sve sporazume sa kojima mi možemo da smanjimo i kriminal i korupciju i terorizam.

Ko nam garantuje, da ovi albanski teroristi, koje je više država priznalo za političko rukovodstvo, neće sutra pobeći u Litvaniju? Možda se promeni stav. Kako se od UČK-a terorističke organizacije, postali miljenici i borci za slobodu, možda su istrošeni, možda će još tih boraca za slobodu. Menja se sve u svetu, menjaju se političke prilike, možda će da beže baš u tu Litvaniju, možda ćemo ih potraživati baš odande.

Ali, ne verujem da ćemo mi, ako ovo vlast bude vladala, verujem da hoće, jer je to volja naroda, ne verujem da ćemo raditi ono što su radili nesrećnici Boris Tadić, Đilas, Jeremić itd. Kada je Ejup Ganić priveden, pušten je na zahtev Srbije, ja ne znam da li to naša publika zna. Mi to nećemo raditi, mi ćemo gledati da u borbi protiv terorizma budemo efikasni u borbi protiv kriminala, da sarađujemo sa svim državama, da ta saradnja bude dvosmerna, da bi došli do onih koji su se ogrešili o državu Srbiju i o njenu kasu.

Voleo bih, od ovih što najavljuju autoputeve, jer mi smo zatekli razgrađenu livadu, to nije bila država, razgrađena livada, zapuštena, bez infrastrukture, bez pruga, pruga diližanse su išle, brzina vozova bila 30 i nešto kilometara, do Bara se putovalo tri dana. To smo mi zatekli.

Autoputevi većinom su bili napravljeni od pola glina, pola ne znam šta. Voleo bih da oni blokiraju puteve koje su oni napravili. Ja ne znam šta bi oni u tom slučaju blokirali, ali im ja preporučujem da ne blokiraju saobraćaj, jer time šalju veoma ružnu sliku i sprečavaju naše građane da dođu do svojih radnih mesta, prijatelja, da normalno žive. Morate obratiti pažnju na njih, situacija može da bude veoma opasna, jer oni više ne idu da dobiju vlast izborima. Draganu Đilasu se žuri. Draganu Đilasu se žuri, boji se zakona koji ste vi pominjali, njemu se žuri. On će zbog svog džepa rizikovati ljudske glave, to zapamtite, zbog svog džepa Jeremić i Đilas, uz podršku Boška ljotića i njegovih, oni će rizikovati da izazovu sukob i možda planiraju čak i neki majdan na Trgu republike itd. Vi, kao Vlada, gospodine ministre, treba da ih u tome sprečite i to je još jedna izreka filozofa, treba ih pobediti na vreme bez upotrebe sile. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo da vam kažem da sam ja glasao za Živkovićeve predloge, s obzirom da imam razumevanja za mog kolegu poljoprivrednika koji pati jer ga je napustila Marinika Tepić.

Dame i gospodo narodni poslanici, takođe sam u obavezi da kažem u vezi nastupa prethodnog narodnog poslanika gospodina Ševarlića, modifikovanog poljoprivrednika, znate, kada se modifikujete, obučete narodnu nošnju, koju nikad niste nosili, ali kad ste se domogli Skupštine, onda uzmete da bi doveli ljude u zabludu, obučete narodnu nošnju, paradni opanak i onda pokušavate da kažete da ste originalni predstavnik poljoprivrednika. Ja mislim da je to modifikacija, bez obzira što vojvoda dobacuje.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja takođe i dalje pitam – da li je tačno da je Nikola Kojo dobio 20 miliona dinara od Filmskog centra Srbije, s obzirom da uporno to osporava? Očekujem da mi neko da taj odgovor.

Što se Jeremića tiče, svi znate da je 2004. godine bio savetnik Borisa Tadića. Svi znate da je išao u Ameriku i da se tamo hvalio te godine kako je pohapsio sve generale sa ratnom prošlošću. Takođe, svi se sećate ubistva mladih vojnika u vojnom objektu Karaš. To je zataškao Vuk Jeremić. Postoje izjave određenih oficira da je tu bio štek narko dilera, verovatno su se novcem od te droge kupovali kombinati po Vojvodini. Takođe, svakako se sećate martovskog pogroma 2004. godine. Boris Tadić i njegov vrli savetnik koji je služio vojni rok u njegovom kabinetu nisu mrdnuli malim prstom da zaštite Srbe na Kosovu i Metohiji od pogroma. Takođe se sećate da je Vuk Jeremić aktivno učestvovao u izgradnji divlje države Kosovo i Metohija na našoj teritoriji.

Sigurno se sećate 2008. godine kada su Vuk Jeremić i Boris Tadić menjali zemlju za fotelju, kada su rekli da bi Boris Tadić bio izabran u američkoj ambasadi u Beogradu, rekli su – da bi se to desilo, moraju se Albanci ubediti da nezavisnost Kosova i Metohije prolongiraju posle izbora Borisa Tadića. To se i desilo. Ubeđeni od strane američke ambasade i Vuka Jeremića, Albanci su proglasili nezavisnost 14. februara 2008. godine, a Boris Tadić je dao zakletvu 2008. godine 17. februara, zahvalan Albancima na izboru, ali i Albanci su bili zahvalni Vuku Jeremiću na tome i to stalno Tači i ostali predstavnici divlje države Kosova i Metohije ističu, da mišljenje Međunarodnog suda pravde koje je Jeremić nepotrebno tražio njima u stvari overilo divlju državu Kosovo i Metohiju.

Zato mislim da anketni odbor treba da se pozabavi ovim temama i da sankcionišu organi posle toga i Vuka Jeremića i Borisa Tadića. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi mi koji se bavimo političkim strankama, barem registrovanim, znamo da sredstva iz izborne kampanje koja se ne utroše, a dobijena su iz budžeta Republike Srbije, imaju se vratiti u budžet Republike Srbije.

Boško Obradović to nije učinio i preko 250 hiljada evra ili 30 miliona neutrošenih sredstava nije vratio državi Srbiji u budžet, nego je to preko osnivanja preduzetničkih radnji ispumpao i ta sredstva stavio verovatno u svoj džep i džepove svojih pristalica. Dakle, radi se o 30 miliona dinara i većinom su ispumpana preko preduzetničkih radnji u Borči, Crepaji, Ubu itd. Samo u Borči je ispumpao na lažne naloge, odnosno na fiktivne poslove preko 15 miliona dinara. Takođe je kupovao sebi odela, ručkove itd. iz tih sredstava, pa je kupovao, recimo, muški sako, pa još jedan muški sako, pa treći muški sako, pa muške pantalone, pa muške pantalone, pa muški kaput, sve je kupio na račun svoje stranke koja se zove Dveri, a sve iz sredstava koje je zloupotrebio.

Takođe, dame i gospodo narodni poslanici, ovde je njegova izjava, gde on kaže – poziva časne oficire Vojske Srbije i MUP da uhapse predsednika Srbije zbog kršenja Ustava, gaženja predsedničke zakletve itd. Šta zakon kaže, a ne znam zašto Zagorka Dolovac to ne sprovodi? Član 309. Krivičnog zakonika kaže: „Ko u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja ili bezbednosti Srbije poziva ili podstiče da se silom promeni njeno ustavno uređenje, svrgnu najviši državni organi ili predstavnici tih organa, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina“.

Dakle, postojali su svi uslovi da se Boško Obradović, to je ova ličnost ovde, prilikom upada u Radio televiziju Srbije, a i pre toga, jer je zatečen u vršenju krivičnog dela za koje je predviđena kazna od pet godina zatvora, je li tako, gospodine Jojiću, liši trenutno slobode. Zato pitam gospođu Dolovac zašto to nije učinila.

Takođe, sigurno se sećate ovog kamiona, dakle, ovo je ispred Predsedništva Srbije, pošto nije dobio podršku oficira i policije, Boško Obradović je rešio da kamionom svrgne predsednika Republike Srbije i tom prilikom je naredio vozaču da slomi staklo i na pitanje: „Ovaj neće da vozi“, Boško Obradović kaže: „Razbij mu staklo, izbaci ga napolje, nek sedne drugi vozač i vozi“. Aktivno je pozivao da se na policiju natera kamion. Prema tome, zatečen je ponovo u vršenju krivičnog dela za koje je predviđena kazna veća od pet godina zatvora. Zato želim da se anketni odbor pozabavi ovim pitanjima i da se ono što je propušteno nadoknadi i da se to lice privede pravdi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Dragan Đilas, multimilijarder.

Čovek, koji je dok je bio na funkciji ministra i čovek koji je bio na funkciji gradonačelnika, dok je grad Beograd gurnuo u minus za 1,16 milijardi evra, zaradio je 80 milijardi dinara ili 720 miliona evra. Danas je Dragan Đilas, vlasnik saveza lopuža, prevaranata i ljotićevaca.

Dragan Đilas je vlasnik Dveri, Dragan Đilas je vlasnik DS, Dragan Đilas je vlasnik dva kablovska sistema, Dragan Đilas i njegov partner Šolak su vlasnici na desetine firmi, po Kipru, raznim ostrvima itd. Oni su vlasnici desetak TV kanala. Svi ste svedoci da smo utakmicu morali da gledamo, mi koji smo mogli, što je protiv propisa, samo na Đilasovim i Šolakovim kanalima, koji se zovu „Sport klub“ i čini mi se, sada ova nova televizija koja se zove „N2“.

Dragan Đilas je ovih dana boravio u Americi, ovo je Metju Palmer, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD za Evropu, Evroaziju. Zašto je bitno ovo i za Evroaziju?

Dakle, radi se o osobi koja je svojevremeno otpravnici ambasade SAD, 13. avgusta 2009. godine, rekao i otvoreno izrazio nezadovoljstvo i kritiku ruskog ambasadora Konuzina. Dakle, ne radi se samo o Srbiji.

Pa, je takođe Đilas se pohvalio američkoj otpravnici da ga je takav čvrst, ovde piše „Vikiliksa“, da ga je takav čvrst antiruski stav doveo u nezavidan položaj, taj isti Dragan Đilas i ovih dana naricao na navodnoj primeni sile. Takođe, Dragana Đilasa je Dženifer Braš pohvalila, kao pouzdanog saradnika i smanjenju ruskog uticaja u Srbiji, kao i pouzdanog zaštitnika najavljene homo-seksualne parade. Ne znam šta Boškić – ljotić kaže na to?

Takođe, Dragan Đilas je tada rekao, da bi odmah indirektno optužio svoje zapadne gospodare, SAD i EU, to je moj komentar, da nisu dovoljno vršile pritisak na SNS da se otvoreno izjasne i založe za hapšenje Mladića i saradnju sa Hagom. To je govorio Dragan Đilas u američkoj ambasadi.

Posle Prištine, posle Skoplja, posle Brisela, evo ga i u Americi da zagovara rušenje države. Ovo je Dragan Đilas hvalio i govorio da sve demonstranti koji su bacali neke predmete na RTS, treba da budu osuđeni na višegodišnju robiju.

Danas Balša, tvrdi da je današnja vlast primenila silu, što ni približno nije ovome, za ovo se zalagao Dragan Đilas, za ovo se zalagao Vuk Jeremić, za ovo se zalagao i Boško sada nedavno, dakle to je da osmorica tuku i ubiju jednog, oni su se zalagali da se ubije demonstrant Panić, oni su se zalagali da se sa pet santimetara ubije mladi Zarić, samo zato što je učinio saobraćajni prekršaj. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ne znam da li Sanda Rašković Ivić sama sebe leči, da li je sama svoj doktor ili sama svoj pacijent?

Dakle, pre samo pola sata u holu Narodne Skupštine, izjavila je da je Aleksandar Vučić „ pinoči“. To je ova gospođa, koja pozdravlja nekim čudnim pozdravom pored Boška Ljotića. Nama priziva neke oblike fašizma, nama pripisuje neke oblike fašizma, a stoji pored Boška ljotića, koji predvodi fašističke falange ovih dana u pokušaju da naudi državi Srbiji.

Ja ne znam da li sama sebe leči, a ako to radi, loše radi.

Naime, radi se o osobi koja je svojevremeno izjavila da je u Srebrenici počinjen genocid, i time direktno narušila dokument Narodne Skupštine koja je to kvalifikovala kao zločin, ali ne kao i genocid.

Takođe, moram reći za gospodina Ševarlića, da ne propustim, da postoji Zakon o GMO, u kome stoji da je zabranjena proizvodnja i promet genetički modifikovanih organizama, na teritoriji Srbije, Zakon, a gospodin Šešelj će vam objasniti da je deklaracija slabiji dokument od Zakona.

Vi predlažete deklaraciju, iako postoji Zakon koji to striktno sankcioniše, a deklaracija znači da se zalažemo, a Zakon kaže – to ne sme da se desi.

Ali, Bože moj, postoje razni modifikovani seljaci, pa mogu i to da iznose.

Dakle, ova ista gospođa je za „Oluju“ rekla, da je to bila akcija humanitarne prirode, dakle za nju je Srebrenica tamo gde su civili, starci, žene i deca, sigurno evakuisani na bezbednu teritoriju koju su oni želeli. To se desilo u Srebrenici.

Ja ne pravdam zločin, ali ne mogu ni da ne kažem da učine zločin tri godine oko Srebrenice, a u Srebrenicu su išli Dodik, Tadić, Vučić, da se poklone žrtvama.

Ko je išao u Bratunac, da se pokloni srpskim žrtvama? Niko, niko od one druge strane.

Dakle, ova gospođa je tvrdila da je „Oluja“ humanitarna, da su neselektivno ubijali Srbi, žene, starije od 90 godina, decu, sve redom etnički čišćeno, a Srebrenicu je proglasila genocidom, i mislim da je vreme da pozabavi anketni odbor ovim pitanjem, jer nanosi nenadoknadivu štetu državi Srbiji i srbima u celini. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o veoma opasnoj pojavi. Ovo je biografija Aleksandre Jerkov koju je sama pisala. U njoj piše da je prošla više obuka oblika obrazovanja, seminara i treninga CIE-e, o političkom angažovanju.

Dame i gospodo narodni poslanici, možda to vama izgleda beznačajno, meni ne. Radi se o poslaniku koji može u određenim okolnostima da odluči o sudbini Republike Srbije. Zamislite da odnos 125–125 i Aleksandra Jerkov koja je prošla sve treninge CIE-e i koja u mnogome osporava državu Srbiju, osporava prisajedinjenjem Banata, Bačke, Baranje i Srema. Zamislite takva osoba kada dođe u poziciju da odluči, njen glas o sudbini Srbije, mi smo gotovi. Dakle, za mene nije normalno da neko takav sedi u Parlamentu.

Dame i gospodo, malopre sam dobio aferu vezano za demonstracije u kojima učestvuje Aleksandra Jerkov, ovo je taj tekst. Ja sam i ranije tvrdio da na demonstracijama učestvuju političke infrastrukture ove žute opozicije, ali da u tome učestvuju siti, dobro obučeni i napiti. U ovom tekstu stoji da je onaj protest srednjoškolaca namešten i vrlo je jasno, ko želi može to da pročita u ovom časopisu, „Nedeljniku“.

Dakle, radi se o političarima koji su pozivali, evo ga nesretni Sergej Trifunović, koji poziva srednjoškolce na to. Dakle, evo ih i srednjoškolci. Pogledajte megafon, megafon je isti kao i Boškov, neverovatno. Verovatno su oni podigli srednju školu, a reći ću vam i zašto. Dva privedena, jedan je sin državnog sekretara, bivšeg poslanika Dragosavljevića, koji je bio iz DS, pa je bio Tadić, bivši prijatelj Bogićevića, tajkuna, Državni sekretar za rudarstvo. Njegov sin i on su upali u RTS, a majka je ona koja je sedela ispred kordona da dokaže kako je policija uhapsila njenog sina itd. Radi se o funkcionerskim sinovima. Drugi je sin bivšeg urednika BETE. Još nešto, taj isti urednik je bio savetnik Svete Marovića dok je ovaj vršio funkciju predsednika zajedničke države.

Znači, radi se o funkcionerima i njihovim sinovima. I neprihvatljivo je naše službe treba da vode računa. Ko diže našu omladinu i zašto je diže, ko stoji iza toga? Sergej Trifunović, Gajić, izvesni advokat, Boško Obradović, koji je vođa fašističkih falangi. Mi našu omladinu moramo čuvati od takvih i zato tražim da Anketni odbor uzme i ove činjenice u razmatranje. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, čovek koji je na prvu nedelju posta upao u RTS, za mene je pokušao Državni udar. Dame i gospodo narodni poslanici, prvo je napao službenicu RIK-a, potom je upao i maltretirao u opštini Pećinci sekretara opštine, zatim je isprebijao novinarke Pinka, gađao predsednika Administrativnog odbora, upao u kabinet predsednice Skupštine, pokušao da upadne u REM, upao u policijsku stanicu i pozivao na bunu, u Lučanima ili Guči, i na kraju, kada su mu sve tolerisali, upao je po nalogu stranih službi u sam RTS.

Da je to uradio u Americi, iz policijske stanice ne bi izašao, skinuli bi ga kao goluba. Da je to probao u Demokratskoj Americi, to je mogao da pita Skota, svog prijatelja.

Dakle, radi se o osobi koja sarađuje sa „Bugarskom atakom“, profašističkom organizacijom. Nije čudo što on sarađuje sa fašističkim organizacijama, već me čudi zašto DS, Jeremić, Marinika Tepić i Aleksandra Jerkov marširaju sa Ljotićevskim falangama.

Takođe, poznato je da je sarađivao sa Boškom Fernarom, čiji je deda pitao – pošto je srpska krv. U poslednje vreme, Boško Obradović, ne bira saveznike. Tu je Radnička fronta iz Zagreba je, došla na protest Boška Ljotića. Radnička fronta, Katarina Prejović, kandidatkinja za predsednicu Srbije. Mislim da će to Vojislava Šešelja rastužiti, s obzirom da je on ljubitelj Kolinde, ali, gospođa pokušava da svrgne Kolindu i to na protestima u Beogradu. Sama kaže – Radnička fronta putuje danas u Beograd da se pridruži protestima protiv Brisela. Super za Boška Obradovića.

Takođe, ovde je naša stranka iz Tuzle, tako se zove, vodi je Omer Berbić iz kantona Tuzla koji je došao da se bori za prava, za demokratiju i za slobodnu Srbiju. Bolje da se borio da se otkriju ubice mladih vojnika koji su prolazili kroz Tuzlu, koje su na surovi način likvidirali pripadnici bošnjačke armije, bolje da je to uradio.

Međutim, poznato je da Boško Obradović ne bira saveznike od Skota, Take Pernara, Radničke fronte, Omera Begića, muslimanske braće itd. Mislim da treba da se formira Anketni odbor, i da ispita sve ove moje navode i da nadležnim organima predloži adekvatne mere. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je veoma bitan Zakon o bezbednosti saobraćaja.

Srbija, u kojoj je ova koalicija preuzela upravljanje 2012. godine, je zatekla potpuno zapuštenu i napuštenu državu. Ista stvar je bila u poljoprivredi. Dakle, devedesetih godina poljoprivreda je snosila teret socijalnih, ekonomskih i vojnih pritisaka na našu zemlju i bila garant prehrambene sigurnosti stanovništva.

Mi koji smo to radili sećamo se da nijedan tajkun koji su tada švercovali cigarete, benzin itd. se nije bavio poljoprivredom. Naš san je bio da posle demokratskih promena država pomogne da se zanovi i obnovi mehanizacija, odnosno da sve ono što je zbog socijalnih pritisaka bilo zapušteno, da se zanovi i da država u tome pomogne. Umesto toga dobili smo tajkune poljoprivrednike, nazovi poljoprivrednike latifundije i dobili smo udruženi zločinački poduhvat koji danas trenutno nije prisutan, koji bojkotuje narodnu sednicu i ne pada im na pamet da podrže ovaj zakon.

Ceh je platila mehanizacija, nije obnavljana, nije zanavljana i mi trenutno na 650 hiljada poljoprivrednih gazdinstava imamo 400 hiljada dvoosovinskih traktora i preko 180 hiljada jednoosovinskih traktora. Ti traktori, po dosadašnjem zakonu, trebalo je da se narednog meseca registruju svake godine. Izmenama ovog zakona, poljoprivrednici će samo biti u obavezi da imaju potvrdu o tehničkom pregledu. Zato valja pozdraviti ove izmene i dopune zakona narodne poslanice, a i Vlada je izašla u susret, čime se umnogome uprostila registracija poljoprivredne mehanizacije, odnosno traktora i određenih priključnih vozila.

Dame i gospodo narodni poslanici, podsticaji koje je udruženi zločinački poduhvat isporučivao zemljoradnicima nisu bili dovoljni, 2012. godine to je bilo 19 milijardi, sada je taj iznos oko 44 milijarde, znači, veći je 130% i u dinarima i u evrima. Ali, ja i dalje apelujem na Vladu, s obzirom da smo zanovili oko tri hiljade traktora, a s obzirom da ih ima 400 hiljada komada, u narednih 20 godina trebalo bi svake godine da se zanavlja oko 20 hiljada mašina, odnosno poljoprivrednih traktora, da bi oni prosečno posle 20 godina imali prosečnu starost od 10 godina. Nismo mi krivi što su ovi iz udruženog zločinačkog poduhvata proizvođače mehanizacije, pre svega IMT i „Zmaj“, uništili divljim privatizacijama, isisali kapitale, placeve itd. i pustili ih da propadnu.

U ovom trenutku treba podržati poljoprivrednike da obnove tu mehanizaciju i ono što je Vlada radila, podsticala oko tri hiljade poljoprivrednih traktora sa 50-60%, treba i da nastavi. Apelujem na Vladu da nađemo još dodatna sredstva, da li iz budžetske rezerve ili iz nekih drugih sredstava, ali uglavnom da nastavimo taj program obnavljanja i zanavljanja traktora, a priključna mehanizacija je i dalje u tom programu. Verujem da to kada uložimo u poljoprivredu da ćemo dobiti na produktivnosti i efikasnosti, a da ćemo dobiti i na bezbednosti saobraćaja.

Što se tiče ovih zakona iz zdravstva, apelujem na Ministarstvo zdravlja da zajedno sa Ministarstvom finansija i Ministarstvom za rad i socijalna pitanja nađu načina da se na određen način likvidiraju dugovi poljoprivrednim proizvođačima za zdravstveno osiguranje i penzijski staž, zato što u ovom trenutku to iznosi 200 milijardi i to je kamen koji visi svim poljoprivrednicima u Srbiji.

Takođe želim da kažem, podržavajući ove zakone, svestan sam da je onaj ko je zdrav u stvari mlad čovek, da i najbolesniji kralj vidi zdravom siromahu krunu na glavi. Bolje je biti zdrav siromah nego bolestan kralj. Stoga podržavam sve zakone koji su iz oblasti zdravstva. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo ovde dali zakletvu. Ja se nadam da je ona ista za sve. U toj zakletvi je sadržano da ćemo poštovati Ustav Republike Srbije. Ustav Republike Srbije kaže da je AP Vojvodina autonomija. Njena ovlašćenja su regulisana Ustavom i zakonima.

Ja kažem da sam u tom smislu ja bio autonomaš koji se zalagao za taj položaj. Rekao sam i da je autonomija Vojvodine srpska stvar, da je to bila uglavnom težnja sprskog naroda, a rekao sam potpomognuta i drugim narodima. I, da Vojvodina ima nacionalne, istorijske, geografske, industrijske poljoprivredne specifičnosti i da je Vojvodina i njena stabilnost interes za Republiku Srbiju. Mislim da to aktuelno rukovodstvo ceni.

Takođe sam rekao da bi se dokument Aleksandre Jerkov, valjda su je u CIA-i obučili da brzo prepisuje. Ovo je dokument Vlade Vojvodine iz 2015. godine. U tom dokumentu ni Skupštine Vojvodine nije htela da raspravlja da je Bojan Pajtić bio jedan od vodećih figura, DS ima neprikosnovenu vlast gotovo 16 godina.

Razumem regionalne stranke, one imaju svoje težnje, one su političke legalne i legitimne, kao što je legalno i legitimno da ja kažem da mi se ovaj dokument ne dopada i da ja za njega neću glasati.

Mi imamo problem decentralizacije zato što smo beogradizaciju zamenili novosadizacijom u prethodnih 16 godine. O svemu je odlučivao Bojan Pajtić. Imamo one nove tehnologije, gospodine Martinoviću vi to znate, da je zaloga bila mrtvački sanduci. Dobijete kredit od Bojana Pajtića koji imate vratite u mrtvačkim sanducima. Dobijete kredit od Bojana Pajtića ili onog Petrovića ili kako se to već zvalo, a onda ga imate vratiti sifonima u stotine hiljada i miliona primeraka koje imate, isporučiti penzionerima. Tako svaki penzioner u Vojvodini bi trebao da dobije 100 sifona. Dakle, takvi su krediti bili proizvod centralizacije. Umesto Vojvodina i umesto „Srbijašuma“ i „Srbijavoda“, dobijate „Vojvodina vode“ i „Vojvodina šume“. Od toga koriste regioni Banat, Srem i Bačka nisu velike koristi imali.

Ali, ako budemo donosili neki novi ustav, u njega će biti ugrađene težnje i ideologije mnogih stranaka, a verujem i stranke, gospodina prethodnog govornika.

Verujem da će taj ustav biti moderan, verujem da će oni koji to budu pisali shvatiti potrebu da Vojvodini ima određen stepen autonomije, ali ja kažem da Vojvodina ne može da izvrši secesiju.

Ja kažem, da je Vojvodina u Srbiji, ja kažem da Vojvodina ne može biti ravnopravna federalna jedinica sa Srbijom, ja kažem da je Srbija celovita teritorija. Takođe, ja sam rekao da je bilo malo razuma više devedesetih godina i da smo vraćali određene stepene autonomije KiM, da bi se drugačija pesma pevala i ne verujem da bi Albanci uspeli da reše svoju secesiju, međutim bilo je tvrdoglavih stavova koji nisu razumeli tu stvar, koja je bila izuzetno opasna za Srbiju.

Verujem da Srbiju treba uravnotežiti, ali sam pri tome rekao, da je autonomija Vojvodine nastala na težnji Srba, a i neki drugi su pripomagali da se ona ostvari i ona je ostvarena. Ona je delo od sremskog kraljevstva, pa do vojvodstva do velike skupštine, odnosno dan ranije rumske skupštine. Dakle, mi moramo biti pažljivi, bezbednost Srbije je prva stvar.

Nemojmo da radimo, da kopamo rovove u nezgodnim momentima i nezgodnim trenucima, nemojte kopati rovove prema regionalnim strankama, koje imaju svoje legitimne zahteve.

Ne daj Bože da neko internacionalizuje pitanje Vojvodine, zato što smo mi previše grubi, osetljivi su trenuci i moramo biti izuzetno pametni.

Ali, ponovo govorim, teritorija Republike Srbije je celovita, Vojvodina ne može da bude iznad Srbije, Vojvodina ne može da bude ravna Srbiji, ali Vojvodina po meni, a i po Ustavu Republike Srbije ima pravo na određenu autonomiju i ovaj član govori da u prenetim nadležnostima, ovaj član je za mene prihvatljiv, da za prenete nadležnosti i poverene poslove, Vojvodina treba da dobije određeni deo prihoda da bi mogla da ih izvršava.

Ovaj član, meni nije problem, ali Aleksandra Jerkov, ima dve politike, ona ima jednu politiku u Novom Sadu, a drugu politiku ima u Beogradu. U Novom Sadu, žele da preotmu biračko telo regionalnim strankama, a u Beogradu žele da se dodvore ljotićevcima.

To je ono što mi smeta, kao što mi smeta da Aleksandra Jerkov, ničem nije mrdnula do 2016. godine, da ovaj dokument koji je polazna osnova iz 2013. godine, da ovaj dokument koji je iz 2015. godine, nije ničim mrdnula da se to raspravlja u Skupštini AP Vojvodine. Danas, Aleksandra Jerkov, koja je htela da kaže da je ovo njeno autorsko delo, nije greh priznati da ste prepisali, Aleksandra Jerkov je rekla da je ovo njen dokument, a uverili smo se da nije iz 2015. godine.

Zato kažem, valjda je CIA naučila kako se to brzo prepisuje i kako se nešto svojata, znači dokument iz 2015. godine, koji je prepisala sebi, da li je danas vidite negde ovde? Da li vidite DS koja u Skupštini AP Vojvodine nije htela da raspravlja o ovakvom dokumentu, a Skupština Srbije, svaka čast, jeste.

Mi ćemo glasati, ja ću glasati protiv, većina će glasati protiv, ali smo imali nameru da raspravljamo o ovome sa regionalnim strankama, želeći da uvažimo njihove ideje, ideologije i težnje. Aleksandra Jerkov koja želi u Novom Sadu da baštini ove ideje, da li je danas vidite? Ja je ne vidim. Da li vidite poslanike iz DS, i iz drugih stanaka iz Vojvodine, koji se tobož tamo zalažu za to? Njih danas nema ovde. To su licemeri koji će, sutra srušiti i Vojvodinu i Srbiju.

Ne možete dopustiti da Aleksandra Jerkov, preko svoje CIA-e, preko svoje obuke, pokuša da internacionalizuje pitanje Vojvodine i zato bili za ili protiv, vredi danas raspravljati o Vojvodini, s tim što ponavljam, da je Republika Srbija potpuno suverena, slobodna, demokratska država, koja će raspravljati o svim pitanjima i na demokratski način doći na rešenja, a ne ulicom, pobunom, internacionalizacijom u Vašingtonu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedan bivši Koštuničin poslanik želi uporno da dokaže kako Vojvodina koristi, a ja ne volim to da kažem, uži deo Srbije. Moram da ga podsetim, u poljoprivredi, o čemu je on govorio, marginalna područja su u tzv. „užoj Srbiji“. Taj izraz ja ne volim da koristim, ali zbog toga što je ovo započeto na neki način moram.

U marginalnim područjima da bi dobili podsticaj za stočarstvo, za ovce, dovoljno je da imate 10 komada. U Vojvodini morate da imate 30. Tri puta više. Sad ja postavljam pitanje – šta je marginalnog područje za stočarstvo? Recimo, za ovčarstvo i kozarstvo, ja mislim da brdsko-planinska područja nisu marginalna područja za ovčarstvo i kozarstvo i da su Bogom dani. Vojvodina bi bila marginalno područje, ako već mora da deli. Zato što u Vojvodini ima previše biljne proizvodnje, a premalo stoke koja treba da koristi tu biljnu proizvodnju.

U Srbiji je marginalno područje za kukuruz, soju, pšenicu, itd, tu se slažemo, ali za ovčarstvo nije. Ali, recimo, mi smo na Odboru skinuli subvencije sa 12.000 dinara na 4.000 dinara sa namerom da podstičemo investicije i u stočarstvu, voćarstvu itd, od čega na sreću mala poljoprivredna gazdinstva imaju najviše koristi. To što se one nalaze u jednom delu Srbije u kome ja ne živim tim bolje za te koji dobijaju. Ja sam za to da se to tako deli.

Idemo dalje. Kad izdate poljoprivredno zemljište, a kolege nema, očigledno da mu ovo ne odgovara, kad izdate poljoprivredno zemljište u tom delu Srbije za koje on tvrdi da ga iskorišćava ovaj severniji deo Srbije, kad izdate zemljište u zakup prihodi se dele 40% lokalnoj samoupravi, 60% Republici.

Kad izdate zemljište u Vojvodini prihodi se drugačije dele. Pokrajina Vojvodina dobija 30%, 40% dobija lokalna samouprava, a 30% dobija Republika Srbija. Kad se novac koristi za uređenje zemljišta, atarskih puteva, bunara, itd, komasaciju, onda svi prihodi od 60% i 40%, u ovom delu za koji tvrdi gospodin Lapčević da je iskorišćen, koriste u tzv. „užoj Srbiji“ poljoprivrednici. Ja sam za to da se to dešava zato što je u tom delu malo poljoprivreda slabija, ali onih 30%, što iz Vojvodine dolazi u budžet Srbije, Vojvodina ne može da koristi. Ta sredstva mogu da koriste koja se uplate u budžet Republike Srbije i onih 30% i 60% iz ovog drugog dela sve koristi Republika Srbija u onom delu za koji se ja slažem da vredi potpomagati poljoprivredu zbog malih poljoprivrednih gazdinstava i neko kaže i otežanih uslova rada.

Ima više načina na koji podstičemo, barem iz Odbora za poljoprivredu, taj deo želeći da uravnotežimo ekonomske prilike u poljoprivredi. Dakle, uzeli smo od paora uz velike prigovore po hektaru i prebacili na mala poljoprivredna gazdinstva za one delatnosti za koje verujemo da će podići poljoprivrednu proizvodnju u voćarstvu, u stočarstvu, itd, i to je sigurno tako. Možda smo se ogrešili o paore, ali cilj da podignemo investicije, stočarstvo da možemo da koristimo biljnu proizvodnju i da naša prerađivačka industrija ima dovoljno mesa, mleka, jaja da to postigne.

Idemo dalje. Podsticaji u Vojvodini, republički, su 50%, to zapamtite, a kad su u ovom tzv. „užem delu“, a ponavljam, ne volim da koristim taj izraz, ti podsticaji su 65% i to smo na Odboru radili sa namerom da što više podstaknemo poljoprivrednu proizvodnju i u tom delu Srbije da bi se uravnotežila poljoprivredna proizvodnja i u jednom i u drugom delu zemlje.

E, sada ako je to bio greh i ako to prigovara gospodin Lapčević, ja sam morao ovo da iznesem, ne želeći sad tu da, pošto je tema finansiranje AP Vojvodine, odnosno član 4, koliko se sećam, je bio samo za prenete nadležnosti i poverene poslove, dakle za ono što Republika poveri, mora da obezbedi finansije i sa tim članom se ja slažem. Sa mnogo toga u zakonu se ne slažem i neću glasati za njega, ali sam ovo bio u obavezi da kažem.

Prigovore za NIS. Neka pitaju Borka Stefanovića. On je bio pregovarač. Neka ga pitaju. On danas diže revoluciju, valjda nema ni jedan NIS. On je danas levičar, on je prodao NIS, nisam ja. On je bio glavni pregovarač. On ga je prodao za 400 miliona. Koštunica i Tadić su se otimali ko će da sedne na stolicu. Bilo je kao biće „Južni tok“. Pošto „Južnog toka“ nema, a obaveze nema, nisam ja propisao rudnu rentu od 3% već Borko Stefanović. Neka njega pitaju. Neka ga pitaju ljotićevci – što si odredio rudnu rentu od 3% kad je u Rusiji, čini mi se ona 22%? Zašto je prodato za 400 miliona? Pa, to je bio državni interes, a šta je za njih bio državni interes? Hajde da priznamo, za njih je bio državni interes da overe svoje funkcije. To se sve desilo pred izbore. I danas neko čiji je predsednik Vlade tamo učestvovao, zajedno sa Borkom Stefanovićem i Tadićem, u prodaji NIS-a, on danas nešto prigovara oko NIS-a.

Ja stvarno mislim da oni imaju onu politiku – što stražnjici godi, obrazu ne smeta. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, parlamentarna debata. Oni koji se žale na nedostatak parlamentarne debate danas nisu ovde. Kao što vidite pobegli su.

Vojvodina im je bila bitna ne da bi regulisali finansiranje. Ovo je bio njihov predlog iz 2013. i 2015. godine. Vladu Vojvodine je vodio Bojan Pajtić. U Republici su vladali kako kad, ali je bilo Borka Stefanovića, Đilasa i Jeremića.

Dok su vladali oni, Vojvodina im nije bila bitna. Nisu raspravljali o ovom dokumentu ni na Skupštini Vojvodine. Skupština Srbije je učinila napor da raspravlja o ovom predlogu i to treba pohvaliti. Na određen način treba uvažiti predlagača, bez obzira na naše međusobne odnose.

Ali interesantno je sledeće, da oni koji se žale na nedostatak debate, su od debate pobegli, da su propustili priliku da ovde se uživo građanima Srbije obrate pet sati. Ovo je važna tema. Oni je potcenjuju, ja ne.

Ovo je veoma važna tema a bila bi važna da smo raspravljali i o Šumadiji, Mačvi, južnoj Srbiji, Braničevu, Sremu, Banatu, bez obzira o kom delu teritorije Srbije da raspravljamo, to je veoma važna tema za građane ne samo te teritorije, već za građane cele Srbije. Država je vlasništvo njenih građana, a ne vlasništvo vlasti. Koliko su želeli da se obrate građanima, propustili su priliku da o tome govore pet sati.

To je ona ista Aleksandra Jerkov, koja se ovde dičila kako je, eto ona podnela taj zakon. Govorila je u holu Narodne skupštine da je to njen predlog zakona, a nije bio njen.

Propustila je priliku da ovde dođe da dokaže da je to njen predlog, da ga brani. Ona to nije želela. Zašto? Nije htela da se zameri ljotićevcima, savezu lopuža i prevaranata i ljotićevaca, koji šetaju po Srbiji, želeći ne da raspravljaju o delovima teritorije Republike Srbije, niti o Srbiji, već žele da izuzmu neke delove teritorije i da razbiju jedinstvo naroda, da razbiju državu Srbiju. Ona šeta sa njima, ne ja.

Građani Vojvodine treba da znaju, a i u Srbiji o njenom licemerju, na to imaju pravo, kao što treba da znaju i o licemerju Đilasa koji je sve najgore govorio o Vojvodini. O licemerju i zlim namerama Jeremića i Borka Stefanovića. To je onaj Borko Stefanović, ravnogorac. Ja sam ga tako upoznao, a onda se odjednom nešto prekrstio. To je onaj isti koji je prodao NIS a posle brani radnička prava. Onda ide sa Đilasom milionerom. Kakva je to levica Srbije koja ide i šeta sa milionerom Đilasom sa čovekom koji je ispraznio džepove građana Republike Srbije?

Uglavnom oni danas nisu u debati. Sutra će se žaliti na cenzuru a mogli su uživo biti pet sati. Tu priliku su propustili sa namerom da se žale na slobodu medija. Kakva je to sloboda medija u kojoj Boško ljotić, a sa kim je Marinika Tepić i Aleksandra Jerkova i Borko Stefanović i Vuk Jeremić, kakva je to sloboda medija kad ljotićevski fašističke palanke uđe u RTS i kažu – pokazaćete mi gde je režija, ima da me emitujete itd. Zar oni ne misle da je to cenzura?

Da li je sloboda medija zauzimanje medija, hapšenje vlasnika, pokušaja zauzimanja REM-a itd. Tako se ne dolazi do slobode medija. Oni će se žaliti na cenzuru i nedostatak slobode medija. Propustili su priliku da na ovoj sednici najmanje pet do šest sati se mogu obraćati građanima Srbije, plus replike, plus povrede Poslovnika itd.

Ja bih želeo da su oni ovde, ali verovatno Vuk Jeremić žali što nije uzeo više novca od Patrika Hoa. Borko Stefanović, gospođa Jerkov i gospodin Pajtić verovatno žale što nisu još više novca uzeli iz džepova građana Vojvodine, novca koji je trebao biti namenjen tehnološkom razvoju, gradnji infrastrukture itd. Verovatno Jeremić žali zato što je Patrik Ho danas dobio tri godine zatvora i dobio je tri godine zatvora, a u obrazloženju piše da je pravio te sumnjive biznise preko veza u UN. Znamo da mu je veza bio Vuk Jeremić. Verovatno je Vuk Jeremić češljao onih sedam i po miliona dolara, zabrinuto gleda put UN, jer nema više nijednog Patrika Hoa, nema više cigareta možda od 1.500 evra kutija.

Možda nema ni roleksa, možda je i roleks dobio Patrika Hoa, pa se toplo seća i veruje da će sledeći protesti biti namenjeni Patriku Hou, zato što ga je, eto ta ne demokratska Amerika uhapsila i osudila.

Boško Ljotić, zajedno šeta sa Borkom Stefanovićem, sa Marinikom Tepić i sa Aleksandrom Jerkov. Zajedno marširaju, zauzimaju televiziju. Za njih nije slobodna ni jedna televizija koja ne pripada Đilasu, a polu slobodna je svaka u kojoj Đilas prodaje reklamu, a sve druge televizije nisu slobodne.

Sinoć smo gledali fudbalsku utakmicu, mimo propisa, na dva Đilasova kanala, koja ne pokrivaju celu teritoriju Republike Srbije i ne ispunjavaju uslove da bi prenosile fudbalsku reprezentaciju Srbije. Ali, kod njih sve može, sve je slobodno kada je Đilasovo, sve što je narodno nije slobodno.

Oni su za Vojvodinu kada su u Novom Sadu, ali to ne smeju javno da pokažu. Oni su za ljotićevce, kada su u Beogradu, uporno želeći da podviju temelje Republike Srbije. Nje danas nema, neka od ovih rešenja su prihvatljiva, ali s obzirom da ni Skupština Vojvodine o ovome nije raspravljala, s obzirom da njen tvorac, Aleksandra Jerkov kaže da je tvorac toga, nije danas našla za shodno da dođe makar da nešto kaže u prilog ovome, s obzirom da Marinika Tepić nije došla da nešto kaže, jer je postala dvorska posluga na dvoru Điklera i druga Riđa, s obzirom da njih dve nisu došle, neka od ovih rešenja su za mene prihvatljiva, ali u celini ja neću glasati za ovaj predlog.

Građanima Srbije kažem, nemojte da trošite glas na one koji neće da zastupaju vaše interese, bilo da se radi o regionalnim strankama i regionalnim ideologijama, bilo da se radi o republičkim. Ko veruje u Điklera, druga Riđeg, ko veruje u Jeremića, u Borka Stefanovića, ko veruje da će ih oni odvesti u bolju budućnost sutra, a opljačkali su je juče, taj je zreo za psihijatre. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 106. tačka 1. Tema današnje rasprave je Predlog rezolucije o Vojvodini. Druga tema je Predlog zakona o finansiranju AP Vojvodine.

Prethodni govornik je govorio o podsticajima u poljoprivredi. Nije on slučajno promašio temu, već namerno i namerno menjao teze. Dakle, obučete narodnu nošnju, dođete iz Zemuna, modifikujete se, kako se to kaže, modifikujete dnevni red i hoćete da se ulagujete poljoprivrednicima, a pri tom zaboravite da kažete da ste u vreme dok ste bili miljenik Dušana Petrovića dobili 62.000 evra iz Ministarstva poljoprivrede, da ste zaboravili da su podsticaji bili 19 milijardi uz isti kurs. Danas se prigovara na podsticaje od 43 milijarde i 24 milijarde više nego u vreme kada je on bio miljenik ministra poljoprivrede Dušana Petrovića. U procentima to je 130%.

Samo 2017. godine, a što nikada ranije nije bilo, posebno ne u vreme Dušana Petrovića, podsticaji su isplaćeni za 15.000 mašina, traktora i priključne mehanizacije, za mnogobrojne voćne zasade, nabavku priplodnih grla itd. Neko izvuče nekoliko podataka i onda pokušava da obmane poljoprivrednike. Podsticaji će i dalje biti uvećavani. Ova država će poštovati poljoprivrednike i prerađivače.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o ovoj osobi. Dakle, Boško Obradović, u narodu poznatiji kao „Boško Ljotić“, na Kosovu poznatiji kao „Boškići Ljotići“, nedavno je, pre dva meseca, najavio državni udar. Zaboravili ste svi da je pozivao vojsku i policiju da uhapse legalno izabranog predsednika Republike. Na prvu nedelju velikog posta, veliki vernik, zaštitnik masonke, pljačkaš Đurđevih stupova, pljačkaš Hilandara, pljačkaš kolubarskih rudara je, po meni, to i pokušao. Nekada se u srednjem veku vlast otimala tako što se koristio balvan koga su zvali „ovan“, dakle, da se razbiju neka vrata, a njegov kompanjon Đilas je otišao korak napred i umesto ovna koristi „Boška Ljotića“ i njegove fašističke falange.

Dakle, s obzirom da je uzeo 250.000 evra ili 30 miliona protivpravno iz budžeta, jer ih nije vratio neutrošene posle izborne kampanje, ja tražim da makar jednu trećinu založi siromašnoj deci, s obzirom da je decu nekih bogataša, nekih bivših funkcionera predvodio, u nastojanju da zauzme Radio televiziju Srbije. On je slobodu medija zamislio tako što uzme i osvoji medij, a bori se protiv cenzure tako što lično želi da naredi šta može da ide u program.

Dame i gospodo narodni poslanici, u svakom državnom udaru fašističke falange ili revolucionarne skupine prvo šta rade – zauzimaju državni medij. Nemoj da se lažemo, ja sam protiv toga što su oslobođena deca nekih funkcionera, urednika Bete, savetnika Svete Marovića, direktora rudnika Resavice itd. Za onu drugu siromašnu decu sam zato da se puste. Ali, šaljemo lošu poruku i Boško Ljotić na ovom neće stati, on će pokušavati i dalje klizeći prema terorizmu i niste mu učinili nikakvu uslugu, gospodo tužioci i sudije, što nije uhapšen, a mogao je biti uhapšen više puta.

Narodni poslanik, a to gospodin Šešelj zna, koji je zatečen u vršenju krivičnog dela za koga je zaprećena kazna veća od pet godina mora trenutno da bude uhapšen, gospođo Dolovac. Mi smo to trebali učiniti. Zlo se tuče dok je malo, a kad zlo uzme maha – sve više jača. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, vama je poznato da je gospodin Obradović, poznatiji kao Boško Ljotić, a žao mi je što je DS postala taoc ljotićevskih falangi, dakle, poznato je da je sarađivao sa bugarskom ATAKOM, sa Boškom Pernarom, čiji je deda ovde pitao, ne ovde, na jednom drugom mestu u Beogradu, pošto je srpska krv. Poznato je da je sarađivao i sa Alternativom za Nemačku, to je neonacistička organizacija. Poznato je da je sarađivao i sa Radničkom frontom iz Zagreba. Dakle, to su oni koji su ovde skandirali Srbija-Hrvatska- revolucija. Ja, Radnička fronta iz Zagreba predlažem da oni dignu tu revoluciju sa Boškom Ljotićem, neka ga vode tamo, i neka je dignu u Hrvatskoj. Nama je revolucija dosta.

Oni su navodno protiv Brisela, ali u Beogradu, a u Hrvatskoj baštine sve fondove EU. Dakle, radi se o gospođi koja je iz Zagreba sa svojim simpatizerima dolazi da ojača Đilasa i Boška Ljotića.

Takođe, imamo Omera Berbića iz Tuzle, stranka mu se zove Naša stranka, koji takođe zaboravljajući kolonu koju su pobili, hoće da kaže da je Tuzla građanska, zaboravljajući kolonu mladih vojnika koje su pobili, i on dolazi da podržava Boška u Beogradu, i pokušavaju da izvrše revoluciju.

Dame i gospodo, njima se mora stati na put. Tu imamo ISIS-a Muhameda Čengića, koji zbog Jeremića podržava, navodne građanske proteste u Beogradu, sa pokušajem nasilnog preotimanja vlasti u Srbiji.

Ja, još jednom molim RTS da izračuna koliko je uživo, koliko je uživo, koliko je uživo, sati, desetina sati, stotina sati, koliko je Boško Ljotić, Boško Obradović, koristio vremena uživo na kanalima RTS, da se izračuna koliko je vremena uživo bio na RTS u poslednje dve godine, a da se izračuna koliko je uživo vremena bio predsednik Republike. Dobićete podatak da nikakve cenzure nema, dobićete računicu da je Boško Ljotić bio uživo na kanalima RTS najmanje pet puta više, nego što je bio uživo na kanalima RTS predsednik Republike. Takav čovek je ušao na RTS sa namerom da je zauzme i da ovaj narod podeli, a od naših podela, koristi mogu da imaju samo naši protivnici.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je Dragan Đilas, milioner, multimilioner, milijarder. Ovo je slika od pre dva dana. Provalio ogradu ispred Predsedništva, sa željom da uđe i da se fizički obračuna sa legalno izabranim predsednikom.

Takođe, radi se o osobi koja je upala u RTS. Ali, 2010. godine, ja ne znam koliko kamera to može da prikaže, 2010. godine, Dragan Đilas, je uhapsio 207 omladinaca, Dragan Đilas, Boris Tadić, Borko Stefanović, su uhapsili 207 mladića u demonstracijama koje su se dešavale u Beogradu. Ovo je postupanje policije, deset gazi jednog. Na ovaj način je ubijen i Ranko Panić, cokulama, surovo isprebijan, umro od tih posledica. Ali, dobro možete da vidite da je policija surovo sa ljudima koji su prolazili ispred RTS sa željom da demonstriraju surovo se obračunavala, a on je za njih zajedno sa Tomom Zorićem i zajedno sa Homenom, tražio višegodišnje robije.

Dragan Đilas je milioner postao tako što je auto-put vodio novca iz RTS prema njegovim džepovima. Dakle, reklamno tržište je bilo samo njegovo i kroz reklame je kontrolisao medije, niko ništa loše nije mogao napisati o njemu, jer u tom slučaju neće dobiti reklame i njegovi mediji će biti zatvoreni.

Dragan Đilas je bio vlasnik jer je bio gradonačelnik medija. Dragan Đilas je i sada vlasnik nekoliko TV kanala. Dragan Đilas ima na desetine firmi. Dragan Đilas je zaradio 720 miliona evra. Dragan Đilas prevedeno je zaradio 80 milijardi dinara. Dragan Đilas je poveo revoluciju milionera protiv siromašnih, koji su plaćali taksu na RTS, da bi on kroz reklame punio svoje džepove. Taj auto-put novca iz RTS prema njegovim džepovima je prekinut. On vodi revoluciju milionera protiv miliona, onih koje je opljačkao, ostavio bez posla itd.

Dragan Đilas i Boško Obradović su trebali da budu uhapšeni i moja zamerka Zagorki Dolovac i pravosudnom sistemu, zašto njih dvojica nisu bili trenutno uhapšeni, jer su po meni, pokušali da izvrše državni udar, a najmanje što su učinili je nasilničko ponašanje u grupi.

Dragan Đilas je vlasnik jedne televizije. Dragan Đilas je uz pratnju svoje televizije N1, a N1 se ponaša gde ti Đilas i Šolak kažu, veži N1 gde ti njih dvojica kažu.

Dakle, uz pratnju svoje televizije, ušao je i zauzeo drugu televiziju. Zašto ih nije vodio na N1? Zato što niko to neće da gleda. On traži i oni svi traže da nateramo ljude da silom gledaju N1, da silom čitaju „Vreme“ i „Danas“.

Ja verujem da oni mogu da se dozovu pameti, ali pravosudni organi treba da rade svoj posao. Od njihove mržnje, hvala.