Poštovani potpredsedniče doktore Orliću, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, samo nekoliko rečenica pošto su moje koleginice i kolege dosta toga rekli da kažem da podržavam ovaj Predlog za izmenu i dopunu Zakona o porodici, i ovaj amandman koji je Vlada Republike Srbije prihvatila i da kažem da porodica nije samo osnovna ćelija društva. Ona jeste, ali ona je osnovna istorijska, osnovna ekonomska, osnovna duhovna ćelija društva.

Ja ću govoriti o porodici sa jednog drugog aspekta, kojeg vi danas ovde niste spomenuli iz razloga, poštovane dame i gospodo, zato što gospodin ministar Ratko Dmitrović se bavio pre nego što je bio ministar u Vladi Republike Srbije, baš sa ovog aspekta kojeg ću ja da kažem, a to je da je porodica i duhovna i nacionalna kategorija. Da porodica nije ugrožena, samo u ekonomskom mislu, nego i nacionalnom smislu. Ugrožena nam je srpska porodica u Crnoj Gori, srpska porodica u Hrvatskoj, srpska porodica u Severnoj Makedoniji.

Ja ću malo više danas o tom aspektu da kažem, a hvala vam gospodine Dmitrović i vama i Vladi Republike Srbije i predsedniku Republike što ste i na ovaj aspekt ukazali i što radite, a bivša vlast nije imala ni sluha, već je radila upravo sa onim koji su to činili na zatiranju naše porodice i u nacionalnom i u duhovnom smislu.

Poštovani narodni poslanici, u srpskoj, istorijskoj, ljudskoj i moralnoj vertikali u Crnoj Gori, bilo je više ljudskih moralnih nakaza i ništavila ili ti kako bi rekli braća Srbi u Crnoj Gori, ili „jada“.

Milo Đukanović spada u sami vrh te vertikale. Bivši Srbi, Milo Đukanović, u narodu zvani „milogorac“ prekraja srpsku istoriju u Crnoj Gori. Verovali ili ne, ali verujem da znate, ali zbog građana predlaže formiranje Pravoslavne crkve nacionalnih Crnogoraca. Gle čuda. To niko nije radio od srpskih državnika u prošlosti.

On kaže, citiram – mislim da je bolje da imamo Pravoslavnu crkvu koja će imati i svoje vernike. Dakle, ne Srpsku pravoslavnu, nego Pravoslavnu crkvu.

Za bivšeg Srbina Milu Đukanovića je važno da taj epitet se izbaci. Znate čija je to teza poštovani građani? Ante Pavelića. Pa i on je tu tezu izneo i tražio, da se iz autokefalne Srpske pravoslavne crkve u Crnog Gori izbaci epitet srpski, a da ostane samo Pravoslavna, kako on kaže – „crna nacionalnih Crnogoraca“. Ovo podvlačim pa da vidite šta ovaj nakaza, od bivšeg Srbina radi. Svesno ide i na formiranje nove nacionalnosti u Crnoj Gori i to crnogorske.

Poštovani građani Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici, takva nacionalnost nikada u Crnoj Gori nije postojala. Od 10. veka do danas, i posebno to znaju istoričari. Samo usput da kažem, u svim udžbenicima u 19. veku stoji u Crnoj Gori žive Srbi. Nigde ne stoji – Crnogorci.

I to bivši Srbi, Milo Đukanović, dobro zna. Ali, niko normalan neće dovoditi u pitanje državnost Crne Gore, još od 10. veka i to naši studenti vrlo dobro znaju. I dozvolite još nekoliko reči kada smo, da vidite kako se porodica naša u Crnoj Gori uništava.

Milo Đukanović uništava, ne samo državni identitet, nego i nacionalni identitet Crnogoraca. Dakle, kada se radi o državnom identitetu, pa Crna Gora je država. Kaže on obnavlja, pa bila je od 10. veka, nema šta on da obnavlja. Nacionalni narodni identitet, stariji vekovi, ajmo od 10. veka, pa to braća Crnogorci i Srbi znaju svaki ovako razmišlja i ne sme da kaže od njega. To je suština, e sada vidite, kako je nacionalni narodni identitet stvoren u Crnoj Gori i šta čini, a šta Milo Đukanović uništava i kako naše porodice u Crnoj Gori, preko SPC. Zatirao je korene, i to srpskog jezika, srpskog ćiriličnog pisma, srpske kulture i srpskih običaja, srpske ćirilice.

Staroslovenskim jezikom su govorili i Srbi, Hrvati, Crnogorci i sve do 10. veka, do 1925. godine, odnosno do 1928. godine, kada su napustili staroslovenski i Hrvati i ostali i uzeli za svoj tuđi jezik.

Koji je to tuđi jezik, rimski, latinski i nije tačno ono što smo danas ovde čuli.

Srpska ćirilica je srpsko nacionalno pismo i molim vas da čujemo to u ovom parlamentu. Ne mešajmo. Latinica nije srpsko nacionalno pismo Hrvata. Ona je srpska koliko i hrvatska, jer su Hrvati u X veku posudili latinsko pismo od Latina Rimljana i latinskim pisali u Saboru sve do 1835. godine, ja sam pratio dosta od 1837. službeno na zapisnicima.

Vi ako vam je dosadno, ne morate da slušate, ali bilo bi ipak dobro da čujete neke stvari koje možda i niste čuli.

Kako Đukanović misli da obezbedi vernike za Pravoslavnu crkvu nacionalnih Crnogoraca, evo ja ga pitam? Kako i gde su ti vernici? Samo da vas podsetim, ima jedna televizija pod kontrolom Dragana Đilasa koja kaže ima ko da pamti, ali 24 časa lažima. Kako vidite ja ovde nikada napamet ne pričam uvek citiram i činjenice iznosim i voleo bih i da me on demantuje i Đilas i Jeremić. Pa, evo Đilas na 30 pitanja još ni na jedno nije odgovorio, ponavljam i stalnu ću mu ponavljati.

Evo, da vas podsetim 2006. godine Đukanović je izdvojio Crnu Goru iz državne zajednice sa Srbijom. Suprotno većini Crne Gore referendumom, pa to svedoči Jovan Markuš tzv. belom knjigom na 290. strana svi dokumenti, pa to Amerikanci svedoče da ih ne nabrajam, njihovi autori. Bilo bi dobro da mi kao poslanici malo uđemo u te stvari, pa da vidimo šta se radilo, pa bi drugačije mogli odgovarati Draganu Šutanovcu jutros kad iznosi da smo upravo mi koji ovde sedimo danas da smo mi ratni huškači, a čuće me na kraju ko je ratni huškač.

Idemo dalje, 12. maja 2020. godine uhapsio je Milo Đukanović u narodnu zvani kao Milo milogorac bivši Srbin, nakon Svetovasilijske litije u Nikšiću, verovali ili ne, Vladiku Joanikija, sada mitropolita, i dobro zapamtite vi koji često komuniste kritikujete. Komunisti za vreme 45 godina vladavine nikada, nikada nisu uhapsili ni jednog vladiku, nek mi neko kaže.

Juče je moj uvaženi kolega rekao da je Milo Đukanović – pa, on nije komunista, on je bio. Pa, bio je i Stipe Mesić nekad, pa mu je i stric Marko učlanio se 1945. godine, itd, a bio ustaša. Dakle, ni jednoga vladiku i nisu se mešali u crkvene odnose. Mi koji smo iz tog perioda vrlo dobro znamo. Da ja ovo skratim.

Poštovani građani, poštovana slobodna Crna Goro, slobodna od kad je Đukanović izgubio većinu, mladi i stari su u Crnoj Gori konačno shvatili, mladi i stari ponavljam, da je Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori poslednja i najveća brana onoga što nas čini ljudima, to je poslednja brana verskog identiteta i kad to jednom narodu, u ovom slučaju srpskom, bilo kome gazite, onda se kosmička energija digne i ruši sve pred sobom. To vrlo dobro znaju oni koji se bave identitetom.

Idemo dalje. Ne uništavaju nam se porodice samo u Crnoj Gori, nego i u Hrvatskoj. Ali, dozvolite sada da kažem o Crnoj Gori jednu rečenicu i Srbima u Crnoj Gori. Emitovanje pesme hrvatskog pevača i deklarisanog ustaše Marka Perkovića Tompsona na Dan pobede, pazite na Dan pobede nad fašizmom, na crnogorskoj državnoj televiziji je reafirmacija aveti fašizma, koji Srbi u Crnoj Gori nikada nisu baštinili. Nikada.

Idemo dalje. Severna Makedonija štampala je Marku znak zahvalnosti Hrvatskoj u granicama bivše NDH. Kako nam se porodice osećaju u Makedoniji vrlo dobro znamo.

I tamo su nam preverili Crkvu, još 1963. godine, tada još nisu ni priznali. Predsednik Severne Makedonije Stevo Pandarovski, pored toga je izjavio da podržava državu kosovo. Zamislite čuda. Gospodine Pandarovski, kako bi bilo da ja sad ovde kažem da ne prihvatam Severnu Makedoniju u sadašnjim granicama? Vidite, mi ćutimo ovde. Ko se to meša u čije unutrašnje odnose? Da li smo se mi mešali u odnose sa Crnom Gorom? Da li smo se mešali u Makedoniji? Nismo. Nikada nismo.

Znate šta, nije fer da se mešaju u naše unutrašnje odnose. „Kosovo je sastavni deo Republike Srpske.“ Gospodine, Pandarovski, gospodine Milo Đukanoviću, vi ste upravo komšije. Problem ljudskih prava na Kosovu sa Zapadom i vašom štampom preorijentisali ljudska prava na teritorijalna prava. To nema nigde na svetu. Nađite mi primer na svetu, zajedno sa bivšom vlasti. Danas to izvlači Aleksandar Vučić kojeg satanizujete ovde u punih 24 časova, i ne samo njega, nego i njegove saradnike i narodne poslanike.

Idemo dalje, da vidite u okruženju šta se radi i šta se sprema u budućnosti. U Sarajevu je održana, u isto vreme mi sa ustaškim zločincima. Da li je tačno? Tačno je, gospodo. Gde su naši novinari? Da li su oni pisali o tome? Nisu. Većina tome daje podršku.

Mi se ne mešamo u unutrašnje stvari Bosne i Hercegovine, ali imamo jedan deo iz opozicije koji kaže da se mi mešamo. Mi nikada nismo govorili u ovom visokom Domu o tome. Među njima jeste i Milan Antonijević vodio nevladinu organizaciju i dao ostavku. Video je da ga je sramota, i gle čuda, otišao je u leglo svoje da doktorira na Filozofskom fakultetu, a ne pravo, etnologiju. Doktorant. Znate šta je on rekao? Citiram: „Srbija se na destruktivan način meša u probleme Bosne i Hercegovine.“

Neka kaže jednu rečenicu, citat, kad smo to učinili. Ima ko da pamti. Odgovaram onoj televiziji pod kontrolom Dragana Đilasa, u ovom Domu ima ko da pamti.

Idemo dalje, poznati lingvista Milo Đukanović odgovaram ti, Dalibor Brozović, inače poznati hrvatski lingvista i jedan od osnivača Hrvatske demografske zajednice i nekadašnji zamenik predsednika Hrvatske Franje Tuđmana, svojevremeno je na pitanja…

Inače, da kažem, profesor na mom fakultetu, imao sam priliku da sam vodio Republičku zajednicu za nauku, bio mi je član predsedništva Republičke zajednice u Hrvatskoj za nauku, dakle, on je na pitanje – zašto prosečni iz Crne gore dobijaju priliku da brane doktorate u Zagrebu, odgovorio, citiram: „Da, sve je to istina. U pitanju su diletanti, ali su nam potrebni kao naša ekspozitura u Crnoj Gori, jer treba da rade na dokazivanju različitosti crnogorskog identiteta u odnosu na srpsko i približavanje Crne Gore Hrvatskoj, pa su im potrebna naučna zvanja kako bi njihove teze dobile privid naučnog istraživanja i … koja bi njihova reč imala bolji odjek i težinu crnogorskoj javnosti.“ Završen citat.

Da li ima nešto sporno? Da li vam je jasno sada šta rade to? Sekula Drljević čije je ideje prihvatio sadašnji crnogorski Milo Đukanović završio je studije u Zagrebu, a tokom saradnje sa Pavelićem lansirao je tezu, citiram – agresivna srpska politika je kriva za sve probleme na Balkanu. Završen citat.

Čije su ovo teze, poštovani građani? Da li vi prepoznajete? Čije su to teze u Hrvatskoj danas? Čije su to teze u Makedoniji? Čije su to teze u Srbiji ovde? Opozicije naše, ne sve, ali jednog dela opozicije.

Da ja dalje ne širim, ali da ipak neke stvari još kažem. Vidite, ovde ste spomenuli Vuka Jeremića, tog vođu međunarodne bande lopova i prevaranata, a gle čuda i ne samo to, dobio je od prekjuče novi epitet – batinaš, vođa batinaša u pokušaju, jer je došao izvršiti tuču u Predsedništvu.

Ja ga sada pitam po ko zna koji put, on vodi Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj, evo, pitam - gospodine Vuče Jeremiću, izađite na TV pod kontrolom vašeg Đilasa i odgovorite mi na pitanje da li je tačno da ste dobili 200.000 dolara iz Mongolije za svoj Centar za međunarodnu politiku i održivi razvoj, a do danas niste objasnili, stalno pitamo, na osnovu kojih usluga ste to, Vuče, dobili?

Evo, samo još jedno pitanje ponavljam - da li je tačno da je u vremenu od 2013. do 2017. godine dobio čak 7,9 miliona dolara iz različitih sumnjivih izvora? Zato mu smeta Aleksandar Vučić, što ne može više da to radi. Prošlo vreme. Džabe ste krečili, gospodine Vuče.

Kada bi doživeo ono što ste doživeli od novinarke Miletić, pa ne bi i izlazio nikad među narod, sramio bi se sam sebe, ali ti nemaš obraz, jer ti je deblji od mog đona. E, to je suština.

Dalje, 4,5 miliona dolara uplatile su mu fantomske energetske kompanije koje posluju u Šangaju i Hong Kongu, je li tačno ili ne, gde su operisali njegovi bliski prijatelji i saradnici uhapšeni u SAD i osuđeni zbog korupcije i pranja novca, Patrik Ho i Šejk Tidijan Gadio.

Spomenuli ste Lozoju. To mu je brat sa Harvarda. Znate šta je Vuk na Harvardu, ja sam svojevremeno govorio, nije to taj fakultet sa Hardvarda, a o tome ćemo drugom prilikom, ali još samo jednu rečenicu. Vuk Jeremić je dobio 120.000 dolara od Katara, ambasade u Berlinu 200.000 dolara.

Evo, pozivam te, Vuče Jeremiću, da građanima Srbije objasniš na ime čega si dobio silan novac iz inostranstva, a ja znam i imam hrabrosti da ti kažem - prodao si Kosovo sa onim postavljenim pitanjem i slave te u tzv. državi Kosovo bolje nego Hašima Tačija.

Je li tačno Vuče Jeremiću? Evo i kad si prodao. Neću ništa napamet da pričam. Vuče Jeremiću, vi ste kao član balkanske i međunarodne bande lopova i prevaranata u razgovoru sa američkim kongresmenom Tedom Doom, decembra 2008. godine, izjavili: „Ulazak Kosova i Metohije u UN najbolje je čemu Srbija treba da dr nada.“ Time ste, Vuče Jeremiću, zabili nož u leđa sopstvenoj zemlji i svrstali se na čelo tima izdajnika i bitangi naše zemlje.

Ja dalje o Vuku Jeremiću neću da govorim, ali moram da kažem da je sramota ono što nam rade mediji pod kontrolom Dragana Đilasa. Znate šta rade? Snimaju filmove po sat, sat i po vremena, sve u svrhu satanizacije Aleksandra Vučića, kako bi ga zbacili sa vlasti i doveli Srbiju ponovo na ivicu bankrota. To rade u dosluhu sa ovima iz susednih zemalja o kojim sam govorio. Pa, gle čuda ko se pojavio, ko kritikuje - Dragan Šutanovac, zvani zgrabi novac. Pa, taj je pokrao za onaj softver, više platio na VMA kad je ministar bio za opravku, nego što tri softvera su onda nova koštala. A na Vračaru? Paša sa Vračara. I ima prst obraza, uništio vojsku, kaže da nije penzionisao, a 28 generala najboljih je penzionisao. Ima ko da pamti u ovom domu.

Idemo dalje. Što se tiče porodice u Hrvatskoj, gospodine ministre, vi to vrlo dobro znate, jer ste se i pre nego što ste ministar bavili, tamo su uništene srpske porodice, preverene, kao i u Crnoj Gori. Ja ću samo jedan citat zbog vremena.

Edo Murtić, koga vi sigurno znate kao slikara, 2003. godine, objavljeno u časopisu „Identitet“, broj 61 na stranici 8. do 11. kaže ovako, molim vas da vidite kako je Hrvatska uništavala srpske porodice duhovno. Bilo mi je strašno. Mučilo me je to što sam od Tuđmana čuo nekoliko meseci pre izbora 1990. godine. Došao je u moj atelijer, misleći da će od mene napraviti svog Augustinčića i oduševljeno počeo pričati o tome da Hrvatski narod mora krvlju dobiti svoju državu, da će mu on sa HDZ-om napraviti ono što Pavelić nije uspeo 1941. godine, da će 50% Srba morati spakovati kofere i odseliti. Tako su nam porodice, gospodine Marinkoviću, uništavali, a 50% ostalih ili postati Hrvati ili nestati. Tako su nam preveravali ne samo 1941. godine 320 hiljada Srba preveli u katoličku crkvu, nego u ovom ratu 34 hiljade, a od toga 12 hiljada srpske dece.

Da li hoćete da vam imena govorim, Dragane Đilas, Vuče Jeremiću i Dragane Šutanovac? Pa, neka vam naš patrijarh kaže. On je bio mitropolit i vršio popis. Samo u području bivše Mačvanske eparhije čitave porodice su preverene. Tako su duhovno ubijali našu porodicu u dosluhu sa ovim ovde unutra.

Kada smo već kod tog dela, još jednu rečenicu. Nikada vi, gospodo iz bivšeg režima, to radite sada sve jače i jače, da vas nisam čuo da ste rekli da smo mi krivi za rat devedesetih godina.

Ja ću samo jednog Hrvata da citiram, a to je Boljkovac, koji je rekao – Hrvati su napali protivtenkovskim oružjem Srbe u Borovu Selu da bi isprovocirali rat i iz tog razloga su srušili i most u Osijeku, 12.02.2009. godine.

Isto Boljkovac, citiram, tako 1991. godine prvi su napadnuti Srbi i Jugoslavija, a ne Hrvatski. Gojsko Sušak, Branimir Glavaš, Vice Vukojević, protivtenkovskim oružjem su napali Borovo Selo da bi isprovocirali rat, završen citat, „Slobodna Dalmacija“, Split, 13.02.2009. godine.

Pa, kako vas, bre, nije sramota, Šutanovac, reći da smo mi ratni huškači? Najlepše u našim biografijama jeste što smo bili na strani svog naroda i države. Nikakvi doktorati, nikakve knjige koje pišemo, nikakvi naučni radovi. To niko više ne tvrdi.

Čejs Beker sasvim drugačije kaže. Pa, on, državni sekretar SAD, 1992. godine kaže – Hrvati su poveli rat. Uveravao sam Tuđmana da da Srbima autonomiju, kaže – ne, neće nam dati Srbi državu, vodićemo taj rat. Završen citat.

Da ja privedem ovo kraju. Na kraju ipak moram, nemojte se ljutite, nekoliko rečenica još da kažem, da upitam ove iz opozicije, a vi odgovorite isto, poslanici i građani Srbije. Ja ću pitati, a neka građani odgovaraju.

Ko je prvi u Srbiji obeležio NATO agresiju na našu zemlju? Pa, Aleksandar Vučić. Pa, ovi nisu smeli da kažu „agresija“ nego „intervencija humanitarna“.

Ko je prvi rekao neću u NATO? Pa, Aleksandar Vučić.

Ko je prvi zapadu rekao – nećete me sprečiti da sarađujem sa Kinom? Pa, Aleksandar Vučić.

Ko je prvi rekao – neću uvesti sankcije Rusiji? Sprdali se sa tim. Pa, Aleksandar Vučić nije uveo.

Ko je prvi podigao Vojsku Srbije na zavidan nivo? Pa, Aleksandar Vućić. Tadić je rekao – šta će mi vojska 2008. godine, a juče sasvim drugačije kaže. Ima ko da pamti.

Ko je prvi posle 175 godina vratio 166. list Miroslavljevog jevanđelja iz Sankt Peterzburga u Srbiju? Pa, Aleksandar Vučić.

Ko je danas jedini i poslednji slobodni vladar u Evropi? Pa, Aleksandar Vučić. Navedite mi i jednog. Nema nijedan drugi.

Ko je prvi podigao spomenik ocu srpske srednjovekovne države posle 800 godina? Aleksandar Vučić. Predstavnici bivšeg režima sprdnju prave od toga. Ko je prvi posle 30 godina sproveo sveobuhvatne reforme u Srbiji? Aleksandar Vučić. Ko je prvi u poslednjih 30 godina najviše sagradio bolnica, domova zdravlja i kliničkih centara? Aleksandar Vučić. Ko je prvi u svom mandatu i ko je najviše sagradio auto puteva, ulica i mostova? Aleksandar Vučić. Evo ja ih pozivam da to demantuju. Ko je najzaslužniji od srpskih vladara da se sagradi hram Svetog Save na Vračaru, najlepše pravoslavno crkveno zdanje na svetu? Aleksandar Vučić. Nikada ga oni ne bi sagradili. Ima toga dosta. Da dalje ne nabrajam.

Da završim ovo rečenicom. Dok naš predsednik Vučić svakodnevno vraća međunarodni ugled naše zemlje, sprovodeći politiku mira, politiku bezbednosti, politiku solidarnosti, ne samo naših građana, nego i regiona, politiku prosperiteta ekonomskog i modernizacije Srbije, dotle Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boris Tadić pune svoje džepove po raznim destinacijama i ne samo to, nego blate svaki uspeh Srbije. Živela Srbija u to ime.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Orliću, gospodine ministre poljoprivrede sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici.

Gospodine ministre, iskazujem zahvalnost vama lično za vaš trud vezan za rezultate kako u poljoprivredi, tako i u borbi protiv kovida za ove dve godine u najtežim trenucima, jednim od najtežih trenutaka u istoriji srpskog naroda i države.

Poljoprivreda u Republici Srbiji zasniva se uglavnom na dva zakona. Do danas je to Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju i drugi Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Mi smo do danas zaista radili po tim zakonima, bilo je i određenih propusta, međutim, kada pogledamo tržište poljoprivrednih proizvoda, onda vidimo da ova dva zakona uopšte ne regulišu tržište poljoprivrednih proizvoda. Zato je ovaj zakon nasušna potreba i hvala vam, gospodine ministre, što je na dnevnom redu.

Pošto su moje koleginice i kolege mnogo govorile o tome, dozvolite još jednu rečenicu da njegovim današnjim raspravljanjem i nadam se usvajanjem ovih dana, mi naše zakonodavstvo, vezano za poljoprivrednu proizvodnju i za tržište proizvoda upodobimo sa pravnim tekovinama EU. To je vrlo bitno da to naglasimo i ne samo naglasimo, nego da to i da učinimo i sprovedemo u delo.

Ono što je bitno moram da kažem, da naši politički protivnici nisu marili o poljoprivredi, nemam vremena, imam statističke podatke, u njihovo vreme bila je katastrofa, da jednom kažem, ali da kažem da se oni nisu ni tada, ni danas bavili tim, nego stalno, vršenjem demonizacije, kako srpskog naroda i građana Srbije, tako i Republike Srbije, ranije neki bivših predsednika, danas predsednika Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića. Demonizacija njega i naroda je neviđenih razmera, ne samo unutar, od strane naših političkih protivnika naše zemlje, nego i susednih zemalja. Dozvolite da nekoliko rečenica kažem, pa da vidite o čemu se radi, iako znam da vi to vrlo dobro znate, ali trebali bi ovo reći zbog građana Republike Srbije.

Taksativno, Vesna Mališić, to je ona koja svakodnevno psuje, zaista doslovno psuje, ne samo predsednika Republike, nego i Republiku Srbiju, a ne samo i Republiku Srbiju, nego i sve građane Republike Srbije. To je desna ruka Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, inače, ljudi, batinaša u pokušaju, kao što je i Zoran Živković bio poljoprivrednik u pokušaju, ova dvojica od danas poštovani poslanici, zovite ih zaista batinaši u pokušaju.

Evo, Vesna Mališić je 1. februara 2019. godine rekla, verovali ili ne – Srbija je ludnica, a većina građana Srbije je luda. Ključ ludnice drži jedan čovek, Aleksandar Vučić, završen citat. Dakle, Srbiju naziva ludnicom, građane Srbije naziva ludnicom i Aleksandra Vučića predsednika države.

Ja postavljam pitanje – da li je ikada ijedan narodni poslanik SNS i koalicionih partnera naših od 2012. godine do danas, ikada ijednom poslaniku iz opozicije izgovorio ovakve ili slične reči? Dabome, da nije.

Idemo dalje. Slobodan Prvanović profesor dr inače, taj je vodio akademsku zajednicu, taj je više pogrdnih imena dao predsedniku države, nego što ima on kose na glavi, a ja ću samo jednu citirati. On je 21. marta 2020. godine rekao, citiram – Vučić je maloumni vođa, završen citat. Da li je ikada ijedan profesor, koji glasa za SNS ikada rekao tako vođama opozicionih političkih partija? Dabome, da nije. Ja vam ovo govorim da vidite ko psuje i ko deli narod i ko je grub.

Dragan Đilas, inače u narodu znani Điki mafija, je 16. aprila 2020. godine rekao – Vučić ima mentalnih problema, ima neke poremećaje, završen citat. Ja imam 22 druga naziva, ali zbog vremena dovoljno je jedan da vidite spektar tih opozicionih prvaka kako političkih, tako i naučnih i čak akademika.

Kada sam već kod akademika, evo jednoga, prof. dr Dušan Teodorović, videli ste ga ovih dana. On stalno trese glavom od mržnje, u narodu zvani – tresoglav. Građani me pitaju – da li je to onaj akademik, tresoglav, što kada se spomenete ime Aleksandra Vučića, on od mržnje trese glavom. To ljudski um ne pojmi. To je onaj koji je proteran sa Saobraćajnog fakulteta i kada je bombardovanje bilo pobegao je, veliki patriota, napustio našu zemlju i otišao u zemlju koja nas je bombardovala, u Ameriku i vratio se ponovo na Saobraćajni fakultet, mimo konkursa. Znate ko ga je primio? Srbijanka Turajlić, ona koja je kriva za naše obrazovanje zbog situacije u kojoj se obrazovanje i vaspitanje danas nalazi. Trebaće nam mesecima i godinama da ispravimo njihove greške.

On je rekao 18. juna 2019. godine na TV N1, zloglasno zaista, kada sam na TV N1 videli ste ovih dana, Gebels je genije bio u odnosu na njih, ovi su još gori milion puta. Oni su filmove snimali o predsedniku Vučiću, satima i danima vrte. I, gle čuda sada, preko Republike Srpske idu od Milorada Dodika, od njegovog rođenja i vezuju sa predsednikom Vučićem da ne govorim o poslanicima. Svaki poslanik koji se nije javio na mobilni telefon u gro planu, ruglu je izvrgnut.

I ovaj akademik, velika moralna gromada kaže – narodni poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije su primitivci, završen citat. Možda jesmo, gospodine akademiče. Ali, nikada, nikada ova grupa poslanika neće napustiti otadžbinu kada bude bombardovanje, nije ni ranije. E, tu se razlikujemo. Nećemo biti mafija za razliku od tebe, jer si se bavio mafijaškim radom dok si bio profesor univerziteta.

Idemo dalje, u istoj emisiji 18. jula 2019. godine, novinar Stupar, vam dobro poznat, je kazao, citiram – Narodna skupština Republike Srbije je štala, završen citat. Da li je ikada u istoriji SNS iko od poslanika rekao ili članova? Pa, može reći da sam ja životinja, s tim su i rekli da smo životinje, ali to može samo ludak reći da je Skupština štala. To je njegova Skupština i moja. Ne mogu ja reći da Boris Tadić nije moj predsednik bio, iako sam bio u opoziciji, jer nisam državotvoran onda, onda sam ličan. Eto, da građani vide o čemu se radi.

Idemo dalje, Đilas je, da vidimo ovog Đilasa nesretnog, ma nije nesrećan, valjda će ga stići pravda makar i kosmička, 13. maja 2018. godine uvredio je pored hiljadu puta, hiljadu i prvi put, Aleksandra Vučića nazivajući ga fašistom, a državu Srbiju fašističkom državom. Da li možete poštovani poslanici verovati da to može izgovarati Dragan Đilas, inače za Evropu Đilaš, jer ima dva pasoša, kada prelazi granicu onda je Đilaš. To ne kažem ja, to kaže policija koja ga je uhapsila i ona nas je obavestila.

I da vidite još jednog novinara koji ovih dana pljuje po državi Srbiji i nama poslanicima, a Aleksandra Vučića iz minuta u minut. Inače, novinar otvoreno kažem „Danas“ Nenad Kulačin, on je 3. novembra 2010. godine rekao za predsednika da je monstrum u tv emisiji. Citiram – čovek bez obraza i stida, završen citat. Primer, citiram – beščašća, nebitan lik za istoriju u periodu u kojem živi, završen citat. Imam čitavu stranicu, ali dalje da ne navodim. Da li ikad, iko od poslanika SNS to izgovorio, bilo kojem poslaniku ili bilo kome? Gde su nezavisni novinari? Ćute. Gde su udruženja razna? Ćute. Pa, oni su politički radnici. Pa, gori su od onih iz Kumrovca, iz vremena komunističkog, političkih radnika.

Da vas dalje ne zamaram, da kažem sada i o Mariniki Tepić, inače, golub preletačici. Ona je poznata po tome što legne naveče u jednoj stranci u krevet, a ujutru se probudi u drugoj stranci. Inače, politički električni zec, zec Dragana Đilasa, stalno vređa Aleksandra Vučića i njegovu porodicu. Neću sa njom da se bavim pošto su kolege iz drugih stranaka govorili dosta o njoj, to je žena koja je izmislila do sada hiljade afera. Samo jednu rečenicu, citiraću Jovanovića, njenog bivšeg stranačkog kolegu, kaže – da nema te stranke, Stranke slobode i pravde, Marinika bi bila, da izvinite ona stvar na biciklu. Završen citat, 18. avgusta 2012. godine, jedan dnevni list, strana dva.

I da ja dalje vas ne zamaram, poštovani narodni poslanici, ali ću sad reći, nisu samo oni, mi imamo u susednim zemljama Srba koji to rade, ja ću prvi put u ovoj Skupštini večeras progovoriti i o njima, jer je došlo do zaista do vrha glave, kako se kaže. Među njima jeste i bivši Srbin, u susednoj nama republici Milo Đukanović zvani inače „milogorac“. Dobro zapamtite sada, ovo sam izgovorio na međunarodnom skupu kod njega direktno u Podgorici, da bolje čuje. U srpskoj ljudskoj moralnoj istorijskoj vertikali, u Crnoj Gori, bilo je više moralnih ljudskih nakaza i ništavila, Milo Đukanović zvani „milogorac“ pripada zasigurno samom vrhu te vertikale.

I sada kada sam to rekao moram normalno i dokazati neke stvari. Vi znate da ja napamet neću da pričam, ali ću neke stvari zaista da kažem, jer sam ovih dana i video svojim očima dole neke stvari.

To je taj čovek, gospodo Srbi i vi građani Republike Srbije, koji je predložio formiranje pravoslavne crkve nacionalnih Crnogoraca. Dobro, pazite, pravoslavne crkve nacionalnih Crnogoraca. On kaže, obnovili smo državu, pa moramo obnoviti crkvu završen citat.

I dodaje, mislim da je bolje da imamo pravoslavnu crkvu koja će imati svoje vernike završen citat. Dakle, važno mu je da srpsku, ono izbaci pravoslavnu. Znate, čija je to teza? Ante Pavelića. Vi koji pratite ne morate istoričari biti, ali to je Ante Pavelića.

Za Đukanovića je važno da se iz autokefalne srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori izbaci ovaj epitet srpska, a da ostane pravoslavna crkva nacionalnih Crnogoraca.

E, ono što je važno, a to je da svi shvatimo da svesno ide na formiranje nove nacionalnosti crnogorske nacionalnosti, kao čovek istoričara potpuno odgovorno tvrdi da takva nacionalnost nikada nije postojala u Crnoj Gori od 10. veka do danas, samo Srbi i u 19. veku i druge nacionalne manjine, a što se tiče matičnog naroda samo su Srbi bili, je li i nije je postojalo u svim udžbenicima, prelistavao sam ih sve u Crnoj Gori u 19. veku u Crnoj, citiram – Gori žive Srbi.

Niko normalan, ne samo u ovoj sali, nego i od građana Republike Srbije, a pogotovo Srba neće dovoditi u pitanje državu Crnu Goru i državnost, jer ona postoji od 10. veka. Dakle, to je vrlo važno.

E, sada Milo Đukanović prekraja nacionalni identitet i on stvara novi, a to u istoriji čovečanstva niko nije radio, novu naciju, nacionalnih Crnogoraca od Srba, a nacionalni identitet narodni, ne govorim o državnom, bio je vekovima srpski, on se sastojao od SPC u Crnoj Gori, od srpskog jezika u Crnoj Gori, od srpskog ćiriličnog pisma, srpska kultura i srpski običaji.

Ovo što vam ja kažem, narod u Crnoj Gori isto misli i sada kada bi me vi pitali šta ja predlažem Đukanoviću, pre nego što još nekoliko rečenica kaže, predlažem posle svega ovoga što ću reći, da učine samoubistvo ili prvim avionom da beže iz Crne Gore.

Zaista, gledajući ono što sam video, dva dana u Crnoj Gori, kako Đukanović misli da obezbedi vernike za pravoslavnu crkvu nacionalnih Crnogoraca?

On je formirao već pre 27 godina u Domu kulture u Cetinju i registrovao u lokalnoj policijskoj stanici, Dedejićevu, a sada hoće još jednu, da razbija srpski narod i srpski identitet na predlog, otvoreno govoreći, zapada, zapadnih ambasada u Crnoj Gori.

Podsećanja radi, 2006. godine, Milo Đukanović je izdvojio Crnu Goru iz državne zajednice sa Srbijom, suprotno većini Crne Gore, referendum je pokraden, svedoče knjige Srbina iz Crne Gore, Jovana Markuška, na 1290 strana, to je tzv. „Bela knjiga“. Tu nema dileme i to kaže Gidon, Dejvid Gibs koji u svojoj knjizi kaže – mi smo Mila Đukanovića i njegov izbor za predsednika kupili novce i gle čuda, ne samo njega, i novcem svakog Crnogorca i Srbina u Crnoj Gori i tako je došao na vlast.

Maja 12.2020. godine, još samo dva podatka da vas ne mučim, uhapšen je nakon Svete vasilijske litije, u Nikšiću Vladika Joanikije.

Tebi se Marijane Rističeviću obraćam, a i vama drugim, pošto je on antikomunista, komunisti za vreme svoje vladavine od 45 godina, nikada nisu uhapsili niti jednog vladiku. Neka mi neko kaže i ustane da li jesu i nisu se mešali u crkvene odnose, kao što to sada radi Đukanović, ali su radili druge stvari i druge nečasne radnje, ali to nikada.

Voleo bih da mi neko dokumentuje.

Mladi i stari u Crnoj Gori, konačno su shvatili da je SPC posebna i najveća brana onoga što nas čini ljudima i nas i ovih u Crnoj Gori, posebna brana nacionalnog i verskog identiteta.

Samo još jednu rečenicu da vam kažem, da u Severnoj Makedoniji, pošto sam govorio o okruženju, štampana je marka u znak zahvalnosti Hrvatske u granicama bivše NDH.

Idemo sada, otuda nas napadaju. Predsednik Severne Makedonije, Stevo Panderovski, nakon toga izjavio je, citiram da podržava državu Kosovo, završen citat, u sadašnjim granicama.

Kako bi bilo, narodni poslanici da Aleksandar Vučić kaže ili mi poslanici, da ne prihvatamo Severnu Makedoniju u sadašnjim granicama? Ko se u čije unutrašnje stvari meša i nećemo više trpeti, nego ćemo ovako razobličavati svakoga, i sa severa i sa juga, jer su otišli predaleko.

U Sarajevu je održana misa ustaškom zločincu, takozvanim zločincima, blajbuškim žrtvama.

Poštovani narodni poslanici, pošto ja imam dosta tih citata, završio bih, ali da kažem na kraju, šta je cilj toga.

Cilj je mešati se, ne samo u izbore, u Srbiji srušiti Aleksandra Vučića zbog velikog napretka Srbije, koja je učinila, ekonomski, politički i društveni međunarodni napredak i ugled ovih dana.

Najveći hoštapleri, lezijedovići, luftiguzi jesu ovi naši domaći, na čelu sa Đilasom. Videli ste onog Vuka Jeremića, prekjuče ga Miletićka novinarka uništila. Da li ste čuli kada ga je pitala – jel ste prekjuče istinu govorili ili danas? Požute je sav, ne zna šta radi, ne zna šta govori.

Dakle, to je cilj ovih naših i oni su se juče izjasnili da im izbori ne trebaju, da idu ulicom, krvoprolićem. Nikada na vlasti neće doći ulicom, nikada.

Eno neka im kaže Dejvid Gibs šta su radili 5. oktobra, koliko su para dobili, koliko su u džepove dobili?

Danas treba da se izvinu građanima Republike Srbije, a nas optužuju danas da smo mi ratni huškači, čuli ste juče.

Završavam, potpredsedniče, ovim citatom državnog sekretara SAD koji je rekao – ja sam dolazio Franji Tuđmanu i Janku Bobetku da ne vode rat i da ne napadaju Srbe, Tuđman mi je odgovorio – ne dolazi u obzir i da im da autonomiju. Nikakva autonomija, hoćemo rat, jer tako ćemo dobiti nezavisnost Hrvatske. Prvo što je bilo, naredio je kasnije, piše Gibs, da se napadnu Srbi i u Borovu selu i ona zlodela nad Srbima naredio je Glavašu i njegovim satrpima itd. To ne kaže samo on, nego i Josip Boljkovac, koji je bio ministar unutrašnjih poslova, koga su, kako znate, uhapsili ne zbog 1990. nego zbog 1941. godine, što je ustašu preklao jednog.

(Aleksandar Martinović: Ubili su i Josipa Reihl-Kira.)

Tako je, i Josipa Reihl-Kira, gospodine Martinoviću. To je naređenje, koji je branio Srbe. To je vrlo interesantno. To Boljkovac kaže, ali knjige su ostale.

Nema vremena. Ja i gospodin Martinović pišemo jedan rad za jedan časopis. Zove se „Razbijanje Jugoslavije“. Jugoslavija nije se raspala, razbijena je. U jednoj rečenici, SAD početak, Nemačka u prvom redu, Vatikan, Hrvatska i Slovenija, a onda i naše izdajničke gnjide kod nas, kod Srba.

Evo, to je suština i to ne kažemo mi sada. Nijedan naš neće citat, sve stranci, sve Hrvati, sve Slovenci.

Na koncu, poštovani potpredsedniče, juče je jedan dan jako bitan za srpsku istoriju, a to je dan kada je… jedan od najvećih ljaga u istoriji Srba. Druga ljaga. Prva je bila izručenje Karađorđeve glave, a juče Slobodana Miloševića. Svi oni koji su sudelovali u tome vreme je da progovore, jer su stranci progovorili da je heroj. Dobro bi bilo i naši da kažu istinu o čemu se dešavala, a nadam se i da će i pročitati literaturu ne samo našu, nego i inostranu. U to ime, hvala vam.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine dr Orliću, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, pred nama su danas dva zakona, koja su veoma važna za vaspitanje i obrazovanje, i to u visokoškolskom vaspitanju i obrazovanju – Zakon o studenskom organizovanju i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.

Nemam nameru da šire obrazlažem, jer je to predstavnik poslaničke grupe izuzetno dobro elaborirao. Dozvolite samo nekoliko rečenica da napomenem, kada su izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju na dnevnom redu.

Ovo je jako bitno što su i kolege i koleginice podvukle, da se izmešta izbor članova Viskog saveta za nacionalno obrazovanje i Visoko akreditaciono telo iz Vlade Republike Srbije u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Na taj način pridonosimo procesu demokratizacije, ne samo vaspitanja i obrazovanja, nego ukupnog sistema naše zemlje.

Kada smo već u visokom obrazovanju, nije na odmet da spomenemo i da uopšte govorimo o visokom obrazovanju, jer vrlo retko govorimo u ovom viskom domu o visokom obrazovanju, dozvolite ipak da kažem da mi čini zadovoljstvo što smo takozvanim starim studentima, to jest studentima koji su upisali studije po programu iz 2005. godine, produžili još za jednu školsku godinu.

Moja malenkost od 2012. godine se bori da taj produžetak ne bude jednogodišnji, stalno smo za godinu i dve, nego trajan. Pravo je svakog studenta na trajno obrazovanje. Ali, ovo „ali“ je jako bitno, mi po onom prvom Zakonu o visokoškolskom obrazovanju smo rekli da student koji upiše po jednom programu ima pravo da završi studije, dokle god on studirao, po tom programu. Mislim da tu zaista treba razmisliti u budućnosti, odnosno mi na Odboru mislimo jedno slušanje organizovati u tom smislu, zato što imamo slučajeva, na primer, da student koji je studirao 28 godina, za tih 28 godina nije završio fakultet, ali je dobio nagradu za životno delo iz oblasti koje je studirao.

U čemu je problem? Pa, ima ih više. Jedan od njih je nastavni kadar, profesori, „bauk profesori“, jer nama na fakultetima, osim divnih predavača, pedagoga, naučnika, ima jedan deo profesora koje mi često nazivamo „bauk profesori“, kod kojih niko ne može položiti određeni ispit. Zato je vrlo važno ko radi na visokoškolskim obrazovnim ustanovama. Tu imamo zaista svega. Tu imamo ljudi koji ne drže do patriotskog vaspitanja i obrazovanja, a to je jedan od uslova u svakoj zemlji, jedan od uslova da nastavnik može biti nastavnik, ne u smislu pravnom, nego u smislu obrazovnom. Patriotizam je jedan od glavnih zadataka moralnog vaspitanja o kojem studenti pedagogije uče na fakultetu, a ne samo pedagogije, nego i drugih nastavnih predmeta.

Isto tako, imamo doktorante koji su završili i dali sve ispite u vremenu gde je zakonodavac rekao: „tri plus tri godine“, ali molim vas, gube radni odnos, zato što im temu nisu prihvatili, ne prihvatili, zapravo odgovorili profesori ili često fakulteti za dve godine drže u ladicama. E, to moramo da stavimo i na dnevni red. Dalje, doktorirati iz latinskog jezika i klasičnih jezika, napraviti doktorsku disertaciju pre pet godina, pa ja bih voleo da ga vidim, ko to može učiniti. Znači, ne treba im ukidati ta radna mesta, nego dekani zajedno sa Ministarstvom da iznađu mogućnosti da ne gube radna mesta.

Kad smo već kod doktoranata, tu imamo zaista problema na svim univerzitetima, koliko ja imam uviđaja, imamo dosta krivice do administracije fakulteta, odnosno univerziteta. Ne drže se rokova, ne odgovaraju studentima za prijavu doktorske disertacije po godinu i dve. Imamo slučaj, napravljena doktorska disertacija ovde u Beogradu, dve godine se čeka zato što je u komisiji profesor jedan koji ne priča sa drugim profesorom. Dakle, ima masa tih razloga, da ja ne idem u širinu.

E, kad smo već kod toga, ono što je jako važno, gospodine ministre sa saradnicima, to je da smo mi 2000. godine uništili obrazovanje. To je zakonom koji je pokojni Gašo Knežević bio inicijator i bio ministar za vreme bivše vlasti on je donesen. On nam je uništio vaspitanje i obrazovanje, čije posledice ćemo još osećati, po mojoj proceni, bar još deset, petnaest godina. Ne možemo se vratiti na nivo na kojem smo bili. O čemu se radi, da ovde objasnim.

Mi smo tada, pod pritiskom Zapada i Soroša, izbacili vaspitanje i obrazovanje iz vaspitno-obrazovnih ustanova, i ne samo iz njih, nego i iz društva, iz porodice, iz sredstava masovnih komunikacija. Pa gledajte na šta vam televizije liče, ne računajući RTS, njima svaka čast. Ali ove druge, i sa nacionalnom frekvencijom, one nisu kao vaspitni faktor, kao nekad što su bile, a trebalo bi da budu, a to na Zapadu jesu, ali zato kod nas nisu. Zabranjivalo se nastavnicima u osnovnim i srednjim školama da spomenu reč „vaspitanje“.

Zabranjivalo se nastavnicima u osnovnim i srednjim školama da spomenu reč „vaspitanje“. Mi bitku bijemo od 2012. godine da zakon zovemo onako kako zove čitav pedagoški svet, kako ga nazivaju, on treba da nosi naziv Zakon o visokom vaspitanju i obrazovanju, ne Zakon o visokom obrazovanju. Pa, zakon o osnovnoj školi, govorili smo, zakon o osnovnoj školi, ne Zakon o vaspitanju i osnovnom obrazovanju, Zakon o vaspitanju i srednjem obrazovanju, a mi smo sve obrnuli.

Zbog nevaspitanja koje smo proterali iz društva mi imamo ubistva svakodnevna, ubistva u porodici, ubistva na ulici, nevaspitanje u porodici, nevaspitanje u skupštini ovoj, nevaspitanje u Vladi i društvu u celini. Vratimo vaspitanje u društvo. Ogromni su ekonomski gubici. Moja malenkost je računala samo da bi jednu nevaspitnu meru otklonili, a to je grafite po zgradama u Beogradu, treba nam milijardu evra. Malo li je? Znate li šta možemo sa milijardu evra? Da ne govorim o drugim merama.

Dakle, vratimo vaspitanje od predškolskih ustanova, do visokoškolskih obrazovnih ustanova i društvu u celini. Da bi vratili to, moramo imati i nastavnike koji vole svoj posao, koji su pedagozi, a ne nastavnici, onda ne bi rušili učenike. Učenik i student, gospodo profesori, ima pravo da ne zna, ali moje pravo kao profesora i pedagoga jeste da mu ne dozvolim da ne zna, da ga pedagoškim umećem dovedem do rezultata, to je suština, a oboriti učenika i studenta može svako. To pedagogija vrlo dobro zna.

Kada smo u pitanju kod moralnih zadataka ličnosti, dozvolite da kažem da najpre moramo voleti svoj posao, profesori. Još je veliki Platon u svojoj državi rekao: „Država neće biti na šteti ako obućar nema pojma o svom zanatu, jedino će Atinjani biti loše obuveni, ali ako učitelj bude rđavo vaspitao decu buduće genaricija biće neznalica“. Vidite važnost vaspitanja i obrazovanja. Da ne govorim o Pestalociju velikom koji je rekao: „Oduševljenje što ću moći da pokrenem svoje ruke dalo mi je toliko snage da bi se mogao popeti na najviše Alpe samo da mogu započeti“, misli vaspitavati decu i omladinu. E, to je suština u tom delu.

Dozvolite još jedan citat od Kasiodora, velikog rimskog istoričara, pisca i državnika šta znači vaspitanje u duhu patriotizma. Dakle, veliki Kasiodor je rekao: „Prelistavajte istoriju svog naroda, da ne bi u vlastitoj državi bili stranci“. Ali da smo stranci u vlastitoj državi dokazuje jedan deo srednjoškolskih profesora o kojima ću ja, gospodine ministre, danas da progovorim imenom, prezimenom, bez zadrške.

Među tim o kojima ću da kažem da nema patriotskog ne samo vaspitanja, nego da su krivac za ovo stanje u društvu je prof. dr Slobodanka Turajlić, koja je bila pomoćnica, ministra, čini mi se za vreme pokojnog Gaše Kneževića, čije posledice danas osećamo na svakom koraku.

Zašto nju spominjem, sad ću da vam kažem. Ugledna je ona danas članica Pokreta slobodnih građana. Znate šta je zatražila, verovali ili ne, ali zatražila je rušenje spomenika Stefanu Nemanji. Stefanu Nemanji tvorcu srednjevekovne srpske države. Znate li šta je izjavila, a profesor Univerziteta godinama, citiram: “Monstruozni spomenik Stefanu Nemanji treba što pre srušiti i ukloniti sa Savskog Venca“.

Šta sad kaže, gospođa Turajlić vezano za Kasiodora koji je rekao: „Prelistavajmo istoriju svoga naroda da u vlastitoj državi ne budemo stranci“, a ona je stranac u vlastitoj državi i ne samo ona, čućemo, ima ih više.

Ona je gostujući na televiziji, otvoreno kažem N1, zloglasnoj, zaista zloglasnoj, jer ta televizija N1 je gora od Gebelsa. Jeste videli ovih dana čime se bave. To je neverovatno. Ona je kazala, citiram: „Ovaj spomenik je nešto čega se svako normalan treba stideti“ i dodala, citiram: „To je takva bruka za ovaj grad, takva sramota koje će generacije nositi ako se spomenik ne ukloni“. Završen citat.

Da li možete, poštovani građani i vi gospodine ministre da verujete da ova gospođa je bila profesor univerziteta četrdeset i nešto godina. Da je bila pomoćnik ministra u Vladi Republike Srbije. Sada je ja pitam, a nije ona jedina, o drugima ćemo još malo da progovorimo, zašto ste gospođo profesorko protiv dizanja spomenika Stefanu Nemanji? Da li zbog toga što je spomenik podignut srpskom svetitelju? Ili, da li ste zbog toga što je Stefan Nemanja bio osnivač srpske srednjevekovne države? Da li ste možda zbog toga zato što je spomenik delo velikog ruskog umetnika, vajara? Da li ste možda zbog toga ili ste možda zbog podizanja, zato što je inicijator podizanja spomenika bio predsednik države Aleksandar Vučić? Izgleda da vas to najviše boli. Jako ste nervozni kada ste to govorili na ovoj televiziji. Da li ste možda protiv podizanja spomenika Stefanu Nemanji zato što je taj spomenik dobro za srpski nacionalni identitet? Možda zbog toga.

Zapamtite dobro, gospođo profesorko, nekada će pisati, siguran sam, spomenik Stefanu Nemanji je najlepši dar srpskog naroda i države, gospodnje 2020. godine svim žrtvama palim kroz 820 godina za svoju srpsku veru, pravoslavnu veru, srpsku naciju i srpsku otadžbinu. Spomenik je postavljen za vreme srpskog vladara Aleksandra Vučića, reformatora i modernizacije Republike Srbije. Uveren sam da će to izučavati buduće generacije.

Nemojte poštovani poslanici, nemojte se čuditi što gospođa Turajlić nipodaštava srpsku kulturu, a verovali ili ne, ona je izjavila, citiram: „Kosovo je izgubljena teritorija za Srbiju, borba za rešavanje Kosova i Metohije je igrokaz“. Završen citat. Da li poštovani građani Republike Srbije možete verovati da uvažena profesorka to govori.

Da dalje o njoj ne pridajem joj važnost, ali njoj se pridružio, verovali ili ne, prof. dr Dušan Teodorović akademik, član neke slobodne skupštine Srbije. Taj svakodnevno pljuje po ovoj Narodnoj skupštini. Kaže da smo štala, mi poslanici primitivci, a nema pogrdne reči koju nije rekao za predsednika Vučića, narodne poslanike i Vladu Republike Srbije. Samo nekoliko rečenica.

On je 18.7. gospodnje 2019. rekao za narodne poslanike da su primitivci. Jeste, gospodine akademiče, možda jesmo primitivci, ali nismo kao vi gospodine akademiče pobegli iz zemlje upravo kada nam je otadžbina bila bombardovana. Proveli ste mirne dane, za razliku od nas. U zemlji agresora ste proveli. Šta ste radili u toj zemlji gospodine akademiče? Svakodnevno napadate i poslanike i ovu državu. Vi ste gospodine akademiče 18.3.2020. godine kao moralna gromada od akademika izjavili da je predsednik države Aleksandar Vučić. Staljin, da je Hitler, Musolini, Franko ili dinastija Kim.

Gospodine akademiče, za razliku od vas Aleksandar Vučić gradi kult rada u ovoj zemlji, kult samopregora, kult borbenosti za svoju zemlju, kult pozitivne energije, kult ideja za dobro svih građana, pa i vašu gospodine akademiče, gospodine Teodoroviću. Vi ste gospodine Akademiče gajili kult nerada, kult neborbe za svoju otadžbinu, jer ste vi gospodine akademiče oterani sa saobraćajnog fakulteta kao neradnik i našli utočište u SAD.

Kad sam već kod njega koji nas stalno pljuje, gospodine potpredsedniče Orliću, dozvolite da kažem da je on 13.10.2019. godine ispoljio neviđenu mržnju prema sjajnom glumcu Nenadu Jezdiću samo zato što je imao ulogu na otvaranju auto puta „Miloš veliki“ i što se tome radovao kao i milioni građana Republike Srbije. Zbog Jezdićeve ljubavi prema uspehu svoje države u infrastrukturi, Teodorović je isijavao mržnju prema državi i gospodinu Jezdiću i gospodinu Aleksandru Vučiću. Rekao je da neće više kupovati čak ni rakiju gospodina Jezdića koja je inače odlična. Da li možete verovati da to profesor koji radi u visokom obrazovanju, još pri tome i akademik izgovara ove reči.

I ne samo to, da on nema ni trunke patriotskog osećanja, govori i ovaj citat kada je rekao. Citiram: „Kosovo nije sastavni deo Srbije“. To je rekao uvaženi akademik i dodao, citiram: „Pustite Kosovo da ne biste žrtvovali Srbiju“ završen citat. To je izgovorio u jednom listu 22.7.2020. godine. I nije samo on. Da se ja previše s njim ne bi više bavio, a neka se on dalje bavi s nama.

Gospodine potpredsedniče, doktore Orliću moram da kažem da Dragan Đilas i Vuk Jeremić iz dana u dan neprestano psuju, vređaju, satanizuju ne samo građane Republike Srbije, nego i predsednika Vučića i državu Srbiju. Znate u dosluhu sa kim rade oni? Sa Hrvatima, sa šiptarima i bivšim Srbima Crnogorcima. Oni optužuju srpski narod i Aleksandra Vučića da su izvršili rat 90-tih godina, da smo pljačkali, palili i ubijali u masovnim grobnicama, videli ste ovih dana.

Tako je pre neki dan na Đilasovoj Njuz Maks Adriji, televiziji, uvodničar vesti obratio se građanima ovim rečima i šokirao sve gledaoce širom sveta, tamo dokle se dostiže gledanost. Ovako je rekao. Citiram: „Dobro veče, gde ste bili 90-tih? Koliko ste tela spalili? Jeste li doneli kući bar jedan frižider, prsten ili zlatni zub? Jeste li ubili bar jednog čoveka u masovnim grobnicama? Jeste li ubili bar jednog Albanca?“ Završen citat.

Gospodine potpredsedniče, doktore Orliću, ja ću da odgovorim danas, nadam se zadnji put i Đilasu i Jeremiću i Tadiću na ove uvrede srpskog naroda i države. Vama kome je dosadno možete napustiti.

Gospodin Đilasu, gospodine Tadiću i Vuče Jeremiću odgovoriću vam direktno i posle moje diskusije ostajte u mišijoj rupi i nikada se više nemojte javljati Srbima ovim pitanjima, nego onima čije interese zastupate, a to su Hrvati, šiptari i Bošnjaci, zarad jeftinih političkih poena.

Sada ću da vam citiram ko je poveo rat. Poštovani građani zbog vas, Josip Boljkovac, bivši ministar Hrvatske 1990. do 1992. godine kaže ovako, citiram: „Tuđman je želeo rat po svaku cenu. Rat nije bio nužan, već namera. Po tom Tuđmanovom konceptu Srbi su trebali nestati iz Hrvatske“, završen citat 12.2.2012. godine.

Gospodine Tadiću, Jeremiću i gospodine Đilasu, zašto vi srpski narod optužujete za vođenje rata, kada ministar unutrašnjih poslova Hrvatske Josip Boljkovac, kaže ko je rat vodio, da li je, ovo je sada zgodna prilika da odgovorimo i nadam se da više nikada ne odgovaramo na njihove gluposti.

Drugo, isti Josip Boljkovac je rekao, citiram – Srbe u Hrvatskoj, trebalo je proglasiti hrvatskim građanima i nazvati ih pravoslavnim hrvatima, treba zabraniti odrednicu pravoslavni Srbi, završen citat, dakle, evo vidite ko je imao nameru da vodi rat i šta od rata želi da postigne.

Idemo dalje, gospodine Đilas, gospodine Jeremiću i Tadiću, 24.5.1992. godine, na Trgu republike, bivšem, današnjem Trgu Bana Jelačića, Franjo Tuđman je rekao, citiram – moglo je proći i bez rata, ali Hrvatska to nije želela. Mi smo procenili da samo ratom možemo dobiti nezavisnost Hrvatske i s toga smo vodili političke pregovore, a iza toga sami stvarali svoje oružane postrojbe. Da nismo tako učinili, ne bismo ostvarili svoj cilj, tj. nezavisnost Hrvatske, završen citat.

Gospodine Tadiću, Jeremiću i gospodine Đilas, jel vam sada jasno ko je vodio rat i nikada više u svom životu da niste spomenuli da su Srbi poveli rat, Aleksandar Vučić i narodni poslanici, koji su danas u ovoj skupštini.

Što se tiče paljenja kuća, za koje je vaš uvodničar unazad tri dana rekao, i obratio se građanima i pljačkanja imovine, gospodine Đilas, gospodine Jeremiću i gospodine Tadiću, doktor Franjo Tuđman, vam je odgovorio i na ovo pitanje.

Tuđman kaže, a ja citiram – priznajem da je 1990. godine, 1991. godine, bilo ekscesa sa naše strane poput paljenja i miniranja srpskih kuća, da se dogodilo i po koje ubistvo, da je neko i pre vremena morao pobeći, pre vremena, obratite pažnju na ovu reč, iz Hrvatske, međutim Srbi su sa ovim morali računati. Ponosan sam na sve to što sam uradio, završen citat dr. Franjo Tuđman, na Trgu Bana Jelačića.

Da li vam je gospodine Đilas, jasno ko je poveo rat? Gospodine Jeremiću, jel vam jasno ko je poveo rat, a vi nama prigovarate što smo branili otadžbinu. To su najlepše stavke u našim biografijama, za razliku od vas.

Gospodine Đilas i gospodine Vuče Jeremiću, stalno optužujete Srbe, a i Aleksandra Vučića, za rat 90-ih godina. Gospodine Đilas, Srbi nisu izazvali rat. To kažu i vaši mentori. Džejms Beker, državni sekretar SAD do 1992. godine je rekao ko je poveo rat, citiram: "Slovenija i Hrvatska su uzročnici građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji. Njihovo nasilno odvajanje bili su u suprotnosti sa aktima Helsinškog sporazuma. Jugoslavija je u svođenju računa gurnuta u građanski rat. Jednostrano proglašenje nezavisnosti protiv naših upozorenja i upotreba sile uzročnici su građanskog rata" - Jelena Guskova, "Istorija jugoslovenske krize" 1990-2000, Beograd, 2003, strana 38.

Poštovani građani, ja se izvinjavam što vas malo mučim, ali da vidite koliko se laži svakodnevno na Gebelsovoj televiziji izgovori protiv srpskog naroda, srpske države, predsednika Republike i narodnih poslanika.

Džejms Beker je 12. 1. 1995. godine, na sednici, verovali ili ne, Komiteta za spoljne poslove američkog Kongresa rekao: "Jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane Hrvatske i Slovenije i njihova upotreba sile u preuzimanju graničnih prelaza izazvalo je građanski rat". Šta sad kažete, gospodine Đilas, gospodine Jeremiću i gospodine Tadiću?

Gospodin Đilas, gospodin Jeremić, stalno napadaju da smo mi ubijali ljude i izvršili genocid nad drugim narodima. A ja moram da im kažem da vide ko je činio genocid 90-te godine. I u jednoj rečenici - meni je žao što 99%, da ne kažem 100%, analitičara na našim televizijama ne zna šta je genocid, da kažem šta je genocid. Genocid nije vezano za rat, nego homocid, ubijanje. Genocid se dešava pre rata, na primer, kada je Stipe Mesić pre rata, 1990. godine, u martu rekao, u Gospiću, pred 10 hiljada kišobrana, kiša je padala, citiram: "Kada ja budem predsednik Hrvatske, svi Srbi staće pod jedan kišobran". Dakle, to je namera, da će uništiti pre rata, itd. Da ne govorim druge.

Evo sad ću spomenuti još i Edu Murtića, da vidite nameru i da je "Oluja" bila genocid. Kaže Edo Murtić, čuveni hrvatski slikar: "Bilo mi je strašno, mučilo me to što sam od Tuđmana čuo nekoliko meseci pre izbora, 1990. godine. Došao je u moj atelijer i oduševljeno počeo pričati o tome da hrvatski narod mora krvlju dobiti svoju državu, da ćemo mi, HDZ, napraviti ono što Pavelić nije uspeo 1941. godine, da će 50% Srba morati spakovati kofere i odseliti a 50% ostalih postati Hrvati ili nestati". To je rekao Edo Murtić, objavljeno u "Identitetu" broj 61, 2003. godine, strana 8 do 11.

Gospodine Tadiću, Jeremiću i Đilasu i gospodine Čanak, i vas prozivam, jel vam sad jasno ko je izvršio genocid? Ovo je genocidna namera, a nije vezana, vidite, za rat. A sam čin zločina je ratni čin.

Dozvolite još da pri kraju citiram još jednom Tuđmana. On je rekao ovako: "Srbi su neslavno nestali iz ovih krajeva kao da ih nikada nije bilo. Nisu uspeli pokupiti ni svoje prljave gaće. Neka im je sretan put, a ovi iz sveta koji nam danas drže predavanje da palimo srpske kuće, neka se prisete da je upravo biblijsko načelo iz Starog zaveta - oko za oko, zub za zub", završen citat, "Feral tribjun" Split, 4. i 15. 10. 2011. godine.

Evo, gospodine Đilas, svome uvodničaru na televiziji kažite ko je palio srpske kuće i ko je čije kuće palio, da ne kažem 45 hiljada otuđenih stanova od Srba i 30 hiljada popaljenih kuća, za koje nikada nisu odgovarali.

Na kraju, Josip Boljkovac, još jedanput, častan Hrvat, ovako je rekao: "Hrvati su napali protivtenkovskim oružjem Srbe u Borovu Selu da bi isprovocirali rat. Iz istog razloga su srušili most u Osijeku" - "Intervju", 12. 2. 2009. godine.

Isti Boljkovac je dodao: "Tako su 1991. godine prvi napadnuti Srbi i Jugoslavija, a ne Hrvatska, Gojko Šušak, Branimir Glavaš i Vice Vukojević, protivtenkovskim oružjem napali su Borovo Selo da bi isprovocirali rat" - "Slobodna Dalmacija" splitska, 13. 02. 2009. godine.

Poštovani građani, ovo su nepobitni izvori i činjenice, izvori hrvatskih autora a ne srpskih. A čije interese zagovara sada Dragan Đilas? Ovo je bilo vreme da raščistimo za sva vremena sa ovim našim bitangama izdajničkim koji svakodnevno prodaju Kosovo ni za što.

Na kraju, ipak da kažem, pošto je juče bila prilika da kažemo nekoliko rečenica o Kosovu, a vezano je o patriotizmu i visokoškolskom obrazovanju, oni Aleksandra Vučića uvek optužuju za Kosovo. Tako je 29. novembra 2018. godine Vuk Jeremić rekao: "Aleksandar Vučić je izdajnička bitanga".

Ja ću vam sad reći, uzeću još tri-četiri minuta vremena, da kažem ko su izdajničke bitange. E, kad smo već kod toga, Vuk Jeremić, inače član međunarodne bande lopova i prevaranata je decembra 2008. godine izjavio: "Ulazak KiM u UN je najbolji čin čemu se Srbija treba da nada". I time se svrstao u red i stao na čelo izdajničke bitange naše zemlje. Evo, poštovani građani, ko je izdajnička bitanga.

Od Aleksandra Vučića nikada to nećete čuti, nego da će braniti Kosovo mirnim putem i da nikada neće potpisati nezavisnost Kosova, za razliku od njega.

Nije on jedini. Zoran Živković, bivši predsednik Vlade, je oktobra 2003. godine na međunarodnoj konferenciji u Beču rekao: "Meni je svejedno, potpuno je nebitno čije je KiM". Time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Boris Tadić, 27. jula 2006. godine u razgovoru sa američkim izaslanikom pružio je, citiram, "uveravanja da je u sebi obradio i prihvatio nezavisnost kao ishod", a on danas govori da Vučić prodaje Kosovo.

Sergej Veselinović, zvani pišoje, pišoje zato što je rekao da će on da piša po grobu predsednika Republike, on je rekao 31. januara 2019. godine, citiram, "Kosovo je izgubljeno. Kosovo pripada Albancima, a ne Srbima." Time se svrstao u red izdajničke bitange naše zemlje.

Saša Janković, u narodu zvani Sale prangija, prangija jer se ubio onaj Gojković u njegovom stanu, je 03. avgusta 2017. godine, izjavio, citiram: "Srbiji je u interesu da Kosovo uđe u Interpol i time prizna nezavisnost Kosova." Time se Sale prangija svrstava u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Nenad Čanak, u narodu zvani Nešo gicoje, je 05. marta 2017. godine, kao propali predsednički kandidat rekao, citiram: "Spreman sam da priznam nezavisnost Kosova." Završen citat. Time se svrstao u izdajničke bitange naše zemlje i svakodnevno truje građane Republike Srbije na televizijama sa nacionalnom frekvencijom.

Čedomir Jovanović je 29. septembra 2015. godine, izjavio, citiram: "država Kosovo je nepovratan čin koji nastavljaju da ignorišu samo neodgovorni političari." Završen citat.

Kad sam već kod Nenada Čanka, nemački diplomata, poštovani građani obratite pažnju, Gert Arens je u svojoj knjizi „Diplomatija na rubu“ otkrio da je Nenad Čanak 3. decembra 1991. godine poslao lordu Karingtonu, verovali ili ne, ali je istina, i konferenciji o Jugoslaviji Memorandum o Vojvodini u kojem piše, citiram – budućnost Vojvodine jeste da postane konfederalna jedinica Srbije, ali ako to Srbija ne prihvati onda će biti nezavisna država, zvršen citat.

Poštovani građani koji gledate „Pink“, „Hepi“, prve i druge televizije, to vam je taj koji ruši Srbiju, a rušili su i Jugoslaviju isti ovi.

Čanak je 1990. godine predložio za predsednika republike, šokiraće te se, Ota Fon Habzburga. Dakle, eto, vidite o kakvim se ljudima radi.

Na kraju, Dragan Đilas, a za Evropu Đilaš, u narodu zvani Điki mafija, je 13. avgusta 2003. godine u razgovoru sa otpremnikom američke ambasade Dženifer Braš u Beogradu rekao, citiram – ja se zalažem za hapšenje Ratka Mladića i odreći ću se Kosova i Metohije, završen citat i time se Điki mafija svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Profesor dr Rade Veljanovski, u narodu zvani kao Rade jajara, jer je jajario sa doktoratima, je 21. aprila 2018. godine rekao, citiram – Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova i obezbedi mu stolicu u organizaciji UN i time se Rade jajara svrstao u izdajničke bitange naše zemlje.

Na kraju, Boško Obradović, u narodu znani Boško silni, siledžija, je 13. juna 2019. godine na tajnom sastanku u rezidenciji američkog ambasadora u Beogradu ćutke priznao Kosovo i Metohiju.

To je onaj što je juče dolazio na pregovore sa predsednikom. Dođe li Boško za predsednika, odmah će priznati nezavisnost Kosova. Ni jednom rečju tada na tom sastanku nije protivrečio Kajlu Skotu i Metju Palmeru, koji su više puta ponovili, citiram, da je Kosovo nezavisna država, završen citat i time se Boško siledžija svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Da ja dalje ne bih citirao i vas, poštovani narodni poslanici, umarao više, a imao toga, danima, mogli bi i noćima, ja mislim da ni Dragan Đilas, niti ovaj nesretni Vuk Jeremić, niti Boris Tadić, niti svi ovi lideri koje sam danas spomenuo, ako imaju bar malo obraza, ali nemaju, jer je njihov obraz deblji nego moj đon na cipeli, nikada ne bi ne izašli na TV programe, nego među građane Republike Srbije da ih vide na ulici.

Oni su se ovih dana urotili sa svim lešinarima iz regiona i našim domaćim autošovinistima u Srbiji da ruše Aleksandra Vučića, ne bi li Srbiju vratili tamo gde su je i doterali, a da se opet nađe neki novi Vučić, pa da iz pepela je diže.

Na kraju, poštovani građani Republike Srbije, vama se obraćam, dok naš predsednik Aleksandar Vučić danima vraća međunarodni ugled naše otadžbine u svetu, dok sprovodi stabilnost naše zemlje, ne samo naše zemlje, nego i u regionu i u Evropi, dok sprovodi politiku zdravlja naših građana, politiku modernizacije Republike Srbije, dotle ove izdajničke bitange pune svoje račune po raznim destinacijama -Mauricijusu, Hong Kongu, Švajcarskoj. U 17 zemalja Đilas 63 računa iz naših džepova, poštovani građani.

Verujem u organe, u tužilaštvo i sudstvo da će ih pravda sustići, jer ona je spora, ali je dostižna. To se dokazuje i ovih dana.

Hvala lepo. Izvinite što sam odužio.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, gospođo ministarka, uvaženi narodni poslanici, na kraju šta reći o ovom zakonu o kojem su podrobno govorile moje kolege i koleginice narodni poslanici. Dozvolite samo jednu rečenicu da kažem da sa izmenama ovog zakona je konačno pravda stigla 17.000 penzionera i oni će dobiti ono što im je obećano. To smo im obećali mi i rekli smo da ćemo tu „nepravdu“ ispuniti kada zemlja dođe u ekonomsku situaciju da možemo to učiniti. Tako radi SNS. Rečeno, dogovoreno, ispunjeno.

Poštovani narodni poslanici, ovih dana, iz dana u dan Dragan Đilas, Boris Tadić, Vuk Jeremić svakodnevno plasiraju neistine na račun Aleksandra Vučića, SNS, predsednikovih roditelja, predsednikova brata. Dozvolite da kažem da ovih dana plasiraju neke vrlo opasne stvari na račun Aleksandra Vučića i SNS, koje su opasne za identitet Srbije i za identitet srpskoga naroda.

Gle čuda, optužili su Aleksandra Vučića i SNS da su vodili rat 90-ih. Sada je vreme, poštovane dame i gospodo, da to razjasnimo. Verujem da će građani shvatiti o čemu se radi. Niko ozbiljan više na zapadu, niti na istoku ne tvrdi ovo što gospodin Tadić tvrdi – da smo mi vodili ratove i krivci za te ratove. Ja ću večeras da raskrstim za Tadićem, Jeremićem i Đilasom.

Poštovana potpredsednice, ja ću ići sa citatom dr Franje Tuđmana. Koristim posebno inostrane izvore, ako je ovo inostrani izvor, da vidite ko je vodio rat i ko je krivac za rat. Doktor Franjo Tuđman, predsednik Republike Hrvatske je rekao, citiram: „Moglo je proći bez rata, ali Hrvatska to nije željela. Mi smo procenili da samo ratom možemo dobiti nezavisnost Hrvatske“, završen citat, govor na trgu Bana Jelačića, u Zagrebu, 24. maja 1992. godine.

Gospodine Tadiću, jel vam sada jasno ko je vodio rat i ko je krivac za rat 90-ih? Jel vam jasno, gospodine Jeremiću? Jel vama jasno, gospodine Đilas, kada nazivaš nas i Aleksandra Vučića ratnim huškačima?

Drugi citat, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, opet hrvatski, a to ću citirati Janka Bobetka, generala hrvatske vojske, koji je rekao, citiram: „Srbija nam bez rata ne bi dozvolila sticanje nezavisnosti. Bilo je jasno da svoju državu nećemo izboriti ukoliko za nju ne izborimo se oružjem. Niko nam ne bi tako dozvolio izlazak iz Jugoslavije“, završen citat, Janko Bobetko u knjizi „Sve naše bitke“, Zagreb 1996, strana četiri.

Gospodine Đilas, gospodine Tadiću, gospodine Jeremiću, jel vam jasan ovaj citat koji nije srpski nego je hrvatski, ko je poveo rat i ko je krivac za rat?

Poštovani građani Republike Srbije sad ću da citiram Vorena Cimermana, bivšeg ambasadora u Beogradu da vidite koga on optužuje za rat. Citiram – u svojoj žurbi da se odvoji od Jugoslavije, Slovenci jednostavno nisu obraćali pažnju na 22 miliona Jugoslovena koji nisu bili Slovenci, oni snose značajnu odgovornost za krvoproliće koje je nastupilo posle njihovog odvajanja, završen citat, Voren Cimerman, „Poreklo jedne katastrofe“, Beograd 2003. godine, na strani 46.

Gospodine Tadiću, Jeremiću i gospodine Đilas, da li vam je jasno ko je krivac za rat i ko je poveo rat, jer takve autošovinističke ideje i vaše tvrdnje istorija ne poznaje.

Četvrti citat, opet Vorena Cimerana, citiram – ni avgusta 1991. godine nisam uspeo, obratite pažnju, da ubedim Tuđmana i da ubedim Bobetka da odustanu od ratne opcije, Tuđman je tada priznao da počinje opšti napad na JNA i četničke separatiste. Kada sam predložio Tuđmanu da razmisli o drugoj varijanti, o davanju autonomije Srbima u Hrvatskoj, pa samim tim odbacivanje ratne opcije, Tuđman je odbio svaki dalji razgovor na tu temu, završen citat, Voren Cimerman u knjizi „Izvor jedne katastrofe“ Zagreb 1996. godine, strana 95, 96.

Gospodine Đilas, gospodine Tadiću, gospodine Jeremiću, da li posle ovih citata imate prst obraza na TV ekranima pod vašom kontrolom da izgovorite ovo građanima Srbije i građanima Republike Hrvatske i čitavoj Evropi i svetu?

Idemo dalje, i to nije sve.

Josip Boljkovac, koji je bio ministar unutrašnjih poslova Republike Hrvatske 1990. godine, znači početkom rata kaže, citiram – cilj je bio rat po svaku cenu kako bi se stvorila mogućnost podele Bosne, završen citat, Josip Boljkovac u knjizi „Istina mora izaći van“ Zagreb 2009. godine. Šta sad kažete gospodine Tadiću? Šta sad kažete gospodine Jeremiću, Vuče Jeremiću i šta sad kažete gospodine Đilase?

Sledeći citat je Džejmsa Bekera bivšeg državnog sekretara SAD, citiram, obratite poštovani građani, pažnju na ovaj citat, jer je vrlo važan i od vrlo važnog državnika u to vreme. Citiram – Slovenija i Hrvatska su uzročnici ratna u bivšoj Jugoslaviji, njihovo nasilno ocepljenje bilo je u suprotnosti sa aktima Helsinškog sporazuma. Jugoslavija je direktno gurnuta u svođenje računa vojnim sredstvima jednostranim proglašenjem nezavisnosti protiv naših upozorenja, završen citat, Jelena Guskova „Istorija jugoslovenske krize 1990-2000. godine“, Beograd 2003. godine, strana 28. Šta sad kažete gospodine Tadiću, a prekjuče optužujete za rat. Optužujete svoju zemlju, optužujete i lažete čitav svet na ime svoje zemlje i svoga naroda.

Džejms Beker je u izjavi od 12.1.1995. godine na sednici Komiteta za spoljne poslove u Predstavničkom domu američkog Kongresa rekao, citiram – jednostrano proklamovanje nezavisnosti od strane Slovenije i Hrvatske i njihova upotreba sile u preuzimanju graničnih prelaza izazvalo je građanski rat, završen citat. Šta sada kažete gospodine Đilas i gospodine Tadiću?

Sada ću ponovo jednog Hrvata, časnog i čestitog, a to je hrvatski slikar Edo Murtić, citiram – bilo mi je strašno mučno i mučilo me je to što sam od Tuđmana čuo nekoliko meseci pre izbora 1990. godine, došao je u moj atelje i oduševljeno počeo pričati o tome da hrvatski narod krvlju mora dobiti svoju državu i da ćemo mi, on sa HDZ, napraviti ono što Pavelić nije uspeo napraviti 1941. godine, da će 50% Srba morati spakovati kofere i odseliti se, a 50% ostati, postati Hrvati ili nestati, završen citat, „Novi list“ Rijeka, januar 2001. godine i identitet časopis br. 61, 2003. godine, strana 11. Šta sada kažete gospodine Đilas i gospodine Tadiću?

Da li ćete imati prst obraza ikada više u ovoj državi izaći na TV ekrane i tvrditi ono što prekjuče tvrdite, gospodine Tadiću? Kaže dalje Edo Murtić – rekao sam Tuđmanu da je lud i da se mora lečiti, završen citat.

Idemo dalje, Martin Špegelj, čuli ste za njega, koji je bio ministar vojni za vreme Tuđmanove Nezavisne Hrvatske kaže – Tuđman je bio bolesnik i njegova bolest pored ostalog imala je katastrofalne posledice za zdravlje Srba u Hrvatskoj. Te bi posledice bile manje da se vrhovnikova bolest nije proširila na znatan broj njegovih sledbenika, završen citat, „Feral tribune“ 2001. godine. Šta sada kažete gospodine Đilas, gospodine Vuče Jeremiću i gospodine Tadiću.

I poslednji citat, mogao bih danima i noćima da citiram još hiljade citata, ali Tuđmana ću ponovo citirati na završnici. Citiram – Srbe u Hrvatskoj treba proglasiti hrvatskim građanima i nazvati ih pravoslavnim Hrvatima, treba zabraniti odrednicu pravoslavni Srbi, završen citat, Tuđman, veljača 1990. godine iz knjige „Deset odgovora Stjepanu Mesiću“, Beograd 2008. godina, strana 49.

Ovo nije sve, gospođo potpredsednice, sada ćemo preći na jedan deo drugih citata u završnici.

Poštovani građani Republike Srbije, svakodnevno, ne samo Dragan Đilas, Boris Tadić, Vuk Jeremić, nego i njegovi saradnici u medijima napadaju predsednika Aleksandra Vučića i SNS, narodne poslanike, Vladu Republike Srbije.

Samo ću da citiram Vesnu Mališić, ona koja nas svakodnevno napada po medijima, koja je inače urednik jednog nedeljnika, 1.2.2019. godine u „Utisku nedelje“ Olje Bećković je rekla, citiram – Srbija je ludnica, a ključ ludnice ima jedan čovek, završen citat. Naravno na Vučića je mislila. Gospodin Radomirović koji je bio predsednik UNS preporučio je da napusti svoje radno mesto, ostala je bez teksta.

Zašto nijedan novinar nije reagovao na ove izjave? Nijedan novinar. Dalje, nisu u pitanju samo novinari. Jedan deo profesora univerziteta, jedan deo naučnika iz instituta, a među njima je prof. dr Slobodan Prvanović, poznat po svakodnevnim izlivima mržnje prema Aleksandru Vučiću, SNS, narodnim poslanicima, a posebno prema porodici Aleksandra Vučića i njegovim roditeljima.

Taj Slobodan Prvanović je 21.3.2020. godine rekao – u okviru pandemije, ovom državom upravljaju kompletni idioti, završen citat. Poštovani građani, upravljali su časni ljudi, časni doktori, časni Krizni štab i među najboljim u Evropi. Da li možete verovati da Đilasovi naučni radnici ovako rade svojoj zemlji i državi?

Taj isti dr nauka Slobodan Prvanović je 21.3.2020. godine rekao za predsednika Republike, citiram - „Vučić je umnobolni vođa“, završen citat. Dalje, 25. jula 2020. je rekao, citiram - „Ko uopšte ima u Vučićevom okruženju a da uopšte nije moralna ništarija i potpuni glupak“, završen citat.

Ovaj čovek je četiri godine zadnje u svakom Nedeljniku, pod kontrolom Dragana Đilasa, pljuvao ne samo predsednika i njegovu porodicu i roditelje, nego i nas narodne poslanike. Kad je video, odnosno kad ga sustigla savest rekao je za sebe, citiram - „Mislim da sam u životu milion puta ispao moron“ da građani znaju budala, „Ja zaista nemam pravo da nekom solim pamet, shvatio sam da sam budala. Ne jednom nego hiljadu puta“ završen citat, gospodine profesore. Upravo ste sami sebi dali takvu ocenu kakvu zaslužujete.

Đilasovi kadrovi nesmetano su išli dalje i pozivali na ubistvo, profesori doktori. Među njima je čuvena političarka, danas vodi politički savet u jednoj stranci pod kontrolom Đilasa i Jeremića, a zove se dr Vesna Pešić. Gle čuda i ona poziva u tim godinama na ubistvo predsednika Vučića. Citiram, zamislite šta je rekla - - „Ako Brnabićka da ostavku, da znate sprema se doživotni Vučić. E nema tu bojkota, samo cev u glavu“ završen citat, Večernje novosti objavile 19.1.2020. godine.

I ne samo to, jedan novinar u listu pod kontrolom Dragana Đilasa svakodnevno vređa predsednika Vučića najprizemnijim uvredama. Tako je 3.11.2020. nazvao predsednika Vučića monstrumom, čovekom bez obraza i stida, primer beščašća, nebitan lik.

Da li ste ikada, poštovani građani čuli, da iko od predstavnika ili poslanika SNS ovako izjavio o bilo kome i gle čuda, jedan kandidat za akademika ponovo se javio, a to je Goran Marković, reditelj. To je onaj koji stalno psuje a hoće, pretenduje, da bude akademik. On je rekao, citiram - „Vučić je primitivac, a rulja je njegovo prirodno okruženje“, završen citat. Gospodo akademici, birajte ga za akademika ako to može uopšte biti akademik. Akademik mora biti častan čovek.

Evo ga, gle čuda, nakon godinu dana ponovo se javio, znam, vidim da ste pogodili, prof. dr Jovo Bakić. Prekjuče zagovara strane faktore da se mešaju u naše izbore. Kaže on da je on lično išao moliti Nemce da se mešaju sada u izborni proces koji će biti za godinu dana. Znate ko vam je taj Jovo Bakić, da vas podsetim, a često sam o njemu govorio? On je rekao, citiram, samo jedan citat od njega – „ Oružana sila je jedini način smene vlasti i prolivanje krvi“, završen citat, i dodao, citiram – „ Ja bih državni vrh najradije podavio u Savi i Dunavu“, završen citat. Je li to lik profesora Univerziteta Filozofskog fakulteta? Jel to lik sociologa, a nije ni čudo gde je doktorirao da tako govori.

Dragan Đilas je 16.4.2020. rekao, citiram – „Vučić ima mentalnih problema, ima neke poremećaje“, završen citat. Svakodnevno izmišlja te laži, gospodo iz opozicije, na čelu sa Draganom Đilasom, Vukom Jeremićem, posebno ovih dana, kako neko reče, o Vučićevom bratu Andreju. Ja ću samo da vas podsetim. Lagali ste, gospodine Đilas i Jeremiću i gospodine Tadiću da je Andrej preuzeo elitni restoran „Franš“, sećate se kako ste lagali, a oglasio se vlasnik restorana Nikola Dimitrijević i rekao da je bezočna laž. Šta mislite da smo zaboravili to? Vi stalno iz dana u dan laž na laž. Dalje, lagali ste da je Andrej Vučić reketirao poznato subotičkog ugostitelja Lajoša Čakanju i da je od njega otkupio poznati restoran „Bos“. Kao svedoka naveli ste Zvonka Bogdana. Gle čuda, časni i čestiti Zvonko Bogdan se javio zgrožen takvom izmišljotinom i naravno da je negirao čitavu tu stvar.

Lagali ste da je voda u vodovodu Beogradu i čitavoj Srbiji zatrovana. Istina je bila da je savršeno ispravna. Lagali ste da je novinar Stefan Cvetković iz Bele Crkve otet i optužili ste Aleksandra Vučića za to, a istina je da je novinar sam iscenirao svoj nestanak sa ciljem da se okrivi, kako vi kažete, diktator i država Srbija.

Na kraju, sve ove vaše, gospodo iz opozicije na čelu sa Đilasom, Jeremićem i Tadićem, izjave upišite, ispišite, uramite, postavite na zid vaše radne sobe da se svakodnevno svakoga dana podsećate na vaš visoki domet rodoljublja, moralni …, patriotizma i civilizacijskih dostignuća.

Gospodo, okanite se mržnje, laži i nasilja jer vašom mržnjom i lažima i nasilju nećemo odgovarati mržnjom, nećemo odgovarati nasiljem jer smo svesni da se mržnjom ne može braniti Srbija nego jedino modernizacijom i gradnjom i ljubavlju i lepim vaspitanjem i dubokim patriotskim osećanjem.

Dok naš predsednik Vučić svakodnevno vraća međunarodni ugled Srbije kao što je to i sinoć radio, provodeći politiku mira, politiku bezbednosti, politiku solidarnosti, politiku zdravlja svih naših građana u zemlji i regionu, politiku ubrzanog ekonomskog napretka dotle Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boris Tadić vode politiku punjenja svojih privatnih računa po raznim destinacijama sveta, od Mauricijusa, do Austrije, Holandije, Švajcarske u 20 zemalja na preko stotinu računa blateći svoj narod i svoju državu.

Uveren sam da će tužilaštvo pročešljati dobro njihove račune i da će konačno ih stići pravda i da će naći u buvari. Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine doktore Orliću, dame i gospodo narodni poslanici, pošto privodimo ovo kraju, a koleginice i kolege su uglavnom sve rekle povodom ovih izveštaja. Dozvolite samo na kraju da kažem da su na vreme preduzete sve aktivnosti o radu Komisije radi usklađivanja sa pravnim tekovinama EU, a Komisija ima vrlo dobre rezultate što može poslužiti našim susedima za primer.

Poštovane dame i gospodo, ovih dana nas na jedan necivilizovan način blati Dragan Đilas, Vuk Jeremić i njegovi saradnici. Među njima, gle čuda, pojavio se i Zdravko Ponoš, bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije. Poštovani građani da vam dam osnovne karakteristike tog čoveka, pa da vidite ko blati Aleksandra Vučića i SNS, a i građane Srbije i državu Srbiju.

Kao načelnik Generalštaba poguban je bio za Vojsku Srbije, odrekao ga se, verovali ili ne čak i Boris Tadić, a sada ga novcem pridobio Vuk Jeremić i došao za potpredsednika njegove stranke. Svaki pripadnik Vojske Srbije, poštovane dame i gospodo, crveni od stida kada ocenu o Vojsci Srbije daje Zdravko Ponoš. Ponoš je kao general stajao mirno pred NATO poručnicima dok su on i Tadić i Vuk Jeremić i Đilas hrabru srpsku vojsku izručivali Haškom tribunalu i srpske generale.

Zdravko Ponoš je američkom senatoru obećao i izvršio da će Vojsku Srbije smanjiti sa 62.000 na 27.000. Svako ko je razmišljao kao patriota u Vojsci Srbije izbačen je iz Vojske Srbije za vreme dok je načelnik Generalštaba bio Zdravko Ponoš. Zdravko Ponoš je najbolji kadar Vojske Srbije, penzionisao među njima i 27 generala. Uništio je naoružanje Vojske Srbije i sveo Vojsku Srbije na lovačko društvo. Za vreme njega je proteran naš narod sa KiM.

Postavljam pitanje njemu Zdravku Ponošu i Vuku Jeremiću – zašto Zdravko Ponoš vrlo često posećuje zapadne ambasade u Beogradu? Neka odgovori Zdravko Ponoš, Vuk Jeremić ili odgovorite sami vi poštovani građani Republike Srbije.

Što se tiče Vuka Jeremića člana međunarodne bande lopova i prevaranata. Ja sam juče govorio i postavio tri pitanja, a danas mu jedno postavljam pitanje. Da li je tačno Vuče Jeremiću, da ste vi posredovali u upoznavanju Emilia Lozoje, meksičkog energetskog tajkuna, inače bliskog saradnika i prijatelja Jeremićeva, sa bivšim ministrom policije Hongkonga, kriminalcem svetskog ranga?

O čemu se radi poštovani građani, samo nekolike rečenice. Emilio Lozoja, bliski prijatelj Vuka Jeremića i gle čuda, naziva ga brat sa Harvarda, to je posebna priča, optužen je u korupcionaškoj aferi teškoj tri i po miliona dolara. Lozoja je, imamo brojne poslovne veze, iz vremena dok se Lozoja nalazio na čelu državne naftne kompanije „Pemeks“, i gle čuda Vuk Jeremić je sa četiri firme povezane sa „Pemeksom“ dobio 180 hiljada dolara za navodno konsultantske poslove.

Vuk Jeremić je posredovao u upoznavanju Lozoje, gle čuda, sa još jednim kriminalcem svetskog ranga, bivšim ministrom policije Hongkonga, Patrikom Hoom, koji je u SAD, kako znate, osuđen zbog milionskih mahinacija i pranja novca. Patrik Ho je više puta boravio ovde u Beogradu kao specijalni gost Vuka Jeremića. Patrik Ho je jedan od glavnih finansijera Vuka Jeremića bio je u prošlosti i danas, i Jeremićevog Centra za međunarodnu politiku i održivi razvoj.

Na Jeremićev račun leglo je četiri i po miliona dolara od fantomskih energetskih kompanija koje posluju u Šangaju i Hongkongu. Vuk Jeremić je otvoreno podržao Aljbina Kurtija, iliti Iliju Kurtovića, tako se Kurti ranije zvao pošto je bio Srbin, koji je po antisrpskim stavovima i kao zagovornik velike Albanije. O tome nas je obavestio jedan beogradski list 11. januara gospodnje 2021. godine. Gle čuda ponovo, Vuk Jeremić je ovih dana otvorio jedan hotel u Beogradu ka suvlasnik. Šta je radio tu? Bahati Vuk troši na cigare verovali ili ne 18 hiljada evra, samo na cigare.

Idemo dalje. Što se tiče Dragana Đilasa i ovih dana, koji pljuje stalno po nama, nekolike rečenice. Pisao je Dragan Đilas Donaldu Tusku, predsedniku Evropske narodne partije, i zamerio mu što je čestitao predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću na svemu što je uradio tokom mandata i što mu je poželeo pobedu na parlamentarnim izborima u julu 2020. godine.

Ne samo to, Đilas je prethodno pisao i Semu Fabriciju, šefu delegacije EU u Srbiji i žalio se na Vučićev režim koji navodno maltretira građane i uništava Srbiju. Verovali ili ne, ali to je istina.

U novembru 2020. godine pozvao je Evropsku uniju da proces vakcinacije u Srbiji bude sproveden vakcinama koje će biti korišćene u EU, a videli ste koje su korišćene i u EU i u Srbiji.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, stav svih političkih stranaka u našoj zemlji, pa i ove Đilasove, gle čuda, naziva – slobode i pravde, niti slobode, niti pravde, da Srbija upravlja sama sa sobom i da vode računa o državi Srbiji.

Na kraju, iz dana u dan nova imena Aleksandru Vučiću. Moja malenkost je zabeležila samo u poslednjih dva meseca 67, a ja ću za jednu minutu da večeras kažem samo 17 uvreda od dva univerzitetska profesora koje su izrečena - kreveljko, da je idiot, picousti, bednik, fukara, mamlaz, muljator, džiberko, da bi građani razumeli, primitivac, dister - neznalica, iks, kompleksirani glupak, budala, totalni idiot, umobolnik, lupetalo, drekavac, zlikovac, fašista. Za večeras samo tih 17.

Poštovane dame i gospodo, Đilasova vlast, vlast Demokratske stranke, optužila je nas, vladajuću stranku i građane Srbije da smo mi uzročnici rata 90-ih godina.

Poštovani potpredsedniče, izvinićete me, dva minuta ću uzeti još vremena. Citiram šta su nam danas rekli, ovo ne kažu ni Hrvati, ni Amerikanci, ni Nemci: "Vlast u Srbiji danas predvode baštinici rata, u osnovi antisrpske miloševićevske i šešeljevske politike".

Poštovani građani Srbije, nije naš predsednik zagovarao bombardovanje Srbije nego predsednik Demokratske stranke u najtežem momentu za našu otadžbinu.

I da citiram državnog sekretara SAD, za vreme rata, Džejms Bekera, citiram, obratite pažnju poštovani građani: "Slovenija i Hrvatska su uzročnici građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji. Njihovo nasilno otcepljenje bilo je u suprotnosti sa aktima Helsinškog sporazuma, Jugoslavija je direktno gurnuta u svođenje računa vojnim sredstvima. Jednostrano proglašenje nezavisnosti, protiv naših upozorenja, upotrebili su silu, što je izazvalo građanski rat". Evo, poštovani građani, a odgovaram Demokratskoj stranci.

Na kraju, još jedan citat. Josip Boljkovac, bivši ministar unutrašnjih poslova Hrvatske iz 90. Citiram: "Tuđman je želeo rat po svaku cenu. Rat nije bio nužan, već namera. Po toj njegovoj koncepciji Srbi su trebali nestati iz Hrvatske".

A vidite šta radi "zalutovčeva" Demokratska stranka. Dok naš predsednik Aleksandar Vučić svakodnevno vraća međunarodni ugled Republike Srbije, provodeći politiku mira, politiku bezbednosti, politiku solidarnosti, politiku zdravlja svih naših građana ne u Srbiji nego u regionu, i politiku ubrzane ekonomske stabilizacije, dotle Dragan Đilas sa svojim električnim zecom Marinikom Tepić i Vukom Jeremićem pune svoje žiro-račune širom svetskih destinacija. Siguran sam da će ih pravda sustići. Živela Srbija!

Poštovani potpredsedniče dr Orliću, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite samo nekolike rečenice o Predlogu zakona o nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma.

Pošto su moje koleginice i kolege dosta o tome govorili, dozvolite da kažem samo zašto su nam potrebni ovi zakoni, odnosno ovaj zakon. Iz najmanje dva razloga.

Složićete se svi zbog efikasne borbe protiv terorizma i to nije sporno. Drugo, zbog realizacije akcionog plana za pregovaračko Poglavlje 24. sa EU, a koje nosi naziv, posebno podvlačim - pravda, sloboda i bezbednost za pristup Srbije EU. Posebno podvlačim - pravda i sloboda, jer jednog političkog prvaka stranka nosi naziv - pravda i sloboda, a o tome ću posebno kasnije nešto da kažem.

Sva pomenuta rešenja o ovom zakonu imaju dva cilja. Prvo, da se na jedan transparentan način uvede u procedure pohranjivanja podataka u bazu, njenu sadržinu, pristup podacima, njihovo korišćenje i zaštita sa posebnim naglaskom za poštovanje međunarodnih standarda ljudskih prava i sloboda. Ne samo to, nego i drugo, da obezbede dobru razmenu podataka između državnih organa nadležnih za prevenciju i borbu protiv terorizma i time podignu stepen bezbednosti u Republici Srbiji, a posebno se odnosi ovo na Ministarstva u okviru Vlade Republike Srbije.

Poštovani narodni poslanici, poštovani potpredsedniče dr Orliću, pravda kada je u pitanju, a ovde smo videli da i poglavlje, kako sam rekao, nosi naziv 24, nema pravde bez pravosuđa. Verujem da ćete se složiti sa tim.

Dozvolite sada da kažem da se bivša vlast hvalila da je izvršila reformu pravosuđa u vremenu od 2008. do 2012. godine, a u stvari šta je radila? Sveli su pravosuđe na najnižu moguću meru u istoriji pravosuđa u Srbiji. Za vreme Đilasove i Jeremićeve reforme pravosuđe je postalo najgore u Evropi, to ne kažem samo ja, i Evropska komisija je tada dala takvu ocenu.

Sudstvo je svelo na otpuštanje 832 sudije, i to najčešće najboljih sudija, i oko 200 tužilaca, otprilike oko 1.000. Te posledice danas osećamo i borba protiv terorizma nam otežava upravo to što su oni radili. Na njihova mesta doveli su sudije koje su bile isključivo članovi Demokratske stranke, u njihovim karakteristikama se to nalazilo. Mi smo ovde svojevremeno to i čitali, pojedinačne karakteristike tih sudija. Nisu vodili računa ni o stručnosti, ni o obučenosti, a najmanje o dostojnosti sudija. I gle čuda, dame i gospodo, nećete mi verovati da su u Ministarstvo pravde doveli za pomoćnika ministra osobu koja nije imala završen pravni fakultet. I šta ste očekivali od tog ministarstva njihovog? Šta ste u to vreme očekivali od pravosuđa na koje su ga zaista doveli?

Evropska komisija u izveštaju za 2010. godinu je kazala, citiram: „Reforme koje sprovodi vlast u Srbiji“, tada, je li, Jeremićeva, Đilasova i Tadićeva, „predstavlja posebnu zabrinutost, proces reizbora sudija bio je netransparentan, rizikujući time i princip nezavisnosti. Reforme koje sprovodi vlast bile su najgora moguća stvar“, završen citat, stoji u izveštaju Evropske komisije, a objavljeno je, dame i gospodo, u knjizi „Reforme pravosuđa u Srbiji od 2008. do 2012. godine“ na stranici 96, svojevremeno objavila i beogradska „Politika“ 7.7.2012. godine.

Poštovani potpredsedniče doktore Orliću, Republika Srbija donela je Strategiju reforme pravosuđa, koju je Narodna skupština Republike Srbije usvojila 1. jula 2013. godine, pa drugu 2018. godine, nigde za vreme njihove vlasti nema strategije. Nacionalna strategija reforme pravosuđa predvidela je sedam elemenata, koji su jako bitni zbog ulaska u Evropsku uniju, a to su: nezavisnost, nepristrasnost, stručnost, obučenost, odgovornost, efikasnost pravosuđa i dostojnost. Tih sedam elemenata su jako bitni.

Ono što je vrlo važno, to je da je Nacionalna strategija reforme pravosuđa predvidela i potrebu izmene Ustava u delu koji se odnosi na uticaj zakonodavne i izvršne vlasti na proces izbora sudija i razrešenje sudija, predsednika sudova i Državnog veća tužilaca. O tome smo ovih dana govorili u ovom visokom domu, kada je u pitanju promena Ustava. Promene Ustava, podvlačim posebno, notirala je i Strategija pravosuđa 2020-2025. godine. Zašto ovo govorim videćete sada.

Ovih dana vršimo i realizaciju tog procesa. Važeći Ustav, sadašnji, Republike Srbije proglašen je 8.11.2006. godine, dakle, za vreme vlasti Đilasa, Vuka Jeremića i Borisa Tadića. I gle čuda, pre usvajanja Ustava od Venecijanske komisije, iliti Evropske komisije za demokratiju, zatraženo je mišljenje na poglavlje o pravosuđu i neke preporuke Venecijanske komisije vlast Đilasa i Jeremića je prihvatila, ali, podvlačim, najveći broj predloga nije uzela u obzir. I mi danas ispravljamo te greške, i ne samo na području pravosuđa i borbe protiv terorizma, već na svim područjima društvenog i privrednog razvoja naše zemlje.

Poštovane dame i gospodo, posle donošenja Ustava 2007. godine, Venecijanska komisija je upozorila i iskazala zabrinutost zbog preterane uloge parlamenta prilikom imenovanja u pravosuđu na sudsku nezavisnost koja predstavlja, složićete se, uslov demokratije. Venecijanska komisija je zaključila da će političke stranke kontrolisati sudstvo i ja sam na početku to i rekao, Demokratska stranka je to koristila, pa evo da kažem, u potpunosti, jer u biografiji svakog sudije, to smo i ovde čitali, stajalo je da su bili članovi Demokratske stranke, ako ne članovi, onda i ljubitelji.

Ono što je važno, u proteklih 14 godina naša ustavotvorna nauka nacionalna uočila je niz slabosti u delu Ustava koji se odnosi na pravosuđe i pravdu, pogotovo u pogledu nezavisnosti sudstva, a i drugih elemenata. Mi ovih dana ispravljamo to i verujem da ćemo narednim izmenama Ustava urediti sudstvo tako da ćemo postići nezavisnost, nepristrasnost, stručnost, obučenost, odgovornost, dostojnost, efikasnost, svih sedam elemenata koje poseduju sudovi u Evropskoj uniji. Time će i naše pravosuđe biti usklađeno sa pravnim tekovinama Evropske unije.

Poštovani potpredsedniče, godinama propagandna mašinerija laže o predsedniku Vučiću, njegovim roditeljima i njegovoj porodici, sprega je tajkunsko-mafijaških politikantskih grupa i pojedinaca kako inostrane, tako i domaće provenijencije. Najnovije izmišljotine o predsednikovom bratu od strane Borislava Novakovića iz Novog Sada, inače direktora bivšeg Zavoda za građevinu, deo su tih svakodnevnih izmišljotina koje imaju za cilj demonizaciju lika i dela predsednika Vučića u medijima pod kontrolom Dragana Đilasa i tu nema dileme, to isti su radili, isti ljudi, isti mediji i 2000. godine, kada je dovelo do onoga do čega je dovelo.

Đilas svakodnevno, bez ikakvog povoda, vređa predsednika Vučića. Tako je Đilas 20.1.2018. godine brutalno uvredio predsednika Vučića samo zato što je predsednik posetio naš stradalni narod na Kosovu i Metohiji, doneo im pomoć. Đilas je rekao, citiram: „Vučiću, sram te bilo“, samo zato što je posetio naš stradalni narod na Kosovu i Metohiji i odneo pomoć. Da li možete verovati, uvaženi narodni poslanici, da je to Điki mafija izgovorio.

A 05.5.2020. godine u emisiji na N1, zaista moram reći zloglasnoj, Đilas je kazao, citiram: „Vučiću, ti si lud“. Na pitanje novinarke: „Hoćete li prestati sa tim?“, Đilas je odgovorio, citiram: „Pojačaću to“ i ponovio nekoliko puta: „Vučiću, ti si lud“. A bajna Olja Bećković znate šta je govorila? Ostala je nema. E, tako radi Olja Bećković i ta mašinerija N1. Samo da građane upozorim, ja beležim to, imam na negde 200 strana samo njihove laži izrečene o predsedniku Vučiću i narodnim poslanicima u ovom visokom domu i to ću objaviti. Da vidite mašineriju izvlačenja laži, jedne rečenice, i onda se to vrti 24 časa. To ni Gebels nije radio. A 14.4.2020. godine kazao je Điki mafija, citiram: „Vučiću, ni nisi normalan“. Đilas je 17.11.2020. godine, ovo olakšavam Palibrku advokatu, pošto će podneti krivičnu prijavu, da mu bude lakše, verbalno uvredio predsednika Vučića samo zato što se gradi „Beograd na vodi“.

Ne treba da vas čudi uvaženi narodni poslanici, sve ono što se gradi od 2012. godine Đilas, Jeremić i Tadić napadaju, a tad je rekao citiram – treba da budeš lud da srušiš autobusku stanicu i prebaciš saobraćaj na privremenu autobusku stanicu, završen citat. Oni su protiv izgradnje svake fabrike.

Đilas nastavlja dalje da uvredama, pa je 16. aprila 2020. godine rekao, citiram – Vučić ima mentalnih problema, ima neke poremećaje, sram te bilo Vučiću, Vučiću ti si lud čovek, završen citat.

Đilas je 13. maja 2018. godine uvredio predsednika Vučića nazivajući ga fašistom, a državu Srbiju fašističkom zemljom, i da dalje ne nabrajam mogao bi danima i mesecima da nabrajam, ali ono što je važno da kažem da nije samo Điki mafija taj koji vređa predsednika Vučića, već i Vuk Jeremić vođa, jedan od članova međunarodne bande lopova i prevaranata.

On je rekao i uvredio Vučićevog brata nazivajući ga citiram – šefom mafije, Aleksandru Vučiću je rekao citiram – Vučić je čovek teškog narušenog zdravlja, završen citat, 30. decembra 2018. godine i nedavno još ponovio, unazad 15 dana ponovio ovu rečenicu.

Ja bih mogao danima govoriti o bitangi Jeremiću, ali neću. Ali, pred građanima Srbije i pred vama uvaženi narodni poslanici postaviću samo tri pitanja.

Prvo, da li je tačno gospodine Jeremiću da ste vi u vremenu od 2013. do 2017. godine dobili na svoj žiro račun čak 7,9 miliona dolara? Objasnite građanima Srbije, na ime čega ste to dobili i od koga.

Drugo pitanje, da li je tačno, a ja tvrdim da jeste, da vam je 4,5 miliona dolara da su vam uplatile fantomske energetske kompanije koje posluju u Šangaju i Honkongu, gde ste gospodine Vuče Jeremiću operisali zajedno sa vašim bliskim prijateljima i saradnicima koji su uhapšeni u SAD zbog korupcije i pranja novca Patrikom Hoom i Šeikom Tidian Gađiom, da li je tačno ili ne izađite na TV ekrane i recite.

I, treće pitanje – da li je tačno gospodine Vuče Jeremiću da ste dobili 120 hiljada dolara od Katara u Njujorku i ambasadi u Berlinu 200 hiljada dolara?

Uvaženi potpredsedniče, doktore Orliću, pošto sam bio jedan od svedoka u Haškom tribunalu kod suđenja veka, svedok gospodina Miloševića, red je da kažem samo nekoliko rečenica.

Neću govoriti o presudama, a dozvolite samo tri rečenice da kažem, jer bi trebalo danima da otkrivamo istinu šta se zbivalo od 1990. godine do danas, ne samo u Haškom tribunalu, nego na području bivše Jugoslavije.

Ali, ću reći da je Haški tribunal najveća pravna, politička i moralna nakaza 21. veka, kojeg je osnovao nelegalni organ UN, a vi gospodo pravnici koji se nalazite u ovom visokom domu znate ako je nelegalni organ osnovao da sve odluke koje taj organ donosi, kao što je Haški tribunal i koje će u budućnosti donositi nisu validne. Osnovan je samo sa jednim zadatkom da osudi samo srpske prvake, podvlačim srpske prvake u svrhu satanizacije Srba i Srbije, od strane SAD, Vatikana, Nemačke i NATO-a, da bi prikrili svoju odgovornost za razbijanje Jugoslavije i ničim izazvanog bombardovanja Srbije.

To je svrha Haškog tribunala, jer utemeljitelj Haškog tribunala Teodor Merol, zlikovac 21. veka je rekao, citiram – ajmo, osnovati ad hok tribunal da bi u njega strpali sve srpske prvake, pitaju ga zašto – zbog toga što narod stoji iza njih, završen citat.

I, na kraju, poštovane dame i gospodo istina, istina polako, ali sigurno izlazi na površinu, podvlači. Danas veliki broj političkih faktora aktera od 90-ih,do danas i naučnika istinskih su utvrdili nepobitno da su Jugoslaviju razbile SAD, Nemačka, Vatikan i NATO zajedno sa sececionističkim republikama Slovenijom i Hrvatskom.

Hvala predsedniku Vučiću što je sinoć saopštio svetu i gradu Orbis Turb istinu o Haškom tribunalu i njegovim presudama i time pridoneo vraćanje ugledu ne samo Srbije, nego i ugledu Saveta bezbednosti i organizacije UN koje su izgubile zadnjih 30 godina.

Konačno, dok naš predsednik Vučić svakodnevno, kako vidite i sinoć, vraća međunarodni ugled Republike Srbije, koji je bio poljuljan u Đilasovo, Tadićevo i Jeremićevo vreme sprovodeći politiku mira, politiku bezbednosti, politiku solidarnosti, politiku zdravlja svih naših građana u Srbiji i regionu, politiku ubrzane ekonomske modernizacije Srbije, politiku dugotrajnog, pravednog, kompromisnog rešenja naše južne srpske pokrajine dotle Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boris Tadić, svakodnevno truju građane Republike Srbije, raznim izmišljotinama i lažima o Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici, samo da prikriju svoje račune po raznim destinacijama širom sveta.

Poštovani građani stići će i njih pravda sigurno. Hvala.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, poštovani ministre unutrašnjih poslova sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, svakako da mi je drago što su Vlada Republike Srbije, gospodine ministre, a i vi prihvatili ovaj amandman gospodina Markovića o kojem je on govorio, jer i sam amandman, a i čitav zakon, ide u korak sa digitalizacijom, sa jedne strane, a sa druge strane nam je cilj da građani Republike Srbije od svoje kuće ili iz svoga stana ostvare svoja prava umesto da svakodnevno obijaju šaltere državnih ustanova.

Kada sam već uzeo reč, dozvolite da kažem još nekoliko rečenica i molim vas, narodni poslanici, obratite pažnju na ovo što ću reći.

Gospodine ministre, naš predsednik Aleksandar Vučić je 18. maja 2021. godine dobio izvinjenje češkog predsednika Miloša Zemana zbog bombardovanja Srbije. Predsednik Zeman je rekao, citiram: „NATO bombardovanje bilo je greška, bilo je to gore od zločina i ja bih zamolio srpski narod da nam oprosti“, završen citat. Ovo je izvorno, tačno kako je predsednik Češke rekao, a ne neki medij, kako su preneli, pod kontrolom Dragana Đilasa.

Dame i gospodo, ovaj datum 18. maj 2021. godine ostaće zabeležen u istorijskim udžbenicima. Istom prilikom predsednik Zeman je odlikovao i predsednika Srbije Aleksandra Vučića ordenom belog orla, najvećim priznanjem Češke.

Obratite pažnju. Ovakvim ordenom, od Srba, odlikovan je samo Nikola Tesla 1937. godine. Isto tako, orden su dobili Žak Širak, španski kralj Huan Karlos I i Leh Kačinjski.

Gle čuda, protiv izvinjenja, u skladu ovoga što vi govorite, gospodine ministre, i gospodin Aleksandar Marković, je bio jedan deo naših građana Republike Srbije. Među njima su, verovali ili ne, prof. dr Rade Veljanovski, glasnogovornik Dragana Đilasa, verovali ili ne, Nataša Kandić i prof. dr Vesna Vodinelić.

Kada je u pitanju prof. dr Rade Veljanovski, ne treba da vas čudi, poštovani građani i uvaženi narodni poslanici, ovaj nečasni gest prof. Veljanovskog, jer on je poznat u zalaganju za razbijanje teritorijalnog integriteta Srbije i po mržnji prema predsedniku Aleksandru Vučiću i SNS. Kako znate, ja nikada na pamet ne pričam. Prof. dr Veljanovski je 22. aprila 2018. godine rekao, citiram: „Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova i obezbedi mu stolicu u UN“, završen citat. Kažite prof. dr Veljanovski, glasnogovorniče Dragana Đilasa, da li ste to izjavili ili ne, a psujete predsednika Republike ovih dana zato što je okačio na svoje prsa odlikovanje Zemana i rekli ste da je na pogrešna prsa dat. Nije, gospodine Veljanovski, data je na državniku, reformatoru, patrioti i rodoljubu. Tako ste se, gospodine Veljanovski, svrstali u trgovačke bitange vlastitom državom i vlastitim narodom.

Gle čuda, uz njega je stala i Nataša Kandić, slika i prilika Đilasa i njegovih saradnika koji su vodili Srbiju do 2012. godine. Obratite pažnju sada ću govoriti kao svedok u procesu veka gospodina Miloševića, na njegovoj strani, a ne tužilaštva. Ovo što ću govoriti je objavljeno, nisam ja samo objavljivao, nego i ostali naučni radnici.

Kandić je izmišljala šiptarske leševe za Haški tribunal. Tako je namestila slučaj „Hladnjača“ sa leševima. Molim vas, narodni poslanici, iz pijeteta prema žrtvama da saslušate. List „Timočka kriminalna revija“ objavila je dva članka u vezi kamiona hladnjače. Videćete zašto ovo kažem. Prvi članak objavljen je 16.9.1999. godine koji je navodio da su u kamionu hladnjačibili mrtvi Kurdi, obratite pažnju, mrtvi Kurdi i da su registarske tablice bile švajcarske tablice, a pisao je Dragan Vitomirović novinar.

Gle čuda, u drugom članku koji je objavljen, opet u „Timočkoj kriminalnoj reviji“ od istog autora, gospodina Vitomirovića, ali 1.5. gospodnje 2001. godine, skoro godinu i po dana kasnije, a koji je Nataša Kandić prezentovala, ovaj član sada o kojem ću reći, svetu i izvoru optužbi protiv Slobodana Miloševića, tako da su mrtvi Kurdi postali mrtvi Albanci, a švajcarske registarske tablice postale su kosovske registarske tablice.

Autor članka Dragan Vitomirović imao je brata koji je imao u svom policijskom dosijeu švercovanje ilegalnih stranaka preko rumunske granice. Neću još dug biti. Još ga je ohrabrio tadašnji, verovali ili ne, ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović koji je podržao NATO da napiše drugi članak, izmisli. Nataša Kandić je kazala, citiram njene reči: „Naše istrage“, dakle njene, „došle su do svedoka koji mogu posvedočiti da su mnogi ljudi ubijani, a njihova tela sahranjivana samo da bi naknadno bila iskopavana i kasnije prebacivana na druga mesta“, završen citat. Baš u vezi ovoga.

Policijski oficir, Dragan Karleuša, koji je bio zadužen za istragu ovakvih navoda pojavio se jula 2002. godine u Hagu, ali kao svedok Haškog tužilaštva, ne Slobodana Miloševića, protiv Slobodana Miloševića i priznao da ni jedna jedina izjava svedoka nije bila uzeta. Ovo vam govorim, poštovani građani i uvaženi narodni poslanici, iz transkripta Haškog suda.

„Obzirom na to da od jula 2002. godine službenici Haškog suda nisu uzeli niti jednu izjavu svedoka, niti imaju delić dokaza za potvrdu optužbe, kako je bilo moguće BBS da 27. januara 2002. godine, dakle šest meseci ranije, objavi svoj dokumentarni program pod nazivom „Masovna ubistva na Kosovu“, završen citat. Smešno je i tragično bilo slušati haškog tužioca Najsa, kako zajedno sa glavnim medijima opisuje Natašin centar, Kandićkin centar, tada se zvao za humanitarno pravo, kao pouzdani izvor organizacije za ljudska prava. Dakle, vidite ko je sudelovao u slučaju „Hladnjača“ i blatio našu državu, a ko danas, prekjuče blati i državu našu i našeg predsednika, kada predsednik države prima najveće priznanje Češke Republike. Dakle, ovo troje.

Ne treba da vas čudi, poštovani građani Srbije, što Nataša Kandić, Vesna Vodinelić i prof. dr Veljanovski, Đilasovi saradnici kažu da je orden predsednika Zemana okačen na nedostojno poprsje, ovo je citat. Za njih nedostojno. I tako je, gospodine ministre, nikada se neće svi složiti sa 90% građana. Ovi isti koji su tada radili 1999, 2000, 2002, 2005. godine rade i danas. Da li je tako gospođo Kandić? Da li je tako gospodine prof. Rade Veljanovski, inače poznat među akademskom zajednicom kao Rade jajara? Da li je tako gospođo Vodinelić ili ne, a vi ste profesor prava?

Dok naš predsednik Vučić svakodnevno vraća međunarodni ugled Srbije, pa i ovom posetom u Češkoj provodi politiku mira, politiku solidarnosti, politiku zdravlja svih naših građana, ne samo u Srbiji, nego u regionu, čak i šire, i politiku ubrzanog ekonomskog napretka, dotle tajkun Dragan Đilas, Nataša Kandić, Vuk Jeremić, profesor Veljanovski, gospođa Vodinelić, blate predsednika države, državu Srbiju i sve građane Srbije, ali i češkog predsednika Zemana. Siguran sam, poštovani građani, da ćete ih kazniti, ali sam siguran da će ih sud istorije, koji je najteži, kazniti. Hvala, poštovani narodni poslanici.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, što se mene tiče možemo i tri sata još ostati.

Hvala vam na informaciji. Znam šta ste mislili s tim da kažete, ali neću o tome da diskutujem.

Dozvolite da kažem samo nekoliko rečenica pošto su moje uvažene kolege i koleginice danas uglavnom sve rekli o ova dva zakona. Dozvolite da naglasim da ovi zakonima mi u stvari usklađujemo sistem zaštite poslovne tajne sa određenim propisima EU, evropskog parlamenta i Saveta od 16. juna 2016. godine. Daje se definicija poslovne tajne, precizira se koje se informacije i pod kojim uslovima mogu uzimati u obzir kao poslovna tajna i šta se štiti poslovnom tajnom.

Međutim, dozvolite da kažem da su mogli naši politički protivnici još i ranije doneti ovaj zakon i uskladiti sa EU, međutim, njih to nije interesovalo, pogotovo ovih iz Saveza za Srbiju, Dragana Đilasa. Njega i ne interesuje to. Dragan Đilas i njegovi mediji stalno se hvale objektivnim informisanjem. To je njima preče.

Ovih dana prestavili su ekonomistu Vladimira Vučkovića kao člana Fiskalnog saveta. A gle čuda, hvale se da objektivno informišu, a Vučković je napustio Fiskalni savet još 2020. godine i postao radnik jedne privatne lokalne banke. E tako su slagali i obmanuli svoje malobrojne gledaoce, a sve u cilju da Dragan Đilas podigne rejting sebi, ali bezuspešno.

Imam poštovani predsedniče malo vremena, ali ću ipak započeti. Iskoristiću ovo vreme, a ako ne završi sutra ću da nastavim. Neću odustati da kažem da iz časa u čas, iz dana u dan Dragan Đilas i njegovi saradnici na najprizemniji način, rečnikom najprizemnijim vređaju predsednika Vučića, a ovaj put ne samo njega, nego i sve građane Republike Srbije, verovali ili ne i državu Srbiju i njegovi saradnici.

Jedan od njih je gospodin Petričić. Uvredio je srpski narod i građane Srbije, uvredio je predsednika države, a prekjuče se javlja i kritikuje nas na jedan krajnje primitivan način koji ne dolikuje čoveku kada je rekao, citiram: „Ovaj narod je neprosvećen i naivan“. Zamislite šta govori. „Prvi put nam se dogodilo da imamo vođu sa kojim se sprda. On služi za sprdnju. Imamo vođu sa kojim se sprdam“, završen citat.

Ima li ovo zaista nivo kulture, a kulturni je radnik? Da li je ovo dno dna tog čoveka, Dragana Đilasa i njegovog najbližeg saradnika, gospodina Petričića?

Gospodine Petričiću, nije vam kriv predsednik republike Aleksandar Vučić, niti narod, ni građani Srbije, što vas je urednik „Politike“ najurio zato što ste građanima uzimali dve do tri hiljade evra mesečno, samo zato što ste napravili četiri do pet karikatura mesečno. Nije vam kriv predsednik Vučić, ni građani Srbije zato što ste se vratili iz Kanade kao propali karikaturista, jel tako gospodine Petričiću, jel tako gospodine Đilas? Naravno da je tako. Voleo bih da demantujete to.

Da je gospodin Petričić operisan od moralnih kvaliteta, pokazuje i njegova izjava kada je rekao da je predsednik Srbije jedan od inspiratora fašizma. Petričić je doslovno kazao, citiram: „Vučić je jedan od inspiratora fašizma“, završen citat.

Poštovani građani Republike Srbije, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je dokazani antifašista.

Koji su motivi gospodine Petričiću vaših laži, izmišljotina sa dna kace? Da niste možda dobili nagradu od gospodina Đilasa ili Jeremića ili su vam motivi u vašoj strukturi ličnosti. Možda jedno, a možda i jedno i drugo.

Vaš rečnik kojim vređate predsednika Republike je ispod nivoa minimuma ljudskog dostojanstva, kada ste kazali, citiram: "Aleksandar Vučić je ludak i manijak sa stadiona", završen citat.

Poštovani građani, prepoznajete li ove reči čije su, ko ih je izgovorio ovih dana? Niko drugi nego Dragan Đilas, to ste čuli prekjuče. Evo, vidite saveza Petričića i Đilasa, njihovih uvreda. Kada smo mi, predsedniče Narodne skupštine, uvredili bilo koga u ovom visokom domu ili van ovog visokog doma? Oni smatraju da ih vređamo ako im citiramo ove reči. E, moraćete mnogo da čitate i da zapamtite, poštovani politički protivnici, šta izgovarate, jer ću vam citirati stalno, stalno unazad 12 do 15 godina šta ste izgovorili, ne u ovom visokom domu, nego u ovoj državi Srbiji i bivšoj Jugoslaviji. Ima nekog ko to prati i stalno ću vas podsećati, pogotovo kada ste radili protiv interesa države i danas kada dajete izjave.

Dozvolite dalje da kažem. Zamislite šta je rekao gospodin Petričić: "Srbija je zemlja u kojoj živi glupo slepo roblje, u njoj nema ničega dobrog", završen citat. Poštovani građani Srbije, zamislite ko vas vređa, Dragan Đilas i Petričić. Da ste slepo roblje, da smo svi slepo roblje, da nema ničega dobrog. Ima, gospodine Petričiću i gospodine Đilas, dosta toga dobrog i lepog - dobri građani Republike Srbije, koji nemumorno rade od danas do sutra, u kojoj se gradi i radi stalno, auto-putevi, ceste, bolnice, škole, domovi zdravlja, vodovodi, kanalizacije i dalje ne nabrajam.

Zašto govorite to, gospodine Petričiću i gospodine Đilas? Zašto ne kažete da je ovo izgrađeno za vreme SNS-a? A šta je izgrađeno za vaše vlasti? Pa građani znaju, doveli ste zemlju na ivicu bankrota, uništili ste našu prošlost, uništili ste našu sadašnjost, a da ste ostali na vlasti samo još godinu dana posle 2012. godine, uništili bi i našu budućnost.

Dok Aleksandar Vučić svakodnevno vraća međunarodni ugled naše zemlje, bori se za mir, ne samo u regionu nego u čitavom svetu, vodi bitku za ekonomski prosperitet naše zemlje, vodi politiku mira, politiku solidarnosti, ne samo u Evropi nego širom sveta i politiku modernizacije, dokle ti, gospodine Đilas i Petričiću, pare koje ste ispumpali iz džepova naših stavljate ih na 67, bar do sada poznatih računa, u 17 zemalja, počevši od Srbije, Mađarske, Bugarske, Hong Konga, Mauricijusa, Holandije i bog zna kojih sve.

Poštovani građani Republike Srbije, pobedićemo mafiju, neka živi Srbija.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani ministre unutrašnjih poslova Republike Srbije, poštovane dame i gospodo narodni poslanici i uvaženi građani Republike Srbije, pošto su moje koleginice i kolege već uglavnom rekle o ova dva zakona, dozvolite samo da kažem kada je u pitanju Zakon o ličnoj karti da ga menjamo da bismo išli u korak sa digitalizacijom, a cilj nam je, ono što je vrlo bitno, da građani Republike Srbije od svoje kuće ili iz svog stana ostvare sva ona prava, umesto da obijaju šaltere državnih ustanova. Poštovani ministre, ovaj zakon je najbolja brana birokratiji i korupciji, a građani će efikasnije ostvariti svoja prava.

Moram da vam kažem, poštovani predsedniče, da i ovih dana nastavljaju se medijski napadi na predsednika Republike. Dragan Đilas, tajkun, i dalje cenzuriše medije. Videli ste ovih dana, najurio je gospodina Ćosića sa N1 zbog njegove navodno nekooperativnosti, a u tome je imao podršku tajkuna Kriks kolegu Šolaka, jer je uložio milione u N1, a N1, kako ste videli, ima ekstremno malu gledanost.

Tajkun Đilas, cenzor, prikazuje sebe kao borca za medijske slobode ovih dana, a svojevremeno kao funkcioner vlasti se obogatio na račun tih medija. O tome je svojevremeno govorila i Verica Barać, koja je kazala, citiram: „Ovde je dozvoljeno da gradonačelnik Đilas ima privatne firme koje se bave medijima. To je bezobrazluk i cinizam. Đilas stalno posluje sa budžetom“, završen citat.

Evo, vidite, poštovani predsedniče Skupštine i poštovani građani Republike Srbije, poštovani Beograđani, kako je Dragan Đilas oprao naše pare, a završile u 17 zemalja i na 67 računa. Đilas nema pojma o medijima, on radi sve kontra medija.

Tako je Verica Barać kazala, citiram: „Đilas kupuje minute unapred, plaća avansno i time jako utiče na medije. Vršio je kontrolu dnevnih novina, kupovao prostor u medijima, a cenzurisao novine“, završen citat. Je li istina ovo, gospodine Đilas, ili ne? Progovorite pred građanima Republike Srbije, skupite hrabrost i progovorite da li je ovo istina ili ne.

Poštovani građani Republike Srbije, ovih dana Dragan Đilas i njegov kum vređaju iz sata u sat predsednika Republike Srbije, kako po pitanju Kosova i Metohije, a tako i lične uvrede.

Postavljam pitanje, gospodine Đilas, da li je tačno, a tvrdim da je tačno, da ste vi 13.8.2009. godine u razgovoru sa otpremnicom poslova u Američkoj ambasadi u Beogradu Dženifer Braš kazali, citiram: „Ja se zalažem za hapšenje Ratka Mladića i odreći ću se Kosova“, završen citat? Kako vidite, poštovani građani Republike Srbije, Đilas se odrekao još 2009. godine Kosova, a optužuje Aleksandra Vučića kada traži kompromisno rešenje za našu južnu srpsku pokrajinu.

Da li je tačno, gospodine Đilas, a tvrdim da je tačno, da ste vi 13. avgusta 2020. godine bahato izjavili, citiram: „Platio sam hotel 4.000 evra, a mogu da platim i 17.000 evra za vilu na moru, a patike 5.000 evra“, završen citat. Otkud vam tolike pare, gospodine Đilas, a bili ste na političkim funkcijama? Poučite građane Republike Srbije, poučite Beograđane kako se dolazi do ogromnog novca tako brzo.

Da li je tačno, gospodine Đilas, da ste vi maja 2020. godine brutalno uvredili predsednika Vučića, ne samo ovih dana, već tada nazivajući ga ludakom, kada ste izjavili na N1, citiram: „Vučiću, ti si lud“, završen citat. Na pitanje novinarke Žakline Tatalović, citiram: „Hoćete li promeniti to?“, vi gospodine Đilas bahato ste odgovorili, citiram: „Pojačaću to“, a zatim ponovili nekoliko puta: „Vučiću, ti si lud“. Poštovani građani Republike Srbije, to naš predsednik nikada nije rekao Đilasu ili bilo kome drugom.

Da li je tačno ovo, gospodine Đilas, skupite hrabrosti, nije hrabrost psovati, imate hrabrost kao vrabac na grani, pa recite da li je tačno ili ne. Da li je tačno da ste vi, gospodine Đilas, 20. januara čak 2018. godine brutalno uvredili predsednika Vučića najprizemnijim rečnikom, kada ste izjavili, citiram: „Vučiću, ti si lud“, samo zato što je Aleksandar Vučić kao predsednik države otišao na Kosovo i Metohiju i razgovarao sa našim mučenicima, stradalnim srpskim narodom?

Zašto to govorite, gospodine Đilas? Da li zbog bahatosti ili onih 619 miliona eura prihoda ispupanih, poštovani građani, iz naših džepova ili zato što ste, kako smo videli, već 2009. godine odrekli se naše južne srpske pokrajine ili mržnje prema predsedniku Vučiću? Biće da je i jedno i drugo i treće.

Da li je tačno, gospodine Đilas, da ste 27.08. 2018. godine brutalno, nedostojno čoveku, uvredili predsednika Aleksandra Vučića kada ste kazali, ponavljam poštovani građani, čak 2018. godine, kada je rekao, citiram – Vučić ima mentalnih problema, neke poremećaje i dodali, sram te bilo Vučiću, ti si lud čovek, završne citat. I, to ponovio ovih dana.

Da li je tačno ili ne, gospodine Đilas? Da li je to hrabrost, kukavice jedna. Eto, poštovani građani Republike Srbije, ko vređa? Dragan Đilas. Znate li zašto Dragan Đilas u narodu zvani mafija to izgovara? Samo zato je izgovarao što predsednik Vučić sa Vladom Srbije i građanima gradi „Beograd na vodi“, što je jedno od najružnijih delova bilo grada Beograda, a sagrađeno danas jedno od najlepših šetališta u Evropi i što je postao jedan od najvećih gradilišta u ovom delu Evrope. Nemam vremena da kažem protiv čega su sve bili Dragan Đilas i njegovi saradnici.

Da li je tačno, da ste vi, gospodine Đilas, bez ikakvog povoda 11. aprila 2020. godine ponovo, po ko zna koji put brutalno uvredili predsednika Vučića, kada ste kazali, citiram – Vučiću ti nisi normalan, završen citat. Da li ste to rekli zato što je predsednik Vučić nema prihod od 619 miliona eura, gospodine Đilas niti račune na Mauricijusu, Cirihu, Holandiji, Bugarskoj ili u još 17 zemalja i bog zna gde još.

Da li je tačno, a jeste, da ste vi gospodine Đilas i vaš politički, električni zec, Marinika Tepić, pljunuli na žrtve Jasenovca kada ste u duetu lajkovali objavom jednog tviteraša u kojem se navodi da je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, citiram – bolesnik, završen citat i da treba da se leči, samo zato što je rekao da je gledao film Predraga Gage Antonijevića „Dara iz Jasenovca“, jer kako je naveo predsednik, težak i važan za naš stradalni narod. Ovoga tviteraša je posebno razbesnelo, gospodine Đilase, to što je predsednik Vučić izjavio da se realizacija filma desila na njegovu inicijativu.

Poštovani građani Republike Srbije, poštovana potpredsednice Narodne skupštine, poštovani ministre unutrašnjih poslova, gospodine Vulinu, zato su medijski napadi na predsednika Vučića ovih dana sve intenzivniji, a biće još jači od strane sprege tajkunsko-mafijaškog-politikanskih grupa i pojedinaca povezanih sa inostranim centrima moći. Oni imaju samo jedan jedini cilj, srušiti sa vlasti Aleksandra Vučića i zaustaviti ubrzani proces ekonomskog napretka i ukupne modernizacije Republike Srbije znajući da je on motor ubrzane modernizacije Republike Srbije, a njihova želja da dođu na vlast i dovede Srbiju ponovo tamo Đilas gde je doveo do 2012. godine na ivicu bankrota.

Poštovani građani Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, dok naš predsednik Srbije Aleksandar Vučić svakodnevno vraća međunarodni ugled naše zemlje širom seta, sprovodeći politiku mira, politiku solidarnosti, politiku zdravlja svih naših građana u zemlji i okruženju, politiku ubrzanog ekonomskog napretka u ovim teškim pandemijskim vremenima, bitanga Dragan Đilaš čini sve da sačuva svoje ogromne milione evra i dolara na računima Mauricijusa, Ciriha, Holandije, Bugarske, Hrvatske, Hon Konga i bog zna kojih još zemalja. Pobedićemo gospodine ministre mafiju. Nema nazad. Predaja nije opcija. Živela Srbija.

Uvažena potpredsednice Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, mi ćemo danas raspravljati o izboru članova REM. Ja o tome neću posebno govoriti, pošto je Odbor za kulturu i uvažena predsednica Božić to izuzetno dobro juče apsolvirala u ovom visokom domu, ali bilo je reči i o medijima.

Dozvolite da ipak kažem kao član Odbora i kao čovek koji decenijama prati medije nekoliko rečenica.

Mi smo svedoci, poštovana potpredsednice, svakodnevno, iz časa u čas, iz minuta u minut, nastavlja se raznim neistinama, izmišljotinama, medijski napadi na predsednika Republike Aleksandra Vučića, njegovu porodicu, njegove roditelje, a zadnjih dana pojačavaju se izmišljotine sa dna kace o njegovom sinu Danilu.

Ti brutalni medijski napadi na Aleksandra Vučića delo su sprege mafijaško-kriminalno politikanskih grupa i pojedinaca kako domaće, tako i inostrane provenijencije.

Određene ličnosti zaposlene u medijima pod kontrolom Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, pojedini analitičari, šarlatani neistinama i izmišljotinama sa dna kace o predsedniku, njegovoj porodici, njegovim roditeljima truju građane Republike Srbije do krajnih granica.

Poštovani građani Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici, to prelazi u patologiju, jer se preti ubistvima. Te gadosti moraju hitno da prestanu.

Ja neću pojedinačno govoriti, ali trebalo bi mi jedno pola dana da nabrojim datum, sat i mesec u zadnjih samo godinu dana, a dozvolite da samo kažem da je jedna perjanica pod kontrolom Dragana Đilasa rekla, citiram: „Ako Brnabićka da ostavku da znate da se sprema doživotni Vučić. Nema tu bojkota, samo cev u glavu.“, završen citat, jedan dnevni list, 19. januara 2020. godine, strana 5.

Nije ovo, poštovani narodni poslanici, građani Republike Srbije, prvi put iz stranke Dragana Đilasa, a za Evropu Đilaša, koja traži predsednikovu smrt. Setite se naslovnih strana jednog nedeljnika i jednog dnevnog lista pod kontrolom Dragana Đilasa, na kojima je objavljena fotografija snajpera uperenog u predsednika Vučića, a koja je okarakterisana kao pretnja smrću i poziv na ubistvo.

Poštovani pravnici Republike Srbije, advokati, profesori univerziteta, pozivanje na ubistvo je krivično delo, samo nije ako se radi o predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici.

Ti medijski napadi pod kontrolom Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, zajedno sa određenim inostranim centrima moći, imaju samo jedan jedini cilj, a to je - srušiti sa vlasti Aleksandra Vučića i destabilizaciju Republike Srbije i dovesti njih na vlast, da bi Srbiju doveli opet na ivicu bankrota.

Te moralne gromade toliko su nisko pale da je jedan novinar lista pod kontrolom Dragana Đilasa pisao otvoreno pismo roditeljima predsednika Vučića, vređajući i njih i predsednika Vučića uvredama koje istorija ne pamti. Ja sam to pismo ovde čitao. Ima li bar malo taj analitičar stida, i ujutru kad se probudi i pogleda u ogledalo?

Poštovani građani Republike Srbije, Srbija je demokratska zemlja u kojoj je medijska kritika vlasti dozvoljena, čak i poželjna jer deluje lekovito, ali podvlačim, između kritike i medijskih napada postoji ogromna nepremostiva razlika. Medijska kritika se zasniva na istinitosti iznetih činjenica, a sve drugo su medijski napadi.

Niti jedan, poštovani građani Republike Srbije, srpski vladar u svom mandatu u savremenoj srpskoj istoriji nije neistinama i medijski toliko napadan, a imao veću podršku građana Republike Srbije i više izgradio zemlju, nego Aleksandar Vučić.

Neka me neko demantuje iz redova Dragana Đilasa, koji mi još nije odgovorio na 30 postavljenih pitanja u ovom visokom domu. Jeste, na svom portalu uvredama, a misli da će nas uplašiti. Prevario se, džabe je krečio.

Napada predsednika države i pojedine njegove saradnike jedna mala, ali za građane Srbije veoma opasna grupa, pod kontrolom Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, jer žele bez izbora, ulicom, doći na vlast, jer imaju to iskustvo 5. oktobra 2000. godine.

Za vreme vlasti, poštovani građani, Dragana Đilasa i Vuka Jeremića mediji su u Srbiji bili totalno zarobljeni preko Dragana Đilasa.

Poštovani građani Republike Srbije, to je potvrdila i pokojna Verica Barać, koja je kazala, citiram: „Ovde je dozvoljeno da gradonačelnik Đilas ima privatne firme koje se bave medijima. To je bezobrazluk i cinizam. Stalno posluje sa budžetom.“ Završen citat.

Evo, poštovani građani Republike Srbije, kako je Dragan Đilas, a za Evropu Đilaš, oprao pare naše, a završile na Mauricijusu i još 17 zemalja i preko 67 računa i Bog zna gde još. I ne samo to, čestita pokojna Verica Barać je kazala, citiram: „Đilas radi sve što je kontra medija. Kupuje minute, unapred plaćaju avansom i time jako utiču na medije. Vršili su kontrolu dnevnih novina, kupovali prostor u medijima i cenzurisali novine.“ Završen citat.

Da li je tako, gospodine Đilas, a za Evropu Đilaš?

Na kraju, dok naš predsednik Vučić svakodnevno vraća međunarodni ugled otadžbine širom sveta, sprovodeći politiku mira, politiku solidarnosti sa svim zemljama, politiku zdravlja svih naših građana, bez obzira na veru i naciju, politiku ubrzanog ekonomskog napretka, politiku kompromisa naše južne srpske pokrajine, a sve to zbog budućnosti naše zemlje, dotle Dragan Đilas širi laži i izmišljotine o našem predsedniku, našoj zemlji i građanima Srbije, kako bi prikrio 619 miliona i Bog zna koliko još.

Poštovani građani Srbije, ja sve lepo beležim, od 2012. godine, a i ranije, posebno to rade predsedniku Đilas i Jeremić pred značajne susrete sa predsednicima značajnih zemalja. Ovaj put pred susret sa predsednikom Češke, gospodinom Zemanom, napali su mu sina neistinama sa dna kace. To su napravili pred susret sa predsednikom Francuske. To su napravili pred susret u SAD. Zbog vremena, ne mogu sad sve nabrajati.

Dozvolite na kraju ovo da kažem. Poštovani narodni poslanici, Srbija se ubrzano gradi i modernizuje. Da bi ostvarili zacrtani program, kojeg je trasirao naš predsednik Republike Srbija 2021-2025, a uveren sam da hoćemo, i sve što je SNS obećala od 2012. godine, najkrupnije stvari je izvršila, rečeno, zapisano, ostvareno.

Moramo se mi danas vakcinisati. Vakcinišimo se svi. Spašavajmo živote naših građana. Posebno apelujem na studente, moje bivše đake studente i profesore saradnike, a njih je nekoliko stotina hiljada u mom životu. Jer, kako reče jedna građanka ovih dana na jednoj televiziji, citiram: „Ovo što naš predsednik Vučić radi za sve građane Republike Srbije, ne radi niti jedan predsednik na svetu. Em ti daje vakcine džabe, em daje svaku vrstu vakcine, i još te plati da se vakcinišeš.“ Završen citat. To, poštovani građani, nema nigde.

Vakcinišimo se, vakcinišimo se, vakcinišimo se, zbog budućnosti naše zemlje, zbog ekonomskog prosperiteta naše zemlje, zbog šireg regiona i zbog čitave Evrope. Hvala lepo.

Poštovani ministri sa saradnicima, poštovani gospodine Miroviću, predsedniče Pokrajinske Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku da kažem da će SNS, glasati za oba predloga zakona i izmene i dopune, druga dva izmene i dopune zakona. Odmah na početku da smo načisto sa tim.

Sada ću početi najpre od predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju.

Poštovani narodni poslanici, zadnja izmena zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, stupile su na snagu 2020. godine, negde 24. januara i upravo su te tada izmene omogućile unapređivanje primene pojedinih zakonskih rešenja. A ta pojedina zakonska rešenja doprinela su kvalitetu obrazovanja. Ne mnogo i veliko, ali su doprinela.

Danas pred nama imamo izmene i dopune Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, i upravo te izmene koje danas razmatramo, i dopune, pridoneće jedinstvenosti ukupnog sistema vaspitanja i obrazovanja, kao jedne od osnovnih karakteristika, ukupnog sistema. To je vrlo važno, da kažemo, a da bi to postigli, moramo odredbe ovog danas zakona i izmene i dopune usaglasiti sa odredbama zakona o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja, a to je tzv. da bi poslanici znali, a verujem da znaju, tzv. krovni zakon.

Tu postižemo tu jedinstvenost, i ove izmene i dopune zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, doprineće kvalitetu obrazovanja, dostupnosti obrazovanja, pravednosti obrazovanja, što je za nas izuzetno važno u ovim pandemijskim uslovima, relevantnosti srednjeg obrazovanja i vaspitanja.

To su osnovne, pored drugih, karakteristike srednjeg obrazovanja i vaspitanja.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, sagledalo je sadašnju situaciju u ovim teškim pandemijskim vremenima, i kako se sprovodi vaspitanje i obrazovanje. Mora da zaključimo i mi, a i Ministarstvo i naši roditelji, koji nas sada posmatraju da smo dve školske godine, počevši od 2019. godine, i 2020, i ova 2021. godina, ostvarivali vaspitanje i obrazovanje, u izuzetno teškim uslovima, zbog pandemije Kovid 19 virusa, da ne kažem, još gorim ratnim uslovima.

E kada smo tu dali ocenu, čitav sistem obrazovanja i vaspitanja, pokazao je jedan visoki stepen prilagođavanja pandemijskim uslovima, zahvaljujući, moram to da istaknem, u prvom redu našim vaspitačima, našim nastavnicima, našim profesorima, našim učenicima i našim studentima, i njihovim profesorima, i roditeljima naših učenika, Ministarstvu prosvete i Vladi Republike Srbije, predsedniku Republike Aleksandru Vučiću.

Dakle, svi građani Republike Srbije su dali doprinos tom sistemu za koji je, ipak bio u odnosu na okruženje na jednom zavidnom nivou. Možemo slobodno konstatovati bez obzira na ovaj visoki stepen, prilagođavanja novnonastaloj pandemijskoj situaciji, čitav sistem vaspitanja i obrazovanja, nije na onom nivou na kojem je bio pre pandemije i sa tim moram da se složim.

Naravno da su ovo objektivni razlozi.

Naši nastavnici i vaspitači od predškolskih ustanova, do Univerziteta, kao i naši učenici i studenti, morali su se prilagođavati novim metodama realizacije nastavnih sadržaja. To je jako teško i zato je težina tog nastavničkog poziva, morali su se prilagođavati novim načinima izvođenja praktične obuke, novom načinu predavanja i načinu ispitivanja i ocenjivanja, upotrebi novih nastavnih sredstava, koji do tada nisu čak upotrebljavali.

Dakle, gledajući ovo u novonastaloj situaciji, moram da kažem, kao što su naši doktori, vojnici, policajci, i drugi građani, tako su i naši građani dali doprinos ovim teškim vremenima u ukupnom društvenom kretanju.

Ministarstvo prosvete je stalno pratilo, i danas to radi, prati stanje, donosi mere, čiji je osnovni cilj kvalitet i dostupnost obrazovanja i vaspitanja.

Naglašavam, dostupnost, zbor ruralnih sredina. Jedan broj visokoškolskih ustanova, kao što je i rečeno, nije usvojio dokumente, kojima se propisuju uslovi za kvalifikaciju kandidata, posle maturskog ispita, sa ovog mesta apelujemo na naše visokoškolske ustanove, zbog njih samih da donesu te dokumente, ali i zbog naše omladine. Ispitni centar zavoda, za vrednovanje kvaliteta, obrazovanja i vaspitanja, opremljen je savremenom štamparijom i uspostavljeno je osam regionalnih centara, i naši predstavnici iz Ministarstva kažu da tu treba određeni broj zaposlenosti ljudi, na šta apelujemo na Vladu da se i to realizuje.

Komisija za implementaciju državne mature obavlja svoju funkciju u punom kapacitetu, ovo posebno naglašavam u ovim pandemijskim uslovima.

Zaključno sa školskom 2021/2022. godinom, u školi se polaže završni ispit za učenike koji završavaju srednje obrazovanje i vaspitanje u trogodišnjem trajanju. Zaključno sa školskom 2021/2023. godinom, u školi se polaže maturski ispit za učenike koji završavaju obrazovanje i vaspitanje u četvorogodišnjem trajanju, u skladu sa zakonom. Počevši od školske 2022/2023. godine, u školi se polaže završni ispit srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa zakonom. Počevši od školske 2023/2024. godine, u školi se polaže stručna, umetnička i opšta matura, u skladu sa zakonom. To će značiti ukidanje prijemnih ispita na fakultetima od 2024. godine, na koji smo dugo čekali. I konačno je i tome došao kraj, jer će završni ispit biti jedini kvalifikacioni uslov za upis naših studenata odnosno učenika u visokoškolske ustanove.

Predviđene su izmene članova Zakona o srednjem obrazovanju kojima se propisuju evidencije koje vode srednje škole, ali i podaci koji su deo tih evidencija i odredbe kojima je propisano koje podatke dostavlja osnovna škola prilikom upisa učenika u srednje škole i koje podatke dostavljaju srednje škole koje sprovode prijemne ispite za proveru izuzetnih sklonosti i sposobnosti. Ovo podvlačim – za proveru izuzetnih sklonosti i sposobnosti.

Podatak o nacionalnoj pripadnosti za one učenike koji se izjasne, osnovne škole dostavljaju Ministarstvu prosvete u postupku upisa učenika u srednje škole. I da razjasnimo, radi naših roditelja, to je radi postizanja pune ravnopravnosti u sticanju znanja svih naših učenika.

Podatak o individualnom obrazovnom planu osnovne škole dostavlja se Ministarstvu prosvete u postupku upisa učenika u srednje škole. Molim vas, to je radi toga kako bi se omogućilo školovanje učenika u srednjoj školi u skladu sa njihovim sposobnostima i mogućnostima.

Nije tačno da ovaj plan nije dobar, on je izuzetan. Ovo je individualni pristup i prvi put po vertikali imamo, da tako kažem, od predškolskih ustanova do visokog obrazovanja.

Isto tako, izvršiće se usklađivanje ovog zakona sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Izmene su neophodne i radi usklađivanja Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju sa odredbama Zakona sa osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja.

Poštovani narodni poslanici, dozvolite da kažem da se ipak ovaj zakon neće moći tako realizovati bez nastavnika. Oni su ključ rešenja. Naši nastavnici, koji su heroji bili u ovim uslovima, i učenici i nastavnici i roditelji, oni su ključ problema, ali nastavnik mora u prvom redu da voli svoj posao, mora da voli učenike, mora sarađivati i sa učenicima i sa roditeljima i sa društvenom sredinom, a i sa vlastima u lokalnoj zajednici.

Uspešnost vaspitanja i obrazovanja zavisi od pedagoške spreme nastavnika, podvlačim – pedagoškoj spremi, jer onaj ko ne voli posao, ko nije pravi pedagog, neće uspeti. Nažalost, danas zaista nemamo jedan deo pedagoški obrazovanih nastavnika.

Samo ću da citiram najvećeg švajcarskog pedagoga Pestalocija koji je rekao – oduševljenje što ću moći da pokrenem svoje ruke dalo mi je toliko snage da se mogu popeti na najviše Alpe, samo da mogu započeti. Misli na vaspitavanje dece. E, takvi nastavnici su nam danas potrebni, potrebniji nego ikada.

Dozvolite da kažem koliko je vaspitanje i obrazovanje važno za državu, najbolje je pokazao Platon u svom delu „Država“, koji je rekao: „Država neće biti na štetu ako obućar nema pojma o svom zanatu, jedino će Atinjani biti loše obuveni, ali ako učitelj bude rđavo vaspitavao decu, buduće generacije biće neznalice“.

Na kraju, dozvolite da citiram ruskog pedagoga Bjelinskog, koji je rekao: „Da se deset puta rodim, deset bih puta uzeo učiteljski poziv, jer nema plemenitijeg poziva nego što je učiteljski.“

Na kraju, o ovom zakonu, poštovani narodni poslanici, poštovana potpredsednice Narodne skupštine, nije lako biti učitelj, ja pod učiteljem podrazumevam do univerzitetskih profesora, jer naučiti dete broj, složiti slova u reč, čitati ih, pisati ih, brisati, razumeti, znati, samo je mali deo onoga što učitelj zaista jeste. Namerno ne kažem ono što učitelj radi, jer biti učitelj nije posao. Biti učitelj je voleti. Biti učitelj je osećati, biti učitelj je umeti, biti učitelj je jednostavno biti.

Da ne bismo ovaj drugi zakon zanemarili, kako reče gospodin Pastor, ja ću sad nešto reći i o Predlogu zakona o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticaja razvoja Sremskih Karlovaca.

Odmah da kažem da ga je uputila, kao što je i rečeno Skupština AP Vojvodine i njen predsednik gospodin Pastor na predlog Pokrajinske vlade, gospodina Mirovića na čemu im, zaista zahvaljujemo.

Mi ćemo ovim zakonom regulisati osnove za obnovu kulturno-istorijskog nasleđa i podsticaja razvoja Sremskih Karlovaca, jer je do donošenja prethodnog zakona prošlo 30 godina.

Pitaju građani i danas ispred Skupštine zašto ovaj zakon. Dozvolite da kažem zašto i da mu posvetimo zaista malo više vremena. Zato što su Sremski Karlovci jedinstveno kulturno nasleđe, jedno od jedinstvenih kulturnih nasleđa u čitavoj našoj državi, zato što je obaveza i dužnost svih generacija da pamte da je u Sremskim Karlovcima sklopljen 1699. godine Karlovački mir, mestu gde se krojila sudbina Evrope, a da ne kažem i uticaj na svetsku istoriju u to vreme.

Zato Sremski Karlovci, što je 1734. godine održana prva pozorišna predstava, zato što je 1743. godine u Sremskim Karlovcima osnovana prva slikarska, ili kako reče gospodin Mirović juče na Odboru, crtačka odnosno slikarska škola. Zato što je 1752. godine, u Sremskim Karlovcima otvorena prva i danas najstarija biblioteka u Srbiji, zato što je 1758. godine u Sremskim Karlovcima osnovana jedna od privih štamparija i bakrorezačkih radionica. Zato što je 1792. godine u Sremskim Karlovcima osnovana Prva srpska gimnazija o kojoj je govorio gospodin Balint danas. Zato što je 1848. godine, upravo u Sremskim Karlovcima proglašena Srpska Vojvodina. Zato što je 1901. godine doktor Laza Popović instalirao jedan od prvih rengena na Balkanu. Zato što su se 1920. godine, upravo u Sremskim Karlovcima ujedinile crkve i uspostavila Srpska patrijaršija. Zato što je upravo prošlo, dame i gospodo 18 vekova da se na obroncima Sremskih Karlovaca uzgaja vinova loza i prvo i najbolje vino na ovim našim prostorima i zato što su u Sremskim Karlovcima živeli i školovali se jedni od najvećih imena naše istorije ili prošlosti, kako hoćete, ja ću spomenuti ipak nekoliko od njih: Vuk Stefanović Karadžić, Branko Radičević, Sima Milutinović Sarajlija, Patrijarh Josif Frajarčić, Laza Terečki, Jovan Sterija Popović, Đorđe Natošević, vojvoda Stefan Šupljikac, akademik Dejan Medaković, Borislav Mihajlović Mihiz i mnogi drugi kojima smo ostali dužni da očuvamo i predamo u nasleđe mlađim generacijama naše zlatno nasleđe, Sremski Karlovci su zlatno nasleđe, i kako reče gospodin Pastor, ne samo Sremskim Karlovci, nego mnogi gradovi u Vojvodini i Srbiji u celini.

Ovo je primer kako ćemo raditi u budućnosti svako kulturno i istorijsko nasleđe u Vojvodini i Srbiji u celini. Poštujući našu istoriju, ali smo još više dužni, dame i gospodo, našoj budućnosti, za koju smo mi, dame i gospodo, odgovorni.

Danas ove generacije, bićemo dostojni naših predaka, a na ponos naših potomaka, baš zbog ovakvih stvari.

Sredstva će biti obezbeđena za realizaciju ovog zakona iz budžeta Republike Srbije, AP Vojvodine, lokalne samouprave i, naglašavam, sredstvima Evropske unije i drugih međunarodnih fondova, donacija i drugih sredstava.

Posebno je važno da znamo da država Srbija ulaže ogromne napore, kako reče i gospodin Mirović u uvodnom delu, u rekonstrukciju pruge i izgradnje Fruškogorskog koridora.

Sve je ovo važno za potpuni privredni, turistički i kulturni razvoj opštine Sremski Karlovci, Novog Sada i Vojvodine u celini. Verujte mi na reč, Vojvodine u celini, kada se ovo sve napravi.

Sve je to sastavni deo modernizacije Republike Srbije, koju sprovodi Vlada Republike Srbije, Narodna skupština Republike Srbije, najveći broj građana naše zemlje, a kako znate, motor ubrzane modernizacije Republike Srbije jeste naš predsednik Republike Aleksandar Vučić.

Pored ostalog, dozvolite da kažem, iako je gospodin Mirović rekao nekoliko reči, šta je do sada napravljeno. Izrađena je projektno-tehnička dokumentacija parternog uređenja Sremskih Karlovaca, izrada projekta tehničke dokumentacije za budući arhiv, kako reče gospodin Mirović, u objektu Svetosavkog doma, izrada idejnog projekta sanacije, konzervacije i adaptacije i rekonstrukcije objekta Osnovne škole „23. Oktobar“ u Sremskim Karlovcima, izrada dokumentacije za realizaciju obnove fasada, naglašavam, obnove fasada, u ulicama Mitropolita Stratimirovića, Patrijarha Rajačića, Trga Branka Radičevića, kao ste čuli, i katoličke crkve i ostalih naših kulturnih građevina.

Urađena je i sanacija i restauracija Patrijarškog dvora. Izrađena je tehnička dokumentacija za rekonstrukciju ulica Karlovačkih đaka, Karađorđeve i dela Preradovićeve ulice.

Predsednik pokrajinske Vlade, gospodin Igor Mirović, koji je danas ovde među nama, inicirao je sređivanje pristana u Sremskim Karlovcima do Petrovaradina. Sredstva su obezbeđena, kako smo i rekli, iz budžeta Republike Srbije, AP Vojvodine, lokalne samouprave, ali podvlačim još jednom, iz sredstava Evropske unije i drugih međunarodnih fondova.

Posebno je važno naglasiti da država Srbija ulaže ogromne napore na rekonstrukciju, kako rekoh, onih železnica.

Na kraju, poštovane dame i gospodo, nakon 30 godina, nažalost što ovo konstatujemo, vraćamo se, jer je toliko prošlo, na ideju akademika Dejana Medakovića, jednog od inicijatora tadašnjeg zakona 1992. godine, a u susret stogodišnjice obeležavanja njegovog rođenja. Upravo ovaj zakon treba sveobuhvatno u finansijskom, u tehničkom, ali i u organizacionom smislu da omogući stabilan institucionalan i finansijski okvir za održivi razvoj jedinstvenog kulturnog nasleđa Karlovaca.

Sve ovo je veoma važno za potpuni privredni, turistički i kulturni razvoj Sremskih Karlovaca.

Hvala predsedniku Skupštine AP Vojvodine, gospodinu Pastoru, hvala narodnim poslanicima Skupštine AP Vojvodine, hvala vladama, pokrajinskoj Vladi AP Vojvodine, na čelu sa gospodinom Mirovićem, Vladi Republike Srbije, na čelu sa Anom Brnabić, građanima Srbije, a hvala predsedniku Vučiću na modernizaciji naše otadžbine.

Ova obnova kulturno-istorijskog nasleđa u Sremskim Karlovcima, poštovane dame i gospodo, je za pamćenje, za pamćenje, za pamćenje. Živela Srbija.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, biće dovoljno vremena.

Uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, mi danas govorimo o sudovima i tužilaštvu. Ovih dana smo vrlo često imali tu temu na dnevnom redu i iskazali smo svoje stavove.

Dozvolite ipak da nekoliko rečenica kažem i da uporedim sudstvo do 2012. godine i sudstvo od 2012. do danas. U dve, tri rečenice da kažem - do 2012. godine ljuljalo se kao zgrada sklona padu, bili smo zadnji, poslednji u Evropi.

Od 2012. godine smo krenuli napred od ničega i doveli smo ga na zavidan nivo. Da li je on super? Pa, naravno da nije. Proteći će mnogo vode Dunavom dok sudstvo bude onakvo kako bi mi želeli iz prostog razloga što su bivše vlasti poterale, u navodnike ovo poterale, 837 sudija i 200 zamenika tužioca i obično dovodili ljude koji nisu kompetentni za obavljanje funkcije sudova.

Ja molim sudije da obrate pažnju na ovo što ću sad da kažem. Da li ima možda elemenata krivičnog dela za ovo što ću sada da kažem?

Ovih dana, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, iz dana u dan, iz časa u čas, deo opozicije, pod kontrolom Dragana Đilasa, i dalje medijski satanizuje predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, i ne samo njega i njegovu porodicu i državu Srbiju i većinu građana Republike Srbije i, gle čuda, antifašizam. Svojim izmišljotinama sa dna kace prevršili su svaku meru.

Poštovani tužioci, imali elemenata krivičnog dela kada se neko poziva na ubistvo? Naravno da ima, ali nema ako se radi o predsedniku Vučiću i njegovoj porodici, dr Orliću i drugim pripadnicima SNS.

Najveću zamerku, poštovani građani, obratite pažnju na ime predsednika Vučića je to što je Vlada Republike Srbije obeležila Dan pobede nad fašizmom. Zamislite, i dodelila orden Karađorđeve zvezde prvog stepena velikom nobelovcu Austrijancu, austrijskom književniku, a našem slavnom Peteru Handkeu samo zato što je veliki nobelovac Handke bio protiv ničim izazvanog bombardovanja naše zemlje i građana Republike Srbije. Da li možete to zamisliti, poštovani građani Republike Srbije, poštovani borci učesnici ratova od balkanskih do današnjih dana?

Jedna od njih koji prozivaju predsednika Republike, Vladu Republike Srbije, sve poslanike i SNS jeste i osnivač Fondacije za humanitarno pravo Nataša Kandić. Uvaženi građani Republike Srbije, Kandić je kazala, citiram: „Predsednik Srbije je dodelom ordena Karađorđeve zvezde austrijskom piscu Handkeu započeo rat protiv civilizovanog sveta, suseda i svakog od nas u Srbiji koji nosimo sramotu počinjenog genocida i masovnih zločina srpskih snaga u ratu 90-ih“, završen citat.

Da li možete, poštovani građani da razumete ovo? Da ona pobedu nad fašizmom i akademiju posvećenu antifašizmu proglašava za fašizam? To je to prekrajanje istorije o kojem predsednik Republike govori ovih dana, ne samo on, nego i časni i čestiti, jedan deo, naši istoričari.

Ovom sramnom izjavom Nataše Kandić ona je uvredila predsednika Republike Aleksandra Vučića, svetsku gromadu istine i pravde austrijskog, a našeg Petera Handkea, dobitnika Nobelove nagrade za književnost. Uvredila je Nobelov institut. Uvredila je srpski slobodoljubivi narod koji se odupreo bombardovanju otadžbine i uvredila je sve antifašiste.

Poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, ja neću da govorim o Nataši Kandić, njezinim lažima, njezinim podmetanjima. Ono što sam imao da kažem rekao sam u jednom naučnom radu, izmišljotinama itd. Jedan deo verovatno je pročitao u časopisu.

Međutim, ono što hoću da naglasim, a to je da se njoj pridružila niko drugi, već vidim da pogađate, nego prof. dr Dubravka Stojanović. Stojanović je povodom dodele nagrade Petru Handkeu kazala, citiram: „Dodelom ordena Handkeu je zgažena svaka ideja antifašizma“, zamislite, zamena teza, „Radio televizija Srbije i Srbija stali su uz zločince“, oni njega proglašavaju zločincem, a i nas, „time su zajedno saopštili da čvrsto stojimo uz zločince, a da sa tog puta ne skrenemo“, završen citat.

Uvaženi građani Republike Srbije, poštovani branioci otadžbine Republike Srbije, ovom izjavom prof. dr Dubravka Stojanović je duboko uvredila sve borce Prvog i Drugog svetskog rata, antifašiste, predsednika Aleksandra Vučića, velikog zagovornika antifašizma, sve borce u ratu 1991-1995. godine, sve građane Republike Srbije koji su bili protiv bombardovanja naše zemlje, posebno naše borce sa Košara.

To nije prvi put da Đilasova, Jeremićeva, dr Stojanović vređa sve antifašiste. Samo da vas podsetim, ona je 4. 7. 2015. godine u jednom listu pod kontrolom Dragana Đilasa izjavila, citiram: „Osveštavanje spomenika Gavrilu Principu je skandalozno, s obzirom na teroristički akt koji je počinio Gavrilo Princip“, završen citat. Da li možete verovati da ga proglašava teroristom? Znate li, poštovani građani, u čijim udžbenicima to stoji? Samo u udžbenicima Nemačke i Austrije. Ovo je zamena teza i prekrajanje istorije o kojoj je predsednik govorio na akademiji.

Profesor dr Dubravka Stojanović se protivi podizanju spomenika Gavrilu Principu i majoru Milanu Tepiću, pa kaže, citiram: „Slavili su samoubilačko ponašanje“, završen citat, objavio jedan ozbiljni list 29. 11. 2017. godine.

I to nije sve! Bajna profesorka je 17. 1. 2014. godine izjavila u jednom listu pod kontrolom Dragana Đilasa, citiram, objasnite pažnju poštovani građani: „Srbija je izgubila u Prvom svetskom ratu 700.000 stanovnika“, završen citat. Svi relevantni istorijski izvori govore da je poginulo najmanje 1,2 miliona i time se dr prof. Dubravka Stojanović uvrstila uz dr Tuđmana, Stjepana Razuma, dr Juričevića, Stjepana Mesića u red falsifikatora broja žrtava u Prvom i Drugom svetskom radu.

Kad sam kod broja žrtava, o Jasenovcu neću, jer sam to pisao u nekoliko časopisa i zbornika, ali dozvolite samo jednu rečenicu da kažem – da su Ustaše u Jasenovcu, verovali ili ne, skidali sve zlato sa Srba, antifašista Hrvata, Jevreja i Roma i odnosili i pretvarali u dijamante. Gle čuda, istorija čovečanstva ovo nije zabeležila.

Obratite pažnju, Ferdinand Jukić je hrvatski agent za nabavku oružja 1990. godine u vreme kada je bio embargo na izvoz oružja. Predsednik Tuđman ga je 1990. godine pozvao u kabinet i rekao: „Čuo sam da nabavljaš oružje, iako je embargo bio, a daj nešto i prodaj“, završen citat. A pita: „Što?“ Kaže: „Evo“ pokaže rukom „tri vreće dijamanata“. Jukić je svedočio, Hrvat, tada da je dijamante Tuđmanu dao Kuharić sa Kaptola. Znate li čiji su to dijamanti? Od srpskih zuba, nakita iz Jasenovca, koje su Ustaše ostavile na Kaptolu, jedan deo odnele. I Tuđiman je kupovao, prodavao dijamante preko Jukića, uzeo 40 do 60 miliona evra i ponovo klao Srbe 1990-1995. godine. Ovo su sve hrvatski izvori, a ne srpski.

Poštovane dame i gospodo, gospođo, neću reći koleginice, Stojanović, jer od danas me ne zovite, niko, profesorom, kolegom i gospodinom ako se ona naziva profesorom i gospodinom.

Poštovana profesorka je 24. marta 2017. godine zagovarala da se Srbija odrekne Republike Srpske i Kosova, pa je kazala: „Ne vidim da se iko odrekao Republike Srpske“, kritikuje.

To nije sve. Profesor dr Dubravka Stojanović je bila protiv davanja ulice ubici Ante Pavelića pa je kazala, citiram: „Davanjem ulice čoveku, Blagoju Jovoviću, znači da Beograd podržava uzimanje pravde u svoje ruke, a da slave krvnu osvetu ubice i nasilnike“, završen citat.

Dakle, proglasila je atentat na Antu Pavelića nasiljem i krvnom osvetom, a Blagoja Jovovića nazvala ubicom i nasilnikom. To je to prekrajanje istorije o kojem je i predsednik govorio na Akademiji. Da li, poštovani građani, možete to da zamislite? To nije sve.

Profesor doktor Dubravka Stojanović ovim izjavama širi obnovu proustaške ideje u Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori i u Srbiji. Zbog njenih stavova, oglasila se grupa od 26 akademika i profesora koji su sačinili protesno pismo u kojem se kaže, citiram: „Protestvujemo zbog izjave Dubravke Stojanović, uvredljivim na račun srpskog naroda, na račun struke, na račun zdravog razuma i osnovnog ljudskog morala“, završen citat. Među tim akademicima je dr Vasilije Krestić, dr Matija Bećković i da dalje ne nabrajam uvažene profesore i uvažene doktore. Hvala vam, gospodo profesori i gospodo akademici.

Za razliku od njih, hvala Vladi Republike Srbije i predsedniku Republike, gospodinu Vučiću, što je organizovala obeležje Dana pobede nad fašizmom. U Srbiji nikada neće proći fašizam. Hvala predsedniku Aleksandru Vučiću za uručenje ordena Karađorđeve zvezde prvog stepena nobelovcu, Peteru Handkeu, osvedočenom prijatelju srpskog naroda i građana Republike Srbije, što se suprotstavio bombardovanju naše zemlje kada je bilo zgažena i pravda i pravo.

Nije to sve. Nećete verovati ko se njoj još pridružio, niko drugi nego Filip David, gle čuda, predložen za akademika. Filip David je 7. marta 2018. godine izjavio, citiram: „Politika Aleksandra Vučića je šizofrena“, završen citat.

Taj isti Filip David je 6, juna 2019. godine u mediju, listu pod kontrolom Dragana Đilasa izjavio, citiram: „Kosovo nije Srbija, niti će to biti“, završen citat. Da li će to da postane srpski akademik?

Dalje, izvređao je dobitnika Nobelove nagrade, dokazanog prijatelja prava i pravde, Petera Handkea zbog toga što je u toku agresije NATO alijanse bio na strani Srbije, bio na pravoj strani, bio na strani prava i pravde kada je pravo i pravda zgažena. To nije sve. Filip David je 6. juna 2019. godine sada kazao, citiram: „Handkeov moralni lik je nula“, završen citat. Zato što se Handke suprotstavio NATO bombardovanju.

To nije sve. Rekao je da je on jedini nobelovac koji se suprotstavio i naravno da je lagao. Suprotstavili su se još više akademika. Zbog vremena navešću samo četiri, a to je Žoze Saramago, Portugalac. Da li je tako uvaženi akademici? Jedan Rus, Aleksandar Solženjicin. Da li je tako gospodine David? Jedan Italijan, Dario Fo. Da li je tako, gospodine David? Jedan Englez, da ne kažem moj drugar iz Haga, Harold Pinter. Da li je tako gospodine David?

Gospodo, kod nas u SNS nema mržnje. Na vašu mržnju i na vašu nasrtljivost mi nećemo odgovarati mržnjom i nasiljem, kao što ste zapretili dr Orliću samo zbog izgovorene reči, jer znamo da uz pomoć nasilja ne možete uspostaviti istinu, niti uništiti mržnju i nasilje koje sejete ovih dana širom Republike Srbije i širom regiona. To može samo ljubav i vaspitanje kojima uzvraćamo vama i svim vašima.

Na kraju, ovo danas govorim u vreme velike obnove ustaških ideja i prekrajanja istorije u regionu i Evropi. Zašto su napali predsednika Vučića? Što je organizovao Dan pobede nad fašizmom. Hvala, u ime svih građana Republike Srbije antifašista, zato što se zalaže za mir u regionu i mir u svetu, jer oni samo u ratnim i mutnim vremenima pune svoje džepove, a nije ih briga za otadžbinu. Zato što modernizuje Republiku Srbiju, a ostavili su je na ivici bankrota, zato što vodi politiku zdravlja, ne samo svih građana Srbije, nego i regiona i šire.

Zapamtite dobro, vi gospodo pojedini novinari koji me svakodnevno blatite, nikada vam neću oprostiti za laži. Danas ću ponoviti ono što sam ponovio u ovom visokom domu u prošlom sazivu. Zadnjih 20 godina 21. veka proteklo vreme će se meriti po Aleksandru Vučiću, a vi ste izmislili vreme od časovnika. Sram da vas bude. Videli ste u „Izvorniku“ šta sam rekao i ponavljam sada – vreme pre dolaska njega na vlast i SNS i vreme posle dolaska. Vreme kako je bilo pre ja sam govorio često u ovom domu, a vreme njegovim dolaskom, vreme je modernizacije i uspeha Srbije. I to sada piše jedan evropski časopis.

Šta sada kažete vi koji ste me prozivali? Vašim lažima mi ćemo odgovarati istinom, za brigu svih građana Republike Srbije, za brigu i vas, nesretnici jedni. I dok Aleksandar Vučić širom sveta nosi slavu Republike Srbije, vi ga blatite, punite svoje džepove. Od Srbije, preko Hrvatske, Mađarske do Mauricijusa, Holandije i ko zna gde, na 53 računa, gospodine Đilas, a za Evropu Đilaš, i 17 zemalja i bog zna koji još.

Zagovarate ulične proteste. Jednom ste to napravili i nikada više. Znate zašto? Građani Republike Srbije sve znaju. Nikada ih više prevariti nećete, bez obzira na milione koje upotrebljavate. U to ime, živela Srbija, živeo Aleksandar Vučić!

Poštovani predsedniče Narodne skupštine gospodine Dačiću, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo sporazume između Vlade Republike Srbije i Argentine i drugih država.

Pošto su moje kolege dosta toga rekle, dozvolite samo dve rečenice da kažem, da svaki ugovor ili sporazum između Vlade Republike Srbije ili bilo koje druge zemlje otvara vrata Republici Srbiji u saradnji sa svakom pojedinačno i Srbija to koristi, pogotovo dolaskom na vlast SNS i Aleksandra Vučića. Tako jačamo naš međunarodni ugled, Srbija tako jača širom sveta. Međutim, taj međunarodni ugled odraz je i unutrašnje politike, unutrašnje stabilnosti naše zemlje, a to i svake druge se manifestuje na međunarodnom planu. Ja o tome neću unutrašnjem delu govoriti, zato što u unutrašnjoj politici to svakodnevno govorim ovde svim narodnim poslanicima.

Taj međunarodni ugled Srbije jača iz dana u dan zahvaljujući doslednosti naše politike, a to je politika mira, broj jedan, broj dva, politika mešanja u unutrašnje probleme pojedinih zemalja. Da li to pojedine zemlje poštuju i u odnosu na nas, to je veliko pitanje. Dabome da ne poštuju. Dozvolite da kažem da u tom smislu nama susedna, nekada zajednička država Jugoslavija, a danas susedna Hrvatska nije poštovala to. Kod priznavanja Hrvatska se prilikom priznavanja Kosova i Metohije mešala u unutrašnje stvari naše zemlje. Molim vas, da li smo mi tada reagovali? Da je predsednik države tada bivše vlasti samo jednu rečenicu izgovorio, nikada Hrvatska ne bi priznala Kosovo i Metohiju. Znate koja je to rečenica? Ja ću da je kažem. Da je rekao – ukoliko, gospodo, priznate Kosovo i Metohiju, a to je narušavanje integriteta i suvereniteta naše zemlje, priznaćemo Republiku Srpsku Krajinu. Znate kada bi Hrvati priznali Kosovo? Nikada. E, tu je odgovornost bivše vlasti, bivšeg predsednika u tom smislu.

Dozvolite dalje, poštujemo teritorijalni integritet i suverenitet zemalja, tražeći i od drugih zemalja da poštuju naš teritorijalni integritet i suverenitet. Mi nikada nismo napadali drugog, uvek smo se branili.

Kada je Hrvatska u pitanju, ja ću posebno o tome da malo kažem, izvinite, ali pošto smo ovih dana imali i tu temu Jasenovca i ništa neću da iz glave kažem. Ja se bavim istraživanjem, kako znate, i što bi rekao bivši predsednik Hrvatske Tuđman, daću potku, daću izvore za to. Dakle, politiku solidarnosti provodim, a ne solidarnosti samo nas sa susedima, već solidarnosti sa čitavim svetom. Srbija je to uvek radila. Da li su drugi prema nama to činili? To je sada drugo pitanje, to je sve za analizu.

Kada je u pitanju Hrvatska i Jasenovac, dozvolite ipak da nekoliko rečenica kažem. Istražujući kao istoričar, a voleo bih da me neko od hrvatskih istoričara demantuje, a i naši, koji, vidim, zaista istorijske izvore ne koriste.

Tvorac nezavisne suverene države Hrvatske od 1991. do 1995. godine je Franjo Tuđman. E, to mi ne možemo shvatiti, ukoliko biografiju Tuđmanovu ne znamo. Ko je Franjo Tuđman? Pa on je i u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj bio bojovnik. Ja neću da govorim, da ne citiram sada sve moguće izvore, kada se on zaklinjao da će stvoriti nezavisnu hrvatsku državu bez Srba. E, to je suština genocida. I vi koji ste išli u Hag trebali ste konsultovati nekoga ko ima te podatke pre izbijanja rata u Hrvatskoj. Na stotine skupova je pretnji bilo.

Dozvolite da ja ipak uporedim, da ne bih pričao napamet, nekoliko stvari. Ja ću sada da kažem, poštovani građani Republike Srbije i narodni poslanici, poštovani istoričari, da uporedim NDH sa suverenom, kako bi Hrvati rekli, Nezavisnom Državom Hrvatskom.

Prvo, pitam vas – da li je tačno da je Pavelićeva ustaška NDH, a i Tuđmanova suverena, kako on kaže, demokratska Hrvatska od 1991. do 1995. godine izbacila iz Ustava srpski narod? Da li je to radila Pavelićeva? Jeste. Da li je to radila Tuđmanova? Jeste. Ja sam bio taj u Hrvatskom saboru, drago mi je što kolege iz Hrvatske to sada gledaju, jedan deo, koji je prvi postavio to pitanje na Drugoj sednici radnoj Hrvatskog sabora. Znate li kada sam dobio odgovor? Pa nisam ga dobio, naravno da nisam.

Drugo, i Pavelićeva ustaška NDH od 1941. do 1945. godine i Tuđmanova savremena, suverena, kako on kaže, i demokratska Hrvatska od 1991. do 1995. godine izbacile su iz upotrebe srpski jezik i srpsko pismo – ćirilicu. Je li tako, gospodo hrvatski zastupnici u Hrvatskom saboru, koji ovih dana stalno pljujete, pogotovo general, kako oni kažu, bojnik Prkačin, Srpsku pravoslavnu crkvu, nazivajući je agresorskom itd?

Treće, da li je tačno da je i Pavelićeva ustaška NDH iz 1941. do 1945. godine, kao i Tuđmanova, samostalna, suverena, kako on kaže, demokratska Hrvatska od 1991. do 1995. godine upotrebljavala istu monetu – kunu? Da li je tačno ili ne? Dabome da je tačno.

Četvrto, i Pavelićeva ustaška NDH od 1941. do 1945. godine i Tuđmanova samostalna, suverena, demokratska Hrvatska od 1991. do 1995. godine progonile su srpske intelektualce. Da vam ne nabrajam sad, stotine intelektualaca, posebno od 1941. do 1945. i od 1991. do 1995. godine. Moja malenkost jedna je od tih, a to znaju kolege na fakultetu na kojem sam u trećinskom odnosu bio i dva sata puštanja ustaških pesama. Izdržao sam to predavanje. Rata nigde nije bilo tada.

Dakle, idemo dalje. I Pavelićeva ustaška NDH iz 1941. i 1945. godine i Tuđmanova samostalna, kako bi on rekao, su otpuštale Srbe sa posla. Nemam vremena da vam dajem iz svake radne organizacije popis Srba koji su otpuštani pre sukoba, 1988, 1989. i 1990. godine. Moja malenkost je postavila u Hrvatskom saboru direktna pitanja. Dokumentacija postoji u zapisnicima danas, neke, vidim, ima i na internetu.

Idemo dalje. Šesto, i Pavelićeva ustaška NDH od 1941. do 1945. godine i Tuđmanova samostalna, suverena, demokratska od 1991. do 1995. godine upotrebljavale su iste i slične ustaške velikohrvatske simbole. E, da stanemo sad ovde. Gde je greška jednog dela Srba, a gde je greška Hrvata kada su simboli? I da pitanje šahovnice skinemo sa dnevnog reda danas. Kako? Sama šahovnica bez ideoloških oznaka nije ustaška. Ona se upotrebljavala hiljadu godina ranije, da ne nabrajam kulturnoistorijske spomenike, bez obzira je li crveno polje prvo ili belo. Negde je jedno, negde drugo. Šta je ustaška? Kada su ustaše došle, stavile su jednu kocku poviše šahovnice i kada su komunisti došli na vlast, skinuli su tu jednu kocku gore poviše šahovnice i stavili petokraku zvezdu. A znate li kako percipiraju Hrvati nas kao četnike? Kada vide ovog dvoglavog orla, vidite ga gore u grbu, čim ga vide, kaže – četnički, a on hiljadu godinu stariji nego što su četnici upotrebljavali, pored ostaloga, dve one kosti, lobanju itd. Nemojmo to raditi jedni drugima. Indoktriniramo narod. To Hrvati zloupotrebljavaju u jednom delu. Ne kažem da nema i kod Srba da zloupotrebljavaju i taj drugi deo.

Dakle, kada su simboli u pitanju, Tuđman je stavio gori nego ustaški. E, sad je vreme da to objasnim. To je ako gledate hrvatski grb, prvi u nizu u kruni jeste polumesec sa šestokrakom zvezdom. Dozvolite, predsedniče, da kažem četiri rečenice vezano za to. Kada su stvarali hrvatski grb, u kabinet mu je došao predsednik sindikata tada i pitao – ima li ijedan simbol koji obuhvata BiH i Sloveniju? Kaže – nema, nazad, vratite se i taj simbol stavite. Znate li koji je to simbol? Polumesec sa šestokrakom zvezdom. To je simbol velikohrvatstva, Riterove velike Ilirije. On je rekao: „Ilirija jednako totius Croatius (čitava Hrvatska)“ i omeđio je – Slovenija, Hrvatska današnja, Srbija, Bugarska, Grčka, a centar je Banjaluka. E, zato su kidisali na Banjaluku. Jer je polumesec sa šestokrakom zvezdom jedan od grbova srednjovekovne Bosne. E, to je ta velikohrvatska ideja, ne ustaška, nego još gora nego što je ustaška.

Idemo dalje, nemam vremena, o tome sam ja pisao u nekoliko radova kolege iz Hrvatske to vrlo dobro znaju.

Idemo dalje, i Pavelićeva ustaška NDH 1941. do 1945. i Tuđmanova, samostalna, kako on kaže, suverena i demokratska Hrvatska 1991. do 1995. katoličili su Srbe, Pavelićeva najmanje 350.000, a Tuđman 30.000. Izvor, Stipe Šuvar, Hrvatski karusel da ne navodim stranicu, od toga je danas hiljada srpske dece, samo dok je Šuvar ovu knjigu napisao i danas se to radi. A šta priča Stipe Mesić prekjuče, on će posebno sada doći na dnevnih red, da ga pitam da li je tačno da je to radio ovo što budem sada izgovarao.

Idemo dalje, pod rednim broj osam. Pavelićeva ustaška NDH 1941. do 1945. i Tuđmanova samostalna, suverena demokratska 1991. do 1995. godine, osnivale su logore za Srbe. Nemam vremena da vam nabrajam logore u toku sada 1991-1995 godine, jedan od njih jeste Maksimir i to kolege iz Hrvatske znaju. Ovo su sve istorijski izvori da ih sada ne navodim, ja ih imam, obrađene su u zadnjem „Napretku“ ovog našeg časopisa i u mnogim radovima ranije koje sam ja i kolega Martinović pisali kada smo o Jasenovcu pisali.

Idemo dalje, i Pavelićeva ustaška NDH 1941. do 1945. godina i ove Franje Tuđmana 1991. do 1995. godina, koju je stvorio, otuđivale su srpsku imovinu otuđivali, zemlju, kuće, stanove palili, uništavali. Jeli tačno poštovani građani Republike Srbije i Republike Hrvatske? Dabome da je tačno.

Idemo dalje, i Pavelićeva ustaška NDH 1941. do 1945. i Tuđman je samostalna, suverena demokratska, kako on kaže 1991. do 1995. spaljivali su srpske kuće i srpske crkve. Pa, znate koliko su crkava, da brojke ne govorim, samo u zapadnoj Slavoniji, da ne kažem u čitavoj Hrvatskoj, a manastira da ih i ne govorim. Jedanaesto i Pavelićeva ustaška NDH od 1941. do 1945. i Tuđmanova samostalna, suverena demokratska Hrvatska 1991. do 1995. osnovali su Hrvatsku pravoslavnu crkvu. Da li je tačno narodni poslanici? Hrvatska pravoslavna crkva danas postoji. Nažalost, i Milo Đukanović to radi. E, vidite.

Idemo dalje, i Pavelićeva ustaška NDH 1941. do 1945. i Tuđmanova samostalna, suverena demokratska 1991. do 1995. godine, sprovodili su državni teror nad Srbima. Državni teror, u hrvatskom saboru, ja sam bio zastupnik ispred Saveza socijalista Hrvatske, tri čini mi se poslanika i Gordana Ajduković, koja je ovde bila, koja je nastradala kako znate u Osjeku itd. Išikaniran u tom saboru i gde Gorici kažem, evo što mi čine. Kaže - Atlagiću za ruku me uhvati i morao sam pobeći i telegraf slao naveče da nema razlike između Pavelićeve i te. Imaju oni taj telegram tamo. Govorimo na osnovu istorijskih činjenica, gospodo istoričari koji se bavite sad Hrvatskom državom.

Idemo dalje, i Pavelićeva, trinaesta ustaška NDH od 1941. do 1945. i Tuđmanova samostalna, suverena demokratska 1991. do 1995. godine, nagrađivali su ustaše, obratite pažnju uvaženi narodni poslanici, ustaški dužnosnik, Pavelićeva NDH u Dubrovniku, Ivo Rojnica, nosio je ogrlicu od srpskih nokata 1941. godine. Znate šta je rado devedesetih godina? Tuđman ga postavio za dužnost kao Argentinu. Da li je tačno gospodo Hrvati? Kako su se osećali Srbi tada? To je posebna priča i šta je rađeno Srbima.

Dakle, idemo na redni broj četrnaest i Pavelićeva ustaška NDH od 1941. do 1945. i Tuđmanova samostalna, kako on kaže, suverena i demokratska, koliko je demokratska neka to sami Hrvati procene, od 1991. do 1995. godine, upotrebljavali su ustaški pozdrav za dom spremni. El tačno? Pa, to čitav svet vidi. Dabome da je tačno.

Petnaesto i poglavnika ustaške NDH Antu Pavelića, posebno ovo podvlačim, primio je papa Pije XII, 12. maja 1941. godine. Znate zbog čega, poštovani narodi poslanici? Zbog klerikalno katoličke smernice o NDH, ali je primio vrhovnika HDZ samostalne suverene demokratske Hrvatske 25. maja 1992. godine, papa Josip Pavle II zbog klerikalno katoličkih smernica, a pape Pavle II bio je fašista. Da li je bio hemičar u jednom logoru proizvodio jedan od gasova, za uništavanje u Aušvicu logoraša i u Jasenovcu. E, tu smo gospodo. El tako, gospodine Stipe Mesiću koji vrlo dobro to znaš.

E, sad dozvolite, doktor Tuđman je prvi falsifikator logora Jasenovac. Moja malenkost je to dokazivala 80-ih godina ranije, 19 veka u Hrvatskom „Vjesniku“. „Vjesnik“ se zvao tada i zbog toga sam zaista priznajem, bio pozvan od izvršno sekretara CK Hrvatske, gospodina Celestina Sardalića da čestitam. Morao sam šest pisama uredništvu napisati. Dakle, prvi sam dokazao da je 1963. godine falsifikate završio. On je tvorac svih, a ne sad ovo što Stjepan Razum i ovi minimiziraju, uzeli su njegovu doktrinu.

Dozvolite nekoliko rečenica da o tome kažem. Doktor Tuđman je jedino nadmašio Antu Pavelića u tome što je stvorio nezavisnu i suverenu Hrvatsku državu bez Srba. Tuđman je stvorio bez Srba. Kod Pavelića su ostali, jedan sam ja od tih, ostataka zaklanog srpskog naroda, oni koji danas žive u Hrvatskoj. I, tu nema dileme. Doktor Tuđman je izvršio masovno etničko čišćenje Srba tako što ih je više od 560, nemojte baratati sa cifrom, molim vas, Oluja je samo 250, 560 hiljada je proterano iz Hrvatske. Ostalo je samo 130 hiljada Šuvarovih, da stranicu ne navodim. I, mi ponekad grešimo. Time je Tuđman realizovao ono što nije mogao realizovati Franjo Josif, Benito Musolini, Adolf Hitler i doktor Ante Pavelić i Josip Broz Tito. El tako, gospodino, narodni poslanici, hrvatski zastupnici koji sada ovo posmatrate iz Hrvatskog sabora.

Idemo dalje. Da je doktor Tuđman želeo rat i da je stvorio Republiku Srpsku Krajinu, Tuđman, sada ću vam dokazati u dve, tri rečenice. Dozvolite, ovaj citat. Tuđman je na Jelačićevom trgu u Zagrebu 24. maja 1995. godine okupljenim građanima priznao, citiram hrvatski izvor – rata ne bi bilo da ga Hrvatska nije trebala, ali mi smo procenili da samo ratom možemo izboriti samostalnost Hrvatske. Zbog toga smo, navodi Tuđman, vodili političke pregovore, a iza tih razgovora formirali smo svoje oružane postrojbe. Da nismo to uradili, ne bismo došli do cilja, znači, nastavlja Tuđman, rat je bilo moguće izbeći samo da smo odustali od našeg cilja, to jest od samostalne Hrvatske. Završen citat, Hrvatski Vjesnik, 1995. godine.

Gospodo Hrvati, da li je ovo tačno ili ne i gospodo uvaženi narodni poslanici ovde u srpskom saboru? Naravno da je Tuđman i potpuno bio svestan toga. E, sad kada smo kod njega, dozvolite ipak da kažem, pošto je on stvorio svoj san, zločinačkom akcijom Oluja iz 1995. godine, kada je izvršeno najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata na tlu Evrope. I to je naš predsednik rekao i oni ga napadaju zbog toga. Pa, to svako zna, to znaju gospoda Hrvati, to zna čitav svet. Doktor Tuđman je u vlaku, kako kaže slobode, na relaciji Zagreb-Knin-Split 26. kolovoza, kako kaže, 1996. godine poručio gradu i svetu, kako kaže, citiram – nema više onih Srba koji bi budućnost Hrvatske ugrožavali u hrvatskom nacionalnom telu, to se ne može izraziti nikakvim novcem, nego li upravo time da je ovim korakom olujom, budućnost Hrvatskog naroda zagarantovana. Završen citat, doktor Stipe Šuvar, Hrvatski karusel, 2003. godine, strana 358, da sad ne citiram druge. Nisam ja ovo izmislio ovo su hrvatski izvor, ne srpski nego hrvatski.

Kad smo već kod tog dela dozvolite ipak da kažem da nije samo Tuđman jedini državnik koji je stvarao nezavisnu državu Hrvatsku, Stipe Mesić, ovo što sam prekjuče sa Borisavom Jovićem se ovde sastajao. Vi, koji pamtite i koji znate on je veliki lažov. To se kaže varalica, odnosno luftiguz. Luftiguz znači varalica u prevodu pogledajte u rečniku, a da je Stipe Mesić zaista takav bio, on je osuđen još 1971. godine na kaznu zatvora pored ostalog i služio je u Leskovcu, neka kaže kako se proveo. Zašto je nosio bradu tada? Ja neću o tome da govorim, neka on o tome kaže.

Kad sam već kod njega, Marijan je juče govorio o njegovom rođaku, Marku Mesiću, koji je bio njegov rođak. Vodio je jula 1941. godine 4.000 ustaša. Ustaša na Staljingrad, kao pomoć Nemačkoj u okviru nemačkih informacija protiv Sovjetskog Saveza.

Deo tih Mesićevih ustaša, dakle deo, je pogubljen na ratištu tamo, a veoma mali broj, mali je zarobljen, pa od njih Tito 1944. godine, niko drugi nego Tito 1944. godine je formirao Mesićev partizanski odred. Znate gde su oni završili? Oni su skoro svi izginuli kod Čačka i kod Užica, ali ostao je Marko Mesić u borbama protiv Nemaca i Mesićev rođak je živ, posle rata je živeo dugo, i što je interesantno učlanio se 1945. u KPJ, da li to radi Stipe Mesić danas? Pa, on je vođa antifašizma danas, a sada ćete čuti kako se za ustašluk zalagao. Dakle, sve izvori, ne pričam na pamet.

Po završetku rata, pucao je njegov rođak iz puške u čelo ikone Isusa Hrista u crkvi Svetog Andreje Prvozvanog na Dedinju, izbio je ikoni jedno oko i danas i čelo i oko nema ta ikona kasnije se učlanio u savez komunista. E, Mesić je jedan od glavnih Stipe razbijača SFRJ.

Poštovane dame i gospodo, poštovani građani, Jugoslavija se nije raspala ona je razbijena. Malo ima vremena, ja neću o tome govoriti, ali nadam se u jednom broju časopisa koji se sprema, ja mislim za tri, četiri meseca ćete videti ko je razbijač bio te Jugoslavije. Da nema Milošević ama baš nikakve veze sa tim.

Idemo dalje, Mesić je na sednici Sabora Republike Hrvatske 5. decembra 1991. godine rekao zastupnicima hrvatskog Sabora, ovo je pravi izvorni, citiram – hvala vam što ste me izabrali u predsedništvo SFRJ tačka, ja sam svoj zadatak ispunio tačka Jugoslavije više nema tačka. Da li je tačno gospodine Mesiću da ste to rekli u hrvatskom Saboru? Šta pričate prekjuče gospodine Mesiću ovde na sastanku sa Borislavom Jovićem i Turpovskim. Perete biografiju. Vi ste jedna varalica, vi ste luftiguz jedan, to ne možete raditi istoričare, bez obzira na naciju i veru.

Svoj stav prema Srbima Mesić je izrekao na predizbornom skupu 2. marta 1999. godine u Gospiću. Obratite pažnju uvaženi građani Republike Hrvatske i uvaženi građani Republike Srbije. Pred 1.000 Hrvata, koji su bili pod kišobranom, pošto je padala kiša strašna, Mesić je Srbima o Hrvatskoj tada poručio, citiram – kada mi Hrvati stvorimo državu, svi Srbi u Hrvatskoj staće pod jedan kišobran, završen citat.

Jel to Budak govorio 1941. godine, pre rata?

Genocid znači namera, ovo je ta namera 90-ih godina, a ima ovakvih stotine citata pre rata. Ali, ako nema ove namere, a ima samoubistva onda je homocid, to nije genocid, nego homocid – klanje. To naučnici dobro znaju, ne znaju doduše mnogi, vrlo malo ih zna te definicije i sa tim pitanjima se malo bavim.

Ja neću govoriti o njegovom koncentracionom logoru šta je on govorio, Stipe Mesić, to je ispod svakog nivoa.

Dakle, poštovani narodni poslanici, ja sam samo pokušao da vidimo šta je Hrvatska radila. Ja ću vam sad citirati jedno pismo izvorno da vidite ko je kriv za bombardovanje SRJ i za stvaranje nezavisne države Kosovo.

Dozvolite da kažem da ovo pismo je svedočio po njemu Vilijam Vimer, autor je tog pisma, tadašnji potpredsednik parlamentarne skupštine OEBS-a, vi koji idete u skupštinu OEBS-a, upućen 2. maja, obratite pažnju, 2000. godine, Nemačkom kancelaru Gerhardu Šrederu, ja ću ga izvorno pročitati i završiti sa tim da vas ne umaram više i sve će vam biti jasno. Ja izvornik neću tumačiti, tumačite vi uvaženi građani i Hrvatske i Srbije i BiH. Evo, tog pisma.

Obratite malo pažnju, uzeću vam pet minuta vremena i završiću, jer vam dosađujem više. Berlin, 2. maja, za vreme bombardovanja 2000. godine, veoma cenjeni gospodine kancelaru. Krajem protekle nedelje bio sam u prilici da u slovačkom glavnom gradu Bratislavi prisustvujem konferenciji koju su zajednički organizovali američko ministarstvo inostranih dela i američki spoljno-političkih institut republikanske stranke.

Glavne teme skupa bile su Balkan i proširenje NATO. Konferenciji su prisustvovali veoma visoki politički predstavnici, na šta ukazuje prisustvo velikog broja predsednika Vlada, kao i ministara inostranih poslova i ministara odbrane iz tog regiona. Među brojnim važnim tačkama, o kojima se osim Srbije, da napomenem, da znate, među važnim tačkama, od tema zaslužuju da ih se naročito istakne.

Prvo, organizatori konferencije su zahtevali da se u krugu savezničkih država, što je moguće brže izvrši međunarodno priznanje nezavisne države Kosovo. Šta sada kažete?

Drugo, organizatori su izjavili, dakle, predsednici Vlada, ministri inostranih poslova, da se SRJ nalazi van svakog pravnog poretka, a pre svega izvan završnog dokumenta, iz Helsinkija. Da pojasnim, to je onaj dokument, iz 1975. godine, u kojem implicitno stoji da pokrajine ne mogu izvršiti secesiju i to za nas ne vredi, za svakog drugog vredi, kako vidite u ovom pismu.

Treće, evropski pravni poredak, obratite pažnju, predstavlja smetnju za sprovođenje plana NATO, i u tom smislu, znatno je pogodniji američki pravni poredak, za primenu u Evropi. Nema povelje UN, zgaženo je međunarodno pravo. To je Hitler radio i raspala se liga naroda. Da li će se UN raspasti, ostaje da se vidi. Ja se nadam da će da oživljavaju i da dobijaju sve više međunarodni ugled.

Četvrto, e ovo je posebno, rat protiv SRJ, vođen je, ono što često puta dr. Martinoviću, diskutujemo i jedan od elemenata evo ga ovde, rat je protiv SRJ vođen da bi se ispravila pogrešna odluka generala Ajzenhauera iz doba Drugog svetskog rata. Nastavlja dalje, zbog toga, iz strateških razloga, tamo se moraju stacionirati američki vojnici, te da se tako nadoknadi ono što je propušteno godine 1945. Jel vam jasno sada?

Dabome da je jasno svima.

Peto, evropski savez je učestvovao u ratu protiv Jugoslavije, da bi de fakto prevazišli prepreku i dilemu koja je nastala posle usvajanja koncepta nove strategije, tzv. NATO pakta.

U aprilu 1999. godine, to je taj novi koncept, odnosno nastojanje Evropljana da se prethodno dobije mandat UN ili Kepsa. Vidite šta se radi.

Šesto – ne umanjujući važnost naknadne legalističke, pravnici znaju šta to znači, interpretacije Evropljana da je kod širenja zadataka NATO preko granica zakonski dogovorenog područja, a to znate koje je, u ratu protiv Jugoslavije bila reč samo o izuzetku ipak je jasno, priznaje da je u pitanju presedan na koji se u svako doba svako može pozvati i tako će mnogi ubuduće i da postupaju. Nema prava. Sila je iznad prava. Kao što je bilo i kod lige naroda.

Sedmo – valjalo bi da se prilikom sadašnjeg širenja NATO ponovo uspostavi teritorijalna situacija na prostoru između Baltičkog mora i Anadolije, obratite pažnju, kako je postojala za vreme rimskog carstva i to u doba kada je ono bilo na vrhuncu moći i zauzimalo najveće teritorijalno prostranstvo.

Ja nemam vremena da istoriju tumačim. To studentima tumačimo tu istoriju koja je bila koncepcija.

Osmo – zbog toga Poljska mora da bude okružena sa severa i sa juga demokratskim državama kao susedima, a Rumunija i Bugarska da obezbedi kopnenu vezu sa Turskom. Srbija, u zagradi stoji, verovatno zbog obezbeđivanja nesmetanog vojnog prisustva SAD zatvorena zagrada, trajno mora da bude isključena iz evropskog razvoja.

Deveto – severno od Poljske treba da se ostvari potpuna kontrola nad prilazima Sanpeterburga Baltičkom moru.

Deseto – u svakom procesu prava naroda na samoopredeljenje treba dati, gospoda pravnici to dobro znaju, prednost nad svim drugim odredbama ili pravima međunarodnog prava, a ja dodajem osim Srbima. Eto, Srbi nemaju pravo. Oni su zabranili samo Srbima to.

I jedanaesto zadnje – obratite molim vas poštovani građani ovo je jako bitno – tvrdnja da je NATO prilikom napada na Saveznu Republiku Jugoslaviju prekršio sva međunarodna pravila, a naročito sve odgovarajuće odredbe međunarodnog prava nije osporavana na ovoj konferenciji. Zamislite. Svesno sila nad pravom. S prijateljskim pozdravom Vili Vimer, da ne kažem izvorni koji, dosta je za mene, ima ih više, itd.

Poštovani građani Republike Srbije i na Jugoslovenskim prostorima, Srbija danas vodi politiku mira, politiku bezbednosti svih građana Republike Srbije ali ne samo i tu nego i svih građana u ovom delu, pa ako hoćete i šire, poštuje suverenitet i integritet svih država, a brinuće se u budućnosti o svakom Srbinu ma gde on bio, kao što to radi Nemačka, kao što to radi Rusija, kao što to radi Amerika ili bilo koja druga zemlja.

Naš predsednik Vučić je jako tolerantan čovek, jako pametan čovek i često prelazi preko uvreda koje nam se svakodnevno upućuju iz regiona. Ne mogu oni uvrediti nas, ti koji vređaju mogu samo sebe uvrediti. I svojim komšijama Hrvatima poručujemo, poručujem ja lično – svaka država, oni to znaju istoričari, koja nastaje na kostima drugog naroda nikada u istoriji nije bila dugog veka. A što ja želeo Hrvatskoj to želeo i sebi. Moraju se gospoda Hrvati suočiti sa svojom istorijom. Imali su priliku 90-te godine, a ne izbaciti iz Ustava srpski narod, da Stipe Mesić prekjuče kaže novinaru – možda smo i trebali. Pa jeste sada kaže kada je etnički očistio ono što nije Pavelić. Možda smo trebali, sada neka ih stavi, sveli ih sa 17% na 4,5%.

Dakle, politiku mira i saradnje, ali istoriju i sećanje nema te sile koja će nam zabraniti, zajedno sa hrvatskim istoričarima. Ništa nije sporno. Dokument je na stolu, istoričari i drugi naučnici drugih grupa, a ne zloupotrebljavati.

Ja moram da kažem da zloupotrebljavaju i naši neki istoričari ovde. Zamislite profesor doktora u institutu radi, prekjuče, za akademiju koju smo pripremili za Dan pobede, kaže – ja nisam gledao, ali osuđuje predsednika države. Gospodine Koljanin ja te prozivam imenom. Da li tako čitaš istorijske izvore? Da li tako pišete knjige koje imate korektnih knjiga? Zašto to radite?

To metodologija ne dozvoljava. To rade naši novinari, jedan deo novinara, tzv. novinara, pa nam iskrivljuju svaku rečenicu u ovom visokom Domu, lažu. Obmana „N1“, „Utisak nedelje“ i onaj drugi utisak. Tvorac laži, koje sam tobože ja izgovorio u ovom Domu, znate ko je bio prvi? Jedan bivši koministar iz bivše vlasti, Prelević onaj. Nakon 15 dana šta veli - ne napadate Atlagića. Izgovorio uopšte nisam ono što oni govore. Toliko morala imaju, ovde u stenografskim beleškama i onda se to vrti na njihovim medijima, izmišljaju i tako dalje. To Gebels nije radio.

Videli ste sinoć jednog njihovog predstavnika. Njih programi ove države ne interesuju. Neka dođu na vlast kao 05. oktobra silom. Nije ovo vreme Srbije 2000. godine, ovo je 2021. godina. Nema dolaska na vlast pred građanima Republike Srbije bez izbora. Ništa nije u redu ako oni nisu na vlasti. Morate naučiti da ste u opoziciji, da ste u vlasti za dobrobit svih građana Republike Srbije i države Srbije.

Još jednom, komšijama Hrvatima, svojoj bivšoj domovini, ja imam i hrvatsko državljanstvo pored srpskog, poručujem – gospodo Hrvati, suočite se sa svojom istorijom. Odbacite ono što treba da odbacite i onda ćemo ići u zajedničku budućnosti. Idemo i sada ka istom cilju, a to je mir, bezbednost, sloboda svih građana, bez obzira na veru i na nacionalnost, ali ne možemo da se služimo lažima. To rade i pojedini u Republici Srbiji. Ne možete negirati ono što su Hrvati u Vojvodini i u Srbiji dobili. Mi se ponosimo sa time što smo dobili, i hrvatsko pismo i hrvatski jezik, to trebaju i Srbi u Hrvatskoj. To Pavelić nije davao. To i danas jedan deo ne da.

Prevaziđimo to, okrenimo se budućnosti, izučavajmo zajedničku prošlost, ništa nije sporno. Idemo za sto, ne možemo falsifikovati. Ne možete reći da je zločinac Gavrilo Princip, kao što naša Dubrovka Stojanović, ona će posebno da dobije ovih dana, posebno jedan deo … jedino ona kaže - u Prvom svetskom ratu 700.000. Nema izvora koji ne kaže – najmanje 1.200.000. Zašto to radite, gospođo Stojanović? Da vam nije možda plitak džep? Nađite mi izvor na osnovu čega to radi. Nemojte to raditi o bilo kom da se radi.

Ja se izvinjavam građanima što sam uzeo više vremena i vama, gospodo narodni poslanici. Ovo mi je struka, pa na neki način želimo da prevaziđemo neke stvari, ali da se okrenemo budućnosti, i da ne možemo laži izgovarati što smo izgovorili. Svi moji govori u Hrvatskom saboru su dostupni i Hrvatima i Srbima, nijednog se ne odričem, što sam devedesete godine govorio, to i danas govorim.

Prvi sam diskutant i upozorio predsednika Tuđmana – kako Srbe ne spominjete na prvom višestranačkom saboru. Poslaničko pitanje - da li mislite da ih izbacite iz Ustava ili lapsus? Znate kad sam dobio na to odgovor? Jedino na to nisam dobio. Jedan naučnik kaže - dobio je odgovor kad su ih izbacili iz Ustava. Sad Mesić kaže – možda smo trebali. Dakle, kad je ostatak zaklanog naroda od 1941. do 1945. godine, izvršeno etničko čišćenje. Što ja želim svakom Hrvatu, to sebi želim i svom detetu i bilo kom drugom. Ja volim svoj srpski narod toliko koliko poštujem svaki drugi.

Hvala.

Da li mogu predsedniče kasnije, posle pauze, pošto mi treba više?