MARKO ZELJUG

Srpska napredna stranka

Rođen 1983. godine. Živi u Surčinu, Jakovo.

Student je veterine. Bio je član gradskog veća grada Beograda i odbornik u Skupštini grada Beograda.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Ponovo je izabran za narodnog poslanika na izborima održanim 21. jun 2020. godine.

Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 08:56

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 1
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poštovani

čeka se odgovor 3 godine i 1 dan i 21 sat

Ja sam Dejan, iz Beograda sam i imam 44 godine. Jedan sam od 50% građana koji nisu izašli na izbore jer ne veruje u institucije. Dajem Vam priliku da me uverite da grešim, da institucije rade svoj posao savesno i da živimo u demokratskoj i pravno uređenoj zemlji.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvadeseto vanredno zasedanje , 27.01.2020.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarka, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o pretvaranja prava korišćenja u prava svojine Vlada Republike Srbije planira dodatno uređenja dela zakona koji se odnosi na građevinsko zemljište i da korisništvo omogući pretvaranje u pravo svojine kod građana koji su zemljište pribavili u korišćenje od autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave ili od Republike Srbije.

Pored direktnih efekata koje ovaj zakon obezbeđuje, koji se odnosi na mogućnost pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine, uz plaćanje naknade koja se određuje na osnovu jedinice lokalne samouprave, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadležan za imovinsko-pravne odnose, u skladu sa aktom o utvrđivanju prosečne cene kvadratnog metra građevinskog zemljišta po zonama za utvrđivanje poreza na imovinu.

Ovim zakonom se na indirektan način omogućava lakši postupak ozakonjenja objekata izgrađenih bez građevinske dozvole, kao i pribavljanje građevinskih dozvola na zemljištu na kojem nije izgrađen jedan objekat. Sve ove mere rezultiraju povećanjem prihoda u budžet Republike Srbije i AP ili jedinice lokalne samouprave. Od 2015. godine na osnovu naknade za konverziju građevinskog zemljišta prihodovano je oko 800 miliona dinara koji se dalje koriste za unapređenje i izgradnju infrastrukture potrebne građanima Republike Srbije.

Građani Srbije treba da znaju da se punjenje budžeta Direkcije za izgradnju vrši na osnovu izdavanja građevinskih dozvola, promene namene zemljišta, davanja u zakup ili konverzije zemljišta, a da se ova sredstva vraćaju u sredinu iz koje su prikupljena za finansiranje izgradnje vodovodne mreže, kanalizacione mreže, trotoara, puteva i sve ostale potrebne infrastrukture potrebne za lagodniji život.

Zakon je takođe uzeo u obzir i sredstva koja su građani tj. korisnici zemljišta već uplatili na ime zakupa nad predmetnom parcelom. Cena konverzije biće umanjena za iznos koji je već uplaćen uz donošenje izveštaja od veštaka ekonomske struke i pretvaranje iznosa koji je nekada bio uplaćen u današnji realan iznos. Dodatna pogodnost kojom Vlada Republike Srbije i SNS žele da dodatno stimulišu građane koji vrše proces konverzije jeste umanjenje konačnog iznosa za 30% u odnosu na ukupan iznos potreban za plaćanje konverzije.

Dodatni razlog zbog kog sam rešio da diskusiju usmerim na ovaj zakon ogleda se u činjenici da veliki broj građana sa teritorije gradske opštine Surčin sa koje i ja dolazim imaju problem sa upisom prava svojine i ozakonjenja objekata iz razloga što ih pravo korišćenja nad građevinskim zemljištem onemogućava.

Srpska napredna stranka kao odgovorna stranka prema svim građanima donoseći ovaj zakon otvara mogućnost da građani koji poseduju zemljište u korisničkom statusu izvrše pretvaranje u pravo svojine i sva ostala prava, ali i obaveze koje proističu iz prava svojine nad zemljištem.

Izneo bih jedan konkretan primeri koji se odnosi na parcelu 1285, konkretno katastarska opština Bečmen na teritoriji gradske opštine Surčin. Ta parcela je svojevremeno od Poljoprivrednog kombinata „Budućnost“ Dobanovci ustupljena tada gradskoj opštini Zemun, koja je dalje na osnovu zaključka izvršnog veća, to je u stvari danas veća gradske opštine dodeljena aktom na raspolaganje trećim licima, kojih ima više.

Na konkretnoj parceli je doneto oko 300 odluka o dodeli dela parcele i na dobrom delu su izgrađeni objekti bez građevinske dozvole. Danas, zbog promene vlasničke strukture u tom kombinatu upisa novog vlasnika koji je nakon privatizacije upisao pravo svojine nije moguće izvršiti parcelaciju niti upis prava svojine na konkretnom predmetnom zemljištu.

Ovakav slučaj nije prisutan samo u Bečmenu. Imamo slučaj na teritoriji gradske opštine Surčina, gradska opština Zemun, na teritoriji Beograda, kao i Stara Pazova na kojima su postojali kombinati sa kojima su lokalne samouprave izvršile slične transakcije i građani iz tog razloga danas ne mogu da ostvare pravo da izvrše parcelaciju i ozakonjenje objekata koji na tim parcelama postoje.

Ovi slučajevi su prisutni, kao što sam rekao i na teritoriji drugih opština, ali moja molba jeste da ovakav problem građana može da se reši konvalidacijom ugovora, uz zajedničke napore kako jedinice lokalne samouprave i gradskih opština, tako i resornog ministarstva koje medijacijom između jedinica lokalne samouprave opština i nosioca svojine u cilju rešava problema ovih ljudi, koji su jedinu imovinu i krov nad glavom stekli na ovu zemljištu, a koje ne mogu steći pravo zbog propusta koji su prethodni režim napravili i koje danas treba da ispravi Vlada Republike Srbije i SNS.

Ja bih svoje kolege narodne poslanike pozvao da u danu za glasanje podržimo sve predloge zakona koji se danas nalaze na dnevnom redu, što ću učiniti i ja. Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.11.2019.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, gospodo ministri sa saradnicima, Predlogom zakona o izmenama i dopunama zakona o porezima na imovinu Vlada Republike Srbije i SNS rade na smanjenju administriranja u postupku donošenja poreske prijave, a u slučaju obveznika poreza na nasleđe ili poklon i poreza na prenos apsolutnih prava.

U ovom slučaju javni beležnik koji je izvršio postupak overe i koji je sačinio i potvrdio ispravu po osnovu koje se vrši prenos prava na nepokretnost obveznika poreske prijave, podnosi poresku prijavu po tom osnovu.

Podatke u vezi prometa nepokretnosti javni beležnik dostavlja republičkom organu nadležnom za poslove katastra preko E – šaltera čime se izvršava obaveza propisana zakonom upisa u Katastar nepokretnosti, a Katastar ih prosleđuje dalje Poreskoj upravi i jedinici lokalne samouprava na utvrđivanje poreza.

Ovaj Zakon predlaže da se poreska prijava ne podnosi kada se u ostvarenom postupku radi o ostvarivanju prava na nasleđe ili poklon bilo da se radi o nepokretnosti ili o pokretnoj imovini, a kada je postupak donosi javni beležnik.

Ove odredbe zakona bi trebale da u toku primene omoguće pokretanje poreskog postupka sa manje administrativnih procedura i troškova koji proizilaze iz ovog postupka, ali i uštedu u vremenu posle uvođenja digitalizacije u poreski postupak i posle upisa u Katastar nepokretnosti.

Ovim se ujedno otklanja mogućnost greške prilikom podnošenja prilikom poreske prijave i podnošenje podataka u Katastar nepokretnosti, naročito ličnih podataka o nosiocu prava čije netačno evidentiranje u bazu podataka ili nepotpuni podaci unosioci prava mogu stvoriti u daljem postupku građanima velike probleme.

I sami znamo da su greške koje nastaju prilikom netačnih upisa podataka o vlasniku, naročito nosioci prava nad nepokretnostima u Katastru često znaju da prave probleme u smislu iziskivanja ispravki načinjenih grešaka uz potrebu dokazivanja, ali i u vremenu kao i finansijskih troškova za dokazivanja nastale greške u postupku upisa prava svojine.

Javni beležnik koji je stručno lice će umanjiti pojavu ovakvih grešaka i smanjiti na minimum i ubrzaće postupak dobijanja poreskog rešenja, a samim tim će biti i smanjeno administriranje.

Posebno bih se osvrnuo i pohvalio Predlog zakona koji se odnosi na član 4. koji se odnosi na bliže i preciznije definisanje objekata u sastavu poljoprivrednih gazdinstava i objekata na poljoprivrednom zemljištu koje se koriste za primarnu poljoprivrednu proizvodnju.

Dosadašnji zakon nije bio apsolutno jasan u pogledu navođenja koji su to objekti oslobođeni od plaćanja poreza na imovinu.

Član 4. ovog zakona nam navodi da su to: objekti za smeštaj mehanizacije, za poljoprivredu, objekti za smeštaj repromaterijala, smeštaj i čuvanje gotovih poljoprivrednih proizvoda, staje za gajenje stoke i objekti za gajenje i proizvođenje autotonih rasada domaćih životinja, kao i objekte za uzgoj puževa, riba i pečuraka.

Ovom odredbom se jasno definiše koji su objekti, a koji ne podležu plaćanju poreza na imovinu, a ujedno pomažu srpskom poljoprivredniku u jednoj meri da bi na lakši način nastavili da obavljaju proizvodnju koja je jako važna za razvoj Republike Srbije, imajući u vidu da srpska poljoprivreda učestvuje sa 7% ukupnog BDP-a.

S obzirom na činjenicu da predložene izmene i dopune Zakona koje su danas pred narodnim poslanicima doprinose efikasnijem radu Poreske uprave i ubrzavaju donošenje rešenja kao i efikasnije definisanje obaveza uz omogućavanje olakšavanja građanima koje Zakon predviđa.

U danu za glasanje ću kao i predstavnici SNS u Narodnoj skupštini podržati ovaj set poreskih zakona. Zahvaljujem.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 21.11.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, poštovani poslanici, Predlog budžeta za 2020. godinu predstavlja realan plan aktivnosti koje Vlada Republike Srbije treba da sprovede u delo, u cilju daljeg podizanja kvaliteta života građana Srbije i stvaranja osnova za kontinuiran napredak Republike Srbije i života građana u svim aspektima.

Vlada Republike Srbije predvođena SNS pred Narodnu skupštinu stavila je Predlog budžeta gde je na osnovu konzervativnih projekcija na prihodnoj strani i istorijski niskim deficitom u budžetu, koji nikada do sada nije iznosio 0,5% ili negde oko 30 milijardi dinara, uz projekciju realnog rasta privredne aktivnosti u 2020. godini koja iznosi oko 4%, biće ostvarena ravnomerna raspodela finansijskog prostora na povećanje životnog standarda koje se ogleda kroz povećanje plata, koje će se kretati od 8% i 10%, a 15% za medicinske sestre i zdravstvene tehničare.

Ova mera će biti poduprta povećanjem neoporezivog dela plata na 16.300 dinara, kao i umanjenjem doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje na teret poslodavca. Takođe, primenom švajcarskog modela, projektovana povećanja od 5,4% za penzionere koji su bili proteklih godina nosioci tereta finansijskih reformi i kojima danas dugujemo za makroekonomsku stabilnost naše države.

Povećava se minimalna zarada na 30.022 dinara, a takođe je važno i ukidanje Zakona o smanjenju zarada u javnim preduzećima čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, a koji u protekloj godini nisu imali priliku za povećanje plata.

Posebno bih se osvrnuo na izgradnju puteva na teritoriji grada Beograda i gradske opštine Surčin. Budžetom za 2020. godinu planiran je nastavak izgradnje na Koridoru E-763, danas poznatiji kao "Miloš Veliki", na deonici puta Novi Beograd - Surčin. Planirana su sredstva u iznosu od tri milijarde dinara, a kroz plansko budžetiranje se može videti planirana sredstva za narednu godinu, koja se planiraju uložiti u ovu saobraćajnicu.

Želeo bih da istaknem da se u ovom momentu izvode završni radovi na deonici puta Koridora E-763 od Surčina do Obrenovca, čije se otvaranje planira za 19. decembar ove godine.

Na konkretnom primeru možemo videti da se realizacijom jasne vizije našeg predsednika Aleksandra Vučića i izgradnjom puteva inicijalno pokreće privredna aktivnost na trasama kojima prolaze novoizgrađeni putevi i da oni služe za brže povezivanje ljudi i privlačenje kapitala.

Izgradnjom ove deonice puta i njenim završetkom, GO Surčin će postati jedna od najbolje uređenih, tj. saobraćajno uređenih i privredno najperspektivnijih opština u Beogradu.

U prilogu ove teze govori sve veće interesovanje za zemljište za izgradnju posle prolaska puta „Miloš Veliki“, kao i povećanje vrednosti zemljišta pogodnog za izgradnju.

Planirana je izgradnja uključenja na put E-763 kod Jakova sa lokalnog puta u periodu dok bude realizovana izgradnja deonice od Novog Beograda do Surčina.

Izgradnja ove priključnice na auto-put „Miloš Veliki“ inicirana je od strane predstavnika GO Surčin, jer su procenili ogroman potencijal i benefit koji ovaj projekat nosi za stanovnike Surčina.

Realizacija je dogovorena sa predstavnicima Ministarstva saobraćaja i infrastrukture. Pored auto-puta u neposrednoj blizini uključenja nalazi se zemljište koje je planom detaljne regulacije predviđeno za industrijsku gradnju, površine 220 hektara. Blizina puta i dobra povezanost sa ostalim auto-putevima biće dodatni inicijalni faktor za investiranje u ovom delu i stvaranje dodatnog privrednog zamaha za celu opštinu. Na ovaj način je razmišljao Aleksandar Vučić kada je pokrenuo taj projekat, a ovako su taj posao prihvatili i ljudi koji vode GO Surčin.

Nažalost, nisu svi u našem gradu i našoj Republici jednako posvećeni napretku i razvoju zajednice. Čovek koji je miljenik Dragana Đilasa i glasnogovornik Đilasove destruktivne politike, bivši predsednik opštine Surčin, Vojislav Janošević, pokušao je da obmane građane Surčina podelama letaka kojima se, tobože, zalaže za nešto što je propustio da realizuje kada je imao priliku.

Njegove propuste ispravili su predstavnici GO Surčin, predvođeni SNS, koji su inicirali izgradnju uključenja na trasu auto-puta „Miloš Veliki“ iz Jakova.

Inicijativni odbor, predvođen Janoševićem u tekstu kojim se, navodno, zalaže za građane u stvari pokazuje ogromnu mržnju prema svemu što je Aleksandar Vučić uradio i SNS, kaže: „Ne dozvolimo da nam taj auto-put oteža pristup njivama, poveća buku i zagađenja“, ne gledajući uopšte na benefite koje sam put donosi.

On dalje kaže: „Ako nam beogradska naprednjačko-socijalistička vlast direktno ili preko opštine Surčin“, ne znajući da nadležnost gradske opštine ne uključuje kapitalna ulaganja ovog tipa, „ne izgradi petlje, treba pokrenuti inicijativu za otcepljenje od Beograda“. Valjda pokušava da postane neki „surčinski Haradinaj“.

Reči „besmisleni, nečiji nečasni interesi, izgradnja skupih nadvožnjaka“ su reči koje se ponavljaju u ovom tekstu. Valjda ih asocira na vreme kada su oni tako vodili državu.

Zakazani protesni skup koji nije održan jer se niko od građana nije pojavio, jer nisu hteli da rade protiv interesa svoje dece za interes Janoševića i Đilasa.

Da bi ostali na putu izgradnje i napretka države koje su projektovane kroz budžet Republike Srbije za 2020. godinu, ja ću u danu za glasanje podržati Predlog budžeta, kao i kolege iz poslaničke grupe SNS. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 03.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 67000.00 RSD 03.06.2016 -