Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8867">Goran Pekarski</a>

Goran Pekarski

Srpska napredna stranka

Govori

Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministar sa saradnicima, neću da dužim i hteo sam samo da podržim ove sporazume između Vlade Republike Srbije i vlade Nemačke i Maroka. I ranije smo imali pred nama ovakve sporazume i sve smo ih podržali.

Želim da kažem da su neki pomislili da će Srbija odlukom o vojnoj neutralnosti izvršiti pucanj sebi u nogu i da će se na taj način naći u samoizolaciji, da se za to opredelila, ili da će se naći u nekoj teškoj izolaciji od strane drugih. Međutim, pokazalo se da Srbija od tog trenutka kada je prigrabila svoju slobodu odlučivanja, da sarađuje mnogo više na svim poljima, a pogotovo na polju bezbednosti. I dobro je da mi razvijamo saradnju sa drugim državama na polju bezbednosti, da razmenjujemo i podatke i informacije i iskustva, jer na taj način podižemo borbenu osposobljenost zemlje za odbranu.

Ali, zemlja se ne brani samo razmenom podataka i razmenom iskustva. Zemlja se brani i vojskom. Nama je potrebno odsluženje vojnog roka, redovno odsluženje vojnog roka. Nama je potrebna vojska.

Podsetiću, ministar odbrane, Nebojša Stefanović, je rekao svojevremeno da ako želimo da imamo vojsku, moramo da imamo vojnika. Neki su to doživeli sa podsmehom, gde su rekli da je to logično i da to ne treba napominjati. Međutim, nisu shvatili suštinu. Imati vojnika ne znači imati personu koja će biti obučena u uniformu i koja će da maršira i solutira, imati vojnika, srpskog vojnika, znači imati dobro opremljenog i dobro osposobljenog vojnika koji će odgovoriti zahtevima ratišta 21. veka, vojnika koji će biti osposobljen i opremljen da sačuva svoj život, da mu se poveća bezbednost.

Kada smo već kod bezbednosti, hteo sam da kažem da je dobra inicijativa i ovo što predsednik Srbije Aleksandar Vučić radi, što oprema vojsku i što je najavio opremanje vojske savremenim borbenim sistemima, složenim borbenim sistemima, sofisticiranim oružjem na polju ratnog vazduhoplovstva, protivvazdušne odbrane i u borbi protiv elektronskog dejstva. Ja bih iskreno voleo da vidim na nebu Srbije Jak-130 kao školsko-borbeni avion, jer to znači da su naši piloti počeli da se obučavaju za letenje na letelicama pete generacije. Voleo bih da vidim i stari Su-25 "Gavran", koji je pandan američkom A-10 "Tanberboltu", onog što nas je zasipao sa osiromašenim uranijumom na Kosovu, voleo bih da vidim i helikoptere M-28 i K-52, voleo bih da vidim Tor M-2, jedini sistem koji u pokretu može da gađa letilice a da i u pokretu štiti svoje jedinice.

Što se tiče protiv elektronske borbe, bilo bi dobro da imamo i sisteme "auto baza", sisteme "Krasuha -2", četvorka bi bila još bolja, za dvadeseticu ona je nešto sasvim drugo, ona još nije isplivala na površinu.

Hteo bih još nešto da dodam, nešto što baš nema direktne veze sa ovim sporazumima o odbrani, ali ima veze i sa odbranom, i sa vojskom, ima veze sa politikom, sa ekonomijom, ima veze sa budućnosti Srbije, a to je dosledna politika koju Srbija i predsednik Aleksandar Vučić vode. To je politika kompromisa.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je skoro rekao da Srbija želi i hoće da uđe u EU ali da neće raskidati dobre odnose sa Kinom i sa Rusijom. Ponudio je kompromis - da poštuje tuđe interese i traži i bori se za zaštitu interesa Srbije.

Politika kompromisa koju predsednik Srbije zadnjih dve-tri godine nudi je politika budućnosti, politika koju neki, nažalost, ne shvataju. Neke evropske zemlje, još uvek ponesene nekom svojom ubeđenošću, možda realno, možda i ne, da su vojno, ekonomski i politički dominantne kompromis odbacuju sada kao način razmišljanja. Ali, definitivno, 21. vek ili bar godine koje dolaze sada, u nekom budućem periodu, će biti obeležene kompromisom, jer tako to mora da bude. Meni je drago da predsednik Srbije forsira tu vrstu politike.

Na kraju bih samo pozvao građane Srbije da se svi vakcinišu, jer to nam je jedina odbrana od ove pošasti koja se zove Kovid 19. Hvala vam.
Hvala potpredsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnikom.

Hteo sam da se osvrnem samo na sporazum koji smo potpisali između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Lesoto. Vi ste dobro upoznati sa time, na polju odbrane, što je bio do skoro vaš resor.

Kada smo već kod odbrane hteo sam da kažem, to je sada resor koji vodi ministar Stefanović. Ministar Stefanović je posetom Vojno-tehničkom institutu poslao jasnu poruku da Srbija i dalje ima domaću pamet na razvoju odbrambene industrije i na razvoju složenih borbenih sistema.

Namenska industrija kao što dobro znate se razvija, namenska industrija napreduje i pokazuje odlične rezultate. Kad smo već kod VTI hteo sam da se podsetimo 2006. godine, ne samo da se podsetimo 2006. godine, nego da zapamtimo 2006. godinu. To je period trojice jahača apokalipse. To je bio tada Ponoš, Šutanovac i Tadić. Tada je VTI, u toj 2006. godini za samo jedan kratak vremenski period ostao bez preko 600 stručnih lica i više, za jedan dan. Za jedan dan su ostali bez 600 inženjera i stručnih lica. To je tada unakazilo razvoj namenske industrije. Vojska nam je isto tada devastirana. Maltene svela se na nivo jedne malo jače straže.

Ministar Stefanović je rekao, ako želimo da imamo Vojsku moramo da imamo i vojnika. To je bila jasna poruka svima onima koji znaju šta je Vojska i čemu služi Vojska i da je njena uloga da čuva slobodu i nezavisnost i teritorijalnih integritet. Vojska je faktor odvraćanja svima onima koji žele da nam prete i da nas uslovljavaju na bilo koji način, sa bilo koje pozicije i ona zato služi.

Nedavno smo uspeli, odnosno ministar Stefanović je uspeo da otvori još jednu temu, temu o kojoj se ne razgovara, tema koja je na marginama ili čak nije više ni na marginama, jednostavno laički pretpostavimo da niko o tome i ne govori. To je nešto bez čega Vojska ne može da funkcioniše. Ni jedna vojska na svetu ne može da funkcioniše bez toga. To je logistika.

Prisustvovao je ministar tada primopredaji kontingenta vozila i na taj način je otvorio tu temu i podsetio nas na značaj logistike za Vojsku. Prisustvovao je primopredaji kontingenta vozila za potrebe logistike Vojske Srbije. Vi ministre to dobro znate. U tom sastavu su bila transportna vozila, dostavna vozila, ambulantna vozila i ako se dobro sećam bile su i dve cisterne.

Da se vratim malo na temu. Dobro je da potpisujemo sporazume sa prijateljskim državama kao što je Kraljevina Lesoto. Taj sporazum je potpisan 2019. godine. Ako se sećamo 2018. godine potpisali smo sporazum sa Kraljevinom Lesoto, ali to je uradio ministar Nedimović na polju poljoprivrede.

Geografski gledano Kraljevina Lesoto je nešto malo po površini manja zemlja od Srbije, odnosno sa svojih tridesetak hiljada kvadratnih kilometara ona je negde oko trećine kvadrature Republike Srbije, sa svojih 2,2 miliona stanovnika ona je opet negde tu oko trećine populacije Republike Srbije. Inače Kraljevina Lesoto se nalazi u Africi, skroz dole na jugu. Inače kontinentalna zemlja, nema izlazak na more. Interesantna je po tome što se graniči, onako podseća na ostrvo. Graniči se samo sa jednom državom. Ona je skroz okružena Južnoafričkom Republikom.

Inače, ovaj sporazum koji smo potpisali sa Kraljevinom Lesoto se odnosi na odbrambene i bezbednosne vojno-ekonomske, naučno-tehničke i vojno-obrazovne obuke vojne medicine i veterine i na svim poljima koji će biti interesantni za obe zemlje. Sporazum je potpisan na neograničeno vreme i što je još interesantno, sve razmene podataka će biti dostupne javnosti.

Završio bih samo sa jednom rečenicom, a to je – hvala Kraljevini Lesoto što je povukla priznanje lažne države Kosovo. Hvala.
Biću kratak.

Hvala predsedavajući.

Predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, mnogo toga je rečeno pa ću se ja usredrediti samo onda na jednu tačku dnevnog reda, jednu temu, a ona se odnosi na Sporazum koji je potpisan između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije. To je tačka broj šest, odnosno saglasnost koju treba Skupština da da na potpisivanje takvog Sporazuma o zajedničkom delovanju protiv terorizma. Inače, Sporazum je potpisan 18. juna 2020. godine od strane ovlašćenih predstavnika dveju vlada. Ispred Vlade Republike Srbije sporazum je potpisao tadašnji i sadašnji potpredsednik Vlade, tadašnji ministar unutrašnjih poslova, gospodin Nebojša Stefanović, a ispred Vlade Ruske Federacije Sporazum je potpisao Sergej Lavrov i on će stupiti na snagu kada se budu završile sve procedure u obe države, a danas je došlo na red da Narodna skupština Srbije da saglasnost na taj sporazum. Dobro je da mi potpisujemo ovakve strateške sporazume sa državama koje su naši strateški partneri, a Rusija jeste naš strateški partner i ako ne ništa više onda je i najvažniji stateški partner kod nas, odnosno Srbiji.

U Nacionalnoj strategiji Republike Srbije od 2017. do 2020. godine, stoji da se Srbija protivi da se terorizam veže za bilo koju etničku ili versku grupaciju i kako piše, naša je nacionalna politika da se osude sva dela terorizma nezavisno od činjenica u kakvim okolnostima, od kakvih snaga, gde, kada i kako su izvršena. Po meni terorizam nije samo kada pojedinac uzme pušku i ode i puca i ubija nevine ljude ili da su teroristi samo oni koji su ih direktno poslali da to urade, postoje neke aktivnosti koje su opasne, možda i opasnije od samih izvršioca.

Znači, terorizam da nema jaku političku podršku on bi verovatno prestao da postoji u onom obliku koga mi znamo, verovatno bi bio samo zadržan na nivou manjih grupa ili nekih pojedinaca. Znači, oni koji podržavaju terorističke organizacije, oni koji ih naoružavaju, koji ih finansiraju, oni koji neke teroriste predstavljaju kao revolucionare ili oslobodioce, oni su zagazili daleko u teroristički čin.

Po meni, oni koji vrbuju određene pojedince kako bi stvarali krize, kako bi stvarali stanja kontrolisanog haosa, kako bi stvarali i organizovali hibridno i asimetrično delovanje, kako bi destabilizovali određene regione ili države i oni su zagazili duboko u terorizam, a sve to rade da bi stvarali neke svoje ciljeve i destabilizovali legalno izabrane vlasti.

U čin terorizma spada i bombardovanje jedne zemlje bez saglasnosti UN. Terorizam je kada teroriste sa Kosova proglašavate oslobodilačkom vojskom, jer na taj način šaljete poruku drugim teroristima da podržavate pogrom, da podržavate progon, da podržavate ubistva, silovanja, pa i ubistva one dece u Goraždevcu kada su krenula na kupanje.

Terorizam je i kada vojsku jedne suverene zemlje, mislim na Iran, legalnu vojsku jedne suverene zemlje proglasite terorističkim organizacijom, a onda se protiv njih borite na totalno drugačiji način. Prisluškivanje predsednika Srbije može biti deo terorističkog akta.

Ovaj sporazum za Srbiju je mnogo dobar, jer ima indicija i pokazatelja da se u našem okruženju vrbuju ljudi za borbu i odvode se da se bore na strani terorističkih organizacija, ne samo iz našeg okruženja, nego iz naše južne pokrajine, sa Kosova se vrbuju mladi ljudi. Inače, Kosovo je pod zaštitom NATO-a. Vrbuju se mladi ljudi i odvode se da se bore za neke terorističke organizacije, a postoje indicije da postoje kampovi malo južnije dole gde se oni obučavaju.

Zato je dobro da imamo partnere sa kojima ćemo da razmenjujemo informacije, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta i bezbednosti građana Republike Srbije. Hvala.
Ja sam hteo samo da se zahvalim nadležnom odboru i predlagaču što je prihvatio ovaj moj amandman koji sam predložio i kojim sam zatražio da se obriše član 3. Predloga o izmeni Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju i da se zadrži član 56. stav 3. osnovnog zakona, iz prostog razloga što postoji mogućnost reciprociteta, pa da dođemo u situaciju da naši auto-prevoznici, odnosno prevoznici koji prevoze putnike u inostranstvo dođu u situaciju da ne mogu da prodaju karte preko interneta.

Drugi razlog je što se mi zalažemo da dođemo do nesmetanog prometa roba, usluga i kapitala.

Meni je drago da ministarka Mihajlović drži do sebe, i ne samo ona, nego sve dame u Vladi Republike Srbije. Nije potpuno tačno da ministarka Mihajlović ne gradi auto-puteve, ali je tačno da ih gradi Srbija. Ali je isto tako tačno da je Srbija, odnosno građani Srbije, dali poverenje SNS na izborima i isto tako je tačno da su građani Republike Srbije dali poverenje Aleksandru Vučiću na izborima, tako da dolazimo u situaciju da smo mi, poslanici, SNS i Aleksandar Vučić, dali zadatak i poverenje Zorani Mihajlović da na mestu ministra, kao resorni ministar, gradi, da i mi sa njom gradimo i da Aleksandar Vučić zajedno sa njom gradi.

Znači, svako radi svoj deo posla i zato je verovatno predsednik Srbije Aleksandar Vučić i rekao - moj posao je da zajedno sa vama dižemo Srbiju, sprat po sprat, stepenik po stepenik, ploču po ploču. Hvala vam na prilici da budućnost Srbije gradimo zajedno. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Predložio sam da se ovaj član 8. Predloga o izmeni Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju briše, iz prostog razloga, jer ako se prilikom vršenje provere propisane članom 87d stav 2. utvrdi da je taksi prevoznik prestao da ispunjava uslov u pogledu osuđivanosti vozača, a koji već propisan u članu 87d stav 2. U tom slučaju bila bi isključena mogućnost da se iz ovog razloga ukine odobrenje za taksi prevoz. Iz tih razloga sam tražio da se ovo obriše i hvala što je usvojen predlog.

Što se tiče kritika na vaš račun, gospođo ministarka, znate, kad neko počne da radi uvek se nađe neko ko će i da kritikuje, uvek se nađe neki pojedinac ili neka politička grupacija kojoj će da smeta način na koji vi radite, uvek će da se nađe neki pojedinac ili neka politička grupacija koja će biti kritički okrenuta ka personalnim rešenjima u Vladi Republike Srbije, i to ne samo prema vama, nego prema svim ministrima, prema Ani Brnabić, premijerki, pa čak i prema Aleksandru Vučiću, predsedniku države.

Sve je to razumljivo, ali niko ne bi smeo da osporava volju, niko ne bi smeo da osporava trud, a pogotovo niko ne bi smeo da osporava nešto što je postignuto u zadnjih sedam godina, a to su rezultati koje ste vi postigli. Ne vidim razloga da iko može da bude protiv 350 kilometara autoputeva ili neko da bude protiv bolnica, mostova, aerodroma, da neko bude protiv brze pruge Beograd – Budimpešta ili planova za putni pristav Lepenski Vir ili za autoput Beograd – Sarajevo, za most na Drini ili za brzu saobraćajnicu od Novog Sada ka Rumi, Inđiji, Šapcu i Loznici, da bude protiv autoputeva, odnosno puteva u Raškoj oblasti, Novi Pazar – Tutin ili Novi Pazar – Sjenica, ako tako beše.

(Predsedavajući: Zahvaljujem, kolega Pekarski.)

Ne vidim razloga da iko može da bude toliko, ne znam koju reč da upotrebim, da može sve to da osporava zato što ima nešto lično, a evidentno je da neko ima nešto lično.
Hvala predsedavajući.

Predložio sam da se briše ovaj član 12. zato što je to logični sled. Kada smo obrisali član 3. onda je prestala i potreba za brisanje odnosno izmena člana 169. stav 1. tačka 13), tako da ovde nema šta posebno da se doda. Ovo je samo logičan sled. Hvala.
Ovde sam predložio u izmeni člana 14. da se posle reči – u „Službenom glasniku“ Republike Srbije tačka zameni zarezom i da se dodaju reči – osim člana 5. ovog zakona koji stupa na snagu 1. oktobra 2020. godine.

Ovde se radi o postupku usaglašavanja novih redova vožnje koji bi trebalo da stupe na snagu 1. februara. Obzirom da mi kasnimo malo i onda će ovaj zakon stupiti, pretpostavimo 8. februara, onda smo preskočili rok za usaglašavanja novih redova vožnje. Samo se o tome radi.

Hteo sam da kažem, pošto je neko rekao da se ne radi ništa na održavanju državnih puteva, hteo sam da kažem da su u toku radovi na 11 deonica u dužini od 188 km, u vrednosti od preko 77 miliona i na rehabilitaciji državnih puteva, čiji se početak očekuje u prvoj polovini 2020. godine. U toku su radovi na šest deonica u dužini od 130 km, investicione vrednosti preko 52,5 miliona evra. U toku je projektovanje pet deonica, neke od njih su podeljene na više poddeonica u ukupnoj dužini od 287 km, ukupne vrednosti 1,7 miliona evra.

Znači, ipak se radi i ono što je rečeno da se ne radi na održavanju puteva, apsolutno ne stoji i mislim da bi trebali malo da obratimo pažnju kada optužujemo, da se prvo obratimo, da pročitamo, da nešto saznamo pa tek onda da paušalno iznosimo optužbe. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Izvinjavam se, ja sam dobio malo kasnije reč, pa se ovo neće odnositi na diskusiju gospodina Šarovića. Izvinjavam se, da ne shvatite pogrešno.

Hteo sam da se osvrnem na nešto što je bilo ranije, a to je na primedbe poslanika iz opozicije gde su neki ovde dolazili u salu, a neki više na hodniku na konferenciji za novinare govorili da nema transparentnosti prilikom donošenja ovih zakona, što u suštini stvarno ne stoji.

Ovde danas pričamo o vojsci, pričamo o odbrani, pričamo o bezbednosti. Da li ima više transparentnosti od ovoga da pred milionskim auditorijumom mi pričamo o svemu ovome danas ovde?

Posvetiću se gospodinu Živkoviću i njegovoj konferenciji za novinare pre neki dan kada je rekao, onako cinično, podrugljivo, kako samo on to zna, da na strani šest ne piše – ne isključuje se mogućnost oružane intervencije, pa se sada onako podrugljivo pita – od koga to planiramo da se odbranimo, da li smo mi svesni svog okruženja, zašto ne piše sa kim mi to planiramo da ratujemo?

Moram da se osvrnem i na njegov nastavak, šta je on nastavio da priča, pa je nastavio da priča da po raznim kombinacijama i teorijama koje rodove vojske mi planiramo da upotrebimo ako dođe do neke intervencije na nas, pa idemo dalje, pa kaže – kakav će biti raspored vojnih jedinica, pa kakva je njihova popunjenost, pa kakvo je njihovo naoružanje, pa kakva je njihova kadrovska opremljenost. Sve je to nešto što bi, mislim, mnogi strani agenti, koji se muvaju po Srbiji, hteli da znaju, pa je verovatno gospodin Živković rešio da im pomogne malo.

Moram gospodinu Živkoviću da kažem da Srbija nema nameru da ratuje ni sa kim, ali ima nameru da se odbrani od bilo koga. Podsetiću javnost na reči predsednika Vučića, koje je izgovorio prilikom posete Grčkoj, da Srbija nije velika i moćna sila, ali da je iskren i odan prijatelj. U toj rečenici je sadržano sve. Tu je jasno rečeno da će svi oni koji žele da budu prijatelji Srbije u Srbiji naći još većeg prijatelja. Svima onima koji nam nisu naklonjeni ili mi nismo naklonjeni njima Srbija će pokušati argumentovano da pruži ruku prijateljstva i da pokušamo da ih privolimo da budu na našoj strani.

To je u suštini miroljubiva politika koju predsednik Srbije Aleksandar Vučić vodi. To je preventiva doktrini odbrane Srbije.

Da li su gospodin Živković, kada je donosio odluke i bio premijer, i uopšte klika koja je tada bila na vlasti nekada bili transparentni? Ako verovati kolegi poslaniku, generalu Božidaru Deliću, a nema razloga da ne verujemo dokazano patrioti i vojniku da je 2003. godine 24. jula, ako se ne varam, prilikom posete Americi gospodin Živković obećao, prihvatio, poklonio, ne znam više kako to da nazovem, da će 800 vojnika naše vojske otići u Avganistan, i to da idu u neku mirnodopsku operaciju, pa hajde ni po jada, nego akcija se zvala „pretraži i uništi“, čista vojna operacija, operacija koja je za posledicu imala da u Srbiju počnu da stižu kovčezi sa telima naših vojnika.

Kada se sugerisalo da nije to mirnodopska nego vojna operacija, ništa se nije desilo. Generalštab je reagovao, političko rukovodstvo nije reagovalo. Tek kada je vojska zatražila dva puta po 50 miliona, odnosno 100 miliona za opremanje tih vojnika, kako bi im sačuvala živote, onda se tek reagovalo po sistemu – živote vaše dajemo, ali pare naše ne dajemo.

Kako je ta opozicija sadašnja, kada je bila na vlasti i kada je donosila odluke, da li je transparentno uništila, odnosno rasformirala 63. padobransku? Nije. General Ponoš je to odradio. Kada je bila u pitanju 72. specijalna brigada general Ponoš je to tiho odradio. Sada je general Ponoš postao Zdravko Ponoš i onda je Zdravko Ponoš postao desna ruka Vuka Jeremića. Sada bi verovatno njih dvojica hteli da rasformiraju Srbiju. To SNS, naši koalicioni partneri, predsednik Aleksandar Vučić neće dozvoliti. Hvala vama.
Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, hteo sam da postavim pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu pravde, a zašto ne i Tužilaštvu Republike Srbije, i da pitam da li je neko od pomenutih došao u posed ove knjige pod naslovom "Narod neće", a radi se o političkom profiteru Draganu Đilasu? Ova knjiga je inače veoma laka za čitanje, veoma laka za razumevanje, ali veoma teška za prihvatanje.

Inače, postavio sam pitanje da li je neko uspeo da dođe do ove knjige zato što, evo, svedoci smo, pre desetak dana smo obeležili Dan pobede, odnosno Dan oslobođenja grada Beograda i obeležili smo Dan pobede nad fašizmom u Beogradu. Isto tako smo obeležili Dan pobede nad nacističkim metodama, ali smo svedoci da su baš u tom periodu neke nacističke metode iz Nemačke 30-ih godina vratile se u Beograd.

Videli smo kako se oko Marka Bastaća okupljaju neki ljudi koji miniraju neke humanitarne akcije, videli smo kako se pale knjige, i baš iz tog razloga sam postavio pitanje da li je neko iz ovih institucija došao u posed ove knjige? Jer, postoji opravdana sumnja da su kopije ove knjige završile negde na lomači. Ova knjiga, kao što sam rekao, bavi se Draganom Đilasom kao jedinkom, a ja bih nekako ovo podelio u dve grupe, odnosno u Dragana Đilasa biznismena i Dragana Đilasa političara.

Inače, 90-ih godina jedan ne tako mladi student žicao je pare za cigare, a onda je krajem 90-ih godina osnovao nekolika firmi i te firme nazvao po nekim starim srpskim izvornim rečima, na ćirilici, pretpostavljam, zato što Dragan Đilas ne zna ni da bekne engleski jezik, što mu je Vuk Jeremić odlično objasnio onda kada mu se smejao u lice dok je Dragan Đilas čitao neke stvari. Ti stari srpski nazivi su „Direct Media“, „Emotion Production“, „Multicom Group“, „Ovejšn advertajzing“.

Inače, te četiri firme su od dolaska DOS-a 2000. godine, do 2003, odnosno 2004. godine, do pojave Borisa Tadića, uspele da ostvare prihod od samo 125 miliona. Kada podelimo tih 125 miliona na četiri dela, na četiri godine, pa na 12 meseci, ispada da je svaka firma ostvarivala prihod oko 6.000 evra, negde oko 600.000 dinara mesečno, po sadašnjem nekom kursu, što, u suštini, nije tako loše za neku dobrostojeću zanatsku radnju.

Međutim, u tom trenutku stupa Boris Tadić na scenu i on izmišlja 11. jula 2004. godine, novo radno mesto, novu funkciju direktora Narodne kancelarije predsednika Republike Srbije i na to mesto dovodi Dragana Đilasa, „mladog“ političara, novog političara Dragana Đilasa. U tom periodu, on je ostao na funkciji tri godine. Tri godine je bio direktor Narodne kancelarije predsednika Republike Srbije. Sećate se, to je onaj period kada je Dragan Đilas divljao žutom trakom, kada ga je patrola zaustavila i kad je izvređao policajce, kada im je čak i davao vizitkarte da vide ko će ih to ostaviti bez posla kasnije zbog toga što su ga zaustavili. Za takvo ponašanje nagrađen je, pa je posle tri godine otišao na mesto ministra, zadužen za Nacionalni investicioni plan, odnosno ministar za potrošnju para, pošto od investicija ništa nije bilo.

Interesantno je da je Dragan Đilas preduzetnik iskoristio taj period, pa je multiplicirao prihod svojih firmi, sa 125 miliona na 14,3 milijarde. Povećao je prihod 114 puta. Znači, ne 10, ne 100 puta, nego 114 puta na 14 hiljada i 300 miliona dinara. Sad i to nije više bilo dovoljno, nego Dragan Đilas, političar postaje gradonačelnik grada Beograda i od 2008. do 2012. godine, koliko je bio, Dragan Đilas biznismen i to je iskoristio i povećao je prihode svojih firmi za 262 puta.

Koliko je to povećanje? Neka građani uzmu pa pomnože svoje prihode, svoju platu, neka pomnože 262 puta, pa će videti kolika je to drastična razlika u novcu. To je nekih 32,8 milijardi, 32.000 miliona.

Onda nam je čudno odakle sjajna finansijska motivacija za Boška Obradovića i za Marka Bastaća, da Boško obljubljuje saobraćajnme znakove ili da Marko Bastać šeta blato po Beogradu i da se valja u svojoj prirodnoj sredini dok čeprka tamo po onim kockama na Trgu Republike.

Dalje u ovoj knjizi „Narod neće“ piše se i o drugim aferama, oko nabavke tramvaja, oko nabavke „Solaris“ autobusa. Piše se o kući „Velikog brata“ na Košutnjaku, o predškolskoj ustanovi u naselju Altina, o Bus-plusu, o davljenju GSP-a overdraft kreditima, o PKB, o Gradskoj čistoći, o podzemnim kontejnerima, o zgradi Ineksa, pa i o plaćanju, što je veoma interesantvno, panoramskog razgledanja Londona koji je bio jedan od stavki u ceni izgradnje mosta na Adi.

Nadam se da će biti vremena, da ćemo u narednom periodu obrađivati stavku po stavku ovoga što u ovoj knjizi piše, pa ćemo malo građanima predočiti kakav je bio i ko je u stvari Dragan Đilas. Hvala vam.
Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko sa saradnicima, vi znate, gospođo ministar, da će svaki vaš predlog koji budete ovde predložili, a koji je značajan za razvoj Srbije, biti podržan i da će poslanici SNS ga vrlo rado ga podržati. Tako ćemo podržati i ovaj Predlog zakona kako bi se što pre krenulo u realizaciju puta Pojate – Preljina, odnosno deonica puta pod oznakom E 761 Šumadijski koridor, odnosno Moravski koridor.

Već smo čuli ovde da je Moravski koridor dugačak 110 kilometara, da se sastoji iz tri dela. Ide od Pojata do Kruševca, prvi deo u dužini 26,5 kilometara, od Kruševca do Adrana u dužini od 53 kilometara i od Adrana preko Mrčajevaca, odnosno do Preljine u dužini od 30,6 kilometara. Šta je interesantno kod ovog Koridora?

Srbija trenutno ima dva važna putna pravca koji špartaju kroz Srbiju, odnosno odozgo od severa ka jugu, odnosno od severozapada ka jugoistoku. To su Koridor 11 i Koridor 10. Koridor 11 od severa je ka jugu Jadrana i Koridor 10 koji je u stvari važan deo transevropske transportne mreže.

Moravski koridor, Šumadijski koridor, pardon, koji povezuje istok i zapad Srbije je u suštini tu strašno interesantan, jer povezuje ta dva koridora. Povezuje Koridor 11 i Koridor 10 i koliko god on delovao kao lokalnog tipa, u ovom trenutku, on ima značajnu tendenciju da preraste, da dobije međunarodni značaj. Odnosno, završetkom dela Čačak – Požega, Požega – Užice, tamo dalje ka Kotromanu, dobiće međunarodni značaj, gde će Republika Srpska, odnosno BiH, delom Koridora 11 i Moravskim koridorom biti spojena sa Koridor 10 i dalje moći da ide ka istoku, odnosno ka Bugarskoj i Turskoj ili putem E 75 da krene dalje ka Severnoj Makedoniji, odnosno jugu, ka granici Grčke.

Ovde se već spominjalo da u toj oblasti živi oko 500.000 ljudi, odnosno pola miliona i da je veoma značajno da se putna mreža tamo razvije zbog industrijskog, odnosno ekonomskog prosperiteta tog dela. Paralelno sa izgradnjom tog puta spomenuto je da će se praviti savremena telekomunikacijska mreža, ali je još važnije što će doći do utvrde obala, odnosno regulacije toka reke Morave i svih ostalih vodotokova koji su u blizini.

Koliko sam čuo, vi ste rekli da će to biti negde u dužini od oko 55 kilometara, što je veoma značajno. Baš zato što nismo ranije imali regulisane vodotokove došlo je do onih poplava u maju 2014. godine. Iz toga smo izvukli određena iskustva i doneli neke određene propise. Novi propisi i standardi su tražili novu trasu. Nova trasa je tražila prostorni plan, a prostorni plan je automatski povukao i novu projektnu dokumentaciju.

Vama hvala na ovim iscrpnim materijalima koje ste nam dostavili, na ovim mapama, ma koliko neki ljudi ovde nisu mogli da razaznaju ili nisu hteli da vide šta ovde piše.

Hteo sam da vam kažem da sam ubeđen da će pod rukovodstvom Aleksandra Vučića vaše ministarstvo i celokupna Vlada, čiju okosnicu čini SNS, svi ovi projekti, sve ove zelene linije koje se nalaze na ovoj mapi veoma brzo postati crvene, da će ove crvene veoma brzo postati plave, a da će jednoga dana sve ovo biti plavo i ovako crveno kako se na ovoj mapi nalazi.

Imam jednu molbu za vas, a to je da kada bude krenula realizacija projekata na terenu da svim izvođačima radova skrenete pažnju da pojačaju obezbeđenje na gradilištu, jer postoji uvek opasnost, što se videlo do sada, da kada je nešto od javnog značaja, kada je nešto od opšteg značaja, kada je dobro za građane Srbije, uvek se pojavljuju neki ljudi, poput Marka Bastaća ili Boška Obradovića, koji dođu da čupaju neke saobraćajne znake ili neka obeležja gradilišta ili da ometaju izvođenje radova na gradilištu.

Možda ovo što sam sada rekao, možda čupanje saobraćajnih znakova nije tema, možda je to više za tačku 3. o kojoj ćemo sutra pričati, o komunalnim problemima, mada i ovo drugo što sam rekao, možda i to spada u komunalne probleme. Kada neko svoje kućne ljubimce pušta na takva mesta bez povoca, onda je to definitivno komunalni problem. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo, narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, dobro je da imamo jedan ovakav zakon pred parlamentom, odnosno Predlog zakona o izmeni Zakona o glavnom gradu, ovde pred parlamentom.

Ovakve predložene izmene vraćaju nadležnosti opštinama i vode ka funkcionalnoj decentralizaciji grada Beograda.

Ovo je nešto suprotno od onoga što se dešavalo 2008. do 2012., 2013. godine kada je na čelu grada Beograda bio Dragan Đilas, kada je bio gradonačelnik ili kolokvijalno kako građani su znali da kažu – kradonačelnik Dragan Đilas. On je prigrlio tada sve poluge vlasti, centralizovao je toliko vlast da su mu samo falili skiptar i žezlo, simboli kraljeva, pa da vodi svoje kraljevstvo, koje se u to vreme zvalo – Beograd.

Godine 2011. kada je zadao konačni udar u centralizaciji opštinama grada Beograda, kada je, osim što je uzeo nadležnosti opštinama, moje kolege su zaboravile da kažu da je tada i oduzet prihod opštinama, prihod od raznih taksi i naknada od kojih je opština punila svoj budžet, ali ajde da kažem, velikodušnošću gradonačelnika, u tom trenutku oligarha, on je nekim opštinama nešto i poklonio.

Tako da je opštini, iz koje ja dolazim, Grocka, dao 100% naknadu od taksi za eksploataciju rudnih bogatstava. Na teritorije opštine Grocka nema ni jedan rudnik. Kada sam pokušao da mu objasnim da na Grockoj a i drugih 15 opština plus Grocka, sem Lazarevca, ispravite me ako grešim, nema ni jedan rudnik, on je rekao da se snađemo, pa da nešto kopamo, da zaradimo neke pare. Šta će poljoprivredna opština da kopa? On je rekao kopajte šargarepu i rotkvice. To je bila ozbiljnost gradonačelnika Dragana Đilasa u tom trenutku.

Toliko je taj osećaj moći uzeo maha, da je čak zabranio da kupimo paketiće za decu za Novu Godinu. Iz Beograda je zabranio u Grockoj da se iz budžeta kupe paketići deci zaposlenih u opštinskoj upravi. Mi smo sami kupili iz sopstvenih džepova i dobili smo budžetsku inspekciju grada Beograda da prekontroliše naše poslovanje. Tako je isto bilo i sa cvećem za Osmi mart.

Akumulacija moći i centralizacija ako ode u pogrešne ruke je vrlo opasna stvar, ali isto tako je i opasna nesmotrena decentralizacija ako napravimo male lokalne bogove i ako im damo dovoljno moći da mogu i sami da vladaju. Tu mora da se sprovodi konstantna kontrola.

Predlažem svim svojim kolegama i ubeđen sam da će tako biti, mi ćemo podržati ovaj Zakon u danu za glasanje, kao i sve ostale zakone koji budu dolazili ovde u parlament, a bude ih predlagala Vlada. Hvala vam puno.
Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri sa saradnicima, nema sumnje da će SNS i naši koalicioni partneri podržati ovakav Predlog zakona o izmeni zakona, zato što smatram da smo postigli jednu određenu finansijsku stabilnost i potvrdilo se da je odluka iz 2014. godine tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića i tadašnje Vlade bila hrabra, vizionarska i stvorili su uslove da se stvori oporezivi prihod, prihod iz kog ćemo moći da punimo fondove i da punimo budžet.

Već treću godinu za redom Srbija ima suficit u budžetu. Stvoreni su uslovi da se sukcesivno povećavaju penzije. Kako bude država jačala tako će se povećavati i penzije, i ne samo penzije nego će se povećavati i plate u javnom sektoru.

Srbija zbog svoje političke i finansijske stabilnosti postala je interesantna za strane investitore. Svedoci smo da malo, malo pa se negde položi neki kamen temeljac ili se otvori neka fabrika. Do sada je otvoreno preko 70 fabrika.

Što se tiče direktnih investicija, Srbija je među top 15 zemalja u svetu. Stvorili su se uslovi da se umanji migracija, odnosno, interna seoba mladih ljudi u potrazi za poslom zato što sada, kada mogu da pronađu posao u svojoj okolini, u svom komšiluku, više nemaju želju da se sele ka većim mestima.

Smanjila se nezaposlenost. Sa 25,9% smanjila se na 11,9%. Povećana su investiciona ulaganja u infrastruktu. Posebno se obratila pažnja na oživljavanje privrede, a posebno na mala i srednja preduzeća i postao je odgovorniji odnos prema selu i prema poljoprivredi.

Jednostavno, upošljavanjem i maksimalnim iskorišćavanjem sopstvenih kapaciteta stvorila se jedna zdravija i ozbiljnija sredina. Hvala vam.
Hvala predsedavajući.

Već sam rekao da je prekretnica u načinu vođenja ekonomske politike Srbije odluka Vlade iz 2014. godine i predsednika, odnosno tadašnjeg premijera Vlade, Aleksandra Vučića. To je bila nepopularna mera, ali državno odgovorna mera i tada je točak ekonomije počeo da se okreće u pozitivnom smeru.

Iz daljih poteza stvoreni su uslovi da se stvori realan prihod i da počnu da se pune budžeti, odnosno da počne da se puni budžet i da se pune fondovi.

Imamo već treću godinu suficit u budžetu i iz tih realnih prihoda uspeli smo da dođemo do situacije da možemo da počnemo polako da sukcesivno podižemo penzije kako država bude jačala i ne samo penzije, nego i plate u javnom sektoru.

Još jedna stvar je bitna da je ova Vlada donela odluku, a to u ovom trenutku kada pojedini opozicioni lideri se spontano okupljaju i nose one transparentne „Majke su zakon“ mi kažemo – slažemo se, majke jesu zakon, ali kažemo isto tako – porodica je svetinja. Baš iz tog suficita, iz tog budžeta i iz tog viša sredstava ova Vlada je donela odluku da pomogne porodicama i to na taj način što će za svako novorođeno dete da odvoji deo sredstava.

Za prvo dete koje bude rođeno posle prvog jula 2018. godine odvojiće ova Vlada 100 hiljada dinara jednokratnu pomoć. Za drugo dete dve godine, odnosno 24 meseca po 10 hiljada dinara. Za treće dete 10 godina po 12 hiljada dinara, a za četvrto dete 10 godina po 18 hiljada dinara. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, navršilo se četiri godine od kako je usvojen Zakon o penzijama, odnosno zakon koji je omogućio privremeno smanjenje penzija. Tu se pokazala odgovornost Vlade koja je preuzela nepopularne, ali državno odgovorne mere. Tu se pokazalo da tadašnji premijer Vučić nije jurio popularnost, nego je povlačio hrabre, stručne i vizionarske poteze i bez obzira na sve hajke i kritike koje su se desile posle takvih odluka, pokazalo se da je ta odluka među građanima bila opšte prihvaćena i pozitivno prihvaćena. Dokaz za to su svi izbori koji su se desili u prethodne četiri godine, a posle usvajanja takve odluke, na kojima je politika Aleksandra Vučića i SNS od građana dobijala nadpolovičnu podršku, a ne tako retko i bezmalo dvotrećinsku podršku.

Time su se stekli uslovi da se konsoliduje finansijski sistem Srbije. Stekli su se uslovi da se deo finansija povuče, da se prebaci u investicije. Stekli su se uslovi da se otvaraju nove fabrike i nova radna mesta, da se zaposli što više kapaciteta, sopstvenih kapaciteta. Stekli su se uslovi da se stvori realan prihod, dohodak iz koga može da se oporezuje i puni budžet i pune fondovi. Došli smo u situaciju da se točak ekonomije, točak sreće okrenuo na našu stranu i da je krenuo pozitivno i takva politika se pokazala kao ispravna, a dokaz za to je da su za potrebe penzionog fonda ranije izdvajano, odnosno dotirano 50%, a sada se izdvaja nešto manje, oko 27%. Stopa privrednog rasta nam je velika, druga u Evropi, posle Poljske koja je na 5,1%, a Srbija je došla na 4,9% i javni dug koji smo nasledili u visini od 78% sada je pao na 50% BDP i ima tendenciju pada za još 2% i očekuje se da će do decembra i januara biti na 48% BDP. Stvorena je zdrava osnova da kako država bude jačala da se sukcesivno povećavaju penzije.

Penzionerima na tome hvala i citirao bih predsednika Vučića koji je rekao – ti hrabri ljudi dali su najveći doprinos za bolji život naše dece i opstanak Srbije i ja kažem veliko im hvala, a hvala i vama.
Hvala, predsedavajući.

Evo, u ušima mi još odzvanjaju neka cinična pitanja koja su postavili pojedini poslanici jednog dela opozicije, i to pitanja – u kojim je to bitkama srpski vojnik učestvovao ili koje je to bitke srpski vojnik dobio a koje je gubio. Setimo se nekih od njih. Setimo se Maričke bitke 1371. godine, ili Kosovskog boja 1389. godine, ili Kunovičke bitke 1444. godine kod Niša, podno Suve planine, setimo se da je srpska vojska ušla u Kosovski vilajet i odmah posle toga je oslobodila i Bitoljski i Skadarski vilajet, teritorije Bitoljskog i Skadarskog vilajeta.

U novembru 1912. godine srpska vojska je oslobodila Drač, a povlačenjem 1913. godine stvorili su se uslovi za formiranje samostalne albanske države.

U Prvom svetskom ratu srpski vojnik 1914. godine je branio svoju zemlju, a 1918. godine ostali smo bez 28% stanovništva.

Na temeljima stradanja srpskog vojnika stvorene su Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca i Kraljevina Jugoslavije. Kad smo kod Jugoslavije, od svih Jugoslovena u Drugom svetskom ratu najviše su stradali Srbi, i to ne od ruke okupatora, nego od ruke onih kojima smo oprostili ono što su nam radili u Prvom svetskom ratu. Isti ti su nam nabili nož u leđa 1991. godine, a jugoslovenski vojnik je opet hteo da brani svoju državu, jer su ga odmah proglasili za srpskog okupatora.

Nije problem kad to čujemo od onih koji su nas iseljavali, koji su nam palili kuće. Boli to kad to čujemo od nekih od nas. Boli kada mi sami negiramo sopstvenu istoriju i kada su nam tuđe agresije draže nego sopstvene žrtve.

Srećom, istorija srpskog junaštva ne počinje od podgoričke plakete gospodina Živkovića, niti od CIA kursa koji je pohađala gospođa Jerkov.

Ako ne možemo da se složimo oko onoga što je bilo, oko onoga što će biti, oko budućnosti, hajde bar da složimo oko onoga što je bilo, oko prošlosti. Hvala.