Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8873">Marko Atlagić</a>

Marko Atlagić

Srpska napredna stranka

Govori

Poštovani potpredsedniče, pozivam se na član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine, jer je prethodni govornik uvredio sve narodne poslanike, ove koji su sada u sali, jer je rekao da nije pošteno da se govori o poslanicima koji nisu u sali. Ja ga podsećam, a on bi trebalo da zna, da je i on danas došao na kaficu unazad sat i po vremena, da se zapita zašto nema Boška Obradovića i poslanika s one strane svakodnevno, neka pogleda karticu i gore statistiku pa će videti koliko ih nema. Da li se možda on, kao narodni poslanik, nije upitao zašto nema Saše Radulovića mesecima, a prekjuče je došao? Zašto nema Nenada Čanka, zvanog gicoje, mesecima? Zašto nema Čedomira Jovanovića, zvanog šmrkač, mesecima? Saše Radulovića, kralja stečaja? I da ne nabrajam dalje.

Gospodo, da imate programe i ideje, ovde ih moramo sučeliti, morate doći ovde, a ne ustajati u 12 sati, doći ovde na kaficu u četiri posle podne, iskritikovati nas ovde, a i ne pročitaju većina ovde, složićete se, pošto ste medicinske struke, zakon, i onda im je svako kriv. Za poslanika treba da se radi non-stop. To vi znate, i vi i ja i bilo ko drugi, ako čitamo materijale i pripremamo se. Najteže je raditi. Oko toga se ovde radi, oko rada i nerada.

Nikada više Srbija neće doći u period bivšeg sistema, kada se ništa nije radilo, otvoreno kažem, nego pljačkaškom privatizacijom uništavala država i nacija. Građani Srbije su to prepoznali i poslali ih u političku prošlost, da ne kažem smetlište političke istorije. Hvala.
Uvaženi potpredsedniče, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, za ovo ministarstvo koje predvodi gospodin Lončar, Vladu Republike Srbije i predsednika Republike Srbije, govore rezultati, semafor je rekao, narodni poslanici su već o tome diskutovali.

Odredbe ovog zakona, kada budu realizovane, uticaće i na ukupnu modernizaciju Republike Srbije, ali i na napredak opštih medicinskih uslova koji, pored ostalog, obezbeđuju zdravi psihički život svakog pojedinca.

Da je Milojko Pantić, zvani ludojko, uživao opšte medicinske uslove o kojima govori ovaj amandman, ne bi 19. jula gospodnje 2018. godine izjavio za poslanike SNS i još nekih stranaka, Vladu Republiku Srbije, predsednika Srbije, citiram, da su paranoidni, necivilizovani, nacionalistički piromani, završen citat. Neka ustane narodni poslanik bivšeg režima, kojih ima ovde nasuprot mene, neka kaže kada i koji je to narodni poslanik SNS radio, pogotovo kada je to radio predsednik Republike gospodin Vučić.

Da je Milojko Panić, zvani ludojko, uživao opšte medicinske uslove, ne bi to izgovarao. Radi se, poštovani građani Srbije, o običnoj jednoj ispičuturi, a još veća je ispičutura onaj koji ga hrani ovakvim necivilizovanim i lažnim podacima. Nažalost, njemu ni doktori više ne mogu pomoći. Zato je ovaj zakon i opšti medicinski uslovi, gospodine ministre i potpredsedniče, vrlo bitan, da se ne bi bitange ovakve rađale, kao što je bitanga Milojko Pantić, i kaljali ugled Narodne Republike Srbije, narodnih poslanika vladajuće koalicije i države Srbije u celini. Hvala.
Uvažena predsednice, poštovane dame i gospodo, pitanja postavljam Tužilaštvu i Ministarstvu privrede.

Američka CIA je preko Džordža Soroša formirala u Srbiji Pokret „Otpor“ koji su petooktobarskim pučem 2000. godine ulicom doveli na vlast bivši dosmanlijski režim. Taj režim je formirao udruženi zločinački poduhvat koji je pljačkaškom privatizacijom i drugim oblicima kriminalnih radnji uništio ekonomsku i političku moć Republike Srbije, njenih vitalnih institucija, posebno policije i Vojske.

Poštovani građani Srbije, članovi tog udruženog zločinačkog poduhvata, pored ostalih, bili su i danas tri aktuelna političara, i to: Dragan Đilas, u narodu zvani Điki mafija, Saša Janković, u narodu zvani Sale prangija, i Vuk Jeremić, u narodu zvani Vuk potomak. S tim u vezi, postavljam pitanje – da li je tačno, a ja mislim da jeste, da je Dragan Đilas, zvani Điki mafija, kao gradonačelnik Beograda opljačkao Telekom Srbiju 2011. godine tako što je prisilio, kao gradonačelnik, direktora Branka Radujka da kupi četiri kablovska kanala Đilasove „Arena sport“ za 7,7 miliona evra, iako Telekom po zakonu tada nije mogao biti vlasnik medija.

Điki mafija je pre ulaska u politiku bio, mogli bismo reći, obična sirotinja, a nakon nekoliko godina u politici uvećao je svoje bogatstvo za oko 40 miliona evra, ali je zato ostavio grad Beograd u dugu za milijardu i 200 hiljada evra. Zašto, postavljam pitanje, Javno tužilaštvo nije pokrenulo istragu?

Drugo pitanje. Saša Janković, zvani Sale prangija, je bio glavni akter u aferi „Pištolj“ kada je, gospodnje, 1993. godine u Jankovićevom stanu njegovim pištoljem, bez dozvole, Predrag Gojković navodno izvršio samoubistvo. Da li je tačno, a ja tvrdim da jeste, da je dr Branka Prpa, kao direktor Istorijskog arhiva grada Beograda 14. juna 2004. godine komisijski uništila taj predmet i tako svesno lišila odgovornosti Saleta prangiju? Na temelju kojih dokumenata, postavljam pitanje, je to uradila? Tražim fotokopiju dokumenta. Ko su bili članovi Komisije i ko je bio javni tužilac?

Sledeće pitanje. Vuk Jeremić, u narodu, i odgovaram prethodnim govornicima, zvani Vuk potomak, je prema „Vikiliksu“ decembra, gospodnje, 2008. godine u razgovoru sa američkim kongresmenom Tedom Domom rekao, citiram, da je ulazak KiM u UN najbolje čemu se Srbija može nadati, ako budemo imali sreće, završen citat. Vuk potomak je bez saglasnosti Narodne skupštine Republike Srbije i Vlade Republike Srbije zatražio i ostvario prebacivanje kosovskog problema iz Saveta bezbednosti UN na EU i doveo misiju Euleks na KiM i time zabio nož u leđa, ne samo građanima Republike Srbije, nego i državi Srbiji.

Vuk Jeremić, tzv. potomak, je bespotrebno postavio, namerno, onako katastrofalno pitanje Međunarodnom sudu pravde o nezavisnosti KiM i time po ko zna koji put, poštovani građani, zabio nož u leđa građanima Republike Srbije i državi Srbiji. Zašto Javno tužilaštvo ćuti o ovom problemu?

Poštovani građani Republike Srbije, ovih dana, s konca i konopca, skupljena je nekakva družina koju, pored ostalih, čine Dragan Đilas, Saša Janković, Vuk Jeremić, Boško Obradović, Janko Veselinović, zvani stanokradica, i mnogi drugi koji već dele mandate, umesto da predstave program. Poštovani građani, oni ga i nemaju, nikad ga nisu ni imali, ne znaju ga napraviti. Oni se sprdaju na društvenim mrežama sa programom.

Sve ono, poštovani građani, što je drug Tito sagradio, Slobodan Milošević sačuvao, ova družina bivšeg režima udruženog zločinačkog poduhvata pljačkaškom dokumentacijom je sve uništila, a Aleksandar Vučić sa SNS ponovo gradi i modernizuje Srbiju. Videli su da im je Vučić napunio državnu kasu, i evo, ih poštovani građani dolijali su ponovo da je opljačkaju. Oni su jednina grupa, kako vidite, mafijaša, ubica, lopova, prevaranata i luftiguza. Hvala.
Poštovana predsednice, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani članovi Visokog saveta sudstva, skratiću svoju diskusiju, pošto nema onih nasuprot nas koji su pokušali da upute određene kritike. Tu, gospodine ministre Lončar, vama se obraćam, više ste vi samo u dve rečenice napravili za godinu dana, nego prethodnici u 15. Nemam nameru da sada govorim šta ste napravili, pošto to narod vrlo dobro zna.

Pokušali su izvršiti kritike neki bez argumenata, neka vas to ne uzbuđuje. Kritikuju zato što ste radili. Pojavio se jedan koji vas je pokušao kritikovati, šest meseci ga u ovoj Skupštini, zove se prof. dr Pavlović. Poznat je po tome što je snimao filmove, zovemo ga – Dušan pornićanac, od sramote nije smeo ovde da se pojavi. Ako ima malo morala profesorskog, poslaničkog očekujem od njega da podnese ostavku. Ako je gospodin Meho Omerović danas podneo ostavku, ja očekujem od gospodina Pavlovića da podnese ostavku. Ne mogu da verujem da se pojavio danas nakon šest meseci. Pojavio se još jedan nakon godinu dana. Ima ih 15 po mojoj evidenciji, nisu se osam meseci pojavili u ovaj visoki dom. Odu negde kod nekakvih novinara pa tamo izblebetaju se. Radi se o običnim neradnicima, lezijedovićima, hohštaplerima, vidite prazne klupe, nisu u stanju sat vremena da sede ovde, a kamoli da rade nešto u životu.
Dve rečenice radi Visokog saveta sudstva.
Hvala vam što ste dobro odabrali kandidate. Niste radili kao prethodnici. Prethodni su vam učinili ono što istorija sudstva nije zabeležila od antičkih vremena do danas. Izabrali su mrtvog sudiju za sudiju LJubišu Ristića. Nata Mesarović je izjavila da je 200 sati potrošila u razgovoru. Pitam je ja i pitaju je građani – kako je mogla obaviti razgovor s mrtvim sudijom, a naplatila je pare. Dalje da ne govorim, jednu sudkinju a zove se, nemam vremena, ali dozvolite radi primera i da ako imaju morala ne bi ustajali ovi nasuprot nas, a zove se Sonja Brkić, izabrana je za sudiju a ujedno je i bila član RIK. Da li to Zakon o sudijama zabranjuje? Zabranjuje, bar u ono vreme. Verujem da i danas zabranjuje. To joj nije smetalo da je uzela 2.673.000 dinara. Poštovani poslanici, nije ih vratila. To je radio prethodni režim. Meni je žao što ih nema da vodimo polemiku. Pobegnu bre, neradnici jedni pobegnu i onda nemaju hrabrosti dalje da govore.
Završiću sad sa sudstvom sa jednom rečenicom. Iz izveštaja Evropske komisije, koja je dala ocenu da nam je sudstvo u vreme njihove vlasti bilo najgore u Evropi. Dakle, evo šta kaže ova rečenica. Iz knjige koju sam uzeo reforma pravosuđa u Srbiji 2008, 2012. godine, strana 96, to stoji. Dalje nastavlja Evropska komisija, citiram – proces reizbora sudija bio je netransparentan rizikujući time i princip nezavisnosti. Završen citat. Ko je vama gospodine iz Visokog saveta sudstva, hteo lekcije da drži? Nemaju morala. Da imaju ne bi se pojavili danas. Profesor Pavlović, ovaj se pojavio, kraj stečaja, nakon osam meseci. Pobegao je, nisu u stanju tri minuta da sede ovde a kamoli nešto drugo.
I na kraju, gospodine ministre, možete biti sretan čovek, za vašeg mandata ni jedna afera se nije desila u zdravstvu. Ja nema vremena i ne želim iz drugih razloga, devet u njihovo, devet afera neviđenih. To ćemo govoriti kada dođu amandmani, pa ćemo ukrstiti koplja sa gospodom nasuprot nas. Jedna poslanica, mislim da je iz nikad im dosta nije bilo, neki dan predsednika države nazvala baksuzom. To je sramota. Ona je bre baksuz. Naš je predsednik države više napravio i ova Vlada za pet meseci nego prethodne za deset godina. Baksuz je njihov predsednik tamo koji je 14 stečajeva uništio na neki način i digao za svaki 50 miliona dinara. Koliko je, što gospodin Rističević rekao, ojadio Amerikance, nije mi ni žao koje je pare uzeo. Žao mi je jer je od naše sirotinje koje su uzeli.
Izvinjavam se, ali imaćemo vremena po amandmanima. Nemojte se gospodine ministre sekirati zbog ovih što su danas prozivali, to vam je samo plus u životu. Hvala.
Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, bez uspostavljanja saveta za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije nema efikasnog formiranja moralno-patriotskih osećanja naših učenika i naših studenata.

Da je Saša Janković, zvani Sale prangija, posedovao osećaj za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, ne bi on i njegov stranački kolega prof. dr Rade Veljanovski, zvani Rade jajara, izjavili, citiram – da je platforma njihovog pokreta priznavanje nezavisnosti Kosova i Metohije i stolica UN. Završen citat.

To može izjaviti samo neko ko je potpuno ostao bez uma. A da je Saša Janković – Sale prangija, ostao bez uma, potvrdio je i njegov stranački kolega, uvaženi akademik Dušan Teodorović, koji je rekao, citiram: „Nikada tokom dugogodišnje karijere, u zemlji i inostranstvu, nije mi se desilo da tako pogrešim u proceni radnih sposobnosti i moralnog kodeksa kao što se desilo kod Saše Jankovića“. Završen citat.

Dobro je što je uvaženi akademik došao do spoznaje da je Saša Janković moralna nakaza, ali ga pozivam da se izvini Srpskoj naprednoj stranci i Aleksandru Vučiću za uvrede koje im je izrekao. Biće to pošteno i u stilu jednog akademika. Hvala.
Poštovani potpredsedniče, član 106 – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda i nema dobacivanja.
I član 108.

Dok je govorio prethodi moj govornik, gospodin Balša Božović je dobacivao dizanjem dva prsta i dizanjem ruku.

Žalosno je, gospodine predsedavajući, trebali ste ga opomenuti, da nam on baš drži pridiku i da, citiram ga, sada kaže u ovom visokom domu – uzalud su borci devedesetih godina dali svoje živote.

Gospodine Balša Božović, dali su živote za odbranu svoje otadžbine i Milan Tepić i borci na Košarama. Dali su svoju krv i znaju zašto su dali, znaju i građani Srbije.

Vaša uvažena narodna poslanica, koja ponovo iza vas sedi…

(Balša Božović: Kao i vi iz Hrvatske. Pa, vi ste…)

Evo ga, dobacuje ponovo.
Rekla je da ne zna koji su to oslobodilački ratovi Srbije. Nema nijednog našeg srpskog seljaka u nijednom najudaljenijem selu, brdskim selima, koji to ne zna.
Vi se sprdate sa herojstvom naših boraca i oslobodilačkih ratova i ovih iz devedesetih.
(Aleksandra Jerkov: Vi sa ovim amandmanima.)
Može da vas je stid i sramota. Da imate i malo stida ne bi se javljali u ovom visokom domu. Hvala lepo.
Poštovani potpredsedniče, pitanje postavljam Tužilaštvu Republike Srbije, ima li elemenata krivičnog dela u svakodnevnom plasiranju lažnih vesti o predsedniku i njegovoj porodici?

Obrazloženje – iz dana u dan, iz sata u sat, iz minuta u minut, svakodnevno se medijski i politički napada, forsiranjem lažnih vesti, predsednik Republike Srbije, gospodine Aleksandar Vučić i njegova porodica, a posebno njegov brat Andrej i sin Danilo.

Te laži i napade plasiraju razni politički medijski šarlatani u sadejstvu sa određenim centrima moći iz inostranstva. Zajednički im je cilj rušiti Aleksandra Vučića i dovesti na vlast one koji bi prihvatili sve ucene zapada i odmah predali KiM.

Te lažne vesti šire određeni prvaci političkih partija, pojedini novinari, određeni analitički šarlatani, pojedini narodni poslanici u ovom visokom domu Narodne skupštine Republike Srbije kako bi destabilizovali zemlju i predsednika Republike Aleksandra Vučića.

Pošto to ne mogu preko Aleksandra Vučića, direktnim napadima na njega, jer im je on neprobojni zid, čine to iskonstruisanim lažima o njegovu bratu Andreju. Oni preko određenih medija i društvenih mreža šire razne lažne priče da je predsednikov brat Andrej pokušao da reketira poznatog subotičkog ugostitelja Lajoša Čakanju i da je od njega za milion evra otkupio poznati restoran “Bos“. Kao navodni dokaz, spomenut je poznati pevač i muzičar Zvonko Bogdan, navodno svedok njihovog razgovora.

Poštovani građani, Zvonko Bogdan zgrožen takvim izmišljotinama, javno je negirao celu priču nazvavši je običnom budalaštinom. Pojedini lideri jednog dela opozicije, a njihovi sledbenici, a i uvaženi narodni poslanici u više navrata, u ovom visokom domu izgovarali su lažne vesti da je Andrej Vučić, brat predsednika Republike Srbije, preuzeo beogradski restoran „Franš“ od dugogodišnjeg vlasnika Nikole Dimitrijevića. Vrlo brzo se Dimitrijević oglasio i rekao da je to bezočna laž. Vlasnik restorana pokazao je dokumente koji pokazuju da gospodin Andrej Vučić, brat predsednika Republike, nema ama baš nikakve veze sa tim restoranom.

Ovih dana deo opozicije plasira veoma opasne laži zarad destabilizacije zemlje i slabljenje ugleda predsednika Republike Aleksandra Vučića. Lagali su da je voda u vodovodu u Beogradu, a i nekim gradovima u Srbiji zatrovana, a istina je, da je voda savršeno čista.

Lagali su da je gorivo u Srbiji najskuplje u Evropi, da su zato izvršili blokade puteva što je notorna laž, jer je gorivo skuplje u 26 zemalja Evrope nego u Republici Srbiji. Lagali su da je novinar iz Bele Crkve, Stefan Cvetković otet i optužili zato predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, sa ciljem da ga optuže da je diktator, a Srbija nesigurno mesto za življenje.

A istina je, da je novinar sam iscenirao nestanak. U tome su posebno prednjačili, pored ostalih Saša Janković, zvani Sale „prangija“, Sanda Rašković Ivić zvana „bundašica“ iz Rima, Slobodan Georgijev zvani Sloba „blebetalo“ i Janko Veselinović zvani Janko „stanokradica“. Neki opozicioni političari, narodni poslanici u Narodnoj skupštini među kojima su Đorđe Vukadinović zvani Đorđe „Vlah“, Jovan Jovanović zvani „crni pojas“ i drugi, među prvima su objavili sliku na Tviteru predsednikova sina Danila kako na Mundijalu navija za Srbiju. To su iskonstruisali zato da predsednika i njegovog sina Danila proglase kriminalcima, jer se na fotografiji mogu videti pojedini navijači sa problematičnim ponašanjem.

Setite se, Vuk Jeremić zvani Vuk „potomak“, lagao je da nemačka kancelarka Angela Merkel, da ne želi da primi predsednika Srbije, gospodina Vučića u Berlin, a istina je da predsednik Vučić već sutradan otputovao na sastanak sa Angelom Merkel u Berlin. I, tako, poštovani građani Srbije, su se laži nizale, u nedogled, iz dana u dan, a i danas i moji prethodnici su ih izrekli u ovom visokom domu.

Hvala vam poštovani građani Republike Srbije što se odmah prepoznali njihove laži, izmišljotine, najgore vrste, jer oni ništa drugo i ne znaju. Uništili su našu prošlost, našu sadašnjost, budućnost dece naše, a da su ostali na vlasti još samo godinu dana, uništili bi naše korenje.

Građani Republike Srbije, SNS i čitava srpska javnost daju podršku gospodinu Aleksandru Vučiću još jače, snažnije, brže i bez rezerve u njegovom nastojanju da Srbija ubrzo modernizuju za rad otadžbine i naše dece.
Uvaženi potpredsedniče, ovaj Zakon o ratnim memorijalima, a time i moj amandman pridoneće ubrzanoj modernizaciji Republike Srbije, a samim tim i sistemu vaspitanja i obrazovanja, a posebno će uticati na usvajanje patriotskih osećaja svakog učenika i svakog studenta.

Da je Dragan Đilas, zvani Điki mafija, posedovao patriotska osećanja, a nije ne bi opljačkao kao gradonačelnik Beograda Telekom Srbiju 2011. godine kada je to državno preduzeće pod njegovim pritiskom bilo primorano da kupi četiri kablovska kanala, njegove „Arena Sport“ za 7,7 miliona eura. Taj Điki mafija je 2007. godine bio sirotinja, a 2016. godine prijavio imovinu 6,5 miliona eura, a malo zatim 28 miliona. Svoje bogatstvo uvećao je dok je bio na vlasti na račun sopstvene države. Điki mafija ostavio je sopstvenu stranku u milionima dugova kao i grad Beograd. Điki mafija je osetio da je beogradska kasa puna i evo, dolijao je ponovo u politiku, ali uzalud građani Srbije ne mogu se dva puta prevariti.

Poštovani narodni poslanici, teško je naći vojsku u svetu kao što je srpska vojska i kao što je srpski narod koji se za samo šest godina se tukao i pobedio na svom prostoru zajedno sa saveznicima i to četiri carevine, Tursko carstvo, nugarsko, nemačko i austro-ugarsko i zaustavio anglo-saksonsko carstvo na Košarama i Buđanovcima gde je slavni PVO u sukobu sa NATO 1990. godine, obarajući F117 učinio da se počne da se menja istorija na jednoj od glavnim istorijskih skretnica savremene svetske istorije na Balkanu i pokuša da zaustavi opasnost od agresivnog anglo-saksonskog novog svetskog poretka. Upravo će to biti početak kraja tog carstva koji se urušava, a Srbija ostala neporažena i vojno neutralna zemlja jer zna šta je sloboda.

Poštovani potpredsedniče juče se ovde vodila rasprava o koncentracionom logoru Jasenovac radi nekih nedoumica, evo napomena mali. U Jasenovcu je pobijeno oko 700 hiljada Srba, 60 hiljada Roma, 40 hiljada Jevreja, četiri hiljade Hrvata anti-fašista, hiljadu Muslimana i drugih. Izvršen je genocid nad Srbima, Romima i Jevrejima i strašan zločin nad anti-fašistima Hrvatima. Hrvati su ubijani iz ideoloških razloga, na njima izvršen genocid.

Što se tiče karaktera logora, juče je ovde bilo rasprava, on je bio mesto masovnog, strašnog ubijanja na najsvirepiji način, nepoznat u svetu do tada, a ne radni logor kao što to neki istoričari hrvatski žele da proture.

Za radni logor su ga proglasili Ustaše još dok su njime upravljale i njihovi sledbenici, danas mnogi hrvatski istoričari, da kažem, svi osim gospodina Hrvoja Klasića i gospodina Jakovine, i hrvatski državnici poput Franje Tuđmana, Stipe Mesića. Stipe Mesić je rekao da je to radni logor i u njega su odlazili Srbi da spase glavu. Citiram Stipu Mesića.

Stjepan Razum da je radni logor, hrvatski istoričar, u kome je umrlo, ne poginulo, hiljadu, a najviše do dve hiljade, a nikako pet tisuća, kako kažu.

Igor Vukić, bivši Srbin, dve hiljade, a najviše do pet hiljada, itd, da vas dalje ne zamaram.

Franjo Tuđman je prvi falsifikator jasenovačkih žrtava šezdesetih godina prošlog veka, na šta sam ja, moja malenkost, ukazao daleke 1980. godine u hrvatskom listu „Vjesnik“, kasnije su i drugi nastavili.

Nama se juče prigovara ovde od strane stranke bivšeg režima da smo vodili ratove devedesetih godina.

Poštovani potpredsedniče, mi se ponosimo što smo branili svoj narod kada mu je bilo najteže. To je najveća privilegija koju jedan čovek može da ima. Rat su povele SAD, Nemačka, Vatikan, Hrvatska i Slovenija i razbijale SFRJ, a i naši domaći, naši domaći NATO prašinari.

To što gospoda iz bivšeg režima optužuje nas i građane Srbije za rat, mene ne čudi. Upravo su oni koji su nas bombardovali, oni govore iz usta njih kao iz usta svog predsednika stranke, gospodina dr Đinđića, Zorana, koji 17.05.1990. godine rekao, citiram: „Jugoslavija se mora bombardovati, samo nastavite da bombardujete, potpisaće oni“. Završen citat. „Der Špigel“, broj 20. 1990. godine.

Citiram: „Nemojte potpisati nikakav sporazum na kraju bombardovanja, jer to omogućava Miloševiću da se održi na vlasti“, završen citat, nemački list „Rajn cajtung“, 09.05.1999. godine.

Citiram: „Ako se životna situacija naroda u Srbiji pogorša i ako se uništi energetski sistem države, Milošević će morati da potpiše sve što zahtevate“, završen citat, izraelski list „Her“, 17.05.1990. godine i tako u nedogled.

Poštovani potpredsedniče, valjda je i vama i građanima Srbije jasno zašto poslanici iz stranke bivšeg režima nas napadaju i iz čijih usta oni govore.

Sretan sam što moj predsednik stranke Aleksandar Vučić nije izgovorio ove reči.

Što se mene lično tiče, pošto sam juče bio napadnut ovde u ovoj skupštini, sretan sam što sam svoj narod srpski branio u Hrvatskom saboru 1990. godine, a nisam napadao nikada nikoga, osim Ustaša i pojavne oblike u Hrvatskoj.

Imao sam čast i privilegiju, za razliku od mojih političkih neistomišljenika, da u međunarodnom sudu za bivšu Jugoslaviju, u Hagu, budem 54. svedok u procesu veka Slobodanu Miloševiću, jer sam branio čast i ponos srpskog naroda i našeg predsednika, a nadam se i njihovog.

Za mene nije privilegija doktorat i 200 naučnih radova, osam knjiga, nego mi je privilegija bila da branim svoj narod i predsednika Republike Srbije u Hagu. Tu najveću političku pravnu i civilizacijsku nakazu u istoriji sveta.

Gospodo iz bivšeg režima, vi ste ovaj visoki Dom palili, ja sam ga gasio. Vi ste moga predsednika Miloševića na Vidovdan izručili u Hag, ja ga branio.

Kada dođete na vlast, proglasite svoga predsednika heroja, a mi našeg heroja imamo iz naših oslobodilačkih ratova i ratova devedesetih godina. Hvala.
Uvaženi potpredsedniče, primenom ovog zakona uveliko ćemo pridoneti realizaciji moralnih i patriotskih osećanja naših učenika i studenata. Da je Saša Janković, zvani Sale prangija, posedovao moralno-patriotska osećanja, a nije, ne bi izjavio, citiram, da Srbija tek treba da dokaže da su manastiri Gračanica i Dečani srpski, završen citat.

Poštovani narodni poslanici, to može da izjavi samo neko ko je potpuno ostao bez uma. Da je Saša Janković, zvani prangija, ostao bez uma, potvrdio je njegov stranački kolega, akademik Dušan Teodorović koji je rekao, citiram, nikada tokom dugogodišnje karijere moje u zemlji i inostranstvu nije se desilo da toliko pogrešim u proceni radnih sposobnosti i moralnog kodeksa kao kod Saše Jankovića, završen citat.

Vidite, poštovani narodni poslanici, radi se o jednoj moralnoj ništariji, bez radnih osobina. Ništa bolji nije bio njegov kolega Dušan Petrović koji je bio ministar poljoprivrede, a za godinu dana je dao da se pokolje 500.000 krava. Radi se o ljudima džabalebarošima, lezijedovićima, secikesama i luftiguzima. Hvala.
Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što nema prethodno najavljenog govornika, jer ja nemam crni pojas trećeg stepena kao on i nemam nameru da pretim mladom Aleksandru Šešelju, niti da blatim sina predsednika Republike Aleksandra Vučića, gospodina Danila kao on. Ali, on inače vrlo retko navraća u ovaj visoki dom.

No, pođimo redom. Ja ću da kažem, gospodine potpredsedniče, nekoliko rečenica o Zakonu o ratnim memorijalima. Cilj ovog Zakona o ratnim memorijalima, pored ostalog je da sačuva od zaborava svetle događaje i spomenike iz istorije srpskog naroda i istorije nacionalnih manjina kako bi se mlade generacije upoznale sa velikom borbom svojih predaka za slobodu, za njihovim stradanjem, njihovim junaštvom i njihovom bezgraničnom odanošću svojoj otadžbini Republici Srbiji.

Poštovane dame i gospodo, osnovni zadatak moralnog vaspitanja pored ostaloga jeste i vaspitanje u duhu patriotizma, kao najvećeg dometa čovekove moralnosti. Zato je prvorazredni zadatak vaspitno-obrazovnih ustanova pred ostalog i negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Republike Srbije. Samo poseta spomenicima, a i briga za takve spomenike i njihovo postavljanje i čuvanje je prvorazredni zadatak programa obdaništa, škola i fakulteta.

Dame i gospodo narodni poslanici, to će pridoneti negovanju srpskog patriotizma koji je poseban u odnosu na druge patriotizme jer ljubav prema svom srpskom narodu podrazumeva da volimo i poštujemo i druge narode i to je specifičnost srpskog patriotizma.

U tom smislu, srpski patriotizam je priznat u svetu od mnogih državnika, od mnogih političara, od mnogih naučnika, od mnogih maršala, generala, književnika i vojnika. Primer, nemački car Viljem Drugi rekao je kada je slao svoju vojsku u rat protiv Srbije svojim vojnicima, citiram: „Srbi su dali svetu dokaze visokih ratničkih vrlina i najvećih vojničkih sposobnosti, na zastavama poprskanom krvlju napisali su najveće i najsvetlije pobede“. Ili August Fon Makenzen, nemački feldmaršal je rekao svojim vojnicima, citiram: „Vi ne polazite na italijanski ili na ruski front ili francuski front, već u borbu protiv jednog novog neprijatelja, opasnog, žilavog, hrabrog i oštrog“. Ili primer, posle svojih pobeda srpskih vojnika u Kolubarskoj bici iz Beča je poručeno generalu Počereku da bi bilo najbolje da izvrši samoubistvo. Počerek je uzvratio da hoće, citiram: „kada bude video da koji drugi general pobedi srpsku vojsku“.

Dame i gospodo narodni poslanici, posebnost srpskog patriotizma, što ga čini specifičnim, jeste patriotizam znanja, ono što nemaju mnoge nacije u svetu. Zapitajmo se koliko stanovništva naše zemlje zna da je radio prijemnik, to moćno medijsko oružje danas u svetu, pronašao Srbin iz Like Nikola Tesla ili koliko zna stanovništva da se velika tehnološka moć SAD umnogome zasniva i na pronalascima, između ostalih, i srpskih naučnika Nikole Tesle, Mihajla Pupina, Ilije Dvorskog ili da danas veliki kosmički projekti se temelje, dame i gospodo, na Teslinim idejama i projektima.

Ako budemo negovali patriotizam znanja, onda ćemo još jače afirmisati našu naciju i nacionalne manjine koje žive u ovoj državi. Onda nam se neće dogoditi u budućnosti, kao što imamo danas narodne poslanike u ovom visokom domu Narodne skupštine Republike Srbije ili neke lidere političkih stranaka kod kojih postoji manjak patriotizma, kako bi to naučnici rekli – manjak patriotskih osećaja, kao npr. Čedomir Jovanović, zvani šmrkač, koji je 26.10.2012. godine izjavio, citiram: „republičke vlasti su tretirale i još uvek tretiraju Vojvodinu na pokvaren način, te zbog toga Vojvodini treba dati puni suverenitet i priznati je kao nezavisnu zemlju“. Je li to, dame i gospodo, patriotizam? Čedo Jovanović je dokazao da nema patriotsko osećanje kada je 23.6. gospodnje 2012. godine izjavio, citiram: „Republika Srpska je nastala na srebreničkom genocidu, najvećim zločinima nezabeleženim u Evropi posle Drugog svetskog rata“. NJegov opozicioni kolega Saša Janković, zvani Saša prangija, odrekao se KiM, što znači da nema patriotsko osećanja. On je 3.8.2017. godine izjavio, citiram: „Kosovo i Metohija treba da budu primljene u Interpol, a time i priznati, nezavisnost“. Da njihov kolega Nenad Čanak, zvani gicoje, ima manjak patriotskih osećaja, govori podatak da je 5.3.2017. godine rekao, citiram: „spreman sam da priznam nezavisnost Kosova i Metohije“.

Ukoliko budemo kod učenika i studenata razvijali osećaj za negovanje i čuvanje spomenika iz oslobodilačkih ratova Srbije, onda nam se neće desiti jedan Veselinov, bivši ministar poljoprivrede bivšeg DOS, koji je 10.6. gospodnje 2018. godine rekao, citiram: „mi moramo raditi na tome da republika Vojvodina ne ugrozi bezbednost dođoša“, podvlačim, poštovani građani Srbije. Još jedanput ponavljam zbog vas, poštovani građani Srbije, citat njegov: „mi moramo raditi na tome da republika Vojvodina neće ugroziti bezbednost dođoša“. Pa kakav je to profesor univerziteta? Čiji on patriotizam zastupa? U kojoj to, dame i gospodo, zemlji u svetu može profesor univerziteta predavati studentima, raditi na razvijanju svoje zemlje? Je li to patriotizam? Je li to negovanje tradicija i memorijala? Od velikog značaja je i planirati u okviru školskih ekskurzija obilazak memorijala i oslobodilačkih ratova Srbije, jer tako ćemo lakše pridoneti čvršćem patriotizmu i patriotskih osećanja naših učenika i studenata, budućih političara, pa nam se neće desiti jedan Vuk Jeremić, zvani Vuk potomak, koji je u nedostatku tih osećaja patriotskih, mimo Narodne skupštine Republike Srbije i mimo Vlade Republike Srbije, doveo misiju Euleks na KiM i postavio pitanje Međunarodnom sudu o tzv. jednostranoj nezavisnosti KiM i time zabio nož u leđa ne samo Srbima na KiM, nego i vlastitoj otadžbini.

Zato smo, dame i gospodo narodni poslanici, danas i čuli jednog predstavnika opozicionog režima koji je rekao da je Ratko Mladić zločinac, a za njega Zoran Đinđić heroj. Ja samo kažem da će se u udžbenicima vrlo brzo naći ono što je Ratko Mladić rekao, citiram: „Granice se krvlju crtaju i prekrajaju, a otadžbina brani svim sredstvima. Nije mrtav onaj vojnik koji da život za svoju otadžbinu, mrtav je onaj čovek koji izgubi vekovno ognjište“. Ovaj drugi je rekao u maju 1999. godine, citiram: „Bombardujte Srbiju jače i snažnije, pašće Milošević“. Ili, tri dana kasnije: „Nastavite bombardovanje Srbije snažnije i jače, porušili ste bolnice i škole, trafo stanice, za sedam dana pašće Milošević“. Dame i gospodo, to su zaista različite vrednosti. Ja verujem ako dođe na vlast govornik koji je uporedio ova dva predstavnika, verovatno će u udžbenike staviti izdajnike države za heroje, a heroje proglasiti za neprijatelje.

Zato je ovaj zakon, dame i gospodo, o memorijalima veoma važan. Hvala Vladi Republike Srbije, a u prvom redu predsedniku Republike Srbije gospodinu Aleksandru Vučiću koji je povratio ponos i dostojanstvo srpskom narodu i nacionalnim manjinama jer je prvi put počeo obeležavati slavne datume iz oslobodilačkih ratova Srbije nakon perioda mračnog doba dosovske bivše vlasti. Hvala lepo.
Uvažena predsednice Narodne skupštine, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, bez ubrzane aktivnosti lokalnih samouprava nema razvoja vaspitanja i obrazovanja pogotovo njegovog glavnog zadataka razvoj ljubavi prema svojoj otadžbini.

Da je bivši ministar poljoprivrede dosovskog režima i profesor univerziteta, Dragan Veselinov, imao razvijene patriotske osećaje, ne bi 10. juna 2018. godine izjavio, citiram: „Mi moramo raditi na tome da Republika Vojvodina neće ugroziti budućnost dođoša“, završen citat. Ili, da je Čedo Jovanović, zvani Čedo šmrkač imao patriotske osećaje, ne bi 26. oktobra 2012. godine izjavio, citiram: „Vojvodini treba da ti puni suverenitet i priznati je kao nezavisnu zemlju“, završen citat. Ili, da je Nenad Čanak, zvani Nešo gico ili vepar od Katalonije imao patriotske osećaje, ne bi 5. marta 2017. godine izjavio, citiram: „Spreman sam da priznam nezavisnost Kosova i Metohije. Ili, da je Saša Janković, zvani Sale prangija imao patriotske osećaje, ne bi 7. avgusta 2017. godine izjavio, citiram: „Srbija je u interesu da Kosovo uđe u Interpol, a time i prizna nezavisnost Kosova“, završen citat.

Sve što je drug Tito sagradio, Slobodan Milošević sačuvao, uništila je žuta ološ elita pljačkaškom privatizacijom, a Aleksandar Vučić ponovo izgrađuje. Zato je ovaj amandman važan, da se ne bi u budućnosti, dame i gospodo, javljali političari kao što su Čedo Jovanović zvani šmrkač, Nenad Čanak zvani vepar od Katalonije, Saša Janković zvani Sale prangija, Dragan Veselinović ubica sa semafora, koji nemaju ni morala, ni časti, ni stida, ljudi bez obraza koji rade na razbijanju naše otadžbine. Hvala.
Kada me je već izazvao gospodin prethodni govornik iz opozicije, moram da kažem, kao što je rekao gospodin Martinović, on je bio tri sata juče i dva časa danas prisutan ovde. Postavljam pitanje – koliko je bio Nenad Čanak ovde u godinu dana, koliko je bio Kostreš u godini dana, koliko je bio iz bivšeg režima bilo ko, pođimo od prve klupe do zadnje, u toku dana? Uopšte ih nema.

Izučavam sad momentalno parlamentarni sistem između dva rata i 19. vek. Ovde u zapisnicima gore, znaju naši bibliotekari to dobro, nikada u istoriji parlamentarizma nismo, dame i gospodo, imali goru opoziciju – ne radničku, ne političku, bez ideja i bez programa. Najveći njihov problem jeste doći u Dom Narodne skupštine i biti pola časa ovde.

Nastranu to što nemaju ideje. Nema ih, a primaju platu ovde. Piše lepo u Poslovniku našem da se na kraju meseca obračuna. Još jedanput, nikada u istoriji parlamentarizma nismo imali goru opoziciju. Nema ih. Oni su obični lezijedovići i džabalebaroši. Imam hrabrosti da vam to kažem.

Recite mi kada je bio gospodin Kostreš ovde u zadnjih godinu dana? Kada je Čanak bio? Kada je Čedo Jovanović bio u zadnja četiri meseca, a zna govoriti i kritikovati predsednika države i državu ovu, sram ga bilo, i zagovarati otcepljenje Vojvodine od Srbije, kao i Saša Janković, i Nenad Čanak, krmak jedan, i masa njih drugih? Mislite da građani Republike Srbije to ne vide. I te kako dobro vide. Nema razloga da vas se bojimo, kao što je rekao gospodin Martinović. Nismo mi ovde vreća za udaranje, ali vi ste, gospodo, tu izabrani da vodite političke bitke sa nama u idejama, u programima, u nadmetanju, u radu, u odgovornosti, ali vi ste došli ovde u pidžami, iz kreveta ste ovde došli.