Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine ministre Šarčeviću, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, mi danas imamo jedan veoma važan Predlog zakona, izmene i dopune Zakona o patentima.

Ovo je veoma važna materija, ne samo onih koji žive od patenata, nego i za društvo u celini, pogotovo za naše društvo koje provodi ubrzani proces modernizacije, a vi gospodine ministre i vaše ministarstvo ubrzani proces modernizacije prosvete, pa i visokog obrazovanja, a onda i ovu oblast ćete vrlo dobro urediti, kao što ste i ove druge uredili.

Pošto su moje kolege vrlo kvalitetno govorile o ovom zakonu, ja ću samo dve rečenice, bit, koje ste vi već u uvodnom delu rekli. Ono što je važno ovim zakonom, regulišu se odnosi, međusobna prava i obaveze poslodavaca i zaposlenog u slučaju kada zaposleni stvori pronalazak u radnom odnosu. Ovo je ključ problema, to mi nismo imali do sada, ovaj zakon to reguliše. Gospodine ministre, stvaramo red i u ovom području, hvala vam za to. Znam da ćete biti napadnuti zbog ovoga, jer to mnoge pogađa, ali vi ste borac, istrpeli ste mnoge stvari, pa ćete i ove.

Na ovaj način, ovo je važno, zaposleni će pri stvaranju i pri pronalasku u radnom odnosu znati kakva su njegova prava i obaveze u vezi sa konkretnim pronalaskom. Do sada to nisu znali, jel tačno? Nisu znali. Poslodavac će stimulisati svoje zaposlene stvaranjem inovativnog radnog okruženja, stavljajući svoje resurse na uslugu. To je suština problema. Jel smo to do sada imali? Nismo.

Sada, poštovani gospodine ministre, juče moj govor u Narodnoj skupštini izazvao je polemike, verovatno i vaš. Meni je drago, vrlo drago da su se javili opet nepotpisana imena gospode profesora 1 od 5 miliona sa Filozofskog fakulteta, čudno pa nemaju ime i prezime, kao što ja svoje ovde stavljam na uvid ne samo srpskoj, nego evropskoj i svetskoj javnosti.

Što se tiče govora mržnje, svi oni koji me znaju, profesori, studenti, kolege, obični građani pod navodnicima, komšije, to nije u mom dometu i ja političke protivnike nikad nisam u životu mrzeo. To ne može jedan prosvetni radnik, ali ću biti vrlo, vrlo oštar političkim protivnicima koji ruše ovu zemlju. Ja ću ponoviti neke stvari od juče i pozivam gospodu bez potpisa da kažu da li je tačno ili ne, neka dođu ovde, ko god hoće da sučelimo stavove.

E, sada, što se tiče danas što je gospodin Rističević govorio o prof. dr Danici Popović. Ja neću govoriti, vi ste rekli vrlo kvalifikovano i tačno je ono što je gospodin Rističević rekao, proces je još u toku, videćemo.

Šta bi bilo gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, da sam ja to napravio svom studentu kao pedagog? Pojeli bi me, ovi što šetaju, ali to nikada neću, borim se za svakog studenta kao pedagog, borim se i za njih nesretnike kojih nema ovde.

E, sada pošto je proces, neću da komentarišem i jedino ovo, pošto sam danas pročitao portal „N1 CIA“. Profesorka Danica Popović nije napravila autor tog udžbenika, nego profesor iz Italije. Ona je prevodilac dela tog udžbenika. Šta bi bili vi koji meni prigovarate za nauku, gospodo profesori bez imena i prezimena, da sam ja to napravio u svom udžbeniku, koji vi nikada citirati nećete? Ali, citiraju zemlje u okruženju i neke zemlje EU.

Pođimo sada redom. Sada pitam gospodu profesore, da li je tačno ili ne, neću ponavljati jučerašnju diskusiju, mislim da sam vrlo afirmativno govorio o Beogradskom univerzitetu i doprinosu evropskoj i svetskoj nauci i fakultetima, ali za pojedine ličnosti hoću ponoviti da ih pitam, neka kažu naučnoj političkoj javnosti da li je tačno, da se razumemo ono što ste vi rekli. Gospodo profesori, hoćete se baviti politikom? U političke stranke, nema politike na univerzitetu. Šta bi bilo da sam ja na svom fakultetu rekao - SNS? Pojeli bi me, bre, ali ne možete bre. Imam veće snage nego vi da se borim. Niste mogli ni kada sam išao braniti državu u Hag, nećete ni sada to moći.

Idemo dalje. Samo da kažem, pošto brane prof. dr po treći put docenta Jovu Bakića, postao je vanredni profesor, znate kada? Kada je rekao da ćemo plivati po Savi i Dunavu. Dobio nagradu. E, pođimo redom.

Pitam ih – da li je tačno, verovali ili ne, ali je istina još jedanput, neka kaže, neka izađe da li je tačno da je studentu masterantu dao na Filozofskom fakultetu u Beogradu temu, pitam ga, neka izađe i neka kaže – uloga Pinka i Hepija u stvaranju i reprodukovanju kulta vođe i analiza sadržaja gostovanja Aleksandra Vučića u emisijama „Teška reč“ i „Ćirilica“, završen citat.

Pitam, gospodina Bakića i njegove sledbenike – je li ovo mešanje politike u nastavu? Pitam ga, neka odgovori javno, to je broj jedan.

To je isto, ponoviću ponovo, kada bi dao ja svom studentu temu – uloga Filozofskog fakulteta u Beogradu u stvaranju i reprodukovanju kulta neznanja, intelektualnog prostakluka i diletantizma, slučaj po treći put docent Jovo Bakić. Meni zamerate kada ovo kažem, a ne zamerate kolegi da se meša u politiku. Ja to na svom fakultetu ne radim, niti sam to ikada radio, znaju kolege profesori koji sa mnom rade.

Ali, gospodo, šta rade nevladine organizacije? Šta radite kolege profesori, vi drugi, što ga ne ukorite? Koja je sociološke izvore preporučio masterantu, neka mi kažu kolege? Koje istorijske izvore? Koje je koristio? Evo, baš bi voleo da kaže koje je koristio.

Doktor Jovo Bakić, po treći put docent, interesantno da je po treći put docent, dana 17. januara 2014. godine, pazite, 2014. godine je izjavio, citiram: „Aleksandar Vučić je izmećar Angele Merkel“, završen citat. Pa, meni prigovarate kada ja, shodno tome, kažem šta je Jovo Bakić, a ne prigovarate šta je on predsedniku države rekao. Sram vas bilo gospodo profesori.

Ja znam šta ćete vi meni odgovoriti, izmećar nije ono što vi mislite, poslušnik, a nije ni govnar ono što vi mislite, čovek zaljubljen u sebe kao što je Jovo Bakić. Pogledajte rečnik, ako se već igramo nauke, onda ćemo se igrati. To je isto kao da sam ja rekao – doktor po treći put docent Jovo Bakić je najobičniji govnar Bila Klintona, Dragana Đilasa i Vuka Jeremića. Meni prigovarate govor mržnje, a ne njemu. Koja on prava ima bolja nego što ja imam? On se bavio politikom, bio je u četiri političke stranke, najurili su ga. On je pun mržnje, pa pogledajte ga šta radi.

Idemo dalje. Pitam ga, da li je tačno ili ne, ovo. Da li je tačno da dr Jovo Bakić, po treći put docent, izjavio juna 2019. godine, misli da za vreme letnjih praznika niko ne pazi šta on radi, pa neće bre, on mora sa mnom i kolegama iz SNS i gospoda, takmiče u radu, redu i disciplini i u naučnim radovima, tek ćemo doći na to.

On je tada pozivao na upad u RTS dugim cevima. Je li tačno ili ne? Pitam vas gospodo, „jedan od pet miliona“, citiram, pazite, da su imali duge cevi, pa ako upadnete tamo, šta ćete bez dugih cevi? Idete lepo tamo, a onda vašem kolegi uperite dugu cev u glavu i kažete – čitaj pripremljen tekst, upravo smo preuzeli vlast, inače ako nemate duge cevi, a upali ste u RTS, ništa niste uradili ako niste vodeće političare povezali, završen citat 13. juna, njihov list objavio 2019. godine.

Gospodo iz „jedan od pet miliona“, je li tačno ili ne ovo, profesori koji me prozivate, je li tačno ili ne, dođite bre ovde, izađite pa recite je li tačno, je li ja govorim istinu, jel ja blatim nekog ili dr Jovo Bakić blati nekog?

Po treći put docent, Jovo Bakić preti silom. Pa kaže, citat: „Bez sile ova vlast neće otići, neće zato što je mafijaška“, završen citat, njihov list 13. juna 2019. godine. Da li je tačno gospodine Bakiću da ste to rekli vi koji stojite, samo vas trojica ima iza njega, ja znam koji su to? O nauci ćemo posebno.

Po treći put docent, dr Jovo Bakić je 13. juna 2019. godine izjavio da je srpski parlament štala, a poslanici ono što stoji u štali. On kaže, citat: „Od parlamenta napravili su štalu, ne od parlamenta, od ove ustanove napravili su štalu, kaže, to je štala, nisu to poslanici. Njihov intelektualni nivo ravan je nuli“, završen citat i dodaje – ja bi voleo da ih jurimo ulicama, završen citat. Kada je neko to rekao iz SNS? Je li to ikad iko rekao? Recite mi, gospodo, „jedan od pet miliona“ profesori koji se bavite, tobože bavite politikom?

Po treći put docent, Jovo Bakić svakodnevno, bez imalo srama, bez stida blati predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića. Tako je 19. marta 2019. godine izneo gnusne laži, citiram: „Vučić ima prijatelje koji trguju drogom i on njima namešta državne poslove“. Sram da ga bilo, je li to ikad Haradinaju rekao koji je to radio? Dabome da nije. Je li to ikada Tačiju rekao? Dabome da nije.

Doktor po treći put docent, Jovo Bakić svakodnevno ponižava žene. Pogledajte, drage gospođe Srbije, on je 30. marta 2018. godine rekao, citiram: „Problem sa kojima se susreću sindikati jeste feminizacija“, završen citat. Je li to profesor univerziteta? Je li to govor mržnje? Je li ja govorim ili on to govori?

Idemo dalje. Doktor po treći put, docent Jovo Bakić je pozivao oružanom silom, na oružanu silu i prolivanje krvi. On je rekao, citiram: „Oružana sila je jedini način smene vlasti, a ključno je pitanje da bude što manje krvi“, završen citat, njihov list 18. jula, gospodnje, 2019. godine. Poštovani građani Srbije, pa on je to radio i 2000. godine, tako je došao na fakultet, tako su i došli na vlast, jer nisu dobili izbore, jer drugog kruga izbora nije ni bilo i to je najveći udarac parlamentarizma, jedan od dva najveća udarca u novijoj istoriji Srbije.

Idemo dalje. Doktor, po treći put, docent Jovo Bakić je, jedan od učesnika protesta, pozivao sve ulične saborce da okupiraju zgradu RTS-a dugim cevima. Zamislite, šta kaže u "Utisku nedelje", citiram: "Pobeda opozicije će biti kada predstavnici vlasti budu plivali po Dunavu i Savi", završen citat. Ko poziva na mržnju i ubistva? Pa, zna li on ko je plivao po Dunavu i Savi? Košare pune dečjih glava, na kojima je pisalo „Putuj za Jovanovu pijacu u Beogradu“. Sram da te bilo, Jovo Bakiću. Seti se, Jovo Bakiću, Stojana Novakovića divnog, seti se Radovana Samardžića divnog, istoričara, patriote, i mnogih drugih, Milana Budimira, koji su radili na tom uglednom fakultetu.

Pođimo dalje, DOS je organizovao i Gorana Markovića, u narodu zvanog "bumbar", verovali ili ne, a on je 4. jula 2019. godine rekao da je Aleksandar Vučić, citiram: "primitivna ličnost, a rulja je njegovo prirodno okruženje", završen citat. Sram vas bilo, profesore. Jesam sam ja rekao vama ikada da ste rulje? Ali ću vam uvek citirati ono što radite protiv institucija sistema u ovoj državi.

Taj isti Goran Marković, zvani "bumbar", je 30. avgusta 2019. godine rekao: "Naša vlast je teroristička, a izbore organizuje grupa bandita", završen citat. Ko širi govor mržnje? Ko koga naziva teroristom? Jesam li ja, Gorane Markoviću, terorista? Gorane Markoviću, jeste li to ikada rekli Tačiju? Jeste li to ikada rekli Haradinaju? Jeste li to ikada rekli Franji Tuđmanu, koji je proterao 500.000 Srba iz Hrvatske? Dabome da niste.

Idemo dalje. Preporučujem takozvanom redatelju, tačno se potpisuje tako, da sve izgovorene gadosti o Aleksandru Vučiću i SNS sakupi, uokviri i postavi na zid svoje dnevne sobe i da se svakodnevno podseća na svoj najviši umetnički domet i visoki stepen svoje lične kulture. Gospodo, ovako ćemo bitke voditi, autentičnim dokumentima. Nek kažu da nije ovo istina. Svako jutro kada se probudi, ustane, umije, neka pogleda u ogledalo, videće jednog nabubrelog bumbara, punog mržnje prema Srbima i predsedniku Vučiću, koja se taloži u njemu zadnjih 20 godina. Bojim se, poštovani građani i kolege profesori, kada spozna da je Aleksandar Vučić i njegov predsednik, a tvrdi da nije, što ja nikada nisam rekao da moj predsednik nije bio Boris Tadić, da će mržnja u njemu da eksplodira i njega samog da uništi. Neka mu je Bog na pomoći.

Profesor doktor Rada Trajković koju brane danas, prof. doktor Rada Trajković, i oni meni kažu da ja lažem, ona laže. Da li je tačno da je prof. doktor Rada Trajković lagala da je Republika Srpska ubacila grupu ljudi kako bi vršili pritisak na Srbe na Kosovu i Metohiji da glasaju za Srpsku listu? To je izjavila 7. septembra 2019. godine. Da li je tačno ili ne, vi koji je branite, jel to ikada Tačiju rekla? Dabome da nije.

Idemo dalje. Pazite, profesor univerziteta kaže, citiram: "Najveće zlo što nas je snašlo je od srpske države, sopstvenog predsednika i Srba", završen citat. Jel tačno, gospodo "Jedan od pet miliona" i gospođo Trajković, da ste to izgovorili? Može da vas stid bude. To nijedan profesor u istoriji univerziteta nije izgovorio, dakle, svojoj vlastitoj državi i svom vlastitom narodu. Dakle, ona Srbima na Kosovu i Metohiji kaže: "Nisu krivi šiptarski teroristi, nego Srbija". Neverovatno da to profesor univerziteta govori.

Zašto se ona zalaže otvoreno za ukidanje predloga za kompromisno rešenje po pitanju Kosova i Metohije između Beograda i Prištine? Znate zbog čega, poštovani građani? Pa ona je totalno za nezavisno Kosovo, pa vidite njene izjave. Jel tako, gospodo univerzitetski profesori? Dabome da jeste. Profesor doktor Rada Trajković zalaže se da čitavo Kosovo i Metohija bude šiptarska država. Optužila je predsednika države za paljenje američke ambasade. Nikada, nikada u istoriji Srbije laži nisu tako izrečene kao što je ona izrekla, pa makar bilo u žaru političke borbe. Jel tako, gospodo "Jedan od pet miliona", ili nije? Nije poverovala Srbima kada su govorili o "žutoj kući" i trgovini drogom i otetim Srbima. Je li tačno da nije nikad o tome govorila? Nikada nije brinula što su šiptarske vlasti držale u zatvoru Olivera Ivanovića. Jel se ikada oglasila? Šta vam to govori, poštovani građani Srbije i poštovani narodni poslanici?

Da li je tačno da je Rada Trajković, profesor doktor, 2016. godine Kušneru, ministru ondašnjem inostranih poslova Francuske, postavila pitanje u vezi trgovine organa otetih Srba? Pitaju ga novinari je li umešan on u to, uz prisustvo Rade Trajković, neka kaže je li ili ne. Odgovorio je, citiram: "Ne verujte šta piše. Šta to znači da smo ja i Rada uzimali leševe da krademo organe?" Njoj je prijatelj Kušner bio, to mi vrlo dobro znamo, njoj je prijatelj Kušner bio. Taj Kušner je bio među 17 generala pre bombardovanja Srbije koji su se dogovorili da sve medicinske sestre i naše lekare transportuju u Albaniju i nema povratka. Hoće li da joj ja kažem datum kada se to zbilo i gde se zbilo? Sram da je bude!

Idemo dalje. Šta je izgovorila Rada Trajković za naše "Kobre"? Nazivala je najpogrdnijim rečima, citiram: "Ono ispred Predsedništva Srbije su samo neke cicke koje prave budalu od sebe zarad diktatora u silasku", završen citat, 19. avgusta 2019. godine.

E, moja profesorko draga, setite se Stojana Novakovića, setite se Radovana Samardžića, divnog profesora i patriote, setite se sedam profesora Beogradskog univerziteta koji su dali živote u Prvom svetskom ratu, 35% studenata je išlo u Prvi svetski rat. A znate zbog čega, gospodo profesori, vi koji mene kritikujete za nauku, a trebali bi to znati? Zato što su gajili u udžbenicima ljubav prema svom narodu i otadžbini i zato smo dobili Prvi svetski rat. Godine 1903. već idemo učiti da su Srbi nastali od Slovena, do tada je bilo obrnuto i do tada se govorilo da postoji jedan narod srpski sa tri vere. O tom potom, to oni vrlo dobro znaju.

Pripadnice "Kobri" su 17. avgusta gospodnje 2019. godine samo radile svoj posao. Ponavljam, gospođa Rada Trajković ima kćerku, a nije mislila o njoj kada je vređala pripadnice "Kobri". Kako bi se osećala prof. dr Rada Trajković da njenu kćerku neko nazove "cicka", dok radi samo svoj posao? Evo, neka odgovori na to. A Rada Trajković nikada, nikada nije uvredila pripadnike šiptarske policije. Je li tako, gospodo "Jedan od pet miliona"? Citirajte mi jedan podatak da li je tačno ili ne.

E sad idemo dalje. Meni su prigovorili za naučne radove. Vrlo mi je teško o sebi govoriti, nikada to u životu nisam, govore oni koji me znaju. Ali, gospodo, u Enciklopediji Jugoslavije, 1986. godine, svezak IV, prvi put govorim u životu svom, moja knjiga za jednu delatnost stoji. A vaša, gospodo, da sam vam to rekao nazad 25 godina, ne bih živ ostao. Uništavali ste sve što je vredelo ovoj državi.

Profesori dragi i profesorko Stojanović, ja vas zaista molim da postupate kao pravi istoričari. Danas su "Večernje novosti" objavile o Povelji bana Kulina. Gde ste, gospodo profesori, da branite tu povelju? Pa kako ćete braniti kad ne znate latinski jezik, jedan veliki deo? Znate li latinsku paleografiju? Dabome da ne znate. Znate li beneventanu čitati? Ne znate, većina. Znate li uncijalu, semiuncijalu, znate li vizigotku? Pa ne znate, bre, kad govorite o nauci. A u mom udžbeniku stoji čija je to povelja, na ćirilskom, ali i na latinskom, doduše, iz 13. veka. Pa to i Hrvati govore da je istina.

Tako je na primer objavio jedan Srbin, a katolik, Tadija Smičiklas, „Codec diplomaticus regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae“, knjiga broj 2. 1904. godine na 237. strani pisana kaže – ćirilskim pismom, a zamislite šta profesor iz Hrvatske kaže, najveći diplomatičar, ne, diplomata, nego diplomatičar, to je nauka o poveljama, kaže – nema sačuvana niti jedna falsifikovana ćirilska povelja, završen citat, prof. dr Stjepan Antoljak, pomoćne istorijske nauke. Da li vi to znate gospodo profesori? A ne branite danas povelju tu ćirilsku. Gde vam je patriotizam, gde je znanje, gde je nauka?

Dalje, da o sebi ne govorim, samo da vas obavestim. Vi nemate udžbenike iz svog predmeta, recite, koliko vas ima iz istorije, a sad vam saopštavam, po mom udžbeniku se radi u četiri zemlje, čak i u EU, nikad to nisam saopštio. Vi to nikada nećete citirati ni ovu povelju. Ta mržnja koju gajite, koju ja gledam između sebe 20 godina, uništiće nas.

Tako, poštovani ministre, i ova gospođa Danica Popović uništava Jakšića sa prosekom 10. Da li je ona propagirala nekome demokratiju? Pa, kad bih ja ono rekao svom studentu, gde bi mi kraj bio? Pa, tu si gospođo Popović i da student ima pravo na mišljenje, a tvoje je da mu skreneš pažnju, a može on ostati do kraja po svom mišljenju. To je rešeno čak i u komunističkom uređenju, a kamoli sada, a onom što ona blati, gospodine ministre, vlast, vas, predsednika države, neka sakupi u svoje naučne radove i neka se podseti na nivo naučne kulture. O tom potom.

Što se tiče liste Tompson, tačno je da ima dva rada. To je više gospodine ministre, nego 27 profesora jednog fakulteta svih istoričara. Ja sam srećan što sam svojoj zemlji pridoneo malo na toj listi, da je svaki profesor po dva, bili bi prvaci. Tačno je profesor matematičar dobro rekao – mnogi radimo i crnčimo, pare su dizali drugi, nema više džabe para, moraćete gospodo, ne projekte pisati, nego radove objavljivati i ne ja tebi, ti meni sistemom, nego će svet i Evropa proceniti.

Prekjuče su dvojica na RTS došli, pa ono je sramota. Učenici osnovne škole znali su odgovoriti, novinara je stid bilo. O kojoj oni nauci govore, ovi što stoje, što ime i prezime neće da kažu? O kojoj nauci govore? Znam ja šta njih boli u mom udžbeniku, oni to nikada neće napisati, jer ne znaju što je heraldika, ne znaju šta je svragistika, šta je latinska paleografija, šta je slavenska paleografija, masu ih ne zna. Šta je beneventana? Ne znaju to. Boli ih gospodine ministre posveta, jer sam posvetio haškim zatvorenicima, srpskim mučenicima sa slikama i nikada se neću stideti toga.

Srećan što mi ovi koji ne vole državu daju snage da sam jači od njih 100 puta, da istražujem još dublje za interese svog naroda i svoje države i nema te sile koja će me kupiti. Da sam ja nečija ulizica, vi koji me znate, vrlo dobro znate, oni su ulizica Bilu Klintonu, inostranom elementu, nisam se ja sastajao u čačanskoj kafani za rušenje predsednika države i Kosova i Metohije, nego oni. O kojoj oni nauci, Jovo Bakić govori? Pa, mene je stid da moji studenti tamo idu kod njega. To je mrzitelj svega što stoji, ili Goran Marković 20 godina protiv Srba govori iz Srbije.

Poštovani ministre, ja ću završiti jednim citatom Nikole Tesle. Prvog i 2. juna, gospodnje 1892. godine prilikom drugog dana posete Beogradu rekao je studentima, citiram – ja sam, kao što znate i vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim, to isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu srpstva u svetu. Završen citat.

Gospodo profesori, to treba da radite. Po mom se udžbeniku radi u susednim zemljama, čak u zemljama u koje ne smem da dođem, a vi sakrivate to od studenata. Nema nauke tako. Ja hoću da se takmičim sa vama. U politici, u političke stanke, u nauci, u naučne časopise. E, ali, mudri Teodorović, akademik, bajni pobegulja, ne nego glavoters. Zašto glavotres? Videli ste, jer kad spomenete predsednika države, od mržnje, pa ja to ne radim, nego on to radi, taj mudri Teodorović, negde oko četiri, pet stranaka je promenio i sad ga niko neće. Zamislite da on vodi Odbor za obrazovanje, kakav je on pedagog, a bio na toj tribini, a nije reagovao. Da li mu je to demokratija onu koju je doneo iz Amerike, a pobegao kada je bombardovanje naša zemlja. Pobegao si Dušane Todoroviću u Ameriku, završio svoj posao i vratio se, a mi smo branili ovu zemlju. Da li je to Nikola Tesla radio tako? Da li sam ja mogao pobeći iz ove zemlje, a ne ići na Prištinski univerzitet i nikada nisam zakasnio na nastavu, neka kažu dekani. Da li sam ovde zakasnio? Vi morate doći ovde i voditi bitku sa nama, gospodo opozicioni u radu, u redu, disciplini i ljubavi prema studentima i prema našoj deci. Cilj je ne da uništavate, kao što radite, nego da pomognete, izvučete svakog studenta i da mu otvorite vidike.

Šta radi ona profesorka koja 400 drži iz jednog predmeta i pusti samo jednog, ko je ona, bre? Da li to radi pedagog? To može svaki uličar.

Evo, poštovani narodni poslanici, toliko sam dobio snage i energije danas kad mogu ovim iz „Jedan od pet miliona“, da odgovorim samo delimično, ali imam toga još, ali ipak neću, ostaviću nešto i za drugi put. Neka pročitaju ono što sam juče rekao i završiću sa ovim, naučiti dete broj, složiti slova u reč, čitati i pisati, brisati, razumeti, znati, samo je mali deo onoga što učitelj zaista jeste, gospodine Bakiću, gospođo Stojanović.

Kolega sa mog fakulteta, koji ideš, bunu dižeš dole, gospodine Olivere Toškoviću, namerno ne kažem ono što učitelj radi, jer biti učitelj nije posao, biti učitelj je voleti, biti učitelj je osećati, biti učitelj je umeti, biti učitelj je jednostavno biti, a vi to niste, gospodo. Hvala vam.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Milićeviću, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, predsednik Republike države, gospodin Aleksandar Vučić i ova aktuelna Vlada Republike Srbije, Ministarstvo prosvete, gospodine ministre Republike Srbije na čijem ste vi čelu je u okviru projekta "Obrazovanje za 21. vek" postavila zadatak, pored ostalog i uređenje dualnog obrazovanja.

Samo radi nevernih Toma, u navodnike, ovih kojih nema nasuprot nas, jer su tvrdili da dualno obrazovanje u srednjem obrazovanju neće uspeti, samo jedan podatak, 7.400 učenika, ovo radi građana Srbije i narodnih poslanika je već u procesu zaživelo.

Gospodo narodni poslanici, sada važeći Zakon o visokom obrazovanju omogućuje institucionalizaciju saradnje između privrede, s jedne strane, i visokoškolskih ustanova, s druge strane, ono što bi naši filozofi rekli – između sveta rada i sveta učenja.

Ovaj važeći zakon pružio je zakonski osnov da se unapredi saradnja između privrede i visokoškolskih ustanova, to posebno nekoliko člana važećeg zakona, pored ostalih i član 39, 60, 96. i drugi, da ih ne nabrajam. Međutim ovaj važeći zakon omogućava studiranje uz rad. Molim vas, ne mešajmo studiranje u rad sa modelom dualnog obrazovanja. Ovo radi građana Republike Srbije i radi kolega profesora.

Međutim, ono što je jako važno, a to je kod dualnog modela studiranja praktična obuka, rad ili praksa kod poslodavca sastavni su deo studijskog programa. To kolege profesori na univerzitetima vrlo dobro znaju, što podrazumeva studiranje na dve različite lokacije, ovo je vrlo važno, na visokoškolskoj ustanovi, s jedne strane, i kompanije, odnosno preduzeća, s druge strane.

Studiranje uz rad podrazumeva tri grupe učesnika - studenata, visokoškolskih ustanova i poslodavaca. Nama je vrlo važno da definišemo cilj koji je Ministarstvo prosvete vrlo dobro definisalo. Kada nas pitaju roditelji koji je cilj ovog Zakona o dualnom obrazovanju ili dualnog obrazovanja, osnovni cilj dualnog obrazovanja je premošćavanje jaza između teorijskih i praktičnih znanja, ali i brzog prilagođavanja promenama u globaliziranoj ekonomiji. To je jako važno. Još je Lenjin govorio da nema teorije bez prakse, ni prakse bez teorije.

Ko će imati koristi od dualnog obrazovanja? Voleo bih, pošto nas naši politički protivnici gledaju negde od kuće ili iz kancelarija, da im kažemo, to su stalno negirali, da neće imati roditelji koristi, ni đaci, odnosno studenti. Prvo, visokoškolske ustanove. Zašto? Pa, dobiće atraktivnije i savremene studijske programe. To svaki fakultet vrlo dobro zna i to je Ministarstvo prosvete izvanredno stavilo u ovom zakonu. Drugo, ko sledeći? Poslodavci. Zašto poslodavci? Zato što uspostavljaju blisku saradnju između fakulteta, odnosno univerziteta i instituta sa poslodavcima.

Studenti, ovo je vrlo važno. Ja se posebno studentima obraćam, jer dualnim studiranjem povećavaju svoje kompetencije. To je vrlo važno. Dobijaju jače kompetencije. Tu je problem zaposlenost, lakšu konkurentnost na tržištu itd.Privredna komora koja vodi registre ugovora, država, Republika Srbija. Zašto? Jer će dualno obrazovanje pridoneti procesu ubrzane modernizacije Republike Srbije koju provodi ova Vlada, gospodine ministre, u kojoj ste vi ministar prosvete, najveći deo poslanika u ovom visokom Domu, najveći broj građana Republike Srbije, a motor ubrzane modernizacije Republike Srbije je naš gospodin predsednik Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić.

Šesto, roditelji. Roditelji će imati koristi jer će ih osloboditi troškova studiranja i to u vrlo značajnom iznosu.

Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je tačka gde moramo progovoriti o stanju u visokom obrazovanju do dolaska SNS na vlast i posle dolaska SNS. Nama su sve do dolaska na vlast dosovske kamarile tj. ovih iz Saveza za Srbiju koji šetaju ulicama, uličnih cirkusanata, fakulteti, odnosno univerziteti bili visoki, neprocenjivi i dragoceni hram znanja naučnih ostvarenja, kulturnog dometa i pedagoška laboratorija za proizvodnju kadrova koji su bili nosioci celokupnog napretka društva i ušli u svetsku i evropsku baštinu civilizacijskih dometa. To vi, gospodo profesori stari, vrlo dobro znate, a to je i naša istorija pedagogije već obradila.

Jedna dublja analiza, gospodine ministre, istraživanja bi mogla i trebala prezentovati našoj, a i svetskoj javnosti generacije velikana za katedrom naših visokoškolskih ustanova i generacije studenata među kojima je nebrojeno uspešnih vrhunskih naučnih, kulturnih i pedagoških poslanika, stvaralaca, vizionara, reformatora, rodoljubivih intelektualaca, narodnih boraca i humanista.

Zapitajmo se, gospodo narodni poslanici, profesori univerziteta koliko su naši fakulteti obogatili svetsku, evropsku, balkansku riznicu umotvorenjem najvišeg ranga. Zapitajmo se i naći ćemo vrlo dobar odgovor do dolaska DOS-a na vlast. To je bilo tako sve do dolaska na vlast dosovske bulamente, a onda je dosovska bulamenta visokoškolsko obrazovanje, kao i privredu i državu pljačkaškom privatizacijom dovela na najniži rang u istoriji Srbije.

Univerzitetsko obrazovanje, niti univerzitetska pedagogija nije bila zanimljiva za dosovske krojače srpskog društva. Sve manja i slabija je bila naučno-istraživačka delatnost za vreme njihovog režima.

Vodili su kampanju nicanja privatnih akademskih ustanova, ali bez akreditacije. Da me krivo ne shvatite, ja nisam protiv. Dapače, jesam za privatne ustanove, ali sa akreditacijom. To je maksimalno ugrozilo kvalitet studija. Mi tada, za vreme bivšeg režima, nismo bili na tragu univerziteta budućnosti. Gospodine ministre, vi to vrlo dobro znate, pošto ste to vrlo dobro iskusili, jer je dosovska vlast žmurila nad krizom i degradirala univerzitetsko obrazovanje, udaljavajući se od progresivnog nasleđa temelja izvorne funkcije univerziteta. Evo, to su oni uništili.

Dakle, DOS nam je na fakultete doveo najlošiji kadar u istoriji fakulteta i univerziteta, najčešće bez naučnih referenci i adekvatnih uslova. Eto to nam je bivši režim dostavio.

Obrazovanje i nauka bili su opljačkani, kao i država. Zamislite, ministar nauke Božidar Đelić? Gde li je sada, majko Božija? Oštetio je Ministarstvo nauke samo za deset miliona, plus onih iz Meridijan banke. To zna bivši ministar Jovanović vrlo dobro, strpao je u džep i, što bi naš narod rekao, zdimio u inostranstvo.

Nema reforme obrazovanja bez kadrova, ministar to dobro zna i dobro radi sada. Da li možete, poštovani građani Republike Srbije, zamisliti da na fakultetu radi dr po treći put docent Jovo Bakić? On je jedan od učesnika protesta po ulicama gradova Republike Srbije. Videli ste, on je pun mržnje prema političkim protivnicima, iako on nije ni u jednoj političkoj stranci, ali jeste sada. Nastupa ispred Saveza za Srbiju. Pun je mržnje prema predsedniku Republike Aleksandru Vučiću, nazivajući ga rečima koje ne dolikuju jednom intelektualcu i profesoru koji su pre njega bili na ovom uglednom beogradskom fakultetu i univerzitetu.

Po treći put docent dr Jovo Bakić je, verovali ili ne ali je istina, dao studentu, masterantu na Filozofskom fakultetu u Beogradu temu, citiram - Uloga „Pinka“ i „Hepija“ u stvaranju i reprodukovanju kulta vođe i analiza sadržaja gostovanja Aleksandra Vučića u emisijama „Teška reč“ i „Ćirilica“, završen citat. To je isto kao da sam ja dao svom studentu temu: „Uloga Filozofskog fakulteta u Beogradu u stvaranju i reprodukovanju kulta neznanja, intelektualnog prostakluka, diletantizma, slučaj po treći put docent dr Jovo Bakić“.

Pitam kolege profesore, sociologe, istoričare društvenih nauka, ali i prirodnih, je li ova tema koju je dao svom masterantu, mešanje politike u nastavu, i drugo, ko je dotični profesor sociološke, odnosno naučne izvore preporučio ovom studentu? To niko ne bi dao ni za seminarski rad uopšte za temu.

Doktor po treći put docent Jovo Bakić je dana 17.1.2014. godine izjavio, citiram – Aleksandar Vučić je izmećar Angele Merkel. Završen citat. To je isto kao da sam ja rekao - doktor po treći docent Jovo Bakić je najobičniji govnar Bila Klintona, Dragana Đilasa i Vuka Jeremića.

Doktor po treći put docent izjavio je juna 2019. godine i pozvao na upad u RTS dugim cevima. Citiram: „Pazite, da su imali duge cevi, pa ako uperite tamo, što ćete bez dugih cevi? Idete tamo i onda vašem kolegi uperite dugu cev u glavu i kažete – čitaj pripremljeni tekst, upravo smo preuzeli vlast. Inače, ako nemate duge cevi, a upali ste u RTS, ništa niste uradili ako niste vodeće političare povezali.“ Završen citat, 13.6.2019. godine.

Da li možete verovati, poštovani građani, da ovaj kolega radi na fakultetu, i to na uglednom Filozofskom fakultetu, koji ima tradiciju izuzetno bogatu u stručnom, naučnom, pa i čak i rodoljubivu tradiciju?

Doktor po treći put docent Jovo Bakić, preti silom, pa kaže – citiram, bez sile ova vlast neće otići, neće zato što je mafijaška. Završen citat 13.6.2019. godine. Meni reći da sam mafijaš, kolegama? Stid da vas je, doktore docente po treći put, Bakiću. Dobili ste vanrednu profesuru čim ste rekli i zapretili uličnim nemirima. Izabrali ste se za docenta, vaše kolege ovog meseca, za tri meseca ste postali vanredni profesor, kada ste išli pljuvati po državnim organima i po državi Srbiji i građanima Republike Srbije.

Doktor po treći put docent Jovo Bakić je 13. juna gospodnje 2019. godine izjavio da je srpski parlament štala, a poslanici ono što stoji u štali. On kaže, citiram: „Od parlamenta napravili su štalu, to je štala, nisu to poslanici. Njihov intelektualni nivo je ravan nuli. Ja bih voleo da ih jurim po ulicama.“ Završen citat.

Gospodine Bakiću, nije nivo ovih poslanika da vas jurimo po ulicama. Nama je nivo rad, red, disciplina, političko takmičenje u ovom visokom domu, ideja znanja i odgovornosti.

Doktor po treći put docent Jovo Bakić svakodnevno, bez imalo srama i stida blati predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića. Tako je 19.3.2019. godine izjavio gnusne laži. Citiram – da predsednik Vučić ima prijatelje koji trguju drogom, a on njima namešta državne poslove. Završen citat.

Sram vas bilo, gospodine Bakiću, bez dokaza, bez ičega blatite predsednika svoje države.

Doktor po treći put docent Jovo Bakić svakodnevno ponižava žene. On je 30. marta gospodnje 2008. godine rekao, citiram: „Problem sa kojim se susreću sindikati jesu feminizacija sindikata“. Alal mu vera.

Doktor po treći put docent Jovo Bakić je pozvao oružanu silu i prolivanje krvi na ulicama. On je rekao, citiram – oružana sila je jedini način smena vlasti, a ključno pitanje je da bude što manje krvi. Završen citat.

Ovo ostaje bez komentara.

Doktor po treći put docent Jovo Bakić jedan je od učesnika protesta. Pozvao je sve ulične saborce da okupiraju zgradu RTS-a dugim cevima. Ovaj put je otišao dalje u „Utisku nedelje“, rekavši, citiram – pobeda opozicije će biti kada predstavnici Vlade i vlasti budu plivali po Dunavu i Savi. Završen citat.

Ovo su tražili i radili samo ustaše za vreme NDH. Po Savi su plutale korpe pune dečijih glava i na njima je pisalo, na košari – pravo za Jovanovu pijacu u Beograd. Verovatno je to pročitao, pa bi tako i on političke protivnike i ove na vlasti.

Na tribini je rekao, citiram – pobeda bi bila kada bi ih videli kako plivaju po Savi i Dunavu. Na toj tribini bio je Dragan Đilas, zvani Điki mafija, doktor Zoran Lutovac, zvani zalutovac. Videli ste da je u politiku zalutao. Nisu se ogradili od njegovih brutalnih laži. Šta ćute nevladine organizacije, gospodo narodni poslanici? Šta ćute nevladine organizacije?

Dakle, DOS je angažovao nekog Gorana Markovića, u narodu zvani bumbar, za profesora univerziteta. Sada ćete videti, poštovani građani, ko je profesor univerziteta. On je 4. jula gospodnje 2019. godine rekao da je Aleksandar Vučić, citiram, primitivna ličnost, a rulja je njegovo prirodno okruženje. Završen citat. Bez srama i bez stida.

Goran Marković, zvani bumbar, u narodu poznatiji i kod kolega, je 30. avgusta 2019. godine rekao, citiram – naša vlast je teroristička, a izvore organizuje grupa bandita. Završen citat. Da li je Goran Marković ikad rekao da je šiptarska vlast teroristička? Dabome da nije. Je li ikada rekao da je hrvatska vlast za vreme Franje Tuđmana bilo teroristička, isterala 500 hiljada Srba iz Republike Hrvatske? Naravno da nije.

Preporučujem takozvanom reditelju, pod znake navoda, da sve izgovorene gadosti o Aleksandru Vučiću i SNS i Vladi Republike Srbije sakupi, uokviri i postavi na zid svoje dnevne sobe da se svakodnevno podseća na svoj najviši umetnički domet i visoki stepen svoje lične kulture. Svako jutro kada se probudi, ustane i umije, neka pogleda u ogledalo. Videće jednog nabubrelog bumbara, punog mržnje prema Srbima i prema predsedniku Vučiću, koja se taloži u njemu zadnjih 20-ak godina, non-stop ovakve izraze za Srbe govori.

Bojim se, dame i gospodo narodni poslanici, kada spozna da mu je Aleksandar Vučić i njegov predsednik, a tvrdi da nije, ali kad spozna, da će mržnja eksplodirati i uništiti njega samog. Bog neka mu je na pomoći.

Profesor dr Rada Trajković, univerzitetski profesor, stalno laže, dakle, ne da ne govori istinu, nego laže, lagala je da je Republika Srpska ubacila grupu ljudi na KiM kako bi vršila pritisak na Srbe da glasaju za Srpsku listu 7.9.2019. godine. Sram da je bilo.

Nadalje, prof. dr Rada Trajković izjavila je, citiram – najveće zlo što nas je snašlo je od srpske države, sopstvenog predsednika i od Srba. Završen citat. Ona kaže da Srbima na KiM nisu naneli zlo šiptarski teroristi Haradinaj, Tači i Veselji, nego vlastita država i vlastiti narod.

Da li, gospodo narodni poslanici, profesori univerziteta, možete verovati da ova profesorka predaje na medicinskom fakultetu?

Profesor dr Rada Trajković se otvoreno zalaže za ukidanje predloga za kompromisno rešenje pitanja KiM između Beograda i Prištine. Zalaže se da celokupno bude šiptarsko Kosovo. Profesor dr Rada Trajković se zalaže da čitavo KiM bude kosovsko, bez veze sa Srbijom. Optužila je predsednika države za paljenje američke ambasade.

Gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, nikada u istoriji Srbije takve laži niko nije izrekao u najvećem žaru političke borbe, kao što je prof. dr Rada Trajković.

Nije poverovala Srbima ta Rada Trajković kada su govorili o „žutoj kući“, trgovini organa otetih Srba. Sećate se, gospodo narodni poslanici, toga. Nikada se nije brinula, niti je ukorila što su šiptarske vlasti držale u zatvoru Olivera Ivanovića, ni jednu jedinu reč nije rekla. Šta vam to govori, narodni poslanici, poštovane građani, sami odgovorite.

Rada Trajković je gospodnje 2010. godine zajedno sa Kušnerom, ministrom inostranih poslova Francuske, kada mu je postavljeno pitanje u vezi trgovine organa otetih Srba – da li je umešan u to, pitali su ga novinari uz prisustvo prof. dr Rade Trajković. Odgovorio je Kušner, citiram – ne verujte sve što piše. Citiram njegove reči – šta to znači, da smo ja i Rada uzimali leševe i da krademo organe. Završen citat. To ostavljam nauci, našoj istorijskoj, da utvrdi.

Profesor dr Rada Trajković je naše „Kobre“ nazvala najpogrdnijim rečima, ono što nikada u istoriji Srbije niko nije. Citiram – ovo ispred predsedništva Srbije su samo neke „cicke“ koje prave budalu od sebe zarad diktatora silaznosti, završen citat, 9. avgusta 2019. godine, a pripadnice „Kobri“ su 17. avgusta 2019. godine samo radile svoj posao.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, prof. dr Rada Trajković ima ćerku i nije mislila o njoj kada je vređala pripadnice „Kobri“. Kako bi se osećala prof. dr Rada Trajković da njenu ćerku neko zove „cicka“ dok radi samo svoj posao?

Profesor dr Rada Trajković nikada i nikada nije uvredila pripadnike šiptarske policije, nikada i nikada nije ni jednu reč na račun Haradinaja rekla i nikada i nikada nije jednu reč na račun Tačija rekla.

Poštovani građani Kosova i Metohije, posebno se obraćam vama srpske nacionalnosti, zbijte redove, glasajte za Srpsku listu. Pozivam profesore, kolege, bivše svoje studente, građane koji me vrlo dobro znaju, pa nećete valjda za Radu Trajković, vidite gde bi vas ona dovela.

Poštovani gospodine ministre, ovo je vreme da porazgovaramo otvoreno o nekim profesorima.

Sledeća na redu jeste prof. dr Dubravka Stojanović. To je profesor na Filozofskom fakultetu ovde u Beogradu, predaje istoriju. Da li možete verovati da je ona izjavila 17. februara 2014. godine, citiram – Srbija je izgubila 700.000 stanovnika u Prvom svetskom ratu i time umanjila broj srpskih žrtava za 400.000. Završen citat. Time se svrstala u red najvećih falsifikatora broja srpskih žrtava, ne samo u Prvom svetskom ratu, nego i u Drugom svetskom ratu uz povesničara i znanstvenika dr Franju Tuđmana, akademika Stjepana Razuma, koji tvrdi da je u Jasenovcu pobijeno svega 5.000 ljudi i nije to sve, uvaženi ministre.

Uvažena prof. dr Stojanović protivi se podizanju spomenika srpskim herojima Milanu Tepiću i Gavrilu Principu i obeležavanju zločinačke akcije „Oluja“, i to nije sve, a predaje istoriju na Filozofskom fakultetu.

Uvažena profesorka je izjavila, citiram – da je Gavrilo Princip terorista, ne atentator. Završen citat. To samo piše u austrijskim i nemačkim udžbenicima.

Profesor dr Stojanović se zalaže da se, citiram – Srbija odrekne Kosova i Metohije, Republike Srpske. Završen citat. Da li možete verovati da je ovo izgovorio profesor univerziteta, a da predaje studentima.

Po Krivičnom zakonu 305. do 315. ona bi odležala u zatvoru. Koliko, poštovani profesori, sami uzmite Zakonik pa ćete videti. Za vreme Knjaza Miloša, neću da komentarišem, pogledajte, neki je moj politički protivnik rekao da je pozivan na ubistvo. Ne, zna se u to vreme šta je taj član značio, a danas bi odležala do 15 godina u zatvoru, sigurno.

Nadalje, prof. dr Stojanović je izjavila, a istoričar je, citiram – da je najveći problem Srbije što je pobedila u ratovima. Završen citat. Šta to znači, poštovani građani Srbije? Da smo trebali biti gubitnici, fašisti i ovo je vreme sad da skrenem pažnju, gospodine ministre, našim građanima. Nemojte biti neraspoloženi zbog toga što Vladu Republike Srbije nisu u Poljsku pozvali na obeležavanje početka Drugog svetskog rata. Ni vi, ni Vlada, ni predsednica Vlade, ni predsednik Republike.

Znate šta su oni obeležavali? Početak Drugog svetskog rata, a ne Dan pobede nad fašizmom. Nama i nije tamo mesto, nama je dogodine mesto, 75 godina pobede nad fašizmom u Rusiji, tamo ćemo se naći i mi i Rusija. Znate šta su oni slavili? Sami odgonetnite. Pogledajte u štampi. Početak Drugog svetskog rata. Strašna stvar.

Uvažena profesorka ne zna, ali trebala bi da zna da je pobednički i slobodarski duh srpskog naroda sastavni element srpskog nacionalnog identiteta, i to nas je održalo vekovima.

Devetnaestog sedmog 2008. godine je izjavila, citiram - da su na vlasti u Srbiji iste elite koje su napravile rat, pa je u njihovom interesu da zaborave odgovornost. Završen citat.

Nema niti jednog, gospodo narodni poslanici, ozbiljnog naučnika na zapadu, istoričara, a da ne tvrdi da su rat izazvale SAD, EU, Nemačka i Vatikan. Jedino naši domaći NATO prašinari to tvrde.

Poštovani gospodine ministre, jako je važan kadar. Rekao sam svoj stav o dualnom obrazovanju. Vi ste izvanredno učinili u reformi vaspitanja i obrazovanja. Vi vrlo dobro znate, kao iskusan čovek, da Srbija sprovodi modernizaciju zadnjih sedam, osam godina, a modernizacija vaspitanja i obrazovanja sastavni je deo modernizacije Republike Srbije koju sprovodimo mi, vaša Vlada, najveći deo građana, motor ubrzane modernizacije Srbije, naš uvaženi predsednik gospodin Vučić.

Za ovu profesorku samo da kažem da radi na fakultetu koji je u Prvom svetskom ratu dao 57 života studenata za ovu otadžbinu, neka je stid da radi u tom delu, a sedam profesora univerziteta dalo je svoje života, 35% akademske omladine izgubilo je živote u Prvom svetskom ratu.

Na kraju, koliko je važan kadar učiteljski, nastavnički, profesorki, kako hoćete, a najlepša stvar je biti učitelj u životu. Ja vam govorim kao istoričar i pedagog. Završiću ovim citatom, poštovani narodni poslanici, građani Srbije, „Naučiti dete broj, složiti slova u reč, čitati, pisati, brisati, razumeti, znati, samo je mali deo onoga što učitelj zaista jeste. Namerno ne kažem ono što učitelj radi, jer biti učitelj nije posao. Biti učitelj je voleti, biti učitelj je osećati, biti učitelj je umeti, biti učitelj je jednostavno biti“. Hvala lepo.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Marinkoviću, gospodine ministre inostranih poslova, Dačiću sa saradnicima, dozvolite pre početka nego što kažem o dnevnom redu, da izrazim svoju zahvalnost predsedniku države Aleksandru Vučiću i vama gospodine ministre inostranih poslova i Vladi Republike Srbije, za veoma uspešno vođenje vanjske politike Republike Srbije, posebno u uspehu povlačenja priznavanja lažne države Kosovo od strane 15 zemalja.

Drugo, nemojte se ljutiti, gospodine Dačiću, ni vi, ni Vlada Republike Srbije, ni predsednik Republike Aleksandar Vučić, što niste pozvani u Poljsku na obeležavanje početka Drugog svetskog rata. Nije nam mesto tamo. Oni su obeležavali početak, podvlačim, početak Drugog svetskog rata. Mi ćemo dogodine obeležavati 75 godina pobede nad fašizmom. Tamo nam je mesto i tamo ćete verovatno svi biti.

Danas, gospodine ministre inostranih poslova, raspravljamo o četiri Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Dominikanske, Vlade Paragvaja, Vlade Surinama i Vlade Mjanmarske Republike, vezano sa oslobađanje od obaveza pribavljanje viza za nosioce kako običnih, tako i diplomatskih, službenih, zvaničnih, odnosno diplomatskih i službenih pasoša.

Dozvolite samo po dve rečenice o svakoj pojedinačno zbog naših građana.

Republika Paragvaj je južnoamerička zemlja, koja nije priznala, kako ste i vi rekli, lažnu državu Kosovo i to je veoma važno da se održavaju i dalje diplomatski odnosi.

Ono što je bitno da kažemo jeste i to da smo mi sa Paragvajem uspostavili diplomatske odnose pre 69 godina ravno. Nama je Paragvaj, pored ostalog, važan i zbog jednog dela našeg naroda koji se nalazi tamo pre više od 100 godina i čuva nacionalni i kulturni identitet našeg naroda.

Posebno se, gospodine ministre, vama je to poznato, možda ne jednom delu narodnih poslanika i građanima Republike Srbije, ističe porodica Hjustić, koja daje počasne konzule još od dvadesetih godina 20. veka.

Srbija sa Paragvajem je uspostavila i dobre bilateralne i ekonomske odnose tako da robna razmena iznosi preko 150 hiljada evra, inače je izvoz veći, nego što je uvoz, ali je nama interesantan i zbog podržavanja u međunarodnim organizacijama i to je veoma bitno.

Majnmarska unija je zemlja jugozapadne Azije, ranije nazvana Burma, koja ima preko 60 miliona stanovnika i to je vrlo bitno. Taj broj stanovnika je za nas jako bitan. Uspostavili smo diplomatske odnose sa njima pre 69 godina. Jedna je od 15 zemalja koje su povukle priznanje tzv. države Kosovo. Srbija je i sa njom, kako ste i vi rekli, uspostavila bilateralne i ekonomsku saradnju tako da u 2018. godini je robna razmena iznosila negde do 18 miliona evra. To je veoma bitno s tim više što nam je izvoz veći nego što je uvoz.

Nadalje, Republika Surinam je po broju stanovnika otprilike kao naša Crna Gora, između 500, 600, premda Crnogoraca nema toliko, Surinam je malo veći. Ima toliko stanovnika, ali je bitno što je to jedna od zemalja koja je povukla priznanje lažne države Kosovo. Sa njom smo uspostavili diplomatske odnose pre 43 godine. Bilateralne i ekonomske odnose smo uspostavili, ali veoma je bitno zbog podržavanja u međunarodnim organizacijama, mi njih i oni sa.

Dominikanska Republika je jedna od petnaest zemalja koje su povukle priznanje lažne države Kosovo. To je Južnoamerička država koja je jako interesantna nama, koja je po broju stanovnika kao naša Srbija. Nalazi se na ostrvu Hispanjola. Zašto to kažem? Zato što je 1492. godine otkrio Kristofer Kolumbo, kako to naši studenti, đaci znaju tada i počinje zvanično novi vek. Dakle, od 1492. godine. Srbija je uspostavila diplomatske odnose pre 36 godina.

Veoma je važno za Republiku Srbiju zbog uzajamnog podržavanja isto u međunarodnim organizacijama. Poštovani ministre Dačiću, dok ove četiri države ne priznaju lažnu državnu Kosovo i povlače priznanje lažne države Kosovo dotle naša opozicija iz Saveza za Srbiju se javno odrekla KiM i gle čuda zato optužuju Aleksandra Vučića. Daću obrazloženje.

Lideri Saveza za Srbiju Dragan Đilas, u narodu zvani Điki mafija, Vuk Jeremić, u narodu znani Vuk potomak, inače član međunarodne bande lopova i prevaranata i drugi čelnici Saveza za Srbiju sastali su se 4. jula 2008. godine u čačanskoj kafani „Moravski alasi“ u kojoj su napravili plan uz mig nekih međunarodnih faktora da uličnim protestima ruše Aleksandra Vučića na temu KiM.

Gospodine ministre inostranih poslova, ove moralne nakaze umesto da ruše Vučića trebali su da se dogovore da vrate KiM odakle su ga oni, ove izdajničke bitange oterale. Eto, tako su nisko pale te moralne gromade da nesreću svog naroda koriste za svoje vlastite interese. I, gle čuda, Vuk Jeremić, član međunarodne bande lopova i prevaranata je 30. novembra gospodnje 2018. godine izjavio, citiram – Aleksandar Vučić je izdajnička bitanga, završen citat.

Poštovani ministre inostranih poslova, poštovani narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije Aleksandar Vučić je veliki srpski patriota, veliki srpski državnik, veliki srpski reformator i demokrata i nikada ne bi radio protiv interesa građana Republike Srbije i svoje otadžbine za razliku od njih koji su zaista izdajničke bitange. Obrazloženje, Vuk Jeremić, član međunarodne bande lopova i prevaranata je u razgovoru sa američkim kongresmenom Tedom Pom decembra 2008. godine izjavio, evo, nek me demantuje, na kojoj god hoće televiziji, citiram – ulazak KiM UN najbolje čemu Srbija treba da se nada ako bude imala sreće, završen citat. I tako je Vuk Jeremić postao izdajnički bitanga.

Vuk Jeremić je bez saglasnosti Narodne skupštine Republike Srbije i Vlade Republike Srbije, to vi znate gospodine Dačiću, ministre vrlo dobro, zatražio prebacivanje rešavanje kosovskog problema iz Saveta bezbednosti UN na EU i tako doveo Misiju Euleks ka KiM i zabio nož u leđa vlastitim građanima i vlastitoj otadžbini i time po drugi put postao izdajnička bitanga naše zemlje. Nek me demantuje gde god hoće i kad hoće.

Vuk Jeremić, je namerno postavio nepotrebno pitanje legalnosti deklaracija o nezavisnosti Kosova pred međunarodnim sudom pravde i time još jače potpomogao nezavisnost KiM i zabio nož u leđa svojoj zemlji i postao po ko zna koji put bitanga i izdajnička bitanga naše zemlj.

Zoran Živković, u narodu zvani poljoprivrednik u pokušaju, inače bivši predsednik Vlade dosovske, inače proizvođač vakcine od jogurta i vode, vakcionisao je kokoške u selu Pukovac, pokupio novac, pobegao, kokoške uginule, jer je oktobra 2003. godine izjavio na Međunarodnoj konferenciji u Beču, citiram – meni je svejedno i potpuno nebitno čija je KiM, završen citat i time se svrstava u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Boris Tadić, u narodu zvani lipicaner, je u razgovoru sa američkim pomoćnikom državnog sekretara Danijelom Fridom izjavio, citiram - nezavisnog KiM ne mora da znači gubitak, ako se pod desno odredi u glavama birača. Time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Taj isti Boris Tadić, u narodu zvani lipicaner je američkom izaslaniku Vizneru, vama dobro poznatom, 27. jula 2006. godine, izjavio - "Pružio sam uveravanje i prelomio u sebi i obradio i prihvatio nezavisnost kao i ishod." Sa time se po drugi put svrstavao u izdajničke bitange naše zemlje.

Sergej Trifunović, u narodu zvani Sergej pišoje, zato što je izjavio citiram, da će pišati po grobu predsednika Republike. To vam je inače onaj koji je poznat po tome kaže - gram odmah, a pet grama za poneti. On je 31. januara 2019. godine izjavio, citiram - Kosovo je izgubljeno, Kosovo pripada Albancima, a ne Srbima. Time se mudri Sergej svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Nenad Čanak, u narodu zvani Nešo gicoje, je u martu 2017. godine, kao propali predsednički kandidat izjavio - spreman sam da priznam nezavisnost Kosova. Sa time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Gle čuda, Nešo gicoje je ovih dana, 24. juna 2019. godine, je rekao - Kosovo nije Srbija, nego prostor na kome žive neki ljudi. Time se svrstao po drugi put u izdajničke bitange naše zemlje.

Nenad Čanak je 13. decembra 1991. godine, vi ste gospodine ministre toga vrlo dobro sećate, u Memorandumu o Vojvodini rekao - budućnost Vojvodine je da postane republika u okviru Srbije, a ako Srbije ne pristane da će postati nezavisna država. Sa time se po treći put svrstao u izdajničke bitange naše zemlje.

Čedomir Jovanović, u narodu zvani Čeda šmrkanović, on je 29. septembra 2015. godine, izjavio - država Kosovo je nepovratan čin koji ignorišu samo neodgovorni političari.

Dragan Đilas, u narodu zvani Điki mafija, je gospodnjeg 13. avgusta 2009. godine, u razgovoru sa otpremnicom poslao Američke ambasade Dženifer Braš rekao – Zalažem se za hapšenje Ratka Mladića i odreću se Kosova. Tako se Điki mafija svstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje. Neka demantuje to.

Profesor dr Rade Veljanovski, inače u narodu zvani Rade jajara jer je vašario i muvao oko onih doktorata, to znaju profesori vrlo dobro, inače jedan od lidera Saveza za Srbiju, u narodu zvani profesor Rade jajara, je 21. marta 2018. godine, rekao Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova i da mu obezbedi stolicu UN. Time se bajni Rade Veljanovski, zvani jajara svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Evo ga poslednji, Boško Obradović, u narodu zvani kao „Boško nasilnik“, je 13. 06. Gospodnje 2019. godine na tajnom sastanku u rezidenciji američkog ambasadora u Beogradu ćutke priznao nezavisnost Kosova. On tada nijednom rečju nije protivrečio Kajl Skotu i gospodinu Palmeru koji su više puta ponovili, citiram, da je Kosovo nezavisna država, završen citat i time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Gospodine ministre inostranih poslova, gospodine uvaženi Dačiću, ove izdajničke bitange svakodnevno satanizuju lažima, podmetanjima, poluistinama našeg predsednika Aleksandra Vučića, njegovu porodicu, njegove saradnike i SNS zato što je Aleksandar Vučić reformisao i spasao državu Srbiju i što čvrsto kao stena stoji na braniku otadžbine.

Gle čuda, neki Goran Marković, redatelj koji inače radi 20 godina, 26 godina protiv srpskog naroda i protiv Srbije, u narodu zvani „bumbar“ je rekao 04. 07. 2019. godine da je, citiram, pazite dobro – Aleksandar Vučić primitivna ličnost, završen citat i dodaje, citiram - Aleksandar Vučić je prostak, a rulja je njegovo prirodno okruženje, završen citat. A 30. 08. nedavno 2019. isti Goran Marković, u narodu zvani bumbar, je rekao, citiram – da je naša vlast teroristička, a da izbore organizuje grupa bandita, završen citat.

Taj gospodin „bumbar“ nikada nije rekao za albanske teroriste da su teroristi i za hrvatske ustaše da su ustaše. Nikada nije rekao nijednu reč za izgon biblijskih razmera srpskog naroda iz Hrvatske, ali je rekao da je Srebrenica genocid, on ni ne zna iako je profesor Univerziteta šta je genocid.

Poštovani građani Srbije i poštovani narodni poslanici, preporučujem redatelju, kako se potpisuje, Goranu Markoviću da sve svoje ove izgovorene gadosti o predsedniku Republike, njegovim saradnicima, SNS i vladajućoj koaliciji sakupi, uokviri i stavi u svoju dnevnu sobu i da se svakodnevno podseća na svoj najviši domet i visok stepen kulture. A ujutro kada se probudi, kada se ustane i umije, pogleda u ogledalo, videće jednog nabubrenog bumbara punog mržnje prema svom narodu i predsedniku Vučiću koja se taloži zadnjih 22 godine u njemu.

Poštovani građani Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, uvaženi ministre inostranih poslova gospodine Dačiću, bojim se, kada spozna da je Aleksandar Vučić i njegov predsednik da će mržnja u njemu da eksplodira i da ga uništi. Bog neka mu je na pomoći.

Nije samo on. Čuli ste ovih dana isto tako javlja se opet bajni doktor, po treći put, docent Jovo Bakić. To ste čuli. Inače je dobio unapređenje kada je rekao, odmah mesec dana iza kada je proglašen za docenta, po treći put ponovo je proglašen sada za vanrednog profesora samo zato što je pljuvao državu Srbiju i vladajuću koaliciju. Znate li šta je on izgovorio ovih dana? Ravno Anti Paveliću i Adolfu Hitleru, dr Jovo Bakić, po treći put docent, je izjavio 19. 08. Gospodnje 2019, citiram: „Da bi državni vrh Republike Srbije najradije podavio u Savi i Dunavu“, završen citat, i dodao: „Pobedićemo ih kada budu plivali po Savi i Dunavu“.

Poštovani građani Srbije, poštovani studenti kojima on predaje, da li je moguće da ovo izgovara, ove reči, prof. Univerziteta? Nikada za šiptarske teroriste nije rekao da su teroristi, nego ih hvali. Nikada za deo hrvatskih ustaša nije rekao da su ustaše, nego da ih hvali.

Ja mislim da je vreme da i dekan Filozofskog fakulteta i gospoda studenti vide ko ih truje, ko psuje naš narod u momentu kada se nalazimo u jednom od najtragičnijih momenata u novijoj istoriji Srbije.

Na kraju, obraćam se vama gospodo stanovnici mog Kosova i Metohije, pozivam sav srpski narod na Kosovu i Metohiji, sve svoje bivše studente, sve kolege profesore, sve moje nastavnike, kome sam bio nekada profesor, i danas biznismene širom sveta i Republike Srbije i bivše Jugoslavije, da u ovim presudnim trenucima za državu Srbiju daju svoj glas Srpskoj listi na Kosovu i Metohiji. Posebno pozivam svoje bivše studente, kolege, profesore da ne podlegnu propagandi ovih iz Saveza za Srbiju. Pa nećete, kolege profesori, pa znate, verovati valjda Radi Trajković, saradnici Bernarda Kušnera i nikada šiptarskim teroristima nije rekla da su teroristi.

Ja imam hrabrosti da joj kao kolega kažem, ta Rada Trajković, politički saradnik lidera Saveza za Srbiju, Dragan Đilasa zvanog „Điki mafija“, Vuka Jeremića zvanog „Vuka potomka“ i Boša Obradovića zvanog „nasilnik“ je 19. avgusta 2019. godine izjavila, citiram, verovali ili ne građani Srbije, ali ovo je izjavila: „Ono ispred predsedništva Srbije su samo neke cicike koje se prave budale i od sebe zarad diktatora i silnika“, završen cicat. Pripadnice Kobri su 17. avgusta 2019. godine samo radili svoj posao. Rada Trajković nije vređala pripadnice šiptarske policije, da li je tako gospodine Odaloviću, vi ste sa Kosova i Metohije, nikada to nije izrekla, a ja vrlo dobro znam, radim 24 godine na Kosovu i Metohiji.

Rada Trajković ima ćerku, a nije mislila na nju kada je vređala pripadnice Kobri, kako bi se ona osećala da je njenu ćerku nazvao neko cicika dok radi svoj posao? Ćute i nevladine organizacije, ćute i novinarska udruženja, gospoda novinari, koji su više politički radnici nekada za vreme komunističkog režima.

Na samom kraju, dozvolite, da kada je po treći put docent, Jovo Bakić, izrekao one gadosti, znate li ko je pored njega bio? Zoran Lutovac zvani „Zalutovac“. On je zalutao u politiku, tako mu narod kaže. I drugi njegovi čelnici, šta mislite, i Dragan Đilas da su reagovali? E tako, gospodine Dačiću, bi bilo nama kada bi oni došli na vlast, i vama i nama ovde. Oni bi sa nama, kako oni kažu u Savu i Dunav. Taj film neće gledati, jer su to hteli 2000. godine.

Oni su sram naše države. Zašto to kažem? Jer su 2000. godine, a vi to dobro znate, kao i ja, došli na vlast bez pobede, drugog kruga nije bilo. Milošević nije izgubio izbore, a Koštunica nije pobedio. Inače su poslali našeg predsednika na Vidovdan, to je druga mrlja u novijoj istoriji Srbije. Neka ih je sramota, misle oprati svoju prošlost, e mi istoričari, časni, čestiti, pošteni, hvala Bogu, pišemo već širom sveta. Gle čuda, oni koji su to radili sa zapada priznaju, jedino ovi domaći NATO prašinari ne priznaju. Hvala.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovane dame i gospodo, kao jedan od narodnih poslanika koji je na vreme ukazivao na ovakve pojave, i to više puta u ovom visokom domu, dozvolite da još jedanput kažem, kao čovek koji prati društvene odnose, pogotovo napade na predsednika Republike zadnjih sedam, osam godina, svedoci smo stalnih, ali zaista stalnih, svakodnevnih, neviđenih, zlonamernih, medijskih i svakih drugih napada na predsednika Republike, njegovu porodicu, njegovog brata, njegovog oca, njegovu majku u vreme, i to je vrlo bitno da kažemo, kada on čini nadljudske napore za pronalaženje trajnog, pravednog, kompromisnog rešenja za našu južnu srpsku pokrajinu, a posebno ovih dana usmerili su se, pored njega i njegove porodice, i na najbliže saradnice dr Nebojšu Stefanovića i, moram da kažem, najviše na narodnog poslanika dr Aleksandra Martinovića.

Poštovane dame i gospodo, zamislite kada je to izrečeno upravo u momentu kada se ogromni uspesi dešavaju. Nikada mu opozicija neće oprostiti uspehe, ne samo njegove, nego uspehe države i uspehe svih onih koji ga sledimo.

Zamislite kada jedan od opozicionara ovih dana kaže – nećemo ih više silom terati, citiram, a profesor je univerziteta, nego oružanom silom i pašće krv, ali gledajmo da manje pada krvi. Završen citat.

Zamislite kada prekjuče jedan od lidera iz Saveza za Srbiju sa mora poručuje. To je onaj koji je rekao, citiram, da će pišati po predsednikovom grobu. Završen citat. Ja za sebe, citiram, rekao je, reći ću jednu istinu, kaže taj Sergej Trifunović, zvani „pišoje“, ja sam budala, kaže on za sebe, i još ću sakupiti nekoliko budala da bi ih razjebali. Završen citat. Dovodite, gospodo narodni poslanici, ovu izjavu i izjavu profesora univerziteta sa jučerašnjem tviterašem. To je iz dana u dana, iz sata u sat.

Nekoliko puta sam ovde prozivao Javno tužilaštvo Srbije. Šta čeka to tužilaštvo? Vrši li svoju funkciju u skladu sa članom 305, 321. Krivičnog zakonika Srbije? Podnesite ostavku, gospodo, ako imate bar malo morala. Progovorite, odgovorite nam više, a ne niko nije podneo krivičnu prijavu. Izvolite vršite svoj zadatak. Evo, ovde iz Narodne skupštine govorimo. Dovoljno je da čujete na ulici, a ne samo da govore narodni poslanici.

Ovo je došlo, kako bi naš narod rekao, sa dna kace. Ovo je pretnja svoj deci, ne narodnih poslanika, nego svih građana Republike Srbije.

Još jednom, gospodo iz Javnog tužilaštva Srbije, podnesite ostavku ako niste u stanju da radite svoj posao. Budite zaista dostojni posla koji obavljate. Hvala.

Uvaženi potpredsedniče, kao što je i rekao uvaženi kolega narodni poslanik Marijan Rističević, on je o izvršenju govorio na selu, govorio je i u gradovima, međutim, vrlo je bitno i ko su izvršitelji, kakve su to ličnosti, da li su moralne, koje karakteristike moraju posedovati. S tim u vezi, zamislite da vam je izvršitelj, na primer, vođa jedne političke stranke, Sergej Trifunović, zvani "pišoje". Zamislite, on, evo vam ga, javlja se juče sa letovanja iz Dubrovnika, jel znate šta je izjavio tamo? Dakle, nalazi se van naše zemlje, taj bestidnik, i van naše zemlje, iz Dubrovnika olajava, psuje, laže, na ime predsednika Republike Aleksandra Vučića, na ime srpskog naroda i građana Republike Srbije, pojedine ministre u Vladi Republike Srbije i boraca oslobodilačkih ratova i pojedinih narodnih poslanika.

Tako je za vlast u vlastitoj zemlji optužio izvan svoje zemlje, iz Dubrovnika, citiram - Imamo na vlasti jednu grupu kriminalaca sa osnovnom školom, a poneki i sa srednjom, a rade stvari koje su opasne pizdarije. Završen citat.

Da li možete verovati, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i građani Republike Srbije, da ove reči izgovara Sergej Trifunović, u narodu znani kao Sergej „pišoje“?

Za njega nisu kriminalci oni njegovi pajtosi koji su pljačkaškom privatizacijom doveli zemlju na ivicu ponora, kao što su Vuk Jeremić, član međunarodne bande lopova i prevaranata, Dragana Đilas, u narodu zvani Điki mafija, i drugi okupljeni u tzv. Savez za Srbiju.

Taj Sergej Trifunović, zvani „pišoje“ u narodu, na letovanju iz Dubrovnika hvali Šiptare na KiM i grdi Srbe sa KiM time što bez stida i bez srama izjavljuje, citiram, Vučićev klan srpske mafije sa severa KiM su ubili Olivera Ivanovića, Srbi sa severa nemaju problema sa Albancima. Završen citat.

Da li, poštovane kolege profesori sa prištinskog univerziteta sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, gospodo studenti, poštovani građani KiM, možete verovati da ovaj Sergej, zvani „pišoje“, iznosi ovakve gnusne laži? Nije Oliver Ivanović tamnovao u srpskim, nego u šiptarskim zatvorima.

Taj bestidnik iz inostranstva je rekao ovo i poručio optužbe na račun ministra unutrašnjih poslova dr Nebojše Stefanovića, ministra Zlatibora Lončara, birače i članove SNS nazvao je stokom i građane Republike Srbije nazvao je stokom, citiram, da se u Srebrenici desio genocid, a u Jasenovcu pokolj nekih ljudi, a Oluja da je etničko čišćenje. Završen citat.

Verovali ili ne, taj bestidnik je optužio čak i svog saborca Dragana Đilasa, citiram, da je mafija i kupio je medije. Završen citat.

Jedino koga je pohvalio u Srbiji je Boško Obradović, citiram, zato što je upao u RTS. Završen citat. Za sebe je rekao jedinu istinu, citiram, ja sam budala i još ću sakupiti nekoliko budala da bi ove razjebali. Misli na građane, birače SNS i građane Republike Srbije.

To vam je Sergej Trifunović, koji je 31. januara 2001. godine izjavio, citiram, poštovani građani, ovo je rekao, Kosovo je albansko, a ne srpsko, završen citat, i time se svrstao u izdajničke bitange naše zemlje.

Taj Sergej „pišoje“ pomerio je granicu beščašća, lažući da je Aleksandar Vučić u vreme bombardovanja naše zemlje i RTS-a od strane NATO zlikovaca unapred znao za napad na RTS i da je na vreme, kako kaže, iz zgrade RTS izvukao svoju majku Angelinu, a predsednikova majka te večeri bila je u zgradi RTS. Trifunovića su demantovali najzagriženiji Vučićevi protivnici. Slaviša Lekić, donedavni predsednik NUNS-a kaže, citiram, ljudi koji su bili te večeri u RTS-u tvrde da je bila tu, istina je istina. Završen citat. Drugi najzagriženiji Vučićev protivnik, novinar Željko Pantelić, dopisnik iz Rima kaže – u pravu si, Slaviša, sedeo sam preko puta nje te večeri. Završen citat. To vam je, poštovani građani, Sergej Trifunović, zvani „pišoje“.

Zato je u pravu Biljana Srbljanović, koja je najlepše o njemu rekla, citiram: „Neoprani, lažljivi Sergej, e, to vam je taj vođa protesta. Uvek bio podmukli lažov, uvek mi se uvlačio, bio zlatna medalja u uvlačenju u dupe, uvek lagao, uvek smrdeo, uvek grebao za piće, novac i obrok, nikada se nije prao. Uvek je varao kolege“. Završen citat. Biljana Srbljanović, 20.1.2019. godine, u 17 časova i 25 minuta.

Na kraju, zaista su njegove kolege u pravu kada ga zovu, citiram, jedan gram za odmah, a dva grama za poneti. Ništa bolji nisu od njega ni ostali članovi Saveza za Srbiju. U stvari, to vam je DS u raznim agregatskim stanjima. To je najbolje za njih rekao njihov dojučerašnji kolega, bivši ambasador Svetislav Basara, citiram, DS je samoupravna, interesna zajednica lopuža i prevaranata. Završen citat, 22.5.2019. godine.

Poštovani građani Republike Srbije, vidite ko vam apeluje da vam vodi u budućnosti zemlju.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, mi ćemo danas govoriti, raspravljati, a i izabrati Poverenika za informacije, kao jednu veoma značajnu i nezavisnu funkciju.

Novi poverenik treba da napravi diskontinuitet u radu u odnosu na Rodoljuba Šabića, a da zadrži kontinuitet po zakonu, u poverenim poslovima i radnim zadacima. Ako to učini, onda će izvršiti svoj radni zadatak koji mu zakon nalaže.

Rodoljub Šabić je bio čista politička ličnost, čisto političko lice, čovek koji je promenio četiri političke stranke, bio narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije i bio ministar u Vladi Republike Srbije. On je posebno politički delovao zadnje dve godine svoga mandata. To ste vi poštovani građani najbolje primetili, a i vi gospodo narodni poslanici.

Rodoljub Šabić za tu funkciju nije posedovao ni dostojnost, niti stručnost, a Boga mi ni pravičnost. Šabić je proneverio skoro 15 miliona dinara iz budžeta Republike Srbije. To ne tvrdim samo ja, nego tvrdi Savet za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije. On do danas, poštovani narodni poslanici, poštovani građani, nije pokušao da opravda i objasni gde su te silne pare, već je optužio aktuelnu vlast da vodi hajku protiv njega. Čak je njegov Goran Ješić, DS funkcioner, prozvao ga zato što se nije oglasio povodom toga. To je ličnost Rodoljuba Šabića.

Rodoljub Šabić je bio tobože napadnut, ako se sećate, u Sremskoj ulici u Beogradu. U stvari, sapleo se, jer se kako bio narod rekao nalizao i sapleo i razbio glavu. Naravno, zamislite koga je optužio za to? Koga bi drugo nego predsednika Republike Aleksandra Vučića.

Neću govoriti o onih 80.000 funti gde su isparile, o tome je posebno govorio uvaženi narodni poslanik Marijan Rističević, ali dozvolite samo da naglasim da je Agencija protiv korupcije zabranila rad na projektu Rodoljubu Šabiću. On je tendenciozno posebno napadao našeg uvaženog narodnog poslanika dr Aleksandra Martinovića, iznoseći totalne laži i neistine o njemu.

Moram da kažem, to nije radio samo, nego i neki novinari i to ovih dana, kao što je neki novinar Seidimović. Moram da vam kažem kao čovek koji pamti politički, komunistički režim, taj Seidimović je čisti politički radnik, kako bi rekli iz vremena Saveza komunista, koji je ovih dana izneo, videli ste niz neistina o dr Martinoviću.

Rodoljub Šabić je samo bio jedan od bivših rukovodilaca, a sada okupljeni su u Savez za Srbiju, koji su pljačkaškom privatizacijom uništili i devastirali našu zemlju. Ja ću njih nabrojati. Među njima su, najznačajniji: Dragan Đilas, u narodu "Điki mafija"; Vuk Jeremić, vođa i član međunarodne bande lopova i bandita; Janko Veselinović, u narodu znani "Janko stanokradica", kako znate, narod ga je prozvao tako jer je ukrao stan Milici Badži iz Obrovca, u ulici Braće Kurjakovića broj 9; Boško Obradović zvani "silovatelj"; Dušan Petrović, u narodu zvani "kravoubica", to vam je onaj koji je bio ministar za vreme stranke bivšeg režima, koji je naredio kao ministar poljoprivrede da se pokolje 250 hiljada krava, od ukupnog fonda 500 hiljada, koliko je Republika Srbija imala; Marinika Tepić, zvana "golubica preletačica", ona naveče legne u jednoj stranci, a ujutru se probudi u drugoj stranci, a neću govoriti o malverzacijama koje je činila u Pokrajinskom komitetu za obrazovanje; Milojko Pantić, u narodu zvani "ludojko"; Sergej Veselinović, u narodu zvani "Sergej pišoje" ili "pišanović", jer je, citiram, izjavio "da će pišati po grobu predsednika Republike Aleksandra Vučića". To vam je onaj, poznat po onome - jedan gram za odmah a dva za poneti. Izjavio je bez stida i srama da će, dakle, pišati po grobu predsednika Republike.

Nadalje, tu vam je i Bojan Pantić, zvani "rodoljubac". Zašto "rodoljubac"? Jer, dok je bio predsednik Izvršnog veća Vojvodine zaposlio je i 20. koleno. Od 700 radnika u Izvršnom veću, kako kaže Goran Ješić, citiram, "povećao je na 2.500".

Tu vam je, pored ostalih, i Marko Bastać, zvani "znakorušitelj". To je onaj koji vodi borbu sa saobraćajnim znakovima.

Pored njega, tu je i Milojičić Radoslav, zvani "pivopija", narodni poslanik kojega danas nema ovde u sali, a bio predsednik opštine Smederevska Palanka, koji je na pivo potrošio, verovali ili ne, 457.700 dinara, a u kafiću "Atrijum" potrošio za jedno veče 110.000. U Smederevskoj Palanci, ja sam bio prekjuče, još stoji onaj grafit, ima godinu dana, koji glasi: "Istina je živa, u Palanku nema piva, ostala je samo pena, popio ga žuti Kena. A pivo je bilo skupo, em ga pio, em se kupo, šta pije kafana, budžet plaća sve, ja sam žuti Kena, iz Glibovac bre".

Pored njega, tu je i Dragan Šutanovac, zvani "grabinovac" sa vračarskih pašnjaka.

Pored njega, tu je i Zoran Živković, poljoprivrednik u pokušaju. To vam je onaj, poštovani građani Republike Srbije, koji je u selu Pukovac nadomak Niša proizvodio vakcinu od jogurta i vode, vakcinisao kokoške, one uginule a on uzeo pare.

Tu je i Balša Božović, zvani "golobradi gusan" sa Maldiva, to je onaj koji letuje svake godine na Maldivima. Znate šta je juče izjavio? Da je on i gospodin Mićunović, citiram, "srušili nacistički režim 90-ih godina". Sram ga bilo. To govori o svojoj zemlji.

Tu je i dr Zoran Lutovac, zvani "zalutovac". Zašto "zalutovac"? Narod kaže da on nije za politiku, da je zalutao.

Tu je i Boris Tadić, zvani "lipicaner", tu je i akademik Dušan Teodorović, zvani "tresoglav". Zašto "tresoglav"? Zato jer taj, kad se spomene ime predsednika države Aleksandra Vučića, on od ljutnje, od mržnje prema njemu, trese glavom stalno, videli ste na TV ekranima i zato ga narod prozvao akademik "tresoglav".

Tu je i Nenad Čanak, zvani "gicoje", Čedo Jovanović, zvani "šmrkanović", Velja Ilić, doktor kraduckanja i, naravno, prof. dr Rade Veljanoski, zvani Rade "jajara" i ostali čelnici Saveza za Srbiju.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, oni su uništili našu prošlost. Uništili su našu budućnost. Uništili su i našu sadašnjost. Uništili su i budućnost dece naše. A da su ostali samo godinu dana na vlasti, uništili bi naše korene.

Poštovani građani Republike Srbije, vi im to niste dozvolili. Poslali ste ih u političku prošlost, iz koje se, nadam se, nikada više neće vratiti.

Dozvolite da kažem da sadašnji poverenik, gospodin Marinović, poseduje za ovu funkciju dostojnost, stručnost na zavidnom nivou, pravičnost i, što je vrlo pozitivno, nije politički angažovan. U tom smislu, u danu za glasanje, ja i gospoda narodni poslanici iz Srpske napredne stranke glasaćemo za poverenika. Hvala.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospođo ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, drago nam je gospođo ministarko što vas vrlo često viđamo u ovom visokom domu Narodne skupštine Republike Srbije. To govori o vama i vašem Ministarstvu o vašem predanom radu u Ministarstvu, u čijoj delatnosti je bivša vlast ostavila pustoš. To vi najbolje znate.

Mnogo toga bivši ministar Selaković svojom predanošću je popravio, ispravio, a vi nastavili vrlo predano u istom pravcu. Trebaće mnogo vremena da se naši pravosudni organi dovedu na zavidni nivo, jer ono je bilo zanemareno, da ne kažem totalno devastirano. Naravno da ćemo svi skupa zajedno uspeti u tome da ga dovedemo na određeni nivo. Upravo je ovaj zakon sastavni element modernizacije našeg pravosudnog sistema koji je jedan od ugaonih temeljaca ukupne modernizacije Republike Srbije koju sprovodi Vlada Republike Srbije, a čiji je motor zamajac predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ove izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju su rezultat primene postojećeg zakona i to je dobro. Oni će otkloniti sve one uočene nedostatke prilikom primene zakona u praksi. S druge strane, otkloniće i određene nedostatke i određene nedorečenosti ili kontradiktorne norma koje sadrže određeni članovi ovog zakona.

Najvažnije izmene odnose se na jedinu nepokretnost fizičkog lica o kojem su moje koleginice i kolege govorile, da ja dalje to ne obrazlažem. Isto tako, u tekstu zakona, izvršene su nadopune vezane za antikoruptivne mere i nadalje uvodi se elektronsko javno nadmetanje, koje će omogućiti svaki vid zloupotrebe i značajno povećati cene po kojima će se prodavati u izvršenom postupku određeni predmeti.

Poštovane dame gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, ovih dana svedoci smo svakodnevnih neargumentovanih, zlonamernih medijskih napada, a ne kritike. Podvlačim, medijskih napada, a ne kritike, na predsednika Republike Aleksandra Vučića, pojedinih članova Vlade Republike Srbije, posebno na gospodina ministra unutrašnjih poslova, dr Nebojšu Stefanovića, pojedinih narodnih poslanika, pogotovo iz vladajuće koalicije, a posebno na poslanika dr Aleksandra Martinovića.

Zameraju nam tzv. novinari, podvlačim tzv. novinari ili bolje da kažem politički radnici, da nismo osudili stavove uvaženog narodnog poslanika, prof. dr Vojislava Šešelja, o novinarki Snežani Čangradi, povodom njenog pisanja u kojem je ona rekla da je Republika Srpska genocidna tvorevina i da se u Srebrenici desio genocid.

Gospodo novinari, posebno vi iz N1 CIA i nova, i vi iz nevladinih organizacija, da li ste se ikada oglasili kada je dotična novinarka rekla, citiram, da se širom Republike Srpske desio genocid, završen citat? Naravno da niste. Ne pada vam na pamet da se oglasite povodom toga.

Da li znate, gospodo novinari, koliko je miliona Srba uvređeno tom izjavom? Naravno da ne znate ili se pravite da ne znate.

Da li ste se ikada, gospodo novinari, oglasili kada je dotična novinarka tvrdila da je prof. dr Vojislav Šešelj, uvaženi narodni poslanik, citiram: „osuđeni ratni zločinac“, završen citat, a svi znate da nije osuđen zbog toga? Zašto ćutite, gospodo novinari? Zašto ćutite vi iz nevladinih organizacija? Jesu li to dvostruki aršini? Jel bih ja to mogao nazvati „govor mržnje“, i tu ćutnju „govor mržnje“? Da li ste se ikada pokušali staviti u njegovu kožu ili u kožu njegove porodice? Naravno da niste. Vi svojim neutemeljenim stavovima širite mržnju među građanima Republike Srbije.

Da sam ja bio na mestu prof. dr Vojislava Šešelja ne bih izrekao one rečenice koje je on, možda bih na drugačiji način, ali ja ga opet, s jedne strane razumem, gledajući gde je proveo 11 godina u Haškom kazamatu. Kao jedan od svedoka u procesu veka Slobodana Miloševića, kao svedok znam šta tamo znači biti, a pogotovo on.

I sa ekrana televizije „N1“ i nova CIA svakodnevno čujemo tzv. novinare, čak i akademika Dušana Teodorovića da je jedan narodni poslanik, Vojislav Šešelj, citiram: „osuđeni ratni zločinac“.

Da li gospodin akademik zna ili se pravi da ne zna, da dr Vojislav Šešelj nije osuđeni ratni zločinac, da nije osuđen? Zbog toga, jer za zločin takav nije osuđen.

Ne mogu da verujem da to tvrdi profesor Univerziteta. Na temelju kojih dokumenata iznosi to, sinoć, tvrdnju? Da li su mu naučni radovi takvi? Da li mu se naučni radovi zasnivaju na takvim argumentima? Da li gospodin akademik zna da ga slušaju studenti koji ne mogu da veruju da akademik lupa bez dokaza, kako bi naš narod rekao?

To, izvinite, ne dolikuje, kako bi moji Dalmatinci rekli, magarcu, a kamoli akademiku. To vam je akademik koji je rekao da je Narodna skupština, verovali ili ne, poštovani građani Republike Srbije, da je Narodna skupština Republike Srbije štala, a poslanici primitivci, tj. životinje. Može meni da kaže, ali ne može ovom uvaženom Parlamentu da to kaže. To je odraz njegovog patriotizma prema državi.

Taj manipulant poziva studente 1. oktobra da ne počnu nastavu, da je bojkotuju. Poštovani studenti, vi koji me znate, ali većina me, mnogi studenti me znaju, ne samo na mom Univerzitetu, nego i na drugim Univerzitetima, ne dozvolite da sa vama manipulišu neodgovorni profesori i da vas uvlače u politikanske igre, pa makar nosili titulu akademika.

Od njega sam ja očekivao da kao predsednik Odbora za obrazovanje SANU iznese platformu ili program unapređivanja vaspitno-obrazovnog sistema, odnosno modernizacije tog sistema ili predlog poboljšavanja uloge nastavnika i učenika u vaspitno-obrazovnom radu u školi i društvu i druga aktuelna pitanja vaspitanja i obrazovanja.

Gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, jeste li ga sinoć videli kad se spomene ime predsednika države? On drhti od mržnje, trese glavom, ovako trese glavom. Nije čudo što ga narod zove „akademik glavotres“. Pa da li je moguće da toliku mržnju isijava ne samo prema predsedniku države, nego i uvaženim narodnim poslanicima, nama svima, kad kaže da smo primitivci?

Gospodine akademiče, uništiće vas ta mržnja. Mi nećemo isijavati mržnju, mi ćemo prema vama i takvima isijavati ljubav. Hvala lepo.

Evo, ja zaista podržavam ovaj predlog Vlade i smatram da amandman nije u redu. Međutim, dozvolite da kažem, da ovaj zakon pridonosi u ukupnoj modernizaciji Republike Srbije, a posebno na području trgovine. Međutim, kada je reč o stranci bivšeg režima oni se nisu baš držali određenih zakonskih regulativa, ne samo oni, nego i njihov ministar trgovine, Milosavljević, koji je bio uhapšen.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, moram da vam kažem da me je sinoć u emisiji „380 stepeni“ iznenadili su nastupi akademika Dušana Teodorovića u narodu znanog tresoglav. Zašto tresoglav? Jer je i sinoć prilikom spominjanja predsednika Republike Aleksandra Vučića, od mržnje trese ovako glavu bar 360 minuta, negde 180 puta je izrekao je u negativnom smislu njegovo ime.

Međutim, ono što začuđuje da profesor univerziteta i još i još akademik naziva narodne poslanike u republičkoj Skupštini primitivcima. Sinoć ste čuli. Ja čak mogu reći da meni kaže da sam primitivac, ali da ovom viskom domu kaže da je štala, to ne dolikuje ne samo profesora, nego nijednog građanina Republike Srbije, koji bar malo ima patriotskog osećanja i voli svoju Narodnu skupštinu, kao instituciju i ovaj visoki dom.

Vi ste sinoć čuli za 380 minuta, niti on, niti novinar Stupar, koji je isto rekao da smo štala, a niti profesorka Milivojević nisu izneli nijednu kritiku na račun rada Vlade Republike Srbije, ni na račun vladajuće stranke, jedino su iz njih isijavale mržnja i to prema predsedniku Republike Aleksandru Vučiću. Pa, što nisu sinoć program rada za budućnosti izneli? Što se sa nama ne takmiče u idejama, u radu, u odgovornosti, u kritici, postojećeg stanja itd? Međutim, ne pada im napamet da će to raditi.

Još jedanput kažem, začuđuje da akademik izgovara reči na račun svoje Skupštine, nadam se da je i njegova Narodna skupština Republike Srbije. Još jedanput kažem, možete reći da sam ja stoka, ali ne može ovom visokom domu reći da je štala, jer to govori o građanima, ne govori nama nego građanima jer ovaj dom je svih građana Republike Srbije, ovo je zakonodavno telo, ovo je institucija. Šokiran sam, kad sam sinoć slušao njegove izjave, a novinara Stupar da smo primitivci. Pa, neka i jesmo, ali nikada u ovom domu od vladajuće stranke nismo čuli uvrede kao od onih koje oni sinoć podržavaju.

Samo jedan podatak, Zoran Živković zvani poljoprivrednik u pokušaju, za godinu dana 56 puta uvredio narodne poslanike SNS počevši od toga da smo primitivci, primati, pa do predsednice Narodne skupštine uvrede, vide li ste koje sve moguće. Nisam čuo da se ikada osvrnuo na takve uvrede niti on niti profesorka Milivojević, a pogotovo ne novinar Stupar. Neću sa njima da se bavim, neki im služi na čast, još jedanput podvlačim, reći da je ovaj narodni dom štala, i da smo mi životinje, ali ne mogu reći zakonodavnom telu Republike Srbije Narodne skupštine, jer to pokazuje njihov patriotski odnos prema ovoj zemlji. Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, pitanje postavljam javnom tužilaštvu, zašto nije podiglo optužnicu protiv lidera Saveza za Srbiju koji su svojim javnim nastupima u skladu sa članom 305. do 321. Krivičnog zakonika Republike Srbije narušavali teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije? Obrazloženje. Lideri Saveza za Srbiju, Dragan Đilas, Boško Obradović, Vuk Jeremić i drugi čelnici Saveza za Srbiju, sastali su se 4. jula 2018. godine u čačanskoj kafani „Moravski alasi“ u kojoj su napravili plan da pokrenu ulične proteste i ruše Aleksandra Vučića na temu Kosova i Metohije.

Ove moralne nakaze, umesto da ruše Vučića trebali su se dogovoriti da vrate Kosovo i Metohiju tamo odakle su ga oni oterali. Eto, tako su nisko pale te moralne nakaze da nesreću sopstvenog naroda sa Kosova i Metohije i Republike Srbije koriste za vlastite interese.

Poštovani građani Republike Srbije, Vuk Jeremić je 30. novembra 2018. godine izjavio bez stida i bez srama da je Aleksandar Vučić, citiram, izdajnička bitanga, završen citat. Sada ćete čuti, poštovani građani Srbije zašto i ko je izdajnička bitanga. Pođimo redom.

Vuk Jeremić, član međunarodne grupe lopova i prevaranta je u razgovoru sa američkim kongresmenom Tedom Dolom, decembra 2008. godine izjavio, citiram - ulazak Kosova i Metohije u UN najbolje čemu se Srbija treba da nada, završen citat i time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje. Vuk Jeremić je bez saglasnosti Narodne skupštine Republike Srbije i Vlade Republike Srbije zatražio prebacivanje rešavanja kosovskog problema i Saveta bezbednosti UN na EU i tako doveo misiju Euleks na Kosovo i Metohiju i time stao na stranu izdajnika naše zemlje i svrstao se u red izdajničkih bitangi.

Zoran Živković, bivši predsednik Vlade Republike Srbije je oktobra 2003. godine na Međunarodnoj konferenciji u Beču izjavio, citiram - meni je svejedno i potpuno nebitno čije je Kosovo i Metohija, završen citat i time se svrstao u izdajničke bitange naše zemlje.

Boris Tadić je u razgovoru sa američkim pomoćnikom državnog sekretara Danijelom Fridom, izjavio, citiram - nezavisnost Kosova i Metohije ne mora da znači gubitak ako se pod desno odredi u glavama birača, završen citat. I, američkom izaslaniku Vizneru, 27. jula 2006. godine je, citiram - pružio uveravanje da je u sebi obradio i prihvatio nezavisnost Kosova kao ishod, završen citat. Time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Sergej Trifunović, koji je 31. januara 2019. godine izjavio, citiram – Kosovo je izgubljeno, Kosovo pripada Albancima, a ne Srbima, završen citat i time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Saša Janković je 3. avgusta 2017. godine izjavio, citiram – Srbiji je u interesu da Kosovo uđe u Interpol, a zatim prizna nezavisnost Kosova i time postao član izdajničkih bitangi.

Nenad Čanak je 5. marta 2017. godine, kao propali predsednički kandidat, izjavio, citiram – spreman sam da priznam nezavisnost Kosova, završen citat i time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje. Nenad Čanak je 13. decembra 1991. godine u Memorandumu o Vojvodini kojeg je poslao Lordu Karingtonu rekao, citiram – da je budućnost Vojvodine da postane nezavisna država, završen citata i time se po drugi put svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Čedomir Jovanović je 29. septembra 2015. godine izjavio, citiram – država Kosovo je nepovratan čin koji nastavljaju da ignorišu samo neodgovorni političari, završen citat i time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Profesor dr Rade Veljanovski, jedan od lidera DOS-a, zvani jajara je 21. aprila 2018. godine rekao, citiram – da Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova i Metohije i obezbedi mu stolicu u UN, završen citat i time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Dragan Đilas je 13. avgusta 2009. godine u razgovoru sa otpremicom američke ambasade Dženifer Braš izjavio - ja se zalažem za hapšenje Ratka Mladića i odreći ću se Kosova, završne citat i time se svrstao u red jajara, izdajnika naše zemlje.

Evo, poštovani građani Republike Srbije, dok naš predsednik Aleksandar Vučić čini nadljudske napore u traženju trajnog, pravednog i kompromisnog rešenja za našu južnu srpsku pokrajinu, dotle ovi iz Saveza za Srbiju kao izdajničke bitange narušavaju teritorijalni integritet naše zemlje.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, ovaj član zakona i zakon u celini, o trgovini, je sektor koji će pridoneti ukupnoj modernizaciji Republike Srbije, koju je Vlada Republike Srbije projektovala još 2014. godine i to ekspozeom predsednika tadašnjeg Vlade, a današnjeg predsednika Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića. Taj ekspoze zasnivao se na sedam slova I. Ja ću pokazati, to su: ideje, investicije, institucije, infrastruktura, informacione tehnologije i integracije.

Cilj je bio da Republika Srbija, čija je privreda bila totalno devastirana, na neki način projektuje modernizaciju na svim sektorima i upravo ovaj sektor trgovine je izuzetno važan i izuzetno bitan.

Meni je žao što sada nema gospodina Đorđa Vukadinovića, zvanoga Vlah, ovde u sali, jer je on danas u uvodnom delu svoje diskusije prozvao predsednika Francuske Emanuela Makrona, navodeći da je on rekao u svom govoru na konferenciji za štampu da je Kosovo država. Mi vrlo dobro znamo da je Francuska priznala Kosovo i Metohiju za državu, ali tada gospodin Makron nije bio predsednik države i znamo njegov stav. On je rekao da će se zajedno sa nama boriti za kompromisno rešenje.

Čudi me da gospodin Đorđe Vukadinović, zvani Vlah, nikada u ovom visokom domu nije ukorio svoje koalicione partnere, kao na primer Boška Obradovića, na čijoj je listi bio, koji je 13. juna 2019. godine na tajnom sastanku, u rezidenciji američkog ambasadora u Beogradu, ćutke priznao nezavisnost Kosova i Metohije. Na tom sastanku bile su sve njegove kolege, koalicioni partneri. On tada ni jednom rečju nije protivrečio gospodinu Obradoviću i njegovim saučesnicima, Kajlu Skotu i Metju Palmeru, koji su više puta ponovili da je Kosovo nezavisna država. Time se svrstao i Boško Obradović u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Poštovane dame i gospodo, mene zaista čudi kada su novinari u pitanju, evo i danas smo videli, da jedan deo novinara zaista sebi uzima slobodu i tvrdi neistine. Ja se zalažem, zaista, da je kritika vlasti čak i poželjna, ali kritika se zasniva na istinitosti iznetih činjenica. Između kritike i kritizerstva je ogromna razlika. Tako je npr. novinarka Čongradi danas rekla da je, citiram, Republika Srpska genocidna tvorevina, bez argumenata, bez ičega itd. Dakle, zaista ne mogu da verujem, i iznela je tezu da je gospodin predsednik države Aleksandar Vučić diktator.

Zaista ovu novinarku pozivam da se urazumi, da ne bude obični diletant, već da joj se kritike, ako želi kritikovati vlast, zasnivaju na iznetim činjenicama, a tvrditi za Republiku Srpsku da je genocidna tvorevina, samo može onaj ko je sišao sa uma. To može najbolje objasniti gospodin Rančić za takve osobe. Zaista mi nije jasno da ta novinarka može tako da tvrdi, a pogotovo za parlament ovde i narodne poslanike.

Još jedanput podvlačim, ja jesam za kritiku i vlasti, ali na bazi iznetih činjenica. Kritika se na tome zasniva, a ne na blaćenju, na poluistinama, lažima i izmišljenim činjenicama. Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, naravno da je ovaj zakon koji je pred nama i amandman… Zakon je dobar, amandman nije. Smatram da je Vlada u pravu što ga je odbila.

Ovaj Zakon o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu ne isplaćene devizne štednje građana, položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije, a i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ je izvanredan i dobar.

Mi smo ovakve izmene i dopune donosili i prošle godine, jedino se ovde radi o tehničkim nekim stvarima, a to znači pomeranje rokova kako u pribavljanju dokumentacije, tako i u otplati rata. Umesto deset, svodi se na osam, tako da štediše neće biti oštećene u pogledu vremena.

Međutim, ovde ima jedan problem. Kolega Martinović je spomenuo jedan deo građana iz bivše Republike Srpske Krajine i baš sa njima imamo jedan, hajde da kažemo, nerešeni problem o kojem sam ja nagovestio da ću govoriti, a to je što kod dokumentacije ne mogu pribaviti štednu knjižicu zato što su bile ratne okolnosti. Jedan deo tih štediša bio je na ratištu i ostavio je u kući štednu knjižicu i, normalno, zapaljena je kuća i štedna knjižica.

Sada banke u bivšim republikama, znači filijale, imaju popise i iznose, međutim mi u izmenama zakona smo stavili da je validna dokumentacija samo knjižica i kartica. Mislim da Ministarstvo finansija tu ne bi trebalo praviti probleme i da imaju razumevanje, pošto dokumentaciju imaju druge banke, to jest sledbenici tih banaka u tom smislu.

Moram da kažem da bivši režim nije vodio računa o ovom problemu. Ja sam lično tražio kod bivšeg, hajde da kažem, ministra i bivšeg guvernera Dinkića. Nije pokazivao interesovanje baš za ovu kategoriju štediša iz ove bivše socijalističke republike. Međutim, ne treba nas to čuditi, jer taj bivši režim je vodio računa samo o sebi, o svojim džepovima, jer je opljačkao Republiku Srbiju.

Nije tačno da nismo procesuirali jedan deo, hajde da kažemo, bivših političara. Pet ministara, o tome je govorio i kolega Martinović, i to u prvom redu Saša Dragin, Oliver Dulić, Jasna Matić, Slobodan Milosavljević i ministar Predrag Bubalo. To je pet ministara i dva pomoćnika. Dakle, dobro je što u novoj vladi, dakle novim vladama posle DOS-a, nijedan ministar nije procesuiran, što znači da je Vlada vrlo odgovorna i da vodi računa o državi i finansijama u ovoj državi.

Dozvolite da kažem nešto, pošto je spominjano, o poseti predsednika Francuske, Makrona. Kako rekoše kolege, tradicija prijateljstva srpskog i francuskog naroda je duga. Ona je još duža nego 19. vek, nego i 17. vek. Ona potiče iz 12. veka, od Stefana Nemanje. Od tada je veliko prijateljstvo.

Moram da vam kažem, poštovani narodni poslanici, da Stefan Nemanja i teza koju ja zastupam i jedan deo istoričara, njegova supruga Ana je upravo Francuskinja. Ona je bila sestra Luja VII, francuskoga kralja i prilikom posete Stefana Nemanje Francuskoj, tamo su mu se i dva sina rodila, prilikom povratka, pošto su Vizantinci napali Srbe, Srbi su tražili pomoć od Francuskih vitezova. Osim toga, da im vrate Nemanju.

Prilikom povratka, Francuski kralj je rekao Nemanji, citiraću ja ovako „Tronoški rodoslov“ - Evo ti dva ova cveta, radi se o ljiljanu, koja predstavljaju dva tvoja sina. Deo mog cimera neka bude deo tvog cimera, završen citat.

Radi se o grbu ovome koji stoji ovde poviše vas, gospodine Arsiću, i o ljiljanu tom. To je taj krin cvet. On seže od 12. veka, a ne iz novijih vremena.

I, da ja ne idem u širinu, to prijateljstvo se provlačilo kroz čitav srednji vek, pogotovo u 17, 18. i 19. veku.

Što se tiče primedbi na gospodina predsednika Makrona, što je rekao, kako kažu neki narodni poslanici, da je Kosovo država, to nije sporno kada je pozicija njegove Vlade i države, jer su to pre dolaska njega na vlast priznali republiku Kosovo, ali je dao nadu za kompromisno rešenje. To je velika stvar i to je ogromna stvar.

Šta vi, gospodo narodni poslanici, danas ovde govorite o Kosovu? Pa, mi imamo trećinu narodnih poslanika koji priznaju Kosovo kao državu. Da li je to tačno?

Da li hoćete da vam citiram sada predsednike svih poslaničkih grupa i poslaničkih stranaka koji su priznali? Njih 15 ima. To su svi oni kojih danas nema ovde, poslaničkih stranaka i grupa. To je suština.

Mi u unutrašnjem dijalogu koji je vođen oko pitanja Kosova nismo to rešili, jer predstavnici onih političkih stranaka i grupa kojih danas nema u ovom visokom domu, nisu hteli jer su otpisali Kosovo.

Dakle, isto i u pogledu Srebrenice. O čemu mi pričamo? Pa, trećina narodnih poslanika to ovde tvrdi. Hoćete reći da Čedomir Jovanović ne tvrdi da je u Srebrenici bio genocid? Taj narodni poslanik, koji je lider jedne stranke, kaže ovako: "Republika Srpska je nastala na genocidu, na srebreničkom genocidu, na etničkom čišćenju, nezabeleženom u Evropi posle Drugog svetskog rata", 23. juna 2012. godine, a mi prigovaramo Makronu i njegovoj državi? Ovde ja nisam čuo da ste mu prigovorili, gospodo.

Da li znate šta je još taj poslanik rekao? Citiram: "Republička vlast je tretirala i još uvek tretira Vojvodinu na pokvaren način i zbog toga Vojvodini treba dati pun suverenitet i priznati je kao nezavisnu zemlju", 26. oktobar 2012. godine.

Gospodo narodni poslanici, pa imamo ih ovde trećinu takvih. Pa, da li znate šta je Albin Kurti rekao? Evo, 5. aprila 2006. godine u 10.25 minuta izjavio je, citiram, da bi voleo da predsednik Vlade Republike Srbije bude Čedomir Jovanović ili Žarko Korać, jer oni, kako je rekao, jedini priznaju nezavisnost Kosova. Molim vas, o čemu mi pričamo?

Pa, tu je i Nenad Čanak. Pa, on juče čeka Makrona, a on je taj koji je rekao 5. marta 2017. godine: "Spreman sam da priznam nezavisnost Kosova" itd.

Taj isti Nenad Čanak je nedavno, nazad deset dana, 24. juna 2019. godine, izjavio: "Kosovo nije Srbija, nego prostor na kome žive neki ljudi koji imaju zaokruženu celinu". Pa, šta mi hoćemo?

Pa, hoćete li da vam citiram Vuka Jeremića, zvanog Vuka potomka i vođu međunarodne bande lopova i prevaranata za Kosovo? Tu je i Dragan Đilas. Tu je i poljoprivrednik u pokušaju Zoran Živković, koji je 2003. godine na Međunarodnoj konferenciji u Beču rekao: "Ne interesuje me Kosovo hoće li biti naše ili nečije drugo itd".

Dakle, o tome toliko i o Srebrenici toliko. Ono što je prof. dr Vojislav Šešelj rekao ovde u utorak po pitanju genocida u Srebrenici je tačno sa aspekta nauke, gospodo, a nekakvi novinari misle da mogu lupetati šta god hoće, ali ne mogu, bre! To je stvar nauke. Zna se šta je genocid.

Može negde da se pobije i 15-20 hiljada ljudi, ali ne mora biti genocid. Postoje tri uslova koja trebaju biti uslovljena, ispunjena, a Srebrenica nema te uslove pogotovo pripremni period, odnosno nameru ili nakanu kako bi rekli braća Hrvati itd.

Dakle, ja o tome ne želim da govorim, ali evo i u ovom visokom Domu, trećina narodnih poslanika, pa setite se Sandre Rašković Ivić, koja je rekla na hrvatskoj televiziji da u Srebrenici je bio genocid itd, i Oluja da je humanitarna stvar. Pa ponovio je Slaven Letica ponovo nedavno na HRT-u, kada su razgovor vršili o političkoj situaciji ovde u ovom visokom Domu, pa su govorili o Bošku Obradoviću, kaže: „On je neznatan, jedino ga Sanda Rašković Ivić podržava“, koja je rekla, citiram, tako Slaven Letica kaže: „ Da je u Srebrenici bio genocid“, završen citat itd. Dakle, to je problem.

Mene jedino čudi, gospodo narodni poslanici, šta radi tužilaštvo? Pa ove izjave koje sam vam ja citirao sve potpadaju pod Krivični zakonik Srbije, član 305. do 321. Pa kako se oni zovu, koji ruše državni integritet? Pa izdajnici države. Vidite, ja nemam problem da to kažem. A znate ko nam prigovara da im kažemo da su izdajnici države zato što se zalažu za cepanje teritorijalnog integriteta? Upravo oni koji to rade. To su NATO prašinari, a to su oni kojih danas nema u ovom visokom Domu.

I na kraju, da ja završim ovaj deo, ja neću sa njima više da se bavim. O njima je najbolje rekao njihov DS ambasador, vrli Svetislav Basara, citiram: „Demokratska stranka, u raznim varijantam,a je samoupravna interesna zajednica muljatora i lopuža“, završen citat, Svetislav Basara, dana 22. maja 2019. godine. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, pre ove sednice sam imao sastanak sa jednim delom štediša iz „Jugobanke“ naše ovde, da tako kažem, Srbije, koja je bila centralna, a „Jugobanka“, Split filijala, Knin i sada ću da, praktično, prikažem i ohrabri te naše štediše povodom ovog zakona.

Moram da kažem da je Hrvatska 1997. godine, odmah posle rata, raspisala, da kažem, nekakav rok od šest meseci da vrati štedišama staru deviznu štednju.

Tu se radilo o štedišama, ne s obzirom na nacionalnost, Srbima i Hrvatima. Pošto su Srbi, rat je bio, proterani, nisu imali šanse da za svoja potraživanja lično dođu u Knin u filijalu i zatraže svoju deviznu štednju, a svi Hrvati i jedan deo Srba koji su ostali u Hrvatskoj, podigli su tu deviznu štednju.

Ovu izmenu zakona čekaju 18 godina, da kažem, građani srpske nacionalnosti koji su živeli u Hrvatskoj, jer im nije isplatila centralna „Jugobanka“, niti je Hrvatska u tom vremenu, jer je prošao rok od šest meseci, a vi znate da se od 1995. do 1997. godine pet Srba vratilo.

Dakle, to su one okolnosti, a Hrvatska je svu staru deviznu štednju, bez obzira, svojim građanima vratila. To je problem.

Ovo je bio objektivni, da kažemo, a možda i subjektivni, ali budimo širokogrudni, objektivni problem koji se dugo čekao.

Ja sam lično sa bivšim ministrima i guvernerima ovde razgovarao da pokušamo na neki način taj najugroženiji deo srpskog naroda koji je godinama štedeo za svoju decu, da bi ih negde školovali itd. ostali su bez toga.

Dakle, o tim se građanima se radi, kada je „Jugobanka“ Beograd u pitanju, odnosno „Jugobanka“ Split, filijala Knin. Prema tome, oni će posle ovoga dobiti svoju staru deviznu štednju.

Tačno je, gospodine Martinoviću, ovo da su tek mogli potvrde dobiti u decembru 2018. godine, iako je naše ministarstvo raspisalo da potražuju štediše godinu dana ranije. Dakle, iz objektivnih razloga nisu mogli dokumentaciju… Ja sam sa njima prekjuče razgovarao, ali i pratio sam to na sajtu našeg ministarstva, nisu mogli, tako da se o jednom delu radi da će za ovih dodatnih šest meseci zaista prikupiti dokumentaciju. Pogotovo se odnosi na one „nesretnike“ ratne borce na linijama, čije knjižice nisu ostale i ostala dokumentacija.

Sada to ide ubrzanim tempom. Momentalno su mi danas javili da ide da je agencija za područje čitave Hrvatske u Splitu i da to ide zaista brzo i mislim da će to dovesti do određenog rešenja. Hvala vam lepo.

Poštovane štediše, vama se obraćam, vi ćete prvu ratu dobiti 28.02.2020. godine, umesto po starom zakonu 01.09. ove godine. Radi se o šest meseci, ali vam je rok smanjen ne na pet godina, nego na četiri godine. Toliko je naša država zaista izišla u susret da skrati rok zato što su bili obeštećeni baš ovaj najugroženiji deo našeg naroda. Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon je iniciran ubrzanim procesom elektronske modernizacije u Republici Srbiji, koji je sastavni deo modernizacije Republike Srbije, koju provodi Vlada Republike Srbije, a motor zamajac, ubrzana je modernizacija Republike Srbije, naš uvaženi predsednik, gospodin Aleksandar Vučić. Ovaj zakon doprinosi i suzbijanju sive ekonomije.

Sektor trgovine je veoma bitan element ukupne ekonomike naše zemlje, on je veoma značajan i s aspekta ukupne zaposlenosti u Republici Srbiji, jer sektor trgovine zapošljava jednu petinu ukupne u zaposlenosti Republike Srbije.

Poštovane i dame i gospodo, moram da kažem da bivši režim nije vodio računa o unapređivanju trgovine, već samo o ličnom bogaćenju, dokaz za to je i njihov ministar trgovine Slobodan Milosavljević, koji je uhapšen, kako znate, kao ministar trgovine i ne samo on, sedam ministara bivše vlasti je uhapšeno i dva pomoćnika ministara. To su: Slobodan Milosavljević, Oliver Dulić, Jasna Matić, Saša Dragin i ministar Bubalo i dva pomoćnika. Kako vidite, to je bila jedna grupa, tako da kažem lopova i prevaranata, koji su pljačkali pljačkaškom privatizacijom, devastirali ekonomiku i industriju naše zemlje infrastrukturu i ukupni potencijal naše zemlje. I, gle čuda, evo ih opet, udružili su se u nekakav Savez za Srbiju, tu je ponovo na čelu jedan od vođa, Dragan Đilas, u narodu znani kao Điki mafija. Zašto? Jer, je u politiku ušao kao običan gologuzan, a izašao je iz politike kao mafija sa 700 miliona evra i zato ga narod tako i zove.

Tu je i njegov pajtos Vuk Jeremić, zvani Vuk potomak, vođa međunarodne bande lopova i prevaranata, i ne samo on, tu je i Sergej Trifunović, jedan od vođa, kao jedan od vođa protesta. Šta o njemu reći? Šta da ja kažem, o njemu je najbolje rekla njegova koleginica Biljana Srbljanović, citiram – neoprani i lažljivi Sergej. To vam je taj vođa, uvek je bio podmukli lažov, uvek mi se ulizivao, bio zlatna medalja u uvlačenju u dupe, uvek lagao, uvek smrdeo, uvek se grebao za novac, obrok i piće, nikada se nije prao, uvek je varao kolege, završen citat, 20.1.2019. godine.

Tu je do njega i čuveni akademik Dušan Teodorović zvani glavotres. Zašto ga zovu? Narod ga zove glavotres zato što čim se spomene ime predsednika Republike Aleksandra Vučića, on trese glavu od mržnje. Do njega su tu i ostale vođe Saveza za Srbiju, Janko Veselinović zvani Janko stanokradica, taj je ukrao stan Milici Bači u Obrovcu u ulici Braće Kurjaković 9. Tu je do njega i kravoubica Dušan Petrović, a danas je neko govorio o stočarstvu, a on je naredio kao ministar poljoprivrede da se pokolje 250 hiljada krava od ukupnog fonda koliko je Republika Srbija imala.

Poštovane dame i gospodo i poštovani građani Srbije, da ih dalje ne nabrajam, o njima je najbolje rekao, na kraju da kažem, njihov DS Svetislav Basara koji je bio ambasador, on je rekao, citiram – Demokratska stranka u svim varijantama je samoupravna interesna zajednica muljatora i lopuža, završen citat, Svetislav Basara, 22. juna, gospodnje 2019. godine. Hvala lepo.

Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, dobro je što je ovaj zakon pred nama o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ.

Dozvolite odmah da kažem da je izmena više tehničke prirode, pošto smo mi ovaj zakon donosili već i prošle godine, a radi se o pomeranju rokova. Naime, 21. juna ove godine istekao je rok za dostavu rešenja od strane Uprave za javni dug. Pošto većina štediša nije bila u mogućnosti da pribavi dokumentaciju, taj rok se pomera do 23. decembra 2019. godine, a prvu tranšu štediše bi trebale dobiti 28. februara 2020. godine. Međutim, zato se deviznim štedišama neće isplaćivati u 10, nego u osam rata i mislim da je tu država korektno postupila prema deviznim štedišama.

Međutim, gospodine ministre, ja ovde ukazujem na jedan problem. Pošto me je zadužila jedna grupa štediša iz bivše Republike Srpske Krajine, a radi se o Jugobanci Split, filijala Knin, nema njih mnogo, pošto je Hrvatska tim deviznim štedišama iz te Jugobanke dala devizne štednje, ali Srbima ne, jer je bio kratak rok kada se oni nisu mogli vratiti u Republiku Hrvatsku. Gde je sad problem? Kod jednog malog broja, a to su borci sa prve borbene linije. Kako? Tako što su knjižice svoje ili karticu ostavili kod kuće. Kuća je izgorela i knjižica je izgorela. Međutim, oni imaju potvrde od Jugobanke, odnosno naslednika, pravnog sledbenika Jugobanke ili pravnih sledbenika, i mislim da bi im to trebali uvažiti ovde, kako ne bi imali sudbinu bivših učesnika boraca Balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog rata, da ne bi demotivisali eventualno u budućim, ne daj bože, ratovima borce itd. Mislim da su to objektivne okolnosti i da treba povesti računa.

Ono što želim danas reći, a to je da bivši režim nije vodio računa o staroj deviznoj štednji, iako smo mi u ovom visokom domu poticali čak i ove probleme nekoliko puta. Zbog toga, poštovana predsednice i dame i gospodo narodni poslanici, ja danas ovde pred građanima Srbije i pred vama podižem optužnicu protiv udruženog zločinačkog poduhvata koji su Srbiju ekonomski, industrijski, infrastrukturno devastirali i pljačkaškom privatizacijom doveli do bankrota.

Optužnicu podižem danas, protiv Dragana Đilasa, u narodu zvanog Điki mafija; Vuka Jeremića, jednog od vođe međunarodne bande lopova i prevaranata; Janka Veselinovića, u narodu zvanog Janka stanokradica, taj je krao stanove, sama reč o svakom govori o njima; Boška Obradovića, zvani Boško silovatlje; Dušan Petrović, zvani u narodu Dule kravoubica, taj dok je bio ministar poljoprivrede naredio da se pokolje 250.000 krava od ukupnog fonda 500.000 koliko je Republika Srbija imala; Marinike Tepić, zvana golubica preletačica, ta naveče legne u jednoj stranci, probudi se u drugoj, a zbog kriminala kojeg je činila, dok je bila pokrajinski sekretar za obrazovanje i kulturu; Milojka Pantića, u narodu zvanog ludi Milojko; zatim, Sergeja Trifunovića, u narodu znanog piše ili pišanović, jer je citiram, rekao – da će pišati po predsednikovom grobu, završen citat, i još poznatog u narodu pod nazivom – jedan gram za odmah, a dva za poneti; nadalje, protiv Radojičić Miroslava, u narodu znanog, inače, narodnog poslanik, pod nazivom – pivopija; Bojana Pajtića, zvani rodoljubac, taj je zaposlio i dvadeseto koleno, dok je bio predsednik izvršnog veća Vojvodine; zatim, Dragana Šutanovca, u narodu zvanog zgrabi novca; Balšu Božovića, u narodu zvani golobradi gusar sa Maldiva, znate, tamo se on provodio jako dugo; doktora Zorana Lutovca, u narodu zvani zalutovac, narod ga smatra da je zalutao u politiku; Borisa Tadića, u narodu zvanog lipicaner; akademika, Dušana Teodorovića, u narodu zvani glavotres, taj kada se spomene ime predsednika države trese glavom od mržnje; Nenada Čanka, zvanog gicoje, zašto gicoje, jer neki mi prigovaraju da ga upoređujem sa životinjom, ne gicoje je narodni poslanik u Rumuniji, koji je bio kontradiktoran, kao što je i Nenad Čanak separatista; Čedomir Jovanović, zvani šmrkanović i Veljo Ilić, zvani doktor kraduckanja.

Optužnicu predajem, poštovani građani Republike Srbije, vama, kako bi na sledećim izborima, kako bi poterali političku istoriju iz koje se nadam za sreću Srbije nikada više neće vratiti. Hvala.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Arsiću, gospodine Zaštićene građana sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici.

Zaštitnik građana je ustavna kategorija i zato je veoma važan nezavisni organ i ovaj izveštaj za 2018. godinu napisan je na 115 strana i on je zaista, gospodine Zaštitniče sveobuhvatan. On sadrži podatke o nedostacima i nepravilnostima u radu organa uprave, ali i predloge za unapređivanje ljudskih i manjinskih prava. Izveštaj sadrži presek stanja, u stvari u oblasti ljudskih prava nastao na osnovu pritužbi građana na postupke organa vlasti u Republici Srbiji.

Dozvolite da kažem od svih prava, posebno ovde ja ističem sada gde ste analizirali rodnu ravnopravnost, prava deteta, prava osoba sa invaliditetom i prava pored ostalih pripadnika nacionalnih prava manjina.

Poštovani gospodine Zaštitniče građana, da bi naša država unapredila ova prava na veći stepen nama je potrebno vratiti vaspitnu delatnost u sve vaspitno-obrazovne ustanove i ne samo vaspitno-obrazovne ustanove već društvene organizacije, u roditeljske domove i jednom rečju da kažem vratiti vaspitanje u društvo odakle su ga tamo 2000. godine proterala vlast bivšeg režima. Mi smo sada na putu da to vratimo i nadamo se u dosledno vreme da hoćemo, da buduće generacije će biti vaspitano tako da će ovih problema biti manje.

Dozvolite sada da kažem nešto o imenu i prezimenu vašeg prethodnika Saše Jankovića, u narodu znanom kao Sale prangija. Reći ću zašto prangija, da poštovani građani znaju o čemu se radi. On kao Zaštitnik građana je svesno kršio Zakon o zaštiti Zaštitniku građana Republike Srbije i to znate kako? Tako što je analizirao političku situaciju, vrlo često u Republici Srbiji i davao političke ocene i izjave, iako po članu 10a Zakona o Zaštitniku građana je izričito zabranjeno.

U tom članu stoji citiram: „Zaštitnik građana ne može davati izjave političke prirode“ završen citat i zato je moja malenkost zajedno sa gospodom narodnim poslanicima iz SNS, a vrlo često smo ga kritikovali u ovom visokom domu.

Saša Janković, zvani Sale prangija je krajnje tendenciozno i neargumentovano kritikovao Vladu Republike Srbije kao Zaštitnik građana i njenog predsednika tada Aleksandra Vučića.

Primeri, tako je 31. jula 2016. godine otvoreno napao Aleksandra Vučića, zato citiram: „što do tada nije formirao Vladu Republike Srbije“, iako zakonski rok za njeno formiranje nije istekao, ostalo je bilo još mesec dana. Vidite u šta se petljao vaš bivši prethodnik.

Isto tako, Saša Janković u narodu znani kao Sale prangija je bez ikakvog razloga protivzakonito napao Vladu Republike Srbije u intervju koji je dao 9.12.2016. godine, iako je dobro znao da je on kao Zaštitnik građana, zakonski nije ovlašćen da kontroliše rad Narodne skupštine, predsednika Republike, predsednika Vlade, Ustavni sud i javno tužilaštvo. Čak ga je javno ukorio zbog toga do tada njegov stranački kolega, savetnik Borisa Tadića Nebojša Krstić, rekavši: „nije dobro da Janković kao Zaštitnik građana koji kontroliše rad državnih organa sam ne poštuje i krši zakon“.

Saša Janković u narodu znani kao Sale prangija je kasnije osnovao, kao što znate, gospodine Zaštitniče i stranku, a pripremu za osnivanje te stranke, vodio je kao Zaštitnik građana, zamislite, naravno što nije smeo, jer mu to zakon nije dozvoljavao.

Sale prangija kao i svi ovi iz Saveza za Srbiju, odrekao se KiM, rekavrši 3. avgusta 2017. godine: „Srbiji je u interesu da Kosovo bude primljeno u Interpol, a time i prizna nezavisnost KiM“.

Zamislite gospodine Zaštitniče građana da je ovo izrekao 3. avgusta 2017. godine vaš prethodnik Saša Janković u narodu znani kao Sale prangija i njegov potpredsednik tada novoosnovane stranke i član predsedništva pokreta snage, prof. dr Rade Veljanovski, u narodu znani kao profesor Rade jajara, 21. aprila 2016. godine je rekao: „Srbija treba da prizna KiM, obezbedi mu stolicu u UN“. Zamislite profesora koji predaje studentima, velikog patriote.

Bivši Zaštitnik građana i predsednički kandidat Sale prangija, kao da je sišao s uma kada je rekao: „Srbija treba tek da dokaže da su manastiri na KiM, Gračanica i Dečani, srpski“.

Saša Janković je bio glavni akter u aferi „pištolj“ i zato se on zove Sale prangija, narod ga po tome pamti kao Sale prangija, kada je 1993. godine u njegovom stanu, iz njegovog pištolja, bez dozvole, Predrag Gojković navodno bio ubijen.

O tome sam u ovom visokom domu često govorio i postavljao poslanička pitanja. Došao sam do podataka da su u sprezi Javno tužilaštvo i Istorijski arhiv u Beogradu, odlukom Komisije od 14. 06. 2004. godine, uništili svu dokumentaciju kao bezvredni arhivski materijal. Zamislite, gospodo, profesori istorije, da je ovo bezvredni arhivski materijal, a direktor Arhiva u to vreme, znate ko je bio - bajna Branka Prpa. E, sad, vidite kolika je sprega bila Zaštitnika građana i tadašnje vlasti, odnosno stranke bivšeg režima, a sve u svrhu pljačkanja građana Republike Srbije.

Sale prangija je 2011. godine na ime svog kabineta, kao da vi to danas radite, Zaštitnika građana, kupio novi luksuzni džip. Nije to problem. Problem je samo što je nekoliko meseci kasnije njegova supruga Slavica kupila, iz iste kuće, takođe džip, isti model, ali dizel, za mnogo jeftinije nego što je platio on. Ona je platila 18 hiljada evra, a džip je koštao 30 hiljada evra. Tako su izvlačili iz budžeta Republike Srbije novac.

Dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, Zaštitnik građana govorio je o ugroženosti novinara, vi ste, gospodine Zaštitniče, ovde govorili. Ja nemam ništa protiv da ih se zaštiti, i treba ih zaštititi, ali mi smo svedoci stalnih, svakodnevnih, neviđenih, zlonamernih i nedostojnih medijskih napada na Aleksandra Vučića, predsednika Republike Srbije, i to se radi godinama unazad, a nisam video da to stoji u Izveštaju. Nema niti jedan predsednik Republike u novijoj istoriji Srbije da je više napadan a više dobio glasova na izborima. I ne samo on, nego i njegova porodica, njegov brat, otac i majka, u vreme kada on čini nadljudske napore za iznalaženje trajnog, pravednog i kompromisnog rešenja za južnu srpsku pokrajinu. Posebno su se ovih dana usmerili i na njegove saradnike, u prvom redu na dr Nebojšu Stefanovića.

Dozvolite da kažem zbog čega. Zato što doktor Nebojša Stefanović je dao ogroman doprinos unapređenju Ministarstva unutrašnjih poslova, na svim sektorima Ministarstva i vratio ugled tog važnog ministarstva Vlade Republike Srbije. Upravo MUP je jedan od ugaonih temelja ubrzane modernizacije Republike Srbije, čiji je motor zamajac predsednik Republike, Aleksandar Vučić. Zato ga i napadaju, bez ikakvog razloga, ovi iz Saveza za Srbiju, na čelu sa Draganom Đilasom, u narodu znani kao "Điki mafija", koji je pre ulaska u politiku bio obični gologuzan , a sada "Điki mafija", verovali ili ne, mafija sa 700 miliona evra.

Koga još napada, videli ste danas u štampi - gospodina ministra unutrašnjih poslova, napada ga vajni akademik Dušan Teodorović zvani "glavotres", koji traži, zamislite, od studenata da bojkotuju nastavu početkom akademske godine, kako bi se rešio problem plagijata.

Poštovani studenti Republike Srbije, vama se obraćam, nemojte da vas uvuku u političke igre neodgovorni profesori, pa makar bili i akademici.

Poštovani Zaštitniče građana, Srbija je demokratska zemlja. U njoj je kritika vlasti čak i poželjna. Ali, između kritike i medijskih napada postoji ogromna nepremostiva razlika. Medijska kritika vlasti treba da se zasniva na istinitosti iznetih činjenica. Da li to rade često novinari? I upravo je zato društveno korisna.

Međutim, određene ličnosti zaposlene u određenim listovima, ali neki dežurno-analitičko-stručni šarlatani, nema ga ovde, pobegao je, pored ostalih, i Đoko Vukadinović zvani Vlah, lažima, poluistinama o predsedniku Republike i raznim podmetanjima truju građane Republike Srbije do krajnjih granica.

Poštovani Zaštitniče, nema niti jednog narodnog poslanika u ovom visokom domu koji neće osuditi svaku vrstu nasilja nad novinarima, bez obzira na povod. Ali, podvlačim tri puta, ali, ali, pod uslovom da se novinari ponašaju u skladu sa propisima, dobrim običajima i standardnom praksom, što počesto gospoda novinari ne čine. Ja ih molim, još jedanput ću ponoviti, da dobro čuju ove rečenice.

Nema niti jednog narodnog poslanika u ovom visokom domu koji neće osuditi svaku vrstu nasilja nad novinarima, bez obzira na povod, ali, pod uslovom da se novinari ponašaju u skladu sa propisima, dobrim običajima i standardnom praksom, što počesto ne čine. I trebaju da se zapitaju da li se često pridržavaju kodeksa novinara pod rednim brojem jedan?

Saša Janković, na kraju, dozvolite da kažem, "prangija" u narodu zvani, samo je deo jednog udruženog poduhvata bivše vlasti, čiji je cilj bio opljačkati, satanizovati građane i državu Srbiju. Čuli ste jednog i danas, koji je ovde optužio Srbe za genocid i pobegao iz ovog visokog doma.

Članovi tog udruženog poduhvata su bili, pored ostalih, ja ću ih samo dvojicu navesti: Dragan Đilas, zvani "Điki mafija", Vuk Jeremić, član međunarodne bande lopova i prevaranata i Sergej Veselinović, zvani "pišoje", odnosno "pišanović", jer je izjavio, citiram, da će "pišati po predsednikovom grobu".

Poštovani Zaštitniče, ja, kao i kolege iz Srpske napredne stranke, sa potpunim zadovoljstvom ćemo glasati o vašem Izveštaju, jer u vašem dosadašnjem radu za ove dve godine nismo primetili da je vaša institucija bila umešana u političke vode. Hvala.