Hvala, poštovana potpredsednice parlamenta.

Veliko mi je zadovoljstvo što na dnevnom redu imamo Zakon o muzejskim delatnostima, pre svega jer muzej neguje tradiciju i neguje istoriju, a mi ne smemo da zaboravimo ko smo, kakav smo i koliko veliki narod, bez obzira što po broju stanovnika smo manji od mnogih evropskih i svetskih zemalja, ali duhovno i kulturno smo i te kako bogatiji od mnogih evropskih i svetskih zemalja. Negde sam ubeđenja da je to ono što izaziva zavist kod njih, koja im ne dozvoljava da priznaju ekonomske, zdravstvene, kulturne rezultate, a nažalost i sportska dostignuća koja mi postižemo.

Elem, kada govorimo o Zakonu o muzejskoj delatnosti, veoma je bitno da kažemo da će on detaljno utvrditi način i uslove vođenja muzejske delatnosti evidentiranjem muzejske građe, dokumentacije, kako se to istražuje, kako se to analizira, kako se to vrednuje, ali ono što je ključno jeste da Zakon o muzejskim delatnostima utiče na razvoj društva.

Srbiju krasi na desetine muzeja, pored Nacionalnog, odnosno Narodnog muzeja u Beogradu, Muzeja Vojvodine u Novom Sadu, ja moram izdvojiti Narodni muzej Zrenjanin. Narodni muzej Zrenjanin osnovan je 1906. godine, a počeo je sa radom 1911. godine i on je savršen zato što je kompleksnog tipa, i zato što je po istraživačkom području veoma kompleksan, jer obuhvata ceo srednji Banat, odnosno 52 naseljena mesta. Zavičajnog je karaktera, poseduje 33 hiljade predmeta i prostire se na 1.200 metara kvadratnih.

U našem muzeju, u gradu na Begeju, pothranjena su dela Uroša Predića, koji je istaknuti Banaćanin, rođen u Orlovatu. Pored Uroša Predića, koji je jedan deo života posvetio i oslikavanju u crkvi, opus njegovih dela obuhvata preko 1.600 radova. Pored Uroša Predića imamo takođe dela Đure Jakšića, koji je iz Srpske Crnje, takođe jedan istaknuti cenjeni Banaćanin, ali i Save Šumanovića i Paje Jovanovića.

U Narodnom muzeju u Zrenjaninu veoma su bogata odeljenja etnološka, kao i arheološka, ali naravno i olimpijski legati, kao i prirodnjački.

S ponosom ističem činjenicu da su kustosi i istoričari Narodnoj muzeja prošle godine realizovali jedan projekat kojim je potpomognut finansijski i dobrom voljom od strane Ministarstva kulture. Ovom prilikom se naravno zahvaljujem ministarki Gojković, obzirom da je odobren i realizovan projekat – „Muzej u školama“.

Obzirom da smo zatečeni korona virusom i da je izmenjen režim rada, kustosi i istoričari u saradnji sa đacima, nastavnicima i nastavnim kadrom na području Novog Bečeja, kao i Sečnja, uspeli su da digitalizuju više od tri i po hiljade predmeta koji su kulturnog i istorijskog značaja. Dobar deo tih predmeta je poklonjen Narodnom muzeju.

Međutim, ove godine su aplicirali za drugi deo tog projekta kako bi nastavili sa istim tim radom, ali na području opštine Zrenjanin, odnosno naseljenih mesta u opštini Zrenjanin. Nadaju se toj realizaciji, jer upravo ono što ovaj zakon govori to ovaj projekat i sprovodi, saradnju obrazovne i kulturne institucije, a pre svega akcenat je na radu sa decom, te ovom prilikom i ja bih zamolila, obzirom da se kao i deca, kao i kustosi u muzeju, raduju realizaciji i mogućnosti za realizaciju drugog dela faze ovog projekta i da ćete pronaći prostora i sredstava da omogućite da se ova praksa nastavi.

Obzirom da smo u domenu kulture, ne mogu a da ne pomenem to da je Ministarstvo kulture izdvojilo četiri miliona dinara, grad Zrenjanin dva miliona kako bi se rekonstruisao krov Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ u Zrenjaninu. Zašto je to važno? Iz prostog razloga, jer je objekat i samo pozorište „Toša Jovanović“ u Zrenjaninu ponos grada i za Banaćane se pozorišne aktivnosti vezuju još za 18. vek. Sala našeg pozorišta je u baroknom stilu i daje posebnu dimenziju svim predstavama i mi se radujemo što ćemo moći da nastavimo tu našu tradiciju. Hvala vam još jednom ministarka na tome što ste imali sluha i odobrili nam da prevaziđemo problem koji smo imali sa sanacijom krova.

Kada govorimo o muzeju, govorimo o umetnosti, govorimo o kulturi. To je ono u šta treba da ulažemo, jer ako je zaboravimo, zaboravićemo i sebe. Politika Aleksandra Vučića upravo govori o tome da ne smemo da zaboravimo ko su naši preci i da trebamo da stvaramo kulturno nasleđe za nadolazeće generacije.

Međutim, paralelno sa ovom pričom danas u Srbiji gravitira nekolicina javnih ličnosti kod kojih je na stotine puta utvrđeno odsustvo kulture i apsolutna je dominacija nekulture prilikom izražavanja i delovanja. Tako, na primer, kolege veoma je nekulturno, potom bezobrazno, a onda je na kraju krajeva to krivično delo kada otuđite novac građana Republike Srbije u vrednosti od 67,9 miliona evra. Onda ga deponujete na račune ofšor kompanija u 17 različitih zemalja, na 53 različita računa, kao što je to uradio Dragan Đilas.

Potom je veoma nekulturno, a onda bezobrazno, najblaže rečeno, kada isti taj političar na krajnje sarkastičan i podao način provocira jednu ženu, novinarku, profesionalca. Možda nije preskočio tečaj o pranju novca obzirom da je prirodni talenat, ali definitivno da je preskočio prelistavanje bontona, jer nakon toliko godina istupanja u javnosti, nije u stanju da na pravi način održi konferenciju za novinare i sa poštovanjem se ophodi prema medijima.

Krajnje je nekulturno lagati, kao što to rade Marinika i njen Dragan. Obzirom da su stanju da novac građana Republike Srbije prebacuju, dobacuju se sa njime sa računa na račun u iznosu u nekoliko stotina hiljada evra kako bi jedno drugom nadoknadili za sve izgovorene laži, jer to jedno drugom čine.

Da zaključim, krajnje bi kulturno bilo da priznaju svoja nedela, obzirom da će svakako biti razotkrivena, ali posle neće moći da bude – nismo znali, nismo mi, slučajno se desilo, jer će to zasigurno biti krivično delo i ona nema kraja. Hvala.

Hvala predsedniče na prilici da se obratim.

Javljam se po osnovu prethodno iznetog amandmana, sa kojim se ne slažem, ne zato što nisam razumela šta je predlagač amandmana u jednom delu pokušao da pročita ili zato što sam pročitala mišljenje Vlade o tom amandmanu, već isključivo zbog subjektivnog stava koji se odnosi i pokušava na neki način da zameni teze. O čemu se radi?

Mi danas imamo mogućnost da pratimo da pratimo više od stotinu kanala i možete posvetiti nekoj emisiji, programu minut, pet, 24 minuta, sat vremena. Zašto baš 24 minuta svog vremena ćete posvetiti nekoj emisiji? Zato što postoje danas izvesni komičari, voditelji koji vode emisiju i daju sebi za pravo da komentarišu narodne poslanike, pa tako i našeg kolegu Jovanovića iz PUPS-a za kog kaže da je on jedan od sedih deda na Kališu koji igraju šah, pa jednako tako kaže da je pripadnik onih koji su pipači hleba, pa zatim za kolegu kaže da je on jedan od onih koji zatvaraju prozor u autobusu. Da li je to objektivnost i demokratičnost izveštavanja za koje se vi zalažete? Da li je moguće da taj komičar, njegov nalogodavac ili televizija zastupa stav da su danas penzioneri pipači hlebova? I šta to uopšte znači? Da li može neko da mi objasni šta to uopšte znači i kakva je to objektivnost? Mi se za to ne zalažemo.

Mi smo ponosni na građane Srbije koji su omogućili reformu, finansijsku reformu Srbije. Taj gospodin komičar je tim potezom uvredio milion i 717 hiljada građana Republike Srbije, među kojima su, naravno, i Albanci, i Mađari, i Srbi, i Romi, svi penzioneri. To nije jedina stvar koju u svoja „24 minuta“ skromna je u stanju da uradi.

Našeg kolegu Tasovca nazvao je rakunom odžačarem, a potom i pokislim mišem. Da li slušate te sintakse i te epitete koji su upućeni narodnim poslanicima? Zašto? Samo zato što je u jutarnjem programu govorio o dehumanizaciji predsednika Republike, a nakon toga se obratio i premijerki sa pitanjem koja, naravno, nije bila u njegovom studiju i rekao ovako – da li premijerka želite da vam naseckamo još malo dehumanizacije i da li volite krvavo? Dok to pitanje postavlja u pozadini ide tekst sa naslovnim stranama, isečcima iz novina koji su instruisani od strane njihovog Dragana, a gde je na najgori mogući način satanizovan, dehumanizovan predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.

Da li je to objektivnost za koju se vi zalažete? Pa, mi apsolutno ne. I žao mi je što neki na taj način misle da dobro rade svoj posao. Možda se samo nadaju da će od svog Dragana dobiti stan, jer im je parola za koju se zalažu – što više nekretnina, to bolje, jer ni jedna nije na odmet. Hvala vam.

Hvala predsedniče Skupštine.

Obzirom da na dnevnom redu imamo izveštaje o radu Agencije, kao i Fiskalnog saveta, ali i komisija. Čeka nas puno rade. Ne samo zato što treba pročitati te izveštaje već odnosi se na analizu rada na period od godinu dana. Pažnja javnosti uglavnom je usmerena ka Agenciji za borbu protiv korupcije ili Fiskalnog saveta, ali ništa manje ni na Komisiju za hartije od vrednosti i druga radna tela koja su prisutna.

Uvek su nam potrebni bolji rezultati, uvek tražimo više i stoga konstantno apelujem na nultu toleranciju prema korupciji. Međutim, nije prethodni period obeležio samo rad Agencije, već odnos svakog pojedinca da ne pribegne ili da ne podlegne korupciji, zloupotrebi službenog položaja ili kriminala.

Ne mogu da se ne osvrnem na 2012. godinu, ne zato što volim da se vraćam unazad, već to je ključni momenat kada se hvatamo u koštac sa pošasti savremenog doba. I godina nakon toga obeležili su slogani „pokrenimo Srbiju“, „budućnost u koju verujemo“, „Srbija pobeđuje-Aleksandar Vuči za našu decu“ i to upravo govori o politici SNS, doslednosti i pravcu kojim idemo i ostvarivanju naših ciljeva. I uvek kada vam ide dobra, bez obzira što smo mi sada u krizi izazvanom korona virusom, kao što je i ceo svet, imamo situaciju da predsednik Republike, kao i te 2012. godine ponovo otpočinje borbu i rat protiv kriminalnih grupa.

Baš u tom periodu imamo pojedince koji istupaju u medijima, koji ne shvataju da ih je vreme pregazilo i koji ne shvataju da nema mesta pretnjama i ucenama i koji upravo prete predsedniku Republike i njegovoj porodici. To zaista smatram nenormalnim. Predsednik Republike je institucija, ali i svaki čovek u ovoj državi kom ne može da se preti. Prosto, ne mogu da verujem da u istom tom periodu kada jedan strani državljanin prizna da mu je nuđen novac kako bi izvršio atentat na predsednika Srbije, niko ne kaže ništa na to. Da li je povezan sa prethodna dva mračna lika, a odnosi se na Dragana Đilasa i njegovog sledbenika Srđana Noga, da li su oni vertikalno povezani pa brane jedni druge zato što je upravo objavljen rat koruptivnim i kriminalnim grupama, ostaje da se istražuje.

Za trenutak ću ostaviti tu temu po strani jer moram primetiti još jednu činjenicu, obzirom da smo prošle nedelje imali sporazume na dnevnom redu, koji su bitni jer se odnose na finansijsku pomoć za suzbijanje posledica korona virusa. Umesto da konstruktivno pričamo na tim sednicama, da što pre usvojimo te sporazume kako bi se implementirali, jedan od naših kolega izneo je zastavu druge strane države na poslaničku klupu. Ne želim ovim da mu dajem na značaju niti da se previše priča o tome, već mi postupak nije jasan.

Ukoliko na severu naše države živimo apsolutno normalno sa 15 i više nacionalnih manjina, kao komšije, prijatelji, kumovi, rođaci, onda ne vidim ni jedan razlog zašto ne bi bilo tako i na jugu države. Da li je motiv samo vratiti se u svoju sredinu i neko da vas potapše po ramenu i kaže – bravo majstore, baš si im pokazao. E, pa nije nam pokazao ništa kolege, osim bezobrazluka. Postoji jedna stara izreka koja kaže – da smo mi ljudi, ali da je malo ko čovek. I zaista je istinita. Nije realno da ja sada iz svoje torbe izvučem bilo koju zastavicu neke strane zemlje osim bedž Republike Srbije sa grbom i nije realno da imamo odštampan ni jedan član zakona, osim onog koji je na dnevnom redu, jer su ga dostavile skupštinske službe.

Da li postoji mogućnost da je postupak instruisan od strane Dragana Đilasa i njegovih sledbenika ili je prosto dobro plaćen od istih? Opet ostavljam nadležnim organima da istraže jer ja nikoga ne osuđujem, nego samo se pitam, ovako glasno razmišljam. Postavljam pitanje, ko je od nas siguran? Još jedno pitanje. Da li će u parlamentu Srbije biti normalne opozicije? Mogu da približim taj pojam, ne tako normalne, nego opozicije sa apsolutno suprotnim stavovima koji demantuju i oponiraju našima. Međutim, to toliko ne govori o nama, nego o njima gospodo, koji tako postupaju.

O čemu se ovde radi, o nama isključivo kao SNS, govore naši potezi, koraci i rezultati, doslednost i odgovornost. Odgovornost kada vodimo finansije, jer očigledno pre nas to niko nije radio bolje, doslednost i odgovornost kada radimo o zdravstvu. Ova dva sektora navodim zato što govore o kvalitetu i načinu življenja, ali takođe i briga o starijim i mlađim naraštajima.

Kada deo mojih kolega priča u Skupštini, često nakon toga plaćeni i instruisani mediji od strane Dragana Đilasa znaju za nas ili neke od nas da kažu da smo botovi ili sendvičari. Apsolutno mi nije bitno kako govore za naše kolege i koje im epitete daju. Ono što ja vidim je lavovska borba. Lavovska borba za svoje stavove, za svoje građane, predsednika i za Srbiju. Modernu i pravednu Srbiju, jer je dosta decenija tlačena i devastirana. To više ne može.

Za sam kraj bih samo htela da poručim Agenciji da i dalje dosledno radi svoj posao i da pozovem policiju i tužilaštvo da budu još rigorozniji, jer u danima kada lekari bez obzira na Hipokratovu zakletvu ulažu nadljudske napore da pomognu građanima Srbije, ono što zahtevamo od svih jeste najmanje što mogu, da vrše svoju dužnost, jer to građani Srbije očekuju i zaslužuju. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Poštovana ministarko, kolege poslanici, uvaženi sugrađani, negde na samom kraju dana neophodno je da se osvrnem na tok današnje sednice koji je u nekoliko navrata iskakao iz okvira tema koje su predviđene dnevnim redom.

Istinski ne poznajem nijedan dobar razlog zašto bi pojedinci konstantno napadali neke od predstavnika Vlade, predsedništva i, naravno, poslanika vladajuće koalicije. Možda time ti stendap komičari smatraju da rade na svom marketingu i na taj način se i utrkuju kako bi bili što brutalniji. Međutim, negde u poslednje vreme to se više ne odnosi samo na salve uvreda, napada, lažnih izmišljotina, već se prelazi na pozivanje na ubistvo.

Neverovatno je da u nedostatku političkih ideja Savez za Srbiju je konstantno obojen svojim sopstvenim kompleksima. Da li je normalno da neko kada nema političku ideju, a u savezu je, savez podrazumeva zajednicu nekoliko aktera, oni bi trebali da imaju ista mišljenja, isti pravac delovanja, a oni to apsolutno nemaju. Takav savez postoji u Srbiji. Ali, oni ne mogu da se dogovore oko jedne osnovne stvari - hoće li bojkotovati ili neće bojkotovati izbore.

Međutim, milostinja od 3% cenzusa im deluje primamljivo. I onda, kada završe taj jedan krug rasprava, onda se reinkarniraju neki prepušteni zaboravu sociolozi koji opet pozivaju na ubistvo predsednika države. Da li je to normalno?

Molim vas, mi u sali imamo nekoliko dobrih doktora, u stvari više dobrih doktora, koji mogu da uspostave dijagnozu toj gospodi. Ja predlažem da mi organizujemo jednu humanu akciju, kako bi se svim činiocima i svim slučajevima Saveza za Srbiju utvrdila dijagnoza, kako bi ljudi znali jesu li bolesni, pa da bolest ne uzme maha.

Obzirom da smo već na isteku radnog dana, ne bih želela da propustimo vreme, kako bismo govorili o pozitivnim stvarima, jer upravo ono što oni žele jeste da mi ne govorimo o realizaciji svih naših projekata i moram vam reći da sve ono što smo usvajali u prethodnom periodu, sve o čemu je Vlada govorila, šta su sprovodile lokalne samouprave, jeste rezultiralo tome da mi danas imamo auto-put "Miloš Veliki", da imamo "Ipsilon krak" od Subotice, da imamo Koridor 10, da će se raditi Moravski koridor i, naravno, ono što je negde blizu srcu i što je bitno za vitalnost Vojvodine, srednji Banat, jeste auto-put Beograd-Zrenjanin-Novi Sad. Taj auto-put će imati 12 petlji, tri mosta i jedan nadvožnjak. To je projekat u vrednosti od 600 miliona evra. Neko nije mogao ni da zamisli da može da obezbedi ta sredstva. Ma, nisu ni želeli, niti da razmišljaju, nisu mogli a nisu ni znali šta da isplaniraju i kako da obnove Srbiju.

Moji Zrenjaninci ovo pozdravljaju. Veoma nam je to bitno, ne samo za fizička lica već i za preduzetnike, kako bi na što efikasniji način mogli da distribuiraju svoje proizvode na tržištu.

Ono što vam moram reći, vi ste bili na početku radova obilaznice oko samog grada, juče je bila radna nedelja u Zrenjaninu i konstrukcija mosta se postavljala, tako da je to jedan veliki projekat koji znači da se sam saobraćaj izmesti iz centra grada. To je projekat koji finansira Vlada Republike Srbije u iznosu od 350 miliona dinara bez PDV-a.

Zaista mi je drago što će Zrenjanin biti vidljiv. Mi želimo da bude industrijski centar, kao što je nekad bio i ono što nam je primarno jeste da ljudi jedni druge ne pitaju - gde radiš i da li radiš, nego - za koliku platu, koliko dugo, želiš li da menjaš radno mesto? A mi smo blizu takvoj situaciji.

Hvala vam na svemu što ste učinili svojim aktivnostima u Vladi Republike Srbije, hvala vam što nismo zapostavljeni i ovo je definitivno veliki broj razloga zašto ću ja podržati predloge zakona koji su na dnevnom redu. Hvala još jednom.

Hvala predsedavajući.

Da se na početku odmah razumemo, ne javljam se uopšte zbog onog ko je amandman trebao da obrazlaže, već zbog toga kako se amandmani obrazlažu u poslednje vreme, obzirom da su sa statusom - briše se.

Da li je realno da svaki član zakona ima status - briše se. Da li svaki član treba da obrišemo, samo zakon? Prosto je to zloupotreba vremena kako bi se pričalo o bilo čemu, o Markovim konacima.

Moj dobronamerni savet je da to ne bude praksa u buduće. Iz kog razloga? Oni koji su najfanatičniji zagovornici bili toga da se obrazlažu amandmani sa opisom briše se, upravo je bilo Dosta je bilo i Dveri.

Šta se desilo? Hronično se preselio taj opis „briše se“ na njihovu političku opciju. Danas „Dosta je bilo“ ne postoji na političkoj sceni Srbije, a Dveri u fragmentima. Šta se dešava? Kada pogledate onu salu, odnosno deo sale u Narodnoj skupštini, vidimo da žute koalicije nema. Mnoge male stranke su objedinjene u Savezu za Srbiju. Šta je to što ih spaja? Spajaju ih dve stvari. Prva je ljubav. Iako lepo zvuči, ali to je ljubav prema novcu, ljubav prema fašizmu, ljubav prema naselju. Drugo je patološka mržnja prema Aleksandru Vučiću.

Da li je normalno da u 21. veku neko stavi metu na grudima predsednika državu? Da li znaju da je predsednik državna institucija? Šta je njima predsednik države Aleksandar Vučić učinio? Pojedinačno i grupno ništa. Sami su sebi učinili, kolega, tako što nemaju plan i program rada. I, koliko god da ih je na toj jednoj strani, Aleksandar Vučić im deluje sam na drugoj, ali nije, uz njega su građani Republike Srbije kojima je obezbedio dobar život i zasigurno će mu omogućiti da pobedi na narednim izborima, što se njima nikada u životu neće desiti. Hvala.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Poštovani ministre, kolege poslanici, u narednih nekoliko minuta svog izlaganja trudiću se da se osvrnem najviše na predloge zakona koji su u ovom prvom zajedničkom pretresu i trudiću se da ne pomenem ono što su moje kolege smatrale za shodnim.

Dakle, moju pažnju i fokus je privukao zakon o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, kao i izmene i dopune Zakona o rokovima izmirenja obaveza od komercijalnih transakcija. Iz kojih razloga?

Prvo, to najviše utiče na kvalitet poslovanja. Što se tiče Zakona o privrednim društvima, utiče na taj način da imamo dobru praksu kod već razvijenih tržišnih ekonomija gde su privredna društva davale priliku svojim zaposlenima da učestvuju u samom udelu kapitala, odnosno to je negde uticalo na njihovu efikasnost pri radu. Samim tim su privredna društva sa ograničenom odgovornošću omogućavala da na kraju poslovne godine zaposleni imaju mogućnost da ostvare veću zaradu, što je doprinelo samim tim i konkurentnosti, kvalitetu rada preduzeća.

Što se tiče drugog zakona o rokovima vezanim za izmirenje obaveza u ekonomskim transakcijama, a smatram veoma dobrim zato što se pre svega podiže transparentnost, odnosno nastavljamo sa digitalizacijom u Republici Srbiji na taj način što sve fakture koje su pristigle, ne samo fakture, već i bilo koji zapisi su obavezni da se prijave i zabeleže u Centralnom elektronskom registru i samim tim će se oni smatrati već dostavljenim dužniku. Na ovaj način mi ćemo smanjiti mogućnost za korupciju, ali i razvoj sive ekonomije.

Upravo kada smo kod korupcije mi ćemo tu stati na ključnu stvar, jer je ona isključivo sinonim za žutu kompaniju, jer su jedino na taj način poslovali u prethodnom periodu. Sada vam moram reći da ta žuta koalicija, naravno, u poslednjem periodu stalno govori da mi zakone isključivo donosimo zato što nam je Evropska unija tako naložila, pa gospodo uopšte se ne slažem sa tim.

Mi smo u obavezi da promenimo te zakone, jer ste ih vi nakaradnim napravili zato što je sve izmenjeno i nije onako kako bi trebalo da bude. Mi moramo sve dovesti u zakonske okvire i mora postojati restriktivno poštovanje tih zakona, kako ne bismo ulazili u sivu ekonomiju, kako se korupcija ne bi ponavljala i kako bismo prosto svest građana usmerili na pravi put.

Voz kojim mi idemo nikako ne sme da ide po trulim i pokvarenim šinama i predsednik Srbije Aleksandar Vučić je prvi koji je stao na kraj korupciji i rekao je da mora ekonomija biti na zdravim osnovama. Mi smo uspeli. Srpska napredna stranka preokrenula je tok istorije, jer je Srbija bila na ivici bankrota.

Stoga, poštovane kolege, mene uopšte ne čudi zašto žuta kompanija sa svojim satelitima, kada to kažem mislim na Obradovića, Živkovića, mislim na Jerkov, mislim na Čobanov Tepić, mislim na Aleksića, nije u Skupštini. Pa naravno da nije. Njima ne odgovara da se ovakvi zakoni usvoje, a nisu valjda ni protiv svojih stavova da dođu, pa da osporavaju to. Samim tim to bi bilo negde providno da se ne slažu sa zakonima koji trebaju da se usvoje.

S obzirom da je ovo moj prvi mandat kada sam došla u Skupštinu, kolege koje su duže ovde znaju to vrlo dobro, ono što sam saznala jeste da narodni poslanik ima pravo da u bilo koje doba dana uđe u zgradu Narodne skupštine Republike Srbije. Jedan od naših kolega, Boško Obradović, to radi isključivo noću, i to sa jarbolima za zastavu pokušavajući da polupa vrata ili prozor. Ne radi to sa fantomkom, moram priznati, fantomka im služi za neke druge operacije, kada u vođstvu Đilasa ulaze u zgradu Radio televizije Srbije, ali tada nemaju kao oruđe jarbol za zastave, ali zato imaju električne testere, pa me negde interesuje da li je to neka vrsta viteškog takmičenja između Obradovića i Đilasa?

Kako god to na kraju bilo, mi zaključujemo da dan nakon te njihove operacije dolaze u Veliki hol Narodne skupštine Republike Srbije, kako bi održali konferenciju za medije, i samo ne znam da li se hvale ili se pravdaju i pitam se kome? Možda građanima Republike Srbije koji su im dali poverenje na prethodnim izborima? Negde sam ubeđenja da se to neće ponoviti. Stoga ću svoje zaključke doneti samo jednom rečenicom, narodnom, koja kaže da je pravda spora, ali je dostižna.

Hvala, predsedavajući.

Hvala na prilici da se obratim, obzirom da sam se već prijavila po osnovu amandmana o nacionalnom stadionu.

Ja mogu da poštujem tuđe mišljenje, ali da se uopšte ne slažem sa tim amandmanom. Konstantno imam utisak da pojedini nisu uopšte u dobrim odnosima sa svojim stavovima.

Ja vas neću vratiti u daleku prošlost ako vam kažem da oni koji su do sada vodili Srbiju, odnosno, koji su oličeni trenutno u Savezu za Srbiju, su uništavali sve pred sobom, a to su omogućili svojim kolegama da rade po preduzećima u mnogim gradovima, po pitanju industrije mesnih proizvoda, kao i po pitanju proizvodnje lekova.

Reći ću vam tako da je u Zrenjaninu uništena Kompanija BEK, kao i „Jugoremedija“, ali zašto je to jedan njima jako veliki uspeh, zašto se to graniči sa neverovatnima? Zato što su svi mislili da hrane i lekova nikad nije dosta i nije bilo realno uništiti nešto što može da opstaje. Tu nisu, naravno, mislili ni ljudi koji su radili u tim preduzećima da će ostati bez svog posla i da će se njihova preduzeća rasprodati.

Molim vas, oni su mislili i došli do tog zaključka, da ne treba da se hranimo i da ne treba da se lečimo, da li to danas znači da ne treba da se bavimo sportom, kada je pitanje nacionalnog stadiona? Obzirom da sam duži niz godina bila uključena u sportske manifestacije, bavila sam se aktivno sportom, danas nisam u toj sferi, ali volim da pratim sve što se dešava, volim da znam koji su to projekti, šta je to što se radi i šta se planira, a to predlažem da učine i oni koji pričaju na tu temu, jer bi onda znali da projekti koji će se realizovati do 2021. godine, podrazumevaju šest apsolutno novih fudbalskih stadiona i rekonstrukciju tri postojeća.

Koleginica, doktorka Borka Grubov, je takođe rekla i ne znam zašto to nije negde uočio sam kolega da sebe ispravi a ne da priča o onome što neće postojati. Dakle, u Subotici, Loznici, Zaječaru, Kraljevu, Leskovcu i Vranju će postojati novi fudbalski stadioni, a u tri grada Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu će se rekonstruisati, između ostalog, i u Zrenjaninu je učinjeno u prvoj fazi, jer imamo atletski stadion.

Deca žele da se bave kraljicom sportova i naravno da će i druga deca se baviti sportom u tim gradovima, koristiti pored profesionalaca. Meni je drago da će država Srbija, onakva kakva je danas, i u kakvu se razvija dobiti nacionalni stadion, jer to zaslužuje. Ono što predlažem jeste da taj status briše se, nema član 3. nego upravo prethodni amandman. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, kolege poslanici, obzirom da smo na početku redovnog jesenjeg zasedanja i otvaramo bitne teme, ja sam zaista očekivala i nadam se u nastavku da ćemo imati raspravu sa činjenicama i proverljivim podacima, obzirom da se radi o sektoru koji utiče na finansiranje, a samim tim na kvalitet života u našoj zajednici.

Posmatrajući globalnu ekonomiju i geopolitičku sliku u svetu, smatram da privreda u Srbiji je u usponu i u rastu i da imamo stabilne makroekonomske indikatore. Kada kažem da su stabilni makroekonomski indikatori to onda podrazumeva da imamo stabilnu fiskalnu politiku, da imamo smanjenje javnog duga, kao i povećanje stranih direktnih investicija i privredni rast negde zajedno sa tim atraktivnim investicionim ambijentom naravno da utiče na tržište rada i samim tim da utiče na pad nezaposlenosti.

U 2019. godini mi smo imali povećanje zarada, dakle povećana je cena rada po času, a samim tim je i smanjen doprinos na nezaposlenost na teret poslodavca. Samim tim su i smanjeni porezi na neto zaradu.

Što se tiče inflacije koja je pominjana u 2019. godini, ona je zadržala nivo od 1,6% i to je svakako predviđeno koridorom NBS što definitivno govori da je stabilno devizno tržište i makroekonomske mere utiču na to da imamo stalne prilive investicija, ali i izvoza.

Poseban napor se ulaže u reformu javnih preduzeća, prosto da bi bila negde efikasnija, ali samim tim se i podižu mere predostrožnosti, odnosno monitoringa kako bi se prepoznali određeni fiskalni rizici da bismo zadržali privredni rast.

Stopa BDP pominjana nekoliko puta danas zadržala je nivo od 3,5% i analizirajući budžet Republike Srbije primećujemo da imamo povećane prihode za razliku od planiranih budžetom u 2019. godini. Pre svega se to odnosi na poreske prihode, dakle porez na dohodak, porez na dodatu vrednost, prihodi od akciza, ali i neporeski prihodi. Zašto ih imamo? Prosto zbog odgovornog vođenja fiskalne politike. Tim viškom prihoda mi ćemo omogućiti dodatna sredstva da bi se povećale zarade, da bismo imali ulaganja u infrastrukturu i uopšte u puteve u Srbiji, ali i pomoć, finansijsku pomoć porodicama sa decom. Ovaj rebalans ima prosto negde taj značaj.

Međutim, kada mi sve ovo ovako fino analiziramo, možemo i dublje, oni koji su prisutni u ovom plenumu, a posebno oni koji nisu trebaju da kažu – svaka čast, skidam kapu na planu istrajnosti, ali pre svega realizaciji onog svega što ste učinili. Vi ste bili sputavani, vi i vaše kolege u Vladi Republike Srbije od naših političkih neistomišljenika koji danas nisu ovde u sali, prosto ne raspravljaju o ovim tačkama dnevnog reda, ali zato jesu na ulicama, zato jesu na putovanjima, zato jesu ispred zgrade predsedništva, kao i Skupštine grada Beograda, oni napadaju novinare, napadaju žene, međusobno se raspravljaju, ali ruku na srce imaju jedan plan. Nekoliko poslednjih meseci oni su analizirali šta bi to ponudili građanima, negde bi trebalo da je u njihovu korist, međutim oni su napravili plan u svoju korist, a to je bojkotovanje izbora.

Molim vas, to je zaista jedan fin paravan kako bi oni opravdali postizborni rezultat koji je sigurno njihov krah. Sada molim vas, čak i da izađu svi njihovi simpatizeri, čak svi žuti ovog sveta da se ujedine i izađu na izbore da bi podržali taj neki Savez za Srbiju, to neće biti dovoljno da se pobedi politika koju vodi Aleksandar Vučić i koju vodi aktuelna Vlada Republike Srbije, zato što je to isključivo politika koja radi u interesu građana Republike Srbije.

Kada to kažem, ja mislim na koridore, mislim autoput kroz Srbiju, mislim na aerodrom, mislim na bolnice, mislim na povećanje zarada, na sve kapitalne stvari koje utiču na kvalitet života u Republici Srbiji, ali takođe mislim i na one male, a to znači atarski put od Orlovata do Botoša, to znači atarski put od Taraša i Elemira do Kumana, to znači put od Zrenjanina, Melenaca do Kikinde, obilaznicu oko Zrenjanina o kojoj su mnogi samo pričali, ispirali usta, danas se ljudi moji ona gradi. I Zrenjanin će dobiti autoput do Beograda.

To su stvari koje pokazuju da Vlada Republike Srbije i da politika Aleksandra Vučića ravnomerno razvija Srbiju, a posebno je pohvalno to što se vodi računa o običnom građaninu, o seljaninu u našoj državi. Iz tog razloga, na dan glasanja, ja ću podržati sve predloge zakona. Hvala vam.

Hvala gospodine predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, kolege poslanici, uvaženi sugrađani, moram da priznam da ne mogu da se otrgnem utisku sa jučerašnje sednice gde smo na dnevnom redu imali Zakon o izvršenju i obezbeđenju.

U narodu kada kažete izvršenje odmah se misli na izvršenje sudske presude o nekom krivičnom delu. I ono što je najzanimljivije u toj priči je da u svetu postoji jedan sud koji ima dvostruke aršine, a to je definitivno sud u Hagu. Mnogim Srbima se tamo sudilo. Mnogi su tamo i okončali svoj život. Neki izašli, neki su i tamo dalje oboleli.

Ovih dana ono što provejava konstantno u medijima jeste ostavka tzv. premijera tzv. države Kosovo koji je dao ostavku na tzv. funkciju kako je ne bi ukaljao i kao civil otišao u sud u Hag.

Molim vas, da li to nije neka farsa? Naravno da je farsa, pre svega jer će se on kroz dve nedelje vratiti jer je to fakultativni izlet i onda će on postati popularan među svojim simpatizerima. To je prosto jedan marketing i jedna kampanja. Zašto ovo govorim? Mi živimo u državi koja je mala i nažalost u kojoj je bilo mnogo ratova i bitki. Nijedna nije bila osvajačka. Mi smo vodili odbrambene ratove. Nas su branile sve naše jedinice bezbednosne strukture.

Moram vam reći da su isti ti pokušavali da otmu deo naše teritorije ili da nas etnički istrebe. Pa dokle više?

Naravno, vi ministarko niste krivi za to, niti aktuelna Vlada Republike Srbije. Krivi su vaši prethodnici. Vi ste prvi tim koji se trudi da popravi to pitanje i da svim pripadnicima bezbednosnih struktura, da li su to vojnici, da li je to policija, BIA, učesnici ratova, porodice preminulih u tim ratovima, obezbedite krov nad glavom jer to je ono jedino i egzistencionalno pitanje koje njima zaista pripada i na pravdi Boga je bilo što se to do sada nije rešilo. Drago mi je da SNS i Vlada trenutna rešava to pitanje.

Poštovana ministarko, kada budete rešili ovu prvu i drugu fazu, odnosno 8.022 stana, sigurna sam da će se obezbediti sredstva i za narednu fazu. Pre svega sam zahvalna zato što je predviđen i Zrenjanin u tom projektu i volela bih da svi pripadnici bezbednosnih struktura dobiju svoj krov nad glavom. Nesumnjivo je da ću ja podržati ovaj Predlog zakona, a definitivno će to učiniti i moje kolege. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre, kolege poslanici, poštovani sugrađani, uvažavajući dnevni red i tačke dnevnog reda, kao i zakone koji se nalaze na dnevnom redu, ja ću se na njih osvrnuti i komentarisati ih u današnjoj debati.

Međutim, pre nego što počnem, ne mogu da se ne osvrnem na prethodni period, gospodine predsedavajući, gde su na domaćim elektronskim medijima, ali pisanim, koji su instruisani od strane Saveza za Srbiju, pominjani isključivo poslanici vladajuće koalicije. Pominjan je dr Aleksandar Martinović, dr Vladimir Orlić, Marijan Rističević, gospođa Stanija Kompirović, Vladimir Đukanović i mnoge moje kolege. Moram citirati način na koji je to rađeno. Rekli su sledeće: "Poslanici vladajuće koalicije se utrkuju ko će bolje i kvalitetnije da pohvali predsednika Republike". Molim vas, kakav je to rečnik?

Ja sada koristim priliku da pitam svoje kolege i da konstatujem - da li se mi to utrkujemo? Dozvolićete da prva dam odgovor na to pitanje - ne utrkujemo se, iz više razloga. Pre svega, mi nismo atletičari. To su doktori nauka, prava, inženjeri, ekonomisti, poljoprivrednici, koji su delegirani u ovom visokom domu da iznose svoje mišljenje i da vode debatu ovde, na razne teme.

Drugo, mi jednostavno nismo zastupnici gospodina Aleksandra Vučića. Ali, predsedavajući, vi ste primetili da kada se god neka stranka pomene, ili njen predsednik, predsednici poslaničkih grupa se javljaju kako bi odbranili njihov stav i predsednika stranke. Jel hoćete da kažete da ovde svi imaju pravo nekoga da odbrane i nešto da kažu, samo Aleksandar Vučić može da bude napadan? E, pa, gospodo, ne može. Žao mi je.

Moje kolege iz SNS, kao i naši koalicioni partneri, uvek ćemo zastupati ono što je ispravno i ono što omogućava građenje sigurne budućnosti Srbije. Aleksandar Vučić je taj koji je obezbedio stabilnost, ekonomski napredak i sigurno da brine o nacionalnom pitanju svih građana Republike Srbije.

Međutim, kao što sam i rekla, u nastavku ću govoriti o tačkama dnevnog reda, dakle o Zakonu o elektronskoj trgovini kao i o robnim berzama. Smatram da su veoma dobro skrojeni.

Zakon o elektronskoj trgovini donet je 2009. godine, 2013. je izmenjen. Dakle, pravni okvir samog sprovođenja elektronske trgovine je u potpunosti utvrđen i smatram veoma bitnim to da je neophodno definisati precizno sve obavezne informacije pre samog zaključenja ugovora u elektronskom poslovanju, kako bi bilo sigurno za sve učesnike elektronskog poslovanja.

Mimo toga, jedan bitan i veliki iskorak u celoj priči jeste da mi sada imamo sprovođenje skrivene kupovine od strane državnih inspektora i to je veoma dobro, jer će uticati na smanjenje sive ekonomije.

Naš ovlašćeni predstavnik Ana Čarapić je veoma lepo obrazložila kako su to definisani postupci u prodaji, da ćemo sada decidno znati šta je to rasprodaja, šta je to sezonsko sniženje a šta akcija, prosto da kupci ne bi bili na neki način obmanuti. Jer, ne može neka roba koja je bila u prodaji nakon rasprodaje da se vrati opet na istu cenu i u rafove. Znači, jednostavno će ta cena ostati onakva kakva je i snižena.

I ono što je ključno u samom poslovanju na robnim berzama, smatram da je najbitnije za mala i srednja preduzeća, ali i za poljoprivrednike, jer će oni postati konkurentni na tržištu.

Obzirom koliko su dobro spremljeni ovi predlozi zakona i kako će uticati na razvoj elektronske trgovine, zasigurno ću ih podržati i pozivam svoje kolege da to učine. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre, kolege poslanici, izuzetno cenim to kada dan protiče u konstruktivnoj raspravi. Bez obzira na to ko je govornik, negde je zaključak da je jedinstven stav ka tome da je ovaj zakon bez anomalija.

Iako se nekada i povedu žustrije rasprave, to se negde po mom mišljenju zasniva isključivo na ličnim animozitetima pojedinaca i tome nije mesto u ovom velikom domu i to mogu samo pripišem nedovoljnim kompetencijama i kvalifikacijama za debatu na zadatu temu, odnosno na zakone koji su na dnevnom redu.

Bitni zakoni o funkcionisanju naše države su na dnevnom redu danas i prethodnih dana, a da ne kažemo da je nedavno ovde raspravljano o izveštaju o KiM i mi tada nismo imali čak ni mišljenje marginalnih političkih faktora, jer mi smo demokratsko društvo. Svako ima pravo da kaže ono što misli. Oni koji su bili udostojeni njihovog mišljenja jesu pojedine ambasade. Tamo su otišli da ljube ruke, da traže uhlebljenje i mogu vam reći, smatram to jednom vrstom izdaje našeg naroda.

Svaka čast onima koji imaju dobru nameru, ali oni koji potkopavaju suverenitet, terotirijalni integrite, kao i nacionalna pitanja Republike Srbije za koja se isključivo bori Aleksandar Vučić, treba da se zapitaju i da smanje doživljaj i da planiraju o tome na koji način će obezbediti budućnost nadolazećim generacijama.

Elem, mi danas raspravljamo o zakonu o komunalnoj miliciji. Ovlašćeni predstavnici su kvalitetno govori na tu temu, ja ću samo sa svog aspekta dati mišljenje o bitnim stavkama ovog zakona i počeću od samog naziva. Ljudi su najčešće mešali komunalnu policiju sa policijom, očekivali da će oni na terenu sprovesti neke od ingerencija i mehanizama koje mogu to isključivo pripadnici MUP-a, što naravno nije realno i danas mi raspravljamo o tome, o usvajanju zakona o komunalnoj miliciji, koja će imati mogućnost da se osnuje u svakoj jedinici lokalne samouprave, bila ona opština ili grad.

Rekli smo dakle, da se smanjuje to ograničenje da jedan milicioner bude na 5.000 stanovnika, što je izuzetno dobro za male lokalne sredine. Kada se bira kandidat, posebno će se obratiti pažnja na to koji je stepen obrazovanja kandidata, njegova psiho-fizička spremnost, ali takođe će se voditi računa prilikom bezbednosne provere da li je to lice ikada bilo osuđivano.

Ovde je veliku pažnju privuklo to da će pripadnik komunalne policije moći da radi u civilu. Zaista ne znam zašto? Da li zato što smo mi ljudi sa Balkana, pa i dalje smo u nekom filmu "Profesionalac" i mislimo da je sve misterija. Nije to u pitanju. Isključivo je u pitanju to da će pripadnik komunalne policije moći da izađe na teren, da uvidi da li su neke anomalije prisutne u smislu parkiranja na nedozvoljenom prostoru, glasnija muzika u ugostiteljskom objektu i slične situacije koje se dešavaju na terenu.

U skladu sa tim, svaka lokalna samouprava propisaće izgled same uniforme komunalne policije i postojaće obaveze audio i video snimanja, dešavanja koja će kroz tablet uređaje biti povezana sa serverom lokalne samouprave.

Novina jeste unutrašnja kontrola koja će biti upućena od strane načelnika lokalne, odnosno gradske uprave i mislim da je to dobro da bi se profesionalno obavljao posao.

Jedan dobar primer vođenja komunalne policije u gradu Zrenjaninu koji ima 120.000 stanovnika sa svojim naseljenim mestima, mislim da je uspostavljena ravnoteža između komunalne policije, odnosno u budućnosti komunalne milicije sa stanovništvom, nije postojala potreba sa restriktivnim merama, jer zaista srednji Banat je poznat i kao miran kraj.

Dakle, najbitnije u celoj priči je da obratimo pažnju na one minorne i male stvari koje naše sugrađane mogu da nerviraju i da suzbijemo takva delovanja. Nesumnjivo svemu rečenom je da ću ja u danu za glasanje podržati zakon. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi sugrađani, u prethodna dva dana, odnosno u prvom delu ove sednice, imali smo raspravu o zakonima koji su iz domena Ministarstva pravde. Zaista, iscrpna i kvalitetna rasprava od strane kolega, koji su pravnici. Moram reći da apsolutno podržavam pooštravanje kaznenih mera, kaznene politike prema izgrednicima ovog društva, prema onima koji na najgori mogući način su prekršili zakon, izvršili teško ubistvo, silovanje nemoćnih lica, dece ili trudnica i zaista zaslužuju doživotnu kaznu zatvora, bez mogućnosti uslovnog otpusta, jer njima i jeste mesto iza rešetaka. Može ovo da zvuči, možda nehumano, ali se pitam gde je humanost bila kada su to delo počinili.

Oni koji nisu prisutni na ovoj sednici, ne znam da li takve izgrednike podržavaju i zašto nisu prisutni da raspravljaju o ovako teškim zakonima i samo mogu da zaključim zašto ne brinu o građanima i bezbednostima građana Republike Srbije.

U ovom delu sednice imamo na dnevnom redu zakone iz oblasti finansija i uzeću učešće u ovoj raspravi.

Kada su finansije u pitanju, načini finansiranja, bez obzira na kom su nivou upravljanja, oni privlače veliku pažnju. Ovo su predlozi i sporazumi koji će, bukvalno uticati na infrastrukturu, na auto put Preljina-Požega, na uopšte železničku vezu Srbije i Mađarske, jer je to deonica puta između Novog Sada-Subotice-Kelebije i prosto, prvi i osnovni zadatak najvažnije jeste bilo vođenje finansija od strane prethodne Vlade, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, kao i ove na čelu sa premijerkom Anom Brnabić. Mi smo pokazali da možemo dobro da vodimo finansije, a rezultat toga je da u poslednje četiri godine je prisutan suficit u budžetu.

Dakle, šta je to što obezbeđuje sigurne finansije? Svakako da jeste razvoj privrede. Ono što je obezbedilo razvoj privrede, zasigurno je razvoj industrijskih zona u mnogim gradovima, gde su se revitalizovale postojeće i dovele nove kompanije, kako u Zrenjaninu, Novom Sadu, Šidu, Šapcu, Nišu, Beogradu i prosto moram vam na nekom svakodnevnom primeru, Srednjebanatskog upravnog okruga, reći kako se to ogleda u praksi.

Zrenjanin je grad koji nije imao obilaznicu. Imali smo velikih problema sa pucanjem fasada, kao i gustim saobraćajem, odnosno bio je otežan. Izgradnjom obilaznice oko našeg grada, i ta investicija u vrednosti od 423 miliona dinara, mi ćemo rasteretiti taj saobraćaj i povezati naše dve industrijske zone. Mi se stalno hvalimo i volim kad čujem kad drugi napomenu najveće investicije u poslednjih decenija od milijardu dolara dolazi upravo u Zrenjanin, u grad na Begeju i mi u poslednjih 27 godina nismo ni jedan most izgradili, a ove godine će početi i sa tim projektom. Na to smo izuzetno ponosni.

Ovom kompanijom kao i onom koja dolazi sa njim će se povezati i lokalne koje će im biti naravno komitenti i apsolutno ćemo uticati na smanjenje nezaposlenosti. Time ćemo pomoći Sečnju, Žitištu, Bečeju, Južnobanatskom, kao i Severnobanatskom upravnom okrugu.

Za sve one koji prate ili nisu znali, Zrenjanin je grad sporta. Mi sada ulažemo u našu rekonstrukciju jednog stadiona velelepnog sa atletskom stazom i to je investicija u iznosu od 200 miliona dinara. Istovremeno, rekonstruišemo Kristalnu dvoranu. Iz kog razloga? U Srbiji će se za mesec dana održati jedna velika manifestacija Evropsko prvenstvo u košarci za seniorke. D grupa će se takmičiti na Begeju i u rekonstrukciju naše Kristalne dvorane uloženo je 42 miliona dinara, kako u ventilaciju, sam-semafora, ili parket i ne mogu naravno da ne zaobiđem i stari „Medison“ gde je rekonstruisan parket.

Moram reći da obzirom da smo multinacionalna sredina, imamo jako dobru komunikaciju i saradnju sa multinacionalnim manjinama. Naravno, brinemo o inkluziji Roma i nedavno je i ministar Đorđević posetio Zrenjanin i imao je radni sastanak u Centru za socijalni rad. Pomogao nam je i ukazao kako da radimo i u buduće.

Ono što je povezano sa tim jeste svakako da brigu o građanima vodi i Opšta bolnica „Đorđe Jovanović“ koja redovno održava preventivne besplatne preglede, a za svaku pohvalu je da je posebna banja rehabilitaciona banja „Rusanda“ u Melencima uložila 10 miliona dinara kako bi se rekonstruisao zatvoren bazen i ceo peloidni blok, što će naravno uticati na kvalitet lečenja, a nadamo se i za turistički potencijal ovog kraja.

U Zrenjaninu trenutno se grade stambeni objekti za 40 stanova za izbegla i raseljena lica. To je u okviru regionalnog stambenog programa. Ova investicija je u iznosu od 922 hiljade evra i grad je učestvovao tako što je omogućio zemljište i prethodni veoma dobar primer jeste da smo već uručili 11 ključeva za 11 stanova izbeglim i raseljenim licima i investicija od 274 hiljade evra.

Ne mogu da kažem da radimo samo na razvoju grada, već i naseljenih mesta. Jako dobar primer je naseljeno mesto Jarkovac. Ne znam da li znate, ali u Jarkovcu su se nekada proizvodile mašine i traktori IMT, koji je privremeno bio ugašen. Indijska kompanija „Tafe“ je preuzela i danas na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu mi imamo izložen stari traktor, stare naše proizvodnje, ali i nov, u tom smislu, 539. Zaista smo ponosni na to.

Mogla bih još mnogo da pričam o svim projektima koji se planiraju i koji se realizuju. Međutim, ništa to ne bi bilo omogućeno da razvojne agencije ne rade dobro svoj posao, da nemamo dobru komunikaciju Pokrajinske i Republičke vlade. Veliku pomoć nam je uručio ministar Goran Knežević i razumevanje predsednika Aleksandra Vučića, tako da je Zrenjanin revitalizovan.

Ravnomerno ulažemo u budućnost i to je zasigurno opcija koja piše istoriju. Ohrabruje me svaki naredni potez i korak zato što opravdava program koji vodi SNS. Stoga ću ja zasigurno podržati sve predloge zakona koji su na dnevnom redu. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, kolege poslanici osnovni registar obaveznog socijalnog osiguranja nalazi se baza podataka svih poslodavaca, obveznika i omogućiće nam kontrolu naplate doprinosa za socijalno osiguranje.

Veoma je bitno da prave informacije teku između poreske uprave i Centra socijalnog osiguranja i naravno, baza podataka koja je osnova ovog centra u velikoj meri se osniva na informacione tehnologije. Drago mi je da ste to prepoznali mnogo ranije uvodeći i stavljajući u upotrebu elektronsku upravu.

Ono što moram da naglasim jeste da od oktobra 2018. godine je otvorena info linija pomoću koje građani Republike Srbije mogu da dođu do podataka koja je to dokumentacija neophodna i da se popuni kako bi se deca i odrasli lečili u inostranstvu, do kog koraka je stigla obrada tih podataka kao i to kada stiže samo rešenje za izvesno lečenje.

Republički fond za zdravstveno osiguranje u Zrenjaninu radi u saradnji sa svojim ispostavama u Novoj Crnji, Novom Bečeju u Sečnju i Žitištu i Republički fond za zdravstveno osiguranje je prebukiran kada korisnici dolaze u toku dana da bi overavali svoje uplate za lečenje van matične filijale. Drago mi je da postoji razumevanje zaposlenih da obrađuju te njihove zahteve i da im pomažu u njihovim teškim situacijama.

Pi pitanju zdravstvene zaštita i zdravstvu u gradu Zrenjaninu mnogo je toga urađeno. Opšta bolnica „Đorđe Jovanović“ dobila je angiosalu, rendgen, akreditaciju, uloženo je 100 miliona dinara u tu bolnicu. Ono što jeste neophodno jeste magnetna rezonanca kako bismo omogućili dijagnostiku pacijentima a ne slali u druge centre. Hvala vam.

Hvala predsednice Skupštine.

Poštovani predstavnici Vlade Republike Srbije, kolege poslanici, pored zakona o Centralnom registru za obavezno socijalno osiguranje, pored budžeta za 2019. godinu i mnogih drugih zakona koji su veoma dobri za efikasno funkcionisanje naše države, mi imamo konstantno osporavanje i vođenje ove rasprave, kao i donošenje svih tih zakona.

Zakon o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja vodeći računa o tome da privrednici i poslodavci vode svoje obaveze onako kako bi trebalo, da redovno uplaćuju socijalno, zdravstveno, penziono i invalidsko osiguranje budžet će uticati da se Republika Srbija ravnomerno razvija.

Na primer i Zakon o privrednim društvima će uticati da Republika Srbija i dalje bude atraktivna lokacija za sve investitore, jer je nama cilj da utičemo na smanjenje stope nezaposlenosti koja danas iznosi 11,9%. Zašto? Zato što je zaposleno 370 hiljada ljudi i to definitivno niko ne može da ospori.

Neophodno je da u ovom turbulentnom periodu budemo jedinstveni, da se ne osvrćemo na provokacije, neophodno je da poštujemo sve regionalne i međunarodne sporazume. Samo nas to može činiti sigurnim jer je apsolutno politika Aleksandra Vučića politika stabilnosti koja će obezbediti sigurnost svih građana Republike Srbije. Hvala vam.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, kolege poslanici, u osnovi registra obaveznog socijalnog osiguranja je baza podataka obveznika, osiguranika, poslodavaca, što je naravno logično, međutim, ovakvoj formaciji, ovako razvijenom registru imaćemo apsolutan pregled naplate doprinosa za socijalno osiguranje. Najbitnije je da imamo konstantnu razmenu podataka, adekvatnu, istinitu između poreske uprave i centralnog registra. Baza podataka centralnog registra u mnogome se naslanja na informacione tehnologije. Drago mi je da ste to prepoznali u mnogim koracima ranije kada ste formirali i uveli u primenu elektronsku upravu.

Od oktobra 2018. godine, što želim da naglasim je razvijena i puštena u primenu info linija kada građani Srbije kontaktirajući one korisnike i ljude koji rade na tim info linijama mogu da dođu do podataka koju je to dokumentacija potrebno obezbediti da bi mogli da omoguće lečenje dece ili odraslih u inostranstvu, da vide dokle je taj postupak stigao kao i kada će doći samo rešenje.

Republički fond za zdravstveno osiguranje u Zrenjaninu radi apsolutno dobro sa svojim ispostavama u Novoj Crnji, Novom Bečeju, Žitištu i Sečnju. Republički fond za zdravstveno osiguranje je prebukiran danima kada korisnici dolaze, odnosno u delu dana kada dolaze da bi overili svoje upute za rad lečenja van matične filijale. Drago mi je da je poboljšano stanje po pitanju ljubaznosti, efikasnosti rada ljudi koji nam omogućavaju overavanje tih uputa i po pitanju zdravstva, veliki je iskorak načinjen u gradu Zrenjaninu i bolnice Đorđe Jovanović, opremljena je angiosalom, opremljena je rendgenima. Ovaj ustanova je akreditovana, uloženo je 100 miliona dinara u bolnicu Đorđe Jovanović i jako mi je bitno da kažem da ono što nam nedostaje jeste magnetna rezonanca kako ne bismo slali bolesnike na dijagnostiku van matične filijale. Hvala vam.