Hvala uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, želim u ime SDPS prvo da izrazim podršku Vladi Republike Srbije, predsedniku Republike na posvećenom radu kada je u pitanju očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše zemlje. Još jedan uspeh na međunarodnom planu i nivou, dakle, povlačenjem priznavanja tzv. države Kosovo od strane Liberije. Dakle, peta država u proteklih šest meseci, uz Burundi, Surinam, Sao Tome i Prinsipe i Gvineju Bisao. Onima koji nam zameraju kada je u pitanju ta naša posvećena borba i koji govore da ćemo nešto dati, prodati i kockati se sa onim što pripada isključivo našoj državi, našim građanima, hoću da nagovestim da će toga biti još i to vrlo skoro.
Takođe, želim da kažem da je ministar Đorđević zajedno sa njegovim timom delegirao puno predloga zakona, puno tema koje se tiču najbitnijih aspekata društvenog života u našoj zemlji, naravno sa prof. dr Slavicom Đukić Dejanović, dakle, demografija, radno, socijalno pravo, sezonski radnici, borba protiv sive ekonomije, podrška porodicama. Sve ono što je jako bitno i od ključne važnosti za napredovanje naše zemlje i za njenu modernizaciju i bolji život njenih građana.
Ono što smatram najbitnijim, kada je u pitanju razvoj Republike Srbije i ono što želim da istaknem u moru ovih loših vesti, u moru lažnih vesti kojima smo bombardovani svakodnevno, to je današnje pokretanje fabrike „Fridrih Haven“ nemačke fabrike koja se gradi u Pančevu. Investicija od 160 miliona evra. Nešto više od nekoliko decenija ni jedna fabrika nije otvorena u Pančevu, a ova će zapošljavati više od 1.000 ljudi.
Takođe, nešto što je bez ikakve pažnje prošlo u našim medijima, u javnosti a o čemu želim da obavestim javnost i naše građane, velika investicija i jako važna za ravnomerni regionalni razvoj, to je Kuršumlija i Fabrika „Gud fild“. Izraelska fabrika koja će zaposliti u industriji proizvodnji nameštaja oko 150 ljudi, što kada je u pitanju Kuršumlija znači život, znači opstanak tih građana u tom delu Srbije.
Dakle, Vlada Republike Srbije se trudi da privlačenjem novih investicija, unapređenjem poslovnog ambijenta u našoj zemlji obezbedi bolji život građanima Srbije i ja ću se kada je u pitanju set ovih predloga zakona o kojima ćemo govoriti danas, usredsrediti na zakon koji ima za cilj da suzbije sivu ekonomiju, koji ima za cilj da unapredi radna i socijalna prava naših građana, a to je angažovanje sezonskih radnika. To je jedan do sada, faktički bio zabran u kojem je funkcionisalo više od 60.000 ljudi, 60.000 građana Srbije koji su radili i koji rade i dan danas sezonski kod poljoprivrednih proizvođača u gazdinstvima, a koji gotovo nikada nisu imali nikakva radna prava i naravno i socijalna.
U 21. veku imati toliki broj ljudi koji nemaju nikakva radna i socijalna prava i da se tog pitanja niko nije setio da rešava do ministra Đorđevića, a moram da napomenem da je prethodni ministar Aleksandar Vulin radio na ovom zakonu, je prosto sramota koja se nadam da će se popraviti donošenjem ovog zakona i njegovom implementacijom, kako bi ovi ljudi mogli da žive život dostojan čoveka u 21. veku.
Dakle, više od 60.000 ljudi do sada nije imalo pravo ni na kakve doprinose, ako se povrede na radu nisu imali nikakva prava, nikakve mogućnosti na svoja prava kao drugi koji su prijavljeni u firmama u kojima rade, u institucijama u kojima rade, ona prava koja oni vuku iz ugovora prema kojem su angažovani. Da li su to ugovori o privremenim i povremenim poslovima, da li su to ugovori na neodređeno vreme ili neki drugi, u svakom slučaju, jako je važno da ovaj zakon zaživi. Jako je važno što je u izradi ovog zakona učestvovalo puno donosioca odluka koje su od ključnog značaja kako bi ovaj zakon mogao da se implementira u praksi i na terenu i koji će rešiti tri važna pitanja.
Broj dva, smatramo da kroz aspekte ovog zakona, kada se on bude implementirao i realizovao, da će oni koji su poslodavci sa zadovoljstvom plaćati naknadu, dakle, za doprinose, za zdravstveno i socijalno osiguranje tim građanima koje zapošljavaju.
Treće, oni će biti izvučeni iz sive, odnosno crne zone, država će naplaćivati porez, dakle, puniće se državni budžet. Dakle, sve tri strane će biti zadovoljne, a Srbija u skladu sa strategijom borbe protiv sive ekonomije, sa strategijom koordinacionog tela za borbu protiv sive ekonomije će postati i naravno definisati zakonski okvir i zakonsku regulativu u skladu sa regulativom najmoćnijih, najmodernijih zemalja koje podrazumevaju stalno unapređenje tržišne privrede uz naravno unapređivanje stalno socijalnih i radnih prava.
Srbija je zasigurno ekonomski šampion i ekonomski lider ovog regiona, 850 miliona evra u prvom kvartalu stranih direktnih investicija. Srbija je po „Ernst & Young“, dakle u prvih 15 evropskih zemalja po broju investicija koje su se uvećale za 157% i koje su direktno uticale da se zaposli više od 20 hiljada ljudi u Republici Srbiji. Ovu činjenicu povezujem sa borbom predsednika Republike, sa borbom cele Vlade, sa borbom ovog parlamenta i izradom jedne jasne i dobre strategije koja će podrazumevati da nas ima milion više.
Da nas ima milion više tako što ćemo se baviti demografijom, tako što ćemo se baviti unapređenjem prava i mogućnosti za one porodice koje imaju jedno, dvoje, troje ili više dece i koje će naravno na taj način uticati da nas ovde bude više, da imamo više mogućnosti da naši ljudi, naši đaci, naši studenti, naši mladi ljudi kreiraju sudbinu naše zemlje ovde u zemlji i da kroz jednu takvu podsticajnu politiku ti mladi ljudi ostanu ovde u Srbiji.
Naslušali smo se kritika raznih ljudi u Srbiji, predstavnika političkih činilaca, nevladinih organizacija SPC i direktno patrijarhu Irineju, koji je samo, samo rekao da je dobro da podstičemo demografski razvoj, da podstičemo rađanje, da smo puno nastradali, ali da nas treba biti u istoriji i da mi moramo da radimo samo jednom jasnom dobrom politikom, jasnim strateškim planom kako bi nas bilo što više, jer kad nas bude više bićemo politički snažniji, bićemo ekonomski snažniji, bićemo socijalno snažniji. Ako nas bude ovako i ako budemo imali ovakav demografski trend kao sada, pa mi nećemo imati problem sa radnom snagom, moraćemo da je uvozimo. Ne zato što će nam privreda biti jaka i ekonomija, nego zato što nećemo imati dovoljno mladih ljudi koji će raditi, koji će dizati ovu zemlju, koja će unapređivati njene kapacitete.
Ko će da bude kreativan, ko će da radi u kompanijama, ko će da razvija privatnu inicijativu, ko će da vodi državne institucije, ko će da vodi ovu državu i državnu administraciju na pravi način, nego upravo oni koji budu dolazili, kojima treba da omogućimo najbolje i jednake šanse za dobro školovanje, za dobro zaposlenje, dobar ambijent za razvoj privatne inicijative i privatnog biznisa. I dalje moramo da radimo na tome da menjamo, što bi rekao predsednik Republike, mind set naših ljudi, pogotovo mladih ljudi. Da je budućnost u privatnom poslu, da privatni preduzetnici, da biznismeni u ovoj zemlji treba da budu oni koji su heroji ove zemlje, koji zapošljavaju, koji plaćaju porez. Svako ko plaća porez, plaća i doprinose, plaća ovih 100 kilometara autoputa koje pravimo godišnje i na koje smo sposobni. Plaćamo lične pratioce na koje smo ponosni na sve ono što je uradio ministar Đorđević kada je u pitanju socijala i socijalna odgovornost.
Kao pripadnik stranke Socijaldemokratske provinijencije, naravno da se zalažem za veća socijalna prava, za veća sindikalna prava. Ali, kao realan čovek shvatam i naravno govorim javno o tome, da nema većih socijalnih prava, nema jake socijalne politike, ako nema jake ekonomije, ako nema privrednog rasta od četiri, pet, šest procenata koje imamo sada, ako nema fiskalne discipline, ako nema svake godine po nekoliko hiljade više privatnih preduzeća koji se otvaraju nego onih koji se gase. Mislim da je dosta vremena prošlo i da smo dosta vremena izgubili tako što imamo taj odnos jedan zaposleni, na jednog penzionera, jer to neodrživo.
Mi moramo da se bavimo demografijom to jeste dugoročan proces, to će biti mučan proces i problem je što nismo time počeli da se bavimo pre 20 godina, pre 15, pre 10 godina, jer efekti ovoga što radimo sada, to može da nam kaže i makedonsko iskustvo, jer je tadašnji premijer Gurevski, pre još 10 godina, pokrenuo u Makedoniji implementaciju jasne strategije demografskog razvoja u toj zemlji sa dobrim timom, dobrim stručnjacima. Efekti svega ovoga što se radi će doći i biti vidljivi tek za 10, 20 i 30 godina.
Ali, naravno, kao ozbiljna zemlja mi tako strateški treba i da razmišljamo. I ne treba da se ugledamo na nekoga ko je lošiji na nas, nego treba da se ugledamo upravo na one koji su ovakvu politiku vodili na najbolji mogući način. Ja bih se ugledao u ovom slučaju na zemlju kao što je Izrael i kada je u pitanju demografija, i kada je u pitanju zaštita nacionalnih interesa, i kada je u pitanju razvoj ekonomije, i kada je u pitanju odbrana i bezbednost. E, to Srbija treba da bude u ovom regionu, po uzoru na Izrael, ekonomski snažna sa jakom i snažnom armijom, sa jasnim strateškim planom i ciljem gde mi treba da budemo i kuda, gde treba da stignemo u narednih 30, 40 godina.
Takođe, pohvalio bih ovaj Zakon o angažovanju sezonskih radnika zato što će oni koji su, u ovom slučaju poslodavci, moći na jedan mnogo lakši i bolji način da prijavljuju svoje zaposlene, dakle elektronskim putem. Ovaj zakon ide u prilog onoga što zovemo e-poslovanjem i elektronskim poslovanjem i elektronskim prijavljivanjem. Dakle, u punom kapacitetu implementacija e-government, dakle bez odlazaka u državne institucije, dakle elektronskim putem na jedan lak način, jer mi moramo biznis u Srbiji da učinimo lakim.
Mi moramo zapošljavanje u ovoj zemlji da učinimo da to bude jedan lak i jednostavan proces u svim segmentima, znači ne smemo da otežavamo. Mi moramo do kraja da sprovedemo giljotinu propisa. Ja vidim ovaj zakon, koji je podržao i nemački GIZ, koji je podržao i NALED, koji su podržale sve relevantne biznis asocijacije, ali koji su podržali i relevantni sindikati i reprezentativni, i oni koji to nisu, vidim da ide u tom smeru da unapredimo zakonsku regulativu da suzbijemo sivu ekonomiju, da se izborimo sa sivom ekonomijom i da napravimo bolji poslovni ambijent u našoj zemlji.
Takođe, apelovao bih na ministra Đorđevića, za kojeg znam da ima veliko iskustvo u privredi, koji oseća, koji zna kako privreda diše, kako privreda funkcioniše, da se založi u narednom periodu da što više oslobodimo privredu nameta, ne samo ovih parafiskalnih, nego i fiskalnih nameta. Znam da se dosta na tome radi, ali mislim da će ključna stvar za dodatni razvoj, impuls razvoja privatnog, ali i domaćeg biznisa, mi sa stranim kompanijama nemamo problema i sa stranim investicijama.
Naš najveći problem su domaće investicije. Naš najveći problem su domaći investitori koje treba da podstaknemo, dakle, oni koji već rade i oni koji će se odlučivati da rade u narednom periodu, da im poslovanje bude lakše. I, uvaženi ministre, ako je to moguće, da u nekom narednom periodu umanjimo stope doprinosa, jer ovo je sada, vi to znate, ja znam da i dobro razumete i da se zalažete za to, ukoliko je to moguće, da se one umanje, kako bi mogle biznisu da damo dodatno krila i vetar u leđa da se razvija, kako bi mogli, naravno, da imamo dodatno zapošljavanje.
Urađeno je dosta, veliki su rezultati. Procenat nezaposlenosti je 13,6% u našoj zemlji, sa 26% koja je bila 2012. godine. Strateški cilj Vlade Republike Srbije je da to bude ispod 10%, Pogledajte samo SAD, mogu kritikovati, pričati šta god hoće po pitanju ljudskih prava ili bilo čega, politika. Znate šta je rezultat predsednika SAD na semaforu? Nezaposlenost od 3,8%, milion radnih mesta u 2017. godini. To je ono što je ključni rezultat i što je ključna poruka američkom narodu. Voleo bih da se ugledamo na to. Nova radna mesta, nove kompanije, poslovni ambijent, rasterećenje privrede i svakodnevan rad na tome da dovedemo što više dobrih i snažnih kompanija u Republiku Srbiju i da, naravno, nastavimo sa ovim trendom liderstva u ekonomiji u našoj zemlji.
Takođe, nekoliko rečenica bih rekao o vrlo značajnom zakonu, dakle, izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova. Smatram da Agencija za mirno rešavanje radnih sporova odlično radi svoj posao, doduše, to je agencija koja se puno ne promoviše. Mnogo običnih ljudi i ne zna koja su dostignuća i sve ono što je Agencija uradila, a uradila je mnogo kada su u putanju kolektivna prava zaposlenih, kada su u pitanju kolektivni radni sporovi.
Ove izmene i dopune su dobre koje se tiču, koje smo čuli od ministra, rešavanja problema reprezentativnosti sindikata u kompanijama i institucijama. Naravno, apelovao bih na ministra da se pitanje reprezentativnosti, kako sindikalnih organizacija tako i poslovnih asocijacija, ukoliko je to moguće, otkoči jer ono što je situacija sa odborom koji je vlastan da daje reprezentativnost i ocenjuje reprezentativnost je situacija koja definiše neki status kvo, u kojoj niko nije zadovoljan.
Predložio bih, zašto da ne, ako možete da razmišljate o tome, mi imamo jedan stvarno zastareli sistem ocenjivanja i definisanja reprezentativnosti, kako sindikalnih organizacija tako i poslovnih asocijacija. Brojanje pristupnica u 21. veku niti ide uz ono što radi Vlada Republike Srbije, niti ide uz ovo vreme.
(Predsedavajući: Zahvaljujem, kolega.)
Izvinjavam se, još pet sekundi.
Reprezentativnost treba da se utvrđuje u skladu sa plaćenim članarinama i onda ćemo imati najbolju sliku prave reprezentativnosti naših poslovnih asocijacija i sindikalnih organizacija. Hvala i izvinite, predsedavajući.