NEVENKA KOSTADINOVA

Srpska napredna stranka

Rođena 1972. godine

Bila je kandidatkinja na izbornoj listi za Nacionalni savet bugarske nacionalne manjine – „DA VRATIMO DOSTOJANSTVO NARODU“ – STEFAN KOSTOV na izborima 2018. godine.

Poslanički mandat dobila je 07. oktobra 2019. godine, nakon što je poslaniku Miroslavu Lazanskom prestao mandat jer je izabran za ambasadora Srbije u Ruskoj Federaciji.

Na parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je postala narodna poslanica. Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 31.07.2020, 10:52

Osnovne informacije

Statistika

  • 2
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.11.2020.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre, uvažene kolege narodni poslanici, zakoni koji su na dnevnom redu su od velikog značaj za ekonomiju jedne zemlje, tj. za njenu privredu. Ja ću se osvrnuti na Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji koji je jako bitan za uslove poslovanje u jednom društvu.

Čuli smo da je jedan od ciljeva ovih izmena zakona obuhvatanje otvorenih investicionih fondova koji nemaju status pravnog lica. Drugi cilj je pojednostavljenje i poboljšanje komunikacije između poreskih organa i samih poreskih obveznika i treće – pojednostavljenje tumačenja pojedinih odredaba i pojednostavljenje postupaka samog Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Kao neko ko četvrt veka plovi u burnim vodama privatnog biznisa, moja diskusija će se odnositi pre svega na pojednostavljenje i poboljšanje komunikacije između poreskih organa i poreskih obveznika i značaj tog pojednostavljenja i poboljšanja.

Dakle, da bi poboljšali poslovnu klimu, ojačali privatni sektor naročito sektor malih i srednjih preduzeća, jako je važno napraviti tj. izgraditi partnerski odnos između poreskih i carinskih organa sa jedne strane i realnog tj. privatnog sektora sa druge strane.

Vrlo često postoje suprotstavljeni stavovi između privrede i poreskih i carinskih organa i jako često realni sektor, pogotovo sektor malih i srednjih preduzeća gleda na poreske organe kao na neprijatelja, tj. kao na nekog od koga mu preti opasnost. Ovo je donekle i posledica ponašanja pojedinih inspektora koji su ti koji sprovode zakone, vrlo često tumačivši ih na svoj način. Često se dešava da sami inspektori dođu u kontrolu sa devizom - gde god smo došli, dobro nismo doneli i onda ceo tok kontrole ide u tom pravcu. Često se dešava da se kontrole završavaju sa obračunima koji privredni subjekti naravno moraju da plate, jer je tokom kontrole taj iznos utvrđen, a žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

Onda, poreski obveznik uloži žalbu i proces traje mnogo duže, naravno probijajući zakonom definisane rokove, ponekad se to oduži i godina. Veoma često mala preduzeća i ne prežive kontrole, tj. zapadnu u problem i ne dočekaju okončanje postupka i povraćaj sredstava koja su im inspektori nepravilno obračunali i povukli iz opticaja.

Kao rezultat toga imamo ugašeno preduzeće i nekoliko radnih mesta, jako dugačak proces postupka i smatram da je država u tom slučaju mnogo više izgubila, nego što je dobila kroz naplatu određenog iznosa koji kasnije treba da vrati kontrolisanom privrednom subjektu.

S toga smatram da treba graditi partnerski odnos između Poreske uprave i sektora malih i srednjih preduzeća, da Poreska uprava mnogo više deluje preventivno, savetodavno i da bude servis sektoru malih i srednjih preduzeća koji vrlo često nemaju kapaciteta da se nose sa svim izazovima u poslovanju.

Jačanjem sektora malih i srednjih preduzeća, jačanjem privatnog sektora, mi jačamo ekonomiju koja je lokomotiva razvoja jednog društva, jedne zemlje i što nam je lokomotiva moćnija, ona će ići brže i vući mnogo više vagona za sobom. Na taj način ćemo stvoriti mogućnost da realni sektor bude primamljiviji u odnosu na javni. Tako ćemo najsposobnije i najbolje stručnjake prevesti u realni sektor i omogućiti ekonomsku stabilnost zemlje i ubrzani rast i razvoj.

Kako se to radi, vi ministre najbolje znate. To je vaš paket mera u vreme pandemije od tri minimalca po svakom radniku i dva puta po 60% minimalca uz odlaganje poreza i doprinosa spasilo privredu Srbije, spasilo ekonomiju i dalo šansu mnogim privrednim subjektima da prežive, jer da tog paketa nije bilo veliko broj preduzeća danas ne bi bilo u životu, ne bi bilo aktivno, ne bi radilo.

Zato, sve novine koje ministarstvo donosi, a imaju za cilj rasterećenje privrede, pojednostavljenje tumačenja i olakšanje komunikacije donosi korist kako privredi, tako i poreskim organima, ministarstvu i državi u celini.

Na kraju da kažem da ću u danu za glasanje podržati set zakona koji je na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.10.2020.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, ja kao pripadnica bugarske nacionalne manjine i poslanica sa Liste Aleksandar Vućić – Za našu decu, odlučila sam da se prijavim za diskusiju i da kažem nekoliko reči na temu o kojoj mi danas raspravljamo.

Naime, kao pripadnica bugarske nacionalne manjine htela bih prvo da kažem da u državi Srbiji, po zadnjem popisu, živi nešto manje od 20.000 pripadnika bugarske nacionalne manjine. Nažalost, oni su skoncentrisani najviše u južnom i istočnom delu Srbije u najnerazvijenijim delovima Srbije. Naravno, i pored toga što žive u jako teškim uslovima, pripadnici bugarske nacionalne manjine su oduvek bili lojalni svojoj državi, oduvek su probleme rešavali i rešenja za svoje probleme tražili u svojoj kući, to jest u svojoj državi.

Da podsetim da je prilikom susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa predsednikom Republike Bugarske Rumenom Radevim, koji je bio 2018. godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio bugarskoj nacionalnoj manjini, citiram: „Volite Bugarsku, poštujte Srbiju“ i Bugari u Srbiji upravo to i rade.

Pošto dolazim iz brdsko-planinskog kraja, hoću da kažem da je nama potrebno ministarstvo o selu. Nije važno kako će se ono doslovce zvati, važno je da će ono voditi brigu o problemima koje imaju ljudi koji žive na selu, jer su se naša sela ispraznila i skroz opustela.

Razloga je za to mnogo, pre svega jako teški i surovi uslovi života usled nedostatka primene mehanizacije i loše infrastrukture.

Nama treba ministarstvo za brigu o deci i porodici. Nije važno kako će se ono zvati, važno je da će ono voditi brigu o porodici, jer se naš kraj masovno prazni.

Ekonomska migracija je uhvatila galopirajući mah. Upravo zbog teških uslova u kojima ljudi žive u kraju odakle ja dolazim migracija je izražena, broj stanovništva se prepolovljava.

Naravno, protiv globalnih trendova se ne može. Mi globalne trendove ne možemo zaustaviti, ali se pametnom državnom politikom mnogo toga može ublažiti.

Nama treba ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Nije važno kako će se ono doslovce zvati, važno je da će ono voditi brigu o manjinama i da će se baviti problemima sa kojima se manjine suočavaju.

Nama treba dijalog, nama treba razumevanje i uzajamno poštovanje, a sve to nam treba zarad zajedničkog suživota.

Mi treba da gradimo društvo koje će pružiti svakom pojedincu podjednake šanse, bez obzira da li pripada većini ili manjini. Samo u takvom društvu možemo biti svi zadovoljni, samo tako možemo pružiti šansu svojoj deci, samo tako možemo obezbediti budućnost za našu decu i buduća pokolenja na ovim prostorima. Zahvaljujem.

Dvadeset peto vanredno zasedanje , 20.02.2020.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, među sporazumima koji su na dnevnom redu danas jeste i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu, dakle projekata akceleracija i inovacija i podsticanja rasta preduzetništva u Republici Srbiji između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, jer ovo jeste veoma važan sporazum jer ima za cilj unapređenje naučnog istraživanja i inovativnog razvoja preduzetništva i pristupa finansiranju, a u cilju rasta preduzeća i razvoja konkurentne privrede Republike Srbije.

Saradnja privrede i naučno-istraživačkih institucija je od životne važnosti za ekonomski uspeh jedne države. U kojoj meri preduzeća imaju saradnju sa naučno-istraživačkim projektima, utoliko će ta preduzeća biti uspešnija i konkurentnija.

Sam projekat se sprovodi u tri osnovne komponente. Prva je reforma Sektora istraživanja i ona se sastoji od tri podkomponente. Jedna od njih je podrška Fondu za nauku Republike Srbije u cilju povezivanja privatnog sektora i sektora istraživanja i razvoja.

Druga podkomponenta se odnosi na reforme Instituta za istraživanja i razvoj i ona obuhvata i institucionalne reforme državnih instituta za istraživanje i razvoj na dobrovoljnoj osnovi.

Treća podkomponenta se odnosi na saradnju sa naučnom dijasporom, čime bi se naučnici koji su otišli iz zemlje i tamo imali priliku da obogate i nadograde svoje znanje i da steknu dragocena iskustva, da sada ti isti stručnjaci svojim savetima i učešću u praćenju i upravljanju programa prenesu znanja i veštine u svoju matičnu državu i saradnjom u naučnim istraživanjima pomognu i unaprede projekat.

Komponenta dva, tzv. „akceleracija poslovanja“ planirana je u dve podkomponente. Jedna je namenjena ranoj fazi, dakle idejama, a druga preduzećima u fazi rasta, tj. njihovom jačanju. Cilj ovog programa je povećanje naučnog potencijala za rast preduzeća.

Komponenta tri se odnosi na implementaciju projekta, praćenje i izgradnju kapaciteta. Navedeni projekat je usaglašen sa strategijom za partnerstvo u oblasti ekonomskog upravljanja i uloge države i rasta privatnog sektora, a sve u cilju stvaranja i unapređenja pozitivne klime, a što daje mogućnost za otvaranje novih radnih mesta i ekonomsko osnaživanje, što je osnovni prioritet politike i rada ove Vlade.

Dakle, sve tri projektne komponente doprinose sprovođenju navedene strategije, pri čemu se aktivnosti fonda odnose na istraživanje i razvoj u javnom sektoru, a aktivnosti koje se odnose na dijasporu pružaju mogućnost inovacijama u javnom i privatnom sektoru.

Imajući u vidu sve napred navedeno, jasno je da je ovaj projekat veoma važan za naučno-istraživački rad i napredak s jedne strane, kao i razvoj preduzeća i javnog i privatnog sektora s druge strane, pogotovo za ekonomiju naše zemlje koja je dugi niz godina unazad propadala, a što je za posledicu imalo nezaposlenost, bedu, siromaštvo i migracije.

Na rešavanju ovih problema planski i sistematski je počela da radi Vlada Republike Srbije od kada je SNS preuzela vlast. Ovaj zajam jeste investicija za budućnost, investicija u oporavak, rast i razvoj ekonomije, investicija u bolji život i bolje sutra, za nas, za našu decu i za nova pokoljenja.

Naravno, ja ću u danu za glasanje podržati ove sporazume. Zahvaljujem.