NATAŠA MIHAILOVIĆ VACIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođena 1972. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je novinar. Urednica emisije Šta radite bre na Radio televiziji Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put izabrana za narodnu poslanicu. U XI skupštinskom sazivu bila je članica Odbora za kulturu i informisanje, Odbora za prava deteta, zamenica člana Odbora za spoljne poslove, Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

Na parlamentarnim izborima 2020. godine našla se na 50. poziciji na listi “Aleksandar Vučić - za našu decu” i ponovo postala narodna poslanica.
Poslednji put ažurirano: 05.08.2020, 12:12

Osnovne informacije

Statistika

  • 20
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 06.05.2021.

Hvala, predsedniče.

Uvaženi ministri sa saradnicima, i u načelnoj raspravi govorili smo o tome koliko je i ovaj zakon važan, a najvažnije izmene koje se odnose na izbor i nadležnost Nacionalnog saveta za kulturu je, takođe, izuzetno značajno. Mislim da je više nego dobro što ovim amandmanima praktično izbor i podnošenje izveštaja Nacionalnog saveta za kulturu vraćamo u nadležnost Skupštine Srbije, kao najvišeg zakonodavnog tela u zemlji.

Smatramo da je zadatak Nacionalnog saveta za kulturu izuzetno značajan i važno je da to telo bira Skupština. To je nezavisno, stručno i savetodavno telo koje će, verujem, u budućnosti doprineti implementaciji i realizaciji strategije kulturnog razvoja zajedno sa Ministarstvom. Verujem, dakle, da će u budućnosti dati svoj puni doprinos u kreiranju i realizaciji kulturne politike koja podrazumeva veću uključenost i participaciju svih građana na celoj teritoriji zemlje. Naravno, kulturnu politiku koja će se zasnivati na istraživanjima, na nauci i teoriji.

Kada smo već kod istraživanja, iskoristiću samo kratko ovu priliku da skrenem pažnju na to da je jedno od najvažnijih istraživanja koje bismo morali da uradimo – istraživanje o kulturnim potrebama, a koje se odnosi na sveobuhvatno i sistemsko istraživanje svih struktura društva i njihov odnos prema kulturi. Ti rezultati treba da nam posluže kao osnova za planiranje i pripremu kulturne politike i kulturnog modela, odnosno u ovom trenutku u što boljoj realizaciji strategije kulture.

Znamo da kultura funkcioniše kao živ organizam i da se hrani novim idejama u svakom pogledu i u tom smislu naša kultura mora biti otvorena ka novim istraživanjima i da prihvata nove i savremene pravce delatnosti. Zato mislimo da je od izuzetnog značaja da se što je pre moguće napravi istraživanje o kulturnim potrebama građana.

Za nas u SDPS kultura i zahteva stalna i temeljna istraživanja, jer ona u krajnjoj liniji mogu da nam posluže da sagledamo ostatke prošlog, utvrdimo postojeće i predvidimo buduće stanje i u društvu, naravno, samim tim i u kulturi, kao najvažnijem segmentu našeg društva. Hvala.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Hvala, predsedavajuća.

Uvaženi ministri sa saradnicima, poštovani i uvaženi građani i građanke, nema veće radosti nego kada u ovom Domu govorimo o kulturi. Nema veće radosti ni za državu kada kulturi dobro ide, nema veće radosti ni za građane kada prepoznaju da je kultura prioritet u razvoju jednog društva i jedne države.

Ispričaću jednu kratku priču s početka Drugog svetskog rata koje i te kako govori o onome što je danas na dnevnom redu. Dakle, kada je negde na početku Drugog svetskog rata avijacija nemačkog Luftvafea počela da zasipa London bombama, onda je tadašnji premijer Vinston Čerčil sazvao Vladu i ministre da vide šta im je činiti i odakle naći novac, odakle uzeti novac za ratni budžet i za finansiranje odbrane Britanije. Jedan ministar je brzopleto rekao: „Evo sve funte koje su namenjene kulturi možemo da uzmemo, pa da prebacimo u ratni budžet.“ Čerčil je pitanjem odgovorio, i to je, zapravo bila njegova najbolja reakcija – Šta ćemo onda braniti ako uzmemo novac iz budžeta za kulturu? To najbolje govori o tome šta znači kultura. tTo je tada znao Čerčil, takođe, mi danas svi znamo šta znači kultura, šta predstavlja za jedan narod, naciju i državu. Kada kulturu učinimo nevažnom ili što bi naš narod rekao – devetom i poslednjom rupom na svirali, onda nema šta da branimo ili uzalud branimo sve ostalo.

Kulturne tekovine od početka civilizacije do danas čine nas onim što jesmo. Kultura u najširem smislu znači i književnost, umetnost, arhitekturu, običaje, pismo, jezik i sve ono što zapravo jeste naš identitet.

Ja verujem i nema sumnje da je verovatno to bilo Čerčilu na umu kada je na taj način zaštito kulturu štiteći zapravo identitet i dug jednog naroda.

Kultura je mnogo širi pojam od onoga kako je mi često posmatramo, pa i od onoga o čemu mi danas govorimo. Meni je jako drago što je ova tema zgodna da o kulturi malo šire porazgovaramo, radovala sam se ministarki i kada su na dnevnom redu bili drugi zakoni iz oblasti kulture, radujem se takođe što je ova Vlada, čini mi se, nakon decenija prvi put izdvojila više novca za kulturu, što je izuzetno važno i potvrđuje ono što sam do sada rekla.

Kultura je mnogo širi pojam i nisu to samo ni izložbe, ni bioskopi, pozorišta i ono sve što sam već navela, kultura je mnogo više od toga. To je i način na koji živimo, to je način na koji se ophodimo jedni prema drugima, kultura je način i na koji razmišljamo, kultura je, ako hoćete i to šta želimo sebi, a šta želimo drugima, kultura je ono „da komšiji krava bude živa i zdrava“, ako hoćete tako, što je tamo negde pre dvadesetak godina zamenilo ono što je do tada bilo ustaljeno u našem narodu „neka crkne i moja krava, ali nek crkne i komšiji“. To je sve kultura.

Ono o čemu mi danas govorimo jesu uslovi da se stvori atmosfera u kojoj ćemo izgrađivati sve ono što sam navela, da kultura u nekom najširem mogućem poimanju i jeste. Kultura je, ako hoćete, i patriotizam najviše vrste, kultura je i domovina. Da se podsetimo i Ršumovih stihova: „Domovina se brani lepotom, čašću i znanjem, domovina se brani životom i lepim vaspitanjem“, to su večni stihovi koji takođe na svoj način govore upravo o onome šta treba da negujemo i koliko je kultura važna u životu svakog pojedinca.

Dakle, kada govorimo o izmenama Zakona o kulturi, najvažnije izmene odnose se na formiranje i izbor članova Nacionalnog saveta za kulturu. Predviđeno je smanjenje broja članova sa 19 na 11. Vidimo da među predlagačima nema nekih udruženja kojih je ranije bilo. Verujem da ćemo o svemu tome govoriti detaljnije kada budemo razgovarali o amandmanima.

U obrazloženju Zakona navodi se da je ugled Nacionalnog saveta za kulturu vrlo upitan i ja verujem da će ubuduće više pažnje biti posvećeno tom telu, jer je zapravo pitanje i koliko smo mi bili aktivni i koliko smo se mi sami bavili i davali pažnje tom izuzetno važnom telu koje mora i ima zadatak da vodi računa o razvoju kulture i da sprovodi i deluje savetodavno na ono što Ministarstvo odlučuje kao prioritete kada govorimo o kulturnom razvoju.

Nije lako, ministarka, ispravljati sve ono što u nekom proteklom periodu nije bilo urađeno, kada govorimo o svemu onome što jeste bio zadatak Ministarstva za kulturu. Dobro je što iz zakona u zakon usvajate sve više predloga iz javne rasprave. Takođe mislim, kada to kažem, da je izuzetno dobro i važno što ste usvojili predlog iz javne rasprave i uvažili argumente da ipak Skupština umesto Vlade treba da bira Nacionalni savet za kulturu.

Druga bitna izmena tiče se Strategije razvoja kulture. Moje lično mišljenje jeste da je i Strategiju o kulturi trebalo prepustiti Skupštini na usvajanje. Ne mislim da je loše rešenje što je to sada preneto na Vladu, prosto želim da podelim svoja razmišljanja o tome. Ja mislim da nije baš slučajno da je neko nekada odlučio nekim aktom pravnim da se baš Strategija za nacionalnu odbranu i bezbednost i baš, zamislite, samo Strategija za razvoj kulture usvajaju u parlamentu, a svi ostali strateški dokumenti, kao što je ministarka i navela obrazlažući predložene izmene, na Vladi. Ja mislim da je to baš zato što su ta dva pitanja izuzetno važna za opstanak jedne zemlje, dakle, i kultura i nacionalna bezbednost i odbrana. Dakle, to je moj lični stav.

Uvažavam argumente koje je ministarka navela, odnosno koji stoje i u obrazloženju, može biti da i verujem u to da će primena strategije biti mnogo efikasnija kada bude doneta na Vladi, jer smo svedoci, a to ministarka, kao predsednica parlamenta u prošlom sazivu, najbolje zna koliko su nekada skupštinske procedure spore i komplikovane, tako da mislim i s te strane uvažavam argument da Vlada usvaja strategiju, jer verujem da će se u praksi pokazati da će njena primena biti mnogo, mnogo efikasnija i da će, naravno, strategija biti usvajana i na vreme i mnogo brže nego što je to do sada bio slučaj, i ne samo u oblasti kulture nego i u mnogim drugim oblastima, svedoci smo da često kasnimo sa donošenjem strateških dokumenata i akcionih planova itd.

Ono što je takođe važno i što jeste velika novina – uvođenje registra ustanova kulture. Budući da su do sada pravni status, odnosno status pravnog lica sticali upisom u sudski registar, izuzetno je važno i apsolutno, ako mogu da zapazim, i u skladu sa zakonom o kom smo govorili, Zakonom o muzejima, o kojem smo govorili na jednoj od prethodnih sednica, koji predviđa i privatnu inicijativu u osnivanju muzeja, tako da mislim da je generalno dosta dobro i bitna novina uvođenje registra kulturnih ustanova.

I za kraj, ali ne manje važno jeste i izmena roka u kome se raspisuju konkursi za sufinansiranje projekata iz oblasti kulture. Do sada je to bilo 30 dana, fleksibilan rok od 60 daje više nego dovoljno prostora svima da osmisle, da budu još kreativniji nego do sada i konkurišu za neki od projekata Ministarstva kulture, koje Ministarstvo kulture finansira ili sufinansira.

Dakle, još jedna izmena je bitna, odnosi se na poreze i doprinose samostalnih umetnika. To je još jedan dodatni podsticaj slobodnim umetnicima koji žive svuda širom Srbije da se probude i postanu još kreativniji. Na taj način mislim da je to podsticajna, ako hoćete, mera, gledajući i okolnosti u kojima se trenutno nalazimo, mislim na pandemiju korona virusa.

U Zakonu u članu 3. navodi se da 30%, kada govorimo o kandidatima za nacionalne savete, i o tome se čak vodilo računa, ja bih lično volela da je 40% predstavnika manje zastupljenog pola, 30% je takođe nešto što će nas jednog dana dovesti i do 40%, pa i do 50% i do dana kada neće biti važna kvota, nego istinski kvalitet i veštine kandidata, pa ukoliko je žena uspešnija i ima bolje kvalifikacije, ona će tu poziciju i dobiti.

Kada govorimo o podnošenju izveštaja Nacionalnog saveta za kulturu, videćemo u danima kada budemo razgovarali u pojedinostima ovog zakona, da li će se tu nešto menjati i da li će eventualno biti nekih amandmana kada govorimo o podnošenju izveštaja Skupštini Nacionalnog saveta, budući da će Skupština ipak birati to telo, mislim da bi onda bilo i logično da podnosi Nacionalni savet za kulturu i izveštaj Odboru za kulturu i informisanje, odnosno Narodnoj skupštini.

Znam i to sam rekla na jednoj od prošlih rasprava o kulturi, nisam sigurna da ste tada bili tu, gospođo Gojković, ali ja znam da je mesto ministra kulture u društvu kakvo je naše izuzetno zahtevna i teška pozicija. Zahteva i strpljenje i fleksibilnost i strast i veru da je moguće unaprediti kroz kulturu, kulturu staviti u prioritete, u čemu ste do sada donekle i uspeli. Socijaldemokratska partija Srbije, naravno, pruža vam punu podršku u postizanju cilja da kulturu zaista učinite prioritetom svih prioriteta, kada govorimo o razvoju Srbije i razvoju demokratije u našoj zemlji.

Ono što je takođe izuzetno bitno i za svaku pohvalu jeste saradnja sa Ministarstvom obrazovanja, jer da bismo došli do svega ovoga o čemu sam govorila u svom izlaganju važno je i da od početka obrazovnog procesa, dakle, i od vrtića, osnovne škole, srednjih škola, fakulteta itd, da se sa kulturnim sadržajima i sa kulturom u najširem smislu upoznaju i deca kroz sistem obrazovanja. Tu vrstu saradnje i sinergije dva ministarstva ključna, nema napretka bez kulture i nema napretka bez dobrog sistema obrazovanja.

Socijaldemokratska partija Srbije tu vrstu sinergije podržava, kao uostalom što će i u danu za glasanje podržati zakon o kome danas govorimo. Hvala.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Zahvaljujem.

Trudiću se maksimalno da budem kratka, kako bi i ostale kolege stigle, budući da smo sednicu vremenski oročili.

Dakle, razumele smo se sve. Upravo je moje zapažanje u pogledu toga kada govorimo o Nacionalnom savetu za kulturu, čiji je ugled vrlo upitan, što stoji i u obrazloženju, moje pitanje i jeste bilo usmereno ka tome, odnosno razmišljanje da li smo možda i sami doprineli nedovoljnom aktivnošću, jer, istina je, mi nismo nikada, niti je Nacionalni savet slao, pa nismo onda mogli da o tome ni raspravljamo. Prosto, zaista bilo je tu svega i svačega. Apsolutno sam saglasna, kada govorimo o strategiji, da je to preopšti jedan dokument.

Meni je žao, znam da će biti dosta problema. Zapravo, to je možda u neku ruku za vas, poznavajući vas i lično, veliki izazov napraviti akcioni plan i sprovesti tu strategiju najbolje što se može.

Toliko i hvala na odgovoru.

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Zahvaljujem se, predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Dačiću.

Uvaženi ministri, koleginice i kolege narodni poslanici i narodne poslanice, postavljam pitanje ministarki državne uprave i lokalne samouprave Mariji Obradović. Pitanje se odnosi na podršku Ministarstva jedinicama lokalne samouprave.

Naime, rekli ste, kada ste preuzeli odgovornost za rad ovog resora u ovom mandatu, da će jedan od prioriteta Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave biti upravo podrška jedinicama lokalne samouprave, i to ne samo kroz budžetske fondove, već i na druge razne načine i kroz druge vidove podrške i saradnje.

Zanima me šta ste do sada uradili po tom pitanju i na čemu tačno u ovom trenutku Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave radi? Hvala.

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Zahvaljujem se, gospođo Obradović, na veoma iscrpnom odgovoru.

Mi imamo vremena, što reče kolega Obradović, do 19.00 o Poslovniku brigu vodi predsednik parlamenta i predsedavajući.

Ono što hoću da vam kažem, ne treba da vas čudi što pitanje dolazi iz naše poslaničke grupe. Socijaldemokratska partija Srbije naravno podržava rad ne samo vašeg ministarstva, nego rad cele Vlade. Kao manjinski ali veoma posvećen i konstruktivni koalicioni partner ima interes da zajednički ostvarimo što bolji rezultat i građanima što je moguće pre isporučimo i bolji život i ono što oni osećaju u svom svakodnevnom životu i funkcionisanju kao izuzetnu olakšicu.

To je rezultat zbog kog su nam građani i dali poverenje i glasali za nas na izborima i mi preuzeli odgovornost da im što je moguće pre isporučimo bolji život, unapređenje životnih uslova, u što je moguće kraćem roku i to nam je svima svakako cilj.

Dobro je što ste pomenuli adresni registar, jer da niste to bi bilo moje dopunsko pitanje.

Ukoliko premijerka, budući da ste pomenuli da je to izdvojeno iz vašeg resora i nadležnosti, ukoliko premijerka želi da dopuni, jer smatram da je to pitanje od izuzetne važnosti, čuli smo već podatke da ne ponavljam koliko, naime, kuća nema uopšte brojeve, nema ulice, to nije obeleženo.

Mislim da je adresni registar takođe, ta mala razlika koja će napraviti ogromnu razliku u svakodnevnom kvalitetu života ljudi u malim sredinama širom naše zemlje.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 30.03.2021.

Hvala, predsedniče.

Moje pitanje upućujem Ministarstvu zdravlja. Naime, interesuje me kakav je plan i strategija organizovanja mobilnih timova za vakcinaciju koji bi ušli u svako selo, u svaku kuću i domaćinstvo i na taj način omasovili imunizaciju i pružili adekvatne odgovore građanima koji su još uvek neodlučni da li da se vakcinišu ili ne.

Mobilni timovi su već na terenu i to je dobro, obilaze domaćinstva po selima Srbije, one koji imaju nepokretne ili koji iz bilo kog razloga nisu u mogućnosti da odu i da se vakcinišu u neku od zdravstvenih ustanova.

Moje pitanje je – kakva je dinamika i ima li dovoljno mobilnih timova koji će u narednom periodu obići sva sela i domaćinstva, jer mnogi nisu u mogućnosti da odu u najbliži grad, mnogi nemaju pristup internetu, mnogi su zauzeti prolećnim radovima koji su u selima u toku, itd, itd.

Naime, Socijaldemokratska partija Srbije je tokom vikenda u Beogradu na više lokacija razgovarala sa građanima o vakcinaciji i pozvala građane da se odazovu apelu i pozivu na vakcinaciju. Neke smo ohrabrili da donesu odluku, kod nekih otklonili sumnje, mnoge smo uputili na „E-upravu“ i način na koji mogu ponovo da se prijave ukoliko su propustili neki od ranije zakazanih termina.

Ono što smo videli na terenu jeste da ljudi imaju nedoumice i mnogobrojna pitanja i traže odgovore. Mi mislimo da bi bilo dobro organizovati jednu široku promotivnu kampanju koja bi bila usmerena upravo na one ljude i na davanje odgovora na ona pitanja koja ne mogu tako često da dobiju u javnosti i medijima.

Vakcina je tema koja mora u ovom trenutku da ima jasnu poruku koja se šalje javnosti, jer je reč o borbi za život građana. Vakcina je civilizacijska tekovina, jedini naučno dokazani način u borbi protiv pandemije. Vakcina je spasila i sačuvala milione života ljudi i kroz istoriju i smatramo da pitanje vakcine i vakcinacije nije i ne sme da bude političko i ne sme da bude tema političkog neslaganja između vlasti i opozicije. Korona je zajednička i spas i zdravlje ljudi takođe treba da budu zajednički trud i napor.

U ovom trenutku mi u Socijaldemokratskoj partiji Srbije smatramo da je izuzetno važno da svi pokažemo solidarnost i odgovornost i da budemo ujedinjeni, s obzirom na to u kakvoj se situaciji nalazimo.

Građani su zabrinuti zbog onih koji u medijima neutemeljeno govore o vakcini, šire razne teorije zavera, glasine i dezinformacije. Njihovi nastupi su agresivni i oni na taj način dovode jedan veliki deo javnosti u zabludu, što, naravno, može da utiče i na sam tok pandemije.

Širenje lažnih vesti, podsetila bih vas, je krivično delo. Na nadležnim tužilaštvima je da reaguju na lažne vesti i sve što se u tom smislu dešava i na društvenim mrežama i u medijima. Socijaldemokratska partija Srbije apeluje takođe na medije da svoj prostor otvore samo za one koji govore o vakcini na naučno utemeljenim dokazima, a ne onima koji svojim neutemeljenim stavovima i agresijom dovode u zabludu mnogobrojne građane.

Svako ima pravo da odluči hoće li ili neće da se vakciniše. Svako ima pravo i da kaže svoje mišljenje o vakcini, ali niko nema pravo da svojim nastupima ugrožava prava drugih ljudi. Pravo svakog pojedinca ograničeno je pravima i slobodama drugih ljudi.

Stav SDPS je jasan, što se više budemo pridržavali mera i što se više ljudi bude vakcinisalo, pre ćemo moći da se vratimo normalnom životu.

Socijaldemokratska partija će i u narednom periodu nastaviti da aktivnostima na terenu promoviše vakcinaciju građana Srbije. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68297.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -