NEVENKA KOSTADINOVA

Srpska napredna stranka

Rođena 1972. godine

Bila je kandidatkinja na izbornoj listi za Nacionalni savet bugarske nacionalne manjine – „DA VRATIMO DOSTOJANSTVO NARODU“ – STEFAN KOSTOV na izborima 2018. godine.

Poslanički mandat dobila je 07. oktobra 2019. godine, nakon što je poslaniku Miroslavu Lazanskom prestao mandat jer je izabran za ambasadora Srbije u Ruskoj Federaciji.

Na parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je postala narodna poslanica. Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 31.07.2020, 10:52

Osnovne informacije

Statistika

  • 14
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Peto vanredno zasedanje , 16.06.2021.

Zahvaljujem predsedavajući, uvažena ministarka, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije.

Pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO. Razlozi za donošenje ovih izmena jesu problemi sa kojima se suočavaju pojedini osiguranici. Primenom postojećeg zakona o PIO kada stignu na pragu trećeg doba svog života i kada treba da ostvare pravo na penziju a koja treba da im pruži mogućnost za pristojan i spokojan penzionerski život.

Imajući u vidu tradicionalne vrednosti i ulogu penzionera u našem društvu, ove izmene i dopune Zakona o PIO su još jedna potvrda da je država Srbija socijalno odgovorna i da brine o svojim najstarijim građanima, da čini sve kako bi im život pod stare dane bio i lepši i bolji. Za brižljiv i odgovoran odnos države prema svojim građanima a naročito prema najstarijim građanima jako je važno gotovo presudno, ekonomsko stanje, odnosno ekonomska moć i stanje zaposlenosti njenog radno sposobnog stanovništva jer se penzioneri finansiraju po sistemu solidarnosti među generacijama, dakle sadašnji zaposleni finansiraju penzionere.

To znači da je za stabilan i dugoročno održiv sistem PIO jako bitan odnos između broja zaposlenih i broja penzionera. Naša država i Vlada je u proteklom periodu, kao i sada bila i ostala posvećena jačanju ekonomije, privlačenju investicija, otvaranju realnih radnih mesta i povećanju zaposlenosti, čime su se stvorile realne mogućnosti za povećanje penzija i poboljšanje standarda penzionera.

Ove izmene i dopune zakona o PIO, odnose se na sledeće, određuje se status osiguranika poljoprivrednika, utvrđuje se vanbračna zajednica, reguliše razlika do najnižeg iznosa penzije za osiguranike, koji su ostvarili inopenziju, reguliše se promena podataka u matičnoj evidenciji, utvrđuje pravo fonda da zahteva naknadu štete, koja proizilazi od poverioca, nakon smrti korisnika.

Ove izmene regulišu visinu prevremen penzije za osiguranike koji su odlukom Vlade, o rešavanju viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju, bili korisnici prava, na novčanu naknadu.

Svi korisnici porodične penzije, dovode se u ravnopravan položaj, jer im se penzija obračunava od starosne, a ne prevremene. Rešavaju se problemi koji nastaju sa poveriocima usled obustave nakon smrti korisnika. Uređuje se i reguliše isplata pogrebnih troškova.

Predloženim izmenama, obezbeđuje se efikasniji i brži rad republičkog fonda PIO, u korist osiguranika, i korisnika prava.

Ja ću ministarka iskoristiti vaše prisustvo i izneti i osvrnuti se na neke probleme sa kojima se susreću poljoprivredni osiguranici i poljoprivredni penzioneri, ne samo u mojoj opštini, već skoro u svim ruralnim i brdsko-planinskim sredinama.

Naime, radi se o visini doprinosa za PIO , koji su poljoprivrednici u obavezi da plaćaju za sve poljoprivrednike , bez obzira na kom području žive, na uslove u kojima žive i na delatnost koju obavljaju, kao i na prihode koje ostvaruju od te delatnosti.

Mnogi poljoprivredni osiguranici su u mom kraju, u prethodnom periodu ušli u problem, jer nisu uspeli da izmire svoje obaveze koje su nastale po osnovu penzijskog i zdravstvenog osiguranja, jer nisu imali finansijsku moć, a upravo zbog veoma niskih prihoda od poljoprivredne delatnosti, te su im dugovanja sa kamatom po tom osnovu dostizali milionske sume, vrlo često prevazilazili vrednost čitave imovine od poljoprivrednog osiguranika i njegovog gazdinstva.

Oni koji su uspeli da uplate najmanje 15 godina staža i ostvare pravo na penziju, primorani su da zaključuju sporazume o otplati duga putem obustave od penzija. I pored toga, skoro niko ne uspeva da do kraja svog života isplati dug, te taj dug ostaje naslednicima koji nakon smrti penzionera ne uspevaju da naslede imovinu upravo zbog dugovanja koje je nastalo po ovom osnovu.

Iz tog razloga smatram da za poljoprivrednike iz devastiranih brdsko-planinskih područja bi trebalo značajno umanjiti iznose za plaćanje doprinosa za penzijsko i zdravstveno osiguranje, jer nije isto baviti se poljoprivredom u Vojvodini ili Šumadiji i u Bosilegradu, Trgovištu ili Crnoj Travi kako zbog uslova, tako i zbog prihoda.

Baviti se poljoprivredom u surovim brdsko planinskim uslovima bez mehanizacije je težak i mukotrpan posao od koga se skromno i jako, jako teško živi. Zato bi u cilju očuvanja ono malo poljoprivrednika u planinskim krajevima trebalo iste maksimalno podržavati kako putem subvencija, edukacija, organizovanjem otkupa, tako i stimulativnom pozitivnom poreskom politikom, kako bi ljudi mogli da ostanu i opstanu u tim krajevima, kako nam se ne bi praznili prelepi krajevi Srbije, kako bi sačuvali zdrave i ekološki čiste sredine i sve njihove potencijale koji vrede samo ako na tim prostorima žive ljudi.

Na kraju, kao i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, ja ću podržati predlog zakona koji imamo na dnevnom redu.

Hvala na pažnji.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.05.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine.

Uvažena ministarko sa saradnicima, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas na dnevnom redu imamo raspravu o Zakonu o zaštiti poslovne tajne.

Ovim zakonom se omogućava pravna zaštita poslovne tajne od nezakonitog pribavljanja, korišćenja i otkrivanja. Zaštita poslovne tajne uređena je Zakonom o zaštiti poslovne tajne koji je donet 2011. godine. Ovim Predlogom zakona o zaštiti poslovne tajne vrši se usklađivanje sistema zaštite poslovne tajne sa regulativom i propisima EU.

Zaštitom poslovne tajne se štite investicije privrednih subjekata u razvoj, sticanja i primenu znanja i drugih informacija, a koje im pružaju prednost u odnosu na konkurenciju. Poslovnom tajnom se štite informacije koje se odnose na proizvodne procese, na finansijske, razvojne i poslovne planove, na marketing strategije, istraživanja tržišta i slično. Takođe, ovim zakonom se štiti intelektualna svojina, patenti, dizajn i autorsko pravo, kao i pristup znanju koje je privrednim subjektima dragoceno.

Ovaj zakon će uneti red u čuvanju i razmeni informacija i obezbediti garanciju i sigurnost kako velikim kompanijama, tako i malim i srednjim preduzećima. Time će se stvoriti mogućnost za još veća ulaganja u nove tehnologije i inovativni razvoj na tržištu Srbije, što će dalje pospešiti ekonomski rast, stvoriti mogućnost za jačanje i osnaživanje realnog sektora, kao i sektora inovacije, čime će se dalje stvarati uslovi za zapošljavanje mladih i kvalitetnih kadrova i njihov ostanak u našoj zemlji. To će dalje jačati našu ekonomiju koja je u periodu za nama zabeležila izvanredne rezultate i napredak uprkos veoma teškim uslovima.

Dovođenjem velikih investitora na državnom nivou stvoriće se uslovi za investiranje u manje sredine kakvi su jug i jugoistok Srbije i kakva je moja opština Bosilegrad, odakle ja dolazim.

Zašto sve ovo pominjem? Zato što su se u nedelju, 23. marta, u Dimitrovgradu, koji je naseljen uglavnom pripadnicima bugarske nacionalne manjine, susrela dva predsednika - predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Republike Bugarske Rumen Radev, a povodom praznika slovenske pismenosti i zajedno otkrili spomenik braći Ćirilu i Metodiju, tvorcima našeg pisma koje mi danas koristimo. Tom prilikom oba predsednika su još jednom potvrdila da su Srbi i Bugari bratski narod, da su odnosi između dveju država na visokom nivou i da bugarska manjina, kojoj i ja pripadam, treba da bude most saradnje i povezivanja.

Predsednik Bugarske Rumen Radev je poručio bugarskoj nacionalnoj manjini u Srbiji da se ponose time što su Bugari, da čuvaju svoje korene, da čuvaju svoju kulturu i tradiciju, da čuvaju svoj jezik, da budu lojalni građani Republike Srbije i da poštuju njene zakone. Bugarska nacionalna manjina koja živi u Srbiji upravo i jeste takva.

Na zadovoljstvo pripadnika bugarske nacionalne manjine predsednik Aleksandar Vučić je najavio investicije upravo u krajevima gde živi bugarska manjina, jer oni su skoncentrisani u najsiromašnijem delu južne i jugoistočne Srbije.

Moja opština Bosilegrad je u jako nezavidnom položaju po tom pitanju, jer zbog udaljenosti i nedostatka infrastrukture već godinama unazad ne postoji zainteresovanost investitora za ulaganja u mojoj opštini, pa je migracija toliko izražena da preti da opustoši moj kraj, jer je Bosilegrad godinama unazad zapostavljen kao slepo crevo, tamo negde na kraj sveta.

Po rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića dobre odnose u budućnosti između Srbije i Bugarske možemo razvijati na radost ljudi koji ovde žive, dakle blizu granice, i koji dele ljubav prema dvema država, a to su upravo pripadnici bugarske manjine i oni mogu, po rečima predsednika, da računaju na raširene ruke države Srbije.

Dva predsednika su se dogovorila da se zajednički potrude da dovedu investitore u krajeve Srbije gde žive moji sunarodnici, kako bi se tim ljudima pružila šansa da ostanu na svojim vekovnim ognjištima, da žive i rade u okviru države Srbije, da tu grade budućnost za sebe i svoju decu. Ovo potvrđuje činjenicu da je država Srbija država koja brine o svim svojim građanima bez obzira na njihovu versku, nacionalnu ili bilo koju drugu pripadnost, bez obzira u kom delu države Srbije oni žive.

Da zaključim, u danu za glasanje ja ću podržati zakon koji danas imamo na dnevnom redu. Hvala.

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.05.2021.

Zahvaljujem predsedavajući. Uvažena ministarka sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.

Cilj ovih izmena i dopuna postojećeg zakona koji je donet 2009. godine, jeste njegovo dalje unapređenje, a pre svega usklađivanje pojedinih njegovih odredbi sa Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije, kao i preciziranje pojedinih termina.

Predloženim izmenama i dopunama važećeg zakona, određuju se osnovni dokumenti, javnih politika u oblasti zapošljavanja kao što su strategija zapošljavanja, i akcioni plan.

Nacionalna strategija zapošljavanja za period od 2011. do 2020. godine, doneta je na period od 10 godina. A akcioni planovi od 2009. godine donošeni su na godišnjem nivou. Ovim izmenama i dopunama, predviđeno je da se strategija donosi na period od 6 godina dok će se akcioni planovi donositi na period od 3 godine.

Ovim izmenama i dopunama, definiše se program zapošljavanja kao dokument javnih politika na lokalnom nivou, a to podrazumeva da program ima akcioni plan kojim se planiraju aktivnosti i prate ciljevi tog programa.

Jedinice lokalnih samouprava će biti u obavezi, na osnovu Zakona o planskom sistemu Republike Srbije, da za svaku od mera urade procenu finansijskih sredstava, kao i procenu finansijskog efekta na godišnjem nivou na osnovu čega će nadležno Ministarstvo za zapošljavanje odlučivati o sufinansiranju aktivnih mera zapošljavanja na lokalnom nivou.

Time će se omogućiti koordinacija i praćenje stanja u oblasti zapošljavanja, efikasnije planiranje, praćenje aktivnosti i analiza efekata sprovođenja.

Sve ove izmene i dopune imaju za krajnji cilj unapređenje aktivnih mera politike zapošljavanja čime se povećava zaposlenost, a smanjuje nezaposlenost.

Stopa zaposlenosti je jedan od glavnih pokazatelja stanja ekonomije jedne zemlje, takođe, stopa nezaposlenosti je jedan od najvećih problema.

Srbija je u proteklom periodu uspela da se izbori sa problemom nezaposlenosti koji je u jednom trenutku bio veći od 20% i isti je uspela da svede na jednocifreni iznos sa tendencijom daljeg smanjenja.

To je, pre svega, rezultat odgovorne politike Vlade Srbije na polju privlačenja stranih investicija i otvaranja fabrika širom naše zemlje, kao i aktivnih mera politike zapošljavanja koje je Ministarstvo za rad sprovodilo preko NSZ kroz raznorazne projekte i javne pozive u godinama za nama.

Nacionalna služba za zapošljavanje je u prethodnim godinama bila pravi partner kako nezaposlenim licima, tako i privrednim subjektima. Ona osluškuje potrebe privrede i posreduje u povezivanju poslodavaca i nezaposlenih lica na tržištu rada.

Kao neko ko godina iz ugla privrednika, tj. poslodavaca prati javne pozive i sarađuje sa NSZ, ja bih iskoristila priliku da javno pohvalim rad NSZ filijala Vranje, čiji su zaposleni godinama unazad servis i podrška zainteresovanim poslodavcima na jugu Srbije, tačnije u Pčinjskom upravnom okrugu.

Posebno bih se osvrnula na mere podrške koje su usmerene ka privatnom sektoru, dakle preduzetnicima i malim i srednjim preduzećima, kako u vidu finansijskih podsticaja, tako i u organizovanju i sprovođenju raznoraznih obuka za potrebe poslodavaca, dokvalifikacije, prekvalifikacije, mere stručnih praksi i slično.

Ovim programima se podstiče zapošljavanje teže zapošljivih kategorija, kao što su mladi do 30 godina, žene, Romi, korisnici novčanih socijalnih pomoći, stariji preko 50 godina, kao i osobe sa invaliditetom, ili bolje rečeno lica koja imaju umanjenu radnu sposobnost.

Posebno bih naglasila važnost i značaj programa podrške samozapošljavanju, kao i programima podsticaja sektoru malih i srednjih preduzeća u vidu subvencija za otvaranje novih radnih mesta.

Ovi programi su se pokazali kao veoma korisni, jer su mnogi počeli svoj biznis upravo na ovaj način. Odlučili su se da uplove u burne vode biznisa jer su u početku dobijali neka podsticajna sredstva, koliko god ona bila mala i skromna. Naravno, nisu svi uspeli koji su pokušali, ali su mnogi prerasli iz preduzetnika u uspešna preduzeća i ozbiljne poslodavce. To znači da su ti programi bili prava investicija koja se višestruko isplatila.

Ovi programi su veoma značajni za preduzetnike i mala preduzeća u devastiranim područjima, jer ti mali privredni subjekti nemaju kapaciteta, niti finansijsku moć za veća investiranja, te ne mogu ostvariti podsticaj za zapošljavanje po drugim osnovama.

Imam neke preporuke vezano za programe NSZ, očekivala sam da sam ministarka biti tu da to čuje, ali svejedno, ja ću ih izneti.

Prvo, mislim da treba pojednostaviti procedure apliciranja, pogotovo kasniji tok praćenja realizacije programa jer, opet napominjem, korisnici preduzetnici nemaju dovoljno kapaciteta da se nose sa svim obavezama koje nastaju nakon realizacije programa. Tu pre svega mislim na raznorazna dokazivanja i praćenja programa. Mislim da to može da se sistemski uredi da bude i lakše i jednostavnije i efikasnije.

Drugo, smatram da treba povećati budžet za podsticaj zapošljavanja i samozapošljavanja u privatnom sektoru, jer vi kad jedno lice po tom osnovu skinete sa evidencije nezaposlenih lica to lice više nije na teret budžeta, vi ste ga trajno skinuli. Ako ga niste trajno skinuli, onda najmanje na period od 12 meseci, a vrlo često i mnogo duže, to lice više nije na teret budžeta, a zapravo sada već donosi novac u taj isti budžet koji je pomogao da se to lice zaposli.

Treće, predlažem da se za devastirana i nerazvijena područja povećaju iznosi subvencija za otvaranje većeg broja novih radnih mesta.

Podsećam da je u periodu pre desetak godina taj iznos po novozaposlenom licu bio 300.000 do deset novih radnih mesta, a preko deset novih radnih mesta iznos subvencije po zaposlenom licu je bio 400.000 dinara.

Ovo opet iz razloga što za male devastirane sredine kakva je i moja opština Bosilegrad, nisu zainteresovani ozbiljni investitori sa strane, te su mala i srednja preduzeća nosioci razvoja tih sredina, pa je jako važno da njima damo šansu da oni mogu da jačaju, da rastu, da se razvijaju i da napreduju.

Na kraju, naravno da naglasim da ću u danu za glasanje podržati ovaj veoma važan zakon.

Hvala.