NEVENKA KOSTADINOVA

Srpska napredna stranka

Rođena 1972. godine

Bila je kandidatkinja na izbornoj listi za Nacionalni savet bugarske nacionalne manjine – „DA VRATIMO DOSTOJANSTVO NARODU“ – STEFAN KOSTOV na izborima 2018. godine.

Poslanički mandat dobila je 07. oktobra 2019. godine, nakon što je poslaniku Miroslavu Lazanskom prestao mandat jer je izabran za ambasadora Srbije u Ruskoj Federaciji.

Na parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je postala narodna poslanica. Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 31.07.2020, 10:52

Osnovne informacije

Statistika

  • 15
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Jedanaesto vanredno zasedanje , 08.09.2021.

Hvala predsedavajuća. Uvažena ministarka sa saradnicima, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, ja ću govoriti o Zakonu o potvrđivanju amandmana na Montrealski protokol, o supstancama koje oštećuje ozonski omotač. Čovečanstvo usled ubrzanog tehnološkog razvoja, industrijskog napretka, forsiranjem potrošnje kao glavnog pokretača svetske privrede, sa jedne strane je poboljšalo ljudski život, učinilo ga lepšim i lakšim, ali paralelno sa tim, narušeni su zakoni prirode, poremećena životna sredina i povećan štetni uticaj na nju. Tako su benefiti napretka i razvoja automatski za posledicu imali različite poremećaje čiji se efekti višestruko odražavaju na prirodu i zakone koji u njoj caruju, na zemljište, vodu i vazduh, na biljni i životinjski svet, na zdravlje i živote ljudi.

Iz tih razloga se u prošlosti donošene različite konvencije, sporazumi i dogovori, a sve sa ciljem sprečavanja i eliminisanja uzroka, štetnog uticaja na životnu sredinu. Primer za to je Bečka konvencija, o zaštiti ozonskog omotača iz 1985. godine, čija je potpisnica bila bivša SFRJ, a koja je pozivala na saradnju i upravljanje supstancama koje oštećuju ozonski omotač.

Kako ova Konvencija nije predviđala nikakve kontrolne mehanizme, usvojen je Montrealski protokol koji predviđa obavezu smanjenja proizvodnje i potrošnje supstanci, koje oštećuju ozonski omotač, a koji je ratifikovan od strane 197 zemalja, među kojima je i naša država Srbija.

Na tekst Montrealskog protokola, kasnije su usvojena četiri amandmana koje je naša zemlja takođe ratifikovala. Montrealski protokol se pokazao kao veoma uspešan dokument iz oblasti zaštitne životne sredine, na sastanku u Uruandi 2016. godine, usvojen je Kigali amandman kojim se uvodi kontrola HFC supstanci, na isti način kao i za supstance koje oštećuju ozonski omotač.

Tim amandmanom se fluor-ugljovodonici uvode u Montrealski protokol, čime se definiše i smanjenje proizvodnje i potrošnje ovih supstanci.

Fluor- ugljovodonici su gasovi koji se koriste kao zamena za supstance koje oštećuju ozonski omotač. Ovi gasovi ne oštećuju ozonski sloj, ali imaju efekat staklene bašte i imaju veliki uticaj na klimatske promene čije su posledice, poput požara, poplava i slično, sve češće u zadnje vreme.

Republika Srbija kao mala, ali odgovorna država je potvrdila sva četiri amandmana Montrealskog protokola, a potvrđivanjem Kigali amandmana nastavlja svoje delovanje u cilju očuvanja ozonskog omotača.

Montrealski protokol je postepenom zamenom supstanci koje oštećuju ozonski omotač doprineo procesu oporavka omotača koji upija ultraljubičaste zrake koja sa sunca stižu na zemlju.

Dakle, ozonski omotač je filter koji upija štetne ultraljubičaste zrake, koji kada bi stigli na zemlju uništili bi genetički materijal i onemogućili bi fotosintezu, što ubi ubilo biljni i životinjski svet. Iz ovoga jasno proizilazi značaj i važnost ozonskog omotača i još više značaj i važnost aktivnosti vezane za njegovo očuvanje.

Naša država kao potpisnica Montrealskog protokola uspešno je implementirala sve ugovore i ispunila sve obaveze iz protokola.

U procesu pridruživanje EU Republika Srbija je u obavezi da svoje zakonodavstvo usaglasi sa regulativom EU i o fluor-vodoničnim gasovima.

Benefiti od Montrealskog protokola za zemlje potpisnice pored doprinosa očuvanju ozonskog omotača su brojne, od pristupa izvorima finansiranja za razno-razne projekte iz ove oblasti, preko tehničke saradnje i transfera tehnologija, razvojnih mogućnosti, kao i podrške za institucionalno jačanje i fleksibilnost u sprovođenju obaveza i implementacije planiranih aktivnosti.

Ovaj sporazum je samo jedan u nizu usvojenih zakona u ovom sazivu Skupštine. Podsećam da smo nedavno usvojili Zakon o zaštiti prirode, pre toga Zakon o klimatskim promenama, Zakon o energetici, Zakon o obnovljivim izvorima energije, a svi oni imaju za cilj zaštitu i očuvanje životne sredine.

Takođe, osvrnula bih se na još jedan veoma važan sporazum koji danas imamo na dnevnom redu, a koji se odnosi na projektni zajam između Saveta Evrope i Republike Srbije. Ovaj zajam jeste investicija, a ne trošak, jer će se sredstva iskoristiti za izgradnju smeštajnih kapaciteta za studente u Beogradu i Nišu.

Kao neko ko dolazi sa juga Srbije i kao student niškog Univerziteta, jer je Niš administrativni centar južne i jugoistočne Srbije, smatram da je izgradnja smeštajnih kapaciteta za studente niškog Univerziteta od velikog značaja za studente iz tog dela Srbije. Ovo još više iz razloga što su roditelji studenata iz tog dela Srbije lošijeg materijalnog položaja, pa će proširenje smeštajnih kapaciteta u studentskim domovima dati mogućnost mnogim studentima lošijeg materijalnog stanja da reše problem smeštaja na kvalitetan način po pristupačnoj ceni.

Ulaganje u studentski smeštaj je ulaganje u obrazovanje, a ulaganje u obrazovanje jeste investicija u bolju i lepšu budućnost jedne zemlje.

Svi dobro znamo mudru izreku koja kaže – ako hoćete da jednu zemlju urnišete, onda joj uništite obrazovanje, a ako hoćete da jednu zemlju podignete, onda investirajte u njeno obrazovanje.

Na kraju, u danu za glasanje, kao i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – za našu decu, podržaću predloge koje imamo danas na dnevnom redu.

Hvala.

Peto vanredno zasedanje , 16.06.2021.

Zahvaljujem predsedavajući, uvažena ministarka, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije.

Pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO. Razlozi za donošenje ovih izmena jesu problemi sa kojima se suočavaju pojedini osiguranici. Primenom postojećeg zakona o PIO kada stignu na pragu trećeg doba svog života i kada treba da ostvare pravo na penziju a koja treba da im pruži mogućnost za pristojan i spokojan penzionerski život.

Imajući u vidu tradicionalne vrednosti i ulogu penzionera u našem društvu, ove izmene i dopune Zakona o PIO su još jedna potvrda da je država Srbija socijalno odgovorna i da brine o svojim najstarijim građanima, da čini sve kako bi im život pod stare dane bio i lepši i bolji. Za brižljiv i odgovoran odnos države prema svojim građanima a naročito prema najstarijim građanima jako je važno gotovo presudno, ekonomsko stanje, odnosno ekonomska moć i stanje zaposlenosti njenog radno sposobnog stanovništva jer se penzioneri finansiraju po sistemu solidarnosti među generacijama, dakle sadašnji zaposleni finansiraju penzionere.

To znači da je za stabilan i dugoročno održiv sistem PIO jako bitan odnos između broja zaposlenih i broja penzionera. Naša država i Vlada je u proteklom periodu, kao i sada bila i ostala posvećena jačanju ekonomije, privlačenju investicija, otvaranju realnih radnih mesta i povećanju zaposlenosti, čime su se stvorile realne mogućnosti za povećanje penzija i poboljšanje standarda penzionera.

Ove izmene i dopune zakona o PIO, odnose se na sledeće, određuje se status osiguranika poljoprivrednika, utvrđuje se vanbračna zajednica, reguliše razlika do najnižeg iznosa penzije za osiguranike, koji su ostvarili inopenziju, reguliše se promena podataka u matičnoj evidenciji, utvrđuje pravo fonda da zahteva naknadu štete, koja proizilazi od poverioca, nakon smrti korisnika.

Ove izmene regulišu visinu prevremen penzije za osiguranike koji su odlukom Vlade, o rešavanju viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju, bili korisnici prava, na novčanu naknadu.

Svi korisnici porodične penzije, dovode se u ravnopravan položaj, jer im se penzija obračunava od starosne, a ne prevremene. Rešavaju se problemi koji nastaju sa poveriocima usled obustave nakon smrti korisnika. Uređuje se i reguliše isplata pogrebnih troškova.

Predloženim izmenama, obezbeđuje se efikasniji i brži rad republičkog fonda PIO, u korist osiguranika, i korisnika prava.

Ja ću ministarka iskoristiti vaše prisustvo i izneti i osvrnuti se na neke probleme sa kojima se susreću poljoprivredni osiguranici i poljoprivredni penzioneri, ne samo u mojoj opštini, već skoro u svim ruralnim i brdsko-planinskim sredinama.

Naime, radi se o visini doprinosa za PIO , koji su poljoprivrednici u obavezi da plaćaju za sve poljoprivrednike , bez obzira na kom području žive, na uslove u kojima žive i na delatnost koju obavljaju, kao i na prihode koje ostvaruju od te delatnosti.

Mnogi poljoprivredni osiguranici su u mom kraju, u prethodnom periodu ušli u problem, jer nisu uspeli da izmire svoje obaveze koje su nastale po osnovu penzijskog i zdravstvenog osiguranja, jer nisu imali finansijsku moć, a upravo zbog veoma niskih prihoda od poljoprivredne delatnosti, te su im dugovanja sa kamatom po tom osnovu dostizali milionske sume, vrlo često prevazilazili vrednost čitave imovine od poljoprivrednog osiguranika i njegovog gazdinstva.

Oni koji su uspeli da uplate najmanje 15 godina staža i ostvare pravo na penziju, primorani su da zaključuju sporazume o otplati duga putem obustave od penzija. I pored toga, skoro niko ne uspeva da do kraja svog života isplati dug, te taj dug ostaje naslednicima koji nakon smrti penzionera ne uspevaju da naslede imovinu upravo zbog dugovanja koje je nastalo po ovom osnovu.

Iz tog razloga smatram da za poljoprivrednike iz devastiranih brdsko-planinskih područja bi trebalo značajno umanjiti iznose za plaćanje doprinosa za penzijsko i zdravstveno osiguranje, jer nije isto baviti se poljoprivredom u Vojvodini ili Šumadiji i u Bosilegradu, Trgovištu ili Crnoj Travi kako zbog uslova, tako i zbog prihoda.

Baviti se poljoprivredom u surovim brdsko planinskim uslovima bez mehanizacije je težak i mukotrpan posao od koga se skromno i jako, jako teško živi. Zato bi u cilju očuvanja ono malo poljoprivrednika u planinskim krajevima trebalo iste maksimalno podržavati kako putem subvencija, edukacija, organizovanjem otkupa, tako i stimulativnom pozitivnom poreskom politikom, kako bi ljudi mogli da ostanu i opstanu u tim krajevima, kako nam se ne bi praznili prelepi krajevi Srbije, kako bi sačuvali zdrave i ekološki čiste sredine i sve njihove potencijale koji vrede samo ako na tim prostorima žive ljudi.

Na kraju, kao i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, ja ću podržati predlog zakona koji imamo na dnevnom redu.

Hvala na pažnji.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.05.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine.

Uvažena ministarko sa saradnicima, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas na dnevnom redu imamo raspravu o Zakonu o zaštiti poslovne tajne.

Ovim zakonom se omogućava pravna zaštita poslovne tajne od nezakonitog pribavljanja, korišćenja i otkrivanja. Zaštita poslovne tajne uređena je Zakonom o zaštiti poslovne tajne koji je donet 2011. godine. Ovim Predlogom zakona o zaštiti poslovne tajne vrši se usklađivanje sistema zaštite poslovne tajne sa regulativom i propisima EU.

Zaštitom poslovne tajne se štite investicije privrednih subjekata u razvoj, sticanja i primenu znanja i drugih informacija, a koje im pružaju prednost u odnosu na konkurenciju. Poslovnom tajnom se štite informacije koje se odnose na proizvodne procese, na finansijske, razvojne i poslovne planove, na marketing strategije, istraživanja tržišta i slično. Takođe, ovim zakonom se štiti intelektualna svojina, patenti, dizajn i autorsko pravo, kao i pristup znanju koje je privrednim subjektima dragoceno.

Ovaj zakon će uneti red u čuvanju i razmeni informacija i obezbediti garanciju i sigurnost kako velikim kompanijama, tako i malim i srednjim preduzećima. Time će se stvoriti mogućnost za još veća ulaganja u nove tehnologije i inovativni razvoj na tržištu Srbije, što će dalje pospešiti ekonomski rast, stvoriti mogućnost za jačanje i osnaživanje realnog sektora, kao i sektora inovacije, čime će se dalje stvarati uslovi za zapošljavanje mladih i kvalitetnih kadrova i njihov ostanak u našoj zemlji. To će dalje jačati našu ekonomiju koja je u periodu za nama zabeležila izvanredne rezultate i napredak uprkos veoma teškim uslovima.

Dovođenjem velikih investitora na državnom nivou stvoriće se uslovi za investiranje u manje sredine kakvi su jug i jugoistok Srbije i kakva je moja opština Bosilegrad, odakle ja dolazim.

Zašto sve ovo pominjem? Zato što su se u nedelju, 23. marta, u Dimitrovgradu, koji je naseljen uglavnom pripadnicima bugarske nacionalne manjine, susrela dva predsednika - predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Republike Bugarske Rumen Radev, a povodom praznika slovenske pismenosti i zajedno otkrili spomenik braći Ćirilu i Metodiju, tvorcima našeg pisma koje mi danas koristimo. Tom prilikom oba predsednika su još jednom potvrdila da su Srbi i Bugari bratski narod, da su odnosi između dveju država na visokom nivou i da bugarska manjina, kojoj i ja pripadam, treba da bude most saradnje i povezivanja.

Predsednik Bugarske Rumen Radev je poručio bugarskoj nacionalnoj manjini u Srbiji da se ponose time što su Bugari, da čuvaju svoje korene, da čuvaju svoju kulturu i tradiciju, da čuvaju svoj jezik, da budu lojalni građani Republike Srbije i da poštuju njene zakone. Bugarska nacionalna manjina koja živi u Srbiji upravo i jeste takva.

Na zadovoljstvo pripadnika bugarske nacionalne manjine predsednik Aleksandar Vučić je najavio investicije upravo u krajevima gde živi bugarska manjina, jer oni su skoncentrisani u najsiromašnijem delu južne i jugoistočne Srbije.

Moja opština Bosilegrad je u jako nezavidnom položaju po tom pitanju, jer zbog udaljenosti i nedostatka infrastrukture već godinama unazad ne postoji zainteresovanost investitora za ulaganja u mojoj opštini, pa je migracija toliko izražena da preti da opustoši moj kraj, jer je Bosilegrad godinama unazad zapostavljen kao slepo crevo, tamo negde na kraj sveta.

Po rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića dobre odnose u budućnosti između Srbije i Bugarske možemo razvijati na radost ljudi koji ovde žive, dakle blizu granice, i koji dele ljubav prema dvema država, a to su upravo pripadnici bugarske manjine i oni mogu, po rečima predsednika, da računaju na raširene ruke države Srbije.

Dva predsednika su se dogovorila da se zajednički potrude da dovedu investitore u krajeve Srbije gde žive moji sunarodnici, kako bi se tim ljudima pružila šansa da ostanu na svojim vekovnim ognjištima, da žive i rade u okviru države Srbije, da tu grade budućnost za sebe i svoju decu. Ovo potvrđuje činjenicu da je država Srbija država koja brine o svim svojim građanima bez obzira na njihovu versku, nacionalnu ili bilo koju drugu pripadnost, bez obzira u kom delu države Srbije oni žive.

Da zaključim, u danu za glasanje ja ću podržati zakon koji danas imamo na dnevnom redu. Hvala.