Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine profesore Marinkoviću, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, zaštita i unapređivanje životne sredine je uslov našeg opstanka. Zato će se ovim Zakonom o zaštiti i unapređivanju životne sredine, a i predloženim amandmanom doprineti ukupnoj modernizacije Republike Srbije koju sprovodi naša Vlada Republike Srbije, najveći deo poslanika u ovom visokom domu, najveći broj građana Republike Srbije na čelu sa predsednikom Republike Srbije, gospodinom Aleksandrom Vučićem. To će se posebno odraziti i na razvoj ekološke svesti kao kamena temeljca zaštite i unapređivanja životne sredine, jer znamo da ekološka svest se razvija od predškolskih ustanova i traje čitavog života. Zato su vaspitno-obrazovne ustanove izuzetno važne sa svojim planovima i programima rada u razvijanju i unapređivanju ekološke svesti.

Poštovani narodni poslanici, stranka bivšeg režima nije imala osećaj za razvoj ekološke svesti. Da je dr Oliver Dulić, zvani uzgajivač lavića na Paliću, imao razvijenu ekološku svest ne bi platio bilborde sa parolom „Očistimo Srbiju“ preko pola miliona evra. Taj bivši ministar DS, ministar građevine i prostornog planiranja, a inače ortoped je za oglašavanje u jednom dnevnom listu platio pola miliona evra. Da je dr Oliver Dulić, ministar građevine bivšeg režima, inače ortoped, imao razvijenu ekološku svest ne bi platio izradu sajta „Očistimo Srbiju“ 26.000 evra. O tome nas je izvestila DRI, a objavio list „Politika“ 22.9. gospodnje 2012. godine.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, zato je ovaj moj predloženi amandman veoma važan, da se ne bi pojavljivali likovi bez razvijene ekološke svesti u vidu ministra Olivera Dulića i drugih pelješanovića, mutikašića, luftiguza i lezijedovića saveza za drugu propast Srbije, a kome predsedava nesretni Janko Veselinović, zvani stanokradica, inače predsednik udruge za obrtaj novca i pomirenje, koji su doveli Republiku Srbiju na ivicu bankrota. Hvala.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Arsiću, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću kratko o dva zakona o zaštiti životne sredine i izmeni finansijskog plana Republičkog zavoda za zdravstvo.

Kada je u pitanju izmena finansijskog plana juče je jedan uvaženi narodni poslanik iz opozicije rekao da je „Državna lutrija Srbije“ finansirala retke bolesti za vreme stranke bivšeg režima. Meni nije to poznato. Pokušao sam u analizu ući i nisam mogao naći da se to desilo, ali sam našao nešto drugo, a to je da je „Državna lutrija Srbije“ bila u gubitku za vreme stranke bivšeg režima, što se nikada nije ranije desilo.

Dijana Anđelić iz „Državne lutrije Srbije“, kao kadar Borisa Tadića, je platila firmi „Sistems“ čak 500.000 evra na osnovi trgovinskog ugovora o održavanju lutrijskih terminala iako je, gle čuda, „Državna lutrija Srbije“ imala sopstveni servis za održavanje i servisiranje. Tako ste, gospodo iz bivšeg režima, uzimali pare iz državnih institucija.

Nadalje, Sergej Trifunović, zvani pišoje ili pišanović, poznat je po tome što je izjavio da će pišati po grobu predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, je svojom fondacijom „Produži život“, ulagao milione prikupljene od SMS poruka i priloga građana za bolesne u slovenačkI privatni i investicioni fond „Ilirika“ u iznosu od 15,5 miliona dinara, oročio na 14,5 meseci. transakcijom „Ilirika“ je vratila 10 miliona dinara, a 5,5 miliona dinara je isparilo, poštovani građani, pojela maca, iscurelo negde.

Dobro je što je pokrenut krivični postupak. Samo da napomenem da je to čovek koji je otišao u Hrvatsku i rekao u Zagrebu da su Srbi devedesetih godina okupirali 1/3 hrvatskih teritorija. I vrapci na grani znaju da ne možete okupirati svoje selo i svoj grad, jedino su se branili u to vreme.

Povodom zaštitne životne sredine, gospodine ministre, ja sam i ranije predlagao da bi možda zakon, možda, ovo je moje razmišljanje, trebalo nositi naziv zakon o zaštiti i unapređivanju životne sredine. On je veoma važan, on je u stvari osnova našeg opstanka. Zato treba posvetiti dužnu pažnju životnoj sredini još od predškolskog vaspitanja.

Ja nameravam nekoliko rečenica reći šta vaspitno obrazovne ustanove čine i šta bi trebale činiti prilikom unapređivanja i zaštite životne sredine. Međutim, škola kao vaspitno obrazovna ustanova je jedan od najvažnijih faktora. Formiranje ekološke svesti i ekološkog vaspitanja i obrazovanja. Na to bacam akcenat na ekološkom vaspitanju i obrazovanju, jer je to osnova za unapređivanje, istinsko unapređivanje zaštite i unapređivanje životne sredine.

Moram da kažem da ovom veoma važnom problemu stranka bivšeg režima nije pridavala dužnu pažnju, već je preko svojih kadrova u liku ministra dr Olivera Dulića prala pare, odnosno otuđivala pare iz Fonda za zaštitu životne sredine. Doktor Oliver Dulić, bivši ministar bivšeg režima i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije je platio, citiram, bilborde sa parolom „Očistimo Srbiju“ više od pola miliona evra, završen citat, izveštaj državnog revizora, a objavila „Politika“ 22. 09. gospodnje 2012. godine.

Taj bivši ministar građevinarstva i prostornog planiranja, inače ortoped, je za oglašavanje, citiram, jednim dnevnim novinama platio više od pola miliona evra, završen citat, izveštaj državnog revizora, a objavila „Politika“ 22. 09. gospodnje 2012. godine.

Ne samo to, taj bivši ministar građevine i prostornog planiranja, a pripadnik stranke bivšeg režima, inače ortoped, je, citiram, platio za izradu sajta „Očistimo Srbiju“ 25.000 evra, završen citat, izveštaj državnog revizora, a objavila „Politika“ 22. 09. gospodnje 2012. godine.

Međutim, naknadno je utvrđeno da je dr Dulić i Dulićevo ministarstvo platilo izdržavanje čak lavića na Paliću. Zato je u narodu poznat dr Oliver Dulić, zvani uzgajivač lavića na Paliću u pokušaju.

I ne samo to, njegov kolega i bivši ministar finansija i guverner NBS, bivšeg režima, Mlađan Dinkić ga je optužio u ovom visokom Domu Narodne skupštine Republike Srbije na sednici održanoj 21. i 22. 09. gospodnje 2012. godine, citiram, izrekao u ovom visokom domu, da je Oliver Dulić iz Fonda za zaštitu životne sredine nenamenski potrošio sredstva za predizbornu kampanju Demokratske stranke i za subvencionisanje firmi, gle čuda, koje uvoze akumulatore i otpadne gume da bi ih reciklirali, završen citat.

Gospodo iz bivšeg režima, tako ste otuđivali sredstva i punili svoje džepove, a narod i državu doveli ste na ivicu bankrota.

Gospodo i uvaženi narodni poslanici, svaka škola treba sačiniti program zaštite i unapređivanja životne sredine koji mora biti sastavni deo programa rada škole. To većina škola čini, ne sve ali većina. Trenutno, ekološki sadržaji zastupljeni su od prvog do četvrtog razreda osnovne škole u dva nastavna predmeta, Svet oko nas u prvom i drugom razredu i Priroda i društvo u trećem i četvrtom razredu, a od petog do osmog razreda osnovne škole u nastavnim predmetima: fizika, hemija, biologija i geografija.

Napominjem ne samo u njima, da u svakom nastavnom predmetu u osnovnoj i srednjoj školi postoje sadržaji koje nastavnici mogu u pojedinim nastavnim jedinicama koristiti, odnosno povezati sa zaštitom ili unapređivanjem životne sredine.

U srednjoškolskom obrazovanju školuju se i zanimanja tehničar za zaštitu životne sredine u preko 20 škola u Republici Srbiji. Ekologija se predaje na nivou srednjoškolskog obrazovanja, a ekološki sadržaji pojavljuju se u okviru opšte obrazovnih nastavnih predmeta, od hemije, fizike do biologije i geografije, ali i u okviru velikog broja područja rada i obrazovanja srednjih škola.

U domenu osnovnih, specijalističkih, master i doktorskih studija na fakultetima, odnosno univerzitetima predmeti iz oblasti zaštite i unapređivanja životne sredine zastupljeni su gotovo na svim fakultetima u manjem ili većem obimu, a neki fakulteti imaju departmane, odnosno smerove za sticanje visokog obrazovanja iz ekobezbednosti i zaštite životne sredine, a postoji i Fakultet za zaštitu životne sredine.

Značajnu ulogu, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Srbije, u formiranju ekološkog obrazovanja i vaspitanja imaju nastavnici, profesori srednjih, osnovnih škola i na univerzitetima, pa i za zaštitu pojedinaca od velikog smeća koji posipaju neki opozicioni lideri saveza za propast Srbije, na čelu sa Jankom Veselinovićem, zvanim stanokradicom jer je otuđio stan u Obrovcu, Milici Bađe, u ulici Braće Kurjakovića broj 7, inače izbeglici iz bivše Republike Srpske Krajine, da se ne bi pojavljivali tipovi u liku akademika, prof. dr Dušana Teodorovića, zvanog pobegulja, jer je za pet meseci promenio tri stranke, koji je ovih dana promenio profesiju, gle čuda, i umesto profesora i akademika u analitičara, analitičar šarlatan koji zna jedino da pljuje i vređa stručne i odgovorne pojedince pa i neke političare i državnike.

Preporučujem uvaženom akademiku i profesoru, ili ti, analitičaru šarlatanu da sve bljuvotine koje je izrekao o SNS, narodnim poslanicima SNS, predsedniku države i predsedniku SNS, gospodinu Aleksandru Vučiću, Srbima na KiM, Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici, uokviri i stavi u svoju dnevnu sobu da se podseća na domete svoje civilizacijske, naučne i demokratske misli i ubroji ih u svoje naučne radove, ako ne kao akademik, onda kao političar analitičar šarlatan. Hvala.

Uvaženi potpredsedniče, ovaj zakon i podneseni amandman pridoneće modernizaciji Republike Srbije, a samim tim vaspitanju i obrazovanju, a posebno patriotskom vaspitanju.

Da je Zoran Živković, zvani poljoprivrednik u pokušaju, posedovao patriotsko vaspitanje, ne bi na Međunarodnoj konferenciji u Beču, oktobra gospodnje 2003. godine, kada je bio predsednik Vlade, poručio, citiram: „Meni je potpuno nebitno čije je Kosovo i Metohija“, završen citat.

NJegov stav je i danas isti. Kada naš predsednik Srbije Aleksandar Vučić pravi hrabar i odlučan korak u iznalaženju trajnog, održivog i kompromisnog rešenja za južnu srpsku pokrajinu, i njegov pajtos Nenad Čanak, zvani Nešo vicoje, imao je manjak patriotskog vaspitanja, jer je 5. marta 2017. godine izjavio, citiram: „Spreman sam da priznam nezavisnost Kosova“, završen citat. I, Saša Janković, zvani Sale prangija, svrstao se u taj tabor izjavivši, citiram: „Moja platforma je priznanje nezavisnosti Kosova“, završen citat. Zato nije čudno što je njegov saborac, akademik Dušan Teodorović, rekao, citiram: „Nikada tokom svoje dugogodišnje karijere u zemlji i inostranstvu nije mi se desilo da tako pogrešim u proceni radnih sposobnosti, moralnog kodeksa, kao kod Saše Jankovića“, završen citat.

Zato gospodine, potpredsedniče Milićeviću, ovaj amandman je izuzetno važan da se u budućnosti ne bi pojavljivali likovi koji poseduju manjak patriotskog vaspitanja. Hvala.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, nema sumnje da će ovaj Zakon o penzionom i invalidskom osiguranju, a i moj predloženi amandman pridoneti ukupnoj modernizaciji naše zemlje koju predvodi predsednik Republike Aleksandar Vučić, pa tako i ukupnom razvoju vaspitanja i obrazovanja, a samim tim moralnom i patriotskom osećanju i vaspitanju.

Da je Srđa Popović, advokat i pripadnik stranke bivšeg režima, odnosno Demokratske stranke, imao patriotsko osećanje, ne bi zajedno sa Margaret Tačer, DŽordžem Sorošem, Zbignjevom Bžežinskim i drugim dupeglavcima potpisao 1993. godine dokument kojim je tražio bombardovanje Republike Srbije. Taj pripadnik Demokratske stranke je opisao Srbiju, citiram, kao „anus mundi“, što u prevodu, poštovani građani, znači šupak sveta, „i krvavi banditski brlog“, a Srbi su za njega ono što se nalazi u anusu, završen citat, uzeto iz jednog američkog časopisa 2. septembra 1993. godine. Isto tako, nedostatak patriotskog i moralnog vaspitanja pokazao je i gospodin Milojko Pantić, zvani ludojko, jer je veliki broj građana Republike Srbije nazvao, citiram, kao „klerofašistička i nacionalistička Srbija“, a predsednika Srbije gospodina Aleksandra Vučića i njegove saradnike kao „paranoidni nacionalistički plitkoumni piroman“, završen citat.

Gospodine potpredsedniče, zato je ovaj amandman veoma važan, da se u budućnosti ne bi pojavljivali na političkoj sceni likovi iz Demokratske stranke i LDP-a, kao ova dvojica, sa manjkom patriotskog i moralnog vaspitanja. Hvala.

Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovana gospodo ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, nema sumnje da će ovaj zakon o PIO, a i podneseni moj amandman uticati svojim odredbama na modernizaciju Republike Srbije, a time i na unapređivanje vaspitanja i obrazovanja u celini.

Stranka bivšeg režima nije se borila za investicije, već je pljačkaškom privatizacijom uticala na slabljenje penzionog, a time i vaspitno-obrazovnog sistema.

Poštovani narodni poslanici, Dragan Đilas, u narodi zvani „Điki mafija“, svakodnevno napada svaku investiciju koju dovodi predsednik Republike Aleksandar Vučić, a time i svako radno mesto i doprinos za penzije, bez obzira da li je to „Beograd na vodi“, PKB, RTB „Bor“ ili Tvornica guma u Zrenjaninu. Time Dragan Đilas, u narodu zvani „Điki mafija“, pokušava oterati domaće i inostrane investitore iz Republike Srbije. Na taj način Dragan Đilas, u narodu zvani „Điki mafija“, čini zločin prema građanima i državi Srbiji, a i prema našim penzionerima.

Dragan Đilas, u narodu zvani „Điki mafija“, kao gradonačelnik Beograda je 2011. godine opljačkao „Telekom“ tako što je političkim pritiskom na tadašnjeg direktora „Telekoma“ Branka Radujka prisilio da kupi četiri kablovska kanala njegove „Arene sport“ za 7,7 miliona evra, iako, podvlačim, „Telekom Srbija“, poštovani narodni poslanici, po zakonu, tada nije smela biti vlasnik medija.

Tako je Dragan Đilas, u narodnu zvani „Điki mafija“, pljačkao i uništavao penzioni sistem a time i slabio vaspitno-obrazovni sistem. Dragan Đilas, u narodu zvani „Điki mafija“, svakodnevno napada uvaženog predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, jer ne može više da pljačka građane Srbije ni penzioni sistem Republike Srbije.

Danas, kada predsednik Republike, Aleksandar Vučić, od opljačkane i finansijski uništene zemlje od strane Dragana Đilasa, u narodnu zvanog „Điki mafija“, i njegovog žutog preduzeća, učinio Srbiju ekonomski stabilnom zemljom i kada je budžet napunjen Republike Srbije, gle čuda osetio je to Dragan Đilas, zvani „Điki mafija“, i evo ga dolijao zajedno sa savezom za ponovnu propast Srbije, Sašom Radulovićem, u narodnu zvani „kralj stečaja“, Saša Janković, u narodnu zvani „Sale prangija“, Boškom Obradovićem, u narodu zvanim „lupetiv“, Zoranom Živkovićem, u narodnu zvani „poljoprivrednik u pokušaju“, Borisom Tadićem, u narodu zvani „lipicaner“, Đorđe Vukadinović, u narodu zvani „Đorđe Vlah“, Jankom Veselinovićem, u narodu zvani „Janko stanokradica“ i Sergejem Trifunovićem, u narodnu zvani „Sergej pišoje ili pišanović“, jer je rekao da će pišati po predsednikom grobu, Željka Veselinović, u narodu zvani „Žeki Afroamerikanski silovatelj“, Nenadom Čankom, u narodu zvanim „Nešo gicoje“, Čedomirom Jovanovićem, u narodu zvani „Čedo šmrkač ili šmrkanović“, Zoranom Lutovcem, u narodu zvani „Zoran zalutovac“, da ponovo ekonomski i politički bace građane i državu Srbiju na kolena.

Zato je, poštovana predsednice, ovaj zakon i moj amandman predloženi veoma važan i pozivam vas, gospodo narodni poslanici, da u danu za glasanje prihvatite moj amandman. Hvala.

Prvo repliku, a onda imam pravo po amandmanu.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine…

Replika.
Ja sam šokiran izjavom gospodina preko puta mene što nije slušao obrazloženje mog amandmana. Nije čudno što to nije slušao, jer on nije znao ni o kom se zakonu radi, koji je na dnevnom redu. A kako bi, pobogu, braćo, znao kad je došao pre pola sata u ovu Skupštinu, a mi radimo od jutros deset sati. Tako radi svaki dan, on i gospoda iza njega. To je jedno.
Drugo, da ovaj zakon ne može uticati na ukupni razvoj i ekonomski modernizaciju Srbije, a time kada se poboljša i penzioni sistem i na vaspitno-obrazovni sistem zna svaki đak u prvom razredu osnovne škole, ali on nije slušao, to je jedno.
Drugo, nikada u životu nikoga nisam uvredio. Vi dobro, gospodo narodni poslanici znate, a i građani Srbije znaju sve ovo što sam rekao kako je prethodni govornik govorio o kolegama narodnim poslanicima citirao sam iz štampe, sada ću samo jednu rečenicu da kažem. Tako na primer „kralj stečaja! 14. aprila Gospodnje 2011. jedan ugledni list, naslov stoji „Policija češlja kralja stečaja“. Aprila 16. godine 2011. naslov „Kralj stečaja, Saša Radulović, ojadio šećerane“. Imam stotinu takvih iz štampe, a za njegovog kolegu iz njegove stranke, koji je oštetio budžet 2010. godine za 463 miliona dinara, izveštaj DRI koji sam ja citirao već i ranije, ovo je u suštini…

Samo da završim rečenicu i po Poslovniku imam pravo…

Evo da završim ovu rečenicu. DRI je utvrdila, utvrdila komisija i u štampi tri dana iza toga Dragan Šutanovac zvani „zgrabinovac“, ništa nisam gospodo narodni poslanici izmislio, već ono šta je ko radio od ove gospode.

Poštovani potpredsedniče, meni je drago da su u ovom amandmanu konačno shvatili moji kritičari o čemu se radi. Ali, kako bi i shvatili, kada ne znaju, ponoviću još jednom, koji je zakon na dnevnom redu, obraćaju se ministru Šarčeviću, a nije iz njegovog resora.

Govornik koji je kritikovao došao je ovde pre sat vremena, umesto jutros u deset. Nije to problem ako to danas čini, nego njegove kolege to čine svakog dana. To se u narodu zovu, oni koji ne rade, ne obavljaju svoj posao – lezijedovići. To je narodni izraz. Da li su oni takvi ili ne, to će građani prosuditi i oni će dati konačan sud.

Nadalje, ponavljam radi građana Srbije, nikada nikog nisam uvredio. Kada kažem nekakav izraz, onda ga citiram. Sada imam par minuta vremena da demantujem ono što je kolega na neki način podvukao, doktor profesor. Znam na šta on aludira. Profesor, pa vređa, sad ću mu dokazati da ne.

Kralj stečaja, Saša Radulović, u jednom čuvenom listu 14. aprila 2011. godine, citat – naslov „policija češlja kralja stečaja“, 16. aprila gospodnje 2011. godine, kralj stečaja Saša Radulović ojadio šećeranu, sve naslovi, 25. aprila gospodnje 2011. godine kralj stečaja Saša Radulović otimao pare od žrtava prevare, 27. aprila gospodnje 2011. godine, naslov „uhvaćen stečajni fantom Saša Radulović“, 31. maja gospodnje 2016, naslov „stečajni upravniče Saša Radulović, bruko, koliko si maznuo para“ i podnaslov „stečajni upravnik Saša Radulović prvak, gle čuda, u kumovskim vezama, svoga kuma postavio za direktora BIP“.

Poštovani građani Srbije za svakog koga sam prozvao, zbog solidarnosti kolega da im ne oduzimam vreme pogledajte ovde, sve su citati, pune torbe i ovde. Za razliku od njih, ja ovde sedim čitav dan, beležim ono što oni rade i kako se izražavaju po štampi i po tviterima. Ono što radimo i ja i vi, ne možemo to sakriti, istorija sve izbaci. Ja kao čovek nauke istražujem ovo. Ustanite, demantujte me, biću srećan da me demantujete da ovo nije istina iza svakog od njih.

Prema tome, kada sam rekao da je jedan deo i nabrojio da su lezijedovići, u narodu se kaže za pojedince koji ne rade svoj posao, a ima iz ovih klupa nasuprot mene, o kojem je govorio narodni poslanik, poslanika koji su tri puta u godini došli, ne samo iz njegove stranke nego i iz drugih stranaka.

Gospodo, građani Republike Srbije, vi recite kako se ti pojedinci zovu. Naravno, lezijedovići. Prema tome, još sam jednom začuđen da čovek koji je završio ekonomiju, ne može pojmiti da Zakon o PIO, ako se penzije uvećavaju, delimično koliko toliko jačaju ekonomski sistem zemlje, a time, zna se kako, i vaspitno obrazovni sistem. Da li je moguće da to ekonomista ne shvata? Verovatno shvata, znam ja to dobro, ali njega nije bilo da sluša ovde, pa je pobrkao zakone i obraća se ministru Šarčeviću umesto ministru Đorđeviću. Ali, šta ćete, boli ga i ono kada sam rekao, citirao koliko je ko uzeo para iz bivših firmi.

Gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, završavam ovom rečenicom, uništili su našu prošlost, uništili su budućnost naše dece. Da su još ostali samo godinu dana na vlasti, uništili bi i naše korene. Hvala.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Marinkoviću, poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, naravno, o dva ova zakona.

Ovim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO prestaje važiti Zakon o privremenoj isplati penzija. Tako će naši penzioneri nadalje primati penzije bez umanjenja. To je srž i to je bitno za naše penzionere, da kratko i jasno čuju šta će ovaj zakon doneti.

Time danas ovde u ovom visokom domu odajemo priznanje našim penzionerima za ogromni doprinos stabilizaciji javnih finansija i modernizaciji Srbije koju, kako vidimo, vrlo uspešno predvodi naš poštovani predsednik Republike gospodin Aleksandar Vučić, a to sve zarad budućnosti naše dece i zarad budućih penzija.

U ponedeljak smo ovde mogli čuti neargumentovane kritike i danas u prepodnevnim časovima na račun investicija.

Gospodo iz opozicije, ako nema investicija, nema ni penzija, vi koji ste kritikovali investicije, pogotovo od čoveka koji je u narodu poznat kao kralj stečaja. To je čovek kome najbolje ide kada naša preduzeća idu u stečaj. Tada jedino njemu ide dobro i zato kritikuje naše investicije i on i njegovi sledbenici. Baš ga briga za penzije i radničke plate.

Taj kralj stečaja i stečajni upravnik gospodin Saša Radulović, stečajni upravnik u 14 firmi, je za 495 mesečnih nadoknada stavio u džep 50 miliona dinara.

Taj bivši predsednik stranke u rasulu je kao stečajni upravnik zaključivao ugovore o knjigovodstvenim uslugama sa firmom čiji su suvlasnici bili on i njegova supruga i tako uništavali finansijsku stabilnost Republike Srbije, a dame i gospodo i poštovani penzioneri, time i penzioni sistem Republike Srbije.

To je čovek koji je oštetio budžet Republike Srbije, SAD, što nije platio porez u iznosu od milion dolara. Evo podatka iz oktobra 2016. godine. To sam pokazivao u ovom visokom domu.

I nije samo on ovih dana to radio. I njegov drugi kolega, Dragan Đilas, poznat pod nazivom Điki mafija, svakodnevno napada svaku investiciju, svaku sagrađenu fabriku u Srbiji, svako radno mesto, a to znači, gospodo penzioneri, i vaše penzije. On to jednako napada, bez obzira da li je to „Beograd na vodi“, da li je to PKB, da li je to RTB „Bor“ ili Fabrika guma u Zrenjaninu. Time pokušava oterati domaće i inostrane investitore iz Srbije. To je veliki zločin, dame i gospodo, ne samo prema građanima Republike Srbije, nego zločin i prema državi Srbiji u celini.

Naš predsednik Srbije, uvaženi Aleksandar Vučić bio je 100% u pravu, a vi ste se, gospodo, smejali nazad tri godine, kada je 27. aprila gospodnje 2014. godine, u svom ekspozeu rekao - hoću da građanima poručim, ono što je apsolutno najvažnije, sve što budemo radili, sve teške, bolne reforme, pa i ove penzione koje budemo preduzimali, izdržaćemo naredne tri, četiri godine i već početkom 2017. godine imaćemo zdraviju ekonomiju i zaustaviti rast javnog duga i niži fiskalni deficit, a to će doneti osiguranju naših penzija.

Gospodo iz opozicije, ovde u ovom visokom domu pitam vas da li je ovo ostvareno ili nije ostvareno? Da li je zacrtani plan tada ostvaren, a viceve ste pravili na račun toga? Dabome da jeste, i više. Iz deficita smo prešli u suficit, javni dug smanjili više nego što je zacrtano.

Poštovane dame i gospodo, poštovani građani Republike Srbije, mi tada ne bismo išli na privremeno smanjenje plata i penzija da bivši režim nije zemlju doveo na ivicu bankrota. Uništio je privredu Republike Srbije.

Danas smo čuli „5. oktobar“ i predstavnik ovde 5. oktobra koji zagovara sedi danas u visokom domu, a 5. oktobra nije DOS pobedio. To je bio ulični puč. To svi naučnici ne samo u Srbiji nego i u svetu su to konstatovali.

Gospodin Koštunica ako ima malo profesorske časti, a mislim da ima, neka kaže da li je pobedio na izborima. Gospodin Milošević nije izgubio, Koštunica nije pobedio i nije bilo drugog kruga. Zna se ko je naredio da se to učini. O tome postoji stručna literatura i na međunarodnim skupovima već se uveliko diskutuje.

Kad smo već na tome, na 5. oktobru, predstavnik DS, verovali ili ne, ali je pre 5. oktobra jedan advokat zagovarao bombardovanje Srbije sa Margaret Tačer, sa DŽordžom Sorošom, sa Mirkom Kovačem i drugim dupeglavcima 1993. godine.

Taj isti advokat, član DS, molim vas, nazvao je Srbiju kao „anus mundi“, da građani znaju, kao šupak, a Srbija za njega ono što se nalazi u anusu, što se nalazi u šupku. Završen citat.

Gospodine Martinoviću, nisu oni samo rasisti povodom Roma, nego ovo je autorasizam. Ovo su sve citati, ja vam mogu slobodno to reći. No, možemo citirati koliko hoćete, idemo dalje.

Poštovane dame i gospodo, naš predsednik Aleksandar Vučić u svom ekspozeu tada je rekao još jedan citat. Citiram – merama fiskalne konsolidacije deficit budžeta će se do 2017. godine spustiti na granicu održivog 3% - 4% BDP, što će dovesti do zaustavljanja javnog duga od oko 75% BDP i započeti njegovo postepeno opadanje. Jednom rečju, država će postati stabilna.

Gospodo iz bivšeg režima, jel se ovo ostvarilo ili ne, ustanite ovde i danas recite, pobijte ovo? Koliki je BDP, a koliki je javni dug, i još više nego što je planirano. Smanjio se deficit, naravno, vidite čak i u suficit se prešlo i javni dug.

Poštovani građani Republike Srbije tako to radi naš predsednik Republike Srbije i SNS, po sistemu vrlo jednostavnom ali vrlo teškom - planirano, rečeno, ostvareno.

Još nekoliko rečenica o Zakonu o visokom obrazovanju. Za studiranje i završavanje studija, gospodo narodni poslanici, nikada nije kasno. Nisu bitne godine i srednja škola koju smo završili.

Gospodo studenti, vama se obraćam, vi morate poznavati svoje sposobnosti, uskladiti želje i svoje mogućnosti, spoznati svoje kvalitete i vrednosti, a profesori moraju ako su pedagoško-metodički, a počesto nažalost nisu u viskom obrazovanju, osposobljeni i pomoći svakom studentu, ama baš svakom u svom nastojanju, a društvena zajednica da stvori ambijent da to postignu.

Nema lošeg, gospodo poslanici i poštovani građani, lošeg studenta ili učenika, ima samo loših profesora za katedrom i društvena zajednica koja treba da stvori ambijent. Profesor mora da se bori za svakog studenta, kao lekar za bolesnika, inače nije profesor. Može biti za katedrom ko god hoće, ako tako ne radi.

Narodna skupština Republike Srbije, na predlog resornog ministra, već je nekoliko puta produžavala studiranje studentima, rok završetka studija po tzv. starom programu. Naravno da studenti trebaju završiti studije po onom studijskom programu po kojem su započeli studirati i tu nema dileme.

Fakulteti pojedini, nažalost, su ograničavali godine studiranja i u ograničavanju videli šansu za naplaćivanje, prelazak na novi program, enormnom, visokom svotom novca. Ovde se radi o studentima koji su uglavnom dobrog proseka. Ja sam pregledao negde oko 4.000 indeksa i njihovih ocena, ali i određnim materijalnim problemima. Međutim, zato su produžavali, pored ostalog, i studije, a najčešće po bauk profesorima. Tako imamo danas na jednom beogradskom fakultetu da je 0,1% studenata završilo jednom ispita u roku. Kad kažem 0,1% da vas ne buni, samo jedan je pismeni završio, niko drugi. Moramo ući u dubinu razloga.

Da nije nikada kasno najbolje pokazuju umovi čovečanstva koji su u svojim poznim godinama stvarali svoja najveća dela. Navešću samo nekoliko, Platon, 5. i 6. vek, jedan od najvećih grčkih filozofa i pedagoga, završio je delo „Zakoni“ u 80. godini života, a svoje najbolje delo „Država“ u 60. godini života. Sofokle, 5. vek p.n.e. znameniti atinski dramaturg, je u svojoj 89. godini postavio na scenu „Edipa“. Galileo Galilej, 16. i 17. vek, jedan od najvećih italijanskih astronoma, fizičara, filozofa i matematičara, je u svojoj 72. godini života završio svoje delo „Dijalozi o novim naukama“. Čuveni filozof Emanuel Kant, u 18. i 19. vek, dakle, nemački filozof je u 66. godini života napisao kritiku „Moći suđenja“. Viktor Igo, 19. i 20. vek, u 70. godini života napisao je roman „Devedesettreća“. Vojin Smodlaka, naš, u 90. godini usavršavao je fizičku kulturu i njenu povezanost sa medicinom.

Još ću samo jednog, mogao bih stotine naučnika nabrajati koji su u poznim godinama završili svoja naučna dela, a to je naš student bivši, Slavomir Stojanović, poznati grafički beogradski dizajner, završio je fakultet posle 30 godina. A gle čuda, pre toga, dobio je desetak nagrade i nagradu za životno delo, baš iz tog predmeta koji je nakon 30 godina završio. Znate zbog čega? Zbog bauk profesora.

Jedan akademik, zadnjeg kojeg navodim, nije mogao završiti fakultet, objavio je 40 knjiga i 300 naučnih radova, prosek 9,50 zbog profesorke koja mu je rekla kad umre da dođe polagati, evo ovde u sred Beograda.

Da dalje ne navodim, nego na koncu, dozvolite da ipak kažem nekoliko rečenica na završnici. Posle ovog produžetka, a produžićemo studentima, na njih apelujem da ne razmišljaju koliko, da li je godinu ili više, nego da se usredsrede na ispite koje treba da polažu, posle kada usvojimo ovo za koji dan, ja ću mirno da spavam te noći.

Ja se nadam i 6.000 studenata koji nas sada prate momentalno, njihovih roditelja, a verujem gospodo narodni poslanici pozicije i opozicije, i jedni i drugi, da ćete i vi te noći dobro spavati.

Nadam se da će te noći dobro spavati Dragan Đilas, zvani „Điki mafija“, Saša Radulović, zvani „kralj stečaja“, Vuk Jeremić, zvani „Vuk potomak“, Saša Janković, zvani „Sale prangija“, Janko Veselinović zvani „stanokradica“, Đorđe Vukadinović zvani „Vlah“, Zoran Lutovac zvani „zalutovac“, Boško Obradović zvani „lipicaner“, Boris Tadić i Nenad Čanak zvani „gicoje“ i mnogi drugi iz „saveza za propast“ Republike Srbije. Hvala.

Poštovani predsedavajući, ja zaista nikoga nisam vređao, ja mogu da dam za jedno pola sata, ali to neću, evo ovde imam papire, doneo sam jedno sedam kilograma gde su novinari, analitičari, nazivali ove ljude ovako, ali u jednoj minuti pokušaću samo jedno da kažem, 14. aprila 2011. godine jedan list, naslov stoji „Policija češlja kralja stečaja“. Šesnaestog aprila 2011. godine „Kralj stečaja Saša Radulović ojadio šećerane“. Samo ću naslove.

Dalje, 27. aprila 2011. godine naslov, jedan list, „uhvaćen stečajni fantom Saša Radulović“. Dana 31.2.2016. godine jedan list, naslov „Raduloviću, bruko, koliko si maznuo para“.

Za svakog od vas imam citate ovakve. Evo ih, ovde, gospodine koji ste prigovorili. Vi znate da ja nikada napamet ne govorim. Ali, vidim da i onu reč gicoje, ja nisam mislio na ono na šta vi mislite. Mislio sam na narodnog poslanika u Rumuniji, koji se tako zove, koji je kontradiktorna ličnost, kao i jedan naš narodni poslanik ovde, koji iste rabote radi, a ovde u ovoj državi.

Ovo na šta vi mislite, predstavnici jedne stranke desno od mene su ga nazvali 2000. godine, da vam citate ne govorim. Hvala.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, najhumanije je kada nečiji organ produži nekome život, to utiče i na modernizaciju Republike Srbije, a time na opšte medicinske uslove, a posebno na mentalno zdravlje i život svakog pojedinog građanina.

Da je profesorka doktorka Dubravka Stojanović uživala kvalitetne opšte medicinske uslove, ne bi dana 21.7. Gospodnje 2018. godine izjavila, citiram: „Da su na vlasti u Srbiji iste elite koje su napravile rat, pa je u njihovom interesu da zaborave odgovornost“.

Nema niti jednog ozbiljnog istoričara, pa i na zapadu koji ne tvrdi da su za rat krive SAD, Evropska zajednica, Vatikan, čak se jedan predstavnik NATO pakta izvinio ovih dana građanima Srbije.

Eksponent te politike preko DŽordža Soroša bila je, a i danas je profesorka doktorka Dubravka Stojanović fon Soroš. Ona kroz tu izjavu dokazuje da nije uživala opštemedicinske uslove koji utiču na realizaciju ovog zakona, a time i na opšte mentalno zdravlje svakog pojedinca, pa i na mentalno zdravlje profesorke Dubravke Stojanović fon Soroš. Hvala.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani gospodine Martinoviću, obraćam se i vama, jer ste vi jedini predsednik poslaničke grupe od 17 poslaničkih grupa u ovom visokom Domu, i gospodin Milićević, koji predsedava. To govori o vašem odnosu, ne samo prema ovom visokom Domu, nego i prema građanima Republike Srbije.

Nema humanijeg čina nego kada nečiji organ produži život drugom čoveku. Humanistički karakter ovog zakona doprineće ukupnoj modernizaciji Republike Srbije, to će doprineti opštim medicinskim uslovima, a posebno mentalnom zdravlju svakog građanina, pa i mentalnom zdravlju nas narodnih poslanika.

Da je prof. dr Dušan Pavlović, uvaženi narodni poslanik, imao kvalitetne opšte medicinske uslove, ne bi distribuirao porno filmove sa svog Fejsbuka i time naneo nesagledivu štetu ovom parlamentu, pa i profesorskoj profesiji. Sigurno je prof. dr. Dušan Pavlović, zvani Dušan pornićanac, bio pod uticajem kanabisa, kao psihoaktivne supstance, jer je sve vreme ovde reklamirao ulje kanabisa.

Pozivam prof. dr Dušana Pavlovića, zvanog Dušan pornićanac, da podnese ostavku na funkciju narodnog poslanika i time bar malo spere ljagu sa ovog visokog doma koji mu je on svojim neodgovornim postupkom naneo. Hvala.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine ministre sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, meni je žao što nema onih koji su juče kritikovali sve ono što je Vlada Republike Srbije učinila u proteklom periodu. Nekoliko poslanika, bilo je iz bivšeg režima, ali pobegli su. Verovatno u kancelarijama sad slušaju šta ćemo da kažemo.

Voleo bih da su ovde, ali nisu, da ih upitamo sada pošto su jedan deo i kod kuće, ustaju sad, doći će na kaficu negde u četiri posle podne, to rade svaki put, da ih pitam samo ovo – da li je tačno da je srpsko zdravstvo pre dolaska SNS na vlast i Aleksandra Vučića na čelo predsednika Vlade, bilo najgore u Evropi? Ocena Evropske komisije. Gospodo „dosmanlije“, da li je tačno ili ne, sami odgovorite sada u svojim stanovima ili kancelarijama?

Drugo, da li je tačno da je već 2015. godine zauzelo 30. mesto srpsko zdravstvo od 35 na listi? Napominjem da pre ove godine nismo uopšte bili rangirani, nismo dospeli na rang listu. Dakle, ne 35, nego ko zna koji. Godine 2015. 30. na rang listi od 35. Da li je tačno ili ne, voleo bih da ukrstimo podatke, jer takvu opoziciju tražimo, da govorimo argumentima, da damo predloge, da damo ideje i da kažemo i ono što ne valja u zdravstvu? Hvala Bogu da ima i onoga što ne valja i biće u budućnosti.

Da li je tačno da je 2016. godine sa 30. srpsko zdravstvo palo već na 24? Već tada sedam zemalja iz EU iza nas. Voleo bih da to demantuju gospoda iz bivšeg režima. Da li je tačno da je Gospodnje 2017. godine srpsko zdravstvo zauzelo 20. mesto?

Da rezimiram u jednoj rečenici, od dolaska SNS na vlast, gospodina Aleksandra Vučića za predsednika i vas, gospodine ministre, koji ste zaslužni za ovaj uspeh, za 15 mesta, da je bivši režim samo za jedno mesto ili 10 mesta, gde bi nam danas kraj bio. Toliko o kritikama bivšeg režima.

Prelazim na amandman. Ovim amandmanom, gospodine potpredsedniče, na član 1. želeo sam da ovaj čitav zakon u određenoj meri pridonosi modernizaciji Republike Srbije, jer jedino takva Srbija može osigurati napredak opštih medicinskih uslova, to je moj amandman, koji utiču pored ostalog i na mentalno zdravlje svakog pojedinca u Republici Srbiji.

Da je Vuk Jeremić, u narodu zvani „Vuk potomak“, imao osigurane opšte medicinske uslove, ne bi autorskim tekstom u francuskom listu „L Mond“ na dan 17.07. Gospodnje 2018, kada je predsednik Vučić imao veoma važan susret za državu Srbiju sa predsednikom Makronom, nama prijateljske Francuske, optužio državu Srbiju, podvlačim, optužio državu Srbiju i njenog predsednika kada je rekao, citiram – da je Srbija lider stabilokratske tendencije na zapadnom Balkanu.

Tako je predsednik Francuske samo dva sata pred susret sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem mogao pročitati optužbu, najtežu u istoriji diplomatskih odnosa uopšte u istoriji diplomatskih srpskih odnosa.

Ja nemam vremena da o tome govorim šta je to stabilokratija, a biće vremena u ovom visokom domu i da vidite čiji su izrazi, odakle ih je pokupio i koje us optužbe na račun države Srbije, predsednika i Vlade Republike Srbije, kada predsednik i Vlada ulažu sve svoje umne i fizičke sposobnosti da rešavaju jedno od najvećih i najznačajnijih problema u istoriji Srbije. Istorija zasigurno neće oprostiti Vuku Jeremiću za sve ono što je radio protiv interesa građana Srbije.

Zato je, poštovani potpredsedniče, ovaj amandman veoma važan, za opšte medicinske uslove, kako se ne bi pojedini tipovi u liku Vuka Jeremića pojavljivali na političkoj sceni Srbije. Hvala.