Dame i gospodo narodni poslanici, član 103, 106, 107, od povrede dostojanstva, do prilike da oduzmete vreme gospodi koja su zloupotrebljavala Poslovnik.

Naime, dostojanstvo je povređeno. Ovde se pričalo o fašizmu, onda su nam poslanici govorili o ubistvima, itd.

Kao neko ko je prebijen 2008. godine kao protivkandidat Borisu Tadiću, to ne mogu da nazovem fašizmom, već revanšizmom. Kao neko ko je dobio batine pred suprugom 2007. na 2008. godinu, zajedno sa novinarom, poznatim novinarom koji je takođe prebijen samo zato što posle jedne kontakt emisije Borisu Tadiću i njegovoj pratnji nije odgovaralo ono što sam rekao.

Kao neko ko pamti ubistvo onih vojnika i ulogu Vuka Jeremića u svemu tome, za mene je nedopustivo da nam neko prišiva neki fašizam, da nam prišiva neki ekstremni nacionalizam i zato gospodine predsedavajući tražim da ubuduće, kada gospoda to pomenu, da ih opomenete tim pre što oni imaju najmanje prava da govore o fašizmu, o batinanju, prebijanju, ubistvima, da ne govorim i o tome ko je avanzovao posle ubistva premijera Đinđića, ja sigurno nisam, a oni neka razmisle ko je došao na njegovu poziciju. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo da čestitam strankama bivšeg režima na izuzetno dobrom rezultatu, očekujem da proglase pobedu. Moje pitanje se odnosi na tzv. njihove pobednike.

Da li je tačno, a pitam Ministarstvo finansija, odnosno Upravu za pranje para, koliko sam ja demokratski orijentisan, sada ću i pokazati. Ovo moje saznanje je došlo u vreme izborne kampanje, ali nisam želeo da ga upotrebim i da na takav način neko dođe u poziciju da kaže da to radim u predizborne svrhe.

Podatak je sledeći, da li je tačno da je Aleksandar Šapić, krajem novembra meseca i u januaru mesecu ove godine i krajem novembra meseca 2017. godine, u kešu u jednu našu banku doneo i uplatio, prvo 685 hiljada evra, a potom u januaru mesecu ove godine još 115 hiljada evra? Dakle, ukupno 800 hiljada evra, govoreći da je to njegova lična štednja iz slamarice, i da je taj novac preneo u inostranstvo, odnosno u Italiju, u banku Inteza Saopaolo. Da li je tačan taj podatak i ako je tačan u koju svrhu je Aleksandar Šapić, poznati humanista izneo taj novac?

Takođe, moje pitanje se odnosi i na kredite koje je povukao za svoju fondaciju, privatnu. Da li je tačno da je u isto vreme kada je svoj novac iznosio u belosvetske banke, je kod domaće banke podigao kredit na fondaciju od 400 hiljada evra, time je naravno, sebe izložio, odnosno fondaciju izložio kamati. Meni nije jasno, kako tako human čovek, s jedne strane svoj privatni novac iznosi napolje, a naš donirani novac okamaćuje kod neke banke, odnosno povlači kredit? Da li je taj povučeni kredit možda u humane svrhe završio u izbornoj kampanji? Tim pre, što Aleksandar Šapić poznat kao lični prijatelj i pomoćnik Dragana Đilasa, drugog tzv. dobitnika, u stvari gubitnika, koji zajedno sa svojim koalicionim partnerima dobio 12% manje glasova nego što su oni dobili na predsedničkim izborima.

U vezi Šapića, kako misli da on ima legitimitet koji nama uvek osporava, kada je na izborima na Novom Beogradu izgubio, da li planira da podnese ostavku? U vezi Šapića i Đilasa, poznato je da njihovo bogatstva potiču, posebno Đilasovo, iz studentskog doba, kada je Dragan Đilas imao jedne pocepane patike, pre nego što je počeo kod Slobodana Miloševića 1999. i 2000. godine, da trguje sekundama u RTS-u, i pre nego što je valjda, kažu od dede iz Bosne i Hercegovine nasledio zlatan rudnik i otuda potiče bogatstvo Dragana Đilasa, koje je delimično, zajedno sa Šolakom, koji je prijatelj Soroš fondacije, koga je Soroš ovde poslao 2001. godine da razvija tzv. kablovsku televiziju. Dakle, taj njihov novac, koji navodno potiče spolja, u stvari opljačkan novac od građana Republike Srbije, izgradnjom raznih mostova koji su koštali pet puta više nego što su koštali najskuplji mostovi u svetu.

S tim u vezi, očekujem da mi se odgovori, da li je Dragan Đilas zajedno sa Aleksandrom Šapićem, za vreme dok su vladali Beogradom, privatizovali jednu javnu površinu, ulicu i prebacili je u korist Aleksandra Šapića? Da li su u Pionirskom parku uradili ono što će sledeći moj kolega verovatno pitati, da li su odatle neki objekat koji je namenjen deci privatizovati u privatne svrhe, radi ličnog bogaćenja Dragana Đilasa koji je, eto u Bosni i Hercegovini, nasledio zlatni rudnik svoga dede i tako se obogatio za vreme Slobodana Miloševića, a za vreme Đinđića pokušao da uceni PKB zbog čega je i sam Zoran Đinđić protiv njega podneo krivičnu prijavu. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je bilo gotovo dirljivo slušajući prethodnog govornika i njegovu zabrinutost za socijalna prava običnog stanovnika, običnog građanina. Uvek treba planirati. On je očigledno dobro planirao.

Ja sam predložio zakon o …

Evo ga sad ustaje. Dakle, on je pažljivo planirao, zadužio je Smederevsku Palanku za 4.000.000.000, što je 4,5 ukupna budžeta. Za jedno veče popio je 343 piva i zato je dobio nadimak Hajnekena. Tih 343 piva u kafiću „Atrijum“ su koštala 459.110 dinara. O poštenju je govorio Hajnekena. Ovo su tri krivične prijave koje se u Višem tužilaštvu vode protiv Milojičića, koga narod od milošte zove Hajnekena, je uspeo da popije 343 piva za veče, a pivo je bilo skupo, em ga pio, em se kup'o.

Dakle, radi se o osobi koja je sklapala ugovore na 25 i 50 godina. Za bazen gradski je sklopio ugovor zajedno sa Srbom Simonovićem, zvani Srba Sisavac, to je prvi Isisovac u Srbiji, zato što je isisavao novac iz budžeta Smederevske Palanke, i tako je samo u Inteza banci došlo na naplatu 290.000.000 od one 4.000.000.000 koliko su ukupno zadužili Smederevsku Palanku. Na 50 godina je čovek sklopio ugovor za 2.000 evra godišnje.

Tu je i drugi dokument iz Opštine Inđija. Mi za godinu dana izdamo zemljište za sladoled, za put za sladoled izdamo za 5.000 evra, a on izdao ceo bazen na godišnjem nivou za 2.000 evra na 50 godina, još usput, neovlašćeno, izdao toplu vodu. Dakle, svojim prijateljima izdao toplu vodu.

Niskogradnja, uništio je JKP i sklopio ugovor na 25 godina.

Fudbalskom klubu „Glibovac“ 14.918.000 dinara. To je njegovo rodno selo. Fudbaleri dobijali 4.000 evra, kao da su igrali u „Mančesteru“.

Najbolji je ovaj „Šarplaninac“. Udruženje „Šarplaninac“ za godinu dana dobilo dva miliona i šestod…

Dame i gospodo narodni poslanici, o onom poljoprivrednom zemljištu, posebno uzurpiranom ću razgovarati po nekom drugom zakonu. Sada o saradnji sa Izraelom.

Izrael je ozbiljna država, veoma ozbiljna i po pitanju vojske i po pitanju obrazovanja. Kod njih je gotovo obrazovanje i vojska spojeno. Svako od njih je obrazovan da bude patriota, da ne bude izdajnik. Kod njih nije uslov da mladi naučnik dobije stipendiju samo ako će se rukovati sa premijerom.

Mi smo imali u Vojvodini tamo nekog premijera koji je reklamirao trbušnjake ovako, zvao se Pajtić, zaboravio sam. Ali nisam zaboravio njegova nedela. Marija Bivot, prof. francuskog jezika, naučnica, kaže, program se zvao „pravo na prvu šansu“. U Izraelu ovo ne može da se dogodi, da rukovanje sa Bojanom Pajtićem bude uslov za dobijanje te šanse, odnosno stipendije. To govori ko je fašista. Fašista je onaj ko insistira da svako mora da se rukuje sa njim, da bi ostvario neko svoje pravo. Rukovanje je sa njim veoma rizično. Lično, ja kada bi pružio njemu ruku, posle tog rukovanja bi pogledao da li su mi svi prsti na ruci. Verovatno je mlada profesorica ne želeći da rizikuje da ostane bez prstiju, jer ovaj nešto mora da uzme, odbila da se rukuje i danas predstavnici Bojana Pajtića pričaju o obrazovanju, o fašistima.

Idemo dalje. Izrael je jaka država. Mi smo vojni neutralni. Ovi pre mene što su govorili su pobrkali. Oni su mislili da kada Srbija bude vojno neutralisana, onda je vojno neutralna. Nije tačno. Velika je razlika između vojne neutralnosti i onog što ste vi Srbiju vojno neutralisali, prodajući tenkove i raku za 5.000 dolara. Prodali ste tenkova i oklopnih transportera, to u Izraelu ne može da se desi. Ova saradnja sa njima oko vojne opreme, obuke, to je dragoceno za našu zemlju. Oni su vojno jaki. Oni neće dozvoliti da neko proda tenkove za 5.000 dolara, da pravi zgradu na pašnjaku i da ubira valjda pašnjarinu. To kod njih ne može da se desi. Mi i dalje sa Izraelcima treba da sarađujemo. Treba da naučimo kako da budemo hrabri, ali i mudri. Dosta smo ratovali za druge, vreme je da živimo za sebe.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam pažljivo čekao da nam se poslanik Saša Radulović obrati sa svojim dopunama. Očigledno je otišao, pa zaboravio da se vrati.

Predlogom zakona koji sam ja predložio, a za koji ne insistiram da baš danas bude na dnevnom redu, želeo sam da napomenem narodnim poslanicima da se pripreme za ovaj zakon. Mislim da je saradnja sa Bosnom i Hercegovinom dragocena, posebno po pitanju drumskog saobraćaja, puteva, itd.

Pozdravljam nameru, gospodine Omeroviću, izgradnju auto-puteva koji će ići ne samo kroz Srbiju, ne samo prema Sarajevu, već će se vraćati preko Bjeljine, ponovo u Republiku Srbiju i da na takav način umrežimo ne samo Republiku Srpsku, već i Federaciju, za koju verujem da će nam vremenom biti sve naklonjenija. Auto-putevi su neophodni, a to ovi nesrećnici pre nas nisu shvatili, ne samo za povezivanje naroda i putnika, radnika koji rade na obe strane Drine, jer njima nije bilo stalo do radnika – zašto bi neradnici vodili računa o radnicima, o njihovim pravima, oni su otpustili 400 hiljada ljudi, tako da im prevoz radnika nije ni trebao. Nije im trebao ni prevoz roba, imali su samo uvoz. Čak se i taj transport vršio stranim vozilima. Pozajmljivali su novac, prodali su celu našu privredu i za taj novac, pozajmljeni, i od prodate privrede kupovali su stranu robu. Nisu imali ni potrebe da grade auto-puteve, jedan su napravili iz njive u njivu, to je njihov najveći uspeh, i most koji je spojio za 500 miliona dve mesne zajednice u Beogradu. To je bio veliki uspeh udruženog zločinačkog poduhvata stranke bivšeg režima i stečajnih upravnika.

Zato mi je žao što je onaj stečajni upravnik otišao i zaboravio da se vrati. Mora da traži svog koalicionog partnera koji je otišao na tv duel sa njim.

Auto-putevi nose razvoj. Ova vlast to radi. Gradi auto-puteve. Infrastruktura je preduslov da strane investicije i domaće investicije podignu privrednu moć ove zemlje, da je podignu na preradi, na proizvodnji i bruto domaći proizvod, kao što vidite, prošlog meseca je rastao za 4,2%.

Verujem da će auto-putevi prema Bosni i od Bosne, i prevoz putnika, doprineti ekonomskom razvoju obe države, Republike Srbije i meni drage Republike Srpske, pa i Bosne i Hercegovine, odnosno Federacije.

Dame i gospodo narodni poslanici, Sporazum o trgovinskoj saradnji je za nas veoma bitan. Zahvaljujući naporu ove Vlade, a molim mog kolegu poljoprivrednika da se smiri, a ja shvatam da on i gospođa „vinodelić“ imaju pravo na svoju tugu zbog izgubljenih izbora, svaki trgovinski sporazum za nas je veoma bitan.

Strani investitori, sem što donesu novac u ovu zemlju, donesu i nova tržišta, ma odakle dolazili, gde se ta roba plasira. Zahvaljujući tome, obrnuli smo jedan negativan proces koji je bivša stranka režima, kada je bila na vlasti u zločinačkom poduhvatu zajedno sa stečajnim upravnicima imala u praksi i taj proces smo obrnuli i naša pokrivenost uvoza i izvoza je sa 50 i nešto posto narasla na gotovo 80%. Ostalih 20% nam nadoknađuje strane investicije i na takav način, plus srpska dijaspora koja daje svoj nemerljiv doprinos, na takav način imamo stabilnost kursa za šest godina, kurs evra je porastao svega za jedan dinar ili za manje od 1%.

U njihovo vreme, samo za tri godine njihove vlasti, vlade koje su oni vodili, i koja je bila Vlada opštenarodne propasti, kurs je samo za tri godine rastao za 50%.

Danas oni, koji nemaju nikakav program, nikakvu ideju žestoko se bore protiv stranih investicija. Poslednji njihov pokušaj i aplauz, nažalost, i mog kolege poljoprivrednika u pokušaju i ovi koje je narod kaznio, i to žestoko na izborima, kada su aplaudirali požaru na jednoj od stranih investicija, koja se realizuje u Republici Srbiji.

Za mene je neverovatno da neko ko želi da uposli svoj narod, a oni to izgleda ne žele, jer su ga dobro opljačkali, da ne može lako da se povrati, za mene je aplauz tih nesrećnika bio vrhunac beščašća i ima ona izreka koju je Sokrat rekao „bitange i prevaranti će poželeti vlast i demokratija će im to dati“.

Nažalost, od 2000. do 2013. godine, upravo takvi su vladali.

Dame i gospodo narodni poslanici, brodskim vodama i talozima. Veoma je bitno zbog zaštite životne sredine imati ovaj sporazum. Mi u Inđiji to najbolje to znamo. Nama je bivši režim na bunarima, na vodozahvatu, naravno moja koleginica koja je iz Inđije o tome ne želi da priča, zato što su čvrsto povezani sa strankom bivšeg režima, nama su sagradili na vodozahvatu fabriku za reciklažu olovnih akumulatora, sa upojenim kanalom koji se nalazi iznad vodozahvata.

Razne zagađivače su doveli. Doveli su „Energo zeleno“ i obećali 170.000 životinjskog otpada i taloga, ali pošto toga nema da pokoljemo ceo stočni fond, odštetni zahtev prema Republici Srbiji, zbog brljotine stranke bivšeg režima je 130 miliona evra.

Postoje razne vrste taloga, posebno ovi koji se voze jahtama, a to ću kasnije govoriti, trebali bi o tome da vode računa. Postoje izborni talozi. Postoje neki koji žele anketni odbor za 2016. godinu. Evo, želim i anketni odbor, da utvrdimo ko je to uguran u Skupštinu.

Sada smo gledali jednog ambasadora koji više nije mogao da pomogne. Sada vidimo tu pojavu koja se zove „rasulović del boškić kompani“ koja se grčevito bori da iz taloga koji je dobila, nekako se plasira u drugi krug.

Ma ne pomaže Skot nano više, ni ljekari ni travari. Jedan je otišao, drugi je zaboravio da se vrati. Danas slušamo njihove predstavnike koji su ovde krljali mikrofone, lomili i narod ih je žestoko kaznio.

Ne može neko ko je bio anketar USAID, koja je dobijala novac odatle da govori o porodičnim vrednostima, o tome kako su oni protiv EU, SAD. NJihovo licemerje je narod kaznio na ovim izborima i glas naroda je glas Boga.

Ovde nema ni jedna opoziciona stranka a da joj nije ostao samo talog, ni jedna opoziciona stranka koja je pod svojim imenom ušla 2016. godine, više nema cenzus. DŽabe se oni trude, možda bi im Sanda mogla to da objasni, džabe se oni trude da broje glasove hiljadu puta. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj Sporazum je veoma bitan. Međutim, pažljivo sam pratio i prethodnog govornika koji svojim nastupom upravo ruši sve pokušaje investicija, pa i ove kineske. On kaže da smo neobrazovani, da smo kupili diplome. Hajde neka Balša, Šule i oni drugi donesu svoje indekse. Znate šta će biti ako ni donesu svoje indekse ovde? Biće „Indeksovo pozorište“, biće smešno.

Nije narod njima džabe uskratio poverenje. Oni su protiv kineskih investicija. Oni su protiv toga da obnovimo sve pruge i puteve, da vozimo svoje radnike, da izvozimo svoju robu. Oni aplaudiraju svakoj nesreći koju ovu državu ili narod zadesi. Ako je poplava, oni aplaudiraju. Ako je požar, oni aplaudiraju. Ako, ne daj Bože, nekog ubiju, oni aplaudiraju. Nema šta nisu politički zloupotrebili.

Demokratska stranka je izgubila zato što ona više odavno nije demokratska. Ona se samo tako zove. Demokratska stranka, a to ću Balši objasniti, je samo ambalaža, unutra nema sadržaja. Postoje neki ustajali otpaci koji nisu Demokratska stranka, koji nisu nikad ni bili.

Ceo dan je Balša želeo, rušeći izbore, da srušio ovakvu investiciju. Jurio je bugarski voz po Beogradu. Nije on našao bugarski voz po Beogradu, da bi srušio kinesku prugu koju grade u Srbiji. Dok je on jurio bugarski voz narod ih je razbio kao bugarsku Skupštinu. Pozajmili su ga Saši Jankoviću, pre toga Dverima, Slovake nazvali četnicima i oni očekuju da im se ti ljudi posle se vrate. To su njihove greške. Oni imaju pravo na svoj bol i tugu. Mogu da leče pištaljkama i šetnjom od boljeg. Mi ćemo to tolerisati, ali kada oni pričaju o radnicima, onda me nekako spopadne muka. O radnicima i radničkim pravima pričaju ovi Maldivci. Ekser u zid nisu zakucali da makar imamo ne čemu svoju znojavu košulju da okačimo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što ovi koji se razumeju u plovila su upravo izašli. Verovatno su otplovili jahtama na Maldive. Ovo je veoma značajno zato što se brodskim posadama podižu prava. Međutim, malopre je, najverovatnije u nedostatku šećera i vode, mom prethodnom kolegi pozlilo, jer je ovde govorio neistine.

Zbog jahti, zbog plovila prodati su i interesi građana države Srbije. Surovo je istrgnuta država iz ruku njenih građana i na određen način funkcioneri su svoje javne funkcije podredili svojim privatnim poslovima, želeći upravo da kupe plovila. Danas oni govore o „žutoj kući“. Zbog čijih jahti su pustili 2.108 albanskih terorista 2001. i 2002. godine? Da vas podsetim da su ti albanski teroristi koji su pušteni, koje su oni pustili, izašao je ovaj Maldivac, da su 16. februara 2001. godine digli u vazduh vernike koji su išli na grobove za zadušnice u Podujevu. Ti isti teroristi koje su oni pustili su podigli u vazduh putnike koji su išli da odaju počast svojim pokojnicima. Četrnaest ljudi je poginulo, a 30 ranjeno. Ti isti albanski teroristi su prebacili nekoliko stotina u tu „žutu kuću“. Ta žuta boja, koliko vidim, Balša, Šule, Kena središe stranku za sva vremena, ostaju samo žuti dugmići.

Dakle, ti isti teroristi koje su oni pustili zbog plovila i jahti su 17. marta 2004. godine izvršili martovski pogrom, a 14. februara tri godine ranije su diverzijom uništili autobus sa 14 ljudi i 30 ranjenih. Ti isti ljudi su upleteni u ubistvo na Goraždevcu. I danas oni pričaju o terorizmu, a zbog svojih blagougodnosti su pustili osuđenike koji su napravili toliko zla.

Treba da znaju, izgubili su izbore, što radom zalužiš, ako radom ne zaslužite, nema niko da vas zaokruži. Prema tome, zbog takvog ponašanja ste izgubili izbore.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega poljoprivrednik svakako zna koliko je ovaj zakon značajan. S obzirom da se bavi vinogradarstvom, on vrlo dobro zna koliko su slepi miševi pozitivni za poljoprivredu.

Naime, jedan slepi miš za jednu noć pojede tri hiljade insekata. Tri hiljade insekata. Danju ih tamane ptice, a noću insekti. Stoga iz zaštite bilja je veoma bitno naći stanište za slepe miševe. Moj kolega poljoprivrednik to očigledno nije znao. On je više naklonjen belim miševima, ako slepe nije video. Ovoj „hik“ koaliciji, da je oslobodio Beograd samog sebe, bele miševe verovatno bi i te kako video sa gospođom „vinodelić“.

Dame i gospodo narodni poslanici, slepi miševi su poređeni sa vampirima, vampiri sa fašizmom, šta je fašizam? Ideologija krvi i tla. To u Srbiji ne postoji. Postoje možda neki oblici nacionalizma. Nije dobro, ali nije fašizam kad njen lider, ovaj novi, ne Čanak, izbaci čoveka iz voza, Zoran Živković, moj kolega poljoprivrednik, samo zato dok je putovao u švercu bundi, u švercerskim poduhvatima kada je osvajao strana tržišta, dakle, izbacio je čoveka iz voza samo zato što je ovaj govorio engleski, čak ni to nije fašizam. Nije ni fašizam dok je ginula mala Milica Rakić, da je moj kolega poljoprivrednik, ovaj što je oslobodio Beograd od samog sebe, uzeo od YU garant banke vojnih sredstava milion 250.000, to će gospodin Lazanski sigurno znati, maraka tadašnjih i 100.000 dolara za nabavku tenkovske municije zbog mogućeg kopnenog napada i taj novac nestane u rejonu Dimitrovgrada, jer ga je on navodno predao nekom Rusu koga su ubili. Uglavnom, ja verujem da je to bio novac za malo veći kontigent bundi.

Znači, nije to sve fašizam. Nije fašizam ni kada neko novac od banatskih šora pretvori u stan u Novom Sadu, kao gospođa Tepić, od 160 kvadrata, pa u Pančevu 99 kvadrata, pa kada omiljenom bodibilderu da milion dinara iz Pančeva. Nije to fašizam. To je lopovluk, nije fašizam. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon je veoma značajan iz prostog razloga što je, a malo pre smo čuli njihove predstavnike, stranka bivšeg režima radničku klasu gotovo uništila. Prodala je sve fabrike, ceo društveni kapital za 6,7 milijardi. Za taj novac su kupili uvoznu robu i mi smo za tuđi novac kupovali tuđu robu i na tim uslugama su oni tvrdili da su napravili veći BDP.

Taj BDP nije išao iz proizvodnje, već je išao protiv proizvodnje, 400.000 radnika je ostalo bez posla, 300.000 iz proizvodnje, a 100.000 iz usluga. Pri tom, dok su ostavili fabrike bez radnika, vršili su svojevremeno lustraciju radnika. Sa druge strane u javnom sektoru primali svoje partijske drugove u neograničenom broju, tako da su sa jedne strane broj zaposlenih u privredi smanjili za 300.000, iz usluga za 100.000, a u javni sektor ubacili više stotina hiljada svojih partijskih drugova i pri tome oni danas spočitavaju, nama koji smo zabranili partijsko zapošljavanje.

Veoma je bitno, obzirom da smo uposlili deo radnika koje su oni ostavili bez posla, da se ovi radni sporovi po pitanju raznih radničkih prava pokušaju rešiti mirnim putem i zato predlažem da ovaj zakon, ako ne na ovoj sednici, na nekoj od budućih sednica bude na dnevnom redu, imajući u vidu da su to najvredniji članovi, članovi našeg društva i da su ovi koji su vladali pre nas ostavili bez dostojanstva, da se otprilike svodilo da su ih otpisali sa spiska ljudi zaslužnih da žive životom čoveka.

Za njih radnička klasa nije značila ništa, za njih njihovo radno mesto i njihovo dostojanstvo nije značilo ništa i mi moramo sada da posvetimo pažnju da novac ide i u korist rada, da se ravnomerno rasporedi, a ne da se iznosi kao u njihovo vreme napolje, već da dobar deo tog novca ostane radnicima gde će ga oni, za razliku od njihovih tajkuna, trošiti ovde u zemlji i na takav način puniti budžet i fondove. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon je obuhvatio i vinograd mog kolege poljoprivrednika u pokušaju.

Međutim, gospodine predsedavajući, vi pročitajte stenogram. On je u diskusiji, jedno pet minuta ranije, dodelio kolegama poslanicima dijagnozu – koprofagija. To znači – konzumiranje izmeta. Rekao nam je na srpskom da jedemo govna. Pa, gospodine predsedavajući, ako bih ja to radio, rodbina gospodina Živkovića bi nosila crninu. On ima sreće, ne jedem žuto. Vi to proverite, svakako. I ako je to tačno, izreknite neku meru opomene.

Dame i gospodo narodni poslanici, ima izreka – Vrediš koliko ti vredi protivnik. Evo, ja rizikujem da se obratim mom protivniku Živkoviću, rizikujem da ne vredim ništa. Ako vredim koliko mi vredi protivnik, ako mi je protivnik Živković, dakle, ja ne vredim ništa. Ali, rizikujem to. Nečija vrednost se računa kad mu od pozitivnih osobina oduzmeš negativne. Ako bi to na njegovom slučaju uradili, on bi bio negativan.

Dame i gospodo narodni poslanici, niko vas ne može uvrediti ni poniziti ako se vi sa tim ne složite. Dakle, ja verujem da se vi ne slažete sa pokušajem mog kolege poljoprivrednika u pokušaju. Pričao je o obrazovanju čovek koji je završio srednju večernju, uz večeru. O obrazovanju i diplomama je pričao čovek koji je završio onu višu školu oko uzaludne, uzaludno oko više, uzmite kako hoćete. O dijagnozama je pričao čovek sa dijagnozom, koji je zbog psihijatrijske dijagnoze bio nesposoban za vojsku.

I da se obratim na ruskom, ja tražim da se donese ovde alkometar, dakle, što Rusi kažu – u nas prosta skazali, eta aljkahornik. Otuda i beli miševi, otuda i slepi miševi. Slepi miševi imaju duge prste, a moj kolega poljoprivrednik je poznat po tome. Sve što je rekao je bila laž.

To je čovek koji se obradovao požaru. To je čovek sa sigurnom dijagnozom i on je poslednji koji može da priča o dijagnozi. Zato za njega važi ona izreka – najteže se namešta iščašena pamet.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je veoma značajan zakon i ja tražim da bude, ne sada već u nekim od narednih sednica. Dakle, on je značajan. Može da donese značajne prihode ovoj zemlji.

Slušajući gospodina Živkovića, verujem da on može da glumi u filmovima strave i užasa. Može sasvim uspešno i u crtanim filmovima, da bude „miš je dobio grip, pa seo u džip“, pa sad misli da je nešto bitan, ustao na stražnje noge.

Poznat je po tome i treba snimiti film o njegovim mladim danima, kada je onako obilazio oko škole i, navlačeći bele mantile, pelcovao kokoške u selu Pukovac. Zamislite taj film. Zamislite tu koprodukciju - realni film. Pelcuje Živković kokoške i dođe do preplitanja inteligencije i tako nastane „zoka virus“. Zika virus je poznat po tome što smanjuje glavu, a „zoka virus“ zato što smanjuje ono u glavi i zato je on ovakav kakav jeste i ja tražim razumevanje za mog kolegu poljoprivrednika.

On je posle tog preplitanja inteligencije sa kokoškama otišao na skener da mu snime glavu i nisu našili ništa. Zato verujem da bi u ovim filmovima mogao uspešno da glumi u koprodukciji i da bi se to našoj zemlji isplatilo.

Takođe, tu bi moglo da priča o partokratiji, pa da ispriča kako je ženu koja radi u tužilaštvu stavio da bude stranački posmatrač u Gradskoj izbornoj komisiji. Za mene je to nečuveni konflikt, ali bi on mogao da ispriča kako je Srbija zemlja čuda i kako, eto, njegova žena može da bude i tužilac, može da bude i član njegove partije i da u ime partije na izborima zastupa njegovu partiju, odnosno „hik koaliciju“. Vrednost te „hik koalicije“ se ne računa u procentima, nego u promilima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je veoma značajan zakon. Dakle, radi se o privremenom uvozu. Dakle, oni koji budu hteli da snimaju taj čuveni film, mogu privremeno da uvezu opremu, a da pri tome ne moraju da plaćaju carinske dažbine ukoliko tu istu robu, kamere, opremu, posle čuvenog snimanja filma o Pukovcu, posle čuvenog snimanja filma o protestima koje je Živković sazvao pa niko nije došao jer je sazvao svoje članove, da se može snimati film o nesretniku koji aplaudira „Beogradu na vodi“. Dakle, to je privremeni uvoz koji se oslobađa carine i ja mislim da taj zakon svakako na nekoj od narednih sednica treba razmatrati.

Mislim da smo napravili značajne uvozne i izvozne rezultate i da pokrivenost uvoza izvozom je dostigao gotovo 80%, da naša privreda radi, da vredni posvećeni ljudi su konačno uzeli vlast, da je jedan vešt lider prepoznao šansu da ovu zemlju digne i izvadi iz nevolja u koju su je gurnuli ovi nesrećnici, stranka bivšeg režima i stečajni upravnici i zato vam predlažem da budete maksimalno posvećeni, vredni, da se ne ugledate na mog kolegu poljoprivrednika. Do uspeha se ne dolazi liftom, ne dolazi lako. Do uspeha se penje merdevinama, naporno i svaki dan treba da budemo posvećeni tome i korak po korak da ovu zemlju izvlačimo iz gliba u koji su ga gurnuli onakvi kao što je moj kolega Živković. Hvala.

Da, ja se izvinjavam, sistem malo, ja sam pritisnuo, ne reaguje.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo sam predložio zbog Vuka Jeremića u narodu poznatijeg kao Vuka potomka. Vazduhoplovstvo je veoma bitno. Imajući u vidu da je on za pet godina potrošio na letove i na putovanja po 20 puta više nego njegov kolega u Hrvatskoj. Potrošio je 3,5 miliona evra i zato je ova Konvencija veoma bitna. Prevedeno, podeljeno na godine, 700 hiljada evra godišnje, što znači svaki dan je na letove trošio dve hiljade evra.

NJegov poslanik je ovde pričao o korupciji, o polupraznoj kasi, o subvencijama, o podsticajima, rekao da je da nismo podigli ni za procenat podsticaje u poljoprivredi. Oni su za 2012. godinu planirali 19 milijardi, mi smo prošle godine potrošili 34 i ove godine planiramo 34 milijarde, što je 80% više nego što su oni predvideli za 2012. godinu.

Takođe, 2012. godine oni su skupili 800 milijardi prihoda, mi skupljamo milijardu i 160 iz iste zemlje i postavlja se pitanje gde je nestalo 360 milijardi, odnosno tri milijarde evra je nestajalo godišnje iz državne kase i danas slušamo o njihovoj priči, o polupraznoj kasi. NJihova kasa je bila potpuno prazna, ali je zato Vuk Jeremić koji je verovatno imao naftni izvor u Cazinu, od Murat age Pozerca kupio stan od milion evra u Beogradu, poslao u „Siti banku“ svojoj supruzi 650 hiljada dolara u samo jednom transferu i tako oni danas pričaju o korupciji. DŽeparac Vuka Jeremića je bio 25 hiljada evra mesečno. Dakle, toliko je imao prava da troši, samo džeparac od Vlade Srbije i javno se hvalio kako je penzionisao generale, ratne oficire. On i Boris Tadić hvalili su se u SAD, gde je išao u posetu.

Takođe, Vuk Jeremić je molio SAD da Albanci ne proglašavaju nezavisnost dok Boris Tadić ne bude izabran i za to je bogato bio nagrađen. Otuda taj stan od milion evra. Albanci su poslušali Vuka Jeremića tako što su Boris Tadić i Vuk Jeremić dali zakletvu 15. februara 2008. godine, a Albanci su proglasili nezavisnost 17. februara te iste 2008. godine. Dakle, to je rezultat njegovog bogatstva, a ne naftni izvor Murat age Pozerca. Hvala.