Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da Saša Radulović nije tu, da je otišao, da je zaboravio da se vrati, verovatno ima neke velike sastanke, ja ću sačekati neku drugu sednicu da se on pojavi pa ću ovo detaljno obrazložiti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, malopre ste čuli gospodina „Hajnekenu“ kako priča o nasilju. U sklopu mog zahteva za anketni odbor ja sam za to i da se ispita nasilje koje se desilo u Palanci. Dakle, prebijen je Branislav Petrović, star 63 godine od strane mog kolege. Krivična prijava je prosleđena Tužilaštvu, ali se ništa do sada veliko nije desilo.

Takođe, on je govorio o nasilju nad novinarima. Molim da se ispita da li je za vreme vlasti bivšeg režima ubijen novinar Milan Pantić 2001. godine, da je linčovan Dragoljub Milanović, to je malo licemerno. Pa je malo licemerno da oni koji su od javnih funkcija napravili privatne poslove, vršili nasilje, čak su ovde mene tražili po prostorijama Skupštine da me biju, gospodin „Hajnekena“ i još jedan narodni poslanik koji trenutno nije tu. To je veliko licemerje.

Nadalje, oni pričaju o korupciji. Ja mislim da antikorupcijski tim DS postoji sa razlogom. Oni se najviše razumeju u korupciju, oni su ogrezli u korupciji, zato taj antikorupcijski tim prvo treba da se pozabavi samim njima. Zamislite čoveka koji priča o užinama, a ja tražim da se to u Palanci ispita, koji je za jedno veče popio dva bazena. Znači, bazen je izdao za 2.050 evra godišnje, zajedno sa toplom vodom, na 50 godina. Pazite, napravio ugovor predsednik opštine, prodao grad četiri puta, dužan četiri budžeta godišnje i onda prodao bazen na 50 godina, uz naknadu od 2.050 evra godišnje.

Mi u Inđiji aparat za sladoled izdajemo za 5.000 evra, a onda sa „Niskogradnjom“, sa svojim prijateljem, da, on je uradio sa Srbom Sisavcem, oni su više isisavci, nego sisavci, a onda sklopio ugovor sa „Niskogradnjom“ na 25 godina. Pazite, napravio ugovor, uništio JKP preduzeće i uzeo privatno komunalno preduzeće da šiša travu 25 godina, godišnje da šiša travu za 33 miliona, a pri tome je dužan da za svih 30 godina uloži pet miliona. E, zato tražim da se obrazuje anketni odbor i ispita se ovo što Tužilaštvo neće da ispita. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, stranka bivšeg režima čiji je predsednik bi Boris Tadić na nesreću mnogih građana Republike Srbije, a na sreću stranke bivšeg režima, Boris Tadić je bio i predsednik Republike Srbije u dva mandata. Pri tome da bi drugi put bio izabran u potpunosti je radio na urušavanju zemlje.

Moram da vas podsetim da u vreme dok je on bio ministar odbrane iz zatvora zajedno sa Živkovićem u saveznoj vladi, da je iz zatvora pušteno 2.108 albanskih terorista. Puštena je Đakovička grupa, Drenička grupa, puštena su braća Mazreku koji se između ostalog osuđeni bili i za silovanje devojčice. Pušteno je 2.108 albanskih terorista koji su nedugo zatim izvršili martovski pogrom. To su oni isti teroristi čiji su saborci vadili organe Srbima u Žutoj kući. Očigledno da našu žutu kuću, albanska žuta kuća nije interesovala.

Takođe, Boris Tadić je da bi drugi put bio izabran zajedno sa Vukom Jeremićem u Američkoj ambasadi zatražio da Albanci, da Amerikanci utiču da Albanci ne proglašavaju nezavisnost pre nego što Boris Tadić ne bude izabran ponovo za predsednika Republike Srbije. To se i desilo. Albanci su, čini mi se proglasili nezavisnost 17. februara. Februara, 15. je izabran Boris Tadić, dao je zakletvu i postao predsednik Republike Srbije i time otpočeo svoj mandat, a 17. februara 2008. godine proglašena je albanska nezavisnost.

Mislim da anketni odbor treba da se pozabavi tim činjenicama i činjenicom koja je usledila posle gde je UNMIK zamenjen Euleksom, gde neobavezujuće mišljenje Međunarodnog suda pravde koje nam nije trebalo bio dodatni teg na vratu Srbije, zbog čega danas Republika Srbija ima teškoće. Zbog čega danas Republika Srbija ne može u punom smislu da uz svoj ustavno pravni sistem stavi našu južnu pokrajinu Kosovo i Metohija. U svim razvijenim zemljama, pa i u onim gde ovi idu na treninge CIA, to bi se tretiralo kao velelizdaja istoga ja tražim da se obrazuje anketni odbor koji će se pozabaviti aktivnostima bivšeg predsednika Republike Srbije, Borisa Tadića. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što Goran Ješić nije tu. Želeo sam da ispitamo njegove afere, uključujući i stan u Beču, „Milk Republik“, snabdevanje Kliničkog centra Vojvodine mlekom i mlečnim proizvodima iz neregistrovane mlekare i snabdevanje prehrambenim proizvodima, ajvarom itd. iz neregistrovane „Fruit Republik“ iz Markovine kod Aleksandrovca. Na žalost, on nije tu.

Takođe sam hteo da utvrdim vezu između njega i Aleksandre Jerkov u onom anketnom odboru, s obzirom da su i jedno drugo prošli treninge CIA. Žao mi je što gospođa Jerkov nije tu. Dakle, voleo bih da o tome porazgovaramo i da razgovaramo i o nasilju kome je takođe gospodin Ješić sklon prema novinarima itd. i o nasilju koje mi

snažno osuđujemo, a koji gospođa Jerkov ne osuđuje kada je u pitanju Maja Gojković, kada je u pitanju novinarka Uzelac, kada je u pitanju članica RIK, iako je bila neposredno prisutna i ušla u RIK zajedno sa Sašom Radulovićem kao poslednju šansu.

S obzirom da nisu tu, ja neću da žurim sa ovim predlogom. Dakle, verujem da će pomenuta gospoda biti prisutna na nekoj od narednih sednica, kada ću detaljno obrazložiti ovaj moj zahtev. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da se radi još o jednom predsedniku stranke bivšeg režima, ja se bojim da je malo ta dva, tri anketna odbora koja sam ja tražio. Mislim da samo za gospodina Đilasa treba jedno deset anketnih odbora.

Naime, od kada je nasledio onaj zlatni rudnik 2000. godine, pored pocepanih patika tamo negde, od tada ga je krenulo.

Podsećam stranku bivšeg režima da je Zoran Đinđić podneo krivičnu prijavu po prijavi PKB, čini mi se, za reketiranje od strane Dragana Đilasa i verujem da se oni svakako sećaju da on nije mogao da uđe u DS sve do 2004. godine. Posle ubistva premijera Đinđića on je ušao u DS i pomoću nje se pored tog zlatnog rudnika, pored pocepanih patika, obogatio da ni sam ne zna šta sve ima.

Lako bi mi danas nahranili siromašne, koje je on osiromašio, ali i dalje postoje indicije da ne možemo da nahranimo dovoljno ove bogate i alave, kakav je i Dragan Đilas.

Naime, dok je vladao hiljadu puta se uvećala vrednost imovine njegovog preduzeća. Ima zgrada koje vrede po nekoliko miliona evra, imao je medijsku imperiju, itd, ništa od toga do 2004. godine nije imao.

Na kraju svog mandata, a podsećam DS da im se to desilo, zajedno sa gospođom Jerkov i Elezovićem u paru, „zaremio je“ što mladi kažu pod znacima navoda DS. Dakle, ono dvoje Jerkov i Elezović su ih gurnuli u dugove, a onda je Đilas kao dobra vila preuzeo dugove DS i takav način postao njihov vlasnik. Danas DS je rob Dragana Đilasa, jer ne smeju ništa da kažu protiv njega zato što on drži dugove DS na takav način i imovinu DS i njeno ime i njen grb i sve ono što je tad stranka nekada značila.

Pored toga, Dragan Đilas od Pionirskog parka, od gradnje mosta na Adi bez građevinske dozvole, o nabavci autobusa iz inostranstva protiv domaće firme „Ikarbus“, o rušenju raznih platana i uređenju Bulevara Kralja Aleksandra, dakle taj se dobro nafatirao i dobro od javne funkcije napravio privatni biznis, o čemu sam ja govorio.

Zato kažem da je malo jedan anketni odbor da bi se ispitale sve nepravilnosti i sve ono što Dragan Đilas radio dok je bio predsednik Demokratske stranke, a i posle toga kada je DS uz pomoć gospođe Jerkov i Elezović, kako to mladi kažu „zaremio“. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo glasali malopre za predlog Boška Obradovića, što bi on rekao glasamo. Kad profesor srpskog jezika zatraži da glasamo, a ne da glasamo, onda veliko je pitanje zaštite srpskog jezika i ćirilice. Profesor srpskog jezika ne bi trebao da kaže gde bežite, LJotića ne bi trebao da nazove LJotić.

Dakle, moj predlog je da se formira anketni odbor s obzirom da je ova zemlja veoma osetljiva na gubitak teritorije. Ako neko sarađuje sa bugarskom organizacijom koja se zove Atak, koja traži sanstefansku Bugarsku. Ako neko sa njima sarađuje, međusobno se posećuju, a oni traže Dimitrovgrad, Bosilegrad, Vranje, Pirot, onda je veliko pitanje patriotizma narodnih poslanika i partija koje sarađuju sa takvom jednom organizacijom.

Ako uzmemo da je ta organizacija koja baštini LJotićeve, kako oni LJotićeve vrednosti, onda mi moramo biti izuzetno oprezni. Ova zemlja nema pravo na takvu vrstu delatnosti. Dakle, ukoliko uzmemo da je ovde dolazio Pernar, čiji je deda, ne u ovom parlamentu, ali u nekoj drugoj Skupštini pitao koliko košta srpska krv.

Ukoliko neko sarađuje sa takvim organizacijama, mi moramo imati anketni odbor koji će ispitati motive zašto neko sarađuje sa bugarskom organizacijom koja traži srpske teritorije, zašto neko sarađuje sa Pernarom koji odmah sutradan maršira sa ustašama u Zagrebu i ako uzmemo da je taj neko i ta partija pozdravlja neonacističku organizaciju „Alternativu za Nemačku“, mi kao zemlja koja je bila antifašistička, mi kao zemlja koja pre svega ceni slobodu, nezavisnost i suverenitet moramo da budemo veoma oprezni i da ispitamo pod kojim okolnostima političke stranke i organizacije u Srbiji sarađuju sa organizacijama koje baštine neonacističku politiku, fašističku, ustašku, jataka koja traži da Bugarskoj pripadnu srpske teritorije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u rukama držim spisak Veritas o poginulima i nestalima u Oluji. Dakle, ukupno je poginulo i nestalo 1.852 lica. Od toga 930 je sahranjeno, a za 922 se još uvek traga. Spadaju u nestale. Verovatno pogubljene. Od 1.852 žrtve, 908 je bilo starije od 60 godina. Znači nikako nisu mogli biti vojni obveznici. Od 1.852 žrtve, 543 su bile žene, devetoro dece, što znači da ni oni nisu bili vojni obveznici. Sahranjeno je 930, 922 lica još uvek rodbina traži.

Gospođa Rašković Ivić je ovaj veliki zločin, koji oni nisu uvrstili u svoju deklaraciju o genocidu u Hrvatskoj, ovo su preskočili, za genocid tvrde da je samo ono što se desilo za vreme Drugog svetskog rata, ovo nisu stavili u svoju deklaraciju, ono što traže da mi ovde usvojimo. Gospođa Rašković je 1.852 žrtve nazvala humanitarnom akcijom.

Dakle, ona je u izjavama za medije u Hrvatskoj, koliko znam, rekla da su ove 1.852 žrtve, od čega je 908 staraca, starijih od 60 godina, 543 žene i devetoro dece, da je to bila humanitarna akcija hrvatske vojske.

Takođe, ova Skupština je usvojila Deklaraciju o zločinu u Srebrenici, ona je to prekrstila iako je bila i sada je narodni poslanik, prekrstila u genocid. NJeno je pravo da smatra šta hoće, ali kao poslanik Narodne skupštine nju obavezuju dokumenta Narodne skupštine.

Očigledno da su njene izjave nanele štetu i s toga ja želim da se anketni odbor pozabavi ovim izjavama, s obzirom da od takvih izjava ova država može da ima nemerljivu štetu.

Ja ne znam više da li je gospođa za EU gde su Hrvati? Da li je ona za EU ili je Vuk Jeremić protiv EU? Ja to ne mogu znati. Ja više ne znam da li je ona za Krim ili Rim, s obzirom da je ova država nju plaćala i pet hiljada evra da zastupa ovu državu, a ona davala ovakve izjave i s toga ja mislim da moramo imati anketni odbor koji će da se zabavi ovakvim izjavama. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je više poslaničkih grupa tražilo da se ispita finansiranje političkih stranaka. Uglavnom su polazili od čuvenih donacija od 40.000 dinara, po njima čuvenih, to su prilozi koje je skupljala SNS.

Moj predlog je nešto drugačiji. Ja želim da saznamo kako se troši novac iz budžeta, da vidimo rashode u kampanji, da ne gledamo samo prihode, posebno da gledamo prihode od 40.000 dinara, a pri tome ne vidimo donaciju, recimo, Slaviše Ristića, poreskog inspektora, listi Sande Rašković Ivić od 640.000 dinara, to ne želimo da vidimo, ali želimo da vidimo ovo od 40.000 dinara, prema stranci koja ima najčistije finansije.

Ali, na stranu prihodi, da vidimo rashode. Ono što mene interesuje su rashodi dve izborne liste ili dva kandidata za predsednika, to su Boško Obradović i Saša Radulović, to je ona čuvena koalicija „Dosta je bilo – Dveri“, pa se obrnulo „Dosta je bilo, dosta je bilo“. Dosta je bilo, desilo im se ono što sam rekao da će biti - rasulović Delboj kompani. Sad su se kao „rasulovićevi“ svedoci podelili u više frakcija, ali mene i dalje interesuje kako su se trošila sredstva iz izborne kampanje, odnosno da li je tačno da su sredstva išla za fiktivne poslove, pa, recimo, čuvena nevladina organizacija „nikad im dosta nije bilo“ plaćala firmama svojih poslanika, koji su ih sad napustili, po 800.000 dinara za tzv. kliktanje? Dakle, to je neki potez mišem, ne bacanjem, nego pored računara, dakle, kad klikneš jednoj dobiješ 800.000 dinara i tako su fakturisali sredstva iz izborne kampanje.

Napominjem, da ta sredstva nisu tako utrošena fiktivno, a kad su utrošena fiktivno, gospođa Radeta, izbegnut je porez, radi se o pranju para i sledeće što je činjenica - da će se taj novac, ukoliko nije utrošen vraća državi u budžet. On nije vraćen u budžet, već je dat narodnim poslanicima koji su vršili fiktivne poslove. Nadalje, na preduzetničke radnje kandidat Dveri Boško Obradović je ispumpao 28 miliona, od toga je osam miliona za popravku računara, pet miliona za elektroradove, itd.

Zato ja tražim anketni odbor, da se ispitaju rashodi, jer bi taj novac bio vraćen, da nije tako rashodovan, državi Srbiji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, čuli ste mnogo toga lošega o vladajućoj koaliciji od kolege Aleksića. To je isti ovaj koji se nudio Aleksandru Vučiću da uđe u Vladu, da, ali ima lošeg navodadžiju. Devenport.

Kad je Vučić čuo, kaže – Da bude ministar poljoprivrede ili da mu se da Odbor za poljoprivredu.

Ja lično nisam imao ništa protiv, a kad je Vučić čuo da mu je navodadžija Devenport, kaže – Ne dolazi u obzir. Ambasadori više ne rukovode ovom zemljom.

S tim u vezi, dame i gospodo narodni poslanici, ja neću pričati o tome, to ću kasnije u dopuni iza ove, o Juliji Jovanović, o firmi „Bos“, o Fondu za ljudske resurse, o 55 miliona. Pričaću o njenom šefu Vuku Jeremiću, potomku.

Tražim anketni odbor, a već sam dobio na pitanje i odgovor nadležnog organa, da se raspolaže saznanjima iz tog perioda, radi se o periodu iz 2008. godine, da je više predstavnika stranog faktora dovodilo u vezu dva događaja – izbore za predsednika Republike Srbije i jednostrano proglašenje nezavisnosti tzv. Kosova. Pri tome su isticali presudan uticaj SAD i EU u pogledu navodnog usaglašavanja termina ovih događaja.

Naime, Vuk Jeremić potomak, naslednik naftaškog izvora u selu Ježevica kod Čačka, čiji jedan let košta 70.000 evra, koji je samo na letenje aviona potrošio 3,5 miliona evra. Vuk potomak Jeremić je u NJujorku plaćao sobu, jedno prenoćište 1500 dolara. Ja bih pre spavao ispod njujorškog mosta nego što bih to platio. Vuk Jeremić, koji je imao džeparac 25.000 evra od Vlade Mirka Cvetkovića, 25.000 evra je imao džeparac. On je išao u ambasadu SAD i tražio da Amerikanci utiču na kosovske Albance da ne proglašavaju nezavisnost pre nego što Boris Tadić bude izabran za predsednika Republike Srbije drugi put. To se i desilo. Zakletvu je Boris Tadić položio 15. februara, a 17. februara Albanci su proglasili jednostranu nezavisnost. Plus, pitanje Međunarodnom sudu pravde, plus promena Rezolucije, pa je Unmik zamenjen Euleksom, UE – EU. To su sve razlozi zašto treba osnovati anketni odbor i ispitati sve ove moje navode. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o saradniku Vuka Jeremića. To je onaj čuveni istraživač javnog mnjenja, koji je istraživajući javno mnjenje, on je i novinar i istraživač i poslanik, sam o sebi piše, sam sebe istražuje, sam sebe ocenjuje, on je od „Lutrije“ uzeo 2.400.000 u vreme kada je ona otišla u minus, u vreme vladavine Borisa Tadića i Vuka Jeremića.

Otuda ne čudi što o Vuku Jeremiću potomku i ovim potomčićima na istraživanju, iako u selu Milutovcu osvoje dva glasa, on ima da 30%, kao seti se on te lutrije, pa kaže – jeste da oni imaju dva, tri odsto, voleo da doda jednu nulu i kaže - Vučić 31, a Vuk Jeremić potomak i Aleksić imaju 30%.

Verovatno da je to zasnovano na sledećim činjenicama. Naime, izvesni Knežević, koji je bio direktor Nacionalne službe za zapošljavanje u Trsteniku, tast potomčeta, je sa Dinkićem prebacio ukupno Fondu za ljudske resurse 55 miliona dinara. Svrha – negovanje starih lica. Još nijedno lice nije pronađeno da je negovano. I, održavanje travnjaka u februaru mesecu, 55 miliona dinara za prodaju magle, kupovinu magle ili već zavisi šta su kupovali.

Nadalje, verovatno je Đorđe Vukadinović ispitivao da li treba gasovod Trsteniku, pa je malo potomče, koje je sad kod Vuka potomka, rešio da to napravi bez građevinske dozvole, pa je to radila firma „Bos“, da se zna ko je gazda, u prevodu to znači gazda. Pa je to urađeno bez građevinske dozvole, a onda snabedevanje javnih objekata u Trsteniku mogao je da dobije samo onaj ko ima izgrađen gasovod, a ovaj što ga je izgradio bez građevinske dozvole, naravno, on je imao i svu prednost.

Tako je Aleksić, koji je sada izašao, mi smo svi slušali njega dok je optuživao, tako je Aleksić lepo udomio svoje prijatelje za sume koje su milionske. Samo na Fondu za ljudske resurse 55 miliona. Još da mu o čuvenim izborima, i Vukadinović koji je istraživao to kaže da je Vuk Jeremić u njegovom tom selu Milutovac, gde ima šest članova rodbine, dobio svega dva glasa na ovim poslednjim izborima koji su se održavali u tom selu.

Dakle, ja tražim da se ispita sve šta je Đorđe Vukadinović radio, kakva istraživanja je radio, a „Lutrija“ to platila, jer „Lutrija“ pripada državi Srbiji i to je novac građana Republike Srbije i na njega nemaju pravo ni Vuk potomak Jeremić, ni malo potomče. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi kao klub snažno osuđujemo svaku uvredu i svaku pretnju.

Kolega Ćirić, savetnik Pošte za 156 hiljada dinara, je već rekao nešto o pretnjama. Šta znači kada neko iz njihovih redova napiše „Vučiću, Vučićeviću, Rističeviću, Mitroviću jeste li već izabrali bandere sa kojih želite da visite?“ Da li su oni to osudili? Šta znači kada Balša Božović meni napiše „pali majmune“? Meni su roditelji patrijahalno vaspitani i mene su tako vaspitali. Mene su učili da je Bog stvorio čoveka. NJega su očigledno roditelji učili da je postao od majmuna. U to neću da se mešam.

Danas ponovo njihov pripadnik koji je mesečno dobijao 27.000 evra je o tome govorio kolega Pekarski, ali čovek napiše – opet me onaj šnaucer Rističević spominjao u parlamentu, čibe. Da li ste vi čuli da je to neko osudio?

Idemo dalje, Vlado Georgijev, neću ni da pominjem. Pa, imate sledeće - Rističeviću spusti se na zemlju da ne odeš pod, pa tri tačke. Da li su to osudili? Naravno da nisu. Šta znači kad mi napišu – …em ti Marijane sve mrtvo i živo i tebi pederu Vučiću. Šta to znači? Da li su oni to, ovi koji se gade nasilja, da li su to osudili?

NJihov član glavnog odbora je uradio pasoš za životinje sa mojim ličnim podacima i falsifikovao potpis Aleksandra Vučića. Šta znači kada njihov pripadnik napiše – pazi samo da tebi ne pukne ta, itd. Da li tad osuđuju pretnje?

Slušao sam i šta govore o Narodnoj banci Srbije. Oni čiji je lider prodavao tenkove, Iraku oprostio milijarde dugova itd, da bi prodavao tenkove po pet hiljada dolara, koliko je Kena mogao da popije za veče. Onaj kome je nestalo 700 oklopnih vozila, koji je uništio celu tehniku, kome od avijacije ostaju samo orlovi. Ti orlovi nisu mogli da lete. Slabije su leteli nego oni sa zastave. To su pripadnici stranke bivšeg režima. Oni nešto pričaju o Narodnoj banci Srbije. Pa kod vas je za godinu dana kurs otišao na 50%. Sa 78 na 115 dinara.

Od 2012. godine kurs NBS miruje.

Zato što je ekonomska situacija stabilnija, zato što je izvoz porastao. Devizne rezerve su stabilne. Vi nešto pričate, vama kurs išao 50% za godinu dana.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako nešto želimo ozbiljno da uradimo u životu moramo prvo dobro da planiramo.

Planiranje u poljoprivrednoj proizvodnji je veoma bitno. Znači, zajednička evropska poljoprivredna politika se uglavnom sastoji u tome da se pažljivo i brižljivo planira svaki zaokret u toj poljoprivrednoj politici sedam godina unapred. Dakle, svakih sedam godina oni blago koriguju svoju poljoprivrednu politiku.

Naša poljoprivredna politika mora da bude zasnovana na uvećanju BDP, koji je negde oko pet milijardi evra u našoj zemlji, pod uslovom da godina rodi. Mi uvećanje moramo bazirati na stočarstvu, voćarstvu i povrtarstvu. Ali, takođe, da bi se uvećavala poljoprivredna proizvodnja moramo razviti prerađivačku industriju da bi iz nje mogli da ostvarimo, izvučemo novac za podsticaje u poljoprivrednoj proizvodnji koji se ne tiču samo poljoprivrednika, već potrošača i, pre svega, prerađivača da ima komponentnu cenu, odnosno da bude konkurentan na tržištu, da sirovinu obezbedi po jeftinoj ceni zato što se poljoprivredna proizvodnja subvencioniše.

Hrvatska svoju poljoprivrednu proizvodnju u odnosu na BDP subvencioniše sa preko 30% i nema gotovo nikakav rezultat, jer su im planovi slabi. Naše subvencije, zahvaljujući velikom broju hektara na 3,2 miliona hektara, su negde oko 6% vrednosti BDP. Da bi se to uvećalo treba razvijati prerađivačku industriju, paralelno s njom, novac koji se ostvari, na takav način se nađe posao za oca na njivi, sina u preradi, snahu u preradi, ali se na takav način obezbedi i podsticaj za poljoprivrednu proizvodnju primarnu, biljnu, stočarstvo, voćarstvo i na takav način postajemo konkuretni na našem i njihovom tržištu.

Po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, najmlađi Titov odbornik se ovde zdušno zalagao za poljoprivredu. Na listi preko na kojoj je došao u ovaj parlament stranke koja je 2006. godine vladala i vodila Vladu, sa te liste je došao u ovaj parlament. Te godine se izdvajalo 136 miliona evra za poljoprivredu na godišnjem nivou i on je ćutao.

Danas kada se izdvaja 309 godišnje, on ima zamerke. Ćutao je i 2011. godine kada je Dušan Petrović vodio Ministarstvo poljoprivrede, kada se izdvajalo 185 miliona evra za poljoprivredu. Ćutao je.

Danas kada se izdvaja 309, danas mu ne valja i ja sam tvrdio u prethodnom mom govoru da to treba da bude više, ali moramo da dignemo prerađivačku industriju, da uzmemo iz prerađivačke industrije i još više dignemo primernu poljoprivrednu proizvodnju sa težnjom na stočarstvo, voćarstvo i povrtarstvo. NJemu to nije bitno bilo.

Propadale su zadruge. Propadale su zadruge jedna za drugom. NJemu to nije bilo bitno. NJemu je bilo bitno da napravi „Studiju o zadrugarstvu“ i da mu Dušan Petrović iz „Star Projekta“ prebaci 62 hiljade evra i kada je poslao taj zahtev posle 59 hiljada i nešto da mu se isplati još dve hiljade i nešto, taj zahtev je ispunio latinicom, a danas se zdušno zalaže za ćirilicu. Postoji poslanik koji je, kako to kažu lekari, podvojena ličnost. Znači, kada dobiješ pare od žutih onda je to dobro, iako je bilo manje izdvajanje subvencija za poljoprivredu, iako su zadruge propadale. Danas kada se zadruge dižu i kada se subvencije dižu, danas ti ne valja jer od ove vlasti ne možeš privatno da dobiješ novac. Hvala.