Hvala uvažena potpredsednice Narodne skupštine.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, drago nam je što ste danas opet ovde sa nama da raspravljamo i diskutujemo i podelimo sa građanima Republike Srbije dobre vesti, da usvojimo u parlamentu ovaj predlog koji ima za cilj da pokaže da Republika Srbija, Vlada Republike Srbije i predsednik države, gospodin Aleksandar Vučić, vode računa o svim društvenim grupama.

Pre neki dan su to mogli da vide penzioneri. Njima je uplaćeno po 20.000 dinara jednokratne pomoći. Videli su to i mladi ljudi. Vide svi oni koji žive u Srbiji, svi građani Srbije koji konačno imaju takvu vlast koja brine o svima njima i koja brine o budućnosti ne samo naše dece, nego svih ljudi koji žive i rade u Republici Srbiji.

To je pokazatelj jednog ambijenta koji SNS želi da napravi, a to je da Srbija bude jedna od najprogresivnijih zemalja, najmodernijih zemalja, koja ima u ovom trenutku privredni rast, dakle za 2021. godinu zabeležen privredni rast od 7,5%, što jeste najviša stopa privrednog rasta u celoj Evropi, pokazujući svima na globalnom nivou da Srbija može da bude šampion u mnogim oblastima društvenog života.

Tu se radi o jednoj jasnoj viziji, jednoj političkoj mudrosti, ali i jednom ogromnom znanju svih onih koji se bave ekonomijom u ovoj zemlji, da je usmeravaju na dobar način. Pokazali smo to da je ova pandemija koja je zadesila i pogodila ceo svet da je Srbija nju uspešno prevazišla, s obzirom da, i danas možemo da se pohvalimo tom činjenicom, 62% stranih direktnih investicija ide upravo u Republiku Srbiju.

Mnogi ljudi, dobronamerni ljudi iz celog sveta jednostavno kažu i donose takav zaključak da predsednik Aleksandar Vučić jednostavno zna to da radi, zna kako da se napravi ambijent, zna jednostavno strateška politika i strateški ciljevi zemlje u kom pravcu treba da idu kako bi se upravo napravio ovaj ambijent gde smo mi postali zemlja u koju svi iz celog sveta vrlo rado žele da ulažu, vrlo rado žele da oplode kapital, da žive u ovoj zemlji. Zato Srbija jeste jedna od najperspektivnijih poslovnih destinacija ne samo na teritoriji Zapadnog Balkana, već ukupno u celoj Evropi.

Želim da kažem još jednu vrlo važnu stvar, a to je da upravo na ovaj način, kroz ovakve poteze mi pokazujemo jednu veliku odgovornost prema svima. Pokazujemo to da ne delimo građane Republike Srbije na bilo koji način i pokazujemo koliko smo u stvari odgovornim, koliko je razlika između jedne odgovorne vlasti, jednog odgovornog i ozbiljnog liderstva i onih ljudi, tajkunsko-političke kamarile koja je vodila ovu zemlju do 2012. godine, koja je vodila tu tzv. kompradorsku ekonomsku politiku.

Da bih objasnio građanima Republike Srbije zašto kompradorska ekonomska politika, znate ko su kompradori, gospodine ministre? Kompradori su ljudi za vreme Britansko – Kineskog rata, to su ljudi Kinezi koji su podržavali Veliku Britaniju i koji su pomogli tada Velikoj Britaniji da prodaje opijum u Kini, iako se jedan ogroman deo stanovništva i vlasti u Kini, naravno, opirao tome, zato što je to išlo na štetu zdravlja i ekonomije Kine i kineskog naroda.

Upravo 150, 160 godina posle toga vi imate jednu zemlju u Evropi kojom su upravo vladali kompradori kojima nije bilo apsolutno prioritet interes građana Republike Srbije, interes države u kojoj žive i koju su, nažalost, dobili priliku da vode, nego su radili upravo suprotne stvari dovodeći ovu zemlju u poziciju jedne vrlo zavisne zemlje od stranih centara moći, od uticaja koji nisu imali nikakve veze sa interesima građana i naroda u Republici Srbiji.

Danas Srbija vodi jednu nezavisnu politiku. Danas predsednik Aleksandar Vučić ima istu poziciju i na isti način razgovara i sa svojim kolegama u Pekingu. Moram da podsetim naše građane da je pre jedno dve nedelje dobio ogromno priznanje i susreo se sa predsednikom Narodne Republike Kine, gospodinom Sijem, i učvrstio ono što bi Kinezi sami rekli – čelično partnerstvo između naše dve zemlje, kao što je to uradio sa mnogim zemljama koje su od strateškog značaja za razvoj Republike Srbije i koje su doprinele i pomogle u tome da ova zemlja ima tzv. kvantni skok u ekonomiji i takvu vrstu privrednog rasta koja je na terenu pokazala da za Srbiju više ništa nije nemoguće, da kroz jedan posvećen i dobar rad i naravno jednu dobru i kvalitetnu političku doktrinu i politički program, koji SNS je definisala na svojoj skupštini u oktobru mesecu prošle godine, za ovu državu, za ovaj narod i građane Republike Srbije nema nikakvih granica.

Naravno, nema nikakvih granica po pitanju ekonomije. Nema nikakvih granica po pitanju razvoja, ali nema ni granica kada je u pitanju, i bilo kakvih prepreka, zaštita vitalnih nacionalnih interesa i interesa srpskog naroda gde god on živi. Tako da predsedniku Aleksandru Vučiću danas nije problem da kaže našim partnerima iz SAD da politika sankcija nije dobra, da ona neće doprineti regionalnoj stabilnosti. Danas Srbija ima snage da to kaže zato što je ekonomski i politički i vojno i na svaki drugi način nezavisna i samostalna zemlja i to jeste jedna od ključnih tačaka našeg programa koja će definitivno i posle 3. aprila ove godine određivati i odrediti budućnost ove zemlje, budućnost Republike Srbije i budućnost ovog naroda.

U tome ćemo se svi mi ovde koji smo članovi Narodne skupštine Republike Srbije odazvati, pružiti snažnu podršku predsedniku Vučiću jer nije danas lako da održite takav nivo samostalne i nezavisne politike, a da pritom kroz jedan balansiran pristup ostanete pouzdan partner mnogim velikim silama i svetskim igračima koji imaju interese u ovom delu sveta, ali ono što jeste kruna Vučićeve politike da je sačuvao mir, da je sačuvao regionalnu stabilnost i da idemo dalje ka regionalnim integracijama i inicijativama izgradnjom infrastrukture, kako tvrde, tako i meke, kako autoputeva, železnica, aerodroma, tako i naučnih centara, ulaganja u visoko obrazovanje i u naše kadrove za koje želimo da ostanu ovde, da grade Republiku Srbiju zajedno sa nama, zajedno sa SNS, zajedno sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Ključna stvar koja nas odvaja od onih koji bi kao i u periodu od 2000. do 2012. godine da se dočepaju vlasti, misleći tu na ovu privatnu Đilasovu kompaniju, na Šolakovu privatnu kompaniju čiji svi partijskih tzv. funkcioneri rade u toj kompaniji, zaposleni su i žive u stvari od toga i žive od Đilasove milostinje, ključna razlika između nas je da jednostavno mi želimo da gradimo ovu državu na realnim osnovama, mi ovo i što vodimo računa o našim građanima i za šta ćemo, nadam se, svi danas glasati, do toga dolazimo na realnim osnovama na konto svega onoga vrednog i brižnog rada u proteklih nekoliko godina koji je rezultirao time da možemo da damo, da možemo da pomognemo, da možemo da budemo socijalno odgovorni.

Stalno ponavljam ovde u Narodnoj skupštini da SNS jeste konzervativna partija, desnog centra, ali smo pokazali kako i koji je model, koja je formula da možete da vodite računa i o onima koji su ugroženi, i o ugroženim društvenim grupama, i o manjinama, marginalnim društvenim grupama, i to samo možete na jedan način. Ako je vaša ekonomija snažna, ako održite nivo vaše ekonomije takvim da možete toliko da zaradite, da možete nekome da pomognete, da date, kako bi napravili bolji ambijent i kako bi uradili ono što je Vučić uspeo u Srbiji, naravno uz vašu svesrdnu pomoć. Uvek govorim da vi vaš posao radite na jedan stvarno, dobar način i to ste pokazali u kriznoj situaciji.

Što se tiče kriznog menadžmenta, to je nama bilo važno tokom prethodnih nekoliko godina da imamo velike rezultate i sa time ćemo, naravno, nastaviti. Vučić ne razmišlja o Srbiji kako će da izgleda 4. aprila, Vučić razmišlja kako će Srbija da izgleda za 10, 20 i 30 godina. Mi naravno, nastavljamo snažno da radimo i da vodimo ovakvu politiku, jer znamo da samo kroz jačanje ekonomije i stabilnosti, političke i ovde u zemlji i u regionu možemo da napravimo uspeh koji srpski narod i svi oni narodi koji žive u Republici Srbiji zaslužuju.

Zbog toga snažna podrška i vama i predsedniku Aleksandru Vučiću u našoj kampanji, borbi da prikažemo naše rezultate, ali i da prikažemo ono što ćemo da uradimo u naredne četiri godine na svim nivoima, kako na državnom tako i na lokalnim i gradskim nivoima.

Iskreno se nadam da će i predsednik Aleksandar Vučić biti predsednički kandidat SNS, kojeg ćemo snažno podržati, s obzirom da ima plebiscitarnu podršku građana Republike Srbije, da nastavi i uradi sve ono što je isplanirao tokom prethodnih nekoliko godina u korist građana Republike Srbije i naše zemlje. Hvala.

Hvala uvaženi potpredsedniče Orliću.

Poštovani gosti, dame i gospodo narodni poslanici, moje uvažene kolege su danas govorile o svemu onome što smo mi uradili kao većina u ovom parlamentu i kao SNS po pitanju unapređenja izbornih uslova i mnogo puta do sada, za ovih, hajde da kažem, sedam godina, dokazali, pokazali koliki je demokratski kapacitet i uopšte državnički kapacitet SNS, s obzirom da imamo jednu vrstu presedana o kojem danas raspravljamo i sigurno ćemo usvojiti, a to je da će i vanparlamentarne stranke biti deo RIK, što nije imanentno ni mnogo razvijenijim državama i državama koje imaju, hajde da kažemo tako, mnogo dužu demokratsku tradiciju od Republike Srbije, ali to je još jedan vid širine stranke koja je najmnogobrojnija i najveća, definitivno, na teritoriji jugoistočne Evrope, koja, to moram da kažem, jedina ima u Republici Srbiji jedan jasan program, političku platformu za budućnost, ne političku platformu za treći ili četvrti april, kako bi naši politički protivnici, teško mi je da tako nazovem neke od njih, pošto to i nisu, s obzirom da nemaju političku agendu.

Dragan Đilas nije naš politički protivnik. Znači, to su ljudi koji se već jedan duži vremenski period predstavljaju kao opozicija. To su ljudi koji žele i ne kriju to više da na jedan nasilan način dođu do vlasti, odnosno dođu ponovo na vlast u Republici Srbiji bez ikakvog političkog programa, bez ikakve političke agende, uz pomoć stranih centara moći, misleći, govoreći, upravo oni o tome, kako oni kažu, ne o 6. oktobru, nego o 4. aprilu, što jasno i metaforički pokazuje i određuje to da oni ne žele izbore, ne žele bolje izborne uslove, ne žele dijalog, ne žele razgovor i jednu konstruktivnu raspravu o tome kako će Srbija da izgleda, kako ćemo da ekonomski razvijamo našu zemlju, kako ćemo da dođemo do što više radnih mesta, nego da se vratimo na onu politiku koju su oni realizovali do 2012. godine. Teško mi je i nemam običaj da govorim teške reči, ali pljačkali ovu zemlju, napravili od nje jednu tajkunsko-političku oligarhiju, zemlju koja nije imala svoju nezavisnost i koja nije funkcionisala samostalno u punom kapacitetu.

O tome oni pričaju i tu je razlika glavna između SNS, između našeg predsednika Aleksandra Vučića i te tzv. bojkotaške opozicije koja samo misli na vlast, koja samo misli kako će da dođe do budžeta i kako će da koristi narodne pare u sopstvene svrhe, kako će da puni svoje džepove i jednog uskog kruga ljudi koji je vezan za njih.

Naravno, mi smo spremni i moram da napravim jednu jasnu diferencijaciju i po još jednom osnovu, a to je da postoji opozicija i postoje političke partije sa kojima smo mi žestoki politički protivnici i razlikujemo se ideološki i po pitanju ekonomskog razvoja, socijale, svega onoga što pretpostavlja društveni razvoj i to kako ovo društvo treba da izgleda u budućnosti. To su partije koje nisu želele strane posrednike u tom dijalogu sa SNS, koje imaju taj osećaj, dovoljno su državničke da o problemima koje mi imamo unutar naše zemlje, znaju da treba da razgovaramo u Narodnoj skupštini Republike Srbije i da odluke treba da donosimo zajednički bez mešanja i bez prisustva bilo koga sa strane.

Oni koji su naučili da dobijaju naloge sa strane, oni koji su naučili da budu… Imaju Amerikanci jedan lep termin, izraz za to – papet, lutke stranih centara moći. Prvo što su uradili jeste da su rekli – e, mi nećemo da se dogovaramo o budućnosti naše zemlje sa našim kolegama, sa našim političkim protivnicima, ne, nego ćemo zvati pomoć iz inostranstva, ljude koji će nam pomoći, i to je ta agenda već nekoliko godina da na vlast dođemo bez izbora, bez glasanja, bez izborne volje svih onih koji treba da izađu na izbore i da glasaju, da u skladu sa civilizacijskim dostignućima 21. veka izraze svoju volju, da imaju pravo da biraju i da svi imaju pravo da budu birani, oni na to ne pristaju.

Oni i dan-danas spremaju teren i govore o nekoj navodnoj, potencijalnoj malverzaciji u vezi izbornog procesa i na nivou izbora za predsednika Republike i na nivou parlamentarnih izbora, izbora za grad Beograd, a u stvari su politički šuplji. Njihova jedina želja je ogoljena, a to je da uklone predsednika Aleksandra Vučića kao personifikaciju progresa i razvoja Republike Srbije, koji im je najveća smetnja da ponovo rade ono što su radili od 2000. do 2012. godine.

Jednostavno, tu se radi o dva koncepta Srbije, ako možemo da govorimo o konceptima, pošto ovde imate jasan politički program, jasnu političku platformu, deset tačaka usvojenih na Skupštini SNS, deset tačaka za budućnost Srbije, samostalna Srbija, nezavisno donošenje odluka, ekonomski jaka zemlja, poljoprivredno jaka zemlja, zaštita vitalnih nacionalnih interesa naše zemlje i svakodnevna borba za integritet naših građana, naše države, briga za Srbe koji žive van Republike Srbije, neskrivena briga i polaganje prava na to, jer to pravo imaju svi drugi narodi ovde u okruženju i u susedstvu.

Aleksandar Vučić je jedini u istoriji ove zemlje i ovog regiona koji je otišao i u Moskvu i u Peking i u Vašington i u Brisel i u Berlin i rekao da Srbija ima legitimno pravo da vodi računa o svojim sunarodnicima i o svojim braći i sestrama koji žive van Republike Srbije, da će ih pomagati ekonomski, da ćemo raditi na modernizaciji celog regiona i na taj način na stabilnosti celog regiona. I ne govori on slučajno tako često o stabilnosti i koliko je ona važna govori činjenica da je danas Srbija šampion u investicijama. Ja sam gledao jedan njegov intervjuu pre dva dana, zamislite, u tom, kako se to kaže ekonomski, pajplajnu imamo 7,3 milijarde evra investicija u infrastrukturu novih fabrika, novih radnih mesta.

Srbija nije više šampion samo u sportu, Srbija je šampion u ekonomiji. Srbija je šampion u kulturi. Srbija ima potencijal da bude šampion u mnogim oblastima društvenog života, ne samo na teritoriji zapadnog Balkana, već na nivou cele Evrope.

Sve smo to uradili zahvaljujući viziji i jednom državništvu i liderstvu predsednika Aleksandra Vučića koji, kako sam rekao, ima za cilj da realizuje planove "Srbija 2025", "Srbija 2030", velikih infrastrukturnih planova, velikih infrastrukturnih radova, obraćanju pažnje i fokusu na demografsku strukturu našeg stanovništva i naše zemlje. To su ozbiljne stvari i to je ozbiljna politička platforma.

Jako je dobra vest da će mladi ljudi ponovo, da je Srbija dovoljno jaka, dovoljno ekonomski snažna, dobiti na leto još 100 evra pomoći. I nemojte da slušamo sve one koji kritikuju i koji su kritikovali takav potez i tokom pandemije. Pogledajte neke mnogo razvijenije zemlje, i ovde u Evropi a i u Americi, ni jednog trenutka nisu prestali sa davanjem tih tzv. helikopter para pomoći mladim ljudima, pomoći preduzetnicima. Sve je to Srbija radila, ali sa jednim jasnim ciljem, da održi ekonomiju, da unapredi ekonomske i biznis uslove u ovoj zemlji, da unapredi i očuva zdravstveni sistem, da gradi kovid bolnice, da gradi kliničke centre, da vodi računa i o medicinskim sestrama i o lekarima koji treba da ostanu ovde i da rade dostojanstveno svoj posao za visoku platu.

To će doneti upravo tih 7,3 milijardi evra koje imamo za narednih nekoliko godina, to će doneti upravo mogućnost i uslove da ta njihova zarada bude još veća nego što je sada, a prosečna plata lekara je 120 hiljada dinara. Prosečna plata u Republici Srbiji je negde oko 600 evra, u Beogradu 740 evra. Ova zemlja se menja toliko drastično da jednostavno svi oni koji su dobronamerni, a i ljudi koji dolaze iz EU i oni kažu da jednostavno takva politika i takva izbalansiranost politike, posebno spoljne politike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića je upravo doprinela tome da imamo ovakav model razvoja i ovakav snažan razvoj i rezultate i ovoliki procenat zapošljavanja ljudi, novih investicija.

Jedna jako lepa i velika vest koja je onako prošla dosta ispod radara je da je predsednica Vlade Ana Brnabić pre nekoliko dana u Švajcarskoj potpisala sporazum da se u Srbiji gradi centar za Četvrtu industrijsku revoluciju. Mi smo ovde zahvaljujući SNS i Aleksandru Vučiću gotovo i preskočili jednu. Znači, mi smo od jedne zemlje koja je bila potpuno ekonomski devastirana, imala je odsustvo, niko je nije cenio u Evropi, poigravali su se sa nama, bili smo izvor raznih manipulacija i realizacije interesa drugih zemalja koje su realizovale ovde interese u našoj zemlji i regionu, mi danas govorimo o jedno jako uspešno sprovedenoj digitalizaciji, govorimo o veštačkoj inteligenciji, govorimo o 1,4 milijarde evra koje napravi IT sektor u našoj zemlji, govorimo o mladim ljudima koji imaju poverenja u SNS i u Republiku Srbiju i u Aleksandra Vučića.

To je primer ovog mladog momka koji je prodao svoju kompaniju iz Novog Sada i koji nije morao da plati porez na to u ovoj zemlji, ali je video i zna da će taj njegov novac od poreza da ode u nove auto-puteve, zna da će da ode u železnice, zna da će da ode u škole, zna da će da ode u vrtiće, u bolju socijalnu zaštitu i u socijalno odgovornu državu.

U stvari, to je kvalitet SNS, da je upravo uspela, kao i u spoljnoj politici, da nađe balans između jakog i snažnog privrednog razvoja i privrednog oporavka i jedne odgovorne, dobre i kvalitetne socijalne politike, ali koja daje za pravo svima i motiviše, posebno mlade ljude da rade ovde, da ostaju ovde, da plaćaju poreze, da zasnivaju svoje porodice.

Zato će Srbija za nekoliko decenija imati mnogo više ljudi i mnogo više stanovništva nego što sada ima, zahvaljujući upravo tom Vučiću koji danas razmišlja o tome šta će se dogoditi 2050. ili 2060. godine, kao što je razmišljao i o energetskoj bezbednosti.

Zamislite oni koji su 2015. godine pritiskali, govorili, kritikovali predsednika Vučića, tada premijera, zašto ne uvodi sankcije Ruskoj Federaciji, zašto ne upodobimo našu spoljnu politiku sa EU. Zamislite da je to uradio. Da li bi Srbija danas plaćala gas po jednoj četvrtini berzanske cene, a berzanska cena je negde oko 989 dolara trenutno na današnji dan. Mi plaćamo 275 dolara. Zbog toga, zbog takvih odluka naši građani nemaju oko čega da brinu, privreda nema oko čega da brine. Investitori nemaju oko čega da brinu i zato smo mi jedina država na svetu gde u toku pandemije, u jeku pandemije ni jedan investitor koji je bio zainteresovan da ulaže u ovu zemlju nije odustao od Srbije. Niko ne odustaje od Srbije, svi žele u Srbiju. Svi žele da vide ono što je Srbija napravila u proteklih nekoliko godina i da vide to ekonomsko čudo.

Ne treba da budemo, po meni, ni lažno skromni da ne kažemo da jesmo ekonomski tigar ovog regiona, da treba da se pohvalimo sa „Beogradom na vodi“. Šta je uspeh jedne privrede, jedne države kada imate u našem glavnom gradu, to je ponos, jedan „Beograd na vodi“ kome se svi dive, kome se ceo svet divi, kad imate infrastrukturne projekte i početak izgradnje metroa, prvi put bez mnogo priče, puno rada, puno energije, puno delovanja?

Deset hiljada evra košta metar kvadratni u „Beogradu na vodi“ . To daje motiv i to se kupuje. Tu dođu ljudi koji žele da investiraju, koji žele da provode vreme u ovoj zemlji i kupuju zato što znaju da je Srbija stabilna zemlja, zato što znaju šta mogu da očekuju i od ove vlasti i od ove države u narednih godinu dana i u narednih pet i u deset godina.

Prvi put se događa u istoriji da smo toliko stabilni i da smo toliko rezultata napravili po pitanju ekonomije.

Šta imamo sa druge strane? Koji je drugi, ja ne mogu da ga nazovem, politički koncept, jer tu politike nema. Ni jednog trenutka u proteklih nekoliko godina mi sa tim ljudima nismo mogli da razgovaramo o politici, jer nema politike, jer nema ideologije, nema ekonomije, nema ničega. Ima samo želje za rušenjem, ima samo izjava tipa – srušićemo „Beograd na vodi“, srušićemo metro, srušićemo sve ono. Valjda će srušiti i ovih nekoliko stotina kilometara autoputeva. Valjda bi i to srušili, valjda bi minirali i železnicu samo zbog toga što je to napravio i uradio Aleksandar Vučić.

Moje kolege su govorile dosta o tome, posvetile puno vremena, ali moram da pomenem još jednom i to da je sramno ponašanje tih njihovih kandidata, posebno kandidata za gradonačelnika Beograda i ovog reditelja Gorana Markovića prema ljudima koji žive na obodima Beograda, prema ljudima koji žive u unutrašnjosti.

Zamislite sada grotesku cele ove priče da čovek koji se zove Dragan Ristić, frontmen grupe „Kal“, napiše jedno pismo tom istom Goranu Markoviću i ovaj mu odgovora. On je i dalje ubeđen da su oni superiorni, da su oni bolji od ljudi koji žive u Marinkovoj bari, koji žive u Borči, u Krnjači, da su bolji od nas koji živimo u Zemunu, bolji su, možda, od ljudi koji žive u Rumi.

Nisam znao i dobro je da su to rekli da bi ogoleli sebe i da bi građani Republike Srbije valjda videli da je prof. dr Aleksandar Martinović gori od njih samo zbog toga što živi u Rumi, a može da im drži predavanja ne samo iz ustavnog prava, iz pravnih nauka, nego predavanja iz istorije i mnogih drugih disciplina, ali i veština, jer mu, i mnogima ovde od nas, nisu ni od članaka, naravno.

Kada imate takve, a ne mogu da kažem, to nisu politički protivnici, jasno je da će jednostavno naša borba biti takva i naša strategija i plan za 3. april je ono što smo uradili i ono što ćemo da uradimo za građane, a građani Republike Srbije, po svemu onome što možemo da vidimo, a naravno dostupno nam je, podržavaju te ljude i te političare u pokušaju baš onoliko koliko upravo, naravno, i zaslužuju. Zbog toga su oni sve gori, zbog toga su oni sve nervozniji, jer podrška njima se meri kao statistička greška. Jedino kada se nešto ujedine mogu, eventualno, po nekim istraživanjima koja sam ja video, da pređu cenzus, ali daleko od toga.

Mislim kada oni vide kakvu podršku i kakvu plebiscitarnu podršku ima predsednik Aleksandar Vučić kod građana Republike Srbije da jednostavno oni zbog toga i rade i govore ove stvari koje ne da nisu, ajde da kažem, tim jezikom, političke korektne, nego one nisu normalne uopšte. Znači, to nije normalno ponašanje prema građanima ove zemlje i prema ljudima čije glasove treba da dobijete. Čak i ako ne glasaju za vas ono što je suštinski je da budete kao političar odgovoran i pristojan čovek, što naravno njima apsolutno nije imanentno.

Završiću time - šta je odgovor Vučića na sve to što se dešava ne samo u proteklih dve, tri nedelje, dva, tri meseca, nego ta brutalna kampanja dehumanizacije traje već godinama nažalost. Nadam se, imamo danas i izbor sudija i tužilaca, da će pravosudni organi da reše mnoge one stvari za koje smo mi zabrinuti ovde kao narodni poslanici. Mislim da ne treba skrivati se iza bilo čega, nego otvoreno reći da je u interesu ove države i u interesu građana Republike Srbije i ovog parlamenta, nas kao narodnih predstavnika, da se istraže svi oni pokušaji i sve ono što je rađeno, u smislu saradnje i koordinacije transverzala između međunarodnog organizovanog kriminala, međunarodnih centara moći i naših ovde ljudi, domaćih, u našim institucijama, po pitanju ugrožavanja života predsednika Aleksandra Vučića. To je nešto što je kondicio sine kva non i na čemu će ceo pravosudni sistem da polaže svoj ispit. Za mene je to tako. Ja nisam pravnik, ali za mene će to biti signal da li je pravosuđe i da li su pravosudni organi, sudije i tužioci nezavisni, da li su sposobni, da li su efikasni kada nam se daju odgovori na ta pitanja.

Šta je odgovor Aleksandra Vučića? Odgovor je poseta Kini, odgovor je rezultat. Odgovor je potpisivanje najavljeno sporazuma o slobodnoj trgovini sa Narodnom republikom Kinom koja će dati još dodatni vetar u leđa našoj ekonomiji, učiniti ovu zemlju još više atraktivnijim za nove investicije, za nova radna mesta, za kompanije širom sveta koje će dolaziti ovde i ulagati, jer će biti lakše da izvoze svoju robu i usluge u Narodnu Republiku Kinu koja je jedno ogromno tržište, jedna ogromna nepokošena livada, kada su u pitanju ekonomske, IT i sve druge mogućnosti.

To je ono što u stvari nudi, kratko u jednoj rečenici, Aleksandar Vučić, SNS ovoj državi i ovim građanima. Sa svakog puta rezultat, sa svakog sastanka rezultat, sa svakog sporazuma novi kilometar autoputa, novo radno mesto i to ovi salonski kvazi političari nikada neće moći da dostignu. Mi ćemo naravno snažno nastaviti da podržavamo našeg predsednika.

Kao što sam i prošli put rekao, on jeste podigao jednu visoku lestvicu, ali mislim da ćemo uspeti da ga sledimo u jednoj snažnoj kampanji za bolju Srbiju, za budućnost naše dece i za odbranu naših nacionalnih i vitalnih interesa. Hvala.

Hvala.

Uvažena potpredsednice Kovač, poštovani potpredsedniče Vlade Ružiću, poštovana prof. Dukić Mijatović, dame i gospodo narodni poslanici, lepo je čuti da imamo u parlamentu, slobodno mogu da kažem, ovakvu vrstu ideoloških rasprava u kojoj je ovde na prvom planu nešto što se zove Strategija razvoja i budućnost. Danas govorimo o visokom obrazovanju, koje je, naravno, od ključnog značaja za dalji razvoj naše zemlje i ove institucije i tela kao što su Nacionalno akreditaciono telo, ali i Nacionalni savet za visoko obrazovanje, koji u stvari na jedan način imaju savetodavnu ulogu i kreiraju Strategiju razvoja visokog obrazovanja i brinu se da kvalitet visokog obrazovanja bude u skladu ne samo sa evropskim standardima, nego sa standardima koji odgovaraju našoj zemlji i koji odgovaraju onome što se zove privredni razvoj i ekonomski razvoj naše zemlje.

Svi dobro znamo, i građani Srbije znaju da naš ekonomski razvoj ide uzlaznom putanjom, da je veoma dinamičan, na globalnom nivou je razvoj takav i nauke i novih tehnologija, da radna mesta koja su bila i koja jesu aktuelna danas, već za nekoliko godina ne postoje i da se Srbija u skladu sa Strategijom razvoja visokog obrazovanja, koja ja mislim da prvi put ima, s obzirom od kada je predsednik Aleksandar Vučić došao na mesto premijera 2014. godine, ima taj jasan cilj i jasnu viziju kako obrazovanje treba da izgleda i kako ono treba da se prilagodi i koordinira svoj razvoj sa razvojem ekonomije i onih privrednih grana koje će se strateški razvijati u Srbiji u narednom periodu.

Dakle, to je prvi put u novijoj istoriji da ova zemlja, zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, ima jasnu viziju svih onih ključnih društvenih aspekata, u koje, naravno, jasno fokusiramo i stavljamo u centar pažnje ne samo visoko obrazovanje, nego ukupno i osnovno i srednje obrazovanje, ali i nauku i tehnološki razvoj, s obzirom da ministar Ružić i samo ministarstvo pokriva celokupni portfolio, što je dobro, jer ne možete danas odvojiti visoko obrazovanje od tehnološkog razvoja, niti od nauke, jer to spada u jedan jedinstveni korpus, razvojni korpus i onaj korpus koji nam je potreban kako bi mogli da razvijamo svoju ekonomiju, kako bi mogli da razvijamo kapacitete naših ljudi, naših radnika, naših menadžera, svih oni koji učestvuju u razvoju ove zemlje.

Ono što je meni bilo interesantno i za šta moram da odgovorim, kada je u pitanju ideološki pristup svemu ovome, o čemu je govorio gospodin Vladan Glišić govorio, upravo je to ta ključna razlika na koju smo mi u SNS ponosni, što smo mi ljudi i stranka koja se zalaže za liberalnu tržišnu ekonomiju, za slobodno tržište koje otvara konkurenciju. Šta je pandam, šta je suprotnost toga? Suprotnost toga je sve ono što smo imali čak do 2012. godine, egalitarizam, prividna jednakost između ljudi, između institucija, između privatnog i javnog sektora, a u stvari od toga ništa nije postojalo, realno ništa nije postojalo u praksi. To je dovelo do toga da ova država 2012. godine bude u svakom smislu potpuno urušena.

I šta je predsednik Aleksandar Vučić po ovom pitanju od 2014. godine uradio? Šta je bio njegov glavni cilj? To je prvenstveno da promeni, na neki način da utiče da se promeni ambijent, da se promeni majndset, kako bi se to reklo, posebno mladih ljudi, da razvijemo preduzetnički duh kod mladih ljudi, da razvijemo njihovu želju za borbom da razvijaju svoje kapacitete u svakom smislu, i u smislu svog obrazovnog aspekta, dakle, njihovog obrazovanja, napredovanja, karijernog, porodičnog i svakog drugog.

To, gospodine Glišiću, apsolutno nije u suprotnosti od onoga što definiše poštovanje svih onih principa i vrednosti za koje se zalaže SNS. To je jaka, snažna država, jaka, snažna porodica, zaštita vitalnih nacionalnih interesa. To je nešto čime mi i štitimo vitalne nacionalne interese, tako što ćemo stvoriti ambijent u ovoj zemlji, da razvijajući visoko obrazovanje, razvijajući tržište, razvijajući utakmicu između pojedinca na tom tržištu, upravo stvorimo uslove da nam mladi ljudi ostanu ovde u ovoj državi, da žive u ovoj državi, da im bude dobro, da mogu dobro da zarađuju, da ih ne bude sramota ako kažu da zarađuju puno, da rade u multinacionalnim kompanijama, da pokreću svoj biznis, da to bude nešto što je normalno, da to bude brzo, da bude takav ambijent da oni koji rade, da oni koji žele da rade 10, 12 sati dnevno u svojim firmama, u drugim firmama, žele više, da to upravo bude ono što je komparativna prednost našeg društva.

Mi smo došli do toga da smo danas uspešni zahvaljujući tome što imamo puno ljudi koji žele da se obrazuju, koji žele da se usavršavaju, koji žele da rade i koji žele više.

Zato Srbija danas ima kumulativno najviši privredni rast u celoj Evropi u protekle dve godine od 7,5%, zato što imamo ljude, zato što imamo kadrove, zato što imamo mlade ljude koji više ne odlaze u Poljsku, Italiju, Francusku ili u neku drugu zemlju da rade, mislim na ove visoko obrazovane, visoko kvalifikovane kadrove, jer se ova država, zahvaljujući predsedniku Vučiću, jako dobro prilagodila četvrtoj industrijskog revoluciji, jako dobro pripremila na sve ono što nas očekuje kao izazov, ne samo u smislu razvoja privrede, ekonomije, nego u smislu svega onoga što nas čeka u geopolitičkom smislu.

Ekonomija, razvoj ekonomije, zadržavanje mladih ljudi ovde i kadrova ovde, rad na tome kako da nas bude više i kako da te ljude zadržimo ovde u ovoj zemlji, je upravo rad na tome da zaštitimo svoje vitalne nacionalne interese, da osnažimo i ojačamo svoju vojsku i da na najbolji mogući način prođemo ove turbulencije na koje ne možemo da utičemo, a tiču se globalnog nivoa i globalnih kriza koje se danas događaju u celom svetu.

Vidimo ovde i blizu nas, u Ukrajini, i krizu u Južnom kineskom moru i krizu u Bliskom istoku. Nije to, gospodine Glišiću, apsolutno kapitalizam bez lica. Ovo je kapitalizam koji SNS zagovara, upravo kapitalizam sa ljudskim licem, jer nama je čovek u fokusu.

Pogledajte našu socijalnu politiku, mi jesmo partija desnog centra, mi jesmo konzervativna stranka, mi se zalažemo za tržišnu privredu, za konkurenciju, želimo da pobeđuju bolji, da na taj način motivišemo jedni druge da više radimo, da više učimo, da više znamo, da naši mladi ljudi budu bolji od njihove konkurencije u Hrvatskoj, u Albaniji, u susednim zemljama, zašto ne i u EU.

Pokazali smo da možemo da budemo šampioni ne samo u sportu, nego da budemo šampioni u privredi, u nauci, u mnogim veštinama i u mnogim drugim aspektima gde se nismo pojavljivali do 2012. godine, gde nismo mogli ni nos da promolimo, zbog toga što naša država apsolutno nije imala strategiju do tada kako će se ova zemlja privredno razvijati, pa smo neka zanimanja i neke ljude školovali do besvesti, iako su znali ljudi koji su vodili Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u to vreme, da neće biti posla, da neće biti mesta za te ljude, ali ih je bilo baš briga. Razlozi su poznati, ponovljeni milion puta od mojih kolega ovde u parlamentu, od običnih ljudi, običnih građana, zato što njih za te obične ljude koji završe ili srednju školu i fakultet ili bilo šta, nije bilo briga da li će biti posla, pa je nezaposlenost bila 26%.

Morate da budete realni, kada pogledate cifre, kada pogledate semafor, danas posle dve godine pandemije Vučić ima na semaforu 10,2% nezaposlenost, 2012. godina, leto, jul, 26% nezaposlenosti. O čemu se ovde radi? Radi se upravo o tome da je on čovek znao šta radi, da je znao koji će sektori da se razvijaju, da je znao kako da napravi ambijent da ovde dolaze i ulažu, ne, gospodine Glišiću, samo firme iz EU, nije se oslonio na to, apsolutno, tu mogu da se složim. To jeste, u stvari, još jedan dodatni kvalitet i vizionarstvo Aleksandra Vučića, da nije išao tom mantrom – mi idemo u EU, mi ćemo se osloniti samo na evropsku pomoć i investicije, odnosno nije se oslonio ni na čiju pomoć. I to je najveća vrednost koju smo mi uveli u ovu državu i ona stoji kao jedna od prvih u naših 10 tačaka za budućnost, a to je vođenje samostalne i nezavisne politike.

Zato mi ovde danas imamo investicije i sarađujemo na naučnom, tehnološkom i obrazovnom planu i sa Narodnom Republikom Kinom i sa Ruskom Federacijom na polju i veštačke inteligencije i novih tehnologija. Otvaramo nove tehnološke parkove, naučne parkove. Zbog toga ova država danas napreduje, zato što nismo se orijentisali i nismo kao prethodnici, kao tajkunski režim do 2012. godine, nemamo vazalni odnos, zato što Vučić kaže – u redu je, sarađujemo na svim projektima koji su u interesu građana Republike Srbije i ove zemlje, ali isto tako, u tom interesu sarađujemo i sa Kinom i njihovim univerzitetima i fakultetima i naučnim centrima i sa ruskim i sa onim iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, sa svima onima koji mogu da donesu transfer tehnologija ovde u Srbiju, koji mogu da donesu nešto novo što možemo da naučimo po pitanju novih modela upravljanja, novih modela toga kako ćemo da zapošljavamo ljude.

Na kraju krajeva, morate priznati to da je on uspeo da od jedne radno-intenzivne privrede, koju smo mi imali, odnosno nismo je ni imali, 2012. godine ovde je bilo sve razrušeno, gospodin Martinović se dobro seća, nije bilo u oktobru 2012. godine za plate rudnika u Resavici, nije bilo za plate ljudi koji rade u javnom sektoru, koji upravo treba da budu podrška privredi. To je Vučićeva ideja i logika, servis građana, služba ljudima, građanima i privrednicima.

Za nas privrednici nisu kao što su bili do 2012. godine predmet tajkuna i političkih tajkuna i predmet njihovog reketiranja, uzimanja novca i stavljanja u sopstvene džepove, nego ljudi koji plaćaju porez ovoj državi, koji zapošljavaju ljude i koje mi moramo na najbolji mogući način da uvažimo, zato što sve ove puteve koje smo izgradili, celokupnu infrastrukturu, bolji život, veće zarade, veće penzije, jednokratnu pomoć, zdravstveni sistem, obezbeđivanje zdravstva i bezbednosti građana Republike Srbije treba da zahvalimo tom ambijentu koji je Aleksandar Vučić stvorio ovde u Republici Srbiji da bi mogli sve to ali realno da imamo, da sagradimo i kovid bolnice, da kupimo i da nabavimo vakcine, da imamo dobru i kvalitetnu socijalnu politiku i da se bavimo demografskom politikom na jedan strateški način.

Slušam samo te intelektualce o kojima vi pričate, ne mogu svi da budu deo univerziteta. Sama reč njegova kaže - univerzitet, univerzalno obrazovanje. Uvažavam to, ali neko mora da završi zanat, neko mora da završi i srednje dualno obrazovanje, neko mora da završi i visoko dualno obrazovanje i tu sve čestitke ministru Ružiću i celokupnom ministarstvu i Privrednoj komori Srbije koji su implementirali tu ideju da školujemo ljude koji su sposobni za tržište. Naravno da treba da budu sposobni za tržište i da treba da znaju od 15-16 godine kako se od jednog dinara pravi dva dinara, da treba da plate porez ovoj državi, da je to najveća čast za jednog čoveka koji je građanin jedne države. Mi mu vraćamo tako što ćemo da napravimo te naučne centre, da obezbedimo i napravimo nove škole, da ih renoviramo, da uradimo sve da uložimo u opremu, da uložimo u tu tzv. meku infrastrukturu, što smo i uradili.

Vučić je za pet godina uradio ono što je nepojmljivo, što ni građani a ni mi ovde čak nismo mogli ni da sanjamo, po pitanju ovog ekonomskog razvoja i svega onoga što definiše dinamiku sveukupnog društvenog razvoja ove zemlje i konačno ono što nam je dozvolilo u stvari da vodimo samostalnu politiku ove države. Ti univerzalni i stručnjaci za sve, videli ste i sami kako su se pokazali kad čovek koji je kandidat te tzv. bojkotaške antidržavne slobodno mogu da kažem opozicije kaže, pazite, 21. vek a čovek mrtav hladan izađe i kaže - znate, ja ne znam da radim operativne poslove. Znači, nikad ništa nisam ni radio u životu, sem što sam bio deo neke katedre i u nekom diplomatskom predstavništvu, nikad se nisam uhvatio nekog operativnog posla, da uradim nešto dobro za svoju zgradu, za moje komšije i stanare, a kamoli za grad ili neko naselje ili opštinu u Beogradu. Kaže - ja to ne znam da radim, ali angažovaćemo tim. Znate, kako bi to mali Perica zamislio.

Šta vi mislite, da bi ova zemlja ovako napredovala i sve ovo o čemu sam pričao uradila da Vučić nije radio 20 sati dnevno, da mi bar ovde pokušavamo tu lestvicu koju je on toliko visoko postavio, da je bar pratimo, da bi došli do tog rezultata koji možemo da vam pokažemo na semaforu, a to su kilometri auto-puteva, radna mesta koja se vide. To građani vide i osećaju i zato Vučić ima plebiscitarnu podršku građana Republike Srbije, 70% podrške. Zato ćemo da pobedimo 3. aprila, zato što građani i narod vide da SNS i Aleksandar Vučić rade u najboljem interesu ovog istog naroda i ove države, i to prvi put u novijoj istoriji Republike Srbije. Hvala.

Hvala, potpredsednice.

Gospodine Glišiću, nijednog trenutka nisam pomenuo ničije godine i to jeste ključna stvar i politika naše stranke, i to smo pokazali u puno, puno navrata, posebno naš predsednik, da ne razlikujemo građane Republike Srbije. Taj čovek je, gospodin Janković, sam govorio o tim svojim godinama i govorio, narodski rečeno, da je nesposoban da vodi grad. Mi smo pokazali koliku širinu imamo i kada je u pitanju poštovanje ljudskih i manjinskih prava i koliko nam je stalo i značajno da imamo stabilnost u zemlji i da uvažimo svakog građanina ove zemlje, bez obzira kojoj veri, naciji ili bilo kakvu drugu pripadnost da ima. Ako to neko nije pokazao i zbog toga ima ovakav rejting i rezultate, to je uradio Aleksandar Vučić, ali, da vam kažem nešto, ovde se radi o nekome ko je isturen i ko je kandidat te tzv. opozicije na izborima za grad Beograd.

Uz svo uvažavanje i znanje po pitanju istorije, filozofije i određenog doprinosa, uopšte ne ulazim u to, ali govorim o tome da je to neko ko treba da u tri sata ujutru bude u dispečerskom centru i da čeka kada će da padne sneg da bi sa ekipama čistio taj sneg, kontrolisao taj proces, koji će kontrolisati kako funkcionišu sva javna i komunalna preduzeća u ovoj zemlji zato što građani ovog grada ne smeju da trpe ni jednog trenutka kada je u pitanju njihov kvalitet života i sve one usluge koje plaćaju u ovom gradu. Tu se radi o tome da na tom mestu mora da bude neko ko je operativan, odgovoran, naravno, obrazovan, neko ko razume ljude, ko razume ljudske probleme, ali neko ko je sposoban i zna da radi 20 sati, ko je spreman na to. To mi govorimo u SNS da ako hoćete da radite za državu, ako hoćete da radite za grad Beograd ili bilo koju opštinu ili mesnu zajednicu, to jeste condition sine qua non našeg delovanja.

Vi morate da budete jednostavno spremni na žrtvu, da se 100% posvetite tome jer vođenje države, vođenje grada, vođenje opštine, sve ono što ima i podrazumeva javni interes za nas je zakon. Tu je ta glavna razlika što mi i u našim kadrovskim rešenjima i u svemu onome što Aleksandar Vučić radi, mi ne pristupamo tome, znate, šeretski - sad će tu Pera, on nam se sviđa, napisao je dve knjige ili je interesantan u restoranu ili je boem ili tako nešto, zato što se Dragan Đilas krije i ne sme da izađe, da bude ponovo kandidat jer zna kako bi se građani ophodili prema njemu na tim izborima i da ne bi dobio ni 2% građana Republike Srbije. Ali, ne možemo a da ne ukažemo na to da neko mrtav hladan sa takvim obrazovanjem, za koje imam puno poštovanje, kaže – znate, ja sam nesposoban to da radim, ja to ne znam da radim.

To je neozbiljno, to je neodgovorno i SNS će se uvek boriti protiv toga zato smo mi, s druge strane, pokazujemo svoj primer i na primeru našeg predsednika, spremni da za ovu državu i ovaj narod radimo 24 sata dnevno.

Hvala uvaženi potpredsedniče Orliću.

Poštovana ministarka, gospođo Obradović, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas su mnoge moje kolege govorile o onome što jeste bio proces i čime smo se bavili u prethodnih nekoliko meseci, a tiče se unapređenjem izbornih uslova, izbornih zakona i svega onoga što naravno SNS, što jeste u stvari deo našeg portfolija, svega onoga čime se bavimo, i želimo da, naravno, uz unapređenje izbornih uslova, demokratičnosti društva, ali i svih onih sloboda koje smo posle 2012. godine, uspeli da obezbedimo, prvenstveno za građane Republike Srbije, tu govorim prioritetno o ekonomskim slobodama, socijalnim slobodama, pa i onim slobodama koje se tiču poštovanja ljudskih i manjinskih prava. Da smo u tom domenu napravili velike rezultate, da je i predsednik Republike i Vlada Republike Srbije, a i naša većina ovde u parlamentu u tom procesu dijaloga pokazala jednu veliku otvorenost i pokazala, zašto to ne reći, da je mnogo otvorenija i mnogo demokratičnija od mnogih zemalja koje imaju oreol tzv. zapadnih etabliranih razvijenih demokratija. I mi to pokazujemo i tu je glavna razlika na konkretnim stvarima, na terenu i to pokazuju rezultati.

O tome je govorila i moja uvažena koleginica Elvira Kovač koja je govorila o velikim rezultatima koji se tiču unapređenja prava nacionalnih manjina, njihovih izbornih prava, prava na predstavljanje i to govori jednostavno o politici predsednika Aleksandra Vučića koji je mnogo puta i u mnogo navrata pokazao da su mu svi građani Republike Srbije jednaki i da sve ono što jeste njegova vizija, sve što jeste ono što on definiše kao cilj Republike Srbije, a to je razvijena, moderna, bogata zemlja, zemlja bogatih ljudi, zemlja koja ima kapacitet, zemlja koja ima mogućnost da iskoristi sopstvene resurse da na isti način gleda na sve ljude koji žive u ovoj zemlji, koji su građani Republike Srbije bez obzira kojoj naciji, kojoj religiji pripadaju. To jeste jedan od ključnih kvaliteta i SNS i predsednika Vučića koji je uvek bio tu da pomogne, da podrži sve one napore u smislu jačanja stabilnosti u našoj zemlji, jačanja bolje saradnje, kooperacije između svih građana bez obzira na njihovu nacionalnost, s obzirom da mi u različitim delovima naše zemlje imamo, i to jeste bogatstvo naše zemlje, i naravno jedan veliki broj nacionalnih manjina.

Kada govorim o mađarskoj nacionalnoj manjini, koliko su ti odnosi unapređeni, koliko to daje rezultata govori i činjenica na međunarodnom planu, danas sam čitao izjavu državnog sekretara Ministarstva spoljnih poslova, gospodina Nemanje Starovića, koji je rekao da ćemo sa Mađarskom otvarati i deliti neka diplomatska predstavništva. Za sada i za početak to će biti na afričkom kontinentu i to govori o tome koliko Vučićeva politika saradnje, Vučićeva politika pružene ruke može da da rezultate i može da doprinese kvalitetu naravno i pozicioniranju geopolitičkom Republike Srbije i naravno poboljšanju života svih naših građana koji žive u Republici Srbiji.

Kada je u pitanju ovaj dijalog, o kojem su moje kolege govorile tokom današnjeg dana, ja ne mogu da propustim priliku a da ne kažem da kao narodni poslanik moram da napravim jasnu distinkciju između onih političkih stranaka koje su zahtevale i koje su molile prisustvo stranaka u procesu dijaloga i onih koji su apsolutno to odbijale.

Moram da kažem da mnogo više uvažavam one koji se ne slažu sa politikom SNS, koji imaju sasvim drugačiju ideološku i političku, ekonomsku platformu za Republiku Srbiju, ali koji su bili spremni da o svemu što smatraju za ključna pitanja za našu zemlju, ključna pitanja koja se tiču nacionalnog interesa, daljih razvojnih pravaca naše zemlje, razgovaraju sa svojim partnerima, sa najvećom partijom u ovoj zemlji, najbrojnijom, i našim koalicionim partnerima. Da razmenimo svoje ideje, da razmenimo svoje političke platforme i da se dogovorimo kako ćemo i kakve uslove da napravimo kako bi Srbija imala što bolje i kvalitetnije uslove za izbornu trku, kako bi imala što bolje i kvalitetnije uslove da upravo Srbija bude zemlja u kojoj će se napraviti jedan takav ambijent da ona bude zemlja koja će biti zemlja konkurencije političkih platformi, ideologija, ekonomskih i socijalnih programa.

Da ne budemo država u kojoj će jedan deo te takozvane, kako većina građana Srbije njih zove, te bojkotaške opozicije, samo iznalaziti nove i nove razloge zašto ova zemlja danas nije dobra, zašto nisu dobri izborni uslovi, zašto Aleksandar Vučić nije dobar i ne radi dovoljno dobro za Srbiju. U stvari, iza toga se krije jedna sasvim, sasvim drugačija agenda. To smo mogli, nažalost, da vidimo u prethodnih nekoliko meseci, nažalost, na vrlo eksplicitnim primerima, moram to da pomenem, pokušaja i pripreme atentata na predsednika Aleksandra Vučića. To jeste definitivno rezultat podržan od stranih centara moći, domaćih i međunarodnih narko kartela, ali i tajkuna ovde u Srbiji. Njima je Aleksandar Vučić jedina prepreka i najveća prepreka, kao personifikacija razvoja Srbije, Srbije koja vodi samostalnu i nezavisnu politiku, tome da Srbiju opet vrate u period od 2000. do 2012. godine, da Srbiju opet vrate na nivo prelata i dominiona kojima su upravljali neki strani centri moći, imajući u vidu isključivo njihove interese, a ne interese Republike Srbije i građana Republike Srbije.

I sve ovo što se dešavalo u prethodnih nekoliko meseci, te tzv. zelene agende, ekološki pokreti, svi oni koji su se u 7,5% privrednog rasta Republike Srbije, koja je šampion u ekonomiji na nivou cele Evrope, pomamili da urušavaju ugled ove zemlje, da urušavaju sve ono što je Srbija na čelu sa Aleksandrom Vučićem stvorila i napravila za ovih šest-sedam godina, pokušavajući da nas opet svedu na nivo države koja je pred bankrotom, na nivo one države koja je egzistirala do 2012. godine, sa potpunim odsustvom bilo kakve geopolitičke, spoljnopolitičke, ali unutrašnje političke i ekonomske strategije za našu zemlju i za naše građane.

Jasno je da su svi oni koji imaju interes i koji ne misle dobro Srbiji, kako u regionu, tako i na globalnom nivou, našli saveznike ovde u Republici Srbiji sa kojima žele zajednički da uruše sve one ideje, celokupnu onu energiju Aleksandra Vučića u stabilnost na nivou celog regiona, u ekonomski razvoj, u realizaciju svih onih projekata koji se tiču povezivanja, infrastrukture, otvaranje novih radnih mesta, novih fabrika u ovoj zemlji, inicijativa kao što je „Otvoreni Balkan“, koje se tiču celokupnog regiona, boljeg života građana u celom regionu. Svi su se oni udružili i svi oni imaju naravno i svog mentora u inostranstvu kako bi srušili Aleksandra Vučića.

Jasno je građanima Republike Srbije da je to proces koji traje u kontinuitetu, da je ta brutalna kampanja koja traje već nekoliko godina takva da oni ne prezaju od toga ni da udaraju i da na jedan brutalan način ugrožavaju čak i njegovu porodicu, i njegovu decu, i njegove roditelje i njegovog brata zarad samo jednog jedinog cilja, a to je lukrativni cilj preuzimanja vlasti u Srbiji bez izbora i ponovo dolaska, do mogućnosti da upravljaju budžetom i da upravljaju resursima ove zemlje, koji su definitivno veliki i koji su interesantni ne samo njima, nego i njihovim mentorima koji ih, naravno, logistički, materijalno, novčano i na svaki način podržavaju.

Dame i gospodo narodni poslanici, koliko god oni, evo, ja imam to jedno istraživanje najnovije javnog mnjenja, evo, pogledajte, Aleksandar Vučić, SNS, 55,6% podrške građana Republike Srbije, svi oni su na nekih 3-4% podrške pojedinačno, koliko god da to narod vidi, koliko god da to građani Republike Srbije vide, upozoravam građane na tu činjenicu da nisu laki i da nisu bezazleni oni protivnici koji imaju stotine miliona dolara.

Nisu bezazleni oni protivnici koji su do tog novca došli na, vrlo verovatno, nezakonit način, kroz korišćenje resursa, u stvari, najviše ove zemlje, Republike Srbije, da kažem narodski rečeno, koji su opljačkali resurse ove zemlje za 12 godina njihove vladavine, da bi sa tim istim novcem kupovali, umesto da investiraju ovde u Srbiju, da investiraju u proizvodnju, da investiraju u fabrike, u nova radna mesta, takvi kao što je Šolak investiraju u Ujedinjeno Kraljevstvo. Valjda njima nije dovoljno stranih direktnih investicija, nemaju dovoljno bogatstva, nego im samo treba jedan Šolak da investira i da kupuje fudbalske klubove i da troši pare koje su ko zna kako napravljene i iznešene iz Republike Srbije u Ujedinjeno Kraljevstvo.

To su vrlo ozbiljni protivnici. Mi ćemo se, kao jedna vrlo ozbiljna državotvorna partija, dobro spremati, govorićemo našim građanima i imamo šta da govorimo o tome šta smo uradili, koji su rezultati, koliko smo puteva napravili, koliko je Aleksandar Vučić fabrika otvorio, koliko je radnih mesta otvoreno. Govorićemo o tome da je danas, dve godine posle teške pandemije, stopa nezaposlenosti u Srbiji 10%, u odnosu na 26% 2012. godine. Vodićemo jednu pozitivnu kampanju, ali stalno opominjući naš narod i naše građane na to sa kakvim protivnicima se suočavamo i sa kakvim izazovima se Aleksandar Vučić, kao predsednik Republike Srbije, suočava i sa čime će se suočavati u narednom periodu. Valjda nije dovoljno to što se svaki dan bori za vitalne nacionalne interese i odbranu naših nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji. Nije dovoljno to što se bori za Republiku Srpsku i za uspostavljanje regionalne stabilnosti. Nije to dovoljno, nego je, nažalost, potrebno i to da imamo ljude na domaćoj ovde političkoj, ekonomskoj, privrednoj sceni koji radeći za druge, radeći za sopstvene džepove žele, i to treba otvoreno reći, na nasilan način da sklone Aleksandra Vučića.

Sav ovaj dijalog i sav taj njihov performans i zahtevi o boljim izbornim uslovima, većim pravima, naravno da je to jedna šarada, naravno da je to jedna vrsta groteske, ali složiću se tu sa kolegom Đukanovićem, mi verujemo u sebe, mi verujemo u predsednika Vučića, mi verujemo u građane Republike Srbije da će oni 3. aprila znati i da znaju i danas ko razmišlja o Srbiji i kako će Srbija da izgleda i 2025. i 2030. godine, zašta imamo jasan politički, ekonomski i socijalni program, kako će Srbija da izgleda za 30 i 40 godina. Ne kako će da izgleda 4. aprila, nego kako će da izgleda za nekoliko decenija. Kako će da nas ovde bude više, kako ćemo da osnažimo našu armiju, kako ćemo da zaštitimo naše nacionalne interese, uz naravno jedan dinamičan ekonomski razvoj. Naravno, zahvaljujući tome što je Vučiću to uspelo, on postaje neprijatelj mnogima ovde u regionu i mnogima koji bi voleli da koriste resurse Srbije, kao što su to radili u prethodnih nekoliko decenija.

Završiću time i moram to da napomenem, jer ja mislim, evo naš šef poslaničkog kluba gospodin Martinović je dugo, dugo u politici i dugo ovde u parlamentu i ja mislim da je ovo jedna vrsta presedana. Ja sam gledao ove tzv. kandidate koje je istakla opozicija u jednoj emisiji, na toj Šolakovoj televiziji, i mogu vam reći da sam i lično bio razočaran i povređen kao građanin ove zemlje. Mogu samo da zamislim kako su se osećali ljudi koji žive u unutrašnjosti i koji žive na obodima Beograda, kako žive moji Čukaričani, gde su rođeni moja baka i deka, moj otac u Radničkoj ulici iznad Ade Ciganlije, kako su se osećali ljudi stanovnici Marinkove Bare, Borče i tih delova Beograda kada su ih javno u televizijskoj emisiji, kao valjda njihov glavni politički program, ismevali njihov kandidat za gradonačelnika, Vladeta Janković i njihov veliki, kako bi rekli podržavalac, nezavisni intelektualac, režiser, beogradska elita, ljudi iz kruga dvojke, Goran Marković.

Možda su nam na jedan način olakšali posao, jer su u stvari prikazali u nekoliko rečenica, u nekoliko kako da kažem ekspresija njihovog lica i te šale koje su zbijali u toj emisiji između sebe, u stvari razliku između nas i njih. Razliku između Vladete Jankovića, Ponoša i razliku u odnosu na Aleksandra Vučića kojem nije bilo teško da ode i u Sjenicu, da ode i u Priboj, da ode u istočnu Srbiju, da ode kada god je trebalo i po svim mogućim vremenskim i drugim uslovima da razgovara sa najobičnijim građanima, sa seljacima, sa poljoprivrednicima, sa svima onima na koje on i mi kao SNS gledamo kao jednake građane u Republici Srbiji sa nama poslanicima, sa onima koji žive na Vračaru, sa onima koji žive na Starom Gradu ili u bilo kom gradu, opštini, selu u Republici Srbiji.

Ja sam konsterniran time da danas ta vrsta neke, kako oni kažu elite koja dolazi iz kruga dvojke, može da se ponaša javno na takav diskriminatorski način, diskriminišući, ismevajući čitave, stotine i hiljade ljudi, diskriminišući ih samo zbog toga što oni žive tri, četiri, pet, sedam ili deset kilometara od Terazija. A, zamislite šta misle o građanima Surdulice, Vladičinog Hana, Vranja, Preševa? Šta misle o njima? Koliko preziru te ljude samo zato što oni nisu u stvari njihova kasta. Oni bi verovatno da uvedu kastinski sistem u ovu zemlju. I tako su se ponašali u periodu od 2000. godine do 2012. godine. Oni su bili vrhovna kasta. Oni su bili ti koji su trpali državne pare u svoje džepove, oni su bili ti koji imaju monopol i pravo da se bave biznisom, da vode državu, da vode državna preduzeća, da vode državne institucije i ko je sada tu glavna meta, onaj koji im je sve te kanale presekao i rekao – dosta.

Srbija više neće biti šaka zobi koju svaka bitanga i baraba može da pozoba, nego će biti zemlja odgovornih ljudi, zemlja domaćina i ljudi koji imaju nameru, ali i političara koji žele dobro ovoj zemlji, koji su vrhunske patriote i koji žele posvećeno da rade svakodnevno na modernizaciji ove zemlje. Srbija to zaslužuje. Na tome hvala Aleksandru Vučiću. Imaće našu snažnu podršku u narednom periodu za sve ono što radi, za našu zemlju i nećemo dopustiti da ovakav, ne elita, nego talog nadvlada i da ikada dođe u situaciju da vodi ovu zemlju i ove građane. Hvala.

Hvala, poštovana potpredsednice.

Poštovani predstavnici nezavisnih tela, danas govorimo o čitavom nizu vrlo interesantnih i vrlo važnih tema za našu zemlju, počevši od borbe protiv korupcije, uvažavanja i osnaživanja politike poštovanja ljudskih prava, manjinskih prava, čitavog korpusa ljudskih prava koje pokrivaju i Poverenica za ravnopravnost i sam Zaštitnik građana, ali i Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti građana, što sve predstavlja i spada u jedan definitivno korpus osnovnih ljudskih prava i civilizacijskih tekovina društva u kojem mi danas živimo.

Sve ovo o čemu sam malopre govorio, čitav taj korpus ljudskih prava je jako važan za našu stranku, jako je važan za našu državu, ne samo zbog toga što mi imamo obavezu kada su u pitanju naše evropske integracije, kada je u pitanju ostvarivanje strateškog cilja naše zemlje, a to je punopravno članstvo Srbije u Evropskoj uniji, nego u interesu građana Republike Srbije, u interesu podizanja svih aspekata kada su u pitanju njihova prava, unapređenja demokratskih kapaciteta naše zemlje, zašta smatram da smo mi u SNS u proteklih nekoliko godina uradili puno, posebno kada je u pitanju ono što jeste obeležilo u stvari i prvi mandat našeg predsednika Aleksandra Vučića, kao predsednika Vlade 2014. godine, a to je definisanje jedne jasne strategije za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Definisan je prvi put u istoriji naše zemlje nulte tolerancije na korupciju i jedne bespoštedne borbe protiv te pošasti za koju smatramo da jeste definitivno kancer našeg društva i smatramo da smo u toku ovih sedam godina uspeli puno toga, pa naravno i zajedno sa Agencijom za sprečavanje korupcije, puno toga da uradimo, s obzirom da se to vidi, da su rezultati vidljivi našim građanima, a to znači da sve ono što smo kritikovali po pitanju rada bivšeg režima koji je vladao Srbijom od 2000. do 2012. godine, a odnosi se na ogromne količine novca koje su odlivane putem korupcije i korupcionih aktivnosti funkcionera i ljudi koji su upravljali javnim politikama u našoj zemlji, upravo smo uradili ono što je suprotno, upravo smo sasekli sve ono što je bilo u mogućnosti kada je u pitanju ova država da smanjimo korupciju počevši od najmanje agencije, najmanjeg javnog komunalnog preduzeća do velikih državnih kompanija, velikih instituta, institucija i svih onih državnih organa koji predstavljaju državnu upravu i državnu administraciju.

Rezultati su vidljivi kroz to što nisu samo ekonomske reforme i ekonomski rast, gde smo šampioni u Evropi, s obzirom da kumulativan rast u protekle dve godine iznosi 7,5%, na šta svi mi treba i moramo da budemo ponosni, već je izgradnja autoputeva, ulaganje u zdravstvo, ulaganje u obrazovni sistem, u nauku, u informacione tehnologije, ulaganje u jednu socijalno odgovornu državu, socijalnu zaštitu, pa naravno i investicije ulaganje u zaštitu ljudskih, manjinskih prava, nešto što je proisteklo upravo iz tog aspekta funkcionisanja naše države i jednog potpuno novog narativa jedne, potpuno nove doktrine našeg predsednika Vučića koji je znao, koji je imao viziju i koji je kao prvi prioritet definisao borbu protiv korupcije kao nešto što će u svakom slučaju definisati dalji razvoj i napraviti preduslove za dalji razvoj naše zemlje.

Naravno, ne umanjujem značaj poštovanja ljudskih, manjinskih prava, o čemu ću malo kasnije i da govorim, ali ja želim da, kao neko ko se naravno ozbiljno i aktivno bavi politikom, da ukažem na nešto što se događa u našoj zemlji. Posebno zabrinjava to što se radi o jednom kontinuitetu jedne brutalne kampanje koja se vodi prvenstveno protiv predsednika Republike, Aleksandra Vučića, protiv njegove porodice, ali naravno kampanje koja se vodi protiv prvenstveno onih istaknutih članova SNS samo zbog toga što pripadaju SNS, samo zbog toga što iznose javno svoje stavove na koje, naravno, imamo svi pravo, jel tako, pravo i slobodan govora je nešto, nadam se, za šta se mi svi na političkoj sceni, a i ljudi koji rade u nezavisnim institucijama i vode ih, zalažemo i što treba da predstavlja „Conditio sine qua non“ funkcionisanja bilo koje demokratske države.

Sada, imate situaciju u 21. veku u jednoj državi koja je demokratska, u kojoj vlada pluralizam, parlamentarna demokratija, situaciju da se niko, ama baš niko od nezavisnih tela, od nevladinih organizacija, od svih onih koji se busaju u svoja prsa da vode računa o ljudskim pravima, o ljudskim slobodama, o manjinskim pravima, u sprečavanju ugrožavanja političkih prava, niko se nije oglasio o jednoj sramnoj kampanji. Jako mi je važno to da kažem, jako mi je važno zbog kolega koji sede ovde, zbog građana Republike Srbije, protiv naše koleginice prvenstveno iz SNS, zamenice šefa poslaničkog kluba, majke dvoje dece, jednog vrhunskog intelektualca, borca za svoju zemlju, za interese svoje zemlje i to je pokazala mnogo navrata u prethodnom periodu, ali naravno o tome i o njenim rezultatima će suditi građani Republike Srbije, građani Pančeva, građani Novog Beograda, građani svih opština ovde u Beogradu.

Ali, kako tumačite to da ljudi koji učestvuju u političkom životu u Srbiji, ljudi koji vode pojedine političke partije, kakve god da su, koje god da su veličine, ne ulazimo sada u to, da li je moguće da se niko nije oglasio povodom toga da jedan od tih tzv. lidera tih političkih partija nazove gospođu Božić, verujte mi, meni je neprijatno da to kažem u ovom visokom i cenjenom domu – banderašica, a da drugi javni poslanik, radnik, onaj podržavalac te tzv. bojkotaške opozicije govori o njoj u najgorem kontekstu, najsramnije, najbrutalnije reči i da se tu niko sem nas iz SNS ne javi da kaže – ljudi, ovo je dosta, sa ovim treba prekinuti, ovo treba na neki način da prestane da se procesuira i da se konačno nešto uradi po ovom pitanju.

Pogledajte sada drugi tvit. Isti taj politički lider, zvani Mlađan Đorđević, onaj što nosi onu FSB značku ruske tajne službe, koja se kupuje na pijaci, kaže – slušaj Brnaba, a i prenesi onom tvom šefu, bitangi iz Čipuljića, Vučiću, neće biti „Rio Tinta“, niti iskopavanja litijuma u našoj Srbiji, jer neće biti vas na vlasti, a pare koje ste uzeli ćete vi da vraćate od onog što ste pokrali od naroda.

Eto, to je odnos političkih aktera, to je odnos opozicije prema predsedniku Republike, prema legitimnim predstavnicima, ljudi koji su dobili glasove više od 50% građana Republike Srbije na izborima koji su održani 21. juna 2020. godine. Vi meni odgovorite na pitanje - da li je to normalno? Da li je normalno da vi i ljudi koji rade kod vas ne budu u svim medijima i ne puste u etar svoje mišljenje, samo svoje mišljenje o tome? Nema veze, neka je ovo najispravnije, neka je ovo najbolje, neka je ovo najkulturnije, neka je ovo, kako vi kažete, politički najkorektniji, ali kažite nešto o tome, da znamo.

Neki od mojih kolega su onako dosta romansirali ulogu nezavisnih institucija u našem društvu, mi to uvažavamo i mi to poštujemo, ali moramo otvoreno da razgovaramo o anomalijama i svemu onome što potresa naše društvo danas, jer mi smo ovde izloženi jednoj brutalnoj kampanji jedne agresivne manjine. I nema veze što su manjina, upravo govorimo o poštovanju ljudskih manjinskih prava u našoj zemlji i mislim da smo puno toga dostigli u prethodnom periodu, posebno po pitanju manjinskih prava.

Pogledajte danas odnose naše zemlje prema mađarskoj nacionalnoj manjini. Pogledajte našu saradnju sa našim kolegama koje dolaze i predstavljaju stranke koje predstavljaju mađarsku nacionalnu manjinu, bošnjačku nacionalnu manjinu, bilo koju drugu. Pogledajte predsednika Vučića koji je pre nekoliko dana proveo tri dana, misli da je prvi predsednik, prvi čovek u istoriji koji je na tako visokoj državnoj funkciji obišao i Sjenicu i Tutin i Novi Pazar. Nije mu bilo teško da razgovara sa najobičnijim, sa ljudima čiji život u stvari, o čemu treba da pričamo, što jeste naš zadatak, da unapredimo kvalitet njihovog života. Ne da pričamo o tome iz ove tople Narodne skupštine i naših toplih kabineta, nego da odemo tamo kao što je on to uradio i razgovarao o problemima infrastrukture, o problemima elektrosnabdevanja, o problemima grejanja, o problemima koji su, naravno, decenijama unazad akumulirani.

Naravno, shvatamo mi da svi očekuju sada da će Vučić to rešiti za godinu dana, nešto što prethodnici ne da nisu rešavali, nego nisu imali nikakvu nameru, niti su razmišljali da rešavaju probleme običnih građana, kao što to Vučić radi.

I, šta je Vučić doživeo i šta je doživela njegova porodica? Evo, pogledajte „Informer“ kaže – istražujemo šta se zapravo krije iza afere „Poverenik“.

Moram da vas pitam, gospodine Marinoviću, smatram da sam prilično obrazovan čovek, dugo sam u politici, ali meni lično apsolutno nije jasno šta je radio nadzor, inspektori, kako se to već zove? Evo, ja sam 10 godina ovde, imao sam priliku da sarađujem sa mnogim ljudima iz svih nezavisnih institucija, regulatornih tela, bio sam član mnogih odbora ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali mi nije jasno šta radi, kakav nadzor radi u jednoj vinariji na Voždovcu, imajući u vidu da opet taj nadzor i vrši koleginica, koja naravno, svi smo mi ovde dugo, svi smo mi ovde u politici, Emina Kovačević, koja je bila istaknuti politički aktivista, bila je čak i na listi Socijaldemokratske stranke Borisa Tadića, čija majka isto tako radi kod vas, kod Poverenika za zaštitu podataka i informacija o ličnosti, što očigledno nije slučajno.

Njihova aktivnost je usmerena na to valjda da se pronađe neka velika vest i velika afera o Danilu Vučiću, jer valjda taj dečko koji ima 21 godinu ne treba da živi, ne treba da radi, ne treba da živi u ovom gradu i u ovoj zemlji, isključivo zbog toga što je on sin predsednika Aleksandra Vučića i što Aleksandar Vučić smeta svima onima koji bi ponovo, i na to se niste oglasili, niko od vas, da priželjkuju rumunski scenario, ovaj sada koji bi da strelja predsednika i upozorava ga na to, Goran Marković, na libijski scenario.

To govori predsednik Izvršnog odbora Demokratske stranke, zamislite tu sramotu, ali nema veze, neka je iz bilo koje druge partije, koji poručuje da će Vučić i njegov sin Danilo i njegova porodica da završe kao Gadafi, a svi znamo kako je Gadafi završio. Niko tu ne pominje i niko tu ne govori, bar da otvori debatu, da je došao ovde u parlament i rekao – ljudi, hajde da napravimo neki okrugli sto, neko javno slušanje, šta nam se ovo dešava, šta radimo mi, kako ćete da reagujete? Mi se ne mešamo u to, ali nemojte da mislite da ćemo da ćutimo na to, da ćemo da ćutimo na to da se sprovodi protiv Vučića, protiv njegove porodice, protiv svih nas. Ne želim da dozvolim da Sandra Božić bude meta nikome kada izađe na ulicu, jer to jeste što je napisano poziv da kada izađe na ulicu, kada ode na kafu sa njene dve ćerke, kada ih odvede na fakultet ili bilo gde, to jeste poziv da je ona etiketirana, da je ona loša samo zbog toga što pripada Srpskoj naprednoj stranci.

Mi smo im krivi samo zato što Vučić ima i ova stranka ima plebiscitarnu podršku građana Republike Srbije i zato što očigledno samo razmišljaju o tome kako će neki stranci ili kako će neko kroz taj, kako oni kažu, ukrajinski, makedonski, libijski, to su vrlo, vrlo inovativni, niko tu nije inovativan da predloži nešto po pitanju infrastrukture, novih investicija, radnih mesta, nego razmišljaju o scenarijima i na koji način i kojim će oružjem sa nekim da se obračunaju. Danas je to Sandra Božić, sutra je to Martinović, prekosutra Jovanov, Aleksandra Tomić. Svakog od nas to ovde u parlamentu i šire čeka.

Ne bojimo se mi toga, naravno, nismo mi ovde u politici niti predstavljamo našu politiku zato što smo plašljivi. Upravo zbog toga, mi moramo da budemo hrabri. Ako hoćete da sprovodite reforme, ako hoćete da osnažujete vojsku, ako hoćete da budete patriote, ako hoćete da zaštitite vitalni i nacionalni interes, ako hoćete da kažete na svim forumima i u međunarodnoj zajednici da je Kosovo i Metohija deo Republike Srbije i da ćemo se boriti za naš narod, za našu kulturnu, istorijsku i religijsku baštinu na Kosovu i Metohiji, naravno da treba imati hrabrosti i mi u Srpskoj naprednoj stranci je imamo.

Ali, nemojte niko da očekuje od nas da ćemo da ćutimo i da ćemo da napravimo takvu atmosferu o kojoj su oni govorili pre četiri, pet godina, ali do koje polako dolazimo iz nedelje u nedelju, iz dana u dan, kada su govorili da će nas loviti valjda po ulicama, da će nas juriti po haustorima i po gradovima širom Srbije, samo zato što sprovodimo jednu nezavisnu, samostalnu, patriotsku politiku i što sledimo politiku našeg predsednika Aleksandra Vučića.

Za sve to vreme, dame i gospodo uvaženi gosti, dame i gospodo narodni poslanici, mi se bavimo konkretnim stvarima, mi se brinemo o penzionerima, o starijim sugrađanima, nastojimo, i tu je Aleksandar Vučić uspeo da maksimalno podigne penzije, da podižemo plate u državnom sektoru, da stvaramo jedan dobar i kvalitetan poslovni ambijent u našoj zemlji. To je borba za ljudska prava. To je naša borba. To je naš ključni odgovor, jer nema ni kulture, ni socijalne zaštite, pa nema ni ljudskih prava, ako me dobro razumete, ako vlada siromaštvo u zemlji, ako smo svi jednaki u siromaštvu, ako vlada u zemlji egalitarizam.

Ne, mi hoćemo upravo da napravimo jedan konkurentni ambijent, ambijent koji, naravno, podrazumeva jednake šanse, ambijent koji, kako ćemo to danas, nadam se, usvojiti većinski, bez jednog glasa protiv, jer to zahteva ta ideja, od 1. januara naredne godine da pojačamo i osnažimo pomoć ka našim porodiljama, da osnažimo maksimalno našu demografsku politiku i da za nekoliko godina, u stvari za nekoliko decenija dostignemo ono što je Vučić definisao u svojoj viziji, a to je kako da uradimo da nas bude više. Samo na taj način mi možemo da zaštitimo našu zemlju, mi možemo da jačamo ekonomiju i mi možemo da dođemo do tog našeg glavnog cilja, a to je da mladi ljudi ostanu u ovoj zemlji.

Mi se ne bavimo demagogijom, mi im nudimo posao, mi im nudimo egzistenciju, mi im nudimo izbor, mi im nudimo mogućnosti u raznim oblastima. To je politika SNS, to je politika Aleksandra Vučića, koju ćemo mi i dalje ovako, nadam se, svi složno i hrabro da branimo, dok god imamo ovoliku podršku građana Republike Srbije, a ona je trenutno, koliko možemo da vidimo, potpuno, potpuno neumitna i naravno otvoreni smo uvek za jedan korektan, zdrav razgovor i naravno konstruktivnu razmenu argumenata i kada je nešto loše i kada je ružno i naravno kada je dobro.

Sve je to, naravno, u interesu i građana Republike Srbije, u interesu naše zemlje, ali moramo da ukazujemo na sve ono loše što se događa, jer ne smemo da dozvolimo da nam se prelije i da nam se napravi situacija koja je, recimo, imanentna bila za SAD na kraju Trampove administracije, da nekoga bude sramota tamo u većim ovim gradovima da kaže da je republikanac, zato što je on odmah etiketiran kao neko ko je konzervativan, ko ne pripada većinskom delu toga društva, ne želimo da upadnemo u tu zamku. Posebno što mi predstavljamo jednu veliku, ogromnu većinu građana Srbije, koji samo, ništa, vrlo jednostavno, žele posao, žele stabilnost, žele dobru i kvalitetnu budućnost za našu decu.

Zato ćemo mi u tom smislu da snažno podržavamo i dalje našeg predsednika i politiku naše stranke koju smo i utvrdili i definisali za naredni period na našoj Skupštini u oktobru ove godine. Hvala.

Hvala vam što ste pokušali da odgovorite na ono što je moje pitanje i na ono o čemu sam dosta puta razmišljao a nije mi bilo jasno, niti mi je danas jasno. Ali, postavljam jedno logično pitanje - koliko ste vinarija uopšte obišli tokom tog vašeg plana?

Mi uopšte ne govorimo o tome za šta ste vi nadležni ili niste nadležni. Ali, znate kako, sve može da se podvede pod vaša ovlašćenja i vi ono što imate kao vaš dijapazon rada i ono što vam je zakon omogućio apsolutno nije sporno.

Meni je sporno da pored, recimo, 250 ili 300 hiljada privrednih subjekata u Republici Srbiji, pored hiljada privrednih subjekata odnosno organizacija čiji je osnivač Republika Srbija, vi idete u terenski nadzor baš vinarije, ja znam i gde se nalazi ta vinarija na Voždovcu, šaljući, ne znam da li su kod vas oni inspektori i šta su u stvari. Koliko ja znam, ljudi koji su bili u tom tzv. nadzoru imaju radna mesta savetnika ili viših savetnika ili mlađih savetnika, nisu bili nikakvi inspektori. Mina Kovačević nije inspektor, ona je viši savetnik kod Poverenika, bar tako piše na sajtu vaše institucije.

I baš ste otišli sa pet ili šest inspektora, kao da se radi o nekoj kompaniji koja ima hiljade zaposlenih, ne znam ni ja koliko prostora, stokove sa nekom robom koju prodaje direktno ili on-lajn i baš vinarija koja ima 15 kvadrata unutra, ona je interesantna Povereniku. Ako vam je to neki model i ako vam je to reprezentativni uzorak, ja lično u to sumnjam.

Ne mogu da kažem da ste vi krivi, daleko od toga, ali govorim o tome da tu postoji određena politička pozadina koja se vidi kao na dlanu od ljudi koji operativno rade i koji su zaposleni tamo, koji su targetirali. I mislim da je ovo veći udarac na Danila Vučića nego to što se piše po novinama - te slikao se sa ovim, slikao se sa onim. Ima valjda čovek pravo na rad, on je sin predsednika države, čovek radi za platu. I vi ste baš našli, vaši saradnici su baš našli u tom trenutku da kontrolišu poslovanje vinarije koja ima dva-tri zaposlena, 15 kvadrata prostora, ona je nekome interesantna u Srbiji da je kontroliše! Nije. Da budemo otvoreni, da budemo iskreni jedni prema drugima, interesantan je Danilo Vučić, sve se radi samo zbog toga da se nešto Vučiću pronađe, da li kod sina, da li kod Milice, da li kod brata. Tako su mu prišivali i "Franš" i lance restorana, lance butika, više ne znam šta ti ljudi imaju.

Ja sam član ove stranke, dugo sam u politici, čoveka nikad u životu nisam video, a ne da znam šta ima. Nikad čoveka nisam uživo i direktno video. Ja sam gotovo ubeđen i ne može me niko ubediti da ovo nije orkestrirano i da nije nastavak kampanje protiv Aleksandra Vučića i da je on glavna meta te kampanje. Hvala.

Hvala, uvaženi potpredsedniče.
Poštovani ministre Mali, nije apsolutno slučajno što danas govorimo o ovim temama, što imamo i što smo izloženi kao država ogromnim pritiscima po pitanju geopolitike, po pitanju međunarodnog položaja naše zemlje.
Nije slučajno, ministre Mali, što ste i vi predmet jedne brutalne višegodišnje kampanje, s obzirom da ste čovek koji je na jedan pravi, dobar i kvalitetan način, to moram da istaknem sledili politiku i viziju predsednika Aleksandra Vučića i doveli ovu zemlju do toga da ove godine budemo šampioni u privrednom rastu.
Valjda je to nešto što treba da opredeli, u stvari, po čemu se opredeljuju građani Srbije kada je u pitanju procena ko vodi ovu zemlju na pravi način, ko ima pravu viziju, ko je lider, a ne prema tome da se jedan mali broj ljudi iz kruga dvojke opredeljuje i on definiše sebe kao jedan jedini sud ko je kvalitetan, ko je dobar, ko je kadar da upravlja državom i ko je kadar da upravlja budžetom.
Vi ste to, ministre Mali, dokazali. Pokazali ste se i tokom Kovid krize, pokazali ste se i u postkovid periodu i naravno da ćete i u narednom periodu imati podršku i nas i našeg predsednika Aleksandra Vučića dok god imate takve rezultate koji utiču na boljitak i na standard građana Republike Srbije.
Sve dok beležimo rezultate koji se tiču jačanja i pospešivanja poslovnog ambijenta u našoj zemlji, pospešivanja i atraktivnosti naše zemlje po pitanju i stranih direktnih investicija i domaćih investicija mi ćemo se naravno boriti i nećemo ćutati, kao što su to moje uvažene kolege već tokom celog dana govorile, na sve one i optužbe i na sve one napade koji na jedan brutalan i kontinuiran način traju već nekoliko godina samo i isključivo zbog toga jer im je jedini cilj da dođu do budžeta, da dođu do para.
U tom smislu i u tom njihovoj nameri jedina, najveća prepreka i smetnja jeste Aleksandar Vučić, jeste SNS koja je dovela do toga da ova zemlja bude i postane za samo nekoliko godina jedna moderna država, ekonomski snažna, vojno dosta osnažena i respektabilna, koju uvažavaju svi mogući partneri sa svih svetskih meridijana i to pokazuje i činjenica da danas Srbija ima investicije iz svih delova sveta, da ona, ono što je u spoljnoj politici najbitniji, ono što je predsednik Vučić uspeo da napravi od naše zemlje, predstavlja jednog pouzdanog partnera.
Naravno da moram da se osvrnem i na amandman mog uvaženog kolege Marijana Rističevića, koji evo već duže vreme sigurno puno muka zadaje i nervira te tzv. drugosrbijance, te tzv. borce za demokratiju, demokratsko uređenje, slobodu medija, slobodu govora, ekonomske slobode, kao da to SNS i Aleksandar Vučić već u proteklih nekoliko godina nisu u najvećoj mogućoj meri uspostavili za Srbiju, jer za vreme SNS imamo najveće ekonomske slobode, jer ne bi investirali ljudi i ne bi investirale kompanije iz Amerike, iz Rusije, iz Kine, iz Nemačke, iz Italije, iz mnogo, mnogo zemalja na svetu da ovde u Srbiji ne postoje ekonomske slobode, da Srbija nije stabilna država i da nije država u kojoj može da se predviđa poslovanje i u kojoj može da se predviđa ono što će se dešavati u narednih nekoliko godina i to zahvaljujući tome što imamo na čelu države čoveka, lidera koji zna šta je država, koji zna kako zaštiti vitalne nacionalne interese.
Marijan Rističević je govorio o tome mnogo puta, moram da priznam, ne samo sada, mnogo puta u protekle tri, četiri godine i moram da podržim njegov amandman i sve ono što je govorio zbog toga što je to jednostavno istina.
Istina je da svi ti mediji koje je on pominjao, tajkunski mediji, mediji finansirani od strane, u najmanju ruku rečeno, špekulativnog kapitala tajkuna Đilasa, Šolaka koji lobiraju širom sveta, od Brisela do Vašingtona kako bi naravno ostvarili svoj jedan jedini cilj, cilj medija koji koriste u te svrhe, a to je da sruše predsednika Aleksandra Vučića i u tom domenu oni ne biraju sredstva.
Nema demokratije i nema demokratskih sloboda, gospodine Martinoviću, kada oni kao glavnu vest pre neki dan stave nekog potpuno nebitnog čoveka koji je, možete zamisliti, opsovao onako masno predsednika države Aleksandra Vučića. To je jedna od glavnih vesti na portalu „Nova S“. Zamislite tu slobodu, te borce i te slobodarske pregaoce koji su ponudili građanima Srbije to da se na tom portalu objavi tako važna vest?
I tako dan za danom, mesec za mesecom, godina za godinom imamo sad jednu situaciju da smo došli do toga da je postalo normalno da neko psuje majku predsedniku Republike, da neko crta metu na čelu njegovog sina, njegovog brata, njegovog oca, njegove dece, njegove supruge.
Postalo je kao narativ sasvim normalno, a mi ovde iz SNS poručujemo da ćemo se uvek boriti za to da kažemo istinu građanima Republike Srbije, da kažemo istinu da su napravljeni zbog toga da bi učestvovali u rušenju predsednika Aleksandra Vučića, a samim tim u rušenju stubova naše države, našeg prosperiteta i budućnosti koju ima ovaj narod zahvaljujući upravo toj posvećenosti, zahvaljujući pravom patriotizmu koji je Aleksandar Vučić uveo kada je postao premijer 2014. godine.
Naravno da ćemo to i o tome stalno govoriti, da ćemo se boriti upravo za sve ove slobode o kojima sam malopre govorio, ali na jedan pravi način, imajući u vidu interese naših građana naše zemlje.
Podsećam naše građane da smo mi na našoj velikoj skupštini naše političke partije utvrdili, kao jedna sigurno od najozbiljnijih, najvećih političkih partija u ovom delu Evrope, u celoj Jugoistočnoj Evropi, 10 tačaka za budućnost. Deset tačaka ne za 3. april, 10 tačaka za narednih 30, 40, 50 godina, 10 tačaka za naš narod i za naše građane i jedna od ključnih tačaka je vođenje samostalne i nezavisne politike naše zemlje i određivanje interesa Srbije, srpskog naroda i svih građana koji žive u Republici Srbiji kao ključnog prioriteta, a ne da imamo prioritete koji se tiču stranih država, stranih centara moći, koji imaju za cilj da iskoriste naše resurse, naše ljude, pa još ako je to džabe, pa još ako mogu da nekoga plate za to, pa još ako plate sitnu cenu, naravno da će to da rade. To je normalno, a ono što je posao svake države i svakog ozbiljnog državnika, a to radi predsednik Aleksandar Vučić je da se žestoko, na dnevnom nivou, 24 sata dnevno, naravno, bori protiv toga.
Veliki će biti pritisci u narednom periodu. Vidite sada da je glavni parija u celoj Evropi Viktor Orban samo zbog toga što je ponudio pomoć i podršku Republici Srpskoj, samo zbog nekoliko njegovih izjava koje su bile iskrene… Pa, zar ne živimo svi u demokratskom, zar ne stremimo tim evropskim standardima koji kao prvu tekovinu tih demokratskih standarda i civilizacijskih vrednosti imaju upravo slobodu govora i slobodu mišljenja?
Sada je Viktor Orban na stubu srama jednog dela te tzv. liberalne leve Evrope samo zato što je izneo svoje mišljenje i samo zato što podržava narod i ljude i rukovodstvo Republike Srpske i biće tih izazova u narednom periodu, ali Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka su pokazali da imaju kapacitet da se bore sa takvom vrstom izazova i naš narod, građani Republike Srbije, ne treba apsolutno da se brinu za svoj ekonomski položaj, za naše nacionalne interese, za njihovu odbranu dok god je na čelu države Aleksandar Vučić, koga mi ovde snažno podržavamo.
Hvala.

Hvala potpredsednice Kovač.

Poštovani prvi potpredsedničke Vlade gospodine Ružiću, poštovana potpredsednice Vlade gospođo Gojković, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da su ovi Predlozi zakona koje danas imamo i o kojima raspravljamo, a koji su danas na dnevnom redu jako značajni.

Jako je važno da na jedan sistematski način unapređujemo naše obrazovanje, da investiramo u obrazovanje i da iskoristimo sve ono što je urađeno u okviru ekonomskih reformi i svega onoga što je predsednik Aleksandar Vučić uradio po pitanju privlačenja i stranih direktnih investicija i domaćih investicija, razvoja preduzetništva, preduzetničkog duha, menjajući Srbiju, menjajući jedan poslovni ambijent u Srbiji i stvarajući kroz ekonomske rezultate veliku šansu da naša zemlja može da pored one tvrde infrastrukture, ulaganja u autoputeve, u železnice, investira u ono što se zove meka infrastruktura, dakle u obrazovanje, u nauku, u tehnološki razvoj, informacione tehnologije.

Veliki je resor, ogroman i portfolijo kojim vi upravljate gospodine Ružiću. Jako je važno da se u narednom periodu razvija i dualno srednje obrazovanje i dualno visoko obrazovanje. To pokazuje u stvari jedan vrlo ozbiljan senzibilitet Vlade Republike Srbije za sve ono što podrazumeva razvoj jedne moderne države.

Jedan od ključnih aspekata tog razvoja jeste da privreda i obrazovanje budu povezani, da ono što definiše strategiju privrednog razvoja koji mi, faktički prvi put u realnosti imamo, zahvaljujući predsedniku Vučiću i onom pravcu u kom se Srbija razvija da na taj način imamo usaglašeno i obrazovanje kadrova, počevši, naravno od osnovne, srednje škole i naravno do visokog obrazovanja, imajući u vidu da je obrazovanje i uvodeći filozofiju doživotnog učenja, uvodeći jednu sasvim novu filozofiju i jedan pristup koji osposobljava mlade ljude da budu spremni za tržište rada, da budu spremni za nove preduzetničke inicijative, da preuzmu sudbinu u svoje ruke, kako bi naravno ojačali naše tržište, kako bi ga što više liberalizovali kako bi ga što više liberalizovali, kako bi stvorili još jaču konkurenciju.

Predsednik Vučić i Vlada Republike Srbije su pokazali da za samo nekoliko godina rezultati po pitanju ekonomskog razvoja, konkurentnosti i atraktivnosti naše zemlje mogu da se definitivno naprave.

S obzirom da danas Srbija nije šampion samo u nekim sportovima, nije šampion u tenisu, vaterpolu, nego je šampion u ekonomiji. Mi smo zemlja koja će ove godine završiti sa 7,5% privrednog razvoja, dakle kumulativno najveća stopa privrednog razvoja u celoj Evropi.

To dovoljno pokazuje i opravdava činjenicu koliko je urađeno u tom domenu i koliko se fokusiranost i posvećenost privrednom razvoju isplati imajući u vidu ono što je predsednik Aleksandar Vučić uvek imao, običnog čoveka, naravno.

Mogućnost da se običan čovek zaposli, da može da radi, da može časno i dostojanstveno da živi od svog rada i ono što jeste naš strateški cilj da naše porodice, da naši mladi ljudi imaju mogućnosti ovde u Srbiji da ostanu u Srbiji, da mogu da rade, da mogu da zasnivaju svoje porodice i da ostvarimo tu njegovu strategiju i viziju kako da nas ima više i kako da se na taj način jače, bolje, kvalitetnije modernizujemo i osnažujemo našu zemlju, ne samo ekonomski, jer da nema ekonomije, da nema ekonomskog razvoja, ne bi bilo, da budemo pošteni prema našim građanima, ne bi bilo ni razvoja obrazovanja, ne bi bilo ni ovolikog rasta kada je u pitanju sektor informacionih tehnologija, ne bi bilo investiranja i ne bi bilo rasta i osnaživanja naše kulture, kulturne politike, kulturne diplomatije, naše odbrane, naše spoljne i geopolitičke pozicije.

Sve je to Aleksandar Vučić znao i za sve to je imao viziju i zbog toga mi danas, i tek ćemo da beremo plodove te jako promišljene politike i ostvarivanja polako strateških ciljeva koje imamo u narednom periodu.

Naravno, moram da se osvrnem vrlo kratko i na ovu inicijativu „Otvoreni Balkan“, da se osvrnem na izazove pred kojima se nalazi predsednik Aleksandar Vučić koji jesu definitivno politički, koji jesu geopolitički.

Na sve to, njegov odgovor je – stvaramo prijateljstva, spremni smo da razvijamo ekonomiju, spremni smo u tom domenu sa svim da sarađujemo, nemamo tu apsolutno neprijatelje, želimo u regionu da napravimo i ostvarimo slobodan protok roba, ljudi i kapitala zbog toga da bi naši ljudi ovde u Srbiji živeli bolje, da bi imali mir u regionu, da bi imali stabilnost u regionu.

Samo to je preduslov da naši građani, građani Srbije, da naš narod živi dobro, da živi bolje, ali to je preduslov da zaštitimo naš narod u Bosni i Hercegovini, odnosno u Republici Srpskoj, da zaštitimo naš narod i naše vitalne interese na Kosovu i Metohiji.

Vidimo šta je odgovor kosovskih Albanaca i privremenih institucija u Prištini, dok Vučić zajedno, to moramo da kažemo sa Zoranom Zaevom i Edijem Ramom stvara i na jedan realan i konkretan način unapređuje privredu, unapređuje procedure, relaksira i stvara slobodan protok roba, ljudi i kapitala u interesu svih građana.

Danas kosovski Albanci upadaju u Štrpce, blokiraju i zatvaraju ceo grad, dok mi otvaramo granice, dok mi otvaramo granice za robu, za usluge, za kapital, za međusobnu razmenu studenata, pameti, mladih ljudi, za sve ono što je potrebno da se naša zemlja razvija, kosovski Albanci na čelu sa Aljbinom Kurtijem, sa Vjosom Osmani, zatvaraju jedno Štrpce, hapse građane Republike Srbije srpske nacionalnosti, naravno pod starim izgovorom borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, ovog puta samo nije na dnevnom redu sever Kosova i Metohije, što jeste, naravno njihov ključni cilj, oni ga apsolutno i ne kriju, nego su danas upali u Šrtpce i to je njihov odgovor na slobodan protok roba ljudi i kapitala.

To je odgovor Aljbina Kurtija, Vjose Osmani i privremenih institucija kada je u pitanju prosperitet celog regiona, kada je u pitanju jačanje ekonomije, kada je u pitanju jedno otvoreno tržište gde je jedan jedini cilj da svi žive bolje.

Stav Srbije i stav predsednika Vučića je uvek bio i biće u narednom periodu kompromis, samo na taj način Srbija je spremna da ide napred u dijalogu, spremna je na kompromis, ali kada imate sa druge strane ovakvu vrstu, ne mogu da ih nazovem ni političara, nego ljudi koji su, prosto, političke tabule raze, stavite Aleksandra Vučića sa jedne strane i Aljbina Kurtija s druge i prosto će svima biti jasno, kao što to i jeste faktičko stanje da to, tzv. Kosovo i privremene institucije niti su država, niti su vlada, niti su sposobni da upravljaju bilo kojom javnom politikom i stavite sa druge strane Aleksandra Vučića koji jedini u ovom regionu suvereni lider, jedini čovek koji je, na to smo posebno ponosni u SNS involvirao u program u deset strateških ciljeva naše stranke nezavisno i samostalno vođenje politike, bez upliva stranaca, bez upliva stranih ambasada, dakle Srbija našem narodu, našim građanima, mi odlučujemo, naši građani odlučuju o sudbini ove zemlje.

Naravno i nažalost, to je rezultiralo time da imamo i ljude koji su građani Republike Srbije, koji naravno, ne mogu da kažem da vole ovu zemlju, žao mi je što to moram da kažem, ali želja da se ova zemlja opljačka, želja da se samo ova zemlja iscedi kao limun, želja da ova zemlja postane takva da može da bude šaka zobi za sve druge koji imaju interese u ovoj zemlji za naše resurse, ljudske, prirodne i materijalne, ne mogu da nazovem patriotama i ne mogu da nazovem onima koji su ravni nama koji se svakodnevno zajedno sa našim predsednikom 24 časa dnevno trudimo da modernizujemo ovu zemlju, da branimo vitalne interese i nacionalne interese naše zemlje i da ono što je najbitnije imamo rezultate u tome.

Poručujem tim ljudima u privremenim institucijama u Prištini - nemojte da pokušavate sa novim priznanjima, nemojte da pokušavate sa kršenjem Sporazuma koji je naša zemlja, koji je Republika Srbija potpisala i drži ih se, jer i mi, ako budemo to želeli, samo u roku od 24 sata možemo da imamo 10 novih, kako mi to kažemo, depriznavanja ili suspendovanja priznanja tzv. Kosova.

Mi se zalažemo za kompromis, mi se zalažemo za ekonomiju, za ekonomski razvoj, za bolji život građana Republike Srbije. To pokazujemo i danas, jer razgovaramo o budućnosti, razgovaramo kako ćemo da budemo informatički bolje unapređeni, osnaženi, kako ćemo da osnažimo naše srednje obrazovanje, naš univerzitet, fakultete, naš obrazovni sistem, kako ćemo dalje da ulažemo u kulturu jer to jeste, naravno, stub razvoja naše države i mi tu potpuno u Srpskoj naprednoj stranci, ali siguran sam i naši koalicioni partneri sledimo put našeg predsednika Aleksandra Vučića.

I, da završim time, otvorila se debata koja je lažna, koja nema nikakvo utemeljenje o poštovanju ljudskih i manjinskih prava u ovoj zemlji. Evo, danas Narodnom skupštinom na ponos nama predsedava Elvira Kovač, koja dolazi i koja predstavlja Stranku vojvođanskih Mađara.

Zahvaljujući tom Aleksandru Vučiću Srbija ima nikada bolje odnose sa Mađarskom i to je pokazatelj njegove i naše posvećenosti regionalnoj stabilnosti i razvoju. Nikada bolje istorijske odnose sa zemljama Višegradske grupe, sa Poljskom, sa Češkom, sa Slovačkom.

Nema niko pravo ovde, koliko god mi poštovali, naravno, i javnu reč i reč u parlamentu ovde, da vređa naš narod. Nema niko pravo da na pravdi Boga vređa poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije, koji su plebiscitarnom većinom izabrani, dakle, posebno iz Srpske napredne stranke, da predstavljaju te građane u našem parlamentu, a one koji oni slave ne samo da su počinili zločin nad Srbima tokom Drugog svetskog rata, nego su učestvovali kao taj isti Aćim Bljuta u Holokaustu, proganjanju i proterivanju 221 Jevrejina koji su posle završili, naravno, u dušegupkama na Starom Sajmištu i odvoženi na Banjicu.

Dakle, mi smo otvoreni ka budućnosti, gledamo u budućnost, sledimo viziju našeg predsednika Aleksandra Vučića i borićemo se za bolji život građana, svih građana Republike Srbije.

Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o sporazumima koji su nam na dnevnom redu, našim odnosima sa Mongolijom, o garanciji za kredit Srbijagasu i gasifikaciji, obezbeđivanju energetske stabilnosti naše zemlje, ali kao neko ko je poslanik SNS želim da komentarišem danas nešto što predstavlja definitivno jednu vrstu kancera ovog društva, ljude koji imaju i plediraju da se bave politikom, čak i da u jednom trenutku osvoje vlast, a koji predstavljaju ono što je definitivno najprljavije, najodvratnije u ovom društvu i od ovog društva pokušavaju, posle ovoliko godina reformi, truda, rada predsednika Aleksandra Vučića, naše stranke, naprave jednu kloaku, naprave jednu mutnu baru i vrate nas u period od 2000. do 2012. godine kada su sa velikim zadovoljstvom ekonomski, politički i vitalno uspeli da za samo 12 godina unište ovu zemlju.

Da bih objasnio šta je tema mog govora danas, podsetiću vas na 20. oktobar 2020. godine. Na taj dan je konvoj u libijskom gradu Sirtu, koji je bio rodni grad pukovnika Muamera el Gadafija, krenuo u pravcu drugog grada Sabhe, radilo se o građanskom ratu, krenuli su, izašli na autoput, avioni, dakle francuska avijacija u okviru NATO-a je bombardovala taj konvoj, uništila vozila i ljudi koji su bili u tim vozilima, dakle lično obezbeđenje Muamera el Gadafija, su istrčali, oni koji su preživeli iz kola. Za to vreme je druga strana u tom sukobu došla, čerečila, uhvatila Muamera el Gadafija, koji je bio legitimni šef te države, čerečila ga, silovala ga i na kraju ga ubila.

Svi danas znamo, devet godina posle tih dešavanja, kako Libija izgleda. Zemlja koja je do 2012. godine imala BDP od nekih stotinak milijardi evra i koja je bila jedna od ključnih zemalja i najbogatijih zemalja na afričkom kontinentu. Ne ulazeći u to kakvo je bilo državno uređenje, ne ulazeći u apsolutno bilo koje političke, ekonomske i druge kapacitete te zemlje, želim da napravim paralelu sa onim što se danas, na današnji dan u 2021. godini, u 21. veku dešava na političkoj sceni Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedniče, pogledajte izjavu, pogledajte tvit člana tog sramnog Đilasovog saveza, te sramne oligarske korporacije, a koji kaže – Andrej, Danilo pronađeni u šahtu kao Gadafi. Pogledajte, to ceo svet, to cela Srbija mora i treba da vidi. To su borci za ljudska prava. To su borci za slobodu. To su borci za ekologiju i zaštitu životne sredine. To su ljudi koji pokušavaju da predvode one koji žele da ova zemlja stane, koji žele da saobraćajnice u Srbiji stanu, da fabrike stanu i da očigledno Srbije nema ili nestane, da im je to zajednički cilj.

Kako možete da okvalifikujete nekoga ko želi i ko izjavi na današnji dan da brat i sin predsednika Republike treba da završe kao čovek koji je završio u najgorim i najstrašnijim mukama, ma šta da je on radio. To više nije legitimizacija i njihov poziv, otvoreni poziv na ukrajinski scenariji, koji su oni priželjkivali i, nažalost, još uvek priželjkuju ovde u Srbiji. Ovo je poziv i ovaj čovek, pošto često nosi megafon, gospodine Martinoviću, a svi znamo da je megafon Dragana Đilasa, da je megafon onih drugih koji neće ovo javno da kažu, ali isturaju njega da kažu ono što misle. Ta bojkotaška opozicija, ti oligarsi koji žele da preuzmu budžet Republike Srbije, koji žele ponovo da uništavaju ovu zemlju, to je njihova politika, bi da se sin i brat predsednika Republike nađu u toj situaciji i završe kao čovek koji je najbrutalnije i na najdivljačkiji način završio u Libiji pre devet godina i koji, možemo misliti o njemu šta god hoćemo, je od te zemlje za nekoliko decenija uspeo da napravi jednu ozbiljnu, socijalnu državu sa vrlo dobrim zdravstvenim, obrazovnim sistemom u kojem su svi imali tri obroka dnevno, u kojem su svi mogli da se školuju besplatno i u kojem su svi mogli da žive od svog rada.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, evo sa kakvim ljudima mi imamo posla i koliko god da je odvratno ovo što sam sada rekao i citirao danas, možda nije ni loše da narod Srbije još jednom vidi ko hoće da dođe na vlast, ko hoće da eliminiše Aleksandra Vučića i ko hoće da Srbija stane. Nikako drugačije ne mogu da protumačim tu činjenicu da u 21. veku, kada govorimo o slobodnom protoku roba, ljudi i kapitala, kada govorimo o EU kao jednoj vrsti našeg imperativa, mogućnosti da više zarađujemo, da imamo bolja socijalna, pa na kraju krajeva, ekološka i sva druga prava, prava po pitanju obrazovanja i dostizanje jednog visokog nivoa standarda u svim oblastima društvenog života, mi danas u Srbiji imamo situaciju da imamo 7,5% rasta BDP, da danas u Srbiji svako može da se zaposli, da svako može časno i dostojanstveno da živi od svog rada i, sa druge strane, ljude koji upravo prizivaju ovaj libijski scenario, koji blokiraju žilu kucavicu rasta i razvoja naše zemlje – autoputeve, železnice i sve ono što predstavlja personifikaciju razvoja i svega onoga što su Aleksandar Vučić i naša stranka sa ponosom uradili u prethodnih sedam godina: mreža autoputeva, mreža železnica, mogućnosti za nove fabrike, mogućnosti za nove investicije, mogućnosti za život, mogućnosti za to da nas bude više, da ova zemlja bude snažnija, da bude bolja, da ima bolju odbrambenu moć.

Možda je dobro što se ovo danas desilo i što građani Srbije mogu da vide ko želi da na jedan agresivan i napadački način, kroz izazivanje nekog krvoprolića, incidenata dođe ovde na vlast. Ne zanimaju njih ni parlamentarni, ni predsednički izbori, ni izbori u gradu Beogradu. Naravno oni su svesni da Aleksandra Vučića ne mogu da pobede na slobodnim i demokratskim izborima. Oni su svesni da građani Srbije žele samo ono što im pripada, žele posao, žele radna mesta za svoju decu, za svoje unuke, žele socijalnu pravdu, uvaženi predsedniče, žele da svi imaju, jel tako, jednake šanse i mogućnosti da se zaposle, da započnu sopstvene poslove, da razvijamo preduzetništvo u ovoj zemlji, da razvijamo našu tržišnu ekonomiju i da u punom kapacitetu iskoristimo sve resurse koje ova zemlja ima.

Baš u vreme kada je Aleksandar Vučić upregnuo sve svoje kapacitete i kapacitete ove zemlje koje ima da to maksimalno iskoristimo, kada postajemo šampioni u mnogim oblastima društvenog života, dolazi do formiranja te jedne tzv. transverzale između stranih centara moći, oligarha, ljudi koji su se ovde napljačkali i učestvovali u pljačkaškim privatizacijama u periodu od 2000. godine do 2012. godine i nekih ljudi kvazi političara koji bi valjda ponovo da nas neko bombarduje i ponovo da vide nas ovde odavde kako valjda bombardovani bežimo, kao što je to radio ovaj mučenik Gadafi pre devet godina u svom rodnom gradu.

Da li je to njihova politika? Da li je to njihova platforma, gospodine Dačiću? Da li je neko od njih pomenuo prethodnih nekoliko meseci dijalog sa Prištinom, ZSO, predlog o platformi za rešenje pitanja KiM? Da li se neko od njih u proteklih nekoliko dana izjasnio o imenovanju specijalnog izaslanika, premijera Velike Britanije, generala Fiča koji će biti zadužen za Zapadni Balkan? Zamislite, Velika Britanija imenuje generala koji je do prošle godine bio šef Vojnog komiteta NATO-a i dugo godina bio šef, načelnik generalštaba vojske Ujedinjenog Kraljevstva. Da li su pomenuli u proteklih nekoliko meseci visokog predstavnika u BiH? Da li su pomenuli Republiku Srpsku? Da li su pomenuli bilo šta čime bi doprineli da Srbija odbrani svoje vitalne nacionalne interese? Da li su pomogli na neki način ovoj državi?

Mislim da mi svakodnevno treba da govorimo o tome i mislim da smo potpuno u pravu što svakodnevno raskrinkavamo ono što oni rade. Moje uvažene kolege su u prethodnim govorima jasno definisale i jasno govorile o tome šta su njihovi ciljevi i ko su njihovi pomagači, ko su njihovi saveznici. Njihovi saveznici nisu prijatelji Srbije.Njihovi saveznici su dole u privremenim institucijama u Prištini koji upadaju u kuće Srba na severu Kosova sa dugim cevima. Njihovi saveznici su u SAD, oni koji pišu pisma američkom predsedniku i dopise i žale se na „Telekom“ i na Televiziju „Pink“ kao da su ikada čuli i znaju oni tamo iz Njujorka i šta je „Pink“ i šta je „Telekom“ i šta se apsolutno dešava ovde u Republici Srbiji.

Ovo jeste poziv na sve one koji su patriotski orjentisani na sve one ljude koji žele da kao predsednik Vučić i on je to definisao u 10 tačaka naše stranke za budućnost i vizije naše stranke za budućnost da vodimo nezavisnu politiku, ali da gradimo kulturu dijaloga, ali da gradimo kulturu dijaloga sa onima koji misle dobro ovoj zemlji, koji žele da štite i koji žele da kada nešto dobro uradimo kao stranka koja je na vlasti da kažu – da, ovo je dobro, ovo jeste nacionalni interes, a ne da na svaki način pokušavaju da sruše onu stranku i onog čoveka koji predstavlja personifikaciju uspeha i nezavisnosti ove države.

Naravno mi ćemo se kao SNS, kao većina u ovom parlamentu i naša poslanička grupa boriti i dalje isto ovako snažno kao i prethodnih godina da podržimo našeg predsednika, da podržimo našu političku platformu koja za cilj ima jačanje naše zemlje, jačanje budućnosti naše dece i sve ono što smo obećavali i ispunjavali tokom ovih sedam godina, koliko smo na vlasti. Hvala.

Hvala, potpredsedniče Orliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da uputim nekoliko pitanja, nekoliko apela i naravno ohrabrenje i ohrabrujuće poruke tužilaštvu i organima i institucijama koje su nadležne za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, s obzirom da se naša država nalazi u veoma delikatnoj situaciji, imajući u vidu geopolitičke, dakle, međunarodne okolnosti ali i okolnosti na unutrašnjem političkom planu, dakle, izazove koji će nam slediti i koji nas očekuju u narednom periodu, a vezano za teritorijalni integritet naše zemlje, zaštitu naših vitalnih nacionalnih interesa i ono što slobodno možemo da nazovemo hibridnim ratom protiv naše države, a posebno protiv predsednika naše države Aleksandra Vučića i njegove porodice protiv koje se vodi jedna orkestrirana i sistematska kampanja koja je koordinisana i ovde na unutrašnjem planu od tajkunsko-političke transverzale koja, naravno ima jako veliku i snažnu podršku iz nekih inostranih centara moći.

Ono što bih ja posebno danas napomenuo to je da se danas našim penzionerima, ljudima koji su korisnici socijalne zaštite, da im država uplaćuje 20 evra ili negde oko 2.400 dinara pomoći da penzioneri mogu da očekuju u februaru mesecu 20.000 dinara jednokratne pomoći, da ovu godinu završavamo, očigledno sa privrednim rastom od 7,5%, da je Srpska napredna stranka na svojoj svečanoj Skupštini definisala 10 ciljeva, 10 ciljeva politike za budućnost Srbije, 10 ciljeva koje imaju tu ulogu da ostvare viziju SNS i predsednika Aleksandra Vučića i po pitanju unutrašnje stabilnosti, po pitanju unutrašnjeg dijaloga, po pitanju jačanja demografskih karakteristika naše zemlje i ono što je najbitnije u tim ciljevima jačanja nezavisnosti naše zemlje i nastavka nezavisnog vođenja politike koju je utvrdio predsednik Aleksandar Vučić kada je postao premijer 2014. godine.

Takođe, u tim ciljevima se nalazi i Zelena agenda, i bespoštedna borba protiv organizovanog kriminala i korupcije. Mi danas u okviru tog hibridnog rata imamo puno unutrašnjeg političko-tajkunskih aktera koji na svaki mogući način i to više ni ne kriju, žele da se domognu vlasti, žele da se domognu državnih resursa i ne kriju da njih ne zanimaju demokratski, parlamentarni, predsednički izbori ili izbori na bilo kom nivou, nego žele da izazivajući neko krvoproliće, izazivajući kroz svoju agresiju i kroz agresivno ponašanje neku veštačku krizu, i kako oni to kažu, priželjkujući ukrajinski scenario, da eliminišu Aleksandra Vučića i da eliminišu sve ono što su Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka uradili u proteklih sedam godina.

Naravno da je i umešanost stranih centara moći jako bitna i ja ću to da danas da probam da elaboriram. Imate juče izjavu Viole Fon Kramon, njen tvit, i sastanak sa vladikom dizeldorfskim Grigorijem koja je mrtva hladna napisala da Srpska pravoslavna crkva ne postoji, da postoje samo neke eparhije koje su autonomne i koje su nezavisne od SPC, imajući u vidu tu činjenicu da i ovima na unutrašnjem planu i ovima na spoljašnjem planu smeta ta harmonija između SPC i države, smeta im što je prvi put Aleksandar Vučić doveo do toga i napravio ambijent da među Srbima nema podele.

Zato želim da poentiram na tome da svi oni tajkunski mediji, svi oni koji žele da uruše vlast Srpske napredne stranke, sve ono što smo uradili za ovih sedam godina pokušavaju da izazovu jednu potpuno veštačku, kako oni kažu, podelu između naroda, podelu između građana Srbije.

Kako smo to mogli i da vidimo pre dve nedelje i u Areni, i u Hali sportova na Novom Beogradu, postoji jedna pristojna, postoji jedna vredna Srbija koja hoće da radi, koja uvažava onu političku vlast i političke aktere koji rade nešto za svoju zemlju, koji grade infrastrukturu u ovoj zemlji, koji otvaraju radna mesta, koji pomažu ovom narodu i one koji žele samo da se dokopaju vlasti.

To bih ja definisao kao jednu malu baru, mutnu baru punu ekoloških krokodila. U toj maloj mutnoj bari ekoloških, takozvanih krokodila su i Đilas, Jeremić, Šolak, i svi ovi koji su, kada malo bolje pogledate, tokove novca i kako su finansirani, jasno se vidi da oni rade protiv svoje države i da je jedan jedini cilj da se ova država uruši zato što mnogima, nažalost, ovde i na unutrašnjoj sceni, ali mnogima napolju smeta jaka Srbija, smeta ono što smo uradili na ekonomskom planu, smeta što je Aleksandar Vučić pokrenuo inicijativu „Otvoreni Balkan“, želeći da kroz ekonomski razvoj, ekonomsko povezivanje ojača ovaj region i da se konačno dođe do toga da narodi na Zapadnom Balkanu kroz sopstvene aranžmane i dogovore dolaze do rešenja političkih pitanja, a ne kroz mešanje stranih sila.

Da završim. Na kraju, čeka nas puno izazova po pitanju KiM. Niko od tih tzv. boraca za demokratiju i ljudska prava nije reč rekao kada je Kurti izjavljuje da je osnovni cilj privremenih institucija na KiM ujedinjenje tzv. Kosova sa Albanijom. Niko ni reč nije rekao kada se ukidaju ustavne nadležnosti i dejtonske nadležnosti Republike Srpske.

Sve je to, dame i gospodo narodni poslanici, poštovane građanke i građani, deo pritiska na Republiku Srbiju i deo politike i geopolitike onih koji žele da Srbija bude ponovo prelat i da upravljaju srpskim resursima i Srbijom kao državom u svom interesu, a ne u interesu srpskog naroda, naravno i srpske države.

Zbog toga apelujem na sve one institucije koje su nadležne da na jedan efikasan način, na jedan brz način dođu i do političkih inspiratora onoga što definiše nameru narkoklanova, narkokartela, svih onih koji su hteli da eliminišu Aleksandra Vučića tokom prethodnih nekoliko godina, da se nađu politički inspiratori toga i da se otkriju i pokažu svi oni koji su to inspirisali kao strani centri moći, a mi ovde kao većina i kao SNS ćemo snažno nastaviti da podržavamo našeg predsednika i sve ono što on radi u cilju jačanja i podizanja ove zemlje.

Naravno, ustaćemo i u odbranu i njegove porodice i naše stranke. Nećemo odustajati od borbe, nećemo odustajati od borbe, od onih koji bi samo da se dočepaju budžeta i da pune svoje džepove.

Hvala.

Hvala, uvaženi potpredsedniče Tvrdišiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da se pridružim svim mojim uvaženim kolegama ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali nesumnjivo i hiljadama ljudi i prijatelja i poštovalaca našeg kolege Milutina Mrkonjića i da izjavim saučešće u svoje u svoje lično ime i, naravno, u ime svoje porodice, s obzirom da je on bio i porodični prijatelj. Mislim da je Narodna skupština, a naravno, i Republika Srbija izgubila jednog velikog čoveka, pregaoca i nekoga ko je ceo svoj život posvetio izgradnji ove države.

Naravno, nije lako govoriti posle profesora Obradovića, koji je pokrio puno, puno tema koje se tiču ne samo teme današnjeg dnevnog reda, nego i onoga što se dešava u našem društvu i što moramo stalno da pominjemo i da govorimo o tome. Dakle, ono što se desilo tokom vikenda u našoj zemlji, posebno u Beogradu i u nekoliko gradova i opština u Srbiji predstavlja jedan svojevrsni lakmus papir, nešto što određuje i što jasno i definitivno definiše trenutnu političku situaciju, trenutnu situaciju u našem društvu.

S jedne strane, imate jedan sjajan, veliki skup koji se održao u Areni, peta skupština i obeležavanje rođendana SNS, skup pristojnih ljudi, skup domaćina, ljudi koji vole ovu zemlju, skup patriota koji su poslali jednu dosta snažnu poruku građanima Republike Srbije, poruku poziva na jedinstvo, poziva na nacionalni konsenzus, u smislu svega onoga što nas očekuje u narednom periodu po pitanju mnogih geopolitičkih izazova, dakle, izazova kojima će biti izložena naša zemlja, a tiče se zaštite naših ekonomskih, socijalnih, naravno i geopolitičkih interesa. I s druge strane, imate jedno nasilničko, divljačko ponašanje jedne, slobodno to mogu da kažem, agresivne manjine u našem društvu, u odnosu na ovu, želim to da nazovem pravim imenom, tihe većine.

Želim da kažem da mi svi ovde podržavamo tu činjenicu da nema onoga što oni žele da izazovu u našem društvu, dakle, nema podela. Govoriti o tim tzv. podelama u našem društvu, to je potpuni nonsens, s obzirom da kada govorite o podeli, kada govorite o podeljenom društvu, vi morate s jedne strane imati nekoga ko ima pedesetak posto podrške. Ta podeljenost mora da se na neki način izmeri i da se izračuna i da onda govorite o tome.

Dakle, lažno nametanje lažne teme podele u ovom društvu upravo govori o želji te tajkunsko-političke transferzale, medijske transferzale u našoj zemlji koja i ne krije da na vlast želi da dođe kroz ono što se desilo u Ukrajini, kroz ukrajinski scenario, golom silom, želeći da sebi i toj kliki koja je zaposlena u određenim kompanijama, privrednim društvima, predstavljajući se lažno da ima političku platformu i da želi da se bavi politikom, e oni hoće da dođu, naravno, na vlast nasilnim putem, da bi došli do budžeta, da bi došli do raspolaganja državnom i narodnom imovinom i kako bi valjda dalje, pošto su to isti oni igrači, isti oni ljudi koji su to radili od 2000. do 2012. godine, nastavili da pljačkaju budžet, nastavili da pljačkaju i da uzimaju ono što je teškom mukom stvoreno tokom ovih sedam godina vlasti, koju obavlja i koju realizuje SNS, na čelu sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Naravno da je SNS stranka koja je državotvorna, koja je najmnogobrojnija sigurno stranka ne samo, ne u zemlji, ne na teritoriji Zapadnog Balkana, nego verovatno u celoj jugoistočnoj Evropi sa nekih 700.000 članova. Kao takva stranka, mi želimo i to smo jasno definisali u svojoj političkoj platformi koju je predsednik predstavio u subotu, mislim da je to jako važno istaći, tih deset tačaka kao deset tačaka koje govore o tome kako Srbija treba da izgleda, ne posle 3. aprila ili 17. aprila naredne godine, nego kako Srbija treba da izgleda za 5, 10, 15 ili 20 ili čak 50 godina.

To je ono što razlikuje predsednika Aleksandra Vučića i našu stranku od drugih, od onih koji bi od Srbije da naprave prćiju, koji bi od Srbije, koji na Srbiju gledaju samo kao na nešto od čega treba da uzmu, da napune sopstvene džepove i da naravno iznose kapital koji opljačkaju ovde i u inostranstvo, kao što su to radili tokom tih 12 godina, urušavajući ugled naše zemlje, urušavajući našu geopolitičku poziciju, urušavajući svaki aspekt funkcionisanja ovog društva, pa nažalost, i dostojanstvo građana, jer građani koji nemaju za hleb, građani koji ne mogu da se zaposle, mladi ljudi koji nemaju gde da rade, oni su obespravljeni i njima je dostojanstvo uzeto i oni su to, nažalost, radili 12 godina.

Mi kao državotvorna stranka se zalažemo, i to jeste jedna od 10 ključnih tačaka našeg programa za budućnost koji je predstavljen u subotu na skupštini naše stranke, jeste politički dijalog i osnaživanje kulture političkog dijaloga.

Ali, ja moram da kažem nešto i o tome kako je taj dijalog po pitanju izbornih uslova tekao u proteklih dve, dve i po godine, kada je ta tzv. bojkotaška opozicija pozvala čak i strance, dakle, ljude iz inostranstva, nebitno je da li su oni članovi Ruske Dume, Evroparlamenta, američkog Kongresa ili nekog drugog parlamenta, za mene je to isto, to se u ozbiljnim političkim partijama, u državotvornim političkim partijama i ljudi koji žele da suvereno vode jednu zemlju, to se, jednostavno, ne radi.

Stoga, moram da kažem da apsolutno nemam nikakvo uvažavanje prema onima koji su pozvali strance i koji su bili za to da stranci, kako bi to oni rekli, fasilitiraju tim razgovorima, pregovorima, dijalogom, nazovite to kako god želite.

Moram da napravim jednu jasnu distinkciju između onih političkih partija koji predstavljaju opoziciju, koji su želeli da sednu za sto sa predstavnicima najveće političke partije, sa šefom najveće političke partije, sa drugim strankama koje su sa nama u koaliciji i čine ovde većinu, sa predsednikom Narodne skupštine i da razgovaraju ne samo o izbornim uslovima, nego i da razgovaraju o trenutnom političkom momentu u kojem se Srbija i region nalaze i da razgovaraju o budućnosti Srbije.

Želim da to istaknem kao jednu ključnu razliku, iako smo mi sve ono što su oni tražili i uvažili i na kraju, posle dve, dve i po godine i ti evroparlamentarci, iako može sve da se kaže, samo da nisu naklonjeni Vučiću i SNS, jer sigurno je da to nisu predstavnici ljudi koji su članovi nemačkog SPD-a ili Tanja Fajon koja pripada u Evropskom parlamentu toj grupaciji socijaldemokratskih tzv. liberalnih partija, oni sve jesu, samo nisu podržavaoci naših vrednosti i svega onoga što mi želimo da napravimo ovde u Srbiji, što je Aleksandar Vučić uspeo da uradi za sedam godina, a to je suverena Srbija, to je ideja Balkan balkanskim narodima, to je osnaživanje ekonomsko, političko i socijalno naše zemlje.

Naravno, još jedna od ključnih tačaka našeg programa u deset tačaka – suvereno, samostalno i nezavisno donošenje odluka koje se tiču budućnosti našeg naroda i Republike Srbije. Čak i oni su posle dve i po godine rekli – ljudi, ovo nema nikakve veze sa zahtevima, nema nikakve veze sa konstruktivnošću, nema nikakve veze očigledno sa izbornim uslovima.

Moram da kažem jednu anegdotu od pre dve godine, učestvovao sam u tom prvom turnusu tih razgovora. Moj kolega Vladimir Đukanović u jednom trenutku je rekao, ne znam da li se šalio ili je ozbiljno rekao, rekao je – ja bih sada odmah unapred pristao da sve prihvatimo, šta god ova ta tzv. vanparlamentarna bojkotaška opozicija želi, evo, odmah da im damo sve što žele i kada bi i to sve dobili, naravno, njihov procenat i njihova podrška kod građana se ne bi promenila.

To je suštinski razlog, to je suštinska stvar zašto njima ne odgovaraju ni parlamentarni, ni opštinski, ni gradski izbori, ni izbori za predsednika Republike i zašto je njima glavna meta Aleksandar Vučić kao personifikacija snage Srbije, personifikacija državnosti Srbije, personifikacija liderstva Srbije i stvaranja jedne zemlje i jednog ambijenta ovde koji je pobednički i koji je vratio dostojanstvo našim građanima i našem narodu, koga više nije sramota i koji ne pogne glavu kada ode bilo gde, da li u Evropu ili bilo gde po belom svetu, kada izvadi pasoš i kaže da je Srbin, sada je to sasvim, sasvim jedna drugačija priča. On je otvorio ovu zemlju i za nove investicije, za nove partnere i mi smo konačno zemlja koja pobeđuje u ekonomiji, koja pobeđuje u nauci, koja pobeđuje u obrazovanju.

Mi znamo ovde u našoj stranci da je to jedna od najvećih briga predsednika Aleksandra Vučića, osnaživanje demografskih kapaciteta naše zemlje i ne pričamo samo o tome, ne govorimo samo o tome, ne pravimo okrugle stolove nego je najavljeno, implementiraćemo jednu proaktivnu konkretnu politiku kada je u pitanju rađanje, kada je u pitanju osnaživanje populacione politike i ideje samog našeg predsednika kako da nas bude više, jer samo na taj način, ako nas bude više, to će biti glavna naša konkurentska prednost u odnosu na druge, da budemo bolji, da budemo moderniji, da izdržimo sve one izazove koji se stavljaju pred nas.

On je u jednom intervjuu juče, u jednom gostovanju pričao o tome šta nas sve čeka u narednom periodu, kakva je bila situacija pre 60 i 70 godina po pitanju demografskih karakteristika, strukture stanovništva, recimo na KiM, gde smo pre 60 godina imali 27-28 procenata našeg naroda, srpskog naroda, koji je živeo tamo i tu se u stvari vidi jedan nedostatak liderstva, nedostatak državotvornosti, da smo doveli samo nekih 30-ak godina sami sebe u situaciju da nas bude manje od 10%. Mi to ne smemo da dozvolimo i Vučić o tome otvoreno govori, da ne smemo to da dozvolimo da se desi u BiH, u Republici Srpskoj, u Crnoj Gori.

Ono što jeste najveći rezultat njegove politike što nas više nije sramota, nikoga nije sramota da govori o tome. Govorimo o sopstvenim vitalnim nacionalnim interesima potpuno otvoreno, i u Vašingtonu i u Pekingu i u Moskvi i u Briselu i Berlinu, zato što imamo pravo da zaštitimo svoje interese, imamo pravo da zaštitimo svoj narod gde god on živi.

Ništa mi više ne tražimo nego samo da imamo jednaka prava, jednak tretman i jednake aršine kao svi narodi koji žive ovde na teritoriji zapadnog Balkana i da nam se da pravo da i mi štitimo nacionalne interese, da se i mi normalno razvijamo, bez bilo kakvih pritisaka i bez bilo kakvih ostvarivanja nečijih stranih interesa, geopolitičkih interesa na teritoriji Republike Srbije. Dosta su nam uzimali teritorija, dosta smo dali sopstvenih života na oltar najvećih civilizacijskih vrednosti ovoga sveta i mi tu treba da budemo i moramo da budemo ponosni kao narod, jer smo oduvek bili antifašistički narod, mi smo oduvek bili narod koji se bori protiv antisemitizma, mi smo oduvek bili narod koji se bori za slobodu, za liberalno društvo, za liberalne vrednosti, ali narod koji, naravno, ume da ceni i svoje nacionalne vrednosti.

Mi kao SNS ćemo se i dalje boriti za te najveće vrednosti koje definišu najveća civilizacijska dostignuća ne samo 20. nego i 21. veka i borićemo se za svoju teritoriju, borićemo se za svoj narod, borićemo se da napravimo i obezbedimo bezbednost za sve naše građane i sve ljude gde god da oni žive u regionu i u svetu.

Moram da kažem nešto i o ovim nasilnim tzv. protestima, toj tzv. zelenoj ekološkoj platformi koju vode i koja je finansirana od strane onih upravo koje sam malo pre pominjao, to je ta transferzala Đilas, Šolak, Marinika Tepić, svi oni koji samo na neki način pokušavaju da tu svoju agendu koju imaju, agendu uništenja Srbije, agendu eliminisanja Aleksandra Vučića i SNS sa scene kao državotvorne partije, pokušavaju da zamaskiraju i da je stave u oblandu nekog zelenog ekološkog pokreta, ekološke agende koju vidimo. Ako su to zeleni, ako su to zelene vrednosti, prebijanje čoveka u onom bageru, prebijanje ljudi na ulici, unošenje u lice i sukob sa policijom, blokiranje ključnih saobraćajnica, ključnih puteva u Republici Srbiji, siguran sam da 99,9% građana Republike Srbije apsolutno nisu za tu agendu.

Mi kao stranka jesmo za čistu Srbiju i to je 10. tačka. To što je poslednja, ne znači da je najmanje važna. Mi jesmo za čistu Srbiju, ali mi smo za, prvo, snažnu ekonomski, politički, geopolitički Srbiju i ono što nas razlikuje od njih, jeste što smo mi iskreno i otvoreno za to da napravimo od Srbije zemlju gde će se poštovati svi mogući ekološki standardi.

Ali, mi ne lažemo naše građane. Mi ne lažemo naš narod. Mi želimo da napravimo ekonomsku podlogu, jer bez novca, bez ekonomske podloge koju smo uspeli da napravimo u proteklih sedam godina, nema ni socijalne politike, nema pomoći trudnicama i porodiljama, nema zelene agende. To su laže, to su prevare. Oni misle da je ovaj narod glup, da ima jako slabo pamćenje i da ne zna da ti uposlenici, da ta korporativno-medijsko-mafijaška struktura predvođena Đilasom, Šolakom, Marinikom Tepić, hoće samo da se dočepa vlasti, hoće da se dočepa fotelja, da opet budemo dominion, da opet budemo prelat zbog toga da bi oni napunili sopstvene džepove, jer, da se mi razumemo i da kažemo otvoreno našim građanima, oni nemaju apsolutno nikakvu političku platformu, oni nemaju politiku. Oni na Kosovu i Metohiji nikada nisu bili. Oni u Republici Srpskoj… Ja ne znam da li smeju tamo da odu, jer bi bili oterani. Tamo ljudi znaju da se oni ne bore za interese našeg naroda i naše države.

Srpska napredna stranka je jasno pokazala koji su interesi, koji su joj prioriteti i šta su ključne stvari u 10 tačaka našeg političkog programa i naše političke platforme i našim rezultatima po pitanju svega onoga što građani mogu da vide i da osete u svojim džepovima, kada odu u prodavnicu, kada odu u radnju, kada odu negde da se odmore. Plate su povećane. Penzije su povećane. Vodimo računa o svakom našem građaninu, i to je ključna stvar naše politike, da smo usmereni na običnog čoveka, ne na tajkune. Podržavamo poslovne ljude koji žele, Vučić je za to zaslužan da ovde više ne ulazi špekulantski kapital, njih smo izbacili, ali ulaze najbolje kompanije koje daju najbolje plate, koje nude najbolje tehnologije. To je Srbija.

Gledamo juče - ne valja cena gasa od 270 dolara. Znate, ima Belorusija bolju cenu. Samo ne znam kako bi ti veliki stručnjaci i veliki borci, velike patriote, kolika bi nam cena bila da su, ne daj Bože, oni na vlasti. Mi smo, naravno, zahvalni predsedniku Vučiću i sledimo tu snažnu politiku balansiranog spoljnopolitičkog prilaza koja daje rezultate. Mi definitivno imamo najnižu cenu gasa u Evropi.

Čim vidite da se oglašava Marinika Tepić, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, pa i "24 sata", danas, u Republici Hrvatskoj, pristojnost mi ne dozvoljava da izgovorim, "Jutarnji list", kako su nazvali našeg predsednika, kakvi su to naslovi. To govori o jednoj ogromnoj isfrustriranosti političkih elita u Hrvatskoj koji su, naravno, u transferzali povezani sa Prištinom direktno, a preko Prištine povezani sa ovim ljudima koji žele da izdaju našu zemlju, koji idu da pljuju Srpsku listu, da pljuju naš narod na Kosovu i Metohiji, zato što se valjda najedu svaki dan masnih kolača, pa im je mnogo dobro na Kosovu i Metohiji, s obzirom kakvim pritiscima su izloženi.

Mislim da ćemo mi to, kad god se izbori održe, kad god budu održani, u aprilu mesecu naredne godine, da im pokažemo da ćemo ih poraziti sa najvećim mogućim rezultatom i sa najvećom mogućom razlikom, i na predsedničkim i na parlamentarnim i na svim lokalnim izborima zato što ovaj narod prepoznaje ko je Aleksandar Vučić, ko je SNS i ko ih vodi u snažnu, sigurnu, bolju budućnost i kome treba da povere budućnost svoje dece.

Hvala.

Hvala uvažena potpredsednice.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici mi kao predstavnici i SNS i koalicionih partnera ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije možemo da budemo samo ponosni na ono što nam vi saopštavate iz sednice u sednicu kada su u pitanju finansije naše zemlje, kada je u pitanju finansijska stabilnost, kada su u pitanju nove investicije i sve ono što nas očekuje u narednom periodu po pitanju privrednog rasta i po pitanju modernizacije naše zemlje, novih investicija, novih radnih mesta, promene strukture naše privrede, prilagođavanje sa novim i globalnim tokovima što je naravno, jako važno za ono o čemu ste malopre govorili, a to je osnaživanje demografskih karakteristika u našoj zemlji.

S obzirom da to jeste jedna od ključnih tema za naš razvoj u budućnosti, to je možda i tema koja najviše brine i predsednika Aleksandra Vučića, ali i Vladu Republike Srbije i sve nas koji želimo dobro ovoj zemlji, želimo da je razvijamo i želimo da na jedan domaćinski način ova zemlja, kao što se ti radi u prethodnih sedam godina napreduje, da se u ovoj zemlji gradi, da Srbija bude zemlja kao što to jeste, zemlja kranova, poljoprivrednih mašina, kombajna, traktora koji rade na poljima, njivama, mladih ljudi koji imaju priliku da studiraju na najboljim univerzitetima i školama, da pokreću svoje privatne i preduzetničke inicijative, da se zapošljavaju u najboljim firmama, svetskim, ali i domaćim.

To je ono što predstavlja ključni program SNS, a to je kada je u pitanju demografija, stvaranje preduslova kako da nas bude više i kako da stvorimo dobre uslove za to. Ne samo da govorimo o tome, ne samo to da delegiramo kao što je to bilo ranije kao temu, nego upravo kao što ste vi saopštili, kao što ste citirali ono što je rekao predsednik, Aleksandar Vučić na konferenciji za medije, a to je davanje konkretne i ozbiljne pomoći budućim majkama, budućim roditeljima, ljudima kojima želimo da napravimo najbolje moguće uslove za život, ovde.

Ne radi se samo o novcu, ne radi se samo o toj slobodno mogu da kažem, velikoj sumi od 300.000 dinara za prvo dete, nego i za čitav niz beneficija trudnica, porodilja koje će moći mnogo lakše i da studiraju, koje će moći mnogo lakše da funkcionišu i ostvaruju svoja prava i da na taj način pokušamo da ostvarimo onu punu jednakost i puno uvažavanje, puno poštovanje žena u našem društvu, što radimo evo upravo, nekoliko godina i pokazujemo na svom primeru i primeru rada i funkcionisanja naših institucija.

Mi nismo ljudi koji samo govore, koji pričaju, nego smo ljudi koji rade i koji danas imaju više od trećine žena koje su narodne poslanice u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Imamo jako razvijenu i jako snažnu Žensku parlamentarnu mrežu koja ima jako veliki uticaj, ne samo u našem parlamentu nego i u celom društvu. Tu je moja uvažena koleginica,, Sandra Božić koja je pokrenula mnoge inicijative, i ne preostaje nam ništa drugo nego da podržimo ovakvu politiku po pitanju demografije i naši građani, posebno naši mladi ljudi će videti već za tri, četiri ili pet godina kakvi će biti pravi efekti ovih mera koje su konkretne i koje će uticati na to da zadržimo najproduktivnije, najbolje mlade ljude ovde u Srbiji, da ovde rade, da ovde stvaraju, da ovde planiraju svoju budućnost, da ovde planiraju svoje porodice, jer samo na taj način možemo da ojačamo Srbiju, samo ako nas bude više, naš rast će biti veći, naš razvoj će biti veći.

Ne želim mnogo da govorim o tome, vi ste puno toga rekli juče i rekla je predsednica Vlade, Ana Brnabić i drugi ministri, ali i moje kolege narodni poslanici i poslanice su govorile o budžetu za 2022. godinu, o svemu onome što nas čeka, o rezultatima, o privrednom rastu, o smanjenju fiskalnog deficita, javnog duga, svim tim parametrima koji su sjajni. Dakle, ne mogu da govorim ovde u parlamentu ili bilo gde, a da ne pomenem tu činjenicu na koju su svi, cela nacija treba da bude ponosna da ćemo mi u ovoj godini imati preko 7% privredni rast u Republici Srbiji što će kumulativno za 2020. i 2021. godinu biti najveći rast u Evropi.

Srbija je danas u mnogim segmentima šampion. Srbija se danas razvija ogromnom, velikom brzinom i to je postalo nezaustavljivo. Međutim, želim da kažem da jedan vrlo važan posao koji se radi onako više iza scene i koji je jednostavno važan i preduslov je da sve to što planiramo i u narednoj godini, po pitanju investicija, zapošljavanja, kapitalnih investicija, investicija države, pomoći, povećanju plata, penzija, nikako ne bi moglo da se dogodi da nemamo tu podršku i taj pregalački rad predsednika, Aleksandra Vučića koji sutra ide u jednu jako važnu posetu Ruskoj Federaciji gde će se po 19 put sresti sa predsednikom Ruske Federacije, Vladimirom Putinom, gde će voditi borbu za svoju zemlju, gde ćemo nadam se u petak imati informaciju, imati tu lepu vest, da ćemo imati dobru cenu gasa za ovu godinu i za narednih nekoliko godina.

Siguran sam da će Aleksandar Vučić obezbediti tu cenu, imajući u vidu da ta borba za cenu gasa, cenu energenata, održivost našeg energetskog sistema, elektro-energetskog sistema, borba da zaštitimo našu energetiku i naše energetske resurse, ne traje od juče. Ne traje to kod Vučića od pre mesec dana ili pre dva meseca kada je nastala energetska kriza. Pa, danas vidimo da je barel nafte u Americi samo za nekih mesec, mesec i po dana porastao skoro duplo. Da je predsednik SAD juče naložio intervenciju sa 50 miliona barela iz rezervi, naftnih rezervi SAD koji bi trebali da se distribuiraju na tržište. Ta borba traje godinama, ta borba da Srbija održi svoje energetske resurse, održi svoju energetsku stabilnost i da održi nezavisnost države i nezavisnog odlučivanja kroz to što nećemo u potpunosti zavisiti samo od jednog dobavljača kada je u pitanju i gas i kada su u pitanju drugi izvori energije, ali i da ne pokleknemo da dočekamo one tzv. alternativne izvore energije kao nešto što je spas. To je potrebno i na tome Srbija radi, ali sigurno je da je bio neko drugi na mesto predsednika Aleksandra Vučića, možda bi upali u tu zamku da govorimo i da mislimo da nam ne treba ugalj, da nam ne trebaju druge vrste energenata. Jer, da nije bilo takvog stava, da nije bilo crvenih linija koje je postavio predsednik, Aleksandar Vučić po pitanju energetike, po pitanju gasa, po pitanju elektro-energetske stabilnosti očuvanja resursa domaće kompanije, dakle, EPS, ko zna šta bi danas bilo i kada je u pitanju snabdevanje gasom i električnom energijom građana, a da ne govorim o privredi, što jeste u stvari motor celokupnog razvoja naše zemlje.

Ne možemo ni da zamislimo šta bi bilo da je predsednik, Aleksandar Vučić, slušao druge, kao što je to rađeno do 2012. godine, izvršavao naloge i naređenja iz raznih ambasada ovde i uveo sankcije Ruskoj Federaciji. Uskladio se, eto, da bi se nekome dodvorio sa spoljnom politikom EU, dobio neki poen u Briselu, Berlinu ili u nekoj drugoj evropskoj prestonici. Sa kime bi mi danas razgovarali? E, danas, odnosno sutra će Aleksandar Vučić u punom kapacitetu, jednog suverenog lidera, jedne suverene zemlje razgovarati sa predsednikom Putinom. Da se razumemo, to je posao i on će se boriti za cenu gasa koja je najbolja moguća. Naravno, da nam Rusi neće ništa dati za džabe.

Ništa nećemo dobiti besplatno, ali će taj razgovor imati prijateljsku konotaciju zemlje i državnika koji je pouzdan partner, koji ne reaguje na svaki mig bilo koga i bilo kog svetskog igrača, koliko god da je on moćan, nego vodi suverenu spoljnu i domaću politiku, imajući u vidu da poštuje sve partnere, ali i poštuje tradicionalno prijateljstvo između dva naša naroda i zato u punom kapacitetu može da traži da cena gasa ne bude sutra, kao što je to primer nekih država u zapadnoj i centralnoj istočnoj Evropi, 1.000 dolara.

Zamislite kada bi cena gasa sa sadašnjih 270 dolara po kubiku porasla na 1.000 dolara? Zamislite da poraste na 600, 700 dolara? Kakav bi to efekat imalo na investitore koji su pohrlili u Srbiju?

Pogledajte, Srbija ima preko 60% ukupnih stranih direktnih investicija na teritoriji celog Zapadnog Balkana. Koliko bi to obeshrabrilo nove investitore koji žele da dolaze i da investiraju ovde u Srbiji? Ali, u tome je glavna razlika između onih koji bi to verovatno prihvatili samo nekome da se dodvore ili onih koji danas kritikuju sve te naše kapitalne projekte, kojih bi bilo baš briga da li će građani Srbije imati uvećane račune za infostan za 50%, 70% ili 100%. Njih i tu takozvanu opoziciju koja, evo, koliko možemo da vidimo, te hoće da se udružuje, te da skače sa nekih mostova, možda onih mostova koje su izgradili i ugradili se verovatno još jednu cenu koštanja tih mostova, oni su našli i oni kritikuju i metro. Ti isti su kritikovali i „Beograd na vodi“. Ti isti kritikuju i izgradnju autoputeva i verovatno će kritikovati Vučića kada dođe ovde sa dobrom cenom i među najboljim cenama gasa u celoj Evropi, zato što nemaju politiku, zato što oni apsolutno ne znaju kako se vodi država, a na kraju krajeva i ne interesuje ih.

Dvanaest godina vladavine Đilasa, Jeremića i njihovih prirepaka su potrošili na to da unište kompletno ceo državni sektor i državne kompanije kroz pljačkašku privatizaciju, kroz špekulanski kapital koji je ušao ovde u Srbiju i uništio mnoge privredne grane, za razliku od nas koji smo pored nekih tradicionalnih privrednih grana, kao što su, recimo, tekstilan industrija, kao što je turizam, uspeli, zahvaljujući jednoj strateški promišljenoj politici, da podignemo informacione tehnologije u našoj zemlji, proces digitalizacije.

Dolaze ljudi i dolaze kompanije iz Zapadne Evrope da uče ovde od Srbije, da gledaju, da posmatraju kako smo mi sproveli proces digitalizacije i niko ne može da se načudi dovoljno time da Srbija danas ima više od 1,4 milijarde evra prave, odnosno proizvode i prihoduju preduzeće iz oblasti informacionih tehnologija.

Šta vam to govori, uvažene koleginice i kolege? Da Srbija ima ljude, da Srbija ima visoko obrazovane i visoko kvalifikovane kadrove. Zašto sve ovo Vučić radi? Da bi oni ostali ovde, da bi pravili profit ovde, da bi pravili svoje porodice, da bi osnivali svoje porodice ovde, da bi rađali decu ovde u Srbiji, jer nećemo, koliko god smo danas, uvaženi ministre, uspešni i na tom vam čestitam i mislim da jeste jedan od najboljih ministara finansija u Evropi, ali ne možemo da napredujemo ako iz godine u godinu imamo manji broj stanovnika, ako nas je manje. Ako budemo potencijalno imali problem sa radnom snagom, svaka strategija, znanje koje vi definitivno imate, dobri timovi koji vode sve segmente u ovoj državi neće biti dovoljni da nadomeste ono što će u budućnosti biti potrebno i što će biti najveći, u stvari najvredniji resurs, a to su ljudi koje imamo i zato ova država toliko, vi ste pominjali, ne želim to da ponavljam, ulaže u zdravstvo, ulaže u obrazovanje, ulaže u sve one segmente te takozvane meke infrastrukture, da bi zadržali ljude, da bi nas bilo više, jer samo na taj način možemo da opstanemo kao država.

Naravno, želimo da kao stranka ova država bude bogata, da ova država bude država bogatih porodica i pojedinaca. Želimo mogućnosti za sve ljude koji žive ovde u Srbiji. Naravno, svi drugi su isto tako dobrodošli i to je ono što odvaja, što pravi jasnu diferencijaciju između Vučića i svih onih drugih koji su, nažalost, vodili ovu zemlju nekih 30, 40, pa i 50 godina unazad, jer su oni za vreme socijalističkog režima tako radili da je naša propast bila onako lagana. Nismo je ni primećivali kroz plansku i socijalističku privredu. Nismo primećivali koliko smo atrofirali kao ljudi, kao kompanije i, naravno, 1990, 1989. godine nespremno dočekali rušenje Berlinskog zida, a ovi u proteklih 30 godina, koji su definitivno neznalice, koji su iskoristili sve resurse ove zemlje da bi sebi napunili džepove, nećemo to više dozvoliti jer volimo ovu zemlju i želimo da ova zemlja ne bude zemlja jednakih u siromaštvu, nego zemlja gde su mladi ljudi, gde postoji tržište, gde se bore za svoju egzistenciju, ali i gde imaju mogućnosti, da li će da rade u IT-u, da li će da rade u turističkoj industriji, da li će da rade u trgovini, da li će da otvore svoju kompaniju i želimo da to ide brzo, želimo da to ide dinamično, da ide lako i to već ide u Srbiji lako.

Mi nismo očigledno ni svesni kojom dinamikom napredujemo i koliko smo, u stvari, uradili u prethodnih nekoliko godina i naravno da ćemo se boriti i naravno da ćemo u aprilu mesecu, uz snažan rad, uz ovo o čemu sam malopre govorio, uz projekat metroa… Svi ti pametnjakovići, svi ti kibiceri koji danas u 12.00 ili u 12.30 časova, koliko je već, protestvuju ili piju kafu posle toga, piju kapućino, mi za to vreme radimo. Zašto nisu napravili? Zašto nisu zaboli jedan ašov kada je u pitanju metro? Zašto nisu iskoristili i doveli Beograd na vodu? Zašto to nisu uradili 60, 70 godina? Niko to nije uradio do Vučića.

Sada da bi došli do vlasti vi dođete ispred Narodne skupštine ili ne znam danas gde će da idu, stave pištaljke u usta ili ponesu šerpe i to… Očigledno ti ljudi imaju ili viška novca ili viška vremena, ali mi živimo i želimo da napravimo jedno društvo gde će se ljudi utrkivati, boriti u tome ko će više da radi, ko će više da zaradi, ko će više da napravi rezultata, čija će firma da bude bolja. To pravi SNS, konkurenciju među ljudima koji imaju jednake šanse i gde će njihov kvalitet života zavisiti od njih samih, a ne od oligarha, ne od tajkuna, ne od bilo koga sa strane, nego od njih samih.

Lepo ste rekli, ministre Mali, i slažem se tu sa vama potpuno, SNS i naša politička i ekonomska doktrina jeste usmerena naravno na običnog čoveka, ali ne kroz to da mi širimo neki populizam, govoreći nekom da ćemo nešto da mu dajemo, da ćemo da mu opraštamo. Ne, dajemo mu priliku da radi, dajemo mu priliku da se zaposli, da ima dobru zaradu i niko ne može da me ubedi da nisu ljudi zadovoljni u Pančevu, gde tamo u „Broseu“ prosečna zarada neto je 1.700 evra. Niko ne može da me ubedi da je njima loše i da će oni da kažu da imaju slabe mogućnosti u svom gradu. Mi smo podigli čitave gradove, one gradove koje su ta tajkunsko-oligarsko politička koalicija zaboravili. Nisu znali ni da postoje. Pitajte ih da li znaju šta je Vladičin Han i da li su tamo ikada bili i da li je Vuk Jeremić, predsednik sveta, otišao u Vladičin Han, a mi smo tamo doveli „Teklas“.

Mi smo tamo doveli investiciju i obezbedili da nekoliko stotina porodica živi i radi i ostane u tom regionu, od juga Srbije, od istočne Srbije, koja je danas živnula, koja danas ima puteve. E, to je Srbija koju mi želimo, to je Srbija koju mi želimo da napravimo sledeći viziju našeg predsednika Aleksandra Vučića, boreći se kao on 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, 365 dana u godini, za ovu zemlju, zato što smo preuzeli ozbiljan posao vođenja ove zemlje i želimo da od ove zemlje napravimo zemlju mogućnosti i sve ono što pripada ovim građanima i ovom narodu, što je predsednik Aleksandar Vučić prepoznao, a naravno, mi ćemo to ovde u parlamentu i naravno, vi u Vladi Republike Srbije, snažno slediti. Hvala.

Hvala, uvažena potpredsednice Kovač.

Poštovani ministre Vulin sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, jako mi je drago što je ministar Vulin opet u parlamentu i poznat je kao neko ko voli da dolazi ovde i da predano radi na zakonskoj regulativi koja će da, prvenstveno, dovede do bolje bezbednosti naše države i građana naše države.

Još jednom koristim priliku da mu čestitam na svemu onome što je uradio u dosadašnjih, evo godinu dana je prošlo pre neki dan, na bespoštednoj i beskompromisnoj borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije koji jesu bili do juče samo jedan od ključnih problema naše države.

Dakle, uspeli smo da rešimo ekonomiju, uspeli smo da poboljšamo našu geopolitičku poziciju, mnoge stvari da poboljšamo, da postanemo pobednička nacija u mnogim poljima i oblastima, ali na ovom polju smo pokazali u prethodnom periodu slabije rezultate, ali zahvaljujući ministru Vulinu i njegovom timu sada se taj problem rešava, popravlja i nadam se da nikada nećemo imati takvu vrstu problema sa kojima smo se suočavali početkom ove godine, jer nama kao državi treba stabilnost, nama kao jednoj ozbiljnoj državi je potrebno prvenstveno da lider naše države, predsednik Aleksandar Vučić, bude bezbedan, da svi građani Srbije budu bezbedni kako bi mogli sve svoje planove i agendu da implementiramo u narednom periodu, imajući u vidu najveći mogući interes građana Republike Srbije.

Ja moram da pomenem i onu debatu koja se vodila na samom početku sednice Narodne skupštine Republike Srbije i da jednostavno oštro reagujem na reči i na tvrdnje narodnog poslanika koji pripada Stranci demokratske akcije, koji je na jedan sraman način nazvao našu zemlju maltene fašističkom zemljom i da sve ono što mi radimo u našoj zemlji da ima elemente fašizma, što prvenstveno apsolutno i materijalno nije tačno, a i moram da iznesem to i da upoznam i da podsetim građane Republike Srbije na to da je to ista stranka, isti ljudi koji su pre samo godinu, godinu i po dana, odlazili i posećivali i odavali poštu veteranima tzv. „oslobodilačke vojske Kosova“.

Vrlo rado su se susretali sa čelnicima bivše „oslobodilačke vojske Kosova“ ili privremenih institucija na Kosovu i Metohiji, a izgleda da im je bilo najdraže da se suočavaju sa onima koji su prema srpskom narodu bili najbrutalniji, najgori, koji su dokazano počinili teške ratne zločine nad našim narodom, nad civilima, srpskim narodom i drugim narodima, nealbanskim narodima na teritoriji KiM.

Dakle, sa svima su stigli da se vide, sa Tačijem i sa Haradinajem i sa Grabovcijem i sa mnogim drugim ljudima koji su tokom 90-ih godina učestvovali u pobuni, koji su bili deo terorističke grupe, koja je veliku štetu nanela srpskoj državi i srpskom narodu.

Onda mi dočekamo danas da u 2021. godini, u zemlji koja, kako oni kažu i tvrde i u podržavanim njihovim tzv. „nezavisnim“ tajkunskim medijima, nedemokratskoj državi, gde nema vladavine prava, gde nema slobode medija, gde nema slobode govora, u sred parlamenta Republike Srbije se na jedan najgori mogući način izražavaju o sopstvenoj zemlji, zemlji koja ima toliko dugu tradiciju anti-fašizma i koja je, naravno, prepoznata na globalnom nivou u celom svetu.

Mi se time ponosimo kao zemlja koja baštini anti-fašističku, ali ono što je isto bitno, tradiciju borbe protiv anti-semitizma, što je jako važno i što jeste imanentno. Verovatno, Srbija je jedna od retkih država i srpski narod je jedan od retkih naroda koji je od samog početka i kroz svoju istoriju delio sudbinu sa jevrejskim narodom i koji je uvek imao dobre odnose i kada god je to mogao štitio jevrejski narod, za razliku od mnogih drugih, za razliku od tih koji to nama danas spočitavaju, koji su činili sve da srpskog naroda, da Jevreja, da Roma nestane.

Mi danas, eto, u ovoj ne slobodnoj državi, u ovoj nedemokratiji slušamo njihove pridike. Ja prosto ne mogu da verujem i mogu da shvatim i politički interes, mogu da shvatim borbu za neki glas više u Raškoj oblasti ili na teritoriji Sandžaka, kako god želeli da kažete, ali e mogu da shvatim da nekoga nije sramota da na takav način izražava nepoštovanje prema sopstvenoj zemlji i prema srpskom narodu.

Naravno da želim da pomenem i to da današnja tema ovog našeg zasedanja jeste Sporazum koji je deo inicijative „Otvoreni Balkan“, deo je inicijative koja može da donese mnogo rezultata, može da donese mnogo benefita za Srbiju. Ono što jako ohrabruje po pitanju ove inicijative, koja jeste u stvari izvorno Vučićeva inicijativa, imajući u vidu tu činjenicu da je Vučić, predsednik Vučić, 2016. godine još predlagao carinsku uniju za zemlje Zapadnog Balkana i isto tako je ta ideja kod nekih tzv. „lidera“ u regionu, oni su imali velike rezerve prema tome, nisu to hteli da prihvate.

Nisu to hteli da prihvate ne zato što je to bila loša ideja, nego zato što je potekla od Srbije, zato što je potekla od Aleksandra Vučića, pa se i neki od „Otvorenog Balkana“ danas brane time da je to ostvarivanje, kako bi to ministar Vulin rekao, a ja ga u tome podržavam, srpskog sveta, srpske hegemonije, što naravno materijalno nije tačno. Da, Srbija je zainteresovana za mir, Srbija je zainteresovana da brani srpski svet. Srbija je zainteresovana za odbranu srpskih vitalnih, nacionalnih interesa i srpskog naroda, gde god on živeo u regionu i svetu. Naravno, njima i Vučić i Vulin smetaju zbog toga što to javno kažu i što se ne stide da kažu da volimo Republiku Srpsku, da poštujemo BiH, da poštujemo Dejtonski sporazum i sve sporazume koje smo do sada kao država potpisali ili garantovali za njih, kao što je to Dejtonski sporazum i kao nešto što predstavlja temelj dogovora naroda u BiH, koju čine dva entiteta i tri konstitutivna naroda.

Sigurno je da je najveći rezultat svega ovoga što otvoreni Balkan očigledno neće da ostane mrtvo slovo na papiru zato što je pre nekoliko dana održana jedna velika konferencija u Beogradu, koji je bio domaćin predsednik Aleksandar Vučić, da su bili prisutni premijeri Albanije i Severne Makedonije, a pre samo nekoliko dana, sad za vikend, održana je konferencija na ministarskom i operativnom nivou gde su resorni ministri finansija, poljoprivrede, trgovine, turizma i mnogih drugih resora, rada, zapošljavanja i socijalne politike, predstavnici državnih institucija, agencija imali priliku da sa svojim kolegama iz Severne Makedonije i Albanije dogovore operativne stvari koje se tiču ostvarivanja ključnog cilja inicijative „Otvoreni Balkan“, a to je slobodan protok roba, ljudi i kapitala.

To je nešto o čemu Vučić govori već, evo šest, sedam godina kao cilj kojim treba da streme svi narodi koji žive na teritoriji Zapadnog Balkana, ali cilj ne sam po sebi, nego cilj koji će upravo kroz relaksiranje ekonomskih odnosa, kroz jačanje ekonomskim odnosa, trgovinskih odnosa između naših zemalja dovesti do toga da naša politička saradnja, saradnja na planu nauke, novih tehnologija, prosvete, bezbednosti, zajedničkog delovanja na polju bezbednosti i odbrane od terorizma i mnogih drugih pošasti koje su naravno deo funkcionisanja današnjeg globalnog sveta i deo tih velikih pretnji svakom narodu i svakoj državi pojedinačno govori o tome da je ovde namera ozbiljna i zahvaljujući prvenstveno Aleksandru Vučiću namera koja će da se implementira na terenu i koja će dati svoje prve rezultate već za nekoliko meseci.

Glavni rezultat koji mi priželjkujemo ovde u Beogradu kao parlamentarna većina, kao SNS, kao Vlada Republike Srbije je to da naše kompanije, naša preduzeća mogu lakše da funkcionišu, mogu lakše da rade, mogu lakše i više da izvoze, da imamo mnogo veće tržište, da imamo mnogo veći potencijal.

Ono što je isto tako jako važno kada je u pitanju privlačenje stranog kapitala i stranih direktnih investicija je da ti veliki svetski igrači mnogo drugačije gledaju kada jedno tržište ima 20, 20 i nešto miliona stanovnika ili je to tržište recimo Severne Makedonije koja ima 1,5 miliona stanovnika, Albanije u kojoj živi negde oko 2,5 miliona stanovnika, koje nominalno ima 3,2 miliona, pa čak i naše srpsko tržište ovde od sedam miliona je za neke velike igrače, velike kompanije malo i sve to na kraju će imati jedan jako veliki benefit i korist koju će imati naši građani i građani celog regiona.

Da ne govorim o tome, i to će se tek videti za nekoliko dana, koliko će biti koristi na tom političkom planu, koliko će ova ekonomska saradnja i stvaranje jednog međusobnog poverenja kada budemo uznapredovali, kada budemo osnažili trgovinsku saradnju, kada budemo razvili turizam međusobno, kada naši studenti mogu da imaju priliku da idu na univerzitete i fakultete u druge države na Zapadnom Balkanu bez ikakvih prepreka, kada njihovi ljudi mogu da dođu ovde da se zaposle gde žele ili obratno, kada te radne dozvole budu važile u svim državama i kada budu unificirane za sve to će biti, ja sam siguran, početak jednog ozbiljnog i kvantnog razvoja celokupnog ovog regiona i doprineće da Srbija dobije još veći ekonomski zamah i da uvećava i osnažuje privredni rast koji će kada pogledamo to kumulativno za 2020. i 2021. godinu da bude prvi u Evropi.

To je nešto što, mogu da kažem, predstavlja personifikaciju onoga što radi Aleksandar Vučić od početka njegovog mandata kao premijera 2014. godine. Vrlo jednostavno, vrlo jasno vodi računa o srpskim interesima, vodi računa o interesima građana Republike Srbije. Posvećen je dijalogu znajući da ekonomski rast, ekonomski razvoj, vojno osnaživanje, ali i regionalna saradnja čine dobro prvenstveno našem narodu i našim građanima i da nam je to jednostavno potrebno kako bi mogli da jedan pravi, ali i pravedan način da rešavamo političke probleme koji u ovom regionu postoje.

Naravno da moram da na pomenem i to da Srbija nije samo inicijator i ne učestvuje samo u implementaciji, odnosno realizaciji inicijative „Otvoreni Balkan“, da smo mi u jako dobrim odnosima sa Višegradskom grupom. Stalno ovde u parlamentu govorim o tome da Srbija zaslužuje i da bi trebala u nekom narednom periodu da bude deo Višegradske grupe s obzirom na našu sjajnu saradnju, na istorijskom nivou saradnju i sa Mađarskom i sa Slovačkom i sa Češkom i sa Poljskom i da sa njima imamo puno, puno političkog i ekonomskog interesa i ono što je najbitnije u svemu tome da nemamo nikakvih otvorenih pitanja sa tim zemljama i da nam je vrlo lako da tu saradnju unapređujemo i osnažujemo.

Naravno, moram da napomenem i inicijativu u kojoj naša zemlja učestvuje, a vezana je za Pravoslavnu kvadriteralu, Grčka, Bugarska, Rumunija i Srbija, što pokazuje jednu veliku otvorenost naše zemlje da sarađuje sa drugima, otvorenost naše ekonomije, potpunu jednu liberalizaciju ekonomije i volju da naša ekonomija raste, jača i da ovde postoji dobrodošlica za sve one koji žele na pravi i ispravan način da investiraju svoj kapital s obzirom da smo mi uspeli da za samo nekoliko godina potpuno promenimo način i pristup ekonomskom razvoju koji se nažalost od 2000. do 2012. godine zasnivao na tome da imamo špekulante investitore, da imamo najveći svetski ološ i kriminalce koji su uspeli da privatizuju neka preduzeća ovde u Republici Srbiji, naravno da ih unište, a zajedno sa njima unište i čitave industrijske i privredne grane.

Mi smo to zahvaljujući Vučiću za samo nekoliko godina uspeli da povratimo, uspeli smo da podignemo naš turizam, uspeli smo da povratimo našu tekstilnu industriju, našu hemijsku industriju, uspeli smo da povratimo energetiku i da je stavimo na jedno od prvih mesta prioriteta kada je u pitanju razvoj naše zemlje i razvoj naše privrede.

Želim da kažem koliko u stvari danas sa ove distance od recimo šest godina koliko je predsednik Vučić bio u pravu kada je i tada izložen pritiscima od stranih, od mnogih centara moći u celom svetu odbio i nije se povinovao tom pritisku da Srbija uvede sankcije Ruskoj Federaciji i postavljam pitanje – svi ti koji su ga kritikovali zbog toga, svi ti koji su govorili da Srbija mora da se okrene ka jednoj strani, da mora da izabere stranu, da mi to moramo već jednom da uradimo, šta bi danas bilo da smo se okrenuli ka samo toj jednoj strani 2015. godine, šta bi bilo i sa kim bi razgovarali i pregovarali o uvozu gasa, o ceni gasa i o uslovima koji su nama potrebni i koji će biti prilagođeni nama?

Zato predsednik Aleksandar Vučić ide iduće nedelje, 25. novembra, koliko znam, danas je objavio, da će imati važan sastanak sa predsednikom Putinom, na kojem će se boriti ne za cenu gasa, ne za snabdevanje gasom, nego će se boriti za našu privredu i boriće se da nijedan građanin Republike Srbije nema problem i ove i narednih zima sa grejanjem i sa osnovnim stvarima koje predstavljaju civilizacijsku tekovinu 21. veka za razliku od mnogih onih koji su i razvijeniji od Srbije, a koji su u velikom problemu zbog toga što im je ogromna cena električne energije, ogromna cena uvoza gasa, što naravno ima veoma negativne implikacije na privredu, na privredni razvoj, na cene roba i usluga.

Možemo da vidimo i svi smo svedoci sad te velike krize u lancu dobavljača i isporučivanja roba i usluga koliko ih nema, koliko nestašice vladaju i koliko je ta kriza u stvari izazvala pometnju na svetskom tržištu.

Ali ono što je najbitnije i što jeste najveća sposobnost i osobina Vučića, to je da se to ovde u Srbiji ne oseća, to je da ovde nema gubljenja radnih mesta. To je situacija da mi ovde otvaramo fabriku gotovo svake nedelje i sa tim poslom ćemo nastaviti.

Završiću naravno sa parekselans politički važnom temom za našu zemlju, to je Kosovo i Metohija. To je naša borba za vitalne nacionalne interese i odbranu naših legitimnih interesa na Kosovu i Metohiji. Veoma lepe vesti. Smatram da ceo naš narod i građani treba da budu ponosni na to što je Srpska lista osvojila na lokalnim izborima na Kosovu i Metohiji najviše opština.

Srpska lista je prva, u deset opština će vladati Srpska lista, pa tek onda idu albanske partije DSK, LDK, Samoopredeljenje sa četiri opštine i neke druge stranke, a zamislite da su Srbi razjedinjeni na Kosovu i Metohiji, Albanci bi, siguran sam u to, ostvarili ono što jeste njihov cilj, ono što jeste cilj njihovih mentora iz inostranstva, ali nažalost cilj i te tzv. bojkotaške tajkunske opozicije ovde koja okrivljuje i koja u inostranstvu govori o tome da je srpski narod i da su pripadnici srpske liste na Kosovu i Metohiji kriminalci.

Pa, nama, ljudi, ne trebaju neprijatelji. Šta će nama spoljašnji neprijatelj? Šta će nama ta vrsta neprijatelja pored Đilasa, pored Šolaka, pored ljudi koji žive ovde, žive sa nama ovde u Beogradu? To je presedan, to nigde nije viđeno u svetu.

Podsetiću vas na jedan vrlo interesantan intervju koji je gospođa Ksenija Vučić vodila sa predsednikom Vlade Albanije, pre nekoliko godina. Tada ga je pitala šta misli o opozicionom lideru, mislim da se stranka zove Demokratska stranka Ljuzima Baše, on je vrlo kratko odgovorio i rekao – ja o unutrašnjim političkim stvarima i pitanjima ne govorim pred ljudima koji dođu sa strane. I to je naravno pristojno, to je kulturno i moramo da priznamo, to je državnički.

Zamislite taj presedan kada neko ko pledira, ko hoće da dođe na vlast ovde, ko kaže da je već dobio izbore u Beogradu su već dobili izbore, a na republici su, koliko možemo da vidimo klackalica je, samo im fali možda neki glas, valjda, Đorđe Vukadinović ili možda tako neki pokret Vlaha da pobede na tim izborima, odu mrtvi 'ladni ljudi u Vašington, odu u Brisel i pljuju po onom delu našeg naroda i onim građanima naše zemlje koji su svakodnevno ugroženi od ROSU, od albanskih separatista i od ljudi koji imaju samo jedan jedini cilj – da isprazne Kosovo i Metohiju od Srba, da Kosovo bude albanski, etnički čisto i da osvoje sever Kosova.

Naravno da im Vučić tu smeta i ja nisam mogao čudu da se načudim i završavam tu, kad sam video pre neki dan i dobro je što imamo istraživačke novinare i ljude koji dobro analiziraju našu unutrašnju političku scenu, ove tzv. inspektore Poverenika za informacije, evo, ja sam ovde desetu godinu, mnoge izveštaje sam pročitao od strane tog Poverenika, mislim da znam, mi smo ih i birali ovde u parlamentu, vrlo dobro sam upoznat sa opisom posla i rada te institucije, odnosno tog državnog organa ali nisam nigde pročitao i čuo da oni bilo kakvu inspekciju i da na kraju se ispostavi da oni jure sina predsednika Aleksandra Vučića i ne znam šta proveravaju u prodavnici u kojoj on radi pre nekoliko godina, čovek, za platu.

Možete zamisliti dokle ta bolest ide. Dokle to ide u tom domenu da oni žele, rušeći ovu vlast, rušeći Vučića, rušeći sve pred sobom, kroz taj tzv. njihov ukrajinski scenario, da dođu do vlasti, da dođu do budžeta, da dođu opet u situaciju i priliku da pljačkaju ovu zemlju, da pljačkaju ovaj narod, ali naravno, ono što jeste činjenica na terenu, van svih njihovih istraživanja, van svih njihovih medija tzv. nezavisnih i zavisnih je da Aleksandar Vučić ima gotovo plebiscitarnu podršku građana Republike Srbije.

Da završim sa ovim muralom. Sramna je to nametanje teme mural. Mogu sada sa govornice da kažem, što ne uhapse u Njujorku gradonačelnika onog Bilde Blazija? Tamo na svakom koraku imate neki mural nekog narko dilera. Jel on kao čovek kriv za to? I problem je neki mural, oni delegiraju temu, žele da pošalju lošu vest iz Srbije. Oni se bave muralom i ko je nacrtao taj mural. Pazite slučajnost, taj mural se nalazi preko puta redakcije dnevnog lista „Danas“. Šest meseci se nalazi i niko iz tog tajkunskog lista nije ni pomenuo, niti je rekao reč o tome, nego se sada podigla i diže se i vrši se pritisak kao da ga je Vučić crtao i naravno to prenosi SNN, BBS, žele da se pošalje loša slika iz Srbije, ali naravno građani Republike Srbije koji biraju ovde vlast, koji se opredeljuju ko će da vodi ovu državu, daju podršku onom koji jeste ovde najveći patriota i ko 24 sata sedam dana u nedelji radi za ovu Srbiju, a to je Aleksandar Vučić.

Mi ćemo gledati da tu njegovu politiku i dalje snažno podržavamo i nastavimo. Hvala.

Hvala, potpredsedniče Krkobabiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarka, dobar je osećaj biti član SNS kada se govori o privredi, kada se govori o zakonskoj regulativi koja treba da unapredi privredni ambijent, koja treba da unapredi sve ono što je Republika Srbija, zahvaljujući naporima našeg predsednika i Vlade Republike Srbije, uradila na planu privrednog razvoja u prethodnih nekoliko godina. U tom domenu, kada je u pitanju liberalizacija našeg tržišta, kada je u pitanju unapređenje ambijenta, naravno da ćemo snažno i posvećeno raditi ovde u parlamentu na tome da ti uslovi budu što bolji, da sve one institucije koje imaju uticaj na poslovni ambijent budu što bolje, efikasnije i prilagođene i primerene privrednom razvoju i onim ljudima koji pune budžet Republike Srbije, koji plaćaju porez u našoj državi, a to su privrednici.

Ono što je bila sa početka ideja SNS od 2014. godine, kada je Aleksandar Vučić postao premijer, to je da napravimo jedno živo tržište na kome će, naravno, uz jednake šanse moći da se nadmeću i domaće i strane kompanije, tržište kakvo imamo danas, tržište koje diktira taj tempo privrednog razvoja da Srbija bude prva zemlja u Evropi po kumulativnom rastu od 7,5% u 2020. i 2021. godini.

Tržište koje danas podrazumeva takav ambijent da svako ko želi da radi, svako ko želi posao može da se zaposli u privatnom sektoru, ali može i da razmišlja o tome da radi u državnom sektoru i državnoj administraciji, s tim što smo mi promenili apsolutno taj, hajde da kažem, način razmišljanja ili ti „majn set“ i primenili i prilagodili državnu administraciju potrebama građana i potrebama privrede.

Danas je ovo država koja zna kako da upravlja državnim sredstvima, kako da upravlja na najbolji mogući način budžetom, kako da ima sve veći broj i iznos kapitalnih investicija, ulaganja u tvrdu i meku infrastrukturu, ulaganja u zdravstvu, ulaganja u autoputeve, u železnice i naravno, državna administracija i to nam jeste cilj, treba da bude maksimalno efikasna i da bude posvećena privrednicima. Dakle, da bude najbolji mogući servis privrednicima i građanima. I to je ključna stvar kada je u pitanju privreda, kada je u pitanju ambijent koji smo mi uspeli da uradimo i da promenimo.

Vi ste imali jednu situaciju da je jednostavno taj način razmišljanja bio takav da je bilo najlakše u tom nekom prethodnom periodu oglobiti privrednike, da ako je loša ekonomska situacija u zemlji da za to okrivite privrednike. Danas je sasvim drugačija situacija. Danas imamo i važan je jako dan da naša Privredna komora Srbije otvara svoje predstavništvo u Jerusalimu, u skladu, naravno sa onim što smo potpisali u Vašingtonu, u skladu sa Vašingtonskim sporazumom, što će naravno da da još jedan dodatni impuls razvoju naše privrede, posebno po pitanju turizma, razvoju novih, odnosno informacionih tehnologija i vojne saradnje sa Izraelom, što će biti jedan od strateških značaja za našu zemlju.

To sve što radimo danas u parlamentu po pitanju unapređenja zakonske regulative, radimo u tom smeru da ispunimo plan predsednika Aleksandra Vučića Srbija 2025. godine. To jasno govori o tome da Srbija ima jasan plan sopstvenog razvoja, jasan plan razvoja privrede, ravnomernog regionalnog razvoja, razvoja infrastrukture koji će dovesti do toga da nezaposlenost u Srbiji bude još manja, da ima puno, puno više mogućnosti posebno za mlade visokog kvalifikovane i visokoobrazovane ljude, da se zapošljavaju, da pokreću sopstvene biznise, da pokreću sopstvene privatne i poslovne inicijative kako bi mogli da ostanu ovde, da žive, da zasnuju svoje porodice i da na taj način ispunimo i onaj deo koji se tiče strategije demografskog razvoja i očuvanja naše nacije, naše države u smislu osnaživanja naše populacije i one politike predsednika Aleksandra Vučića koji je na početku svog mandata dao sebi za cilj da nas ima više i da ta politika podsticaja i populacione, i demografske politike bude jača, snažnija i bolja. Ona ne može da se ostvaruje ako nemate jaku ekonomiju, ako nemate žilavu ekonomiju koja se pokazala žilavom tokom ovog perioda od 2020. i 2021. godine, pandemijskog perioda kada su mnoge razvijenije države do juče imale jako velike padove njihove privrede i privredne aktivnosti.

Neke zemlje, recimo, kao Austrija su došle do toga da stopa nezaposlenosti bude dvadesetak procenata, za sve to vreme Srbija zahvaljujući jasnim, konciznim i dobrim merama, kada je u pitanju privreda, subvencijama i podsticajima koje smo davali posebno privatnom sektoru, je uspela ono što je možda uspelo i pošlo za rukom samo nekoliko zemalja u celom svetu, a to je da održi sve svoje sektore industrije i da uradi ono što je bilo ključno za budućnost naše zemlje u 2020. godini, a to je da nijedan jedini investitor, nijedan jedini investitor koji je bio zainteresovan da investira ovde u Srbiji, nije odustao od investicije u Srbiji.

Niko nije odustao i sada imamo tu situaciju da bukvalno imamo otvaranje i polaganje kamena temeljca za nove fabrike za desetak dana, širom Srbije od Beograda, Pančeva, Vranja, severa Subotice, Novog Sada. Dakle, u svim delovima Republike Srbije imamo nove fabrike, nove pogone, novu opremu, nove mašine, nova radna mesta, nove investitore i pri tom vodimo računa ne samo da zasnivamo svoju privredu na stranim investicijama, jako je dobro što smo i ove godine šampioni u privlačenju stranih i direktnih investicija, ali ono što je još veći rezultat ove Vlade i ove države i našeg predsednika je to da imamo žilaviji sektor, posebno sektor malih, mikro i srednjih preduzeća koja su domaća.

Prvi put ja mislim, u proteklih tridesetak godina imate situaciju da se više preduzeća tokom jedne godine otvori nego što se zatvori. Taj trend je bio katastrofalan, obzirom da poslovni ambijent nije bio dobar, obzirom da poreska politika, monetarna politika nisu bile dobre, nisu bile predvidive. Danas zahvaljujući tom jednom strateškom pristupu imamo takvu situaciju da je jednostavno otvarati biznis ovde u Srbiji bilo gde, ne samo u Beogradu, može da se uradi vrlo brzo, efikasno i možete da planirate svoj posao, ne za narednih šest meseci, godinu dana, nego možete da ga planirate i za pet, deset godina, obzirom da je Srbija jedna stabilna zemlja koja vodi računa o svojoj ekonomiji, ali naravno i o političkoj stabilnosti, što je naravno za privrednike i investitore jako važno. To pokazuje i činjenica da Srbija podrazumeva čak 61% investicija od svih investicija u region zapadnog Balkana.

Možete da zamislite koji je to rezultat? Možete da zamislite taj rejting, taj ugled Republike Srbije kada 61% svih investicija u sve zemlje zapadnog Balkana se sliju u Republiku Srbiju.

Danas je Srbija saobraćajni hab, danas je Srbija hab kada je u pitanju proizvodnja, kada je u pitanju turizam, kada je u pitanju avio saobraćaj, kada su u pitanju informacione tehnologije. Sjajna je vest od pre neki dan, upoznala je javnost sa tim premijerka Ana Brnabić, da ćemo u ovoj godini ostvariti više od dva miliona evra prihoda od sektora informacionih tehnologija i to svrstava Srbiju red država koje se na jedan nezaustavljiv način, dinamičan način modernizuju i koje su pronašle put da kroz inovativne tehnologije, kroz inovacije, kroz ljude koji ovde žive i rade, može da stvara dodatnu vrednost i može da bude konkurent ne samo ovde u regionu, nego i u razvijenim državama i u Evropi i celom svetu.

Da li je neko do pre samo nekoliko godina mogao da zamisli da će Srbija da bude šampion u softverima, u igricama, u mnogim aspektima kada su u pitanju informacione tehnologije, u procesu digitalizacije? Smejali su nam se ovde u ovom parlamentu, smejali su se i sprdali sa tim i govori šta će nam digitalizacija, a u nekim delovima Srbije nema ni kanalizacije. Nema zahvaljujući njima, nema zahvaljujući tome što ništa nisu radili, što njih nije zanimalo da li neka Borča ili Krnjača, koje su u Beogradu, u opštini Palilula, imaju kanalizaciju ili nemaju, zato što su oni živeli i žive i dan danas u krugu dvojke. Zato što to njih ne zanima. Zato što je njima dobro. Oni žive na Vračaru, živeli su na Dedinju, živeli su po svojim vilama i rezidencijama na Senjaku, a za građane Republike Srbije, za običan narod, običan svet ih je bilo baš briga.

Onda su nas našli da kritikuju zato što implementiramo i što uvodimo proces digitalizacije koji nas je spasao u ovoj pandemiji, gde smo pokazali da proces vakcinacije možda radimo i najbolje na svetu, da smo država koja je najorganizovanija, da smo država ima jako dobar krizni menadžment zahvaljujući predsedniku Republike, zahvaljujući njegovoj viziji Srbije, ne za pet godina.

Mi danas govorimo o Srbiji kako ona treba da izgleda za 20 godina. Mi danas gradimo metro, mi danas krećemo da gradimo metro, mi gradimo i završavamo „Beograd na vodi“ i spuštamo ovaj grad na reku. To građani Srbije vide, to građani Srbije prepoznaju, zato Vučić danas ima plebiscitarnu gotovo podršku građana Republike Srbije od, više ne znam ni koliko, 65 do 70%. Naravno da su mnogi na domaćoj sceni, ali mnogi koji rade za određene strane centre moći kojima nije u interesu jaka i moderna Srbija, mnogima to nije bila, pogledajte samo od dobijanja državnosti, od Berlinskog kongresa 1878. godine, nikada nije bila u interesu, posebno velikim silama, jaka Srbija, posebno ona Srbija koja će imati izlaz na toplo more, koja će imati mogućnost da koristi sve moguće resurse koji su i bili na domak u to doba. Pa, i danas ne valja im ovakva Srbija, pa na neki način hoće da nam ugroze teritorijalni integritet i suverenitet naše zemlje, pa posebno ne valja Srbija koja je ekonomski jaka, jer su navikli da izrabljuju ovu zemlju i navikli su da ostvaruju sopstvene interese, interese sopstvenih zemalja na kičmi i na grbači građana Republike Srbije.

Od 2014. godine se sve to menja i danas imamo liderstvo i danas imamo takvog lidera koji isključivo vodi računa o interesima ove zemlje, o interesima građana Republike Srbije i o srpskim interesima. Dakle, to su prioritetni interesi za ovu državu, za ovaj parlament, za našu stranku, za predsednika partije i za sve one koji žele sa nama da učestvuju u procesu modernizacije Srbije i stvaranju jednog kvalitetnog ambijenta po svim pitanjima koji ima za cilj šta drugo nego blagostanje i bolji život i bolji standard naših građana.

Ja ne mogu da ne pomenem i tu činjenicu da su pritisci na Srbiju u proteklih nekoliko meseci sve veći i veći. Da imamo jedan danas sasvim novi pristup kada su u pitanju ti pritisci, jednu mnogo jaču, snažniju, veću koordinaciju po pitanju pritisaka na našu zemlju i na našeg predsednika, digla se velika prašina oko ovog pisma sedam američkih kongresmena predsedniku SAD. U tom pismu se pominje naša državna kompanija, koja je naše blago, koje je naš resurs i kojim ćemo naravno upravljati u narednom periodu kao jedna odgovorna vlast, kao ljudi koji vode računa o resursima svoje zemlje, iako su nas mnogi optuživali za to da ćemo da prodamo EPS, da ćemo da prodamo „Telekom“, da ćemo da rasprodamo sve resurse ove zemlje, pa na kraju krajeva optuživali su Vučića i licitirali sa datumima kad će da preda, kad će da potpiše priznanje tzv. Kosova od strane Republike Srbije. Ništa se od toga nije desilo.

Sada vide da se radi o jednoj strašnoj i brutalnoj propagandi. I dan danas, pogledajte, sedam američkih kongresmena, vidite, slučajno, oni iz Njujorka, Ilinoisa, Kalifornije, pominju „Telekom“, pominju RTV „Pink“ i pozivaju predsednika SAD da uvede valjda sankcije predsedniku naše zemlje, valjda zabrinuti za budućnost „Telekoma“, za budućnost akcionara „Telekoma“ koji jesu građani Republike Srbije i za budućnost i demokratičnost medijske scene u Republici Srbiji.

Ne treba da budete mnogo politički iskusni, ne treba da budete preterano ni obrazovani, ni pametni da vidite odakle tu vetar duva i da vidite da je to pismo u stvari pisano u koordinaciji nekih ljudi ovde u Beogradu, tajkunsko-političke te tzv. elite i predstavnika privremenih institucija u Prištini koji imaju jedan jedini cilj koji ne kriju, a to je da zauzmu sever Kosova i Metohije i da proteraju sve Srbe, da žive u jednoj monoetničkoj zemlji koju su oni zamislili u kojoj će da žive samo Albanci.Onda će oni naravno zajedno sarađivati raditi, jer baš briga ove iz Beograda, koje boli „Telekom“ i njegov rast, baš briga Šolaka i Đilasa i za „Telekom“, i za privatne medije ovde u Republici Srbiji, oni su u stanju da sarađuju sa svima, pa neka to budu u Vjosa Osmani, Aljbin Kurti i Špend Ahmeti i na kraju krajeva svako ko može da pomogne u tome da se uruši ugled Aleksandra Vučića, da se uruši ugled Republike Srbije i da oni kroz, kako oni to stalno govore i ne kriju, ukrajinski scenario, dođu na vlast u Republici Srbiji, zajašu ponovo na grbaču ovog naroda i ponovo krenu da se bogate i da pune svoje džepove ne vodeći računa apsolutno ni o jednom nacionalnom interesu, niti o interesu građana Republike Srbije.

Prvi put imate tu koordinaciju tajkunsko-političke određene elite ovde u Beogradu, privremenih institucija u Prištini, albanskih lobista u SAD, bošnjačkih lobista u SAD, crnogorskih lobista u SAD. Ne govorim ovo slučajno. Protest koji su organizovali u Njujorku ispred sedišta misije Republike Srbije u SAD, dakle u UN, su organizovali albanski lobi u Americi, bošnjački lobi u Americi, crnogorski lobi u Americi. Dakle, svi zajedno su se udružili da kažu kako Srbija ima maligni uticaj u ovom regionu.

Čekajte ljudi, hajde da vidimo ko je tu normalan? Srbija i Aleksandar Vučić koji je pokretač inicijative - otvoreni Balkan, koji nema kome nije pružio ruku i koji naravno javno govori, otvoreno govori o tome da je Srbiji u interesu stabilan region, da je Srbiji u interesu stabilna BiH, ali naravno nema problem da kaže da volimo i Republiku Srpsku i da ćemo štiti interese srpskog naroda gde god on živi.

Mislim da je sada pravo vreme da pozovemo i da radimo na tome da imamo što veći konsenzus u našem društvu, što veći konsenzus i političkih partija i mi smo to pokazali kroz ove pregovore i razgovore i dijalog koji smo imali sa opozicionim strankama, posebno apostrofiram tu one stranke koje nisu želele prisustvo stranaca u okviru tog dijaloga, za njih imam veliko poštovanje, jer mislim da su ispoljili mnogo veće poštovanje prema svojoj državi nego oni koji su prizivali evroparlamentarce ovde, pa kada su došli evroparlamentarci i naravno nisu mogli da kažu drugačije nego kakvo je realno stanje videći i kakva su istraživanja na tržištu, videće, na kraju krajeva, kakvo je raspoloženje naroda u Republici Srbiji i oni su im rekli da oni imaju jedan jedini problem, a to je njihov rejting i podrška koju oni nemaju od strane građana Republike Srbije i jasno su im stavili do znanja da ni oni kao evroparlamentarci njih ne mogu da dovedu na vlast, da to može samo narod i da to mogu samo građani Republike Srbije.

To je suština cele ove priče, jer ono što i sama ta činjenica da su pozivali strance da učestvuju u tom dijalogu, govori u prilog tim ljudima koji su se kao taj Dragan Đilas pre dve godine, odlazili u Ameriku. Nije ovo prvi put i nije sporno otići bilo gde i nije sporno biti opozicionar, ali Aleksandar Vučić kad je bio opozicionar, on se javljao normalno našim diplomatskim predstavništvima, uvažavao ovu zemlju.

Onaj ko može da traži medijaciju, dolazak stranaca za rešavanje bilo kakvog unutrašnjeg problema u sopstvenoj zemlji, niti zna šta je država, niti poštuje svoju državu, niti zna šta je patriotizam. Zbog toga su uspeli za 12 godina da uruše sve ono što je u ovoj državi građeno od 1878. godine, do tada kada su oni došli na vlast. Rasturili nam ekonomiju, rasturili nam mogućnost da imamo bolju geopolitičku poziciju, da se bolje pozicioniramo. Rasturili nam socijalnu politiku. Rasturili su nam ovaj Beograd. Ravnomerni regionalni razvoj, ništa od toga. Ništa od njihovih fensi priča koje su pričali, od obećanja koje su ovde davali i u Skupštini i svuda dok su vladali celom Srbijom. Ništa od toga nije ostvareno.

Sada uzimaju za shodno to da idu i da pljuju svoju zemlju i predsednika svoje države, misleći da će ti kod kojih su otišli da ih dovedu ovde na vlast. Ne, ovde se na vlast dolazi isključivo putem izbora. Ovde na vlast se dolazi tako što za vas glasaju građani Republike Srbije, a koliko možemo da vidimo ogromnu većinu glasova, i mi ne želimo ni na jedan način to da prokockamo, ima Srpska napredna stranka, ima predsednik Aleksandar Vučić, zato što volimo Srbiju, zato što gradimo Srbiju i sa tim poslom ćemo da nastavimo.

Hvala.