NEVENKA KOSTADINOVA

Srpska napredna stranka

Rođena 1972. godine

Bila je kandidatkinja na izbornoj listi za Nacionalni savet bugarske nacionalne manjine – „DA VRATIMO DOSTOJANSTVO NARODU“ – STEFAN KOSTOV na izborima 2018. godine.

Poslanički mandat dobila je 07. oktobra 2019. godine, nakon što je poslaniku Miroslavu Lazanskom prestao mandat jer je izabran za ambasadora Srbije u Ruskoj Federaciji.

Na parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je postala narodna poslanica. Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 31.07.2020, 10:52

Osnovne informacije

Statistika

  • 7
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treće vanredno zasedanje , 24.02.2021.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovani ministre, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima koji je danas na dnevnom redu donosi se u cilju unapređenja, prevencije, identifikacije, zaštite, upućivanja i saradnje u krivičnim i drugim postupcima i potpomognutog dobrovoljnog povratka žrtava trgovine ljudima, državljana, a u svrhu unapređenja borbe protiv trgovine. Ovo je iz razloga jer je trgovina ljudima jedan od najtežih oblika kršenja ljudskih prava.

Saradnja sa susednim zemljama, naročito na prostoru Balkana, jako je važna kako iz ekonomski, tako i iz političkih i iz bezbednosnih razloga, kako za građane Republike Srbije, tako i za građane susednih zemalja.

Jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije jesu dobri bilateralni odnosi sa svojim susedima. Konkretno sa Republikom Severnom Makedonijom u proteklih godinu dana usvojili smo nekoliko sporazuma, a sve u cilju poboljšanja međususedskih odnosa koji su od interesa za građane obeju strana.

Pomenuću nekoliko sporazuma koji se odnose na unapređenje odnosa saradnje sa Republikom Severnom Makedonijom. Tokom 2019. godine otvoren je integrisan granični prelaz Preševo-Tabanovci, na kome službe rade zajednički, a sve u cilju bržeg i lakšeg protoka ljudi, robe i kapitala. Tokom prošle godine smo usvojili Sporazum koji se odnosi na saradnju u oblasti nauke i obrazovanja, a na poslednjem zasedanju Skupštine smo imali na dnevnom redu Sporazum koji se odnosi na saradnji u borbi protiv krijumčarenja migranata, i evo, danas imamo Sporazum koji se odnosi na borbu protiv trgovine ljudima.

Da je naša država negovanju dobrih odnosa sa svojim susedima govori i činjenica da je pre desetak dana Srbija donirala vakcine Vladi Republike Severna Makedonija u cilju zaštite zdravlja i života naših južnih suseda. Upravo sa tim vakcinama je započela imunizacija u Makedoniji. Danas ide novi kontigent i nova količina vakcina, koje Srbija po drugi put donira svom južnom susedu.

Kako što rekoh, dobra saradnja je važna za sve građane jedne i druge države, a posebno je važna za pogranične zone, za pogranična mesta i građane koji žive i rade uz samu granicu i sa jedne i sa druge strane. Ovo govorim jer dolazim iz pogranične oblasti, iz opštine Bosilegrad, koja je smeštena u samom trouglu na tromeđi granice Srbije sa Bugarskom i Makedonijom. Imajući u vidu blizinu granice i činjenicu da smo u bliskoj prošlosti sa Makedonijom živeli u istoj državi, kada nije bilo granice, mnogo naših sugrađana se školovalo u Makedoniji, potom su se tamo zapošljavali, i kasnije emigrirali sa svojim porodicama. Postavljanjem granica došlo je do razdvajanja ljudi, porodica i familija. To je doprinelo da naša opština bude opasana sa državnom granicom sa dve strane, što je i donelo nove probleme lokalnom stanovništvu.

U cilju lakšeg prelaska granice na teritoriji naše opštine uz granicu sa Makedonijom otvoren je granični prelaz Goleš, koji služi za prelaz lokalnog stanovništva uz pomoć lične karte, i taj prelaz je od velikog značaja za meštane, jer ne moraju da prelaze silne kilometre kako bi prešli iz jedne države u drugu.

Htela bih da napomenem da je potrebno omogućiti bolje uslove za rad službenicima na tom graničnom prelazu, jer ljudi tamo rade u dosta otežanim uslovima. Tu pre svega mislim na adaptaciju samog objekta, u kome pripadnici granične policije rade. Još veći problem je u putnoj infrastrukturi i na tome takođe treba raditi.

Naime, taj granični prelaz od Bosilegrada udaljen oko 40 kilometara, 20 kilometara te deonice je pod asfaltom, a ostatak je put bez asfalta. Tim putem zaposleni pripadnici MUP i granične policije idu svaki dan, a mnogi putuju čak iz Vranja, Leskovca i drugih udaljenih gradova. U pravcu graničnog prelaza radi i rudnik Bosilmetal, te ovim putem svakodnevno putuju i zaposleni u rudniku do svog radnog mesta, kao i teretni kamioni sa rudom. Put prolazi kroz naseljena mesta, kroz sela Klamino i Bistar, te meštani muku muče sa prašinom, koja se diže prolaskom vozila.

Napominjem da je ova deonica državnog puta sa makedonske strane asfaltirana prošle godine celom dužinom počev od graničnog prelaza Goleš do opštine Kriva Palanka. Negde u dužini od oko 20 kilometara, koliko je i dužina neasfaltirane deonice puta sa naše strane.

Imajući u vidu potrebe graničnog prelaza, rudnika i zaposlenih u njemu, kao i meštana, smatram da je prioritet svih prioriteta asfaltiranje sa naše strane, što bi olakšalo i putovanje i život u tom kraju, jer ovakva putna infrastruktura zadaje probleme i zimi i leti. Da naglasim, da su ovo izuzetno lepi predeli, gde priroda nije štedela svoju lepotu, tako da je sada na nama da iskoristimo te potencijale, a to možemo izgradnjom infrastrukture kako bi se olakšao život ljudi koji tamo žive, i da se zadrži ono malo stanovništva u tom kraju.

Ovo iz razloga što je naš kraj na specifičnom geografskom položaju, jako siromašan i devastiran, i oštra granica je još jedan problem. Zato treba da granicu od problema, tj. pretnje, pretvorimo u prednost, tj. šansu, a to možemo samo izgradnjom infrastrukture i povezivanjem ljudi sa obe strane granice, zajedničkim projektima po uzoru na evropske zemlje kako bi sačuvali ovakve regione. Pri tome treba raditi na stvaranju uslova za zapošljavanje ljudi kako bi oni imali od čega da žive na tim prostorima. Stalno ponavljam, da granicu ne čuvaju vojska i policija, već meštani, tj. ljudi koji žive sa obe strane granice.

Sada ministre, zamolila bih vas da mi dozvolite da iskoristim vaše prisustvo i da iznesem još jedna problem koji muči, ne samo moje sugrađane, već i građane brdsko-planinskih područaja, naime, radi se o problemima koji vlasnici vojnih vozila imaju oko registracije. Zapravo, to su vojni kamioni i džipovi koji su od vojske kupljeni u voznom stanju, međutim, sada ljudi imaju problem, ne mogu da ih registruju. Ta su vozila jako bitna za predele kakav je naš, jer oni jedini mogu da saobraćaju na takvim terenima, jako su bitni za stanovništvo, jer su neophodni za dopremanje hrane ljudima koji tamo žive, za prevoz bolesnih i starih, a teretni kamioni služe za prevoz drva, kako za sopstvene potrebe, tako za dalju prodaju, jer je eksploatacija šume mnogima jedini izvor prihoda.

Zapravo, problem se javlja na tehničkim pregledima, kada ljudi ne mogu da izvrše tehničke preglede, pa su prinuđeni, neki voze vozila u unutrašnjost, gde plaćaju registraciju po dosta visokim cenama, drugi voze svoja vozila u Bugarskoj, gde ih posle pregleda registruju, plaćaju registraciju tamo, a onda ih voze kod nas, a treći koji nemaju nijednu od ove dve mogućnosti, rizikuju, voze takva vozila neregistrovana, vrlo često i tehnički neispravna.

Zato bih zamolila da se iznađe neka mogućnost makar se tim vozilima dodelile i specijalne tablice, da im se ograniči kretanje, jer takva vozila i ne izlaze na magistralne puteve i autoputeve, jedino saobraćaju u takvim predelima, jer bi na taj način ljudima dali mogućnost da voze svoja vozila to jest da sa vozilima podmiruju svoje potrebe, a sa druge strane da ih voze u skladu sa zakonom.

Na kraju samo da završim, da se vratim na temu, da ću u danu za glasanje podržati sporazume koji su danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Drugo vanredno zasedanje , 09.02.2021.

Hvala, predsedniče.

Uvažena ministarka, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, socijalna zaštita u jednom društvu jeste pokazatelj ne samo razvijenosti tog društva, već i stepen njegovog uređenja i pravednosti.

Sistem socijalne zaštite jeste složen zato što s jedne strane zahteva sveobuhvatni pristup, sagledavanje brojnih parametara, uzimanje u obzir mnogo činjenica, a s druge strane, jer se u njegovim okvirima traže rešenja za najranjivije kategorije društva.

Od doba socijalizma preko perioda tranzicije, pa sve do danas socijalna zaštita je postajala sve važnija, jer je upravo u periodu tranzicije i propadanja ekonomije siromaštvo mnogima zakucalo na vrata.

Paralelno sa tim je bilo potrebno urediti oblast socijalne zaštite i uskladiti istu sa stanjima u društvu i sa potrebama ljudi kojima je pomoć zaista potrebna.

Dugo se čekalo na uređenje ove oblasti. Prošlo je skoro 30 godina da bi se zakon o socijalnim kartama danas ovde našao na dnevnom redu. Vlada Srbije prepoznala je potrebu i značaj uređenja oblasti socijalne zaštite i u ovom zadatku je pristupila ozbiljno i odgovorno.

Ozbiljno jer je sam proces uređenja sistema socijalne zaštite veoma ozbiljan, zahtevan i složen proces, i odgovoran zato što je uređenje sistema socijalne zaštite jako važan i za društvo i za njegove građane.

Ako ne možemo kao društvo biti bogatiji, onda možemo biti pravedniji, sa uređenom, jasnom i transparentnom socijalnom politikom.

Dugo su se u prošlosti provlačile nepravilnosti. Proces ostvarivanja prava je bio mukotrpan, često neizvestan, netransparentan. Dakle, socijalna zaštita je vrlo često bila nepravedna.

Pomoć nije uvek stizala onima kojima je bila najpotrebnija, a to je povećavalo nezadovoljstvo najranjivijeg dela stanovništva. To je bio rezultat nedostatka podataka, s jedne strane, i razno raznih zloupotreba pojedinaca, s druge strane.

Često smo imali trošenje sredstava iz budžeta na pogrešne grupe ljudi, a na margini su ostajali oni kojima je ta pomoć zaista bila potrebna.

Socijalna zaštita je veoma bitna sfera života, pogotovo u ruralnim i nerazvijenim sredinama, kakva je sredina Bosilegrad, odakle ja dolazim. Tamo gde nema investicija, gde ljudi nemaju posla, kao što je u mom kraju, tamo gde je narod siromašan, socijalnoj zaštiti treba pristupiti odgovorno i sistematski. Upravo je izrada socijalnih karti način da se izgradi sistem koji će za posledicu imati uređenu i pravednu socijalnu zaštitu. Procenat siromašnih ljudi u socijalnim potrebama je obrnuto proporcionalan stepenu razvijenosti na lokalnom, regionalnom i državnom nivou.

Kao što sam rekla, moj kraj je devastiran. Jako je puno korisnika socijalne pomoći po raznoraznim osnovama i moji sugrađani zaslužuju da se njihovi problemi rešavaju preventivno, sistematski, na pravedan i transparentan način. Stalno napominjem da država za siromašne opštine, kakva je i naša, izdvaja solidnu količinu novca, samo je pitanje ko će i kako ta sredstva potrošiti.

U proteklom periodu država je radila i dan danas radi na ekonomskom osnaživanju i jačanju ekonomije, od podrške stranim investitorima, preko podrške malim i srednjim preduzećima. Mnoge lokalne samouprave su imale sluha za to, iskoristili su podršku države, doveli su investitore u svoja mesta, otvorili fabrike i zaposlili svoje sugrađane.

Međutim, ima i onih koji se nisu najbolje snašli u tome. U mnogim mestima, kao što je i u mom mestu, fabrike stoje prazne, propadaju i ruše se, a centri za socijalni rad postaju najveći poslodavci, tj. na leđima budžeta se peglaju propusti i slabosti u delu ekonomije i privrednog oporavka. Upravo to razara realni sektor i krajnje je vreme da se posebna pažnja posveti malim i nerazvijenim sredinama, naročito tamo gde lokalne samouprave nemaju kapaciteta da se izbore sa izazovima.

Pored izrade socijalnih karti, treba nastaviti na jačanju ekonomije u siromašnim i nerazvijenim područjima, jačanjem realnog sektora, smanjenjem broja nezaposlenih.

Socijalne karte su važne jer će olakšati i omogućiti pristup do socijalne pomoći onima kojima je ta pomoć zaista potrebna.

Oni koji su radno sposobni, a u socijalnim su potrebama, ekonomskim osnaživanjem će postepeno prelaziti iz kategorije siromašnih ili iz grupe ljudi u socijalnim potrebama u realni sektor, gde će umesto od socijalne pomoći živeti od svog rada i od rezultata svog rada.

Naša opština, kao jedna od najnerazvijenih u Srbiji, godinama iz svog budžeta izdvaja solidnu količinu novca za socijalne potrebe, čak do petine svog budžeta i taj novac se deli onima za koje se proceni da su u socijalnim potrebama. Velika većina od tih pripadnika su zdravi, pravi, radno sposobni, samo što ti ljudi nemaju mogućnost zaposlenja. Već dve decenije u mom kraju taj broj ljudi se stalno povećava. Ljudi se angažuju preko centra za socijalni rad po raznoraznim ugovorima o dobrovoljnom radu da bi radili nešto. Za taj rad primaju nadoknadu od nekih 12 hiljada, sa kojima preživljavaju, bez osiguranja, staža, poreza i doprinosa. Na taj način se novac iz budžeta troši već skoro dve decenije, a problem se ne rešava, već se povećava i produbljuje, jer se ne rešava uzrok, već se samo saniraju posledice.

Ljudi su i dalje bez posla, i dalje su u socijalnim potrebama, bez staža, tako da ne mogu očekivati ni penziju pod stare dane. Dakle, ta lica će doživotno ostati u socijalnim potrebama. Podsećam, ovde se radi o zdravim i radno sposobnim licima. Naročito su to žene, pripadnici romske populacije i ljudi u zrelim i ozbiljnim godinama.

Stoga je jako važno, pored toga što treba posebnu pažnju posvetiti socijalnoj zaštiti, na drugoj strani jačati realni sektor, koji bi trajno rešio veći deo problema. Konkretno, u mom kraju, da je deo sredstava koji je trošen na socijalna davanja, da je usmeravan na realni sektor, mi danas ne bi imali ljude koji su zbog nedostatka posla u socijalnim potrebama. Opština bi nam bila i bogatija i razvijenija.

Zato sada izradom socijalnih karti dobijamo registar u kome su sadržani svi neophodni podaci svakog potencijalnog korisnika socijalne zaštite. Pored imovinskog stanja imamo ukrštanje i umrežavanje podataka o društvenom statusu, o obrazovnom, materijalnom, psihofizičkom stanju, o rodbinskim i porodičnim vezama. Znači, kompletna slika koja odražava objektivno stanje.

Na taj način korisnici socijalne zaštite ubuduće neće zavisiti od ničije volje i subjektivne procene pojedinaca i raznoraznih komisija, koje nisu uvek bile objektivne, već će pomoć dobijati na mnogo jednostavniji, transparentniji i pravedniji način nego što je to bilo do sada.

Na kraju, u danu za glasanje, naravno da ću podržati ovaj veoma značajan zakon. Zahvaljujem.

Prvo vanredno zasedanje , 26.01.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ja ću se osvrnuti na Zakon o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Islamske Republike Irana u oblasti zaštite bilja i biljnog karantina.

Zaključivanjem sporazuma koji reguliše saradnju u ovoj oblasti je izuzetno značajno kako za uvoznike tako i za izvoznike koji se bave ovim poslom, tako i za oblast zdravstvene zaštite i prevencije koja je jako važna prilikom uvoza robe biljnog porekla, koji vrlo često nosi rizik po zdravlje biljnog i životinjskog sveta.

Sporazumom se jasno definišu svi koraci koji se preduzimaju u procesu uvoza i izvoza čime se olakšava procedura samog uvoza i izvoza sa jedne strane, a rizik unosa opasnih i štetnih živih organizama se svodi na minimum, to jest definiše se proces pregleda, kontrole i neposrednog ispitivanja kao i koraci koji se preduzimaju u slučaju pojave opasnih živih organizama.

U ovom sporazumu je definisan fitosanitarni sertifikat koji izdaju ovlašćene institucije, a koji služi kao prateći dokumenat o zdravstvenoj ispravnosti materijala biljnog porekla. Nešto što nije definisano ovim sporazumom, a što hoću da naglasim, to je izvoz drvnog materijala ili elemenata od drvnog materijala koji su takođe biljnog porekla i koji bi mogli da se tretiraju kao takvi. Najčešće to mogu biti drvene palete, elementi za drvene palete i rezana sirova građa.

Iz iskustva mogu reći, kada se radi o izvozu ovakve robe, vrlo često dolazi do nejasnoća u tumačenju, naročito ako se ovakav materijal podvrgava toplotnom tretiranju u skladu sa međunarodnim ICCP standardom, kada se drvo tretira na 56 stepeni celzijusovih najčešće 30 minuta.

Vrlo često, prilikom izvoza ovakvog materijala i pored toga što takav drveni materijal prati zvanična potvrda privrednog subjekta koji je izvršio toplotno tretiranje, u pojedinim zemljama prilikom uvoza, pored pomenute potvrde, vrlo često se traži i fito sertifikat što je u ovom slučaju suvišno, ali vrlo često to ostaje na tumačenju carinskih i ostalih službi, pa je u jednom slučaju potreban, a u drugom slučaju ne treba.

Zato naglašavam da bi se ovakvim sporazumima moglo i trebalo definisati sve što je neophodno od prateće dokumentacije kako bi se izbegle neprijatnosti i problemi prilikom izvoza koje su posledica tumačenja pojedinaca.

Dalje, u svom izlaganju iskoristila bih priliku da iznesem neke probleme iz područja odakle ja dolazim. Očekivala sam da će ministar biti prisutan, ali svejedno ja ću iskoristiti priliku da problem ukratko iznesem.

Dakle, radi se o preduzeću "Napredak", koje je bilo u društvenom vlasništvu i koga je nedavno kupio jedan investitor. Kao što rekoh, "Napredak" je u prošlosti se bavio uzgojem životinja, pretežno ovaca i koza i prodajom mesnih i mlečnih proizvoda. Bio je oslonac razvoja opštine Bosilegrad. Preduzeće "Napredak" nije preživelo proces tranzicije. Dugo je trajao proces privatizacije i sada kada se konačno pojavio investitor i krenuo u popravku i saniranje objekata, pojavili su se novi problemi.

Dakle, društvenom preduzeću "Napredak" su od strane Republike Srbije u prošlosti date nepokretnosti na trajno korišćenje, kao što su pašnjaci, livade, šume, voćnjaci i šumsko zemljište na kojima je preduzeće u prošlosti baziralo svoju proizvodnju, a imovina je unapređena održavanjem, sadnjom voćnjaka i kultivisanjem.

Nakon kupovine tog društvenog preduzeća došlo je do oduzimanja tako datog prava trajnog korišćenja na nepokretnostima, na kojima je to preduzeće zasnovalo proizvodnju, pri čemu je do izuzimanja parcela došlo nakon kupovine, koje su po kulturi pretežno poljoprivredno zemljište, a koje je od vitalnog značaja za proces proizvodnje u budućnosti, te je na ovaj način došlo do obesmišljavanja daljeg poslovanja tog privrednog subjekta na teritoriji opštine Bosilegrad.

Zbog toga se ja kao narodni poslanik, u ime mojih sugrađana i u svoje lično ime obraćam Ministarstvu poljoprivrede sa molbom da ukoliko postoje zakonske mogućnost, da se predmetne nepokretnosti koje je društveno preduzeće posedovalo i koristilo pre prodaje, da se ti isti vrate ovom preduzeću na korišćenje i to zaključenjem novog ugovora gde će predmet biti upravo sve nepokretnosti koje je društveno preduzeće posedovalo pre prodaje, kao i eventualno druge nepokretnosti koje su u vlasništvu Republike Srbije, a od posebnog su značaja za razvoj poljoprivredne proizvodnje.

Zatim, obavestiti Republički geodetski zavod da obustavi proces, tj. postupak promene upisa prava korišćenja sa bivšeg korisnika društveno preduzeće "Napredak" na Ministarstvo poljoprivrede kao novog vlasnika. Dalje, potrebno je investitoru dati garanciju da mu se neće jednostranim odlukama oduzimati posedi na kojima bazira stočarsku proizvodnju, osim u naravno zakonom propisanim slučajevima.

Stoga, molim Ministarstvo da uvaži ovu moju molbu i da svi zajedno pomognemo da se ova investicija realizuje u sredini za koju gotovo da i ne postoje zainteresovanost investitora da ulože ovde svoj novac.

Prema rečima investitora, Ministarstvo poljoprivrede preko lokalne samouprave, kroz aukcijski postupak daje u zakup sve parcele koje su bile ili su još uvek u katastru upisane na "Napredak" u korišćenju, čak i parcele na kojima su objekti farme i letnjikovci, a koji su kupljeni i vode se na "Napredak".

Napominjem, ako je bivše društveno preduzeće "Napredak" koristilo preko pet hiljada hektara livada i pašnjaka i preko 400 hektara njiva i voćnjaka, novo preduzeće bez korišćenja ovog potencijala nema nikakvu mogućnost za organizovanje i podizanje stočarske proizvodnje. Dakle, ne može se gajiti stoka bez njiva, livada i pašnjaka. Zato, hajde da učinimo sve da zadržimo bar ovog investitora koji je već odlučio da uloži svoj kapital u naš kraj, jer je to od velikog značaja za ceo region iz jako puno razloga.

Na kraju, da naglasim, da ću u danu za glasanje podržati sve sporazume i zakone koje danas imamo na dnevnom redu. Hvala.