Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre, uvažene kolege narodni poslanici, zakoni koji su na dnevnom redu su od velikog značaj za ekonomiju jedne zemlje, tj. za njenu privredu. Ja ću se osvrnuti na Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji koji je jako bitan za uslove poslovanje u jednom društvu.

Čuli smo da je jedan od ciljeva ovih izmena zakona obuhvatanje otvorenih investicionih fondova koji nemaju status pravnog lica. Drugi cilj je pojednostavljenje i poboljšanje komunikacije između poreskih organa i samih poreskih obveznika i treće – pojednostavljenje tumačenja pojedinih odredaba i pojednostavljenje postupaka samog Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Kao neko ko četvrt veka plovi u burnim vodama privatnog biznisa, moja diskusija će se odnositi pre svega na pojednostavljenje i poboljšanje komunikacije između poreskih organa i poreskih obveznika i značaj tog pojednostavljenja i poboljšanja.

Dakle, da bi poboljšali poslovnu klimu, ojačali privatni sektor naročito sektor malih i srednjih preduzeća, jako je važno napraviti tj. izgraditi partnerski odnos između poreskih i carinskih organa sa jedne strane i realnog tj. privatnog sektora sa druge strane.

Vrlo često postoje suprotstavljeni stavovi između privrede i poreskih i carinskih organa i jako često realni sektor, pogotovo sektor malih i srednjih preduzeća gleda na poreske organe kao na neprijatelja, tj. kao na nekog od koga mu preti opasnost. Ovo je donekle i posledica ponašanja pojedinih inspektora koji su ti koji sprovode zakone, vrlo često tumačivši ih na svoj način. Često se dešava da sami inspektori dođu u kontrolu sa devizom - gde god smo došli, dobro nismo doneli i onda ceo tok kontrole ide u tom pravcu. Često se dešava da se kontrole završavaju sa obračunima koji privredni subjekti naravno moraju da plate, jer je tokom kontrole taj iznos utvrđen, a žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

Onda, poreski obveznik uloži žalbu i proces traje mnogo duže, naravno probijajući zakonom definisane rokove, ponekad se to oduži i godina. Veoma često mala preduzeća i ne prežive kontrole, tj. zapadnu u problem i ne dočekaju okončanje postupka i povraćaj sredstava koja su im inspektori nepravilno obračunali i povukli iz opticaja.

Kao rezultat toga imamo ugašeno preduzeće i nekoliko radnih mesta, jako dugačak proces postupka i smatram da je država u tom slučaju mnogo više izgubila, nego što je dobila kroz naplatu određenog iznosa koji kasnije treba da vrati kontrolisanom privrednom subjektu.

S toga smatram da treba graditi partnerski odnos između Poreske uprave i sektora malih i srednjih preduzeća, da Poreska uprava mnogo više deluje preventivno, savetodavno i da bude servis sektoru malih i srednjih preduzeća koji vrlo često nemaju kapaciteta da se nose sa svim izazovima u poslovanju.

Jačanjem sektora malih i srednjih preduzeća, jačanjem privatnog sektora, mi jačamo ekonomiju koja je lokomotiva razvoja jednog društva, jedne zemlje i što nam je lokomotiva moćnija, ona će ići brže i vući mnogo više vagona za sobom. Na taj način ćemo stvoriti mogućnost da realni sektor bude primamljiviji u odnosu na javni. Tako ćemo najsposobnije i najbolje stručnjake prevesti u realni sektor i omogućiti ekonomsku stabilnost zemlje i ubrzani rast i razvoj.

Kako se to radi, vi ministre najbolje znate. To je vaš paket mera u vreme pandemije od tri minimalca po svakom radniku i dva puta po 60% minimalca uz odlaganje poreza i doprinosa spasilo privredu Srbije, spasilo ekonomiju i dalo šansu mnogim privrednim subjektima da prežive, jer da tog paketa nije bilo veliko broj preduzeća danas ne bi bilo u životu, ne bi bilo aktivno, ne bi radilo.

Zato, sve novine koje ministarstvo donosi, a imaju za cilj rasterećenje privrede, pojednostavljenje tumačenja i olakšanje komunikacije donosi korist kako privredi, tako i poreskim organima, ministarstvu i državi u celini.

Na kraju da kažem da ću u danu za glasanje podržati set zakona koji je na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, ja kao pripadnica bugarske nacionalne manjine i poslanica sa Liste Aleksandar Vućić – Za našu decu, odlučila sam da se prijavim za diskusiju i da kažem nekoliko reči na temu o kojoj mi danas raspravljamo.

Naime, kao pripadnica bugarske nacionalne manjine htela bih prvo da kažem da u državi Srbiji, po zadnjem popisu, živi nešto manje od 20.000 pripadnika bugarske nacionalne manjine. Nažalost, oni su skoncentrisani najviše u južnom i istočnom delu Srbije u najnerazvijenijim delovima Srbije. Naravno, i pored toga što žive u jako teškim uslovima, pripadnici bugarske nacionalne manjine su oduvek bili lojalni svojoj državi, oduvek su probleme rešavali i rešenja za svoje probleme tražili u svojoj kući, to jest u svojoj državi.

Da podsetim da je prilikom susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa predsednikom Republike Bugarske Rumenom Radevim, koji je bio 2018. godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio bugarskoj nacionalnoj manjini, citiram: „Volite Bugarsku, poštujte Srbiju“ i Bugari u Srbiji upravo to i rade.

Pošto dolazim iz brdsko-planinskog kraja, hoću da kažem da je nama potrebno ministarstvo o selu. Nije važno kako će se ono doslovce zvati, važno je da će ono voditi brigu o problemima koje imaju ljudi koji žive na selu, jer su se naša sela ispraznila i skroz opustela.

Razloga je za to mnogo, pre svega jako teški i surovi uslovi života usled nedostatka primene mehanizacije i loše infrastrukture.

Nama treba ministarstvo za brigu o deci i porodici. Nije važno kako će se ono zvati, važno je da će ono voditi brigu o porodici, jer se naš kraj masovno prazni.

Ekonomska migracija je uhvatila galopirajući mah. Upravo zbog teških uslova u kojima ljudi žive u kraju odakle ja dolazim migracija je izražena, broj stanovništva se prepolovljava.

Naravno, protiv globalnih trendova se ne može. Mi globalne trendove ne možemo zaustaviti, ali se pametnom državnom politikom mnogo toga može ublažiti.

Nama treba ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Nije važno kako će se ono doslovce zvati, važno je da će ono voditi brigu o manjinama i da će se baviti problemima sa kojima se manjine suočavaju.

Nama treba dijalog, nama treba razumevanje i uzajamno poštovanje, a sve to nam treba zarad zajedničkog suživota.

Mi treba da gradimo društvo koje će pružiti svakom pojedincu podjednake šanse, bez obzira da li pripada većini ili manjini. Samo u takvom društvu možemo biti svi zadovoljni, samo tako možemo pružiti šansu svojoj deci, samo tako možemo obezbediti budućnost za našu decu i buduća pokolenja na ovim prostorima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, među sporazumima koji su na dnevnom redu danas jeste i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu, dakle projekata akceleracija i inovacija i podsticanja rasta preduzetništva u Republici Srbiji između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, jer ovo jeste veoma važan sporazum jer ima za cilj unapređenje naučnog istraživanja i inovativnog razvoja preduzetništva i pristupa finansiranju, a u cilju rasta preduzeća i razvoja konkurentne privrede Republike Srbije.

Saradnja privrede i naučno-istraživačkih institucija je od životne važnosti za ekonomski uspeh jedne države. U kojoj meri preduzeća imaju saradnju sa naučno-istraživačkim projektima, utoliko će ta preduzeća biti uspešnija i konkurentnija.

Sam projekat se sprovodi u tri osnovne komponente. Prva je reforma Sektora istraživanja i ona se sastoji od tri podkomponente. Jedna od njih je podrška Fondu za nauku Republike Srbije u cilju povezivanja privatnog sektora i sektora istraživanja i razvoja.

Druga podkomponenta se odnosi na reforme Instituta za istraživanja i razvoj i ona obuhvata i institucionalne reforme državnih instituta za istraživanje i razvoj na dobrovoljnoj osnovi.

Treća podkomponenta se odnosi na saradnju sa naučnom dijasporom, čime bi se naučnici koji su otišli iz zemlje i tamo imali priliku da obogate i nadograde svoje znanje i da steknu dragocena iskustva, da sada ti isti stručnjaci svojim savetima i učešću u praćenju i upravljanju programa prenesu znanja i veštine u svoju matičnu državu i saradnjom u naučnim istraživanjima pomognu i unaprede projekat.

Komponenta dva, tzv. „akceleracija poslovanja“ planirana je u dve podkomponente. Jedna je namenjena ranoj fazi, dakle idejama, a druga preduzećima u fazi rasta, tj. njihovom jačanju. Cilj ovog programa je povećanje naučnog potencijala za rast preduzeća.

Komponenta tri se odnosi na implementaciju projekta, praćenje i izgradnju kapaciteta. Navedeni projekat je usaglašen sa strategijom za partnerstvo u oblasti ekonomskog upravljanja i uloge države i rasta privatnog sektora, a sve u cilju stvaranja i unapređenja pozitivne klime, a što daje mogućnost za otvaranje novih radnih mesta i ekonomsko osnaživanje, što je osnovni prioritet politike i rada ove Vlade.

Dakle, sve tri projektne komponente doprinose sprovođenju navedene strategije, pri čemu se aktivnosti fonda odnose na istraživanje i razvoj u javnom sektoru, a aktivnosti koje se odnose na dijasporu pružaju mogućnost inovacijama u javnom i privatnom sektoru.

Imajući u vidu sve napred navedeno, jasno je da je ovaj projekat veoma važan za naučno-istraživački rad i napredak s jedne strane, kao i razvoj preduzeća i javnog i privatnog sektora s druge strane, pogotovo za ekonomiju naše zemlje koja je dugi niz godina unazad propadala, a što je za posledicu imalo nezaposlenost, bedu, siromaštvo i migracije.

Na rešavanju ovih problema planski i sistematski je počela da radi Vlada Republike Srbije od kada je SNS preuzela vlast. Ovaj zajam jeste investicija za budućnost, investicija u oporavak, rast i razvoj ekonomije, investicija u bolji život i bolje sutra, za nas, za našu decu i za nova pokoljenja.

Naravno, ja ću u danu za glasanje podržati ove sporazume. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući, poštovana ministarka Mihalović, uvažene kolege narodni poslanici.

Danas na dnevnom redu imamo jako važne zakone iz oblasti građevinarstva, dakle iz resora Ministarstva građevine u čijoj nadležnosti su infrastrukturni projekti koji su od životne važnosti za našu zemlju.

Prvo želim da pozdravim ministarku Mihajlović kako u svoje ime, tako i u ime građana opštine Bosilegrad, jer je ona jedna od retkih visokih funkcionera koja je posetila jednu opštinu kakva je naša i da čuje sa kakvim problemima se njeni stanovnici suočavaju.

Takođe, želim da iznesem sve pohvale na rad Ministarstva građevine, na čijem čelu je jedna žena koja se muški nosi sa veliki problemima i izazovima. Zahvaljujući radu Ministarstva građevine, politici Vlade Republike Srbije i upornosti predsednika Aleksandra Vučića, jug Srbije je dobio auto-put na koji je čekao skoro 40 godina, koji su prethodno mnogi gradili, ali niko nije uspeo da ga izgradi, sve dok se ovo ministarstvo i ova Vlada nisu uhvatili u koštac sa svim problemima i posao priveli kraju.

Tako je sada i mojoj opštini Bosilegrad, mada ona nije direktno na ruti auto-puta, bliži su joj i Niš i Beograd, do kojih se sada stiže i lakše i brže. Napominjem da je tokom izgradnje auto-puta propušteno postavljanje putokaza na mestima gde se skreće sa auto-puta za Bosilegrad, ali je na inicijativu građana pokrenut zahtev nadležnim institucijama koji je rešen pozitivno i pitanje je dana kada će putokazi biti postavljeni.

Sada, nakon sretanja sa auto-puta, na putu za Bosilegrad imamo deonicu preko Vlasinske regije u dužini od 70 km i to je jedan od najvećih problema na putu do naše opštine Bosilegrad.

Imajući u vidu objektivne okolnosti, analize i mogućnosti, ja ću vam ukratko izneti predlog inicijative za pokretanje projekta Koridor Vlasina koji bi rešio mnoge probleme i podigao ceo region tog dela Srbije.

Projekat Koridor Vlasina je infrastrukturni projekat izgradnje saobraćajnice koji će povezati dve države, Republiku Srbiju i Republiku Bugarsku, odnosno Koridor A1, Koridor 10Jug u Republici Srbiji i Koridor A3, Koridor Struma u Republici Bugarskoj najkraćim rastojanjem.

Početak Koridora Vlasina je na Koridoru A1, dakle, Koridor 10Jug kod mesta zvanog Ramađe, gde je predviđena buduća petlja koja je u fazi projektovanja. Dalje, trasa Koridora Vlasina ide prema gradu Surdulici i prolazi pored grada obilaznicom. Od grada Surdulice, trasa vodi prema Vlasinskoj visoravni, koja ima veliki uspon pa je predviđena treća saobraćajna traka za teška teretna vozila i otežane uslove u zimskom periodu.

Predviđen je tunel za prolaz preko Vlasinske visoravni za skraćenje ukupnu trase saobraćajnice Koridora Vlasina i očuvanja životne sredine na Vlasinskom jezeru. Dalje, trasa Koridora Vlasina ide prema gradu Bosilegradu na postojećoj trasi postojećeg puta i preko Lisinskog jezera prelaza armiranim betonskim mostom.

Trasa Koridora Vlasina ide preko grada Bosilegrada, obilaznicom i ide ka graničnom prelazu Ribarci, Republika Srbija, odnosno graničnom prelazu Oltomanci na strani Republike Bugarske, od graničnog prelaza Oltomanci na strani Republike Bugarske, trasa Koridora zadržava postojeću trasu, postojećeg puta do grada Ćustendil koji obilazi izgrađenom obilaznicom i ide prema Koridoru A1, Koridor Struma, od mesta Boboševo, gde postoji izgrađena Petlja.

Dužina ovako prezentovane trase između Koridora A1 u Republici Srbiji i Koridora A3 u Republici Bugarskoj je 120 km, što predstavlja najkraći put između ova dva koridora. Povezuje tri opštine u Republici Srbiji - opštinu Vladičin han, Surdulicu i Bosilegrad i tri opštine u Republici Bugarskoj - Ćustendil, Dupnica i Blagoevgrad.

Koridor Vlasina bi u potpunosti otvorio ovo područje za nesmetan prolaz ljudi, robe i kapitala, ne samo između Republike Srbije i Republike Bugarske, nego i ostalih država u regionu i država zapadne Evrope i Bliskog Istoka, imajući u vidu činjenicu da je ova trasa Koridora Vlasina bila na Rimskom putu, a decenijama je bila zapostavljana u prethodnom periodu.

Želimo da ovo područje konačno doživi prosperitet, jer poseduje ogromne resurse i potencijal u prirodnim bogatstvima i životnoj sredini.

Želimo da rimska poslovica "via vita" - put je život, zaživi i na ovom prostoru, za dobrobit svih građana na ovom području.

Imajući u vidu ubrzanu migraciju sa tog područja, izgradnjom ove saobraćajnice stvorile bi se šanse za život i rad ljudi i sa srpske i sa bugarske strane, jer granicu ne čuva ni vojska, ni policija, toliko dobro koliko je čuvaju ljudi koji žive sa jedne i sa druge strane granice.

Realizacija projekta Koridor Vlasina je realan, imajući u vidu činjenicu da su svi projekti iz oblasti saobraćajne infrastrukture Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture koje vodi uvažena ministarka Zorana Mihajlović realizovani po utvrđenoj dinamici i po najvišim standardima za kvalitet.

U danu za glasanje, ja ću podržati sve zakone koje imamo danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici, kultura jednog društva jeste nadgradnja tog društva i u velikoj meri zavisi od sveukupnog stanja u tom društvu. S jedne strane, kultura jedne zemlje zavisi umnogome od ekonomskog stanja i stepena razvijenosti te zemlje, a s druge strane kulturne aktivnosti su isprepletene i usko povezane kako sa privredom, turizmom, tako i sa običajima, tradicijom i sa osnovnim obeležjima nacionalnog identiteta jedne nacije. Na taj način kulturna aktivnost povezana sa navedenim elementima preko turizma mnogim zemljama donosi velike benefite jer upotpunjuje kulturne ponude i čini ih sadržajnijim i atraktivnijim.

Pošto dolazim iz male nerazvijene i dislocirane opštine Bosilegrad koju naseljavaju pripadnici bugarske nacionalne manjine, ja ću se osvrnuti na značaj kulture i kulturnih manifestacija sa aspekta nacionalnih manjina koje žive na teritoriji Republike Srbije. Naime, u našoj državi živi više od 20 nacionalnih manjina i sve one se upravo identifikuju po svojim različitim kulturnim obeležjima. Upravo je zbog toga država dala mogućnost kulturne autonomije manjinama preko nacionalnih saveta koje oni sami biraju.

Pored kulture, nacionalni saveti nacionalnih manjina imaju ingerenciju i u oblasti informisanja, obrazovanja i službene upotrebe jezika i pisma nacionalnih manjina. Sam zakon o kulturi predviđa zaštitu i unapređenje kulturne različitosti i jačanje interkulturalnog dijaloga, kao i jačanje kapaciteta kulture i njenih veza sa drugim oblastima, kao što su obrazovanje, nauka, turizam i integrisanje kulturnog razvoja u socioekonomski i politički dugoročni razvoj demokratskog društva u kome svi zajedno žive, rade, napreduju i razvijaju se.

Zakonom je predviđeno otkrivanje, stvaranje, proučavanje, očuvanje i predstavljanje kako srpske kulture, tako i kulture nacionalnih manjina Republike Srbije, što je osnova jednog demokratskog društva koje pruža jednake šanse svim njenim građanima, bez obzira na nacionalnu ili neku drugu pripadnost. Negovanjem kulture i tradicije svih nacija svaka nacija zadržava svoju identičnost i na taj način postaje i ostaje prepoznatljiva uz očuvanje svojih korena i sopstvenog kulturnog nasleđa.

Kulturne manifestacije koje su postale spone i mostovi povezivanja između različitih kultura, kroz njih se neguje sopstveno nasleđe, uz upoznavanje i poštovanje tuđeg. Kroz te manifestacije se pripadnici različitih naroda, većinskih i manjinskih, međusobno upoznaju, povezuju, gaje multikulturalnost, razvijaju tolerantnost i poštovanje, uz očuvanje svoje identičnosti. Ovakve manifestacije su posebno važne za male i rubne opštine, kao što je naša opština Bosilegrad, gde ta dešavanja dobijaju internacionalni karakter.

Takve manifestacije budu povod mnogima da dođu i posete mesta održavanja, da se upoznaju sa tradicijom i kulturom tog mesta. U našoj opštini se održavaju dva velika međunarodna festivala, jedan je povodom Uskrsa i sastoji se u takmičenju uskršnjim jajima, propraćen bogatim kulturnim sadržajem. Upravo taj događaj čini ovaj lep hrišćanski praznik još lepšim.

Drugi festival je festival folklora koji se organizuje krajem jula meseca. Ta dva događaja na trenutak ožive našu sredinu, povrate život na ulicama, povrate radost, energiju i samopouzdanje, kao i ponos svakog pojedinca na svoje nasleđe uz upoznavanje i poštovanje nasleđa drugih.

Imajući u vidu značaj kulture i kulturnih dešavanja, ukazuje se potreba u skladu sa napretkom i razvojem iz oblasti kulture, da se mnoge stvari urede i definišu zakonom, što u velikoj meri ovaj zakon to ima za cilj. Dakle, zakonom se utvrđuju okviri u kojima se definiše kulturne sadržine, uspostavlja se pravni osnov za dalje sistematsko uređenje ove materije za jasno utvrđivanje kriterijuma za procenu značaja ovih događaja uz obavezu države da vodi računa o održivom funkcionisanju i uticaju na sveukupni razvoj kulture svih njenih građana.

Iz napred navedenog u danu za glasanje ja ću podržati ove zakone. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažene kolege narodni poslanici, uvaženi ministre, ja ću se prvo osvrnuti na umanjenje poreskog opterećenja penzijskog i invalidskog osiguranja na teret poslodavca sa 62%, koliko je bilo do sada, na 61%, koliko će to opterećenje iznositi u narednoj godini, sa tendencijom daljeg smanjenja u narednom periodu.

Svako umanjenje opterećenja privrede je od značaja, pogotovo za mala i srednja preduzeća, koja imaju izuzetan značaj za ekonomiju jedne zemlje i za privatni sektor, odakle ja dolazim.

Naime, poslodavci, a naročito mala i srednja preduzeća, na našim prostorima se suočavaju sa bezbroj problema. Primorani su da se bore i da plivaju u burnim vodama biznisa, vrlo često sa zastarelom opremom, uz nedostatak finansijskih sredstava, imaju problem i sa radnom snagom.

U nedostatku mogućnosti da dovoljno plate i zadrže kvalitetne stručnjake, a koji su pokretači razvoja jednog privrednog subjekta, gube trku sa konkurencijom, postaju nekonkurentni i zaostaju u razvoju.

Zbog toga, svako umanjenje opterećenja ostavlja prostor da se ta ušteda usmeri u ljudske resurse, koje su pokretač, tj. lokomotiva razvoja i napretka svakog preduzeća.

Jasno je da smanjenje poreskog opterećenja umanjuje prihode u budžetu, ali stimulisanjem zapošljavanja i jačanjem privatnog sektora stvaraju se realni uslovi za smanjenje siromaštva, pa će, dakle, biti manja izdvajanja za socijalna davanja.

Druga stimulativna mera koja je vrlo značajna jesu poreske olakšice za nova zapošljavanja, dakle, povraćaj ili refundacija doprinosa u iznosu do 75%, u zavisnosti od broja novozaposlenih lica, koja je na snazi već nekoliko godina unazad, a sada, evo, vidimo da se nastavlja i u 2020. godini.

Sve ove mere će nastaviti da daju pozitivne rezultate na nivou države i to je dobro za sve.

Ono što mene posebno muči, to su male, nerazvijene i devastirane opštine, kakva je upravo i moja opština Bosilegrad, koja spada u četvrtu grupu najnerazvijenijih i devastiranih, gde su ove mere dobre, ali ne i dovoljne.

Konkretno, moja siromašna opština se nalazi na krajnjem nerazvijenom jugu Srbije, te se zbog specifičnog geografskog položaja, udaljenosti od saobraćajnica, autoputa i železnice suočava sa ogromnim problemima. Zbog ekonomskog posrnuća je izgubila trećinu stanovništva, a talas migracije se zahuktava i galopira demografska slika je zabrinjavajuća.

Kao takva naša opština nije interesantna za investitore. Od 2016. godine do sada imali smo dva ozbiljna investitora. Posle kraćeg vremena napustili su našu opštinu i preselili proizvodnju u susedne opštine. Razloga za to je mnogo, kažu prevelika udaljenost, preveliki troškovi poslovanja. Opština sama nema potencijala da se bori sa izazovima koji su je snašli. Ono što bi moglo da se uradi to je dodatno stimulativno umanjenje poreskog preopterećenja zapošljavanja u devastiranim opštinama, to jest isto svesti na minimum, što bi podstaklo investitore da vide interese i da svoj novac ulože upravo u ovakve devastirane opštine.

Kao što rekoh smanjenje priliva po tom osnovu će se kompenzovati smanjenjem potreba za socijalna davanja, za siromašne. Samo tako možemo sačuvati mala mesta i zadržati ono malo ljudi koji su ostali da žive na tim prostorima i samo tako možemo ta mala mesta da pretvorimo u održive sisteme gde će lokalna privreda biti nosilac održivosti, a ne da budu na teretu državnog budžeta. Zbog pozitivnih efekata koji su posledica primene predloženih zakona ja ću u danu za glasanje podržati ove zakone. Zahvaljujem se.