Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Mali, poštovani ministre, gospodine Mali, vi ste ovih dana izloženi zajedno sa ministrom unutrašnjih dela, gospodinom Stefanovićem, neopravdano medijskim bestijalnim napadima.

Ne treba da vas to brine gospodine ministre, kada vidite od koga dolaze ti medijski bestijalni napadi, ni vi, ni ministar Stefanović.

Dajemo vam punu i bezrezervnu podršku da i dalje, obojica, kao i do sada, dajete sve svoje radne sposobnosti za bolji život i dobrobit građana Republike Srbije. Uveren sam da će tako da bude.

Što se tiče zakona, dozvolite mi samo da dve rečenice kažem, da uvođenje kontrole državne pomoći je u funkciji zaustavljanja trke u subvencionisanju između država članica EU, a radi fer i tržišne utakmice.

One su bitne subvencije i kod nas. Do dolaska SNS, subvencije su korištene, ali nije ništa rađeno. Dozvolite da vam kažem da jedan bivši premijer Vlade Republike Srbije je oštetio budžet Republike Srbije subvencijama za 533 hiljade evra samo zato što je kalemio vinovu lozu na travu, a to je gospodin Živković, koji sada gleda ovde iz prostorija skupštinskih ovo što mi govorimo.

Toliko što se tiče subvencija.

Vi ste juče, gospodine ministre, a i danas, spominjali 2014. godinu kao prelomnu za sve ove ekonomske dobiti koje sada imamo. Potpuno ste u pravu, jer mi smo do dolaska Aleksandra Vučića na čelo predsednika Vlade zatekli zemlju koja je bila totalno ekonomski, industrijski, infrastrukturno devastirana. Ja bih voleo da pitam gospodu iz Saveza za Srbiju, koji gledaju iz prostorija Skupštine sad, da li je ovo tačno ili nije?

Drugo, da je bila bez sigurnosti i bezbednosti njenih građana, da smo zatekli zemlju koja je bila ponižena, zemlju bez plana i programa, zemlju bez nade i vere njenih građana u bolju budućnost, zemlju sa prevelikom zaduženošću, zemlju sa urušenim, totalno urušenim državnim institucijama, zemlju bez ikakvog međunarodnog ugleda i zemlju u kojoj je pljačkaška privatizacija dovela do bankrota.

Onda, dolaskom Aleksandra Vučića za predsednika Vlade i postavljanjem programa koje ste vi spominjali juče i danas, a to je tzv. „ekspoze“ Vlade Republike Srbije 2014. godine, za koji sam ja danima ovde govorio, a sada ponavljam, da je on bio najtransparentniji, najkonkretniji, najprecizniji, najbolji i najveći od svih prethodnih vlada u modernoj istoriji Srbije. Još jedan podatak, najviše po svim elementima realizovan od svih dosadašnjih programa vlada.

Dozvolite da kažem, da citiram iz tog ekspozea da bi mogli shvatiti ovo što se danas nalazi na dnevnom redu i danas i juče. Tadašnji predsednik Vlade, a danas aktuelni predsednik Aleksandar Vučić, na stranici 9. ekspozea rekao je, citiram: „Merama fiskalne konsolidacije deficit budžeta će se do kraja 2017. godine spustiti na granici održivog 3 do 4% BDP, što će dovesti do zaustavljanja rasta javnog duga na nivou 75% BDP i započeti njegovo postepeno opadanje.“

I ova rečenica je vrlo bitna, i nastavlja predsednik tadašnje Vlade, a sada predsednik Republike: „Tada će država u pogledu ekonomskih parametara postati stabilna“.

Da li je tačno gospodo iz Saveza za Srbiju, koji gledate iz ovih skupštinskih prostorija ovo ili ne? Ja nemam vremena da vam kažem da je realizovano i u mnogim elementima i 120% tog programa, ali to ćemo drugom prilikom.

Pitam vas, gospodo iz Saveza za Srbiju, jesu li ovo ostvareni parametri ili nisu, čak i bolji? Odgovorite, ne u ovoj skupštinskoj sali, jer nećete da dođete, da se suočite sa istinama u zadnjih tri-četiri godine, posebno, ali odgovorite na konferencijama za štampu, imate li bar malo političke korektnosti, političke kulture i akademske, građanske ili poslaničke čestitosti da ustanete ili na konferenciji za štampu da se izvinete tadašnjem predsedniku Vlade i današnjem predsedniku države za sve ono što ste blatili taj ekspoze?

Moram da vas razočaram, ponovo ću ponoviti, to je jedini program Vlade u novijoj istoriji Srbije koji je citiran u jednom međunarodnom časopisu na Scimago listi. Da bi bio citiran, morao se na jedan strani jezik prevesti čitav ekspoze, ne u skraćenoj verziji.

Dozvolite sada ipak na kraju da kažem. Naši politički protivnici, a i mene su prozvali da sam ja rekao da će se vreme meriti u zadnjih 20 godina po Aleksandru Vučiću, i tačno je tako. Prošli put sam govorio, ali dozvolite, pošto je tema sad da kažem. To je ovo vreme koje sam rekao, kako smo zatekli vlast, a ovo drugo vreme od 2014. godine samo, dozvolite da kažem jedan podatak.

Znači, prvi sam rekao kako je bilo, a bilo je zemlja ekonomski, industrijski, infrastrukturno devastirana, a posle dolaska Aleksandra Vučića na čelo Vlade, zemlja je otvorila 138 kilometara autoputeva, 480 kilometara državnih puteva, 360 kilometara lokalnih puteva, ukupno 970 i 311 mostova rehabilitovala itd. Neću da govorim koliko škola, koliko domova po svim parlamentima. I već danas u mnogim ekonomskim časopisima se meri vreme, u 20 ovih godina, pre dolaska njega za predsednika Vlade i posle dolaska Aleksandra Vučića, pre dolaska kad je zemlja devastirana i sada, ubrzana modernizacija.

Jedino mi nije jasno zašto su ovi iz Saveza za Srbiju ljubomorni da država ide napred. To ja nisam video ni teoriji, ni praksi, nigde. I nama kažu – vaš predsednik. Ja nikada nisam rekao Tadiću – njihov predsednik. To dokazuje njihovu državotvornost.

Dozvolite, na kraju, da ostavim vremena i drugima, da je najbolje o njima rekao Svetislav Basara, bivši ambasador Republike Srbije, 21. maja gospodnje 2019. godine, on je rekao za sve varijante DS, citiram – Demokratska stranka je samoupravna i interesna zajednica muljatora i lopuža. Završen citat.

Poštovani građani Srbije, uništili su našu prošlost, uništili su našu budućnost, zaustavili su budućnost naše dece, a da su bar malo ili još godinu dana ostali na vlasti, uništili bi nam i korene. Hvala.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, žao mi je što u sali nema ovih iz Saveza za Srbiju kada se raspravlja o veoma važnoj temi – posledicama zločinačkog NATO bombardovanja naše zemlje. Ja ih donekle i razumem, jer su neki od njih tokom bombardovanja naše zemlje bili lokatori, a neki nagovarali da se naša zemlja brže i jače bombarduje. Dakle, bili su obični domaći NATO prašinari.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, agresija zločinačke NATO alijanse na Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999. godine bio je prvi agresivni rat koji je NATO sam vodio od svog postojanja kao odbrambenog saveza. Agresija NATO alijanse izvršena je na Saveznu Republiku Jugoslaviju kao na suverenu zemlju koja nije ugrožavala interese NATO, niti bilo koje njegove članice, niti na Balkanu, ni bilo gde u svetu, već je pokušala da reši, odnosno razreši unutrašnji problem izazvan oružanom pobunom albanskih terorista, odnosno separatista na KiM.

Propali su, kako znate, dame i gospodo narodni poslanici, svi pokušaji Savezne Republike Jugoslavije i Srbije da se kriza na KiM razreši direktnim dijalogom na principijelnoj osnovi mirnim putem. Međutim, pregovori u Rambujeu i Parizu bili su samo jedna farsa, smišljeni da ne uspeju.

Amerika ovim pregovorima za cilj nije imala političko rešenje krize. Američki cilj bio je dovođenje trupa NATO pakta na celu našu teritoriju ako Jugoslavija potpiše sporazum ili ako sporazum ne potpiše, obezbeđenje dobrog i za međunarodnu javnost prihvatljivog, formalnog, povoda za rat protiv naše zemlje. Agresija je izvršena po odluci NATO pakta, tačnije po odluci Amerike bez mandata Saveta bezbednosti UN.

Agresijom zločinačkog NATO pakta prekršene su sve norme međunarodnog prava i sistem međunarodnih odnosa uspostavljen Poveljom UN, Helsinškim dokumentom iz 1975. godine, Ženevskom konvencijom iz 1949. godine, Dopunskim protokolom iz 1977. godine i Osnivačkim aktom Severnoatlantskog saveza iz 1949. godine.

Ono što je veoma važno, poštovani narodni poslanici, jeste da su Nemačka, Velika Britanija i Italija učestvovale u bombardovanju na Srbiju protivno sopstvenih ustava i protivno sopstvenih zakona. Ovakvim ponašanjem Amerika je suspendovala organizaciju UN, u stvari Amerika je tim činom, dakle, bombardovanjem Srbije, zajedno sa NATO paktom nametnula drevni zakon, zakon džungle, kako kaže Solženjicin.

Poštovani narodni poslanici, dozvolite da kažem da je NATO u agresiji na SRJ 1999. godine upotrebio i municiju sa osiromašenim uranijumom. Dokaza za to ima mnogo, a najpouzdaniji su… Prvo, utvrđeno je kontaminirano zemljište uranijumom U 238 na šest lokacija na teritorij SRJ van KiM. U Srbiji je utvrđeno pet lokacija u reonima Vranja, Bujanovca, Preševa, u Crnoj Gori na lokaciji Rt Arza na poluostrvu Luštica. Izvršeno je 112 dejstava municijom sa osiromašenim uranijumom na 91 lokaciji. Dvanaest dejstava na devet lokacija u Srbiji, dva dejstva na lokaciji u Crnoj Gori i 98 dejstava na 81 lokaciji na KiM. Procena je da je na teritoriji SRJ ispaljeno preko 50.000 granata sa osiromašenim uranijumom ili preko 15 tona.

Poštovani narodni poslanici dozvolite da vam citiram jednog učesnika u NATO bombardovanju na našu zemlju, a to je španski pilot borbenog aviona Martin de la Hoz, kapetan. Citiram: „U više navrata naš pukovnik protestvovao je kod NATO komandanta zbog toga što su gađali ciljeve koji nisu vojni. Izbacili su ga napolje uz psovke. Jednom su dobili naređenje od severnoameričke vojske da trebamo baciti kasetne bombe na lokalitete iznad Prištine i Niša. Pukovnik je to apsolutno odbio i nekoliko dana kasnije stiglo mu je naređenje za premeštaj. Otkako smo stigli u Italiju, nastavlja kapetan de la Hoz, nema kraja poniženjima. Naredbodavci su isključivo severnoamerički generali, niko drugi. Oni uništavaju zemlju, bombarduju je novim projektilima, bojnim otrovima, površinskim minama bacanim iz padobrana, bombama koje sadrže uranijum, špricaju otrov na useve i koriste svakodnevno oružje o kojem čak ni mi još ništa ne znamo. Severnoamerički Amerikanci čine jedno od najvećih varvarstava koje se uopšte ne može zamisliti protiv čovečanstva“, završen citat, časopis „Artikolo 20“ broj 13, pazite datum, od 14. juna 1999. godine.

Poštovani narodni poslanici, srpski narod preživeo je 500 godina Otomanske carevine, preživeo je zločinačke naciste i njihove hrvatske i muslimanske saveznike, preživeo je brutalnu Titovu vladavinu, preživeo je vladavinu DOS, preživeo je srpski narod i NATO bombardovanje, preživeće, dame i gospodo, srpski narod i ove sve intenzivnije pritiske na Srbiju i našeg predsednika Aleksandra Vučića kada on ulaže sve svoje intelektualne i druge sposobnosti radi traženja kompromisnog, trajnog i održivog rešenja za našu južnu srpsku pokrajinu.

Poštovane dame i gospodo, ja se nadam da će Amerika graditi dobre odnose sa našom zemljom Srbijom. Uslov, po meni, jeste da se izvini za bombardovanje naše zemlje i za ratove 90-ih godina, uz plaćanje ratne odštete. Neka tako i bude. Hvala lepo.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je veoma važna tema, ona nije važna samo danas, ona je i juče bila važna. Ona je u 19. veku bila aktuelna, kao što je i danas. Počevši evo samo od Zakona 1882. godine, kada je ministar bio Stojan Novaković, od tada kada je uvedeno osnovno obavezno obrazovanje do danas promenili su se mnogi zakoni i nastavni planovi. Odmah da smo načisto. Mi smo i na odboru prihvatili predlog Vlade, ali je istina da su se studenti, hajde da tako kažem, po starom nastavnom planu i programu javljali svim narodnim poslanicima. Oni sad slušaju, moj odgovor je - javite se Ministarstvu i drugima, Skupština je zadnja.

U čemu je razlika između sadašnje Skupštine i ranije, kada je ministar u pitanju? Molim vas, pošto javnost to sluša, profesori, pedagozi koji znaju istoriju pedagogije, pedagoških ideja, razlika je u tome što je, u 19. veku uzmimo, ministar zadnji donosio odluku. Bio je savet, to znaju kolege profesori, ministar to vrlo dobro zna, i on treba da ima svoj stav i svaki onaj ko želi kvalitet vaspitanja i obrazovanja tako bi postupio. Međutim, dozvolite da kažem, i onaj drugi deo ću sada govoriti, koji je gospodin Martinović postavio i mislim da suština i jeste u onome što je on rekao. Poštovani narodni poslanici, vi vrlo dobro znate, kao i ja, da Srbija sprovodi projekat ubrzane modernizacije zemlje. Jel tačno ili ne? Mi taj ubrzani projekat provodimo od 2014. godine. E, upravo ćemo sad doći na jedne i druge studente.

Vaspitanje i obrazovanje je oblast u kojoj taj proces se vrši kroz razne oblike vaspitno-obrazovnog rada. Jedan od tih oblika jeste digitalizacija u školama. Sada ćemo doći na napredne i na one studente, mislim da će građanima, a i studenti to znaju, biti vrlo jasno. Vašom zaslugom, gospodine ministre Šarčeviću, radi javnosti ovo govorim, u 3.000 osnovnih škola u Republici Srbiji opremljeno je digitalnim kabinetima, sa računarima i novom tehnološkom opremom. Hoću da to dva puta ponovim. Vašom zaslugom gospodine ministre Šarčeviću, u 3.000 osnovnih škola, računajući centralne i područne, u Republici Srbiji opremljeno je digitalnim kabinetima sa računarima i novom tehnološkom opremom.

Ovo iz više razloga, zato i još ću jednom, ako treba i pet puta, što oni kojih danas nema u sali, samo dve godine ranije su sumnjali u to, a ima i danas ovde i desno i levo, kako god hoćete koji sumnjaju. Naši politički protivnici su to izuzetno bili protiv da je to nemoguće, kako vidite moguće je. Međutim, u isto vreme radi javnosti, započeta je i modernizacija nastavnih planova i programa, vrši se tzv. unutrašnja, gospodo reforme škole. To mi moramo znati kao narodni poslanici, a to gospoda profesori znaju i ministarstvo, a i roditelji.

Ono što je veoma važno o čemu danas nismo baš mnogo u načelnoj raspravi govorili, uloga profesora se menja, profesor više nije kao jedan ili jedini izvor znanja, kao izvor znanja pružanja raznih informacija dostupne su u onoj liniji izvor naglašavam, ali niti škola, niti nastavnici nisu suvišni. Naprotiv, još jedanput kažem uloga vaspitno obrazovnih ustanova postaju ključni u pripremanju mladih ljudi za život u društvo, ono što je gospodin Martinović rekao, deviza, prosvetni radnici to znaju, ministar to zna, je i ranije bilo - ne učimo za školu nego za život. To je u smislu studenata po starom nastavnom programu, a o njima posebno govori.

Nastava i profesori, postaju sada medijatori, to je Bolonja. Neko je pitao šta je Bolonja - to je Bolonja. Profesori znaju vrlo dobro, pogotovo pedagozi, šta je to u procesu vaspitanja postaju medijatori obrazovanja i više nisu jedini izvor znanja ili pružanja informacija.

Dakle, ja sam u raspravi u načelu govorio o studentima koji završavaju studije pod nastavnom planu i programu i njihovi mu navodnike mukama, navodeći primere svetskih autoriteta koji su stvorili najveća dostignuća u svojim poznim godinama, ali to nisu svi gospodo narodni poslanici i poštovani građani Srbije. Dakle, to su bili pojedinci, ja sam i rekao iz područja umetnosti, filozofije, nauke itd. Imamo velikana koji su i najranijim godinama završili svoje studije, u 11 godini života, u 18 i da ih sad ne navodimo. To su oni o kojima ministar vodi računa i gospodin Martinović koji naglašava, a to gospoda posebno znaju.

Samo da kažem da je jedan naučnik u svojoj 11 godini života pronalazak u činiju. Dakle, šta ćemo o njemu, šta ćemo o jednom koji je u 18 godini postao čuveni kompozitor. O njima ovisi budućnost, od naprednih. Mi smo i u socijalizmu, vi koji niste rođeni, vodili računa o naprednima i zvala se napredna grupa tzv. pored redovne nastave imali smo i napredne, ali imali smo i slabije. Međutim, u procesu globalizacije i digitalizacije moramo voditi računa više o ovim naprednim, vodeći računa i o drugim, pa ne vodi država samo računa. Znate, dame i gospodo ko vodi računa? Pa, vaspitno obrazovne ustanove i profesori, profesoru se menja uloga, meni, gospodinu Martinoviću i vama gospodo profesori, mi moramo proceniti individualnu sposobnost svakog učenika i studenta, njihove sposobnosti i svakome prilagoditi program. To je suština. To se zove reforma. To je bilo u 19. veku. To se radi danas ako hoćete i Bolonju.

Ne može profesor pogotovo, bau profesori, ono raditi što su radili, a takvih je malo gospodine ministre u ovoj grupi. Ima toga, ali je malo. Znači, ne mogu raditi ono što su radili. Dozvolite da kažem po meni da su bau profesori pedagoški nepripremljeni, obično ljudi koji nemaju vezi o pedagogiji, didaktički potpuno nefunkcionalni, ne prilaze individualno i ne procenjuju svaku sposobnost, svakog pojedinca, učenika ili studenta. Stvaraju lažni pedagoški autoritet od sebe, a ne o svojim sposobnostima da pomogne svakom pojedincu.

Dakle, moram reći i koristoljublje pojedinih profesora ili čak sam, a pošto se bavim kao pedagog, ima i genetski kod, a takvih je vrlo malo. Međutim, dozvolite da kažem sad još jednom, mislim da je Vlada bivša izlazila na kraju dovoljno je tri, četiri puta produžetak i po dve godine. To treba zaustaviti više i Vlada je zaista vodila računa o tome i ministar Šarčević. Ja da sam bio na njegovom mestu isto bi tako postupio, a on je taj koji čuva i kvalitet vaspitanja i obrazovanja zajedno sa vaspitno-obrazovnim ustanovama.

Mislim, po mojoj proceni, pošto smo tri puta produžavali, mislim da njih ima vrlo malo, ali ne možemo ovde reći, prekjuče u raspravi, ima jedan biznismen kome ne trebaju pare on hoće prosek deset. Pa, nisu škole ulice i fakulteti…Ej, gospodo, kako to hoće? Pa, neka ide na master studije, pa neka uči i studira. Dakle, ima tu raznih elemenata, mi smo studentima izašli u susret kroz promene zakona i to se radilo stalno u prošlosti, ali nije se radilo ovako dugo.

Dakle, podržavam gospodine ministre, stav Vlade i mi ćemo danas glasati i izglasati da naši studenti, da im podržimo još dve godine i vaš je izvanredan stav da preporučite i bolonjcima i univerzitetima. Tu se pokazuje vaša briga kao iskusnog prosvetnog radnika. Malo sam emotivan zato što ste vi čovek koji neće da iznese, ne hvalite se. Ono što ste vi napravili u zadnje tri godine, to nisu prethodnici u 20, neka se ne ljute, ja ću im nabrajati ako treba i konferenciju za štampu, sve taksativno nabrojati šta ste napravili. Oni su se sprdali s tim, mislili da nikada nećemo reformu izvršiti, jer su ovi nesretnici preko nas govorili da je to nemoguće. Vi ste ovde bili unazad tri godine, a njih danas nema u ovim klupama. Znate zašto? Neće da se suoče sa istinom, ne samo na području vaspitanja i obrazovanja nego i na području privredne aktivnosti i industrijski kako god hoćete i ukupnog života.

Izvinite, malo sam emotivan, razumem svakog studenta, razgovarali smo sa njima, ali zaista moraju od sebe dati, ali neko ko je biznismen 20 godina i hoće prosek deset, a ima šezdeset godina. Pa, pitanje je kako je taj biznis razvio ako nije to završio. Evo, ja mu to pitanje postavljam. Neka pređe na master studije, ništa nije problem, ima pare onda, i neka studira. Dakle, vrlo smo dobro razmatrali svakog pojedinca i svaka čast onima sa posebnim potrebama i tu smo vodili računa, razgovarali sa njima i mislim da smo izašli zaista u susret. Imate podršku i vi ministre i Vlada Republike Srbije. Hvala vam.

Poštovani potpredsedniče, samo nekoliko rečenica.

Nije tačno da smo često razgovarali, oni koji mene znaju kao čoveka i drugog narodnog poslanika. Vrlo malo smo razgovarali o tome i moj je odgovor uvek bio, kao i studentima, možete proveriti i mejl odgovore, prva adresa je ministarstvo, a onda Vlada itd.

Međutim, kada su lične stvari u pitanju, tačno je da sam 1974. godine, proverljivo, završio Filozofski fakultet, istoriju i pedagogiju i 1976. godine već sam radio odmah. Godine 1976. sam upisao postdiplomske studije. Gospodin ministar to zna i ovi koji su stariji malo, on je trajao dve godine, predavanje. Godine 1976. upisao i 1981. godine završio, odnosno magistrirao postdiplomske studije. Dve godine se moralo ispite polagati. Za vašu informaciju, 21 ispit na postdiplomskom.

Nikada to sebi nisam govorio, bio sam jedan od najboljih studenata, doneću i indeks ovde, proverite, vidite, na Filozofskom fakultetu u Zadru.

U međuvremenu, po onom sistemu, ministar zna, ako ste pisali mnogo radova, a pošto sam i pedagogiju već tada pisao, mnogo radova. Za one koji ne znaju, prihvaćena doktorska disertacija u Zagrebu na Filozofskom fakultetu, slušaju gospoda iz Zagreba, i tema doktorska prihvaćena. Dakle, tema za doktorat.

Prilike su bile kakve jesu. Čak sam bio predavač vanjski na Filozofskom fakultetu u Zadru u trećinskom odnosu, a primljen na stalno zbog nesretnih okolnosti o kojima ja ne bih želeo. Završilo se to kako se završilo.

(Predsedavajući: Privodite kraju, kolega Atlagiću.)

Prema tome, gospodo, sve je proverljivo. Hvala lepo.

Hvala, uvaženi potpredsedniče.

Nemam nameru da polemišem. Da se krivo ne bi shvatilo zbog kolega profesora i pedagoga, ono što sam rekao, što je jedan od govornika rekao, ne učimo, i ja što sam rekao, za školu nego za život, to je pedagoški pravac u pedagogiji. Šta to znači? Upravo ovo što ministar provodi, digitalizacija i aktualizacija nastavnih planova i programa.

Primer, stari nastavni planovi kroz istoriju, kada je u pitanju ekologija i zaštita čovekove okoline. Mi smo to provodili kroz nastavne planove ubacivajući dva časa, evo sada se sećam, godišnje i povezivali sa nastavnim sadržajem. To je jedna maksima, pedagoški pravac koji je danas najaktuelniji, to je ono što gospodin ministar i Vlada Republike Srbije provodi, a inicira predsednik Republike. To je suština. Hvala lepo.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Marinkoviću, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, mi danas govorimo o predlogu za donošenje autentičnog tumačenja odredbe člana 2. Zakona o potvrđivanju ugovora o izmenama i dopunama finansijskih ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke.

Pošto su moje kolege i koleginice narodni poslanici vrlo dobro to obrazložili, a radi se o ugovorima, evropskim i međunarodnim, dozvolite da kažem da član međunarodne grupe bandita i prevaranata, Vuk Jeremić, svakodnevno blati svoju zemlju i našeg predsednika Aleksandra Vučića. Gle čuda, sada ide dalje. To blaćenje preneo je i na nama susedne prijateljske zemlje. Najnovije je na Mađarsku.

Poslednji dokaz, kako on kaže, nominacije Orbanovog lojaliste za novog komesara Evropske unije, pa kaže: "Neko ko je kao ministar pravde aktivno učestvovao u gušenju demokratije, urušavanju vladavine prava u Mađarskoj, će u narednih pet godina biti direktno zadužen za našu evropsku budućnost".

Ovo, poštovani građani Republike Srbije, nije prvi put kako je Vuk Jeremić, član međunarodne grupe bandita i prevaranata, blatio našu zemlju sa nama susednim i prijateljskim zemljama.

Kad je već reč o međunarodnim ugovorima i odnosima, Vuk Jeremić je u autorskom tekstu, poštovani građani, u pariskom "Mondu", na dan 17. 07. gospodnje 2018. godine, kada je predsednik Republike, Aleksandar Vučić, imao veoma važan susret sa predsednikom nama prijateljske Francuske, gospodinom Makronom, optužio, verovali ili ne, državu Srbiju i njenog predsednika Aleksandra Vučića za širenje, citiram: "stabilokratskih tendencija na zapadnom Balkanu" i time po ko zna koji put naneo nesagledivu štetu državi Srbiji i njenim nacionalnim interesima.

Tako je predsednik Francuske, gospodin Makron, mogao pročitati samo dva sata pre zvaničnog susreta sa našim uvaženim predsednikom, gospodinom Vučićem, najpogrdnije optužbe na račun države Srbije i njenog predsednika, Aleksandra Vučića, od strane Vuka Jeremića. Ovo nije jedini put, čime je Vuk Jeremić, nego ko zna koji put zabio nož u leđa građanima Republike Srbije i državi Srbiji.

Vuk Jeremić je to radio i u autorskom tekstu u "Vašington postu", kada je na najbrutalniji način izvređao državu Srbiju i njenog predsednika, Aleksandra Vučića, i to baš pred njegov veoma, veoma važan za državu Srbiju susret sa potpredsednikom SAD, gospodinom Pensom. Građani Republike Srbije bili su šokirani tim nepatriotskim i necivilizacijskim činom i time je Vuk Jeremić po ko zna koji put zabio nož u leđa Republici Srbiji i građanima Republike Srbije.

Poštovani narodni poslanici, uvaženi i poštovani građani Republike Srbije, mi smo svedoci svakodnevnog medijskog napada, iz časa u čas, iz dana u dan, na predsednika Republike, posebno pored njega na ministra unutrašnjih poslova, gospodina Stefanovića, zatim na predsednikove saradnike, na uvažene narodne poslanike u ovom visokom domu, posebno na gospodina doktora Martinovića, gospodina Vladu Orlića, gospodina Vladu Đukanovića. Više su gospodin Martinović u ovom visokom domu i gospodin dr Vlado Orlić govorili nego četiri poslaničke grupe kojih danas ovde nema, koji su boravili u godinu dana.

Što se tiče gospodina Vlade Đukanovića, ja sam svedok, gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, da je u Narodnoj biblioteci, ne samo ja, znaju i gospoda bibliotekari, kada je bio student, radio je od osam do devet naveče, tamo smo se upoznali kao profesor i student.

Poštovani narodni poslanici, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Marinkoviću, gospodine Martinoviću i gospodine Orliću, ovi napadi biće sve žešći, iz dana u dan, iz sata u sat, dokle god budemo jače realizovali projekat modernizacije Srbije, koju provodi Vlada Republike Srbije, najveći broj uvaženih narodnih poslanika, najveći broj građana Republike Srbije. Motor ubrzane modernizacije Srbije jeste Aleksandar Vučić.

Na kraju, završiću citatom Svetislava Basare, koji je rekao za ove razne varijante Demokratske stranke, 21. 05. gospodnje 2019. godine, citiram: "Demokratska stranka je samoupravna interesna zajednica muljatora i lopuža". Upravo tako. Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Arsiću, poštovani ministre sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, poštovani studenti po starom nastavnom programu i poštovani studenti po novom nastavnom planu i programu, u tranziciji mnoge oblasti života i rada doživele su veliki poremećaj, ali najveći poremećaj doživeo je naš sistem vaspitanja i obrazovanja, posebno visokog obrazovanja.

Sve do 2000. godine Republika Srbija je imala jedan evropski prestižan nivo vaspitanja i obrazovanja. Baš te 2000. godine došao je na vlast DOS na čelu sa DS. Od te baš 2000. godine, pa sve do 2012. godine, a u Vojvodini duže, ispraviće me dr Martinović, mislim da je do 2016. godine, imali smo jedan rušilački vaspitno-obrazovni sistem u kojem smo bili stigli do pedagoškog mrtvog mora, do pedagoške tragedije iliti stanja haosa i beznađa, a posebno za vreme ministra prof. dr Gaše Kneževića i pomoćnika ministra prof. dr Srbijanke Turajlić.

Moram da vam kažem sada, kada sam spomenuo ovog ministra prof. dr i prof. dr Turajlić, da su upravo oni, podvlačim, gospodo profesori Univerziteta, davali i zapošljavali ljude na fakultetu mimo naučnih veća. Kada je došao sledeći ministar i vratio to u sva naučna veća, morali su da potvrde. Ja sam svedok. Na mnogim fakultetima to nisu učinili. Danas nam kroje sudbinu naše dece ti ljudi na doktorskim studijama. Ako treba imena ću da govorim, nemam problem. To znaju oni na koje se odnosi, ali doći će na red i to.

Ista ta profesorka dr Turajlić, koja je huškala 1999. i 2000. godine u petooktobarskom puču, to isto radi vama, gospodo studenti, danas u Rektoratu. Pozivala je, tako je, gospodine Martinoviću, uvaženi doktore, na bombardovanje. Idemo dalje.

Dolaskom na vlast SNS i predsednika Vlade Aleksandra Vučića 2014. godine, to i predsednica Brnabić često spominje, ona je presudna nama, videćete zbog čega i zašto falsifikuju mnogi podatke iz tog programa, Republika Srbija drastično menja stanje na bolje u svim oblastima, gospodine ministre, i u oblasti vaspitanja i obrazovanja. Vi ste iskusan čovek. Moram da kažem da ste vi bili žrtva ovog ministra i ove profesorke, jer ste bili uspešni.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, poštovani ministre i poštovane kolege profesori Univerziteta, mnoge ozbiljne vlade ozbiljnih zemalja u svetu u svojim programima dali su vaspitanju i obrazovanju istaknuto mesto, to vi vrlo dobro znate, ministar to odlično zna, i naš predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić, 2014. godine u svom programu od kojeg stalno moramo da polazimo dao je značajno mesto. Citiram: „Ono što je za nas najvažnije, o čemu sam najviše stranica napisao, jeste ljudski kapital za budućnost, a mi moramo da učimo i da podignemo znanje na pijedestal sa koga se vidi dalje i sa koga se može krenuti u nove pobede“. Završen citat.

Gospodo narodni poslanici, gospodo profesori, i Vlada gospođe Ane Brnabić je to dobro shvatila, te je uspela digitalizacijom da postigne hvale vredan rezultat, kao i vi, gospodine ministre Šarčeviću, sa vašim saradnicima u Ministarstvu prosvete.

Siguran sam, kada je predsednik Vlade Aleksandar Vučić u ekspozeu ono rekao, da je imao na umu nemačkog filozofa, jer znam da ga vrlo dobro poznaje, ne vrlo dobro, nego odlično, Lajbnica koji je rekao, citiram: „Dajte mi vaspitanje i obrazovanje i mi ćemo za sto godina promeniti karakter Evrope“. Završen citat. Ovo vi radite, gospodine Šarčeviću. Ima mnogo onih profesora koji slede ovo na Univerzitetu. Oni lezijedovići, hvala, ima onih koji će raditi.

Engleski filozof Frensis Bejkon je znanju davao istaknuto mesto, pa kaže, znaju to gospodin predsednik i gospoda profesori, citiram: „Znanje je moć, zrno znanja jače probija nego čelično“. Završen citat.

Gospodo studenti po starom programu, ja vas zaista molim, privedite svoje muke kraju, za koje ste, podvlačim delimično i sami krivi a delimično drugi faktori, ja o tome neću govoriti jer sam govorio, uz napomenu da ste vi generacija koja je najviše pretrpela posle Drugog svetskog rata. Mogu o tome, ako hoćete, čitav dan da nabrajam i govorim.

Znamo mi, gospodo studenti, mi profesori koji želimo da znamo vaše muke, i vi gospodo studenti za vaše muke iz Beograda, i vi gospodo studenti iz Niša, i vi gospodo studenti iz Novog Sada, i vi gospodo studenti iz Kragujevca, i vi gospodo studenti iz Novog Pazara a i one dame i gospodo narodni poslanici, koje često zaboravljate, čak i neki funkcioneri kada nabrajaju iz Prištine, sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Vaše muke su i naše muke profesora, a ne države, nego profesora na fakultetu, gospoda profesori. Znaju ako smo pedagozi, a većina jesu, većina kažem, ogromna većina jeste jer je naš poziv vrlo težak, mukotrpan. Nije lako dovesti do uspeha svakog, ama baš svakog učenika, ama baš svakog studenta, a to mogu samo oni koji izgaraju od ljubavi prema svom pozivu.

Pošto sam prošli put citirao jednog zapadnog, sad ćemo istočnog, ruskog, još je veliki ruski pedagog Bjelinski rekao, citiram – da se deset pura rodim, deset puta bi ponovo bio učitelj jer nema plemenitijeg poziva nego što je učiteljsko. Završen citat. I naš predsednik, Republike Srbije Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije, sam siguran i dali su predlog za produžetak za dve godine, a verujem da će i uvaženi narodni poslanici biti za taj produžetak studija. Zašto gospodo?

Mi smo u socijalističkom sistemu, mnogi pričaju a ne znaju šta je to, u socijalističkom sistemu bavili se lošim učenicima i lošim studentima, zanemarili smo napredne studente, dakle više pažnje uvek moramo posvetiti naprednijim, jer od njih zavisi i sudbina društva. Zato gospodo, svoje učenije privedite kraju kako bi obradovali sebe u prvom redu, svoje roditelje, a neki i svoje porodice, a siguran sam i našu otadžbinu Srbiju i većinu nas profesora. Ne slušajte, gospodo studenti, neodgovorne ljude da je za vas uvek kasno. To vam mnogi govore koji ne žele dobro vama, a nisu pedagozi.

Dozvolite da kažem da su mnogi značajni ljudi ove planete, najveće svoje rezultate dali u poznim godinama života, ali naglašavam, ali ponovo naglašavam, potpuno je normalno shvatanje da budućnost pripada mladima. To je, dame i gospodo istina. Vi gospodo studenti, mislim sad na sve studente, svojim trudom, svojim radom, svojom upornošću, svojom stvaralaštvom i tri puta podvlačim, vaspitanjem, morate obeležiti epohu u kojoj živite u našoj otadžbini. Nema ko drugi, gospodo studenti, osim vas, ali nikada, nikada ne zaboravite svoju otadžbinu Srbiju i građane Republike Srbije.

Gospodo narodni poslanici, nauka, filozofija i umetnost, ove tri grane nabrajam, ne priznaju podele na mlade i stare. To vi vrlo dobro znate kao i gospoda profesori. Ima bezbroj naučnika, umetnika i filozofa koji su u svojim poznim godinama stvarali svoje najznačajnije delo. Samo ću kratko da nabrojim: Ticijan u svojoj 80. godini života izradio svoj portret, Bifon je u svojoj 81. godini života u sedam tomova završio prirodnu istoriju, Laplas je u svojoj 80. godini završio nebesku mehaniku, to znaju gospoda filozofi i naučnici srodnih nauka, Platon je u 80. godini napisao zakone, Imanuel Klant je u svojoj 80. godini završio religiju u granicama prostog uma. Ono što je veoma važno gospodo studenti jeste da vi svojim dostignućima koje postignete izrazite, pored ostalog, i protest protiv prekrajanja istorije. To je učinio i veliki Filip Beker.

Njegovo ime vezano je za osnivanje dve međunarodne organizacije i to Ligu naroda i UN, a bio je sportista, gospodo sportisti. Na olimpijadi je osvoji srebrnu medalju 1920. godine, na Sedmoj olimpijadi u trčanju na 1500 metara, uvaženi gospodo profesori i poštovani građani. Na Jedanaestoj olimpijadi u Berlinu 1936. godine nije prisustvovao zbog kršenja Olimpijske povelje od strane nacizma i Hitlera.

To je učinio i naš predsednik republike Aleksandar Vučić na akademiji povodom Dana sećanja na stradale Srbe u 20. veku, u Drvaru 13. i 14. septembra, gospodnje 2019. godine, kada je rekao, citiram – oni koji su oslobađali prostore bivše Jugoslavije odjednom postali su agresori i fašisti, dok su oni koji su stvarali nacističke države, postali oslobodioci, završen citat.

Upravo tada je zajedno sa sinom Danilom i srpskim članom predsedništva BiH, gospodinom Dodikom posetio kuću Gavrila Principa u selu Obljaj i tom prilikom rekao, citiram – uveren sam da srpski narod nikada neće zaboraviti junačko delo Gavrila Principa, završen citat.

Gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, sada ću vam pokazati kako list „Danas“ i „Istinomer“ falsifikuju podatke iz one Narodne skupštine. Moram da vam kažem da je list „Danas“ 13. i 14. ovog meseca rekao kada je o meni govorio da sam poznat po tome, citiram – da će se u Srbiji meriti vreme po Aleksandru Vučiću, završen citat. Uvažene dame i gospodo, sada ću da pročitam šta sam rekao u ovom visokom domu, da vidite kako se falsifikuju naši zapisnici. Ja sam rekao – moram da kažem poštovani potpredsedniče da ću sada sa ovom izjavom razočarati naše opozicione poslanike, na njihovu nesreću, a na sreću građana Republike Srbije, da će se u Srbiji u 20 leta meriti vreme po Aleksandru Vučiću.

Ovo zbog toga što stalno izražavaju mržnju prema njemu, a to je vreme, ovo piše, a ne ono što oni kažu, pre dolaska njega na vlast, a to je vreme u kojem je država bila i narod, satanizovana, država vladavine DS, Dragana Đilasa, Borisa Tadića, kada je bila ponižena ekonomski, industrijski, infrastrukturno devastirana, zemlja u kojoj je bila enormna nezaposlenost 25,6%, zemlja sa velikom prezaduženošću, zemlja bez nade i vere njenih građana u budućnost i zemlja pred bankrotom, zemlja sa pljačkaškom privatizacijom i vreme dolaskom Aleksandra Vučića na čelo Vlade Republike Srbije i predsednika države. To je 20 leta ili 20 godina i dodaje se dalje, vreme ubrzane modernizacije Srbije, a to je vreme kada smo otvorili, piše tačno, 138 km auto-puteva, 480 km državnih puteva, 360 km lokalnih puteva, rehabilitovali i sagradili 311 mostova, obnovili 360 škola i bolnica, otvorili preko 80 pogona tvornica u 130 gradova Republike Srbije, završen citat.

Uvaženi građani Republike Srbije, ovako oni falsifikuju, nema onog ko već ne govori, neka čitaju ekonomske časopise, samo da, i u ekonomskim časopisima se zadnjih 20 godina vreme meri, pre dolaska i posle dolaska.

I, ne samo njemu da se falsifikuju. Ne falsifikuju oni ovo zbog mene, oni mene vrlo dobro znaju, a najmanje zbog nekog isluženog profesora koji nema nikakve političke ni ranije to vrlo dobro znate, ambicije. Znate zbog čega? Zbog podrške Aleksandru Vučiću.

Da im je Boris Tadić to radio ja bih mu dao podršku. Tu se razlikujemo od njih. Ja nikada nisam rekao da Boris Tadić nije bio i moj predsednik, iako sam ga oštro kritikovao. Razlikuje se od njih pored ovoga, gospodin Vučić, što on nije političar samo, nego i državnik, ono što oni nisu bili, reformator, ono što oni nisu bili, da dalje i ne govorim.

Dakle, ja ću sada završiti sa ovim, još ovu rečenicu. Gospodo, prosvetni radnici, čestitam vam svima „5. oktobar“ - Dan prosvetnih radnika, sa željom da učiteljski poziv ljubimo i volimo, a vama gospodo studenti da završite svoje učenje za ove dve godine, jer nije kriva Vlada Republike Srbije, i to da kažem, ni gospodin ministar, nego univerziteti, odnosno fakulteti, a i programi se menjaju, vi to vrlo dobro znate. Hvala lepo.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, pošto me gospođa Maja Gojković spomenula dozvolite da dam dve rečenice samo. Potpuno je upravu i ona i ministar Đorđević, da je Nikola Tesla ostao u svom rodnom mestu ne bi ostvario ono što je ostvario.

Neko ga je spomenuo, dozvolite da kažem dve rečenice da je ono 1. i 2. juna 1892. godine posetio Beograd, kako znate. To za one koji kažu da on nije Srbin, on je beogradskim studentima rekao, citiram – ja sam kao što vidite i čujete ostao Srbin i preko mora gde se ispitivanjima bavim, to isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu srpstva u svetu. Ovo je odgovor onima koji su ovih dana i u štampi pitali i jutros na jednoj televiziji, šta je Nikola Tesla.

Svakako da su uslovi jako bitni. Da, imaju pravo oni čiji su uslovi. To nije uopšte sporno i upravo ovaj zakon ide u tom smislu, da su ostali raniji zakoni, nema šanse ni u uslovima gde sam ja živeo, i gde je živeo Nikola Tesla, nema šanse da bi ostvarili, ovo što je Nikola Tesla ostvario ili ja da bih postao profesor u mom rodnom mestu ili da bih ja ostao profesor u svom rodnom mestu i Nikola Tesla, ne bi ostvario to što je ostvario da je ostao u Lici. Hvala vam.

Hvala, gospodine potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine profesore Marinkoviću, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, upravo ova Vlada Republike Srbije je u okviru Projekta „Obrazovanje za 21. vek“ postavila zadatak, pored ostalog i uređenje dualnog obrazovanja. Dovoljno je da iznesem podatak, to ministar Šarčević vrlo dobro zna jer je on realizator tog programa sa svojim saradnicima, da spomenem 7.400 učenika već su u procesu dualnog obrazovanja i taj pomak ide napred.

Poštovani narodni poslanici, ovaj važeći zakon, već postojeći, pružio je zakonski osnov da se unapredi saradnja članom 39, 60, 96. a, i drugim, između privrede s jedne strane i univerziteta s druge strane.

Sada već važeći Zakon o visokom obrazovanju omogućio je institucionalizaciju saradnje između privrede s jedne strane i visokoškolskih ustanova s druge strane, odnosno kako bi naši filozofi rekli između sveta rada i sveta učenja.

Međutim, kod dualnog obrazovanja i dualnog modela studiranja praktična obuka, rad ili praksa kod poslodavca sastavni su deo studijskog programa, što podrazumeva studiranje na dva različita mesta, i to je ono što je jako bitno, a i visokoškolskoj ustanovi i kompaniji, odnosno preduzeću.

Studiranje uz rad podrazumeva tri grupe učesnika: studente, visokoškolske ustanove i poslodavce. O tome smo mi govorili ranije. Međutim, dozvolite da podvučem ko ima koristi od dualnog obrazovanja. Prvo, visokoškolske ustanove, drugo poslodavci, treće studenti, četvrto Privredna komora i peto država. Zašto država? Zato što će pridoneti ubrzanom procesu modernizacije Republike Srbije koju provodi Vlada Republike Srbije, gospodine ministre, pa i Ministarstvo prosvete na čijem ste vi čelu, najveći broj građana Republike Srbije, najveći broj uvaženih narodnih poslanika u ovom visokom domu, a motor ubrzane modernizacije jeste predsednik Republike, gospodin Aleksandar Vučić.

Poštovane dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, vrlo važno jeste ko radi sa našim studentima, to je uvek bilo važno. Meni su ovih dana prigovorili da sam vređao gospodina docenta Jovu Bakića. Po treći put, docent dr Jovo Bakić je, verovali ili ne ali je istina, proverite uostalom to, dao studentu masterantu na Filozofskom fakultetu u Beogradu temu, citiram - Uloga „Pink-a“ i „Hepi-ja“ u stvaranju i reprodukovanju kulta vođe i analiza sadržaja gostovanja Aleksandra Vučića u emisijama „Teška reč“ i „Ćirilica“, završen citat.

To je isto, dame i gospodo, kao da ja dam svom studentu temu „Uloga Filozofskog fakulteta u Beogradu, u stvaranju i reprodukovanju kulta neznanja, intelektualnog prostakluka i diletantizma, slučaj po treći put docent dr Jovo Bakić“.

Pitam kolege profesore, da li je to mešanje politike u nastavu? Drugo, pitam kolege profesore koje sociološke, odnosno naučne izvore preporučio svom studentu?

Doktor Jovo Bakić, po treći put, docent, je dana 17. 1. 2014. godine izjavio, citiram: „Aleksandar Vučić je izmećar Angele Merkel“, završen citat.

Poštovani, neko me je juče od novinara nazvao, izvolite, pa proverite, pitajte njega, a ne mene. Izvolite pratite prenos, jer sam ja mnogo puta u ovom visokom Domu o tome govorio, a vi gospodo novinari, spavate u odloženom prenosu. To je isto kao da sam ja rekao - dr, po treći put, docent Jovo Bakić je najobičniji govnar Bila Klintona, Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, završen citat. E, ovde moram malo da stanem.

Dr Jovo Bakić je rekao da je Aleksandar Vučić izmećar. Ako je mislio na slugu, izmećar znači sluga. Bratoljub Klajić, Veliki rečnik stranih reči Zagreb, 1968, strana 579. A, ovo govnar, Rečnik srpskih govora u Vojvodini, dopunjeno izdanje u četiri toma Matica srpska, prof. dr Dragoljub Petrović i dva magistra, to znači nepouzdan čovek. Da li je Jovo Bakić pouzdan ili nepouzdan čovek, procenite vi, poštovani profesori koji ste mu saradnici. Ja neću da govorim koliko je stranaka promenio.

Idemo dalje, dr, po treći put, Jovo Bakić je juna 2019. godine pozivao na upad u RTS dugim cevima, citiram: „Pazite, da su imali duge cevi, pa ako uperite tamo, što ćete bez dugih cevi? Idete tamo, onda vašem kolegi uperite dugu cev u glavu i kažete – čitaj pripremljen tekst, upravo smo preuzeli vlast. Inače, ako nemate duge cevi, a upali u RTS, ništa niste uradili i ako niste vodeće političare povezali.“, završen citat. Gospodo novinari i gospodo univerzitetskih profesora, znate vi gde je ovo on izjavio zato mi se niste obraćali.

Vaš list, 13. 06. gospodnje, a vidite koji, jer to je vaš list, 2019. godine, po treći put, docent dr Jovo Bakić preti silom, pa kaže, citiram: „Bez sile, ova vlast neće otići, neće zato što je mafijaška.“ Završen citat 13. 06. 2019. gospodnje godine, vaš list gospodo iz dosovskih klupa.

Dr, po treći put, docent sad je vanredni profesor dobio je bez referenci, 13. 06. i 25. 05. 2019. godine, izjavio je da je srpski parlament štala, a poslanici ono što stoji u štali, to se podrazumeva. Pa kaže, citiram: „Od parlamenta napravili su štalu. To je štala, nisu to poslanici. Njihov intelektualni nivo ravan je nuli. Ja bih voleo da ih jurimo po ulicama.“, završen citat. Gospodo, vi koji podržavate imate pravo demokratsko da podržavate gospodina Jovu Bakića. Da li je on to rekao ili ne, pitajte njega, a nemojte pitati mene.

Dr, po treći put, docent Jovo Bakić svakodnevno, bez imalo srama, bez imalo stida, blati predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića.

Tako je 19. 03. 2019. godine izneo gnusne laži. Citiram: "Vučić ima prijatelje koji trguju drogom i on njima namešta državne poslove".

Da li je uvaženi kolega Bakić ikad to rekao za šiptarske teroriste?

Po treći put, docent Jovo Bakić svakodnevno ponižava žene. On je 30. 03. 2008. godine, njegov list, nije moj, citiram: "Problem sa kojima se susreću sindikat jesu feminizacija". Da li je tačno, gospodo, kolege profesori, ili ne?

Doktor po treći put docent Jovo Bakić je pozivao na oružanu silu i prolivanje krvi. On je rekao: "Oružana sila je jedini način da smene vlast, a ključno pitanje je da bude što manje krvi". Da li je tačno, gospodo profesori, ili ne? Pored ostalih, njegov list "Vreme", 18. 07. gospodnje 2019.

Gospodo novinari, pogledajte da li je to izjavio ili ne, imate i druge listove.

Doktor po treći put docent Jovo Bakić jedan je od učesnika protesta, pozivao sa ulice saborce da okupiraju zgradu RTS-a dugim cevima, a ovaj put u "Utisku nedelje" ide dalje, pa kaže: "Pobeda opozicije će biti kada predstavnici vlasti budu plivali po Dunavu i Savi". Nisam ja to rekao, gospodo kolege profesori. Vi znate vrlo dobro metodologiju naučnog rada. To je naš doktor, uvaženi docent, Bakić rekao.

Na tribini, 19. 08. gospodnje 2019. rekao je: "Pobeda bi bila kada bi ih videli kako plivaju po Savi i Dunavu". Na toj tribini bio je i Dragan Đilas. Moram da kažem da se vrlo blago ogradio od te izjave i čini mi se i napustio skup.

DOS je angažovao i Gorana Markovića. On je 4. 07. 2019. godine rekao da je, citiram: "Aleksandar Vučić primitivna ličnost a rulja je njegovo prirodno okruženje".

Uvažena gospođo Srbljanović, pa nisam ja to rekao. Možda sam gluv, možda sam lud, možda na nekom univerzitetu kojeg vi omalovažavate radim, ali, pitajte ga je li to izjavio. Vi vrlo dobro znate da jeste.

Dalje, 13. 08. 2019. godine rekao je: "Naša vlast je teroristička a izbore organizuje grupa bandita". Pa, nisam ja, gospodo uvaženi narodni poslanici, nema vas nasuprot mene, znate zašto vas nema, kad smo ovo iznosili, a ja to iznosim vrlo često, vi pobegnete.

Moram ovde da se osvrnem na gospodina Stefanović Borka. On me proziva. Taj je ovde dolazio na kafu. Prišao je meni, evo, ako ima hrabrosti neka kaže - profesore, ja nisam tako vredan, takmičićeš se sa mnom u ovim godinama, a oni koji kažu da sam star - stari ste vi, gospodo iz dosovskih klupa. Neka se on sa mnom takmiči uz ove stepenice, 62, da ih istrči svako jutro. Pitam ga da li je ikad pre mene došao u ovaj visoki dom? Je li ikad izašao posle mene? Pitam ga da li je ikad bilo da nisam čas studentima održao? Do 11 sati u ovom visokom domu budem noću, u 12 sati na autobus, u 6 u Kosovsku Mitrovicu. Znaju studenti da ja dođem dva časa ranije. Znaju profesori da ja dođem tako. Moram da kažem da mi je čak jednom dekan organizovao dežurstvo i hteo da me uhvati na mostu i došli smo u 11 sati noću, ja kažem, vama docentima - mi smo dežurni, veli - niste. Mi na fakultet, dežurni na svoja mesta, traži.

Nećete me uhvatiti da ne radim svoj posao. A vi gospodo, profesori, moraćete malo više da radite, zajedno sa mnom i da se takmičite.

Idemo dalje. O drugim profesorima sve podatke sam izrekao, isto tako. Oni koji lažu da sam ja pozivao na nekakvo ubistvo, uvaženu profesorku Srbljanović, nije istina. Neka oni pogledaju Krivični zakonik, član 309. stav 1. kako glasi, a možemo ići do 321, pa kad neko kaže Kosovo i Metohija, treba se odreći i Republike Srpske, šta to znači? A meni prigovaraju za Knjaza Miloša. Neka vide šta je tada bilo. Ja ne pozivam na ubistvo, to znaju vrlo dobro advokati i pravnici, a pogotovo ne gospođu Stojanović.

Dozvolite sada da kažem, što se tiče nauke, ona je nešto dala primedbu da nisam baš naučnik. Uvažena gospođo Stojanović, ja sam pogledao Tompsonovu listu, Dubravka Stojanović jednako nula.

A o sebi ne volim da govorim i ne treba mene niko da brani, ja ću se sam da branim. Nije me branio ni u težim sudovima niko, nego sam se sam branio.

Uvažena gospođo Stojanović, kažem, nerado govorim o sebi, po mojim udžbenicima se radi u tri zemlje, jedna je članica Evropske unije, Izvedbeni plan i program, obavezna literatura, potrudite se pa vidite gde, da vam ne citiram.

Dalje, neću da citiram svoj udžbenik "Pomoćne istorijske nauke" i kolege Šekularca, nego, evo, iz druge države "Pomoćne istorijske nauke" Azem Kožar iz Srbije, dr Ivan Balta nije iz Srbije.

Polako, sada ćemo redom da idemo.

Uvaženi narodni poslanici, kolege profesori, „Latinska paleografija“, idemo da vidimo literaturu. Dakle, nije iz naše zemlje. Pod broj jedan, pogledajte ko se nalazi – prof. dr Marko Atlagić, Božidar Šekularac, baš „Pomoćne istorijske nauke“, Priština, 1997. Ja sam sretan što sam radio na tom univerzitetu, a vi, gospođo Srbljanović, sprdajte se i dalje sa kolegama profesorima i sa tim univerzitetom.

Idemo dalje. Isti taj udžbenik „Slavenska paleografija“, to kolege vrlo dobro znaju, profesori, literatura Stjepan Antoljak, „Pomoćne istorijske nauke“, 1971. godina, Marko Atlagić, Božidar Šekularac, „Pomoćne istorijske nauke“, Priština, 1997. godine.

Poštovane kolege, jedan od deset miliona, kažete da ćete u politiku? Idite u političke stranke, ukrstimo ovde naučne činjenice, ako ste u politici, a u časopisu „Nauka“, Tompsonova lista, nemojte se ljutiti, kod mene dva, a Dubravka Stojanović nula. Ja sam sretan čovek što sam ovoj državi Srbiji pridoneo bar malo na toj prestižnoj listi i tako dalje.

Idemo dalje. Dakle, sada ćemo da idemo malo na druge delatnosti. Filigranologija, mislim da je koleginica profesorica i ona zna šta je to. Na prvom mestu, dakle, u drugoj državi isto moje ime, a na drugom Miroslava Grozdanović Pajić, najstarija hartija sa vodenim znacima u srpskim rukopisima, Beograd 1985. godina, čuveni Vladimir Mošin, „Vodeni znakovi“ i naš uvaženi kolega u Narodnoj biblioteci, genijalac Radomir Stanković „Datirani vodeni znaci“, gde je Aleksandar Moši ostavio zbirku filigranologa.

Jeste li ušli tamo, kolege profesori? Pa napisali bi udžbenik ovako. Naravno, da niste.

Idemo dalje. Epigrafika, to znaju vrlo dobro naši latinaši šta je epigrafika, sad ćemo videti ovaj citat sledeći. Dakle, kod epigrafike, ista je situacija. Kod diplomatike, nije diplomatija, nego diplomatika, nauka o poveljama. One prepiske ovih dana u štampi, upravo u ovom udžbeniku u drugoj državi su one povelje na srpskoj, odnosno na, ćiriličkoj paleografiji, latinski. Šta, niste, kolege profesori osim na Filološkom fakultetu i nešto na Filozofskom, vidim da mlađa generacija radi, ko vam je branio da to radite? Dakle, ista je situacija i kod diplomatike, literatura, neugodno mi reći, moje ime i kolege itd.

Idemo dalje. Dakle, nije u našoj zemlji udžbenik, a onda vi odgovorite zašto nije. Hronologija, ali istorijska hronologija, evo, moje ime i uvaženog kolege, i malo ima kolege profesora sa Filozofskog fakulteta.

Heraldika. Šta ću da kažem? Na prvom mestu moje ime, pa onda Stjepan Antoljak, pa Anđelić i dalje da ne nabrajam, nisam ja ovo pisao, nego drugi.

Geneologija. Dakle ista situacija i kod geneologije.

Meteorologija. Meteorologija, ne za računanje ovog vremena nego u istorijskoj nauci itd, dakle i tu je moje ime. Neugodno mi je više, ima tu još govoriti.

Poštovana koleginice Stojanović, tako bi to bilo. Uvažena koleginice Stojanović, u meni nema mržnje, to znaju svi uvaženi narodni poslanici i vaše kolege iz opozicionih klupa. Iz mene izvire ljubav prema čoveku, prema radniku.

Sad izvedbeni program na jednom od evropskih univerziteta, to sam juče saznao, obavezna literatura, nek se ne ljuti je kod mene tu, jer eto ja sam skroman, pa, nisam do sada tako hteo reći, a da sam još rekao o Enciklopediji Jugoslavije, što sam prekjuče nakon 23 izneo, pa, pojeli bi me, bre.

Ja, hoću da se takmičim u ovom visokom domu u dolasku, pa u iznošenju činjenica itd.

Sada, što se tiče drugih kolega, prigovarali su mi za uvaženog narodnog poslanika Nenada Čanka, da sam ga nazvao „gicoje“. Ono što oni misle, ja to ne mislim da je kolega Čanak. Gicoje Sebastijan je kontraverzni rumunski biznismen, tzv. „Gico“, koji je poslanik u rumunskom parlamentu. Proverite, gospodo profesori.

Čeda Jovanović, neću iz kolegijalnih razloga, Čedu imam na osam mesta, gde je izjavio, ali samo mu preporučujem, pošto je pametan čovek, Čedo je pametan čovek, ipak neka on pogleda u emisiji TV HRT „Nedeljom u 2“, uvaženog novinara Stankovića, datum da ne govorim i ostale datume kod drugih.

Uvaženi moj kolega, prof. dr Veselinović Janko zvani „stanokradica“. Ukrao je stan Milici Badži u Obrovcu, Braće Kurjakovića, i osnovao udruženje. Vama hvala, gospodine uvaženi Marinkoviću, Maji Gojković, i drugim predsedavajućima, zahvaljujući vama i mojoj malenkosti što ovde postavih nakon 20 godina, uvažena gospođa Milica Badža iz izbeglištva vratila se u svoj dom.

Nisam ja to rekao. Znate li ko je to rekao? „Slobodna Dalmacija“, 11. decembra Gospodnje 2014. godine. Mogli bi koliko god hoćete i Dušana Petrovića „kravoubicu“, znaju to gospoda profesori.

No, idemo dalje. Što se tiče bibliografije, da ne bih išao puno daleko, da ostavim i svojim kolegama, uvaženi narodni poslanici, gospodo profesori, znate vi gde ja boravim kada nisam u visokom domu? Znate vrlo dobro ko prvi stiže u naučne neke ustanove i ko zadnji izlazi.

Ja hoću da se takmičimo u radu, redu i ljubavi prema ovoj otadžbini, a vi proglašavajte i dalje Gavrila Principa za teroristu, a ne za atentatora. Ja ne vaspitavam tako svoje studente. Ljubav prema otadžbini je sastavni deo srpskog identiteta, to nas je održalo, gospodo profesori, vi to dobro znate.

Pogledajte udžbenike iz 19. veka, hoćete li da vam ih ja citiram sad, 20, 50, kako su se naši velikani odnosili prema svojoj otadžbini? A vi Aleksandra Vučića nazivate, znate zašto je vama krivo? Što je on reformator i meni nećete nikada oprostiti, gospodo profesori, što sam ga citirao i njegov ekspoze 2014. godine.

Pozivam vas, gospodine profesore Veselinoviću, i masu drugih profesora, analizirajte taj ekspoze koji je najveći. Ja sam taj koji je ovde govorio danima, proverite, i došao mi je jedan uvaženi narodni poslanik, čini mi se iz one Radulovićeve „kralja stečaja“, on je iz Niša: „Pa profesore, otkud vam to, imate sve ovde? Vi čitate?“ Biblioteka preko, nisam išao na godišnji odmor, on se kupao u moru, a on me blati. Istorija sve na svoje mesto stavlja i mene i njega i svakog drugog.

Dozvolite, pošto sam uzeo mnogo, verovatno ću se još nekoliko puta danas javiti, prigovorili su mi da sam ja nazvao neke kolege „izdajničke bitange“. Nisam ja to rekao. Znate li ko je to rekao? Vuk Jeremić. Kada? Dana 30. novembra Gospodnje 2018. godine je izjavio, citiram, da je Aleksandar Vučić izdajnička bitanga.

Da li je tako, gospodine Jeremiću? Naravno da jeste.

Vučić je veliki srpski patriota, reformator, demokrata veći nego što vi pojmiti možete. Veliki radnik, pun energije i ne bi radio protiv interesa svoje zemlje i građana Republike Srbije. On se zagovara za pedagogiju mira. Vama ne odgovara mir, jer niste na takav način došli na vlast. Ja propagiram pedagogiju mira sa svojim udžbenicima.

Sada da vam citiram velikog srpskog, a svetskog, Nikolu Teslu kada je 1892. godine došao da održi predavanje ovde studentima, dakle, 1. i 20. juna 1892. godine, citiram: „Ja sam, kao što znate“, govori studentima, „ i vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora gde se ispitivanjima bavim, to isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu srpstva u svetu“, završen citat. Da li je tako gospođo uvažena, Dubravka Stojanović?

Masu je profesora Filozofskog fakulteta i studenata učestvovalo u Prvom svetskom ratu, to ona vrlo dobro zna, a sedam profesora Beogradskog univerziteta dali su živote, 35% studenata izgubili su živote, ali je bilo jedinstvo. Znate zbog čega, gospodo profesori? Vi to vrlo dobro znate. Po čijim su udžbenicima u 19. veku radili i šta se onda izučavalo o njima? Vi to vrlo dobro znate, ali da li to tumačite, to je druga stvar.

Pošto sam uzeo prilično dosta vremena, viču kolege - još, ali ostaviću malo i drugim kolegama. Toliko o ovim zvanjima.

O svakom ovom nadimku, pa valjda ne sumnjate da sam ja pokvaren čovek. Iz mene ljubav cveta prema svakom čoveku, bez obzira na veru i naciju. To me uopšte ne interesuje. Čak i u drugim nehrišćanskim, nego i u muslimanskim zemljama citiraju moju literaturu.

Ono što je važno, gospodo profesori, najlepša stvar u životu je biti učitelj. Naučiti dete broj, složili slovo u reč, čitati, pisati, brisati, razumeti, znati, samo je mali deo onoga što učitelj zaista jeste. Namerno ne kažem ono što učitelj radi, jer biti učitelj nije posao. Biti učitelj je voleti, biti učitelj je osećati, biti učitelj je umeti, biti učitelj je jednostavno biti, gospođo Dubravko Stojanović, ja verujem da ste i vi takva. Hvala.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, neću ja voditi polemiku, samo da kažem, gde meni nije omogućeno a gde drugi.

Samo da kažem nekoliko rečenica, ima neko ko nije išao na godišnji odmor ovog leta i ko je svaki dan dolazio ovde u ovu Narodnu skupštinu, to gospoda iz bivšeg DOS-a vrlo dobro znaju ko prvi ulazi ovde, ko zadnji izlazi, ko u Narodnu biblioteku, ko u biblioteku SANU, ali ostavimo to po strani.

Meni nije do sada nikada, ni na jednoj televiziji dozvoljeno posle mog suđenja u Haškom tribunalu, niti me je ko pozvao. Mnogi su pozivani koji ne znaju šta je to, koji nikada nisu primirisali tamo, ali ja se ničega ne bojim, boji se oni mene, mog čestitog i poštenog duha i pozitivne energije. Borko Stefanović ovde, ti vrlo dobro mene znaš, da igramo fudbal igrati, ja u ovim godinama a ti u tim koje imaš, pa da vidimo ko će bolje da igra.

Drugo, meni nije dozvoljeno, sada će verovatno pokušati u juli, hajde da budem tačan 18. jula, gospodnje 2019. godine u emisiji „360 minuta“ kada je čuveni akademik Dušan Teodorović, narod ga zna zašto ima naziv, jer kad se spomene ime predsednika države on drhti od mržnje. A ja što želim sebi, to i njemu želim, to i Borku Stefanoviću, a oni to znaju, vrlo dobro da ništa loše nikome ne želim, a to ne želi ni Aleksandar Vučić.

Znate šta je taj uvaženi akademik rekao, citiram – narodni poslanici su primitivci. Završen citat. Gde je meni dozvoljeno, gospodo akademici da iznesem svoje mišljenje nego ovde, a u časopisima naučnim, pa izvolimo tamo, nauka, teramo bre. Evo, da vidite, dakle, nije se oglasio uvaženi akademik kada je novinarka jedna rekla, citiram, da je Republika Srpska genocidna tvorevina, završen citat.

Poštovani akademiče, znam ja kada ste vi napustili ovu zemlju i kad ste se vratili. Ja sam tada bio na braniku otadžbine i nijedan čas nisam izgubio tamo gde sam radio, to je prvo. Drugo, znate gde sam se zatekao, nikada to nisam rekao, znaju to kolege moji profesori, kada je bilo bombardovanje, na prištinskom univerzitetu i nisam mogao da izađem iz Prištine. Znate kuda sam izašao, izvlačio se? Do Podgorice, ja sam osetio prvo bombardovanje, niste vi, gospodine Teodoroviću.

Uvaženi akademiče, ja znam gde ste bili kada je bilo bombardovanje i kad ste se vratili u ovu zemlju, znate vi vrlo dobro i smestili sve svoje u državne ustanove. Zašto meni nije data prilika da ja vaspitavam svoje studente u onom duhu u kome je mnogima pružena prilika. Ja sam srećan čovek. A znate zašto, gospodine akademiče, što na katedri na kojoj sam predavao rade divni ljudi, divni profesori, a dvojica putuju iz Republike Srpske, kao što sam i ja putovao ovde, završava se sednica u jedanaest naveče, a autobusom ujutru u šest, a znaju to studenti pre njih, tako i ova dva dvojica iz Bileće sada putuju. Ja sam srećan čovek što sam vaspitao takve studente. Koliko ste vi, gospodo profesori? Hoćete još da ih nabrajam? Hoćete u biznisu, a ja to nikada nisam spominjao, moji bivši studenti i iz Slavonije, i iz Dalmacije, i iz Zagreba su širom sveta čestiti ljudi, a vaši? Moji bivši studenti nemaju takva bogatstva, gospodine Teodoroviću kao što vi imate.

Drugo, ako mi neko kaže, a ne da priliku, u jednom listu kao što je izašlo, da je Milojko Pantić, citiram, rekao, u tom listu, za državnu bezbednost, citiram – da je kriminalizovana, privatizovana tzv. služba bezbednosti, završen citat. Da li je tačno, gospodine akademiče ili nije?

Znate šta taj Milojko Pantić izgovara, koje reči o predsedniku države? Meni se ne da prilika da ja to kažem nigde, nego ovde. Znate vi vrlo dobro ko vlada medijima, ali ostaje zapisano i vas to boli, vas to boli što ostaje zapisano, i za mene i za vas. Neću je ceniti ni sebe ni vi sebe. Znate ko će to oceniti? Generacije koje dolaze iza nas, kako god ko radio tako će i biti cenjen, ali, već kada govorite vi o citiranju. Ja sam sretan, sad vam kažem, što bivši studenti moji širom bivše Jugoslavije samo na jednom evropskom univerzitetu, ali nisam znao, to mi je kolege rekoše, studenti 670 citata, a nisu Srbi.

Ja nisam pobegao, ja sam branio srpski narod u Hrvatskoj. Neka kažu gospoda Hrvati u Hrvatskom saboru, da li sam ikada psovao Hrvate tamo? Citirao sam ovako, a vi? Ja sam citirao Kukuljevića, Ivana Kukuljevića šta je govorio u 19. veku. Citiram „Znam da vama to smeta, ovaj vam je narod srpski u najvažnija vremena čistu narodnu sačuvao. I gle sve mišice po Kordunu što se bore sami su Srbi“ – završen citat. Da li sam ja to koga uvredio? Naravno da nisam.

Vi mislite da sam ja uvlakač predsednika države. Pitajte predsednika države, ja neću o tome da govorim. Zato za razliku od vas što sam ja skroman čovek. Sretan sam što volim zvanje učitelja, što volim biti, vi to nikada ne možete biti. Hvala.

Uvaženi potpredsedniče, pošto me je kolega prozvao, da probamo da objasnimo. Poštujući kolegu Sretu Perića kao poslanika koji izuzetno dobro prati dnevni red Skupštine, moram ipak neke stvari da objasnim. Ja sam na početku današnje sednice, ali i kad smo prvi dan govorili, o čemu se tu radi.

Dakle, sada važeći zakon, pre nego što mi izglasamo ovaj, o visokom obrazovanju omogućio je saradnju između privrede, s jedne strane, i visokoškolskih ustanova, s druge strane. Kako bi filozofi rekli - između sveta rada i sveta učenja. Taj model postoji i sada, ali ovaj zakon pruža, u stvari, na neki način je jedan od modela dualnog obrazovanja gde se praktična obuka, rad ili praksa izvodi kod poslodavca i sastavni je deo studijskog programa.

Ja ću u društvenim naukama, što će dati muke našim kolegama. Profesore, ja se izvinjavam. Na primer, uzećemo latinsku paleografiju, pa će profesor na Filozofskom fakultetu kada radi beneventanu ili kapitalu, staro rimsko pismo, ići … ili beneventanu, mora i u arhivu arhivista to da zna. Nastava će se u teorijskom smislu reči održavati na fakultetu, a u praktičkom u arhivu. Da li imamo to sada? Imamo u nekim zemljama. Zato mi nemamo gotove, u praktičnom smislu, paleografe, pa nemamo numizmatičare, idemo na istoriju, pa arheologe itd. Dakle, kad završi profesor istoriju, dobija gotovog, da kažemo, stručnog radnika da odmah može u arhiv da ide i da čita staro latinsko pismo, staro ćirilično pismo itd. Da li to danas imamo u pravom smislu? Jako teško.

Dakle, to je jedan od modela, a može i onaj model koji ste vi rekli. To studiranje uz rad imamo mi i sada.

Sada, što se tiče onog, kolega Jovanović, nekada smo mi to imali. Vodio sam jedan srednjoškolski centar, 5.000 đaka i upravo sam imao takvu situaciju, 18 usmerenja, a među njima i gimnazija, ekonomska škola, varioci u školi. Tačno je, varioci u školi, ali morali su imati opremu. Tokarske strojeve, ako su tokari, ako su varioci imaju druge alate itd, ali se jednim delom izvodila praktična nastava u tvornici. Mi smo imali nastavnika praktične nastave. To je to. Taj model i danas ima, nije to sporno.

Ovo je drugi model, jedan od izbora gde dobijamo gotovo. Danas naša privreda nije toliko jaka, znate, i onda mi dobijamo tokara, a ne zna na tokarskom stroju. To je suština problema.

Dakle, dualno obrazovanje je takvo gde praksa, obuka postaje sastavni deo studijskog programa i ne izvodi se samo na mašinskom fakultetu, nego i u kompaniji, a to traži jako mnogo da mi učimo svakodnevno, i ja, i studenti, bez obzira na godine, na starost, itd. Dakle, to je suština. Zato mi nemamo paleografe. Ako hoćete, nemamo mnogog ni ćirilske, ni latinske, ni numizmatičare, heraldičare, istorijsku metrologiju, heraldiku, veksikologiju. Mnogi studenti i ne znaju šta je to, ja to zaista moram da kažem. Na nekim fakultetima znaju, a na nekim se sprdaju s tim, a da znaju veksikologiju, onda bi znali šta je onaj grb gore, šta je zastava, pa bi razlikovali šta je šahovsko polje, a šta je kod nas dvoglavi orao i videli u kom periodu se šahovsko polje kod Hrvata upotrebljavao, pa ne bi rekli samo od NDH, nego od 9. veka. U praktičnom smislu, prvi put Crkva Svetog Donata u Zadru. Pa, vode studente tamo ili kod nas u manastire. Pa, videli bi da dvoglavi orao nije sa dve glave, a dva vrata, nego dve glave, a jedan vrat srpski, nemanjićki do 15. veka. Od 15. veka do 20. dobijamo drugi oblik. To je uticaj ilirske tzv. heraldike. E, vidite, onda bi naši studenti znali.

Da li svi to danas znaju? Pa, procenite vi, gospodo profesori. Zato imamo problem. Videćemo da šahovnica za vreme NDH nije svaka ustaška, jer ustaše su stavile znak „u“. Došli komunisti, pa stavili petokraku, ali ne sa srpom i čekićem, ovo oni koji brkaju, nego antifašističku i kasnije nemamo ni nje.

Simbole treba izučavati kroz istoriju. Da li je jedno, drugo polje. Ili, kada jedan deo Hrvata vidi dvoglavog orla, ježe se. On je srpski. Nemanjićki je do 15. veka formiran. Sada će neko reći vizantijski, ali on ima drugačije karakteristike.

Pitaćete šta je ovo. Ovo je od 1882. godine. Da li je pravi? Karakteristike nema. Zašto je tako? Vi znate ko ga je pravio – dva Nemca, pa su demokrate potpuno ga itd, da ne idemo u detalje. To je već stvar…

Tu mi grešimo naučnici. Hrvat kada vidi dvoglavog orla, on se ježi. Pa, nije dvoglavi orao, hajde da kažem, NOB-a samo upotrebljavan i ranije, ako hoćete i od rimskog vremena, pa ima vizantijski, pa ima rimski, pa ima austrougarski, pa ima i srpski, nemanjićki, ali on ima oko vrata i repa. To je već dublja stvar i to na polje nauke da prebacimo.

Znači, da bi spoznali neke stvari, moramo ići u dubinu. Svaki student moj to zna, jer ga vodimo u manastire, pa kažemo – izvolite, pa ga uslikamo. Evo, to je taj srpski nemanjićki, pa ga vidimo i kod Pavla Šubića Bribirskog orlovo krilo, pa onda kažem hajde da vidimo sad otkud tamo, ko se ženio, udavao. Znate, kada uđete u dubinu mnoge bi stvari drugačije shvatali i mi i druge zemlje i došli do vrlo jednostavnih stvari u nauci. Zaista, tako je i u dualnom obrazovanju.

Ja se nadam i siguran sam, ovo što ministar Šarčević radi da je to prava stvar i Vlada Republike Srbije, ali mi ćemo imati i heraldičare studente i numizmatiku da znaju izuzetno i u muzeju, ali i na fakultetu. Da li imamo kadar, to je druga stvar. Moraćemo da radimo svi, i ja u ovim godinama i ovi mlađi, bogami. Moramo. Sve se zasniva na radu, ne na priči. Svaki dan u ustanove tamo gde se mi viđamo, malobrojni doduše, ali nemamo drugog izlaza i onda možemo na polje nauke. Politika neka svoje radi.

Zaista, oko simbola ovde mogli bi danima, ali to je već stvar dublje struke.

Kada sam već uzeo reč, pošto su me prozvali neki, jedna televizija, vi već znate koja, evo, upravo na jednom evropskom univerzitetu moja se knjiga upotrebljava – Izvedbeni program.

Nauka je univerzalan proces. On je globalni, ali je i nacionalni. Dvoglavi orao je i nacionalni, pa i univerzalni, austrijski je sasvim drugačiji. Kada vidite kakav je, ja kada ga vidim na grbu tačno prepoznam koji je austrijski, koji je srpski i šahovsko polje od 9. veka do danas.

(Vjerica Radeta: Ono belo prvo.)

Kad ovo neko provocira belo prvo ili drugo, ja se ne slažem. Objasnićemo sad. Nije sporno. To da li je belo prvo ili crveno, znate koliko se pre NDH upotrebljavalo, 700 godina naizmenično. Hoćete da ja govorim na svaki izvor pa da odemo ili obrnuto dvoglavi orao, od vremena Nemanjića. A ljiljan, grešimo i tu, nije on iz vremena samo Jelene Anžujske nego od Nemanje. Pogledajte Tronoški rodoslov, pogledajte šta piše tamo. Ja ću sada otvoreno da kažem, da li će se neko složiti to je druga stvar.

Dakle, o čemu se tu radi u rodoslovu kaže, jedna od varijanti, ja ne kažem da je istina, u nauci ne možete tako lako baš, nema apsolutne istine, ako je apsolutna nema nauke. Otvorimo sve mogućnosti. Kada je Nemanja posetio Francusku, kod francuskog kralja, ima teza da je Jelena sestra jednog francuskog kralja i tražili su Nemanjići pomoć od Francuza i francuskog kralja, neka gospodin profesor vidi koji je to bio i udala mu se kćerka za Nemanju. To je jedna od verzija, ne kažem da je apsolutno tačno, ali verzija u rodoslovu kaže na rastanku kada su se rastali, ali Srbi su tražili francuske vitezove da pomognu, odnosno Nemanja, ali vratite nam Nemanju, ne Nemanja, on je već boravio tamo, nego Srbi jer je epirski despot ovde već učinio svoje, braća su se posvađala i na rastanku mu rekao, ja govorim jednu od verzija: „Evo ti ovaj cimer“, Ljiljan – cimer, znaju heraldičari šta je to: „ Deo moga tela neka postaje deo tvoga tela“. Ovo simbolizuje dva sina, vi već znate koja.

Znači, na neki način je otuda ljiljan, ne od nekih drugih, da ne ulazim u dubinu. Ja bih voleo da naučnici ukrste sve verzije, ali na drugim mestima, ne ovde, jer odmah druga strana kaže da zloupotrebljavam. Da li smo pisali o ovome? Dabome da jesmo. Ovo što vam govorim pisali su i drugi, nisu baš o ovome, ovo kada je u pitanju Tronoški rodoslov. Izvolite, on je izvor, pa neke kolege idu i neka vide. Ja ne kažem da je to apsolutna istina itd.

Dakle, moramo dobro poznavati vertikalu, a u heraldici ovo je jako bitno, oni koji me sad gledaju, u heraldici kod ženidbenih i udajnih veza grb žene dolazi u centralno mesto kod muža.

Ja sada tvrdim, znam da ću biti izazvan i prozvan, a pisao sam rad o tome, neka se vidi kod Pavla Šubića odakle je krilo, verzija. Izašao je rad. Moji profesori koji me kritikuju, znači izašao je. Ja ne kažem 100% da je verzija, ali je on nemanjićki, po meni. Otkud je došao ženidbene i udajne veze, znate koga je on oženio, da sada ne idem u detalje, jer ću dobiti strašno kritika, mi znamo da je jedna ćerka kralja Milutina uzeta za Šubića Bribirskog. Tražite sada da govorim, ovo je stvar nauke gospodo narodni poslanici. Ja sam o tome pisao i drago mi je da je izašao ovaj, ja nisam 100% tvrdio da je tako. Pokupio sam izvore i ostavimo mogućnost, što znači da je tada jedinstvo hrišćanskog sveta postojalo.

To je suština, da ne idemo sad u dubinu, drugi istoričari će imati svoju tezu. Ovo je prvi put izneto u jednom časopisu i kada bi išli po dubinu, onda bi provodili pedagogiju mira na Balkanu i došli do vrlo interesantnih podataka, ako bi uzimali udžbenike iz 19. veka koji su postojali u Srbiji i videli i citirali itd.

Dakle, da ne idem u dublju istoriju Starog veka, jer ću dobiti strašne kritike, ali ja se ne bojim kritike, ni naučne, ni političke, ni bilo kakve druge. Izvinjavam se u tom delu.

Kod dualnog obrazovanja, ovo je bitno, ja sam zaista to podvlačio, ko ima koristi, to je važno? Visokoškolske ustanove, poslodavci, studenti, Privredna komora i država Srbija, ovo je važno i država Srbija, jer mi provodimo proces ubrzane modernizacije Republike Srbije.

Sada će kritičari reći - nije tačno. Pa jeste, pa i proces obrazovanja je ubrzana modernizacija. Kažu neki nema, pa već smo u sferi automatizacije u mnogim stvarima. Mnogi to ne mogu da shvate. Imamo genijalaca studenata. Da li imamo i profesora genijalaca? Imamo, dabome. Ja sam govorio o tome šta su univerziteti u prošlosti dali. Ne svi, tačno. Neki su dali u Prvom svetskom ratu, neki više, neki manje. Neki profesori svoje živote, ali 35% studenata Beogradskog univerziteta.

Dakle, ja znam da ću dobiti od nekih kritiku, ali vidite, ja ću završiti Pestalocijem, kolege profesori znaju ko je Pestalocije, a ja ću sada ovako da završim – oduševljenje što ću moći da pokrenem svoje ruke, dalo mi je toliko snage da bih se popeo na najviše Alpe, da mi dozvole da mogu započeti, hvala lepo, vaspitavati našu decu.

Da zatvorimo krug.

Ja se zaista trudim da objasnim zato što sam u svom životu to radio, provodio to, da ne kažem 1982. godine. To znaju kolege moje, profesori, i danas biznismeni širom sveta, bivši studenti, a ima ih i ovde u Beogradu.

Dakle, dualni model je jedan od modela i upravo ovo što ste vi rekli, student će da bira ono što ga interesuje, prema svojim sposobnostima i njega stavljamo kao subjekta. Vi ste pametan čovek i znate vrlo dobro ko je subjekt. Dakle, student, učenik mora inače biti subjekt.

Da li je on danas kod svih? Ja se ne slažem, ne. Ja sam završio i pedagogiju i pišem iz pedagogije radove širom Evrope, dakle, to kolege profesori znaju. Da li kod svih profesora su subjekti? Pa, videli smo kod profesora, samo što je dve rečenice rekao, oni ga sa fakulteta oteraju.

Pa, kakvi smo mi profesori, ako 300 učenika, 290 profesor sruši? A vi znate o kome govorim. Godinama, a treba voleti tu decu, treba voleti i strojeve, na koncu, sa kojima se radi, a to se zove, vi to dobro znate, vaspitanje. Mi tamo vaspitavamo decu, pa neće u autobusu, kada ulaze u Beograd, torbu nositi i gurati se, jer će poslodavac mu doći da ga kontroliše, sa druge strane, odnosno nastavnik, hajde da tako kažemo, izvođač, profesor praktičnog tog dela. Da li je on sad na fakultetu, da li je on sad u firmi? Dabome, i jedan i drugi i kontrolišu i jedno i drugo.

Zaista se moj životni vek sastoji u tome da učenik ili student bude subjekt. Da li svi volimo? Ne. Ja ću vam reći. Ja sam to radio godinama, gledao, kontrolisao, imao divnih profesora, divnih učitelja, pogotovo učitelja, prosvetnih radnika, vrhunskih kvaliteta, ne onih koji se hvale po televizijama, nego alal, ovaj profesor koji je matematičar bio, on je vrlo dobro rekao.

Da li su oni vidljivi? Pa, nismo. Pa, neki su drugi vidljivi. Oni drugi uzimaju pare. Uzmu pare i odu. Ovi drugi rade i nevidljivi su, ali u ovom modelnom sistemu, i profesor je vidljiv prema rezultatima i studenti, garantuje mu zaposlenje, budućnost i napredovanje čak, dokle god hoće, doktora nauka, i čitavog života.

Dakle, to je suština, i nije problem, uopšte. Mislim da se mi potpuno razumemo. Ovo je situacija gde učimo svi, svi gde ćemo učiti. Ne možemo sada sa student uči, a profesor ne uči.

Ja vodim studente svoje i moj student zna kapitalu da čita. Da li svi znaju to? Pa, procenite, neka kolege profesori procene da li im znaju na svim fakultetima tako. A, neki se sprdaju kada to kažem, ili uncijalu, pismo srednjovekovno. Pa, koliko to istoričara zna da čita, humanistiku, koliko? A, ima ih koji to znaju, ali ne svi, ne svi.

Ja sam sretan što sam vaspitao svoje studente, tamo gde su me prozvali, baš u Prištini, odnosno Kosovskoj Mitrovici, koji znaju o čemu ja govorim. I oni su već vanredni i redovni profesori. I ostavio sam ih iza sebe. Pitam moje kritičare, dakle, ne oni koji provode kritiku, ne kritizerstvo, koliko su oni iza sebe ostavili? E, to je suština profesora, to je suština profesora, kadrovi. A, vi znate, i neki su bliski vašoj, ne bliski, nego stranci. Ja sam imao i iz vaše stranke studenta vrhunskih kvaliteta, vrhunskih.

(Vjerica Radeta: Pa, i ti si bio profesor iz naše stranke.)

Nije to sporno.

Danas jedan od studenata je profesor na jednom fakultetu. Vi to dobro znate, koji je vrlo uspešan. I danas, hajde, evo otvoreno da kažem, u Republici Srpskoj dva moja studenta, vrlo malo ih ima koji znaju ovo da čitaju. Da li će oni dalje nastaviti, to od njihove aktivnosti zavisi i od mene, dok sam živ, da pomognem, ako sam profesor. Ali, vrlo teško. Vi ste pametan čovek, lepo ste rekli, teško je biti učitelj, ali najteže biti. Hvala.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine ministre Šarčeviću, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, mi danas imamo jedan veoma važan Predlog zakona, izmene i dopune Zakona o patentima.

Ovo je veoma važna materija, ne samo onih koji žive od patenata, nego i za društvo u celini, pogotovo za naše društvo koje provodi ubrzani proces modernizacije, a vi gospodine ministre i vaše ministarstvo ubrzani proces modernizacije prosvete, pa i visokog obrazovanja, a onda i ovu oblast ćete vrlo dobro urediti, kao što ste i ove druge uredili.

Pošto su moje kolege vrlo kvalitetno govorile o ovom zakonu, ja ću samo dve rečenice, bit, koje ste vi već u uvodnom delu rekli. Ono što je važno ovim zakonom, regulišu se odnosi, međusobna prava i obaveze poslodavaca i zaposlenog u slučaju kada zaposleni stvori pronalazak u radnom odnosu. Ovo je ključ problema, to mi nismo imali do sada, ovaj zakon to reguliše. Gospodine ministre, stvaramo red i u ovom području, hvala vam za to. Znam da ćete biti napadnuti zbog ovoga, jer to mnoge pogađa, ali vi ste borac, istrpeli ste mnoge stvari, pa ćete i ove.

Na ovaj način, ovo je važno, zaposleni će pri stvaranju i pri pronalasku u radnom odnosu znati kakva su njegova prava i obaveze u vezi sa konkretnim pronalaskom. Do sada to nisu znali, jel tačno? Nisu znali. Poslodavac će stimulisati svoje zaposlene stvaranjem inovativnog radnog okruženja, stavljajući svoje resurse na uslugu. To je suština problema. Jel smo to do sada imali? Nismo.

Sada, poštovani gospodine ministre, juče moj govor u Narodnoj skupštini izazvao je polemike, verovatno i vaš. Meni je drago, vrlo drago da su se javili opet nepotpisana imena gospode profesora 1 od 5 miliona sa Filozofskog fakulteta, čudno pa nemaju ime i prezime, kao što ja svoje ovde stavljam na uvid ne samo srpskoj, nego evropskoj i svetskoj javnosti.

Što se tiče govora mržnje, svi oni koji me znaju, profesori, studenti, kolege, obični građani pod navodnicima, komšije, to nije u mom dometu i ja političke protivnike nikad nisam u životu mrzeo. To ne može jedan prosvetni radnik, ali ću biti vrlo, vrlo oštar političkim protivnicima koji ruše ovu zemlju. Ja ću ponoviti neke stvari od juče i pozivam gospodu bez potpisa da kažu da li je tačno ili ne, neka dođu ovde, ko god hoće da sučelimo stavove.

E, sada, što se tiče danas što je gospodin Rističević govorio o prof. dr Danici Popović. Ja neću govoriti, vi ste rekli vrlo kvalifikovano i tačno je ono što je gospodin Rističević rekao, proces je još u toku, videćemo.

Šta bi bilo gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, da sam ja to napravio svom studentu kao pedagog? Pojeli bi me, ovi što šetaju, ali to nikada neću, borim se za svakog studenta kao pedagog, borim se i za njih nesretnike kojih nema ovde.

E, sada pošto je proces, neću da komentarišem i jedino ovo, pošto sam danas pročitao portal „N1 CIA“. Profesorka Danica Popović nije napravila autor tog udžbenika, nego profesor iz Italije. Ona je prevodilac dela tog udžbenika. Šta bi bili vi koji meni prigovarate za nauku, gospodo profesori bez imena i prezimena, da sam ja to napravio u svom udžbeniku, koji vi nikada citirati nećete? Ali, citiraju zemlje u okruženju i neke zemlje EU.

Pođimo sada redom. Sada pitam gospodu profesore, da li je tačno ili ne, neću ponavljati jučerašnju diskusiju, mislim da sam vrlo afirmativno govorio o Beogradskom univerzitetu i doprinosu evropskoj i svetskoj nauci i fakultetima, ali za pojedine ličnosti hoću ponoviti da ih pitam, neka kažu naučnoj političkoj javnosti da li je tačno, da se razumemo ono što ste vi rekli. Gospodo profesori, hoćete se baviti politikom? U političke stranke, nema politike na univerzitetu. Šta bi bilo da sam ja na svom fakultetu rekao - SNS? Pojeli bi me, bre, ali ne možete bre. Imam veće snage nego vi da se borim. Niste mogli ni kada sam išao braniti državu u Hag, nećete ni sada to moći.

Idemo dalje. Samo da kažem, pošto brane prof. dr po treći put docenta Jovu Bakića, postao je vanredni profesor, znate kada? Kada je rekao da ćemo plivati po Savi i Dunavu. Dobio nagradu. E, pođimo redom.

Pitam ih – da li je tačno, verovali ili ne, ali je istina još jedanput, neka kaže, neka izađe da li je tačno da je studentu masterantu dao na Filozofskom fakultetu u Beogradu temu, pitam ga, neka izađe i neka kaže – uloga Pinka i Hepija u stvaranju i reprodukovanju kulta vođe i analiza sadržaja gostovanja Aleksandra Vučića u emisijama „Teška reč“ i „Ćirilica“, završen citat.

Pitam, gospodina Bakića i njegove sledbenike – je li ovo mešanje politike u nastavu? Pitam ga, neka odgovori javno, to je broj jedan.

To je isto, ponoviću ponovo, kada bi dao ja svom studentu temu – uloga Filozofskog fakulteta u Beogradu u stvaranju i reprodukovanju kulta neznanja, intelektualnog prostakluka i diletantizma, slučaj po treći put docent Jovo Bakić. Meni zamerate kada ovo kažem, a ne zamerate kolegi da se meša u politiku. Ja to na svom fakultetu ne radim, niti sam to ikada radio, znaju kolege profesori koji sa mnom rade.

Ali, gospodo, šta rade nevladine organizacije? Šta radite kolege profesori, vi drugi, što ga ne ukorite? Koja je sociološke izvore preporučio masterantu, neka mi kažu kolege? Koje istorijske izvore? Koje je koristio? Evo, baš bi voleo da kaže koje je koristio.

Doktor Jovo Bakić, po treći put docent, interesantno da je po treći put docent, dana 17. januara 2014. godine, pazite, 2014. godine je izjavio, citiram: „Aleksandar Vučić je izmećar Angele Merkel“, završen citat. Pa, meni prigovarate kada ja, shodno tome, kažem šta je Jovo Bakić, a ne prigovarate šta je on predsedniku države rekao. Sram vas bilo gospodo profesori.

Ja znam šta ćete vi meni odgovoriti, izmećar nije ono što vi mislite, poslušnik, a nije ni govnar ono što vi mislite, čovek zaljubljen u sebe kao što je Jovo Bakić. Pogledajte rečnik, ako se već igramo nauke, onda ćemo se igrati. To je isto kao da sam ja rekao – doktor po treći put docent Jovo Bakić je najobičniji govnar Bila Klintona, Dragana Đilasa i Vuka Jeremića. Meni prigovarate govor mržnje, a ne njemu. Koja on prava ima bolja nego što ja imam? On se bavio politikom, bio je u četiri političke stranke, najurili su ga. On je pun mržnje, pa pogledajte ga šta radi.

Idemo dalje. Pitam ga, da li je tačno ili ne, ovo. Da li je tačno da dr Jovo Bakić, po treći put docent, izjavio juna 2019. godine, misli da za vreme letnjih praznika niko ne pazi šta on radi, pa neće bre, on mora sa mnom i kolegama iz SNS i gospoda, takmiče u radu, redu i disciplini i u naučnim radovima, tek ćemo doći na to.

On je tada pozivao na upad u RTS dugim cevima. Je li tačno ili ne? Pitam vas gospodo, „jedan od pet miliona“, citiram, pazite, da su imali duge cevi, pa ako upadnete tamo, šta ćete bez dugih cevi? Idete lepo tamo, a onda vašem kolegi uperite dugu cev u glavu i kažete – čitaj pripremljen tekst, upravo smo preuzeli vlast, inače ako nemate duge cevi, a upali ste u RTS, ništa niste uradili ako niste vodeće političare povezali, završen citat 13. juna, njihov list objavio 2019. godine.

Gospodo iz „jedan od pet miliona“, je li tačno ili ne ovo, profesori koji me prozivate, je li tačno ili ne, dođite bre ovde, izađite pa recite je li tačno, je li ja govorim istinu, jel ja blatim nekog ili dr Jovo Bakić blati nekog?

Po treći put docent, Jovo Bakić preti silom. Pa kaže, citat: „Bez sile ova vlast neće otići, neće zato što je mafijaška“, završen citat, njihov list 13. juna 2019. godine. Da li je tačno gospodine Bakiću da ste to rekli vi koji stojite, samo vas trojica ima iza njega, ja znam koji su to? O nauci ćemo posebno.

Po treći put docent, dr Jovo Bakić je 13. juna 2019. godine izjavio da je srpski parlament štala, a poslanici ono što stoji u štali. On kaže, citat: „Od parlamenta napravili su štalu, ne od parlamenta, od ove ustanove napravili su štalu, kaže, to je štala, nisu to poslanici. Njihov intelektualni nivo ravan je nuli“, završen citat i dodaje – ja bi voleo da ih jurimo ulicama, završen citat. Kada je neko to rekao iz SNS? Je li to ikad iko rekao? Recite mi, gospodo, „jedan od pet miliona“ profesori koji se bavite, tobože bavite politikom?

Po treći put docent, Jovo Bakić svakodnevno, bez imalo srama, bez stida blati predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića. Tako je 19. marta 2019. godine izneo gnusne laži, citiram: „Vučić ima prijatelje koji trguju drogom i on njima namešta državne poslove“. Sram da ga bilo, je li to ikad Haradinaju rekao koji je to radio? Dabome da nije. Je li to ikada Tačiju rekao? Dabome da nije.

Doktor po treći put docent, Jovo Bakić svakodnevno ponižava žene. Pogledajte, drage gospođe Srbije, on je 30. marta 2018. godine rekao, citiram: „Problem sa kojima se susreću sindikati jeste feminizacija“, završen citat. Je li to profesor univerziteta? Je li to govor mržnje? Je li ja govorim ili on to govori?

Idemo dalje. Doktor po treći put, docent Jovo Bakić je pozivao oružanom silom, na oružanu silu i prolivanje krvi. On je rekao, citiram: „Oružana sila je jedini način smene vlasti, a ključno je pitanje da bude što manje krvi“, završen citat, njihov list 18. jula, gospodnje, 2019. godine. Poštovani građani Srbije, pa on je to radio i 2000. godine, tako je došao na fakultet, tako su i došli na vlast, jer nisu dobili izbore, jer drugog kruga izbora nije ni bilo i to je najveći udarac parlamentarizma, jedan od dva najveća udarca u novijoj istoriji Srbije.

Idemo dalje. Doktor, po treći put, docent Jovo Bakić je, jedan od učesnika protesta, pozivao sve ulične saborce da okupiraju zgradu RTS-a dugim cevima. Zamislite, šta kaže u "Utisku nedelje", citiram: "Pobeda opozicije će biti kada predstavnici vlasti budu plivali po Dunavu i Savi", završen citat. Ko poziva na mržnju i ubistva? Pa, zna li on ko je plivao po Dunavu i Savi? Košare pune dečjih glava, na kojima je pisalo „Putuj za Jovanovu pijacu u Beogradu“. Sram da te bilo, Jovo Bakiću. Seti se, Jovo Bakiću, Stojana Novakovića divnog, seti se Radovana Samardžića divnog, istoričara, patriote, i mnogih drugih, Milana Budimira, koji su radili na tom uglednom fakultetu.

Pođimo dalje, DOS je organizovao i Gorana Markovića, u narodu zvanog "bumbar", verovali ili ne, a on je 4. jula 2019. godine rekao da je Aleksandar Vučić, citiram: "primitivna ličnost, a rulja je njegovo prirodno okruženje", završen citat. Sram vas bilo, profesore. Jesam sam ja rekao vama ikada da ste rulje? Ali ću vam uvek citirati ono što radite protiv institucija sistema u ovoj državi.

Taj isti Goran Marković, zvani "bumbar", je 30. avgusta 2019. godine rekao: "Naša vlast je teroristička, a izbore organizuje grupa bandita", završen citat. Ko širi govor mržnje? Ko koga naziva teroristom? Jesam li ja, Gorane Markoviću, terorista? Gorane Markoviću, jeste li to ikada rekli Tačiju? Jeste li to ikada rekli Haradinaju? Jeste li to ikada rekli Franji Tuđmanu, koji je proterao 500.000 Srba iz Hrvatske? Dabome da niste.

Idemo dalje. Preporučujem takozvanom redatelju, tačno se potpisuje tako, da sve izgovorene gadosti o Aleksandru Vučiću i SNS sakupi, uokviri i postavi na zid svoje dnevne sobe i da se svakodnevno podseća na svoj najviši umetnički domet i visoki stepen svoje lične kulture. Gospodo, ovako ćemo bitke voditi, autentičnim dokumentima. Nek kažu da nije ovo istina. Svako jutro kada se probudi, ustane, umije, neka pogleda u ogledalo, videće jednog nabubrelog bumbara, punog mržnje prema Srbima i predsedniku Vučiću, koja se taloži u njemu zadnjih 20 godina. Bojim se, poštovani građani i kolege profesori, kada spozna da je Aleksandar Vučić i njegov predsednik, a tvrdi da nije, što ja nikada nisam rekao da moj predsednik nije bio Boris Tadić, da će mržnja u njemu da eksplodira i njega samog da uništi. Neka mu je Bog na pomoći.

Profesor doktor Rada Trajković koju brane danas, prof. doktor Rada Trajković, i oni meni kažu da ja lažem, ona laže. Da li je tačno da je prof. doktor Rada Trajković lagala da je Republika Srpska ubacila grupu ljudi kako bi vršili pritisak na Srbe na Kosovu i Metohiji da glasaju za Srpsku listu? To je izjavila 7. septembra 2019. godine. Da li je tačno ili ne, vi koji je branite, jel to ikada Tačiju rekla? Dabome da nije.

Idemo dalje. Pazite, profesor univerziteta kaže, citiram: "Najveće zlo što nas je snašlo je od srpske države, sopstvenog predsednika i Srba", završen citat. Jel tačno, gospodo "Jedan od pet miliona" i gospođo Trajković, da ste to izgovorili? Može da vas stid bude. To nijedan profesor u istoriji univerziteta nije izgovorio, dakle, svojoj vlastitoj državi i svom vlastitom narodu. Dakle, ona Srbima na Kosovu i Metohiji kaže: "Nisu krivi šiptarski teroristi, nego Srbija". Neverovatno da to profesor univerziteta govori.

Zašto se ona zalaže otvoreno za ukidanje predloga za kompromisno rešenje po pitanju Kosova i Metohije između Beograda i Prištine? Znate zbog čega, poštovani građani? Pa ona je totalno za nezavisno Kosovo, pa vidite njene izjave. Jel tako, gospodo univerzitetski profesori? Dabome da jeste. Profesor doktor Rada Trajković zalaže se da čitavo Kosovo i Metohija bude šiptarska država. Optužila je predsednika države za paljenje američke ambasade. Nikada, nikada u istoriji Srbije laži nisu tako izrečene kao što je ona izrekla, pa makar bilo u žaru političke borbe. Jel tako, gospodo "Jedan od pet miliona", ili nije? Nije poverovala Srbima kada su govorili o "žutoj kući" i trgovini drogom i otetim Srbima. Je li tačno da nije nikad o tome govorila? Nikada nije brinula što su šiptarske vlasti držale u zatvoru Olivera Ivanovića. Jel se ikada oglasila? Šta vam to govori, poštovani građani Srbije i poštovani narodni poslanici?

Da li je tačno da je Rada Trajković, profesor doktor, 2016. godine Kušneru, ministru ondašnjem inostranih poslova Francuske, postavila pitanje u vezi trgovine organa otetih Srba? Pitaju ga novinari je li umešan on u to, uz prisustvo Rade Trajković, neka kaže je li ili ne. Odgovorio je, citiram: "Ne verujte šta piše. Šta to znači da smo ja i Rada uzimali leševe da krademo organe?" Njoj je prijatelj Kušner bio, to mi vrlo dobro znamo, njoj je prijatelj Kušner bio. Taj Kušner je bio među 17 generala pre bombardovanja Srbije koji su se dogovorili da sve medicinske sestre i naše lekare transportuju u Albaniju i nema povratka. Hoće li da joj ja kažem datum kada se to zbilo i gde se zbilo? Sram da je bude!

Idemo dalje. Šta je izgovorila Rada Trajković za naše "Kobre"? Nazivala je najpogrdnijim rečima, citiram: "Ono ispred Predsedništva Srbije su samo neke cicke koje prave budalu od sebe zarad diktatora u silasku", završen citat, 19. avgusta 2019. godine.

E, moja profesorko draga, setite se Stojana Novakovića, setite se Radovana Samardžića, divnog profesora i patriote, setite se sedam profesora Beogradskog univerziteta koji su dali živote u Prvom svetskom ratu, 35% studenata je išlo u Prvi svetski rat. A znate zbog čega, gospodo profesori, vi koji mene kritikujete za nauku, a trebali bi to znati? Zato što su gajili u udžbenicima ljubav prema svom narodu i otadžbini i zato smo dobili Prvi svetski rat. Godine 1903. već idemo učiti da su Srbi nastali od Slovena, do tada je bilo obrnuto i do tada se govorilo da postoji jedan narod srpski sa tri vere. O tom potom, to oni vrlo dobro znaju.

Pripadnice "Kobri" su 17. avgusta gospodnje 2019. godine samo radile svoj posao. Ponavljam, gospođa Rada Trajković ima kćerku, a nije mislila o njoj kada je vređala pripadnice "Kobri". Kako bi se osećala prof. dr Rada Trajković da njenu kćerku neko nazove "cicka", dok radi samo svoj posao? Evo, neka odgovori na to. A Rada Trajković nikada, nikada nije uvredila pripadnike šiptarske policije. Je li tako, gospodo "Jedan od pet miliona"? Citirajte mi jedan podatak da li je tačno ili ne.

E sad idemo dalje. Meni su prigovorili za naučne radove. Vrlo mi je teško o sebi govoriti, nikada to u životu nisam, govore oni koji me znaju. Ali, gospodo, u Enciklopediji Jugoslavije, 1986. godine, svezak IV, prvi put govorim u životu svom, moja knjiga za jednu delatnost stoji. A vaša, gospodo, da sam vam to rekao nazad 25 godina, ne bih živ ostao. Uništavali ste sve što je vredelo ovoj državi.

Profesori dragi i profesorko Stojanović, ja vas zaista molim da postupate kao pravi istoričari. Danas su "Večernje novosti" objavile o Povelji bana Kulina. Gde ste, gospodo profesori, da branite tu povelju? Pa kako ćete braniti kad ne znate latinski jezik, jedan veliki deo? Znate li latinsku paleografiju? Dabome da ne znate. Znate li beneventanu čitati? Ne znate, većina. Znate li uncijalu, semiuncijalu, znate li vizigotku? Pa ne znate, bre, kad govorite o nauci. A u mom udžbeniku stoji čija je to povelja, na ćirilskom, ali i na latinskom, doduše, iz 13. veka. Pa to i Hrvati govore da je istina.

Tako je na primer objavio jedan Srbin, a katolik, Tadija Smičiklas, „Codec diplomaticus regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae“, knjiga broj 2. 1904. godine na 237. strani pisana kaže – ćirilskim pismom, a zamislite šta profesor iz Hrvatske kaže, najveći diplomatičar, ne, diplomata, nego diplomatičar, to je nauka o poveljama, kaže – nema sačuvana niti jedna falsifikovana ćirilska povelja, završen citat, prof. dr Stjepan Antoljak, pomoćne istorijske nauke. Da li vi to znate gospodo profesori? A ne branite danas povelju tu ćirilsku. Gde vam je patriotizam, gde je znanje, gde je nauka?

Dalje, da o sebi ne govorim, samo da vas obavestim. Vi nemate udžbenike iz svog predmeta, recite, koliko vas ima iz istorije, a sad vam saopštavam, po mom udžbeniku se radi u četiri zemlje, čak i u EU, nikad to nisam saopštio. Vi to nikada nećete citirati ni ovu povelju. Ta mržnja koju gajite, koju ja gledam između sebe 20 godina, uništiće nas.

Tako, poštovani ministre, i ova gospođa Danica Popović uništava Jakšića sa prosekom 10. Da li je ona propagirala nekome demokratiju? Pa, kad bih ja ono rekao svom studentu, gde bi mi kraj bio? Pa, tu si gospođo Popović i da student ima pravo na mišljenje, a tvoje je da mu skreneš pažnju, a može on ostati do kraja po svom mišljenju. To je rešeno čak i u komunističkom uređenju, a kamoli sada, a onom što ona blati, gospodine ministre, vlast, vas, predsednika države, neka sakupi u svoje naučne radove i neka se podseti na nivo naučne kulture. O tom potom.

Što se tiče liste Tompson, tačno je da ima dva rada. To je više gospodine ministre, nego 27 profesora jednog fakulteta svih istoričara. Ja sam srećan što sam svojoj zemlji pridoneo malo na toj listi, da je svaki profesor po dva, bili bi prvaci. Tačno je profesor matematičar dobro rekao – mnogi radimo i crnčimo, pare su dizali drugi, nema više džabe para, moraćete gospodo, ne projekte pisati, nego radove objavljivati i ne ja tebi, ti meni sistemom, nego će svet i Evropa proceniti.

Prekjuče su dvojica na RTS došli, pa ono je sramota. Učenici osnovne škole znali su odgovoriti, novinara je stid bilo. O kojoj oni nauci govore, ovi što stoje, što ime i prezime neće da kažu? O kojoj nauci govore? Znam ja šta njih boli u mom udžbeniku, oni to nikada neće napisati, jer ne znaju što je heraldika, ne znaju šta je svragistika, šta je latinska paleografija, šta je slavenska paleografija, masu ih ne zna. Šta je beneventana? Ne znaju to. Boli ih gospodine ministre posveta, jer sam posvetio haškim zatvorenicima, srpskim mučenicima sa slikama i nikada se neću stideti toga.

Srećan što mi ovi koji ne vole državu daju snage da sam jači od njih 100 puta, da istražujem još dublje za interese svog naroda i svoje države i nema te sile koja će me kupiti. Da sam ja nečija ulizica, vi koji me znate, vrlo dobro znate, oni su ulizica Bilu Klintonu, inostranom elementu, nisam se ja sastajao u čačanskoj kafani za rušenje predsednika države i Kosova i Metohije, nego oni. O kojoj oni nauci, Jovo Bakić govori? Pa, mene je stid da moji studenti tamo idu kod njega. To je mrzitelj svega što stoji, ili Goran Marković 20 godina protiv Srba govori iz Srbije.

Poštovani ministre, ja ću završiti jednim citatom Nikole Tesle. Prvog i 2. juna, gospodnje 1892. godine prilikom drugog dana posete Beogradu rekao je studentima, citiram – ja sam, kao što znate i vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim, to isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu srpstva u svetu. Završen citat.

Gospodo profesori, to treba da radite. Po mom se udžbeniku radi u susednim zemljama, čak u zemljama u koje ne smem da dođem, a vi sakrivate to od studenata. Nema nauke tako. Ja hoću da se takmičim sa vama. U politici, u političke stanke, u nauci, u naučne časopise. E, ali, mudri Teodorović, akademik, bajni pobegulja, ne nego glavoters. Zašto glavotres? Videli ste, jer kad spomenete predsednika države, od mržnje, pa ja to ne radim, nego on to radi, taj mudri Teodorović, negde oko četiri, pet stranaka je promenio i sad ga niko neće. Zamislite da on vodi Odbor za obrazovanje, kakav je on pedagog, a bio na toj tribini, a nije reagovao. Da li mu je to demokratija onu koju je doneo iz Amerike, a pobegao kada je bombardovanje naša zemlja. Pobegao si Dušane Todoroviću u Ameriku, završio svoj posao i vratio se, a mi smo branili ovu zemlju. Da li je to Nikola Tesla radio tako? Da li sam ja mogao pobeći iz ove zemlje, a ne ići na Prištinski univerzitet i nikada nisam zakasnio na nastavu, neka kažu dekani. Da li sam ovde zakasnio? Vi morate doći ovde i voditi bitku sa nama, gospodo opozicioni u radu, u redu, disciplini i ljubavi prema studentima i prema našoj deci. Cilj je ne da uništavate, kao što radite, nego da pomognete, izvučete svakog studenta i da mu otvorite vidike.

Šta radi ona profesorka koja 400 drži iz jednog predmeta i pusti samo jednog, ko je ona, bre? Da li to radi pedagog? To može svaki uličar.

Evo, poštovani narodni poslanici, toliko sam dobio snage i energije danas kad mogu ovim iz „Jedan od pet miliona“, da odgovorim samo delimično, ali imam toga još, ali ipak neću, ostaviću nešto i za drugi put. Neka pročitaju ono što sam juče rekao i završiću sa ovim, naučiti dete broj, složiti slova u reč, čitati i pisati, brisati, razumeti, znati, samo je mali deo onoga što učitelj zaista jeste, gospodine Bakiću, gospođo Stojanović.

Kolega sa mog fakulteta, koji ideš, bunu dižeš dole, gospodine Olivere Toškoviću, namerno ne kažem ono što učitelj radi, jer biti učitelj nije posao, biti učitelj je voleti, biti učitelj je osećati, biti učitelj je umeti, biti učitelj je jednostavno biti, a vi to niste, gospodo. Hvala vam.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Milićeviću, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, predsednik Republike države, gospodin Aleksandar Vučić i ova aktuelna Vlada Republike Srbije, Ministarstvo prosvete, gospodine ministre Republike Srbije na čijem ste vi čelu je u okviru projekta "Obrazovanje za 21. vek" postavila zadatak, pored ostalog i uređenje dualnog obrazovanja.

Samo radi nevernih Toma, u navodnike, ovih kojih nema nasuprot nas, jer su tvrdili da dualno obrazovanje u srednjem obrazovanju neće uspeti, samo jedan podatak, 7.400 učenika, ovo radi građana Srbije i narodnih poslanika je već u procesu zaživelo.

Gospodo narodni poslanici, sada važeći Zakon o visokom obrazovanju omogućuje institucionalizaciju saradnje između privrede, s jedne strane, i visokoškolskih ustanova, s druge strane, ono što bi naši filozofi rekli – između sveta rada i sveta učenja.

Ovaj važeći zakon pružio je zakonski osnov da se unapredi saradnja između privrede i visokoškolskih ustanova, to posebno nekoliko člana važećeg zakona, pored ostalih i član 39, 60, 96. i drugi, da ih ne nabrajam. Međutim ovaj važeći zakon omogućava studiranje uz rad. Molim vas, ne mešajmo studiranje u rad sa modelom dualnog obrazovanja. Ovo radi građana Republike Srbije i radi kolega profesora.

Međutim, ono što je jako važno, a to je kod dualnog modela studiranja praktična obuka, rad ili praksa kod poslodavca sastavni su deo studijskog programa. To kolege profesori na univerzitetima vrlo dobro znaju, što podrazumeva studiranje na dve različite lokacije, ovo je vrlo važno, na visokoškolskoj ustanovi, s jedne strane, i kompanije, odnosno preduzeća, s druge strane.

Studiranje uz rad podrazumeva tri grupe učesnika - studenata, visokoškolskih ustanova i poslodavaca. Nama je vrlo važno da definišemo cilj koji je Ministarstvo prosvete vrlo dobro definisalo. Kada nas pitaju roditelji koji je cilj ovog Zakona o dualnom obrazovanju ili dualnog obrazovanja, osnovni cilj dualnog obrazovanja je premošćavanje jaza između teorijskih i praktičnih znanja, ali i brzog prilagođavanja promenama u globaliziranoj ekonomiji. To je jako važno. Još je Lenjin govorio da nema teorije bez prakse, ni prakse bez teorije.

Ko će imati koristi od dualnog obrazovanja? Voleo bih, pošto nas naši politički protivnici gledaju negde od kuće ili iz kancelarija, da im kažemo, to su stalno negirali, da neće imati roditelji koristi, ni đaci, odnosno studenti. Prvo, visokoškolske ustanove. Zašto? Pa, dobiće atraktivnije i savremene studijske programe. To svaki fakultet vrlo dobro zna i to je Ministarstvo prosvete izvanredno stavilo u ovom zakonu. Drugo, ko sledeći? Poslodavci. Zašto poslodavci? Zato što uspostavljaju blisku saradnju između fakulteta, odnosno univerziteta i instituta sa poslodavcima.

Studenti, ovo je vrlo važno. Ja se posebno studentima obraćam, jer dualnim studiranjem povećavaju svoje kompetencije. To je vrlo važno. Dobijaju jače kompetencije. Tu je problem zaposlenost, lakšu konkurentnost na tržištu itd.Privredna komora koja vodi registre ugovora, država, Republika Srbija. Zašto? Jer će dualno obrazovanje pridoneti procesu ubrzane modernizacije Republike Srbije koju provodi ova Vlada, gospodine ministre, u kojoj ste vi ministar prosvete, najveći deo poslanika u ovom visokom Domu, najveći broj građana Republike Srbije, a motor ubrzane modernizacije Republike Srbije je naš gospodin predsednik Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić.

Šesto, roditelji. Roditelji će imati koristi jer će ih osloboditi troškova studiranja i to u vrlo značajnom iznosu.

Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je tačka gde moramo progovoriti o stanju u visokom obrazovanju do dolaska SNS na vlast i posle dolaska SNS. Nama su sve do dolaska na vlast dosovske kamarile tj. ovih iz Saveza za Srbiju koji šetaju ulicama, uličnih cirkusanata, fakulteti, odnosno univerziteti bili visoki, neprocenjivi i dragoceni hram znanja naučnih ostvarenja, kulturnog dometa i pedagoška laboratorija za proizvodnju kadrova koji su bili nosioci celokupnog napretka društva i ušli u svetsku i evropsku baštinu civilizacijskih dometa. To vi, gospodo profesori stari, vrlo dobro znate, a to je i naša istorija pedagogije već obradila.

Jedna dublja analiza, gospodine ministre, istraživanja bi mogla i trebala prezentovati našoj, a i svetskoj javnosti generacije velikana za katedrom naših visokoškolskih ustanova i generacije studenata među kojima je nebrojeno uspešnih vrhunskih naučnih, kulturnih i pedagoških poslanika, stvaralaca, vizionara, reformatora, rodoljubivih intelektualaca, narodnih boraca i humanista.

Zapitajmo se, gospodo narodni poslanici, profesori univerziteta koliko su naši fakulteti obogatili svetsku, evropsku, balkansku riznicu umotvorenjem najvišeg ranga. Zapitajmo se i naći ćemo vrlo dobar odgovor do dolaska DOS-a na vlast. To je bilo tako sve do dolaska na vlast dosovske bulamente, a onda je dosovska bulamenta visokoškolsko obrazovanje, kao i privredu i državu pljačkaškom privatizacijom dovela na najniži rang u istoriji Srbije.

Univerzitetsko obrazovanje, niti univerzitetska pedagogija nije bila zanimljiva za dosovske krojače srpskog društva. Sve manja i slabija je bila naučno-istraživačka delatnost za vreme njihovog režima.

Vodili su kampanju nicanja privatnih akademskih ustanova, ali bez akreditacije. Da me krivo ne shvatite, ja nisam protiv. Dapače, jesam za privatne ustanove, ali sa akreditacijom. To je maksimalno ugrozilo kvalitet studija. Mi tada, za vreme bivšeg režima, nismo bili na tragu univerziteta budućnosti. Gospodine ministre, vi to vrlo dobro znate, pošto ste to vrlo dobro iskusili, jer je dosovska vlast žmurila nad krizom i degradirala univerzitetsko obrazovanje, udaljavajući se od progresivnog nasleđa temelja izvorne funkcije univerziteta. Evo, to su oni uništili.

Dakle, DOS nam je na fakultete doveo najlošiji kadar u istoriji fakulteta i univerziteta, najčešće bez naučnih referenci i adekvatnih uslova. Eto to nam je bivši režim dostavio.

Obrazovanje i nauka bili su opljačkani, kao i država. Zamislite, ministar nauke Božidar Đelić? Gde li je sada, majko Božija? Oštetio je Ministarstvo nauke samo za deset miliona, plus onih iz Meridijan banke. To zna bivši ministar Jovanović vrlo dobro, strpao je u džep i, što bi naš narod rekao, zdimio u inostranstvo.

Nema reforme obrazovanja bez kadrova, ministar to dobro zna i dobro radi sada. Da li možete, poštovani građani Republike Srbije, zamisliti da na fakultetu radi dr po treći put docent Jovo Bakić? On je jedan od učesnika protesta po ulicama gradova Republike Srbije. Videli ste, on je pun mržnje prema političkim protivnicima, iako on nije ni u jednoj političkoj stranci, ali jeste sada. Nastupa ispred Saveza za Srbiju. Pun je mržnje prema predsedniku Republike Aleksandru Vučiću, nazivajući ga rečima koje ne dolikuju jednom intelektualcu i profesoru koji su pre njega bili na ovom uglednom beogradskom fakultetu i univerzitetu.

Po treći put docent dr Jovo Bakić je, verovali ili ne ali je istina, dao studentu, masterantu na Filozofskom fakultetu u Beogradu temu, citiram - Uloga „Pinka“ i „Hepija“ u stvaranju i reprodukovanju kulta vođe i analiza sadržaja gostovanja Aleksandra Vučića u emisijama „Teška reč“ i „Ćirilica“, završen citat. To je isto kao da sam ja dao svom studentu temu: „Uloga Filozofskog fakulteta u Beogradu u stvaranju i reprodukovanju kulta neznanja, intelektualnog prostakluka, diletantizma, slučaj po treći put docent dr Jovo Bakić“.

Pitam kolege profesore, sociologe, istoričare društvenih nauka, ali i prirodnih, je li ova tema koju je dao svom masterantu, mešanje politike u nastavu, i drugo, ko je dotični profesor sociološke, odnosno naučne izvore preporučio ovom studentu? To niko ne bi dao ni za seminarski rad uopšte za temu.

Doktor po treći put docent Jovo Bakić je dana 17.1.2014. godine izjavio, citiram – Aleksandar Vučić je izmećar Angele Merkel. Završen citat. To je isto kao da sam ja rekao - doktor po treći docent Jovo Bakić je najobičniji govnar Bila Klintona, Dragana Đilasa i Vuka Jeremića.

Doktor po treći put docent izjavio je juna 2019. godine i pozvao na upad u RTS dugim cevima. Citiram: „Pazite, da su imali duge cevi, pa ako uperite tamo, što ćete bez dugih cevi? Idete tamo i onda vašem kolegi uperite dugu cev u glavu i kažete – čitaj pripremljeni tekst, upravo smo preuzeli vlast. Inače, ako nemate duge cevi, a upali ste u RTS, ništa niste uradili ako niste vodeće političare povezali.“ Završen citat, 13.6.2019. godine.

Da li možete verovati, poštovani građani, da ovaj kolega radi na fakultetu, i to na uglednom Filozofskom fakultetu, koji ima tradiciju izuzetno bogatu u stručnom, naučnom, pa i čak i rodoljubivu tradiciju?

Doktor po treći put docent Jovo Bakić, preti silom, pa kaže – citiram, bez sile ova vlast neće otići, neće zato što je mafijaška. Završen citat 13.6.2019. godine. Meni reći da sam mafijaš, kolegama? Stid da vas je, doktore docente po treći put, Bakiću. Dobili ste vanrednu profesuru čim ste rekli i zapretili uličnim nemirima. Izabrali ste se za docenta, vaše kolege ovog meseca, za tri meseca ste postali vanredni profesor, kada ste išli pljuvati po državnim organima i po državi Srbiji i građanima Republike Srbije.

Doktor po treći put docent Jovo Bakić je 13. juna gospodnje 2019. godine izjavio da je srpski parlament štala, a poslanici ono što stoji u štali. On kaže, citiram: „Od parlamenta napravili su štalu, to je štala, nisu to poslanici. Njihov intelektualni nivo je ravan nuli. Ja bih voleo da ih jurim po ulicama.“ Završen citat.

Gospodine Bakiću, nije nivo ovih poslanika da vas jurimo po ulicama. Nama je nivo rad, red, disciplina, političko takmičenje u ovom visokom domu, ideja znanja i odgovornosti.

Doktor po treći put docent Jovo Bakić svakodnevno, bez imalo srama i stida blati predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića. Tako je 19.3.2019. godine izjavio gnusne laži. Citiram – da predsednik Vučić ima prijatelje koji trguju drogom, a on njima namešta državne poslove. Završen citat.

Sram vas bilo, gospodine Bakiću, bez dokaza, bez ičega blatite predsednika svoje države.

Doktor po treći put docent Jovo Bakić svakodnevno ponižava žene. On je 30. marta gospodnje 2008. godine rekao, citiram: „Problem sa kojim se susreću sindikati jesu feminizacija sindikata“. Alal mu vera.

Doktor po treći put docent Jovo Bakić je pozvao oružanu silu i prolivanje krvi na ulicama. On je rekao, citiram – oružana sila je jedini način smena vlasti, a ključno pitanje je da bude što manje krvi. Završen citat.

Ovo ostaje bez komentara.

Doktor po treći put docent Jovo Bakić jedan je od učesnika protesta. Pozvao je sve ulične saborce da okupiraju zgradu RTS-a dugim cevima. Ovaj put je otišao dalje u „Utisku nedelje“, rekavši, citiram – pobeda opozicije će biti kada predstavnici Vlade i vlasti budu plivali po Dunavu i Savi. Završen citat.

Ovo su tražili i radili samo ustaše za vreme NDH. Po Savi su plutale korpe pune dečijih glava i na njima je pisalo, na košari – pravo za Jovanovu pijacu u Beograd. Verovatno je to pročitao, pa bi tako i on političke protivnike i ove na vlasti.

Na tribini je rekao, citiram – pobeda bi bila kada bi ih videli kako plivaju po Savi i Dunavu. Na toj tribini bio je Dragan Đilas, zvani Điki mafija, doktor Zoran Lutovac, zvani zalutovac. Videli ste da je u politiku zalutao. Nisu se ogradili od njegovih brutalnih laži. Šta ćute nevladine organizacije, gospodo narodni poslanici? Šta ćute nevladine organizacije?

Dakle, DOS je angažovao nekog Gorana Markovića, u narodu zvani bumbar, za profesora univerziteta. Sada ćete videti, poštovani građani, ko je profesor univerziteta. On je 4. jula gospodnje 2019. godine rekao da je Aleksandar Vučić, citiram, primitivna ličnost, a rulja je njegovo prirodno okruženje. Završen citat. Bez srama i bez stida.

Goran Marković, zvani bumbar, u narodu poznatiji i kod kolega, je 30. avgusta 2019. godine rekao, citiram – naša vlast je teroristička, a izvore organizuje grupa bandita. Završen citat. Da li je Goran Marković ikad rekao da je šiptarska vlast teroristička? Dabome da nije. Je li ikada rekao da je hrvatska vlast za vreme Franje Tuđmana bilo teroristička, isterala 500 hiljada Srba iz Republike Hrvatske? Naravno da nije.

Preporučujem takozvanom reditelju, pod znake navoda, da sve izgovorene gadosti o Aleksandru Vučiću i SNS i Vladi Republike Srbije sakupi, uokviri i postavi na zid svoje dnevne sobe da se svakodnevno podseća na svoj najviši umetnički domet i visoki stepen svoje lične kulture. Svako jutro kada se probudi, ustane i umije, neka pogleda u ogledalo. Videće jednog nabubrelog bumbara, punog mržnje prema Srbima i prema predsedniku Vučiću, koja se taloži u njemu zadnjih 20-ak godina, non-stop ovakve izraze za Srbe govori.

Bojim se, dame i gospodo narodni poslanici, kada spozna da mu je Aleksandar Vučić i njegov predsednik, a tvrdi da nije, ali kad spozna, da će mržnja eksplodirati i uništiti njega samog. Bog neka mu je na pomoći.

Profesor dr Rada Trajković, univerzitetski profesor, stalno laže, dakle, ne da ne govori istinu, nego laže, lagala je da je Republika Srpska ubacila grupu ljudi na KiM kako bi vršila pritisak na Srbe da glasaju za Srpsku listu 7.9.2019. godine. Sram da je bilo.

Nadalje, prof. dr Rada Trajković izjavila je, citiram – najveće zlo što nas je snašlo je od srpske države, sopstvenog predsednika i od Srba. Završen citat. Ona kaže da Srbima na KiM nisu naneli zlo šiptarski teroristi Haradinaj, Tači i Veselji, nego vlastita država i vlastiti narod.

Da li, gospodo narodni poslanici, profesori univerziteta, možete verovati da ova profesorka predaje na medicinskom fakultetu?

Profesor dr Rada Trajković se otvoreno zalaže za ukidanje predloga za kompromisno rešenje pitanja KiM između Beograda i Prištine. Zalaže se da celokupno bude šiptarsko Kosovo. Profesor dr Rada Trajković se zalaže da čitavo KiM bude kosovsko, bez veze sa Srbijom. Optužila je predsednika države za paljenje američke ambasade.

Gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, nikada u istoriji Srbije takve laži niko nije izrekao u najvećem žaru političke borbe, kao što je prof. dr Rada Trajković.

Nije poverovala Srbima ta Rada Trajković kada su govorili o „žutoj kući“, trgovini organa otetih Srba. Sećate se, gospodo narodni poslanici, toga. Nikada se nije brinula, niti je ukorila što su šiptarske vlasti držale u zatvoru Olivera Ivanovića, ni jednu jedinu reč nije rekla. Šta vam to govori, narodni poslanici, poštovane građani, sami odgovorite.

Rada Trajković je gospodnje 2010. godine zajedno sa Kušnerom, ministrom inostranih poslova Francuske, kada mu je postavljeno pitanje u vezi trgovine organa otetih Srba – da li je umešan u to, pitali su ga novinari uz prisustvo prof. dr Rade Trajković. Odgovorio je Kušner, citiram – ne verujte sve što piše. Citiram njegove reči – šta to znači, da smo ja i Rada uzimali leševe i da krademo organe. Završen citat. To ostavljam nauci, našoj istorijskoj, da utvrdi.

Profesor dr Rada Trajković je naše „Kobre“ nazvala najpogrdnijim rečima, ono što nikada u istoriji Srbije niko nije. Citiram – ovo ispred predsedništva Srbije su samo neke „cicke“ koje prave budalu od sebe zarad diktatora silaznosti, završen citat, 9. avgusta 2019. godine, a pripadnice „Kobri“ su 17. avgusta 2019. godine samo radile svoj posao.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, prof. dr Rada Trajković ima ćerku i nije mislila o njoj kada je vređala pripadnice „Kobri“. Kako bi se osećala prof. dr Rada Trajković da njenu ćerku neko zove „cicka“ dok radi samo svoj posao?

Profesor dr Rada Trajković nikada i nikada nije uvredila pripadnike šiptarske policije, nikada i nikada nije ni jednu reč na račun Haradinaja rekla i nikada i nikada nije jednu reč na račun Tačija rekla.

Poštovani građani Kosova i Metohije, posebno se obraćam vama srpske nacionalnosti, zbijte redove, glasajte za Srpsku listu. Pozivam profesore, kolege, bivše svoje studente, građane koji me vrlo dobro znaju, pa nećete valjda za Radu Trajković, vidite gde bi vas ona dovela.

Poštovani gospodine ministre, ovo je vreme da porazgovaramo otvoreno o nekim profesorima.

Sledeća na redu jeste prof. dr Dubravka Stojanović. To je profesor na Filozofskom fakultetu ovde u Beogradu, predaje istoriju. Da li možete verovati da je ona izjavila 17. februara 2014. godine, citiram – Srbija je izgubila 700.000 stanovnika u Prvom svetskom ratu i time umanjila broj srpskih žrtava za 400.000. Završen citat. Time se svrstala u red najvećih falsifikatora broja srpskih žrtava, ne samo u Prvom svetskom ratu, nego i u Drugom svetskom ratu uz povesničara i znanstvenika dr Franju Tuđmana, akademika Stjepana Razuma, koji tvrdi da je u Jasenovcu pobijeno svega 5.000 ljudi i nije to sve, uvaženi ministre.

Uvažena prof. dr Stojanović protivi se podizanju spomenika srpskim herojima Milanu Tepiću i Gavrilu Principu i obeležavanju zločinačke akcije „Oluja“, i to nije sve, a predaje istoriju na Filozofskom fakultetu.

Uvažena profesorka je izjavila, citiram – da je Gavrilo Princip terorista, ne atentator. Završen citat. To samo piše u austrijskim i nemačkim udžbenicima.

Profesor dr Stojanović se zalaže da se, citiram – Srbija odrekne Kosova i Metohije, Republike Srpske. Završen citat. Da li možete verovati da je ovo izgovorio profesor univerziteta, a da predaje studentima.

Po Krivičnom zakonu 305. do 315. ona bi odležala u zatvoru. Koliko, poštovani profesori, sami uzmite Zakonik pa ćete videti. Za vreme Knjaza Miloša, neću da komentarišem, pogledajte, neki je moj politički protivnik rekao da je pozivan na ubistvo. Ne, zna se u to vreme šta je taj član značio, a danas bi odležala do 15 godina u zatvoru, sigurno.

Nadalje, prof. dr Stojanović je izjavila, a istoričar je, citiram – da je najveći problem Srbije što je pobedila u ratovima. Završen citat. Šta to znači, poštovani građani Srbije? Da smo trebali biti gubitnici, fašisti i ovo je vreme sad da skrenem pažnju, gospodine ministre, našim građanima. Nemojte biti neraspoloženi zbog toga što Vladu Republike Srbije nisu u Poljsku pozvali na obeležavanje početka Drugog svetskog rata. Ni vi, ni Vlada, ni predsednica Vlade, ni predsednik Republike.

Znate šta su oni obeležavali? Početak Drugog svetskog rata, a ne Dan pobede nad fašizmom. Nama i nije tamo mesto, nama je dogodine mesto, 75 godina pobede nad fašizmom u Rusiji, tamo ćemo se naći i mi i Rusija. Znate šta su oni slavili? Sami odgonetnite. Pogledajte u štampi. Početak Drugog svetskog rata. Strašna stvar.

Uvažena profesorka ne zna, ali trebala bi da zna da je pobednički i slobodarski duh srpskog naroda sastavni element srpskog nacionalnog identiteta, i to nas je održalo vekovima.

Devetnaestog sedmog 2008. godine je izjavila, citiram - da su na vlasti u Srbiji iste elite koje su napravile rat, pa je u njihovom interesu da zaborave odgovornost. Završen citat.

Nema niti jednog, gospodo narodni poslanici, ozbiljnog naučnika na zapadu, istoričara, a da ne tvrdi da su rat izazvale SAD, EU, Nemačka i Vatikan. Jedino naši domaći NATO prašinari to tvrde.

Poštovani gospodine ministre, jako je važan kadar. Rekao sam svoj stav o dualnom obrazovanju. Vi ste izvanredno učinili u reformi vaspitanja i obrazovanja. Vi vrlo dobro znate, kao iskusan čovek, da Srbija sprovodi modernizaciju zadnjih sedam, osam godina, a modernizacija vaspitanja i obrazovanja sastavni je deo modernizacije Republike Srbije koju sprovodimo mi, vaša Vlada, najveći deo građana, motor ubrzane modernizacije Srbije, naš uvaženi predsednik gospodin Vučić.

Za ovu profesorku samo da kažem da radi na fakultetu koji je u Prvom svetskom ratu dao 57 života studenata za ovu otadžbinu, neka je stid da radi u tom delu, a sedam profesora univerziteta dalo je svoje života, 35% akademske omladine izgubilo je živote u Prvom svetskom ratu.

Na kraju, koliko je važan kadar učiteljski, nastavnički, profesorki, kako hoćete, a najlepša stvar je biti učitelj u životu. Ja vam govorim kao istoričar i pedagog. Završiću ovim citatom, poštovani narodni poslanici, građani Srbije, „Naučiti dete broj, složiti slova u reč, čitati, pisati, brisati, razumeti, znati, samo je mali deo onoga što učitelj zaista jeste. Namerno ne kažem ono što učitelj radi, jer biti učitelj nije posao. Biti učitelj je voleti, biti učitelj je osećati, biti učitelj je umeti, biti učitelj je jednostavno biti“. Hvala lepo.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Marinkoviću, gospodine ministre inostranih poslova, Dačiću sa saradnicima, dozvolite pre početka nego što kažem o dnevnom redu, da izrazim svoju zahvalnost predsedniku države Aleksandru Vučiću i vama gospodine ministre inostranih poslova i Vladi Republike Srbije, za veoma uspešno vođenje vanjske politike Republike Srbije, posebno u uspehu povlačenja priznavanja lažne države Kosovo od strane 15 zemalja.

Drugo, nemojte se ljutiti, gospodine Dačiću, ni vi, ni Vlada Republike Srbije, ni predsednik Republike Aleksandar Vučić, što niste pozvani u Poljsku na obeležavanje početka Drugog svetskog rata. Nije nam mesto tamo. Oni su obeležavali početak, podvlačim, početak Drugog svetskog rata. Mi ćemo dogodine obeležavati 75 godina pobede nad fašizmom. Tamo nam je mesto i tamo ćete verovatno svi biti.

Danas, gospodine ministre inostranih poslova, raspravljamo o četiri Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Dominikanske, Vlade Paragvaja, Vlade Surinama i Vlade Mjanmarske Republike, vezano sa oslobađanje od obaveza pribavljanje viza za nosioce kako običnih, tako i diplomatskih, službenih, zvaničnih, odnosno diplomatskih i službenih pasoša.

Dozvolite samo po dve rečenice o svakoj pojedinačno zbog naših građana.

Republika Paragvaj je južnoamerička zemlja, koja nije priznala, kako ste i vi rekli, lažnu državu Kosovo i to je veoma važno da se održavaju i dalje diplomatski odnosi.

Ono što je bitno da kažemo jeste i to da smo mi sa Paragvajem uspostavili diplomatske odnose pre 69 godina ravno. Nama je Paragvaj, pored ostalog, važan i zbog jednog dela našeg naroda koji se nalazi tamo pre više od 100 godina i čuva nacionalni i kulturni identitet našeg naroda.

Posebno se, gospodine ministre, vama je to poznato, možda ne jednom delu narodnih poslanika i građanima Republike Srbije, ističe porodica Hjustić, koja daje počasne konzule još od dvadesetih godina 20. veka.

Srbija sa Paragvajem je uspostavila i dobre bilateralne i ekonomske odnose tako da robna razmena iznosi preko 150 hiljada evra, inače je izvoz veći, nego što je uvoz, ali je nama interesantan i zbog podržavanja u međunarodnim organizacijama i to je veoma bitno.

Majnmarska unija je zemlja jugozapadne Azije, ranije nazvana Burma, koja ima preko 60 miliona stanovnika i to je vrlo bitno. Taj broj stanovnika je za nas jako bitan. Uspostavili smo diplomatske odnose sa njima pre 69 godina. Jedna je od 15 zemalja koje su povukle priznanje tzv. države Kosovo. Srbija je i sa njom, kako ste i vi rekli, uspostavila bilateralne i ekonomsku saradnju tako da u 2018. godini je robna razmena iznosila negde do 18 miliona evra. To je veoma bitno s tim više što nam je izvoz veći nego što je uvoz.

Nadalje, Republika Surinam je po broju stanovnika otprilike kao naša Crna Gora, između 500, 600, premda Crnogoraca nema toliko, Surinam je malo veći. Ima toliko stanovnika, ali je bitno što je to jedna od zemalja koja je povukla priznanje lažne države Kosovo. Sa njom smo uspostavili diplomatske odnose pre 43 godine. Bilateralne i ekonomske odnose smo uspostavili, ali veoma je bitno zbog podržavanja u međunarodnim organizacijama, mi njih i oni sa.

Dominikanska Republika je jedna od petnaest zemalja koje su povukle priznanje lažne države Kosovo. To je Južnoamerička država koja je jako interesantna nama, koja je po broju stanovnika kao naša Srbija. Nalazi se na ostrvu Hispanjola. Zašto to kažem? Zato što je 1492. godine otkrio Kristofer Kolumbo, kako to naši studenti, đaci znaju tada i počinje zvanično novi vek. Dakle, od 1492. godine. Srbija je uspostavila diplomatske odnose pre 36 godina.

Veoma je važno za Republiku Srbiju zbog uzajamnog podržavanja isto u međunarodnim organizacijama. Poštovani ministre Dačiću, dok ove četiri države ne priznaju lažnu državnu Kosovo i povlače priznanje lažne države Kosovo dotle naša opozicija iz Saveza za Srbiju se javno odrekla KiM i gle čuda zato optužuju Aleksandra Vučića. Daću obrazloženje.

Lideri Saveza za Srbiju Dragan Đilas, u narodu zvani Điki mafija, Vuk Jeremić, u narodu znani Vuk potomak, inače član međunarodne bande lopova i prevaranata i drugi čelnici Saveza za Srbiju sastali su se 4. jula 2008. godine u čačanskoj kafani „Moravski alasi“ u kojoj su napravili plan uz mig nekih međunarodnih faktora da uličnim protestima ruše Aleksandra Vučića na temu KiM.

Gospodine ministre inostranih poslova, ove moralne nakaze umesto da ruše Vučića trebali su da se dogovore da vrate KiM odakle su ga oni, ove izdajničke bitange oterale. Eto, tako su nisko pale te moralne gromade da nesreću svog naroda koriste za svoje vlastite interese. I, gle čuda, Vuk Jeremić, član međunarodne bande lopova i prevaranata je 30. novembra gospodnje 2018. godine izjavio, citiram – Aleksandar Vučić je izdajnička bitanga, završen citat.

Poštovani ministre inostranih poslova, poštovani narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije Aleksandar Vučić je veliki srpski patriota, veliki srpski državnik, veliki srpski reformator i demokrata i nikada ne bi radio protiv interesa građana Republike Srbije i svoje otadžbine za razliku od njih koji su zaista izdajničke bitange. Obrazloženje, Vuk Jeremić, član međunarodne bande lopova i prevaranata je u razgovoru sa američkim kongresmenom Tedom Pom decembra 2008. godine izjavio, evo, nek me demantuje, na kojoj god hoće televiziji, citiram – ulazak KiM UN najbolje čemu Srbija treba da se nada ako bude imala sreće, završen citat. I tako je Vuk Jeremić postao izdajnički bitanga.

Vuk Jeremić je bez saglasnosti Narodne skupštine Republike Srbije i Vlade Republike Srbije, to vi znate gospodine Dačiću, ministre vrlo dobro, zatražio prebacivanje rešavanje kosovskog problema iz Saveta bezbednosti UN na EU i tako doveo Misiju Euleks ka KiM i zabio nož u leđa vlastitim građanima i vlastitoj otadžbini i time po drugi put postao izdajnička bitanga naše zemlje. Nek me demantuje gde god hoće i kad hoće.

Vuk Jeremić, je namerno postavio nepotrebno pitanje legalnosti deklaracija o nezavisnosti Kosova pred međunarodnim sudom pravde i time još jače potpomogao nezavisnost KiM i zabio nož u leđa svojoj zemlji i postao po ko zna koji put bitanga i izdajnička bitanga naše zemlj.

Zoran Živković, u narodu zvani poljoprivrednik u pokušaju, inače bivši predsednik Vlade dosovske, inače proizvođač vakcine od jogurta i vode, vakcionisao je kokoške u selu Pukovac, pokupio novac, pobegao, kokoške uginule, jer je oktobra 2003. godine izjavio na Međunarodnoj konferenciji u Beču, citiram – meni je svejedno i potpuno nebitno čija je KiM, završen citat i time se svrstava u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Boris Tadić, u narodu zvani lipicaner, je u razgovoru sa američkim pomoćnikom državnog sekretara Danijelom Fridom izjavio, citiram - nezavisnog KiM ne mora da znači gubitak, ako se pod desno odredi u glavama birača. Time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Taj isti Boris Tadić, u narodu zvani lipicaner je američkom izaslaniku Vizneru, vama dobro poznatom, 27. jula 2006. godine, izjavio - "Pružio sam uveravanje i prelomio u sebi i obradio i prihvatio nezavisnost kao i ishod." Sa time se po drugi put svrstavao u izdajničke bitange naše zemlje.

Sergej Trifunović, u narodu zvani Sergej pišoje, zato što je izjavio citiram, da će pišati po grobu predsednika Republike. To vam je inače onaj koji je poznat po tome kaže - gram odmah, a pet grama za poneti. On je 31. januara 2019. godine izjavio, citiram - Kosovo je izgubljeno, Kosovo pripada Albancima, a ne Srbima. Time se mudri Sergej svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Nenad Čanak, u narodu zvani Nešo gicoje, je u martu 2017. godine, kao propali predsednički kandidat izjavio - spreman sam da priznam nezavisnost Kosova. Sa time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Gle čuda, Nešo gicoje je ovih dana, 24. juna 2019. godine, je rekao - Kosovo nije Srbija, nego prostor na kome žive neki ljudi. Time se svrstao po drugi put u izdajničke bitange naše zemlje.

Nenad Čanak je 13. decembra 1991. godine, vi ste gospodine ministre toga vrlo dobro sećate, u Memorandumu o Vojvodini rekao - budućnost Vojvodine je da postane republika u okviru Srbije, a ako Srbije ne pristane da će postati nezavisna država. Sa time se po treći put svrstao u izdajničke bitange naše zemlje.

Čedomir Jovanović, u narodu zvani Čeda šmrkanović, on je 29. septembra 2015. godine, izjavio - država Kosovo je nepovratan čin koji ignorišu samo neodgovorni političari.

Dragan Đilas, u narodu zvani Điki mafija, je gospodnjeg 13. avgusta 2009. godine, u razgovoru sa otpremnicom poslao Američke ambasade Dženifer Braš rekao – Zalažem se za hapšenje Ratka Mladića i odreću se Kosova. Tako se Điki mafija svstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje. Neka demantuje to.

Profesor dr Rade Veljanovski, inače u narodu zvani Rade jajara jer je vašario i muvao oko onih doktorata, to znaju profesori vrlo dobro, inače jedan od lidera Saveza za Srbiju, u narodu zvani profesor Rade jajara, je 21. marta 2018. godine, rekao Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova i da mu obezbedi stolicu UN. Time se bajni Rade Veljanovski, zvani jajara svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Evo ga poslednji, Boško Obradović, u narodu zvani kao „Boško nasilnik“, je 13. 06. Gospodnje 2019. godine na tajnom sastanku u rezidenciji američkog ambasadora u Beogradu ćutke priznao nezavisnost Kosova. On tada nijednom rečju nije protivrečio Kajl Skotu i gospodinu Palmeru koji su više puta ponovili, citiram, da je Kosovo nezavisna država, završen citat i time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Gospodine ministre inostranih poslova, gospodine uvaženi Dačiću, ove izdajničke bitange svakodnevno satanizuju lažima, podmetanjima, poluistinama našeg predsednika Aleksandra Vučića, njegovu porodicu, njegove saradnike i SNS zato što je Aleksandar Vučić reformisao i spasao državu Srbiju i što čvrsto kao stena stoji na braniku otadžbine.

Gle čuda, neki Goran Marković, redatelj koji inače radi 20 godina, 26 godina protiv srpskog naroda i protiv Srbije, u narodu zvani „bumbar“ je rekao 04. 07. 2019. godine da je, citiram, pazite dobro – Aleksandar Vučić primitivna ličnost, završen citat i dodaje, citiram - Aleksandar Vučić je prostak, a rulja je njegovo prirodno okruženje, završen citat. A 30. 08. nedavno 2019. isti Goran Marković, u narodu zvani bumbar, je rekao, citiram – da je naša vlast teroristička, a da izbore organizuje grupa bandita, završen citat.

Taj gospodin „bumbar“ nikada nije rekao za albanske teroriste da su teroristi i za hrvatske ustaše da su ustaše. Nikada nije rekao nijednu reč za izgon biblijskih razmera srpskog naroda iz Hrvatske, ali je rekao da je Srebrenica genocid, on ni ne zna iako je profesor Univerziteta šta je genocid.

Poštovani građani Srbije i poštovani narodni poslanici, preporučujem redatelju, kako se potpisuje, Goranu Markoviću da sve svoje ove izgovorene gadosti o predsedniku Republike, njegovim saradnicima, SNS i vladajućoj koaliciji sakupi, uokviri i stavi u svoju dnevnu sobu i da se svakodnevno podseća na svoj najviši domet i visok stepen kulture. A ujutro kada se probudi, kada se ustane i umije, pogleda u ogledalo, videće jednog nabubrenog bumbara punog mržnje prema svom narodu i predsedniku Vučiću koja se taloži zadnjih 22 godine u njemu.

Poštovani građani Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, uvaženi ministre inostranih poslova gospodine Dačiću, bojim se, kada spozna da je Aleksandar Vučić i njegov predsednik da će mržnja u njemu da eksplodira i da ga uništi. Bog neka mu je na pomoći.

Nije samo on. Čuli ste ovih dana isto tako javlja se opet bajni doktor, po treći put, docent Jovo Bakić. To ste čuli. Inače je dobio unapređenje kada je rekao, odmah mesec dana iza kada je proglašen za docenta, po treći put ponovo je proglašen sada za vanrednog profesora samo zato što je pljuvao državu Srbiju i vladajuću koaliciju. Znate li šta je on izgovorio ovih dana? Ravno Anti Paveliću i Adolfu Hitleru, dr Jovo Bakić, po treći put docent, je izjavio 19. 08. Gospodnje 2019, citiram: „Da bi državni vrh Republike Srbije najradije podavio u Savi i Dunavu“, završen citat, i dodao: „Pobedićemo ih kada budu plivali po Savi i Dunavu“.

Poštovani građani Srbije, poštovani studenti kojima on predaje, da li je moguće da ovo izgovara, ove reči, prof. Univerziteta? Nikada za šiptarske teroriste nije rekao da su teroristi, nego ih hvali. Nikada za deo hrvatskih ustaša nije rekao da su ustaše, nego da ih hvali.

Ja mislim da je vreme da i dekan Filozofskog fakulteta i gospoda studenti vide ko ih truje, ko psuje naš narod u momentu kada se nalazimo u jednom od najtragičnijih momenata u novijoj istoriji Srbije.

Na kraju, obraćam se vama gospodo stanovnici mog Kosova i Metohije, pozivam sav srpski narod na Kosovu i Metohiji, sve svoje bivše studente, sve kolege profesore, sve moje nastavnike, kome sam bio nekada profesor, i danas biznismene širom sveta i Republike Srbije i bivše Jugoslavije, da u ovim presudnim trenucima za državu Srbiju daju svoj glas Srpskoj listi na Kosovu i Metohiji. Posebno pozivam svoje bivše studente, kolege, profesore da ne podlegnu propagandi ovih iz Saveza za Srbiju. Pa nećete, kolege profesori, pa znate, verovati valjda Radi Trajković, saradnici Bernarda Kušnera i nikada šiptarskim teroristima nije rekla da su teroristi.

Ja imam hrabrosti da joj kao kolega kažem, ta Rada Trajković, politički saradnik lidera Saveza za Srbiju, Dragan Đilasa zvanog „Điki mafija“, Vuka Jeremića zvanog „Vuka potomka“ i Boša Obradovića zvanog „nasilnik“ je 19. avgusta 2019. godine izjavila, citiram, verovali ili ne građani Srbije, ali ovo je izjavila: „Ono ispred predsedništva Srbije su samo neke cicike koje se prave budale i od sebe zarad diktatora i silnika“, završen cicat. Pripadnice Kobri su 17. avgusta 2019. godine samo radili svoj posao. Rada Trajković nije vređala pripadnice šiptarske policije, da li je tako gospodine Odaloviću, vi ste sa Kosova i Metohije, nikada to nije izrekla, a ja vrlo dobro znam, radim 24 godine na Kosovu i Metohiji.

Rada Trajković ima ćerku, a nije mislila na nju kada je vređala pripadnice Kobri, kako bi se ona osećala da je njenu ćerku nazvao neko cicika dok radi svoj posao? Ćute i nevladine organizacije, ćute i novinarska udruženja, gospoda novinari, koji su više politički radnici nekada za vreme komunističkog režima.

Na samom kraju, dozvolite, da kada je po treći put docent, Jovo Bakić, izrekao one gadosti, znate li ko je pored njega bio? Zoran Lutovac zvani „Zalutovac“. On je zalutao u politiku, tako mu narod kaže. I drugi njegovi čelnici, šta mislite, i Dragan Đilas da su reagovali? E tako, gospodine Dačiću, bi bilo nama kada bi oni došli na vlast, i vama i nama ovde. Oni bi sa nama, kako oni kažu u Savu i Dunav. Taj film neće gledati, jer su to hteli 2000. godine.

Oni su sram naše države. Zašto to kažem? Jer su 2000. godine, a vi to dobro znate, kao i ja, došli na vlast bez pobede, drugog kruga nije bilo. Milošević nije izgubio izbore, a Koštunica nije pobedio. Inače su poslali našeg predsednika na Vidovdan, to je druga mrlja u novijoj istoriji Srbije. Neka ih je sramota, misle oprati svoju prošlost, e mi istoričari, časni, čestiti, pošteni, hvala Bogu, pišemo već širom sveta. Gle čuda, oni koji su to radili sa zapada priznaju, jedino ovi domaći NATO prašinari ne priznaju. Hvala.