Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije dr Orliću, poštovani narodni poslanici, vrlo je važno doneti odluku o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, pored ostalog i zbog međunarodne aktivnosti Narodne skupštine Republike Srbije kako bi jačale međunarodni ugled naše otadžbine.

Moram da kažem da bivša vlast, oličena u Draganu Đilasu, Vuku Jeremiću i Borisu Tadiću, nam je ostavila pored ostalog zemlju ekonomski, infrastrukturno, industrijski devastiranu. Danas je ta zemlja, Srbija ekonomski, infrastrukturno, industrijski na zavidnom nivou. Bivša vlast Vuka Jeremića, Dragana Đilasa i Borisa Tadića, ostavila nam je zemlju sa urušenom vojskom Srbije, svela je na vatrogasno društvo. Danas je vojska Srbije na zavidnom nivou i garant mira i naših građana i naše otadžbine. Bivša vlast Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i Borisa Tadića, ostavila nam je zemlju sa najgorim zdravstvom u Evropi, bili smo poslednji, 36 na rang listi. Danas je to zdravstvo među 15 najboljih zemalja u Evropi. Bivša vlast Dragana Đilasa ili za Evropu Đilaša, Vuka Jeremića i Borisa Tadića, ostavila nam je zemlju ekonomski uništenu pljačkaškom privatizacijom, dovedeno do bankrota. Danas je ta zemlja, Srbija ekonomski stabilna i stabilnim finansijama. Bivša vlast Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i Borisa Tadića, ostavila nam je zemlju bez nade i vere njenih građana u budućnost. Danas je ta vera naših građana na solidnom nivou, kada je u pitanju budućnost.

Na kraju, bivša vlast Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i Borisa Tadića, ostavila nam je zemlju Srbiju sa prevelikom zaduženošću i na kraju, ostavila nam je zemlju bez međunarodnog ugleda. Danas je zaduženost na evropskom nivou, a međunarodni ugled naše otadžbine na zavidnom nivou.

Međutim, politika SNS i njenog predsednika, Aleksandra Vučića povratila je taj međunarodni ugled naše zemlje, zato je razmena iskustava parlamentaraca izuzetno važna za sve zemlje, posebno je važna u ovim teškim pandemijskim vremenima, zbog Kovida-19. Naše iskustvo i naše zemlje je izuzetno bitno za zemlji u okruženju i za ostale svetske zemlje kao iskustvo drugih zemalja za nas.

Naši poslanici trebaju pored ostalog u tim međunarodnim institucijama da promovišu našu zemlju, onakvu kakva ona zaista jeste i zato je izuzetno važno ko su predstavnici, slažem se sa prethodnom narodnom poslanicom, ko su predstavnici u tim međunarodnim organizacijama.

Iskustvo govori da nisu bili najbolji, a evo ja ću dati i primer, vlast bivša Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i Borisa Tadića, nije promovisala našu zemlju onako kako je zaista trebalo i kako će oni promovisati našu zemlju, kad njihov opozicioni predstavnik blati srpski narod i državu, ovde u zemlji, kako će oni kad se nađu kao narodni poslanici ili članovi interparlamentarnih delegacija promovisati našu zemlju.

Njihov saborac Petričić kaže, evo primera da vidite šta kaže za naš narod i građane Srbije i za našu zemlju, citiram – ovaj narod je neprosvećen i naivan. Srbija je zemlja u kojoj živi glupo i slepo roblje, završen citat.

Je li to gospodine Đilasu, Vuče Jeremiću i Borise Tadiću, vaš odnos prema srpskom narodu i prema srpskoj otadžbini, kada nazivate srpski narod neprosvećenim, naivnim i glupim i slepim? Hoćete li tako promovisati našu zemlju, ako ne daj Bože dođete sutra na vlast?

Ili drugi primer. Kako nas je predstavljao Đilasov, odnosno Đilasov Jeremić u Ujedinjenim nacijama? Setite se, prebacili su pregovore iz Ujedinjenih nacija na Evropsku uniju. Jel tako su nam predstavili i doveli Euleks, a i postavili ono nepotrebno pitanje Međunarodnom sudu i time zabili nož u leđa vlastitoj otadžbini.

Kada sam već kod ovog nesrećnog Vuka Jeremića, dozvolite da kažem da i kao Đilas tako i Vuk Jeremić vodio je računa dok je bio u međunarodnim organizacijama, u ovom slučaju u Ujedinjenim nacijama, samo o svom vlastitom džepu. On je uporedo osnovao Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj, umesto da se bori za međunarodni ugled naše zemlje, on je dobio na račune 200.000 dolara iz Mongolije. I danas se bavi politikom, taj Vuk Jeremić član međunarodne bande lopova i prevaranata, jer do danas nije objasnio građanima Srbije na ime kojih usluga je dobio taj novac?

Isti Vuk Jeremić je u vremenu od 2013. godine do 2017. godine dobio čak 7,9 miliona dolara iz raznih sumnjivih izvora.

Poštovani građani i do dana današnjeg Vuk Jeremić nije objasnio na ime čega je to dobio, a evo ga preti da neće izaći na izbore, već da će ulicom pokušati da osvoji vlast, ali se prevario u tom svom računu.

Nadalje, Vuk Jeremić je 4,5 miliona dolara dobio od fantomske energetske kompanije, kompanija koja posluje u Šangaju i Hong Kongu. Evo ga ovde sa Draganom Đilasom. Pa i Đilasovi su računi u Hong Kongu.

Znači, sarađivali su već u to vreme zajedno sa međunarodnom bandom lopova i prevaranata, gde su operisali njihovi bliski saradnici, pogotovo Vukovi prijatelji i saradnici uhapšeni su kasnije u SAD zbog korupcije i pranja novca Patrih Ho i Šeif Tidijangadio. Evo to su njihovi poslovni partneri i tako su uništavali finansijski i ekonomski sistem naše zemlje i predstavljali nas u međunarodnim organizacijama.

Taj nesretni Vuk Jeremić je dobio 120.000 dolara od Katara i ambasade u Berlinu 200.000 dolara. Ja ga sada pozivam da građanima Srbije objasni na ime čega je dobio toliki taj silan novac iz inostranstva.

I da ne oduzimam dalje vreme, poštovani građani Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici dok se naš predsednik Aleksandar Vučić svakodnevno bori i vraća međunarodni ugled naše zemlje Srbije provodeći politiku mira, ne samo u regionu i Evropi, nego i u svetu, politiku stabilnosti, politiku ubrzanog ekonomskog razvoja, politiku zdravlja svih naših građana i u okruženju, dotle Dragan Đilas i Vuk Jeremić vode računa samo kako će prikriti svoje račune, a Dragan Đilas na 53 računa i 17 zemalja opljačkani od građana Republike Srbije.

Poštovani potpredsedniče, dr. Orliću, kao i moje kolege narodni poslanici SNS, glasaću za ove odluke. Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine dr Orliću, poštovani Pantiću, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite da kažem da nam je prethodni režim Dragana Đilasa ostavio zemlju ekonomski, infrastrukturno, industrijski totalno devastiranu, a danas u tim delatnostima stojimo na zavidnom nivou. Taj isti Đilasov i Jeremićev režim ostavio nam je zemlju bez međunarodnog ugleda. Danas Srbija ima zavidan međunarodni ugled. Đilasov i Jeremićev režim ostavimo nam je zemlju sa urušenom Vojskom Srbije. Danas je Vojska Srbije na zavidnom nivou. Đilasov i Jeremićev režim ostavio nam je Srbiju u zdravstvenom sistemu koji je bio poslednji u Evropi, a danas je među prvih 13 zemalja u Evropi.

Na koncu, ostavio nam je pravosuđe koje je bilo poslednje u Evropi, a danas je ono, s obzirom na ono vreme, ipak na zavidnom nivou i upravo izbor ovih sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju predstavlja modernizaciju i pravosuđa, pored materijalne osnove gde se mnogo postiglo, a postiže se i na području obučenosti sudija.

Sve ove sudije koji su danas ovde pred nama, kao kandidati, ispunjavaju osnovne kriterijume, bilo da se radi o stručnosti, obučenosti ili dostojnosti. Posebno podvlačim ovo pitanje dostojnosti sudija. To je, da ne kažem, jedna od tri glavne karakteristike svakog sudije.

Sad, kad uporedimo stranku bivšeg režima Tadića, Jeremića i Đilasa, da li su se oni prilikom izbora sudija pridržavali tih kriterijuma? Naravno da nisu, niti stručnosti, niti obučenosti, niti dostojnosti. Jedini kriterijum je bio pripadnost DS, čak su opštinski odbori DS davali predloge za izbor sudija.

Poštovani narodni poslanici, zbog toga nam je sudstvo za vreme Đilasove vladavine bilo u očajnom stanju. Kadrovanje je bilo na jako niskom stepenu. Kako su kolege rekle 837 sudija je ostalo van stroja, da kažemo, i 200 zamenika tužioca. Neke su sudije umirale od nepravde, a neki su izvršili samoubistvo. Po oceni sindikata u pravosuđu 20 sudija je preminulo zbog reizbora. To je bilo sudstvo za vreme bivše vlasti.

Moram da kažem, i to vrlo često ističem kad govorim o pravosuđu, da je Đilasovo sudstvo kod izbora sudija napravilo jedan od najvećih skandala u istoriji pravosuđa sveta, a to je da su izabrali mrtvog sudiju za sudiju, iako je predsednica VSS Nata Mesarović, inače rođaka Borisa Tadića, po toj osnovi je i došla na čelo VSS, izjavila da je izvršila razgovor sa svim kandidatima i da je potrošila 200 časova na razgovor. To znači čitav jedan mesec dana.

Vrlo je interesantno i kako je u vreme Đilasove vladavine izabrana sudija Sonja Brkić za sudiju, iako je kršila Zakon o sudijama, jer je istovremeno vršila dužnost sudije Vrhovnog suda i dužnost predsednika RIK. Zakon o sudijama tada je izričito to zabranjivao. Međutim, ona se nije toga pridržavala. Sonja Brkić je u RIK-u, tada protivpravno, uzela 2.673.000 dinara. Odbila je da vrati taj novac.

Kako se bavila pitanjem pravosuđa tada i Evropska komisija, ona je dala vrlo negativnu ocenu o reformi sudstva od 2008. do 2012. godine. Na stani 96. u knjizi „Reforme pravosuđa u Srbiji od 2008. do 2012. godine stoji, citiram – reforma koju sprovodi vlast bile su kao najgora moguća stvar u Srbiji, završen citat. Evo, to je pravosuđe kakvo je bilo.

Danas kad uporedimo sa dolaskom za ministra pravde gospodina Selakovića, a kasnije i Nele Kuburović, a sa sada već aktuelne ministarke, situacija se drastično menja. Da li je ono onom nivou na kojem bi zahtevala EU, na primer? Sigurno da nije, ali je na tom nivou da je bolje nego u nekim članicama EU. I to moramo da kažemo. Upravo i reforme koje će sad ovaj saziv Skupštine i Vlade sprovesti idu ka tome da će se sudije birati, zapravo da će sudije birati samo pravosudni organi.

Što se tiče predmeta, moram da kažem da je na početku sprovedenih Đilasovih reformi bilo nerešenih 780.000 predmeta. Znači, 2008. godine, a 2012. godine, umesto da se smanji, on se povećao na tri miliona. Dakle, za 2.180.000 se povećao. U 2019. godini prepolovljen je taj, pa umesto tri i po, imamo milion i po nerešenih predmeta. Tako je izgledalo Đilasovo, Jeremićevo i Tadićevo sudstvo. Više su radili protiv sudstva, nego za sudstvo.

Kad smo već kod Jeremića, možda bi sudstvo i tužilaštvo trebalo sa njim da se pozabavi, sa onim što taj čovek radi, što je radio i što danas radi. On je osnovao Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj. To je taj njegov centar za pranje finansijskih sredstava.

Samo da napomenem da je Jeremić dobio 200.000 dolara iz Mongolije. Do dana današnjeg nije objasnio na ime kojih usluga je te pare dobio. Samo u vreme od 2013. do 2017. godine dobio je čak 7,9 miliona dolara iz raznih sumnjivih izvora. Do dana današnjeg nije objasnio građanima Srbije na osnovu čega je dobio te pare.

Dalje, Vuku Jeremiću je 4,5 miliona dolara uplaćeno iz sumnjivih, fantomskih energetskih kompanija koje posluju u Šangaju i Hong Kongu. Gle čuda, u Hong Kongu se susreo sa Draganom Đilasom, je li? Tu su operisali njegovi prijatelji, Jeremićevi saradnici koji su kasnije uhapšeni, kako znate, u Sjedinjenim Američkim Državama zbog korupcije i pranja novca – Patrik Ho i šeik Tidian Gadio. Ta četvorka, dakle, Jeremić, Đilas, Patrik Ho i šeik Tidian Gadio su međunarodna grupa lopova i prevaranata. Vuk je dobio i 120.000 dolara od Katara i ambasade u Berlinu 200.000 dolara.

Pozivam Vuka Jeremića da građanima Srbije objasni na ime čega je dobio taj silan novac iz inostranstva.

Na kraju, poštovani narodni poslanici, dok naš predsednik Aleksandar Vučić svakodnevno vraća međunarodni ugled Srbije sprovodeći politiku mira, politiku bezbednosti, ne samo građana Srbije, već i regiona, politiku ubrzane ekonomske modernizacije, politiku zdravlja svih naših građana u zemlji, a i okruženju, dotle Vuk Jeremić, Dragan Đilas, Boris Tadić blate našu zemlju i građane Srbije, tužeći raznim tzv. međunarodnim organizacijama, a u smislu da Đilas prikrije svoje pare na Mauricijusu, Hong Kongu, Hrvatskoj, Holandiji, u 17 zemalja i 53 računa. Verovatno će još biti tih računa i tih zemalja.

Na koncu, mislim da bi sud i tužilaštvo zaista trebali malo duže da se pozabave, a verujem da se i bave gospodinom Đilasom. Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne Skupštine, poštovani predsedniče Milojeviću, naravno da ću kao i moje kolege koje su danas govorile, glasati za izbor sudkinje Vasović, pored ostalog i zbog toga što je ona osoba, koja je napredovala u svom sudijskom poslu, najniže sudske instance do najviše sudske instance i što ste nas uverili na bazi i biografije njene da ona poseduje i stručnost i obučenost i dostojnost.

Na ovo dostojnost posebno, akcentujem jer kod izbora sudija u bivšem režimu, stanka bivšeg režima nije se pridržavala oličena u Draganu Đilasu, Borisu Tadiću i Vuku Jeremiću, nisu se pridržavali ovih kriterijuma i merila za izbor sudija, niti stručnosti, niti obučenosti, niti dostojnosti.

Ja nemam vremena toliko da govorim o pojedinim izborima iz tog vremena, pa da građani Republike Srbije to vide, ali znam da vi to jako dobro znate. Oni su se držali samo jednog kriterijuma, a to je, pripadnost DS, kao što su kolege govorile u biografijama sudija u prošlom mandatu, naš predsednik poslaničke grupe dr. Martinović je donosio biografije gde je direktno pisalo da su članovi DS, ili predloženi ili po predlogu opštinskih ili regionalnih odbora DS. Toga više nema.

Zašto to kažem? Upravo zato, što nam je tada sudstvo bilo najgore u Evropi i to vi vrlo dobro znate, a znamo i mi narodni poslanici, to je po oceni evropskih zvaničnika u to vreme, jer sudstvo za vreme Đilasove vladavine, bilo je u očajnom stanju, to je takva ocena bila, a možemo slobodno reći a verujem da ćete se i vi složiti da se ono kretalo od nezapamćenih skandala u kadriranju i proterivanju sudija, do neuravnoteženosti krivičnih dela, neke su sudije umirale od nepravde.

To je to kritično stanje, koje je bilo u to vreme i haos koji je vladao, a neki su izvršili samoubistvo, i pet sudija je izvršilo samoubistvo, kaže sindikat pravosuđa, a najmanje se 20 razbolelo, i preminulo zbog reizbora o kojima su danas moje kolege, uvaženi narodni poslanici, govorili.

Bez funkcija ostalo je tačno 837 sudija i 200 zamenika tužioca u to vreme.

I moram da kažem, na osnovu podataka koji su meni bili dostupni zadnjih 7,8 godina, radilo se o najboljim sudijama, često vrlo stručnim i vrlo dostojnim, i to je, kako bi Đilasova i Tadićeva stranka rekla, bilo suočavanje sa prošlošću, tako su oni to iz 90. tih godina obrazloženje dali. Đilasovo sudstvo je kod izbora sudija napravilo onaj presedan koji ja vrlo često kada vi dođete predstavnici pravosuđa u ovaj visoki dom, napominjem a to je da je napravilo jedan od najvećih skandala, ako ne i najveći skandal u istoriji pravosuđa sveta, time što su izabrali, verovali ili ne, poštovani građani mrtvog sudiju Ljubišu Ristića, iz Požege, za sudiju. On je preminuo 6 meseci ranije, oni su ga izabrali za sudiju.

Takav je haos bio u pravosuđu. Gle čuda, ovo je jako važno, Đilasova predsednica VSS, gospođa Nata Mesarović, o kojoj su danas ovde narodni poslanici ovde govorili, izjavila je da su svi kandidati tada za izbor sudija proveravani i da je na proveru za izbor, za proveru kandidata potrošila 200 časova, a to je otprilike jedno mesec dana, svakog dana rada. Do dana današnjeg, a ja je sada pozivam, pošto ovih dana često gostuje na medijima pod kontrolom Dragana Đilasa da objasni građanima Srbije i nama narodnim poslanicima kako je obavila razgovor sa mrtvim sudijom? Neka nam to objasni.

Kako gospodin Đilas i njegovi saradnici, raspršeni u manjim minijaturnim strankama mogu objasniti da su izabrali za sudkinju Sonju Brkić, a moram da kažem da je i Nata Mesarović, rođaka Borisa Tadića, i po njegovom nalogu da je izabrana za predsednicu suda, i kako mogu objasniti da su izabrali Sonju Brkić, za sudiju, koja je kršila zakon o sudijama?

Gle čuda, što je nezamislivo, da je istovremeno vršila dužnost sudije Vrhovnog suda i dužnost predsednika RIK, a Zakon o sudijama je tada to izričito zabranjivao. I ne samo to. Sonja Brkić je u RIK tada protivpravno uzela 2 miliona i 673 hiljade dinara i sve se vrtelo oko love, što bi naš narod rekao.

Odbila je da vrati te pare. Tako je radilo pravosuđe za vreme Tadića, koji ovih dana ne silazi sa medija, pod kontrolom Dragana Đilasa, za vreme Tadića i za vreme Vuka Jeremića i Dragana Đilasa.

Da je ovo istina, ne kažemo samo mi, to kaže i Evropska komisija u to vreme za 2010. godinu pisala je, citiram – Reforme koje provodi vlast u Srbiji, predstavljaju posebnu zabrinutost, i dali su takvu ocenu ovim reformama kada su otpustili najstručnije sudije.

Ovo je citat iz knjige „ Reforma pravosuđa u Srbiji 2008. – 2012. godine“, str.96, 97 i dalje se nastavlja u toj knjizi, citiram – proces reizbora sudija bio je netransparentan i rizikujući time i princip nezavisnosti. Reforme, koje provodi vlast bile su kao najgora moguća stvar, završen citat.

Poštovani narodni poslanici, da li možete zamisliti u kakvoj situaciji su bili građani Srbije, a i pravosuđe u to vreme? Ovo je objavio naš ugledni list „Politika“ 7.7.2012. godine.

Da ja ne uzimam mnogo vremena. Dolaskom gospodina Selakovića za ministra situacija se promenila. Više sudije nisu političari, kao što je u ono vreme bivalo, bavili se politikom, a i danas u liku sudija Majića o kojem ja neću govoriti, jer o tome je najbolje danas govorio naš uvaženi poslanik Jovanov, izuzetno obrazložio, ali dozvolite samo da kažem jednu rečenicu. Sudija Majić je oslobađajućom presudom zločinačke šiprtarsko gnjilanske grupe oslobodio šiptarske silovatelje i ubice Srba.

Zato je, verovali ili ne dobio nagradu Evropskog pokreta u Srbiji i s tim se on diči, tom oslobađajućom presudom koljača OVK nad Srbima ponovo je masakrirao sudija Majić srpske žrtve. Ja mu to kažem i voleo bih da dođem u ovaj visoki dom, kao što reče kolega Arsić, pa da vodimo dijalog oko toga.

Kako rekoh, dolaskom gospodina Selakovića za ministra pravde, situacija se drastično menja na bolje.

To je nastavljeno i za vreme Nele Kuburović i sadašnje aktuelne ministarke. Međutim, trebaće zaista mnogo vode da prođe Dunavom da se pravosuđe u Srbiji dovode na zavidan nivo, jer u sistemu su pravosuđa, ostale sudije koje su oni još izabrali koje nemaju osnovne uslove za izbor sudija, niti stručnost, niti dostojnost, niti obučenost.

Da nisu imali stručnost ni dostojnost ne samo sudije nego i advokati, ja ću vam dati jedan primer. Advokat, Srđan Popović nije imao dostojnosti. Obratite pažnju, uvaženi narodni poslanici. Znate šta je on rekao, šta je radio taj čovek? Godine 1993. potpisao je jedan dokument zajedno sa Margaret Tačer, sa Mirkom Kovačem i još sa pojedini opskurni ličnostima tražili su da se bombarduje naša otadžbina.

Ne samo to. Taj čovek je opisao Srbiju kao „anus mundi“, moram prevesti radi građana, a to je latinska izreka, kao „šupak sveta“.

Dakle, rekao je da su Srbi ono što se nalazi u anusu, a to znači u šupak. To nije patriotizam, gospodine Marinkoviću, jer ste vi rekli da svaki sudija treba da bude patriota, i to je tačno, a jedan deo advokata i sudija to zaista nisu imali.

Moram da kažem, da na početku reforme koju su provodili Đilas, Jeremić i Tadić 2008. godine, broj nerešenih predmeta je bio 780.000, a u 2012. godini, gle čuda, kada se završila reforma umesto da se smanji, ono se povećalo na tri miliona. E, to je ta reforma koju su, oni gospodine predsedniče provodili. Taj broj, moram da kažem se prepolovio dolaskom SNS 2019. godine, na milion i 500. Sve su oni radili da unište sudstvo.

Tako je izgledalo sudstvo za vreme Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Borka Stefanovića, Borisa Tadića. Više su radili protiv sudova i građana nego za sudove i građane.

Kako je njihovo sudstvo radilo? Ja ću sada izneti jedan primer. Moram da kažem da su sve politički radili. Na primeru jednog predsednika političke stranke, danas aktuelnog, a to je Saša Radulović koji stalno napada poslanike Srpske napredne stranke i predsednika Republike, to mu je stalna tema.

Da kažem građanima ko je taj Saša Radulović, zvani kralj stečaja. Kao stečajni upravnik namestio je milionske vredne knjigovodstvene poslove firmi svoje supruge. To je taj Saša Radulović.

Godine 2011. je kažnjen sa 100.000 dinara. Taj antivakser, Saša Radulović je isplaćivao novac sa stečajne mase, kome je hteo i kako je hteo, bez saglasnosti suda i bez saglasnosti države Srbije.

Zbog tih nezakonitih poslova Sašu Radulovića kaznila je i Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, a krim ga je proglasio i Privredni sud u Beogradu koji ga je razrešio dužnosti stečajnog upravnika. To je taj kralj stečaja, Saša Radulović, a danas se bavi politikom.

Kao stečajni upravnik građevinskog preduzeća Novi autoput 2011. godine, milionski vredan računovodstveni posao, da li znate kome je dao? Dao je kompaniji koja se zvala „E biznis servis“. Da li znate čija je to, poštovani građani, kompanija? Registrovana je na njegovu suprugu u kojoj je Radulović bio suvlasnik.

Kada je postao ministar u Vladi Republike Srbije nikada se nije odrekao pozicije stečajnog upravnika, u čak 14 preduzeća. Zato su ga, ne ja, često novinari mene prozivaju da sam ga nazvao, ja i Marijan Rističević, kralj stečaja, nego su ga gospoda novinari nazvali kraljem stečaja. To pokazuje njegov odnos prema državi, a danas proziva predsednika države, svakodnevno, Aleksandra Vučića.

Samo još dve, tri rečenice, da naslove pročitam iz tog vremena u jednom uglednom listu.

Tako je 14. aprila 2011. godine, jedan ugledni list objavio naslov: Policija češlja kralja stečaja.“ Evo, oni su dali, novinari, a ne moja malenkost.

Takođe, 16. aprila 2011. godine: „Kralj stečaja ojadio šećerane.“

Dana 31. maja 2016. godine, naslov: „Raduloviću, bruko, koliko si maznuo miliona?“

Radulović, Đilas, Tadić i Jeremić ne treba da se bave politikom. Politikom treba da se bave časni ljudi, a ne muljatori, ne džabalebaroši, ne lezijedovići, kakvi su oni.

Na kraju, dok naš predsednik Republike, Aleksandar Vučić, svakodnevno poštovani građani, vi ste očevici, vraća međunarodni ugled Srbije sprovodeći politiku mira, politiku bezbednosti naše zemlje, politiku ubrzane modernizacije Republike Srbije i politiku zdravlja svih naših građana, i u okruženju, Dragan Đilas, Boris Tadić, Saša Radulović blate našu zemlju.

Evo, Saša Radulović nedavno psuje državu Srbiju i građane Srbije, trošeći opljačkane pare iz džepova poštovanih građana Srbije. Verujem da tužilaštvo ipak radi svoj posao.

Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, dr Orliću, popis stanovništva je izuzeto važan za sve naše građane. On nije samo formalni popis, on je značajno nacionalno identitetsko pitanje kako srpskog naroda, tako i drugih nacionalnih zajednica u našoj zemlji.

Poštovani narodni poslanici, bilo bi dobro kada bi mogli dobiti i popis stanovništva dijaspore naše, što je vrlo teško učiniti kada popis našeg stanovništva radimo, jer mi danas ne znamo koliko imamo srpskog naroda, odnosno Srba u dijaspori.

U zadnjih nekoliko godina imamo te približne cifre. Na primer, znamo da ih u Austriji ima 300.000, od toga samo u Beču 191.000, u SAD 350.000, Nemačkoj 460.000, skandinavske zemlje 180.000, Velika Britanija 55.000, Francuska 100.000, Kanada 170.000, Švajcarska 130.000, Rusija 20.000, Rumunija 16.000, Grčka 6.000, Australija 69.000. Dakle, ne računajući Republiku Srpsku, BiH i Makedoniju preko dva miliona za sada, ali bilo bi dobro kada bi bar ove na privremenom radu, ali mislim da će se to obuhvatiti sa popisom, bar ovih koji su na privremenom radu u inostranstvu.

Poštovani narodni poslanici, mi svakodnevno, zaista svakodnevno imamo napade verbalne na predsednika Republike, Aleksandra Vučića. Ovaj put imamo strašne napade, ali u kontinuitetu Vuka Jeremića ili člana međunarodne bande lopova i prevaranata. Samo dva datuma da dam da vidite, imam ih 20 u zadnjih četiri, pet godina, 27. februara 2019. godine, kaže – Vučić se zalaže za nezavisnost Kosova. Godine 2020. avgusta 30, Vučić je obećao nezavisnost Kosova. Godine 2018. novembra 29. rekao je – Vučić je izdajnička bitanga.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, danas pred licem građana Republike Srbije da to zaista više, što bi narod rekao, raskrstimo, da vidimo ko je izdajnička bitanga, je li to Vuk Jeremić sa saradnicima ili je to Aleksandar Vučić.

Za razliku od Jeremića, Aleksandar Vučić je veliki srpski reformator, veliki srpski graditelj i branitelj naše otadžbine, a iznad svega veliki srpski patriota i, poštovani građani, koji nikada, ama baš nikada, neće raditi protiv interesa naše zemlje, niti se odreći Kosova i Metohije, kao što su ga se odrekli Vuk Jeremić, Dragan Đilas, Boris Tadić i njihovi drugi saradnici. Pokušaću danas da dam zaista argumente i da optužim opozicione političare za izdaju otadžbine.

Vuk Jeremić, član međunarodne grupe lopova i prevaranata je u razgovoru sa američkim kongresmenom Tedom Pouom decembra 2008. godine rekao: „Ulazak Kosova i Metohije u Ujedinjene nacije je najbolje čemu se Srbija treba da nada“. Ko je sada izdajnička bitanga? Je li to ikad rekao Aleksandar Vučić ili je to Vuk Jeremić?

Jeremić je bez saglasnosti Narodne skupštine Republike Srbije zatražio prebacivanje rešavanja kosovskog problema iz Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na Evropsku uniju i tako doveo misiju Euleks na Kosovo i Metohiju i time onemogućio stavljanje veta od strane Rusije i Kine u Savetu bezbednosti i time po ko zna koji put, Vuk Jeremić, član međunarodne bande lopova i prevaranata, zabio nož u leđa vlastitoj otadžbini. Ko je izdajnička bitanga? Da li je to Aleksandar Vučić ili Vuk Jeremić?

Kad smo kod Vuka Jeremića, poštovani potpredsedniče, dr Orliću, Vuk Jeremić je jako opasan čovek. Verujte da je opasan čovek, jer obično manji ljudi rastom znaju biti opasni, kao što je Napoleon bio, ali vidite šta je Vuk Jeremić uradio – zapretio je svom bivšem stranačkom kolegi Nebojši Krstiću: „Ti ćeš, Krle, poslužiti za primer kako prolazi izdajničko smeće kada dođe kraj vremenu zla, za to ću se ja lično potruditi“, 30.03.2021. godine. Dakle, vidite o kakvoj se tu osobi zaista radi.

Zoran Živković. Taj ovih dana ne napada samo predsednika Republike nego i Gašića. Zoran Živković je decembra 2003. godine na međunarodnoj konferenciji u Beču rekao: „Meni je sve jedno i potpuno nebitno čije je Kosovo i Metohija“. Evo, vidite, poštovani građani, ko je izdajnička bitanga, da li je to Zoran Živković ili je to neko drugi?

Nanad Čanak, u narodu zvani „gicoje Nešo“, je 5.03.2017. godine rekao: „Spreman sam da priznam nezavisnost Kosova“ i time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje. Kad smo već kod gospodina „Neše gicoja“, on je 1990. godine predložio, verovali ili ne, poštovani građani, za predsednika Republika Oto fon Habsburga i tako ponizio svoju otadžbinu.

Čankov programski dokument Lige socijaldemokratske Vojvodine jeste – Vojvodina republika. I ono što je veoma važno, nemački diplomata Gert Arens je u knjizi „Diplomatija na rubu“ otkrio kako je Nenad Čanak poslalo lordu Karingtonu i Konferenciji o Jugoslaviji dokument pod nazivom „Memorandum o Vojvodini“, u kome je naglasio i zalaže se kako „istorijski uslovi iz 1945. godine, kada se Vojvodina pridružila Srbiji i Jugoslaviji više ne važe i budućnost Vojvodine jeste da postane konfederalna jedinica Srbije, a ako Srbija ne prihvati, onda će ona biti nezavisna i neutralna demilitarizovana država.“ Ko je izdajnička bitanga? Da li je to Aleksandar Vučić ili ovi nabrojani, a među njima i Nenad Čanak, koji ovih dana ne silazi sa TV ekrana, blateći našu zemlju i proglašavajući srpske heroje za zločince.

Idemo dalje. Boris Tadić, u narodu zvani „lipicaner“, je 27.07.2006. godine u razgovoru sa izaslanikom Vizner pružio uveravanja da je u sebi „obradio i prihvatio nezavisnost Kosova kao izbor“, zamislite, a optužuje ovih dana Aleksandra Vučića za ono što nikada Aleksandar Vučić nije učinio niti će učiniti.

U razgovoru sa američkim pomoćnikom državnog sekretara Danijelom Fridom izjavio je, taj Boris Tadić, u narodu znani kao „lipicaner“: „Nezavisnost Kosova i Metohije ne znači gubitak ako se podesno – podvlačim „podesno“ – odredi u glavama birača“ i time se svrstao u izdajničke bitange naše zemlje. Kad kažem – izdajničke bitange, dozvolite da to ipak kažem da u našem Krivičnom zakoniku stoji: „Ko silom ili na neki drugi način protivustavno pokuša da otcepi neki deo teritorije Republike Srbije, kazniće se zakonom od tri do 15 godina“. Da budemo načisto. Idemo dalje.

Sergej Trifunović, u narodu znani kao „Sergej pišoje“, zašto, zato što je izjavio da će on pišati po grobu predsednika Republike Aleksandra Vučića, on je 31.01.2019. godine izjavio, citiram: „Kosovo je izgubljeno. Kosovo pripada Albancima, a ne Srbima“, završen citat. Time se svrstao u izdajničke bitange naše zemlje.

Saša Janković, u narodu znani kao „Sale prangija“, je 3.08.2017. godine izjavio, citiram, to je bio predsednički kandidat, zamislite ko je bio predsednički kandidat, citiram: „Srbiji je u interesu da Kosovo uđe u Interpol i time prizna nezavisnost Kosova“. Time se i „Sale prangija“ svrstao u izdajničke bitange naše zemlje.

Čedo Jovanović, u narodu znani kao „Čedo šmrkanović“, je 29.09.2015. godine izjavio: „Država Kosovo je nepovratan čin koji pokušavaju da ignorišu samo neodgovorni političari“, i time se svrstao u izdajničke bitange naše zemlje.

Dragan Đilas, u narodu znani kao „Điki mafija“, je 13.08.2009. godine u razgovoru sa otpremnicom poslova Američke ambasade u Beogradu Dženifer Braš izjavio, citiram: „Ja se zalažem za hapšenje Ratka Mladića i odreći ću se Kosova“, i time se svrstao u izdajničke bitange naše zemlje.

Ko je, poštovani građani Republike, izdajnička bitanga vidite sada.

Idemo dalje, prof. dr Rade Veljanovski među profesorima poznat kao „Rade jajara“, zašto jajara, verovatno ste čitali, zbog toga što je vršio određene nečasne radnje oko doktorata, 21.04.2018. godine je izjavio, zamislite prof. dr Veljanovskog, citiram: „Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova i obezbedi mu stolicu u Ujedinjenim nacijama“, i time se prof. dr Rade Veljanovski, u narodu zvani kao „Rade jajara“ svrstao u izdajničke bitange naše zemlje, a on nam popuje svakodnevno u Gradskoj skupštini grada Beograda.

Idemo dalje, Boško Obradović, u narodu znani kao Boško nasilnik, je 13. juna 2019. godine, na tajnom sastanku, u rezidenciji američkog ambasadora, u Beogradu, ćutke priznao nezavisnost Kosova. Kako? On tada ni jednom rečju nije protivrečio Kajlu Skotu i Metiju Palmeru, koji su više puta ponovili, citiram - da je Kosovo nezavisna država, završen citat i time se svrstao i Boško Obradović, u narodu znani kao Boško nasilnik, kao izdajnička bitanga naše zemlje.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, ovaj spisak nije gotov i kratak, trebalo bi mnogo vremena da nabrojim i dalje od akademika prof. dr Dušana Teodorovića, koji se odrekao Kosova i drugih akademika i uglednih, po navodnike, ljudi.

Evo, poštovani građani Republike Srbije kako opozicionari i njihovi lideri izdaju Kosovo i sramote svoju zemlju, na svakom koraku. Ko je izdajnička bitanga? Nikada, ama nikada, od predsednika država niste ovakve reči, kao što su oni rekli, izgovorili. Naprotiv, dok naš predsednik Aleksandar Vučić, svakodnevno vraća i međunarodni ugled naše zemlje, širom sveta, ali i traži kompromisno rešenje za našu južnu srpsku pokrajinu i sprovodi politiku mira, politiku solidarnosti, politiku zdravlja svih naših građana ne samo u Republici Srbiji, nego i u okruženju, i politiku ubrzanog ekonomskog napretka, politiku kompromisa, kao što rekoh kosovskog problema i u ovim teškim vremenima, dotle bitanga Dragan Đilas, i bitange njegovi saradnici, koje sam nabrojio, zajedno sa drugim čelnicima Saveza za Srbiju čine sve da sačuvaju svoje opljačkane milione i dolare na računima Mauricijusa, Švajcarske, Bugarske, Hrvatske, Slovenije, Litvanije, na 53 računa u više od 17 zemalja.

Kako vidite, poštovani građani i uvaženi narodni poslanici, nemojte da vas čudi što su opljačkali zemlju. Oni su se odrekli davno Kosova i Metohije. Aleksandar Vučić nikada se neće odreći naše južne sprske pokrajine, ja mislim da nam je danas svima jasno ko se bori za teritorijalni integritet naše otadžbine, a ko prodaje otadžbinu na svakom koraku. Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, doktore Orliću, poštovani ministre, poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, Srbija se opredelila za gradnju, kako reče naš uvaženi poslanik Marijan Rističević, mostova, a ne zidova u regionu i svetu.

Za politiku mira, politiku solidarnosti, politiku bezbednosti i politiku ubrzanog ekonomskog razvoja, a kako ja često volim da kažem, a motor ubrzanog društveno-ekonomskog razvoja je naš uvaženi predsednik Republike Aleksandar Vučić.

Poštovani narodni poslanici, posebno smo zainteresovani za saradnju sa Bosnom i Hercegovinom, ali i Republikom Srpskom i muslimansko-hrvatskom federacijom, bez obzira na našu prošlost i tretiranje te prošlosti. Prošlost možemo i moramo istražiti na bazi istorijskih izvora. To moramo učiniti i mi i Bošnjaci i Hrvati zbog naše budućnosti.

Kada je u pitanju nesretni rat u Bosni i Hercegovini, verovatno se nećemo složiti još uvek po tretiranju te prošlosti sa Bošnjacima i Hrvatima. Isto to vredi i po pitanju Srebrenice. Nauci, poštovane dame i gospodo, moramo dati prednost, tragajući za istinom, pa makar ona zadirala u najsvetije temelje jednog pojedinog naroda.

Kada je u pitanju Srebrenica, najvažnije o Srebrenici znati da se na njenom području ginulo u vremenu od 1992. do 1995. godine. Srpska populacija u području Srebrenice bila je izmasakrirana od strane muslimanskih snaga. Srpsko stanovništvo u Srebrenici, njih oko 1.500 koji nisu pobegli, bili su svi pobijeni, a kuće spaljene. U tom času komandant muslimanskih snaga bio je Naser Orić, koji nije osuđen za ratne zločine, niti za zločine protiv čovečnosti. Konačni spisak srpskih zločina u Srebrenici i okolini iznosi 3.262, a od toga 880 stradalo je iz redova vojske i policije, dok su 2.382 žrtve bile civili.

Najviše Srba stradalo je u 1992. godini, više od 71% od ukupnog broja žrtava u tom kraju. Međutim, takozvana međunarodna zajednica bila je slepa i gluha za ove krvave srpske nevine žrtve. Muslimani su spalili oko 200 okolnih srpskih sela. Glavnu odgovornost za taj deo rata i te pogibije snose zapadni državnici koji su priznali nezavisnost Bosne i Hercegovine pre dogovora njena tri konstitutivna naroda Srba, Bošnjaka i Hrvata, znajući da će se upravo taj čin dovesti do rata i krvoprolića.

Posle toga, zapadne sile predvođene sa SAD, minirale su, kako znate dame i gospodo narodni poslanici, Lisabonski sporazum 1992. godine. Upravo je to bila inicijalna kapisla za otpočinjanje krvavog rata u BiH.

Kutiljerov plan iliti Lisabonski sporazum zasnivao se na tri stuba i to suverenosti BiH, ravnopravnosti tri konstitutivna naroda i kantonizaciji. To je bila šansa za mir.

Posle povlačenja potpisa sa Kutiljerovog plana od strane Alije Izetbegovića sporazum je propao, jer ga je pozvao Klinton, on se složio na početku, povukao sporazum i rat je otpočeo. Zapad ne bi mogao to ostvariti da nije bilo Alije Izetbegovića. Alija je na pitanje, podvlačim, da li bi žrtvovao mir za nezavisnost, odgovorio da bi žrtvovao. Tako je isto učinio i dr Franjo Tuđman u Hrvatskoj, koji je rekao, citiram - rata ne bi bilo da ga Hrvatska nije želela, ali mi smo procenili da samo ratom možemo izboriti samostalnost Hrvatske. Zbog toga smo vodili političke pregovore, a iza tih pregovora smo stalno naoružavali svoje oružane postojbe. Znači, mi Hrvati smo rat mogli izbeći, a ne bi ostvarili nezavisnost Hrvatske, završen citat.

Vidite, dame i gospodo, ja bi voleo da istoričari hrvatski i bošnjački zaista daju relevantne izbore i da sučeljavamo, ne samo u naučnim časopisima, ni knjigama, nego i u parlamentima.

Da li se u Srebrenici zaista desio genocid? To ne zavisi isključivo od toga šta se pod tim pojmom podrazumeva, to zavisi isključivo od toga šta se pod tim pojmom podrazumeva, a ne od toga kakva je bila presuda Haškog tribunala u bilo kojem pojedinačnom slučaju. To je vrlo bitno.

Izvinite, ali moram zaista ovde dati definiciju genocida, jer oko toga imamo problema. Šta je genocid? Jedan niz radnji čiji je cilj uništavanje jedne nacionalne etničke, rasne ili religiozne determinisane ljudske grupe. Genocid podrazumeva postojanje jedne specijalne namere, podvlačim ovo, specijalne namere da se genocid počini tzv. dolus specijalis, jer bez toga ne bi bilo genocida bez obzira na broj žrtava, radilo bi se o homocidu tj. o ubijanju ljudi, a to nije genocid.

Da slikovito građanima kažem, genocid, pripremni period se dešava pre ratnih ubistava. Na primer, Stjepan Mesić je 1990. godine u Gospiću na jednom mitingu, na predizbornom skupu rekao, među deset hiljada Hrvata, kiša je padala, držali deset hiljada kišobrana, i on kaže citiram - kada mi Hrvati dobijemo državu, svi Srbi staće pod jedan kišobran. Dakle, pre rata nameru da će uništiti taj narod itd.

Dakle, to bi bio genocid, a u tom smislu zaista je genocid bio 1941. do 1945. u NDH, ali i "Oluja", jer mi imamo pre rata u Hrvatskoj, ja bar imam negde oko 200 citata hrvatskih državnika, koji su namere iskazivali da Srbe treba proterati, uništiti ili pokatoličiti.

Kako znate, poštovani građani, vršene su velike laži u BiH kada je u pitanju srpski narod zbog demonizacije. Cilj je bio demonizacija Srba kako bi ga bombardovali, a onda i uništili. Ja ću samo, primera radi, jedna od mnogo brojnih laži bila je i ta da su Srbi u BiH držali 47 logora za silovanje i da su navodno silovali od 20 do 120 hiljada Muslimanki i to je bila obična izmišljotina u cilju demonizacije srpskog naroda.

Međutim, Komisija UN za ratne zločine iznela je cifru 330 dokumentovanih slučajeva silovanja počinjenih od sve tri strane u sukobu kako Bošnjaka, Srba, tako i Hrvata.

Tako je jedna Muslimanka, koja je svedočila da je bila silovana od Srba i pri tom ostala u drugom stanju, porodila crno dete u Ženevi. I to kad bacite u štampu širom sveta onda zaista demonizacija na svaki način.

Pored Međunarodne zajednice predvođene SAD najveći neprijatelj Srba bili su i sami pojedini Srbi. Skoro da nije poznat slučaj u istoriji da je neki narod, predstavnici nekog naroda preko izjava svojih elita sami sebe toliko demonizovani kao što su to pojedini Srbi radili. Zapravo, ostvaruje se Hegelova proročanska misao o tome kako nakon završetka borbe pobeđena strana poprima ideologiju njenih gospodara.

Tadašnje političke elite u Srbiji govore tačno one laži koje im nameću njihovi SAD gospodari. Zapad je uveliko nagrađivao pojedince. Ja ću samo jedan slučaj mogu vam stotine slučaja, jer su pojedini ljudi živi danas aktuelni u politici, ali jedan slučaj.

Tako je jednog nezavisnog novinara po imenu Miroslava Filipovića dopisnika lista „Danas“ iz Kraljeva zapad za njegovu navodnu objektivnost proglasio internetskim novinarem godine pošto je ovaj Srbin, bajni iz Kraljeva, u stranoj štampi upravo pisao o tzv. zločinačkom delovanju srpske vojske na Kosovu tokom humanitarne agresije NATO. Molim vas obratite pažnju. Njegove izjave koje je dobio navodno od svedoka svodile su se na sledeće, Srbi su pred roditeljima Albancima otkidali glave njihove maloletne dece, tela bez glave prodavali su njihovim roditeljima za 5.000 maraka tako su ubili barem 800 Albanske dece ispod pet godina. Dalje, srpske snage nikada nisu nailazile, tvrdi Filipović, teroriste OVK, srpski tenkovi služili su za ubijanja Albanske dece i civila.

Ono što je važno Filipović je bio osuđen zbog špijunaže od strane vojnog suda na sedam godina zatvora, ali su ga peto oktobarski revolucionari oslobodili. Gle čuda, oslobodio ga je po služenoj dužnosti Vojislav Koštunica na pritisak potpredsednika SAD pokojnog Zorana Đinđića i dosovskih svih glavešina. Verovali ili ne, na izlazu iz vojnog suda u Nišu, gle čuda, dočekao ga je poljoprivrednik u pokušaju, Zoran Živković, gradonačelnik Niša, a kasnije, nažalost i premijer Vlade Republike Srbije, sa buketom cveća ga dočekao, kasnije postao državni sekretar u Vladi Republike Srbije, da dalje ne navodim, a ti ljudi su i danas aktuelni.

Isto tako nikakvih logora za silovanje nije postojalo u Republici Srpskoj, a tvrdili su stotine da ih je bilo. Uostalom, to je najbolje posvedočio jedan od najvećih mrzitelja Srba, Bernard Kušner. On je početkom rata izmišljao pored ostalog da su Srbi posedovali logore za silovanje. Međutim, sustigla ga valjda griža savesti, pa je ipak 2004. godine izjavio, citiram – nije bilo nikakvih logora smrti, koliko da su ta mesta bila užasna mislio sam da će moji navodi izazvati bombardovanje Srbije, završen citat.

U Srebrenici nije bilo nikakvog genocida, poštovane dame i gospodo. Projekat Srebrenica osmislili su Bil Klinton, Alija Izetbegović i dr Franjo Tuđman. Klinton se zalagao za to da srpske snage uđu u Srebrenicu i izvrše pokolj Muslimana, te da će onda bombardovati Republiku Srpsku. O tome svedoči i predsednik SDP-a Srebrenice Musliman Hakija Meholjić, a o tome je uvaženi narodni poslanik prošli put govorio, dr Aleksandar Martinović, a danas jedan poslanik aludira na njegovu diskusiju kao da nije tačna, on je zaista citirao, a evo ja ću ponoviti taj citat. Meholjić je rekao, citiram – znate, meni je Klinton nudio u aprilu 1993. godine da četničke snage, srpske, tako su ih nazivali, uđu u Srebrenicu, izvrše pokolj 5.000 Muslimana i da će biti vojna intervencija, završen citat.

Jedan od najvećih mrzitelja srpskog naroda bivši francuski ministar inostranih poslova Bernard Kušner priznao je da u stvari nije bilo nikakvih masovnih grobnica, ne samo ni za silovanje, nego i masovnih grobnica, a njegove ranije izrečen ocene o tome imale su za cilj da se bombarduju Srbi itd.

Da vas na mnogo ne zamaram sa ovim citatima kako vidite ne radi se o ovim citatima od strane Srba, nego od strane inostranih izvora. Da se u Srebrenici nije desio genocid potvrdio je i prvi komandant mirovnih snaga UN u Sarajevu general Luis Mekenzi. On je rekao citiram – neukusno je reći, ali mora da se kaže, ako se čini genocid onda se ne puštaju žene, jer žene su ključ za održavanje grupe koja se želi uništiti, završen citat. Kako znate u Srebrenici su puštene prilikom ratova, žene su puštene.

Poštovani narodni poslanici, tvrdnja da su srpske snage ubile oko osam hiljada muslimana nikada nije niti će biti dokazana. To je obična konstrukcija koja je bila naručena od strane SAD, odnosno Bila Klintona kako bi mogao izvršiti bombardovanje Srba. Josif Bodanski iz Međunarodnog udruženja za strateške sudije u Vašingtonu, savetnik američkog senata za terorizam nazvao je cifru od sedam hiljada ubijenih u Srebrenici običnom dezinformacijom. On kaže, citiram – svi nezavisni forenzički dokazi ukazuju na broj od nekoliko stotina muslimanskih žrtava i to verovatno u nižim stotinama. Neprestano insistiranje na visokom broju muslimanskih žrtava takođe služi prikrivanju prethodnih ubistava civila u tom gradu od strane muslimana, završen citat. To je na početku mog govora, govorio sam o tri hiljada Srba u Srebrenici i okolini o kojima nažalost se retko govori.

Filip Korvin, bio je u vreme rata oko Srebrenice očevidac, ali najviši zvaničnik UN. On je u svom istraživačkom projektu rekao, citiram – činjenice iznete u ovom izveštaju predstavljaju jasan argument da je cifra od sedam hiljada ubijenih sa kojom se često barata u međunarodnoj zajednici jedno neodrživo preterivanje. Prava cifra verovatno je bliža sedam stotina. Završen citat. Korvin je sve do svoje smrti 2012. godine stalno tvrdio da Srbi su ubili oko sedamsto bosanskih muslimana i da je razlika između tog broja i osam hiljada koja se stalno propagira, čisto politička.

Poštovani narodni poslanici, Srbi, Bošnjaci, Hrvati trebaju se okrenuti budućnosti i sarađivati na svim poljima unatoč različitom viđenju ratne prošlosti. Prošlost treba izučavati ali trebaju je izučavati profesionalci istoričari na bazi istorijskih izvora, tragajući za istinom koliko god ona bila gorka za dotični narod jer to deluje lekovito. Jedino tako ćemo imati svi zajedno sretniju budućnost.

Na kraju, poštovani građani ne bi valjalo gospodina Đilasa ne spomenem. Dok naš predsednik Srbije, Aleksandar Vučić svakodnevno vraća međunarodni ugled naše zemlje, ne samo u Evropi nego širom sveta, sprovodeći politiku mira, kako vidite politiku solidarnosti, ne samo u regionu nego i šire, politiku zdravlja svih naših građana u zemlji i okruženju, politiku ubrzanog ekonomskog napretka u ovim teškim pandemijskim vremenima, bitanga, Dragan Đilas čini sve da sačuva svoje ogromne milione i eura i dolara na računima Mauricijusa, Švajcarskoj, Holandiji, Bugarske, Hrvatske, Hong Konga i bog zna kojih još zemalja. Neka mu je Bog u pomoći. Hvala vam.

Poštovani predsedniče Narodne Skupštine Republike Srbije, zbog jednog od dva najveća udara na parlamentarni život Srbije 5. oktobra 2000. godine, jedne od dve najvećih sramota u istoriji srpskog naroda, izručenje bivšeg predsednika Slobodana Miloševića Haškom tribunalu, toj najvećoj političkoj i moralnoj nakazi HH veka i pokušaja ovih dana mnogih, čak i njegovih saradnika, da peru svoje biografije, kao pretposlednji svedok njegov, na njegovoj strani u Haškom tribunalu i mog ličnog odnosa prema otadžbini Srbiji i predsedniku Miloševiću, neću danas da govorim o njemu, iako su mnogi govorili, hajde da kažem, koji nisu trebali.

Istorija je već stavila sve na svoja mesta, oni koji je prate, ali bilo je reči i o temama o kojima ja danas neću govoriti, a možda sam i kompetentan da o tome govorim. Kada je u pitanju Srebrenica, moj uvaženi kolega dr Martinović je o tome govorio, dozvolite samo da kažem da mi je drago što i gospoda Bošnjaci mogu da vode dijalog sa nama u smislu pomirenja, ali da istinu kao ljudi iz struke tražimo na svojoj strani i obaveštavam vas, poštovani narodni poslanici, da će ovih dana izaći jedan zbornik sa međunarodnog skupa gde su o Srebrenici autori moja malenkost i dr Martinović, pa preporučujem da uzmu i kolege narodni poslanici, da vide po našem mišljenju i pročitaju izvore ne naše, nego sve inostrane šta se dešavalo u Srebrenici.

Samo da kažem, oni koji su se danas pozivali, pre nego što je sudstvo na dnevnom redu, na sud, u Srebrenici nije bilo genocida, ali je zločina. Uvaženi narodni poslanici, tu rečenicu nemojte tako lako izgovarati. Treba poznavati šta je genocid. Vrlo malo istoričara, neka mi oproste, znaju šta je genocid. Tri stvari su bitne u genocidu, a ona najvažnija nije ispunjena kod Srebrenice, ali zato 1941, zato jeste i „Oluja“, a to je namera.

Gospodine predsedniče, ja nemam vremena da kažem i citiram mnoge pre događaja stvari i namera tu koja se desila. Dakle, nije bitan broj žrtava, onda govorimo o homocidu, nego namera u ovom slučaju nije bila, ali da se zaista zločin desio, a jeste, treba videti i povod zbog čega. O tome je dr Martinović više govorio, moja malenkost ne bi.

Kada je u pitanju Haški tribunal, samo dve rečenice. Pošto sam rekao da neću da govorim iz pijeteta prema otadžbini, jer je sve rečeno u Haškom tribunalu, mora da znate, poštovani građani Republike Srbije i uvaženi narodni poslanici, zapamtite ovu rečenicu, tvorac Haškog tribunala, te najmonstruoznije moralne i političke nakaze HH veka jeste Teodor Meron, koji je prvi predsedavajući, a čini mi se i poslednji koji je rekao pre formiranja Haškog tribunala, citiram: „Formirajmo ad hok sud, da strpamo sve političke prvake srpske u svim srpskim zemljama, jer jedino tako ih možemo skinuti s vlasti, jer narod srpski stoji iza njih“. Sve vam je jasno, uvaženi narodni poslanici.

Sada prelazimo na ove kandidate za sudije. Svi oni kako ste videli ispunjavaju kriterijume i merila za ocenu za izbor sudija kako stručnost, tako obučenost i dostojnost. Ja držim do sva tri elementa, ali posebno podvlačim dostojnost. Toga fali kod bivšem režima kada su oni birali sudije. Kako? Pa, stranka bivšeg režima oličena u DS Tadića, Jeremića i Đilasa nije se pridržavala niti stručnosti, niti obučenosti, a najmanje dostojnost. Samo jednog jedinog kriterija su se pridržavali, a mi smo svojevremeno govorili u ovom visokom domu, a to je pripadnost stranačka, pripadnost DS. To je bio uslov. Zato nam je sudstvo tada za vreme njihove vlasti, i ponavljaću dok sam živ i boriti se za istinu i pravdu, bilo najgore u Evropi, po oceni tadašnjih evropskih zvaničnika.

Poštovani građani Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici, neke su sudije umirale od nepravde u njihovo vreme, a neki su izvršili samoubojstvo. Pet sudija za vreme Đilasove vlasti, tajkuna od 619 miliona prihoda u 17 zemalja, izvršilo je samoubojstvo, a najmanje 20 se razbolelo i preminulo zbog reizbora. To ne kažem samo ja. To kažu i sindikati u sudstvu. Bez funkcije je, ovo je tačna brojka, ostalo 837 sudija i to najboljih u ono vreme i 200 zamenika tužioca. To je ta reforma.

Kolika je anarhija bila za vreme sudstva u njihovo vreme najbolje govori podatak, a to ću stalno da ponavljam u ovom visokom domu, da su čak izabrali mrtvog sudiju za sudiju, pokojnog Ljubišu Ristića iz Požege, gle čuda, iako je predsednica Visokog saveta sudstva gospođa Nata Mesarović kazala, podvlačim ovo, jer nam unazad dva dana drži ona slovo o sudstvu, a ona je kazala da je razgovarala i utrošila 200 časova sa svim sudijama. Znate, koliko je to 200 časova? Jedan mesec dana, po sedam sati.

Ja je stalno prozivam – iziđite, gospođo Mesarović, prekjuče ste govorili i kritikovali ovo sudstvo, kako ste mogli obaviti razgovor sa mrtvim sudijom? Objasnite to građanima i narodnim poslanicima.

Isto tako izabrali su sudiju Sonju Brkić koja je kršila Zakon o sudijama, a zna se čija je rođaka iz DS, koja je istovremeno vršila funkciju predsednika Republičke izborne komisije i sudije Vrhovnog suda, iako, podvlačim, po Zakonu o sudijama nije smela da vrši tu funkciju. Ali naplatila je za rad u RIK dva miliona 633 hiljade dinara. Do dana današnjeg nije vratila taj novac.

Da ja malo pustim te političke protivnike na miru, ali da citiram ono što je Evropska komisija rekla o pravosuđu u to vreme. Citiram: „Reforme koje sprovodi vlast Đilasova, Tadićeva i Jeremićeva u Srbiji od 2008-2012. godine bile su kao najgora moguća stvar. Tačka. Proces reizbora sudija bio je netransparentan, rizikujući princip nezavisnosti“, završen citat iz knjige „Reforma pravosuđa u Srbiji 2008-2012. godine“, strana 96. To je ono što su evropski zvaničnici rekli.

Idemo dalje. Prema sindikatu pravosuđa, na početku Đilasove, Tadićeve, Jeremićeve reforme bilo je 780 hiljada nerešenih slučajeva, a kada su završili reformu, gle čuda, umesto da smanje, tri miliona su povećali, a da bi kada je SNS došla na vlast, evo, 2019. godine, taj broj bio prepolovljen na milion i po.

Poštovani predsedniče, uništili su našu prošlost koju obnavljamo, našu sadašnjost, uništili su budućnost dece naše, a da su ostali na vlasti samo još godinu dana, uništili bi naše korene.

Poštovani građani Republike Srbije, vi im to niste dali, jer ste ih poslali u političku prošlost iz koje se zasigurno neće vratiti.

Sudstvo se transformiše od dolaska na čelo ministra vrlog Nikole Selakovića, Nele Kuburović i sadašnje aktuelne ministarke, jer je sudstvo sastavni deo ubrzane modernizacije Srbije koju sprovodi Vlada Republike Srbije, najveći broj uvaženih narodnih poslanika i najveći broj građana Republike Srbije, skoro plebicitarno, a motor ubrzane modernizacije Srbije je naš uvaženi predsednik Aleksandar Vučić.

Na kraju, dok naš predsednik Srbije Aleksandar Vučić svakodnevno vraća međunarodni ugled naše zemlje širom sveta, sprovodeći politiku mira, politiku solidarnosti, politiku zdravlja svih naših građana u Srbiji, u regionu, politiku ubrzanog ekonomskog napretka u ovim teškim pandemijskim vremenima, bitanga Dragan Đilas, neću da ga danas više spominjem, jer čekam odgovor, jučerašnji, sinoćni, na 24 pitanja, da odgovori na konferenciji za štampu gde god hoće, čini sve da sačuva ogromne milione evra i dolara na računima, gle čuda, Mauricijusa, Ciriha, Holandije, Bugarske, Hrvatske i bog zna kojih još zemalja.

Poštovani građani Republike Srbije, nadam se da će tužilaštvo i sudski organi završiti i taj proces slučaja Điki mafije, koji je prilikom dolaska na vlast bio običan gologuzan, a kada je sišao sa vlasti, težak prihoda 619 miliona evra u 17 i bog zna koliko zemalja širom sveta. Pobedićemo mafiju! Živela Srbija!

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ovih dana, iz dana u dan, žestoko su medijski napadnuti narodni poslanici SNS dr Aleksandar Martinović i dr Vladimir Orlić, a evo, kako vidimo, i gospođa Sandra Božić, samo zato što nesebično slede i sprovode politiku modernizacije Srbije koju je zacrtao i sprovodi predsednik Aleksandar Vučić, Vlada Republike Srbije i najveći broj građana Republike Srbije.

Da znate, gospodo, vi koji medijski proizvodite lažne vesti u medijima pod kontrolom Dragana Đilasa, nemate šanse u svom naumu da ove narodne poslanike, dr Aleksandra Martinovića i dr Vladu Orlića odvojite od pružanja podrške politici Aleksandra Vučić, jer je Aleksandar Vučić motor ubrzane modernizacije Srbije, što podržava najveći broj građana Republike Srbije.

Uvaženi dr Martinoviću i dr Orliću, imate bezrezervnu podršku nas narodnih poslanika da istrajete do kraja, a siguran sam da hoćete.

Dozvolite da pređem na ovu odluku i na ovaj zakon.

Poštovana ministarko, najpre da kažem da mi je drago što vas vidim u ovom visokom domu, u kojem ste vi svojevremeno, gospođo ministarko, predsedavali i doživljavali najveće uvrede u istoriji ovog parlamenta, a samo za tri godine moja malenkost, pošto evidentira svaku uvredu, i vi, i poslanici SNS samo od jednog predsednika jedne opozicione stranke uvređeni smo 53 puta najvećim uvredama.

Dozvolite da pređem na odluku o proglašenju 720 starih i retkih knjiga za kulturno dobro od izuzetnog značaja. Hvala vam, gospođo ministarko, što ste ovu odluku stavili na dnevni red, a ujedno da kažem i Zakon o muzejskoj delatnosti.

Mi ovom odlukom koju nam je na predlog Narodne biblioteke Srbije dostavilo vaše Ministarstvo kulture, informisanja, u stvari proglašavamo 720 knjiga starih i retkih za kulturno dobro od izuzetnog značaja. Ovaj predlog predstavlja plod teškog i mukotrpnog dugogodišnjeg rada i proučavanja pisanih i štampanih starih i retkih knjiga, kako zaposleni u Narodnoj biblioteci Srbije, tako i u drugim ustanovama. Veliko hvala radnicima Narodne biblioteke Srbije i vama, gospođo ministarko, za ovaj zaista hvale vredan predlog.

Ovaj predlog Ministarstva kulture ima veliki značaj za nauku i kulturu, za naučne i kulturne radnike, oni to zaista najbolje znaju kolika je ta vrednost.

Dozvolite da kažem, kad sam već uzeo reč, i nešto o Narodnoj biblioteci Srbije. Dozvolite da kažem da ona čuva među ovim knjigama i knjige iz 13. veka, a najmlađa je ona iz 1799. godine, dok je najstariji privatni muzej sadrži skup najstarijih knjiga od 15. veka do kraja Drugog svetskog rata, po meni, Muzej Predraga Milovanovića.

Narodna biblioteka Srbije je centar bibliotečnog informacionog sistema Srbije. Uvaženi narodni poslanici, fond Narodne biblioteke Srbije predstavlja u celini kulturno dobro od pet miliona knjiga sa godišnjim prilivom od 20 hiljada naslova, samo da vidite o kakvoj se kulturnoj ustanovi radi.

Narodna biblioteka Srbije je osnovana 28. februara gospodnje 1832. godine voljom Knjaza Miloša Obrenovića kao prva ustanova još uvek tada u neoslobođenoj Srbiji. Narodna biblioteka Srbije je doživela uspeh posebno za vreme kada su bibliotekari bili Janko Šafarik i Stojan Novaković, a to je druga polovina 19. veka, da vidite, uvaženi narodni poslanici, koje su legende bili bibliotekari, i to je bilo sve do unazad 20 godina. Nažalost, danas nemamo takvu situaciju.

Narodna biblioteka Srbije je započela digitalizaciju još 2004. godine i ono što je jako važno, onlajn dostupno je sistemom oko 100 zbirki, a još od 2012. godine sa više od milion i po digitalizovanih dokumenata i to je zaista hvale vredno. Digitalizovana je najvrednija građa koja pripada javnom dobru pa putem interneta može biti dostupna i najširoj javnosti. Mi koji je koristimo zaista smo očevici toga. Tu je raznovrsna građa, počevši od Povelja Miroslavljevog jevanđelja iz 12. veka, Rukopisi Pećke patrijaršije, Dositeja Obradovića, Milutina Milankovića koji svedoče o obimu i istoriji naše kulturne baštine, a nalaze se u zgradi Narodne biblioteke Srbije.

Digitalizovana je i kolekcija Miroslavljevog jevanđelja i Časopis „Zenit“ koji su ušli u korpus svetskog kulturnog blaga. Poštovane dame i gospodo, društvo ne predstavlja skup pojedinaca, nego skup komunikacija. Zato komunikacija kulturnog nasleđa direktno nosi kulturnu baštinu u realni život ljudi i zajednica u kojima žive. Da kažem da ćemo ovaj predlog ministarstva podržati i glasati za njega.

Sada nekoliko rečenica o Zakonu o muzejskoj delatnosti. Pošto ste vi, gospođo ministarka zaista to iscrpno i vrlo detaljno i konkretno objasnili o čemu se radi, ja ću zaista u kratko pokušati i ako bi mogli ući u dalji istorijat, ali ovom prilikom nemamo nameru. Samo da kažem da ovaj zakon o muzejskoj delatnosti, konačno će ugledati svetlo dana, nakon više od četiri decenije.

Zakonom će biti uređen sistem, naglašavam sistem, na savremen način zaštite i korišćenja muzejske građe. I ne samo to, nego i vođenje muzejske dokumentacije i odrediće se prvi put zaista konkretni uslovi i načini osnivanja muzeja i njihovog rada. Ja neću da govorim kroz istorijat o muzejskim zbirkama, a mogao bih govoriti, u svetu od 1176. godine pre nove ere, a neću nego idem na savremeni, danas muzej.

Nekoliko rečenica. Zaista, danas postoji mnogo definicija muzeja i ovaj zakon nije imao nameru da definiše muzej. To je ostavljeno drugim podzakonskim aktima, i ako bi možda, po meni, trebao zakon to da definiše, upravo zato što ima mnogo definicija i mislim da se stručnjaci oko toga nisu dogovorili, možda grešim, ali mislim da je to.

Međutim, reći ću vam da je za mene najprihvatljivija ova definicija Međunarodnog saveta muzeja, koja glasi, citiram - muzej je nekonvencionalna, stalna ustanova u službi društva i njegovog razvoja, otvorena prema javnosti, koja čuva, istražuje, objavljuje, izlaže materijalnu i nematerijalnu baštinu o ljudima i njihovoj okolini, radi proučavanja, obrazovanja i estetskog doživljaja. Po meni je to najbolja definicija i prilikom donošenja ovih statuta, zaista apelujem da se malo šire pogleda. Ne forsiram ovu definiciju, pošto ih jako mnogo ima.

Da kažem na završetku, neću kroz istorijat, 20. vek doneo je velike promene u poslovanju muzeja, tako da su ove tradicionalne, konzervativne ustanove doživele veliki procvat, konceptualnu revoluciju, da tako kažem. Zaista, u smislu njihove postavke, u smislu izložbe, informacije su pristupačne više, zanimljivije, otvorenije i pri tome sačuvali su rezultate naučnih dostignuća i naučnu objektivnost.

Koristim sada priliku, gospođo ministarsko, kada ste rekli šta ste zaista sve došli i videli, to je po meni tek početak, tek ćete biti šokirani onim što postoji u pojedinim muzejima i što nije sređivano godinama, a da kažem, decenijama i više.

Muzej prati duhovne promene u svetu i svom okruženju. Komunikacija o kojoj sam na početku rekao, kulturnog nasleđa direktno unosi kulturnu baštinu u realni život ljudi i zajednica u kojima žive. Zato teorija komunikacije muzeja je sastavni deo teorije o muzejima, odnosno muzeologije.

Dozvolite, da na kraju ipak kažem, uvažena ministarko da ste učinili krupne korake. O tome smo mi govorili, već u određenim telima na odboru i drugim telima Skupštine, pogotovo kada smo imali raspravu, čitanje o ovom zakonu. Međutim, naši muzeji očekuju da će se rešiti pitanje prostora i ja ne sumnjam da vi to nećete rešiti. Sigurno hoćete, više nego što je do sada.

Pitanje finansija, isto će te tako rešiti, međutim kod kadra muzejskog imamo problema. Nemamo toliko muzeologa koliko treba, ali imamo problema u rukovodećem kadru. Počesto su oni kočnica razvoja naših muzeja, to ćete vi videti, a verovatno koliko vidim, videli ste i do sada.

Na kraju, da je Dragan Đilas dao državi Srbiji pare koje je opljačkao od naroda, sagradili bi bezbroj muzeja u našoj lepoj državi. Zato ću ja uvažena ministarko uzeti za slobodu, a vezano je za muzeje, jer je njegov koalicioni, odnosno stranački bivši kolega rekao da je on uništio kulturu u Beogradu, da mu postavim 24 pitanja sada kratka.

Prvo, da li je tačno, a tačno je da ste vi gospodine Đilas 13. maja 2018. godine lažno optužili predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića i aktuelnu vlast i državu Srbiju da je fašistička, kada ste rekli, citiram - dan kada promenimo ovu vlast slavićemo kao još jedan dan pobede nad fašizmom, završen citat. Da li je ovo vaš odnos prema državi Srbiji gospodine Đilas?

Za razliku od vas, nikada, nikada Aleksandar Vučić nije u zemlji, niti u inostranstvu to rekao za vas, niti za vlast, niti za državu Srbiju.

Drugo pitanje - da li je tačno gospodine Đilas, posle povratka iz SAD održali sastanak sa čelnicima Saveza za Srbiju u Čačanskoj kafani "Moravski alasi" 4. jula gospodnje 2018. godine, na kojem su bili čelnici Saveza za Srbiju i da ste dogovorili da na jesen pokrene proteste kako bi rušili predsednika Srbije Aleksandra Vučića na temu Kosova? Ne izborima, nego ulicom, kako ste rekli, umesto da rušite predsednika Vučića, trebali ste gospodine Đilas da se dogovorite kako da vratite Kosovo tamo odakle ste ga oterali? I da li je tačno da ste vi tada rekli, citiram, a tačno je po meni - ako izbacimo dijalog iz Skupštine, onda kao društvo imamo problem, Skupština je mesto gde se priča, ako to zaustavimo i sve medije, oni će eksplodirati negde, kome treba parlament, dajte malo pameti, završen citat.

Treće pitanje - da li je tačno gospodine Đilas da nas stalno pokušavate posvađati sa čeličnim prijateljima Kinezima, te da ste 17. avgusta gospodnje 2020. godine rekli i slagali, citiram - hoćemo li primiti kinesku vakcinu koju niko neće primiti u Evropi, završen citat. Kinesku vakcinu danas primaju mnogi Evropljani.

Da li osećate bar malo stiga gospodine Đilas zbog ovakvih laži kada radite protiv zdravlja naših građana u vreme dok naš predsednik Vučić i Vlada Republike Srbije, građani i Krizni štab, naši heroji doktori, medicinske sestre i ostali vode nemerljivu borbu za zdravlje svih naših građana i za otadžbinu Srbiju?

Četvrto pitanje - da li je tačno, a tvrdim da jeste, da ste vi gospodine Đilas, kada je Srbija bila treća po redu zemlja u Evropi nakon Velike Britanije i Švajcarske, započela vakcinisanje svojih građana, poslali pismo u Brisel u kome ste se žalili da u Srbiji ne postoje pouzdani podaci o tome kada će se i kako vakcinisati, kojom vakcinom vakcinisati građani Srbije i da nema medicinskih sredstava, što je bila notorna laž, jer su naši građani povodom vakcinisanja bili informisani najbolje u Evropi.

Gospodine Martinoviću i uvažena ministarko, gospodine potpredsedniče, evo čije su rečenice ušle u Evropski parlament u izveštaj, Dragana Đilasa i opozicije. Imam ih tačno definisane, ali o tome drugom prilikom.

Peto pitanje - da li je tačno, a tvrdim da jeste, da ste vi gospodine Đilas 16. septembra 2020. godine ponovo poslali pismo Evropskoj komisiji optužujući predsednika Aleksandra Vučića i Republiku Srbiju da nismo postali deo mehanizma Kovaks u trenutku kada su predsednik Vučić i Vlada Republike Srbije dogovorili uplatu avansa za nabavku vakcina i na taj način nečasno oblatili predsednika Vučića i državu Srbiju? Zašto to radite gospodine Đilas?

Šesto pitanje – da li je tačno, a tvrdim da jeste, da ste vi gospodine Đilas tužili ponovo Evropskoj komisiji Aleksandra Vučića zbog njegove zahvalnosti Kinezima na pomoći koju su nam pružili naši čelični prijatelji Kinezi i tako po ko zna koji put pokazali da nemate morala, niti stida kada su u pitanju sramoćenje predsednika Vučića i naše zemlje Srbije?

Sedmo pitanje – da li je tačno, a tvrdim da je tačno, da ste vi gospodine Đilas dana 13. avgusta 2009. godine u razgovoru sa otpremnicom poslova u Američkoj ambasadi u Beogradu, Dženifer Braš kazali, citiram – ja se zalažem za hapšenje Ratka Mladića i odreći ću se Kosova. Završen citat.

Kako vidite, poštovani građani Srbije, Đilas se odrekao Kosova još 2009. godine.

Osmo pitanje – da li je tačno, a tvrdim da jeste, da ste vi gospodine Đilas 13. avgusta 2020. godine bahato izjavili, citiram – platio sam hotel 4.000 evra, a mogu da platim i 17.000 evra za vilu na moru i patike 5.000 evra? Završen citat.

Otkud vam pare tolike, gospodine Đilas, a bili ste na političkim funkcijama? Gospodine Đilas, poučite i građane Srbije kako se do ogromnog novca tako brzo dolazi.

Deveto pitanje – da li je tačno, a tačno je, da ste vi gospodine Đilas 5. maja 2020. godine brutalno uvredili predsednika Vučića, nazivajući ga ludakom kada ste izjavili na „N1“ citiram – Vučiću ti si lud, završen citat. A, na pitanje novinarke Žakline Tatalović – hoćete li promeniti to? Vi ste gospodine Đilas bahato odgovorili – pojačaću to, a potom ponovili nekoliko puta - Vučiću ti si lud.

To, poštovani građani Republike Srbije, naš predsednik Vučić nije za Đilasa ili bilo koga nikada rekao. Ko vređa koga, poštovani građani Srbije, to najbolje možete vi oceniti. Pozivam nevladine organizacije da i one progovore o tome.

Deseto pitanje – da li je tačno, a tačno je, da ste vi gospodine Đilas 20. januara 2018. godine brutalno uvredili predsednika Vučića rečnikom sa dna kace kada ste izjavili, citiram – Vučiću ti si lud, završen citat. Samo zato što je Aleksandar Vučić kao predsednik države otišao na Kosovo i Metohiju i razgovarao sa našim mučenicima, tj. sa stradalnim srpskim narodom u našoj južnoj pokrajini.

Šta govorite gospodine Đilas? Zašto to govorite? Da li zbog bahatosti i onih 619 milina evra prihoda ispumpanih ih džepova građana ili možda zato što ste, kako smo videli već 2009. godine, se odrekli naše južne srpske pokrajine ili možda mržnje prema predsedniku Vučiću, a biće da je jedno, drugo i treće.

Jedanaesto pitanje – da li je tačno gospodine Đilas da ste 27. avgusta 2018. godine brutalno, nedostojno čoveku uvredili predsednika Vučića kada ste izjavili, citiram – Vučić ima mentalnih problema, neke poremećaje, završen citat, i dodali citiram – sram te bilo Vučiću, ti si lud čovek, završen citat.

Eto, poštovani građani Republike Srbije, ko, kako vređa Dragan Đilas. Znate li zašto Điki mafija to izgovorio? Samo zato što predsednik Vučić sa Vladom Srbije i građanima gradi „Beograd na vodi“, što je od jednog najružnijeg dela Beograda sagradio najlepše šetalište u Evropi i što je postao jedno od najvećih gradilišta u ovom delu Evrope, što gradi autoputeve, mostove, škole, bolnice i da dalje ne nabrajam.

Dvanaesto pitanje – da li je tačno da ste vi gospodine Đilas bez ikakvog povoda 11. aprila 2020. godine ponovo po ko zna koji put brutalno uvredili predsednika Vučića kada ste rekli, citiram – Vučiću ti nisi normalan, završen citat.

Da li ste to rekli zato što predsednik Vučić nema prihod od preko 619 miliona evra, niti račune na Mauricijusu, Cirihu, Holandiji i Bugarskoj i još 17 zemalja sveta.

Trinaesto pitanje - gospodine Đilas, da li je tačno da ste vi, gospodine Đilasu, sa svojim kolegom iz iste stranke, jednim od članova međunarodne bande lopova i prevaranata, Vukom Jeremićem 2008. godine bez saglasnosti Narodne skupštine Republike Srbije zatražili prebacivanje kosovskog pitanja iz UN na EU i tako doveli misiju EULEKS na KiM, te tako zabili nož u leđa vlastitom narodu i državi? Je li se tako, gospodine Đilas brani čast otadžbine?

Četrnaesto pitanje - da li je tačno, a tačno je, jer su svedoci svi građani Republike Srbije da ste vi, gospodine Đilas, zajedno sa svojim pajtosima u liku Božidara Đelića, Bojana Pajtića, Vuka Jeremića i drugih sproveli divljačku pljačkašku privatizaciju i doveli našu zemlju na ivicu bankrota i ostavili Aleksandru Vučiću i SNS da je izvlače iz najdublje krize u novijoj srpskoj istoriji?

Petnaesto pitanje - da li je tačno, a tačno je, da ste vi gospodine Đilas 16. aprila 2020. godine verbalno i medijski napali Aleksandra Vučića, dr Kona, Krizni štab i Vladu Srbije samo zato što su zaštitili živote građana kada ste izjavili, citiram – ja sam šokiran onim što je dr Kon izgovorio. Doktore, šta se dešava sa vama? Rekli ste da bismo bez podrške vlasti i predsednika Vučića lično bili u katastrofi. O kakvoj podršci vlasti i Aleksandra Vučića vi govorite? Šta je to ova vlast uradila? Šta to vi podržavate?, završen citat.

Imate li danas, gospodine Đilas, posle godinu dana od kada ste te laži izgovorili na očigled građana Srbije bar malo stida i vremena da se izvinite dr Konu, predsedniku Vučiću, Kriznom štabu i Vladi Republike Srbije? Nemate, jer imate preča posla da brinete o basnoslovnim parama na Mauricijusu i još 17 zemalja koje ste pokrali od građana Republike Srbije.

Šesnaesto pitanje – da li je tačno, a tačno je, da ste vi gospodine Đilas 2011. godine, dok ste bili gradonačelnik Beograda, nezakonito prodali četiri kablovska kanala svoja „Arene sport“ „Telekomu Srbija“ za 7,7 miliona evra i tako „Telekom Srbija“, iako „Telekom Srbija“ tada nije smeo biti vlasnik medija, da li su tih 7,7 miliona evra gospodine Đilas možda na računima na Mauricijusu, Cirihu ili Bugarskoj?

Sedamnaesto pitanje – da li je tačno, a tačno je, da ste vi gospodine Đilas na dan 12. decembra 2020. godine na računima ogranka svojih firmi u Cirihu imali 620.147 evra?

Osamnaesto pitanje – da li je tačno da ste vi gospodine Đilas na dan 12. decembra 2020. godine na računima svoje firme na Mauricijusu imali 5.730.000 evra i da ste vi gospodine Đilas i vaš brat Gojko bili korisnici, podvlačim, korisnici računa na ovim destinacijama?

Devetnaesto pitanje – da li je tačno, a tačno je, da vam je glumac Sergej Trifunović dao najbolju ocenu vaše političke i moralne ličnosti kada je 16. juna 2020. godine rekao, citiram – Đilasu je glavno oružje u politici novac kojim sve rešava i kupuje političku naklonost. Savez za Srbiju nije ništa nikad ni postojao. Šta je Janko Veselinović sad? Ništa. Šta su ovi drugi? Ništa. Drži ih Đilas koji dođe iskešira pare, oni uzmu dvojica, trojica, pa odu kod Gligorija, nagovaraju ga da bude predsednik države, da se kandiduje, sporazum sa narodom je teška izmišljotina, Jeremić je netalentovan, a Đilas je uništio kulturu u Beogradu, završen citat.

Evo, vidite, poštovani građani. Dvadeseto pitanje, da li je tačno gospodine Đilas, kako nas obaveštavaju "Večernje novosti“ da vi imate na 53 računa 67,9 miliona dolara i da li je toliki iznos bio deponovan u oktobru 2020. godine i da se finansijska šema proteže od Mauricijusa, Amerike, Makedonije, Hrvatske, Švajcarske, Bugarske, Crne Gore, Srbije, Kipra, Moldavije i gle čuda, Hong Konga. S razlogom podvlačim iz Hong Konga.

Dvadeset i prvo pitanje, da li ste se u Hong Kongu, gospodine Đilasu, susreli sa svojim stranačkim kolegom Vukom Jeremićem, gde je on operisao sa članovima međunarodne grupe lopova i prevaranata Emilijom Lozojev, glavnim finansijerom Vuka Jeremića, Patrikom Hoom, bivšim ministrom unutrašnjih poslova Hong Konga i Tidiom Gadiom, osuđeni svojevremeno u SAD za pranje novca. Eto veze i molim tužilaštvo da tu vezu ispita.

Dvadeset i drugo pitanje, da li je tačno kako da se informišu "Večernje novosti“, da ste kao bivši gradonačelnik Beograda sakrili ogroman novac u 17 država širom sveta? Dvadeset i treće, da li je tačno, a tačno je da ste vi gospodine Đilas 8.2.2019. godine u Makedoniji se sastali s kriminalcima i kradljivcima gaća iz Majamija gde ste se dogovarali o funkcionisanju opozicija u Srbiji, da rušite predsednika Vučića i dovođenjem vas, gospodine Đilasu na vlast, ne izborima, nego ulicom gde ste dobili određena finansijska sredstva da bi finansirali "Jedan od pet miliona" sa ciljem zbacivanja vlasti predsednika Vučića? Ali imate problem gospodine Đilas, građani su vas dobro pročitali.

Dvadeset i četvrto i poslednje pitanje, da li je tačno, a ja tvrdim da jeste, da ste vi gospodine Đilas i vaš politički električni zec Marinika Tepić, pljunuli na žrtve Jasenovca kada ste u duetu lajkovali objavom jednog tviteraša u kojem se navodi da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, bolesnik i da treba da se leči samo zato što je rekao da je gledao film Predraga Gage Antonijevića „Dara iz Jasenovca“, jer kako je naveo predsednik težak i važan za naš stradalni narod. Ovog tviteraša je posebno razbesnelo to što je predsednik Vučić izjavio da se realizacija filma desila na njegovu inicijativu.

Na kraju, poštovani građani Republike Srbije, Dragan Đilas svakodnevno obmanjuje i laže, on ima račune na Mauricijusu, u Cirihu, u Holandiju, u Hrvatskoj, Bugarskoj, u 17 zemalja širom sveta. Zato su medijski napadi na predsednika Vučića ovih dana sve intenzivniji i biće još jači od strane sprege, tajkunsko-mafijaško politikanskih grupa i pojedinaca povezanih sa inostranim centrima moći.

Poštovani građani Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici, oni imaju samo jedan jedini cilj, a to je srušiti sa vlasti predsednika Aleksandra Vučića i zaustaviti i ubrzani proces ekonomskog napretka i ukupne modernizacije Republike Srbije znajući da je motor ubrzane modernizacije Srbije predsednik Vučić.

Poštovani građani Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, dok naš predsednik Srbije, Aleksandar Vučić svakodnevno vraća međunarodni ugled naše zemlje širom sveta, sprovodeći politiku mire, politiku solidarnosti, politiku zdravlja svih građana u zemlji i okruženju, politiku ubrzanog ekonomsko napretka u ovim teškim pandemijskim vremenima, bitanga Dragan Đilas čini sve da sačuva svoje ogromne milione eura i dolara na računima Mauricijusa, Ciriha, Holandije, Bugarske, Hrvatske, Hong Konga i bog zna kojih još zemalja. Pobedićemo mafiju, nema nazad, predaja nije opcija. Živela Srbija.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, dr Orliću, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, pošto su moje kolege dosta toga rekle već o ovom sporazumu, dozvolite samo dve rečenice o njemu da kažem, a to je da ću podržati ovaj sporazum.

Zašto? Zato što predstavlja jedan ambiciozni projekat, jer je zamišljen tako da njegovom primenom region zapadnog Balkana postane deo zajedničkog vazduhoplovnog tržišta EU pre formalnog pristupanja u EU. To je jedan od osnovnih razloga pored mnogih, zbog čega ću podržati ovaj deo.

Poštovani potpredsedniče, dr Orliću, dame i gospodo narodni poslanici, ja danas, zbog današnjeg i sutrašnjeg datuma, neću namerno govoriti o našim političkim protivnicima, a imao bi mnogo toga šta da kažem o njima.

Na početku, dozvolite da se zahvalim Institutu za srpsku kulturu u Leposaviću, odnosno što je smogao snage da na današnji dan upravo izda zbornik pod nazivom - "NATO agresija na Saveznu Republiku Jugoslaviju (Republiku Srbiju), da se večno pamti", u kojem su pisali svetski stručnjaci od Meksika, Rusije, Grčke, Slovenije i da dalje ne nabrajam.

Hvala Ministarstvu prosvete i bivšem ministru Šarčeviću na pomoći koju je pružio Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo odbrane ministru Vulinu i dr Nebojši Stefanoviću.

Danas, poštovani građani Srbije se navršava 22 godine od zločinačke agresije NATO na našu otadžbinu. U 50 godina postojanja NATO saveza, agresija na SRJ je prvi agresivni rat koji je NATO savez vodio.

Agresija je izvršena po odluci NATO-a odnosno SAD bez mandata SB UN, jer to je veoma važno naglasiti. Agresijom su prekršene sve norme međunarodnog prava i sistem međunarodnih odnosa uspostavljen Poveljom UN.

Poštovani građani Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici, moram da naglasim, neke zemlje su učestvovale protivno Ustavu i zakonima svojih zemalja da ih ne nabrajam zbog vremena.

Za 78 dana, dakle od 24. marta do 9. maja 1999. godine na našu zemlju učestvovala je borbena avijacija NATO i što je vrlo važno, čak i pomoćna avijacija NATO izvršila je agresiju na našu zemlju.

Borbena avijacija NATO izvršila je 18.168 naleta u kojima je izvršeno 2.300 napada i oko 8.200 vatrenih dejstava. Što se tiče pomoćne avijacije NATO-a, ona je izvršila 7.927 letova.

Poštovani narodni poslanici, NATO je lansirao 415.000 projektila, sa oko 22.000 tona najubojitijeg tereta. Lansirano je oko 350.000 kasetnih bombi. Agresija je izvršena od oko 1.040 aviona i oko 1.000 krstarećih raketa. NATO bombe i rakete ubile su 88 dece, od toga 22 deteta albanske nacionalnosti do 14 godina.

Prva nevina i bespomoćna žrtva bio je sedamnaestogodišnji Senad Dacić iz sela Bresnik kod Požege. On je 25. marta 1999. godine naišao na kasetnu bombu. Najmlađa žrtva su bile bezimena beba albanske nacionalnosti spaljena u naručju majke u Koriši i jedanaestomesečna devojčica srpske nacionalnosti Bojana Tošović. Ubijena je 11. aprila u selu Merdare kod Kuršumlije u naručju oca Božina na stepeništu porodične kuće.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, dana 17. aprila 1999. godine u 21.30 u Batajnici za vreme dejstava avijacije NATO od eksplodiranog projektila poginula je trogodišnja Milica Rakić na noši. Njena smrt postala je simbol stradanja, patnje dece Jugoslavije u brutalnoj agresiji NATO-pakta.

Naše snage oborile su za 78 dana agresije dva aviona, F-117A i avion F-16C, devet bez pilotnih letelica, 45 krstarećih raketa i četiri velika projektila. Pored ovog, snage PVO prema oceni uslova i elemenata gađanja pogodile su i verovatno oštetile i još 36 aviona.

General Klark u svojoj knjizi koja se zove „Moderno ratovanje“ priznao je da se još jedan avion Harijer srušio u Jadransko more južno od Ulcinja.

Zvanični podaci vojske Jugoslavije, Novi glasnik br.5 od 2000. godine su da je protivvazdušna odbrana vojske Jugoslavije oborila 61 borbeni avion, sedam helikoptera, 30 bezpilotnih letelica i 338 krstarećih raketa.

Poštovani građani, uvaženi narodni poslanici, šta kažu SAD? Institut za odbranu i spoljnu politiku SAD je još 9. maja 1999. godine saopštio da je NATO u sudaru sa vojskom Jugoslavije, citiram – već izgubio 36 aviona, osam helikoptera i šest bezpilotnih letelica, završen citat.

Zbog vremena samo da kažem ko je osudio NATO agresiju na našu zemlju. Generalni sekretar UN Kofi Anan je tek kada je NATO projektilom 17. aprila 1999. godine usmrtio trogodišnju Milicu Rakić, smogao snage da kaže da su u Jugoslaviji, citiram - pogaženi pravo i pravda, završen citat. Predsednik Kine Đang Ceming je od SAD zatražio citiram - da odmah zaustavi agresiju na Jugoslaviju, završen citat.

To su dame i gospodo zatražili i predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko, predsednik Ukrajine Leonid Kučma, predsednik Rusije Boris Jeljcin, Vlada Indije i mnoge druge slobodoljubive zemlje sveta. Srbija i narod Srbije će im to večno pamtiti.

Potpredsednik Parlamentarne skupštine OEPS Bili Vimer je rekao, citiram - ovo je crni dan za svet, dan kada su Povelja UN i međunarodno pravo brutalno pogaženi, završen citat.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, Republika Srbija je 1999. godina vodila odbrambeni rat. Bila je to odbrana zemlje od agresije spoljne NATO-a i oružane pobune unutar zemlje koje su predvodili teroristi OVK-a na teritoriji naše južne srpske pokrajine. I kao što u ovom zborniku kaže - da se večno pamti.

Na kraju, naš predsednik Vučić, vrhovni komadant i vrhovni komadant je tvorac politike vojne neutralnosti i odbrambene sposobnosti Srbije, vodi politiku mira u regionu i svetu, politiku zdravlja u ovim pandemijskim uslovima naših građana i politiku ubrzane modernizacije Srbije. Živela Srbija, živeo naš predsednik.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije dr Orliću, poštovana ministarko sa saradnicima, moje kolege i koleginice su danas čitav dan govorili o ovom zakonu. Dozvolite da ja kažem nešto šta nam je ostavila stranka Dragana Đilasa, bivša, a i sadašnja, da bi mogli shvatiti šta je Srpska napredna stranka na čelu sa Aleksandrom Vučićem napravila u ovih sedam godina.

Poštovani narodni poslanici, 2012. godine Đilasova, Tadićeva i Jeremićeva stranka ostavili su nam zemlju koja je bila ekonomski, industrijski i infrastrukturno totalno devastirana. Ostavili su nam zemlju bez sigurnosti i bezbednosti njenih građana. Ostavili su nam zemlju koja je bila totalno ponižena. Ostavili su nam zemlju bez plana i programa. Ostavili su nam zemlju bez nade i vere njenih građana u bolju budućnost. Ostavili su nam zemlju sa prevelikom zaduženošću. Ostavili su nam zemlju uništenih državnih institucija. Ostavili su nam zemlju bez imalo međunarodnog ugleda. Ostavili su nam zemlju u kojoj je narod totalno bio satanizovan. Ostavili su nam zemlju sprovedene pljačkaške privatizacije. Ostavili su nam zemlju sa totalno uništenom vojskom, a onda je 2012. godine došla Srpska napredna stranka, a pogotovo kada je postao predsednik Vlade gospodin Aleksandar Vučić napravljen je program, ekspoze o kojem smo mi često ovde govorili sa tačno preciziranim zadacima, koji je značio ubrzanu modernizaciju Srbije, a to su one reforme o kojima smo mi ovde vrlo često govorili.

Ovaj zakon o zajmu, poštovani potpredsedniče Skupštine, pridonosi procesu ubrzane modernizacije Srbije i našim seoskim sredinama. Kada smo govorili o korišćenju interneta u prošlom mandatu i uvođenja u škole, naši politički protivnici su se rugali u ovom visokom domu i govorili da to nikada neće da uspe.

Zakon će pridoneti i unapređivanju nastave i škola u seoskim područjima. Pridoneće ravnomernom ekonomskom razvoju. Pridoneće unapređivanju čitave infrastrukture i ostanak mladih na selu.

Poštovani građani Srbije, uvaženi narodni poslanici, šta nam je bivša vlast ostavila, a šta smo mi, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, uradili? Izgradili infrastrukturu, škole, bolnice, privredne objekte itd.

Dragan Đilas nije imao potrebu za tako nešto i zato je on punio račune svoje. Opljačkao je ne 619 miliona evra, Bog zna koliko. Pošto su moje kolege o tome dosta govorile, ja ću samo postaviti nekoliko pitanja Draganu Đilasu, koji verovatno gleda ovaj prenos.

Dragane Đilas, da li je tačno, a tačno je kako nas obaveštava štampa, a posebno „Večernje novosti“, da ste vi na dan 12.12.2020. godine na jednom od dva računa svoje firme kod „Dojče banke“ u Mauricijusu imali 5.730.000 evra?

Gle čuda, mediji pod kontrolom Dragana Đilasa, kažr, ugasili su tu banku, ali je otvorio novu i prebacio pare. Što to, gospodo novinari pod kontrolom Dragana Đilasa, ne kažete? Da li je tačno, a tačno je, kako nas informišu „Večernje novosti“ i druga štampa, da ste na dan 12. decembra 2020. godine na računu ogranka „Sosijete generale“ u Cirihu, firmi „Multikom“, imali 620.147 evra? Ono što je vrlo važno, da li je tačno što skrivaju, ovo što ću pitati, mediji pod kontrolom Dragana Đilasa, a tačno je, kako nas obaveštavaju „Večernje novosti“, da su ovlašćeni korisnici računa bili braća Đilas, Gojko i Dragan? Ponavljam još jednom da dobro čuju novine pod kontrolom i štampa pod kontrolom Dragana Đilasa - da li je tačno, a tačno je kako nas obaveštavaju, da su ovlašćeni korisnici računa bili Dragan i Gojko Đilas?

Poštovani građani Republike Srbije, Đilas na svoje ime, na svojih pet računa ima ko zna koliko miliona evra. To je novac koji je opljačkan od građana Srbije dok je bio gradonačelnik. To je važno. Zato treba ispitati finansijsko-mafijašku vezu između Šolaka i Đilasa.

Poštovani građani, profit Đilasovih firmi je rastao u vreme dok je bio na vlasti, pogotovo dok je bio gradonačelnik Beograda, dok je grad Beograd finansijski tonuo. Đilas ima 3,3 miliona evra na računu Hong Konga.

Gle čuda, poštovani građani, o Hong Kongu smo mi govorili u prošlom mandatu pre dve, tri godine. Tu se susreo i njegov stranački kolega Vuk Jeremić sa Patrikom Hoom. Njih dvojica su sa Tidijom Gadijom činili jednu od najvećih međunarodnih grupa bandita i prevaranata za pranje novca. Zato treba ispitati vezu preko Hong Konga, Đilasa i Jeremića.

Dragan Đilas se navodi kao korisnik računa, podvlačim, kao korisnik računa. Odbio je poligraf. Izvlačio je ove pare iz Srbije u 15 država, poznato do sada, a ko zna koliko. Podvlačim još jednom, to u finansijska sredstva građana Srbije, vaši, poštovani građani, on ih je izvlačio u te destinacije.

Đilas nas, poštovani građani, svakodnevno obmanjuje i laže. On ima ne samo na Mauricijusu, Švajcarskoj i ko zna kojim destinacijama u 17 zemalja preko 50 računa. Zato su medijski napadi na predsednika Vučića sve intenzivniji od strane sprege tajkunsko-mafijaških politikantskih grupa i pojedinaca i nekih analitičara šarlatana, bilo da su domaće ili inostrane provenijencije.

Poštovani građani Srbije, oni imaju samo jedan jedini cilj, a to je da ruše predsednika Aleksandra Vučića i zaustave ubrzani proces modernizacije Srbije, znajući da je upravo Aleksandar Vučić motor ubrzane proces modernizacije Republike Srbije.

Dok se predsednik države Aleksandar Vučić svakodnevno vraća sa određenih mesta unutar države, gde unapređuje i gradi našu državu u ekonomskom smislu i pronosi međunarodni ugled Srbije širom sveta, sprovodeći politiku mira, politiku solidarnosti, politiku ubrzanog napretka u ovim teškim pandemijskim uslovima, dotle tajkun Dragan Đilas, a za Evropu Đilaš, kao bitanga, čini sve da sačuva svoje otrovne milione evra na računima na Mauricijusu, Švajcarskoj, Holandiji, Bugarskoj i Bog zna kojim destinacijama.

Srpska napredna stranka na čelu sa predsednikom boriće se da porazi mafiju bez obzira na veru, naciju i na stranačku pripadnost.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, u danu za glasanje, kao i moje kolege iz SNS glasaćemo za ovaj predlog zakona. Hvala.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovana ministarko sa saradnicima, ministarstvo vaše od kada ste vi preuzeli je učinilo značajne korake. Nabrojaću tri, četiri stvari, a vezano je za amandman. Inače, radi se o zaštiti i unapređivanju čovekove okoline, a o tome smo vrlo malo govorili ranije.

Otpad iz Kovina vozi se na deponiju u Pančevu, o tome je naša uvažena poslanica gospođa Božić detaljnije govorila i informisala građane. Ono što je potrebno za opštinu Kovin, potrebno je za čitav Banat, dugoročno rešenje, a to rešenje pripremate vi i vaše ministarstvo i Vlada Republike Srbije.

Vi ste gospođo zajedno sa Vladom sprečili ekološku katastrofu. Šta je još učinio Ministarstvo, a građani Republike Srbije i SNS treba da znaju. Zatvorena je ne sanitarna deponija Stanjevina, jedna od najvećih ekoloških bombi u Srbiji. To je jako bitno. Dalje, odvojena su sredstva za sanaciju transfer stanice u Novoj Varoši i Kanjiži, ali su odvojena sredstva i za sanaciju deponija u Čačku i Trsteniku. Odvojena su sredstva za osam novih regionalnih centara, a to je jako bitno za čitavu Republiku Srbiju, za upravljanje otpadom kojim će nakon izgradnje biti obuhvaćeno više od stotinu lokalnih samouprava u Srbiji.

Ministarstvo je spremno da finansijski pomogne gradove i opštine da reše svoje divlje deponije na svojoj teritoriji. Zašto? Zato što je za SNS i predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića zdravlje građana i ekonomski razvoj na prvom mestu.

Poštovana potpredsednice, bivši režim nije vodio računa o zaštiti i unapređivanju čovekove okoline. Ja sam o tome govorio, a danas ću postaviti samo tri pitanja. Kada je u pitanju bivši režim u kojem je sudelovao i tajkun Dragan Đilas, pitam ga pred građanima Republike Srbije da li je tačno, a tačno je kako nas obaveštava istraživačka štampa, da ste gospodine Đilas na dan 12.12. gospodnje 2020. godine, na jednom od dva računa svoje firme kod „Dojč banke“ na Mauricijusu imali pet miliona 730.000 evra.

Da li je tačno, a tačno je, kako nas informiše istraživačko novinarstvo „Večernjih novosti“ da ste na dan 12.12. gospodnje 2020. godine na računima ogranka jedne firme, na vašoj firmi „Multikom“ imali 620.147 evra i ovo je vrlo važno.

Poštovani građani Republike Srbije i poštovani narodni poslanici, da li je tačno, a tačno je kako nas istraživačko novinarstvo obaveštava i podvlači, da su ovlašćeni korisnici računa bili upravo Dragan Đilas i njegov brat Gojko. Ponavljam još jednom, da li je tačno, a tačno je kako nas istraživačko novinarstvo „Večernjih novosti“ obaveštava, da su ovlašćeni korisnici računa na Mauricijusu bili braća Đilas Gojko i Dragan?

Poštovani građani Republike Srbije, Dragan Đilas nas svakodnevno obmanjuje lažima, on ima novac ne samo na Mauricijusu i Švajcarskoj, nego ko zna kojim destinacijama po svetu. Ovo je vrlo važno, zato su medijski napadi pod kontrolom Dragana Đilasa, na predsednika Vučića sve intenzivniji od strane sprege tajkunsko-mafijaško-politikanskih grupa i pojedinaca povezanih, bilo da su domaće ili inostrane provenijencije.

Ono što je važno za građane Republike Srbije, poštovani građani, dok je Dragan Đilas i njegovi saradnici iz DS, dok su bili na vlasti, podvlačim, uništili su našu prošlost, našu sadašnjost i budućnost dece naše. Da su ostali na vlasti posle 2012. godine, samo godinu dana, uništili bi vam i naše korene. To vi poštovani građani Republike Srbije niste dozvolili, jer ste ih poslali u političku prošlost.

Dok predsednik države Aleksandar Vučić, svakodnevno vraća međunarodni ugled Srbije širom sveta, sprovodeći politiku mira, solidarnost, ubrzanost ekonomskog napretka u ovim teškim pandemijskim uslovima, dotle je tajkun Đilas, kao varalica, i da kažem - bitanga, da me ne bi predsedavajući prozivao, kao što su ranije, bitanga znači varalica, da vam ne citiram, čini sve da sačuva svoje ogromne milione evra na računima na Mauricijusu, Švajcarskoj, Holandiji, Bugarskoj, ili Bog zna kojoj destinaciji. Srpska napredna stranka i predsednik države će pobediti mafiju, bez obzira na veru, nacionalnost ili stranačku pripadnost. Živela Srbija, živeo predsednik Republike.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije doktore Orliću, poštovana ministarko Vujović sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, mi danas, evo privodimo kraju ovu raspravu o predlogu Zakona o klimatskim promenama.

Moji prethodnici su to izuzetno dobro obrazložili. Dozvolite da kažem samo dve rečenice pored onoga što su već koleginice i kolege rekli da sa ovim ispunjavamo, ovim zakonom i obavezu prema međunarodnoj zajednici, ali ujedno i usklađujemo naše domaće zakonodavstvo sa pravnim tekovinama Evropske unije.

Poštovana ministarko, pošto je na izmaku naša rasprava, dozvolite ipak da kažem nekoliko rečenica šta je učinilo vaše Ministarstvo od kada ste vi na čelu tog Ministarstva. Veliki problem bio je otpad u Kovinu i to ste učinili ovih dana i rešili sa Pančevom.

Ono što je nakon saniranja požara, pošto su kapije deponije u Kovinu bile zatvorene, ono što je potrebno za opštinu Kovin i ne samo za opštinu Kovin, nego i čitav Banat to je dugoročno rešenje, o tome je govorila koleginica Božić, dakle dugoročno rešenje koje pripremate vi, vaše Ministarstvo i Vlada Republike Srbije. Ovo radi građana, da građani znaju.

Vi ste gospođo ministarko sprečili ekološku katastrofu, posle što je izbio požar i na taj način i na toj deponiji što je dovelo do pojačanog zagađivanja vazduha. Zatvorena je ne sanitarna deponija „Stanjevina“ jedna od najvećih ekoloških bombi u Srbiji. Odvojena su sredstva za sanaciju deponije u Čačku i Trsteniku. Za izgradnju transfer stanice u Novoj Varoši i Knjaževcu, za regionalne deponije u Pirotu i Užicu, obezbeđena su sredstva i za osam novih regionalnih centara za upravljanje otpadom.

Ministarstvo je spremno da finansira u gradovima i opštinama probleme divljih deponija. Kad smo već na ekološkim problemima, uvaženi narodni poslanici, dozvolite da kažem da bivša vlast oličena u Draganu Đilasu za Evropu Đilašu, zajedno sa Borisom Tadićem, nije mario za ekološke probleme. Samo da podsetim građane Republike Srbije, ministar bivši, a bio je i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, doktor Oliver Dulić nije vodio računa o ekološkim problemima. On je u fondu za zaštitu životne sredine ne namenski koristio sredstva i to za predizbornu kampanju DS. O tome svedočio je i Mlađan Dinkić u ovom visokom domu 21. i 22.09.2012. godine a na sednici Skupštine kada je rekao, citiram - Dulić je u fondu za zaštitu životne sredine ne namenski koristio sredstva za predizbornu kampanju DS za subvencionisanje firmi koje uvoze akumulatore i otpadne gume da bi ih reciklirali. Završen citat. O tome je kolega Rističević govorio.

Dulić je platio 2011. godine kada je Đilaš bio gradonačelnik plakate i bilborde sa porukom - Očistimo Srbiju pola miliona. Treba ispitati Dragana Đilasa i njegov udeo u toj raboti.

Idemo dalje, isto tako je Dulić platio za oglašavanje u jednom dnevnom listu, verovali ili ne, poštovani građani Srbije, pola miliona eura. Treba videti ulogu Dragana Đilasa u ovoj raboti. Zatim, za izradu sajta - Očistimo Srbiju platio je 25.000 eura. Ovo ne kažem ja, ovo kaže DRI izveštaj za 2011. godinu, jedan ugledni list 23.09. 2012. godine, a mi smo bili tada narodni poslanici, postali smo u prvom sazivu.

Dakle, treba ispitati vezu Dragana Đilasa otkud mu pare na Mauricijusu, vezano za to i ne samo za to, da vas podsetim građani Republike Srbije, vi se sećate afere u Beogradu tzv. đubretarska mafija. U Beogradu gde je pronevereno, verovali ili ne, 310 miliona dinara. Za tu proneveru određene ličnosti su bile osuđene 73 godine zatvora. Gle čuda, drugostepeni sud ih je oslobodio i sumnja se da je Dragan Đilas kao gradonačelnik imao svoje prste u tim poslovima. Đilas kao multimilioner otuđio je novac od građana Srbije i svakodnevno puni svoje račune, gle čuda na Mauricijusu, Švajcarskoj i ko zna gde još po kojim destinacijama.

Zato su medijski napadi na predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića sve intenzivniji od strane sprege tajkunsko mafijaško politikanskih grupa o kojim sam ja često govorio u prošlom mandatu, bilo da su domaća ili inostrane provenijencije. Oni poštovani građani imaju samo jedan jedini cilj, srušiti Aleksandra Vučića i zaustaviti ubrzani proces modernizacije Srbije koju sprovodi Vlada Republike Srbije. Najveći broj uvaženih narodnih poslanika, većina građana Republike Srbije, a motor ubrzane modernizacije Srbije jeste naš predsednik Republike Aleksandar Vučić.

Dok naš predsednik Aleksandar Vučić vraća ugled naše zemlje po svetu, sprovodeći politiku mira, sprovodeći politiku bezbednosti i čini nadljudske napore za ekonomski prosperitet naše zemlje i zdravlje svih naših građana, dotle Dragan Đilas puni svoje račune na Mauricijusu u Švajcarskoj i drugim dostignućima ko zna gde.

Poštovani potpredsedniče dr Orliću u danu za glasanje ja ću dati svoj glas za ovaj zakon.

Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani predstavnici Agencije, ja sam mislio da se ne javim za reč, imam poseban razlog. Danas je moj jedan težak dan, jer bivši predsednik Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, Slobodan Milošević je preminuo upravo na današnji dan u zločinačkom Haškom tribunalu u Ševeningenu i kao čovek, poslednji svedok u odbrani njegove, danas mi se mešaju posebna osećanja.

Dozvolite ipak da kažem nekoliko rečenica.

Šta reći posle uvaženih mojih koleginica i kolega koji su vrlo dobro ocenili ovaj izveštaj Agencije. On je zaista bio sveobuhvatan i transparentan. Nemam nešto posebno dodati, jedino da kažem da je ipak za ovih osam godina Srbija postala zemlja energetske efikasnosti. To nismo mogli 2012. godine ni zamisliti kada smo došli na vlast.

Kada sam već uzeo reč, dozvolite da kažem nekoliko rečenica. Ovih dana kada sve naše institucije vode nepoštenu borbi protiv organizovanog kriminala, odmah da odam priznanje MUP-u i BIA-i, i drugim institucijama naše zemlje, pojedini opozicioni lideri u sadejstvu sa nekim inostranim elementima svakodnevno rade na satanizaciji predsednika Republike, Aleksandra Vučića, njegove porodice i njegovih roditelja.

Ja sam na to upozoravao, ima šest godina ovde, svakih mesec dana u obliku poslaničkih pitanja i tužilaštvo nije mi nikada odgovorilo. Ako je odgovorilo, ništa konkretno nije što je vrlo indikativno.

Nije ovde samo u pitanju satanizacija uglavnom predsednika Republike, ali i najbližih njegovih saradnika. Nažalost, i neki novinari, odmah da kažem da ima dobrih novinara, ali i neki novinari napadaju, ne samo predsednika Republike, Aleksandra Vučića, njegovu porodicu i njegove roditelje, nego napadaju i državu Srbiju i građane Republike Srbije nazivajući Srbiju ludnicom, a većinu građana Republike Srbije proglasili su ludim, a predsednika Republike totalno ludim.

Dokaz, vi znate da ja nikad napamet neću da pričam i molim vas nemojte me slučajno vi predsedniče upozoravati kada citiram, po kodeksu moram tačno da citiram ono što stoji. Vi to dobro znate, niste me upozorili…

Dobro. Nadležni smo, jeste, ali imaću priliku da se branim pošto me CRTA tužila.

Hoću, mislim da ću doći.

Izvinite, vi nemate pravo komentarisati i upadati meni u reč po Poslovniku.