Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, koristim priliku na početku da izrazim svoje najdublje saučešće povodom smrti preminulog kolege i akademika gospodina Muamera Zukorlića.

Moje pitanje se odnosi na cenu energenata, pre svega na cenu električne energije za privredu, tj. za mikro, mala i srednja preduzeća, i upućeno je Vladi Republike Srbije, Ministarstvu energetike i Agenciji za energetiku.

Naime, svi mi smo svedoci jedne veoma turbulentne situacije na tržištu energenata, kako po pitanju količine, tako i po pitanju cene istih. Stalno povećanje cene energenata koje se preliva sa globalnog na naše tržište, naročito povećanje cene električne energije, predstavlja veliku i ozbiljnu pretnju po poslovanje naših firmi, naročito mikro, malih i srednjih preduzeća, posebno kod onih kod kojih je potrošnja električne energije velika stavka i učestvuje u troškovima u velikom udelu.

Poređenja radi, pre godinu dana u ovo vreme cena električne energije po megavatu je bila u intervalu od 50 do 60 evra i po toj ceni su privredni subjekti zaključivali ugovore, da bi sada, nakon godinu dana, ta cena bila skoro duplo veća. Enormno povećanje cene električne energije preti da ugrozi poslovanje jednog dela firmi, naročito kod onih kod kojih je potrošnja električne energije velika stavka.

Privredna komora Srbije je nedavno sprovela anketu u kojoj je bilo uključeno 388 članica komore, a anketa se odnosila na uticaj povećanja cene električne energije na poslovanje privrednih subjekata. Od ukupno anketiranih, 69% članica je iz prerađivačke industrije. Čak 75% anketiranih subjekata je izjavilo da će povećanje cene struje imati značajan uticaj na konkurentnost naše privrede, a 85% je izjavilo da planira povećanje cene svojih proizvoda do 20%. Dalje, 61% ispitanika je izjavilo da se boji da će enormno povećanje cene energenata uticati na likvidnost, proizvodnju i broj zaposlenih. Od ukupno anketiranih, čak 56% preduzeća strahuje da će biti prinuđeno da smanji proizvodnju i broj zaposlenih od 10 do 20% i to je podatak koji najviše zabrinjava. Iz svega navedenog je jasno da bi se drastično povećanje cene električne energije negativno odrazilo na naše privredne subjekte i na njihovo poslovanje.

Kao neko ko dolazi direktno iz realnog sektora i kao članica parlamenta regionalne Privredne komore Leskovac, a u cilju ublažavanja negativnih posledica usled prevelikog skoka cene električne energije, obraćam se Vladi, resornim ministarstvima i Agenciji za energetiku da učine sve kako bi se negativan uticaj povećanja cene struje sveo na najmanji mogući nivo.

Da se ovom problemu pridaje značaj govori i činjenica da je na preporuku Vlade i predsednika Republike u ovom trenutku da svi privredni subjekti kojima je ugovor istekao ili ističe imaju mogućnost da do kraja godine plaćaju struju po nižim cenama. To je prelazno rešenje u ovom trenutku.

Takođe, premijerka je nedavno najavila formiranje radnog tela koje će pratiti energetsku situaciju.

Da naša Vlada ima sluha i da zna kako treba pomoći privredi u kriznim situacijama pokazala je i dokazala u periodu pandemije, kada je svojim paketom mera podrške privredi, koji je bio vredan skoro osam milijardi evra, sačuvala privredu, sačuvala proizvodne kapacitete i ono najvažnije - sačuvala je ljudima sigurnost, jer su sačuvana radna mesta.

Kao posledica toga, naša privreda je u veoma teškoj godini za nama ostvarila izvanredne rezultate, mnogo bolje nego neke mnogo jače i razvijenije ekonomije.

I u ovoj godini ostvarujemo mnogo bolje rezultate nego što se očekivalo početkom godine, tako da ima izgleda za visoku stopu privrednog rasta. To je nedavno potvrdio i Međunarodni monetarni fond, koji je povećao projekciju privrednog rasta za Srbiju sa 6% na 6,5%.

Sve ovo potvrđuje da se naša Vlada domaćinski, savesno i odgovorno odnosi prema ekonomiji, da nam je ekonomija na dobrom putu i da treba nastaviti delovanje u tom pravcu. Samo jaka privreda, investicije, privredni rast i dobri ekonomski rezultati nam mogu doneti veće plate i penzije, bolji standard, više novca za investiciona ulaganja, a sve to možemo ostvariti ako budemo ekonomski jačali i napredovali.

Stoga je jako bitno u ovom izazovnom za privredu trenutku pronaći mogućnost da se pomogne najugroženijim privrednim subjektima, kako bi se zaštitili od ovog opasnog energetskog udara. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena ministarka sa saradnicama, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, Predlog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini je jedan u nizu zakona koje smo mi ovde usvojili, a koji se odnosi ili ima veze sa životnom sredinom u kojoj svi mi živimo.

Ovaj predlog zakona je samo jedan od onih koji se odnose na usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije. S obzirom na globalne trendove i industrijalizaciju, tehnološki i tehnički razvoj, prekomerno povećanje broja stanovnika u velikim gradovima, problem buke je sve izraženiji i predstavlja rizik po zdravlje ljudi.

Otud i potreba za donošenjem određenih direktiva, pa je Evropska unija 2002. godine usvojila Direktivu o proceni i upravljanju bukom u životnoj sredini. Naša država je 2009. godine, donošenjem Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini, delimično prenela obaveze iz Direktive Evropske unije u svoje zakonodavstvo.

Cilj donošenja ovog Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini jeste potpuno usklađivanje ove oblasti sa direktivama Evropske unije. U pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji Republika Srbija je dobila osnovne smernice za rad na izmenama i dopunama postojećih propisa.

Preporuke Evropske unije na Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini su da treba preciznije definisati pojmove iz Direktive, precizirati ko izrađuje strateške karte i akcione planove, da treba promeniti rokove za izradu strateških karata i akcionih planova i isti uskladiti sa rokovima u Direktivi.

Osnovni ciljevi Predloga zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini su sledeći: prvo, unapređenje sistema zaštite od buke, utvrđivanje i ostvarivanje mera u oblasti zaštite od buke, smanjenje štetnog dejstva buke, utvrđivanje graničnih vrednosti buke u životnoj sredini, utvrđivanje stepena izloženosti buci u životnoj sredini, obezbeđivanje pristupa informacijama javnosti o buci.

Predlog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini sadrži devet poglavlja. Prvo poglavlje definiše osnovne odredbe i predmete uređenja Zakona o zaštiti od buke, drugo se odnosi na subjekte zaštite životne sredine, dok treće poglavlje definiše mere i uslove zaštite od buke u životnoj sredini i zvučnu zaštitu. Četvrto se odnosi na merenje buke u životnoj sredini, peto poglavlje definiše pristup informacijama o buci, šesto se odnosi na nadzor, sedmo na nadležnosti rešavanja žalbi, dok osmo poglavlje sadrži kaznene odredbe i deveto poglavlje se odnosi na prelazne i završne odredbe zakona.

Primenom ovog zakona trebalo bi utvrditi mere u oblasti zakona od buke, kako bi se sprečio ili smanjio uticaj po zdravlje ljudi i životnu sredinu i poboljšao kvalitet života preduzimanjem određenih mera.

Kao što sam na početku rekla, jedan od ciljeva ovog zakona jeste usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom, a drugi još važniji cilj jeste kontrola i sprečavanje štetnog uticaja po zdravlje ljudi.

Kao neko ko dolazi iz mirnih krajeva Srbije, sa juga Srbije, iz Bosilegrada, tamo gde vas budi cvrkut ptica, a uspavljuje pesma cvrčka, ja kada uđem u gradsku vrevu i buku osećam se izgubljenom.

Prevelika migracija iz ruralnih u urbane sredine stvorila je brojne probleme. Na jednoj strani, ruralna područja ostaju prazna, a gradovi prenaseljeni. Ljudi u potrazi za poslom i egzistencijom prinuđeni su da napuštaju predele gde su prirodni uslovi za život idealni, a odlaze u sredine gde su izloženi svakodnevnom stresu, uticaju, zagađenju i buci.

Zato smatram da moramo, po uzoru na razvijene zemlje, da stvaramo uslove za život ljudi na selu, u malim opštinama i malim gradovima, jer se tamo mogu postići daleko kvalitetniji uslovi za život ljudi. Prvi uslov za to je izgradnja infrastrukture, a naša država već godinama radi na izradi putne infrastrukture, na izgradnji auto-puteva i železnica. Drugi uslov za to je otvaranje realnih i održivih radnih mesta u tim malim sredinama. Na taj način pružamo šansu ljudima i u malim mestima i u velikim gradovima da imaju kvalitetniji i lepši život bez buke, bez zagađenog vazduha i vode, sa manje stresa i više uživanja u životu.

Čovek je najsrećniji kada je u sinhronizaciji sa prirodom, jer je priroda njegovo stanište i što je ona čistija i mirnija njegov je život lepši i kvalitetniji. Na kraju, u danu za glasanje ja, kao i moje kolege iz poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ podržaćemo Predlog zakona koji je danas na dnevnom redu. Hvala.

Hvala predsedavajuća. Uvažena ministarka sa saradnicima, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, ja ću govoriti o Zakonu o potvrđivanju amandmana na Montrealski protokol, o supstancama koje oštećuje ozonski omotač. Čovečanstvo usled ubrzanog tehnološkog razvoja, industrijskog napretka, forsiranjem potrošnje kao glavnog pokretača svetske privrede, sa jedne strane je poboljšalo ljudski život, učinilo ga lepšim i lakšim, ali paralelno sa tim, narušeni su zakoni prirode, poremećena životna sredina i povećan štetni uticaj na nju. Tako su benefiti napretka i razvoja automatski za posledicu imali različite poremećaje čiji se efekti višestruko odražavaju na prirodu i zakone koji u njoj caruju, na zemljište, vodu i vazduh, na biljni i životinjski svet, na zdravlje i živote ljudi.

Iz tih razloga se u prošlosti donošene različite konvencije, sporazumi i dogovori, a sve sa ciljem sprečavanja i eliminisanja uzroka, štetnog uticaja na životnu sredinu. Primer za to je Bečka konvencija, o zaštiti ozonskog omotača iz 1985. godine, čija je potpisnica bila bivša SFRJ, a koja je pozivala na saradnju i upravljanje supstancama koje oštećuju ozonski omotač.

Kako ova Konvencija nije predviđala nikakve kontrolne mehanizme, usvojen je Montrealski protokol koji predviđa obavezu smanjenja proizvodnje i potrošnje supstanci, koje oštećuju ozonski omotač, a koji je ratifikovan od strane 197 zemalja, među kojima je i naša država Srbija.

Na tekst Montrealskog protokola, kasnije su usvojena četiri amandmana koje je naša zemlja takođe ratifikovala. Montrealski protokol se pokazao kao veoma uspešan dokument iz oblasti zaštitne životne sredine, na sastanku u Uruandi 2016. godine, usvojen je Kigali amandman kojim se uvodi kontrola HFC supstanci, na isti način kao i za supstance koje oštećuju ozonski omotač.

Tim amandmanom se fluor-ugljovodonici uvode u Montrealski protokol, čime se definiše i smanjenje proizvodnje i potrošnje ovih supstanci.

Fluor- ugljovodonici su gasovi koji se koriste kao zamena za supstance koje oštećuju ozonski omotač. Ovi gasovi ne oštećuju ozonski sloj, ali imaju efekat staklene bašte i imaju veliki uticaj na klimatske promene čije su posledice, poput požara, poplava i slično, sve češće u zadnje vreme.

Republika Srbija kao mala, ali odgovorna država je potvrdila sva četiri amandmana Montrealskog protokola, a potvrđivanjem Kigali amandmana nastavlja svoje delovanje u cilju očuvanja ozonskog omotača.

Montrealski protokol je postepenom zamenom supstanci koje oštećuju ozonski omotač doprineo procesu oporavka omotača koji upija ultraljubičaste zrake koja sa sunca stižu na zemlju.

Dakle, ozonski omotač je filter koji upija štetne ultraljubičaste zrake, koji kada bi stigli na zemlju uništili bi genetički materijal i onemogućili bi fotosintezu, što ubi ubilo biljni i životinjski svet. Iz ovoga jasno proizilazi značaj i važnost ozonskog omotača i još više značaj i važnost aktivnosti vezane za njegovo očuvanje.

Naša država kao potpisnica Montrealskog protokola uspešno je implementirala sve ugovore i ispunila sve obaveze iz protokola.

U procesu pridruživanje EU Republika Srbija je u obavezi da svoje zakonodavstvo usaglasi sa regulativom EU i o fluor-vodoničnim gasovima.

Benefiti od Montrealskog protokola za zemlje potpisnice pored doprinosa očuvanju ozonskog omotača su brojne, od pristupa izvorima finansiranja za razno-razne projekte iz ove oblasti, preko tehničke saradnje i transfera tehnologija, razvojnih mogućnosti, kao i podrške za institucionalno jačanje i fleksibilnost u sprovođenju obaveza i implementacije planiranih aktivnosti.

Ovaj sporazum je samo jedan u nizu usvojenih zakona u ovom sazivu Skupštine. Podsećam da smo nedavno usvojili Zakon o zaštiti prirode, pre toga Zakon o klimatskim promenama, Zakon o energetici, Zakon o obnovljivim izvorima energije, a svi oni imaju za cilj zaštitu i očuvanje životne sredine.

Takođe, osvrnula bih se na još jedan veoma važan sporazum koji danas imamo na dnevnom redu, a koji se odnosi na projektni zajam između Saveta Evrope i Republike Srbije. Ovaj zajam jeste investicija, a ne trošak, jer će se sredstva iskoristiti za izgradnju smeštajnih kapaciteta za studente u Beogradu i Nišu.

Kao neko ko dolazi sa juga Srbije i kao student niškog Univerziteta, jer je Niš administrativni centar južne i jugoistočne Srbije, smatram da je izgradnja smeštajnih kapaciteta za studente niškog Univerziteta od velikog značaja za studente iz tog dela Srbije. Ovo još više iz razloga što su roditelji studenata iz tog dela Srbije lošijeg materijalnog položaja, pa će proširenje smeštajnih kapaciteta u studentskim domovima dati mogućnost mnogim studentima lošijeg materijalnog stanja da reše problem smeštaja na kvalitetan način po pristupačnoj ceni.

Ulaganje u studentski smeštaj je ulaganje u obrazovanje, a ulaganje u obrazovanje jeste investicija u bolju i lepšu budućnost jedne zemlje.

Svi dobro znamo mudru izreku koja kaže – ako hoćete da jednu zemlju urnišete, onda joj uništite obrazovanje, a ako hoćete da jednu zemlju podignete, onda investirajte u njeno obrazovanje.

Na kraju, u danu za glasanje, kao i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – za našu decu, podržaću predloge koje imamo danas na dnevnom redu.

Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući, uvažena ministarka, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije.

Pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO. Razlozi za donošenje ovih izmena jesu problemi sa kojima se suočavaju pojedini osiguranici. Primenom postojećeg zakona o PIO kada stignu na pragu trećeg doba svog života i kada treba da ostvare pravo na penziju a koja treba da im pruži mogućnost za pristojan i spokojan penzionerski život.

Imajući u vidu tradicionalne vrednosti i ulogu penzionera u našem društvu, ove izmene i dopune Zakona o PIO su još jedna potvrda da je država Srbija socijalno odgovorna i da brine o svojim najstarijim građanima, da čini sve kako bi im život pod stare dane bio i lepši i bolji. Za brižljiv i odgovoran odnos države prema svojim građanima a naročito prema najstarijim građanima jako je važno gotovo presudno, ekonomsko stanje, odnosno ekonomska moć i stanje zaposlenosti njenog radno sposobnog stanovništva jer se penzioneri finansiraju po sistemu solidarnosti među generacijama, dakle sadašnji zaposleni finansiraju penzionere.

To znači da je za stabilan i dugoročno održiv sistem PIO jako bitan odnos između broja zaposlenih i broja penzionera. Naša država i Vlada je u proteklom periodu, kao i sada bila i ostala posvećena jačanju ekonomije, privlačenju investicija, otvaranju realnih radnih mesta i povećanju zaposlenosti, čime su se stvorile realne mogućnosti za povećanje penzija i poboljšanje standarda penzionera.

Ove izmene i dopune zakona o PIO, odnose se na sledeće, određuje se status osiguranika poljoprivrednika, utvrđuje se vanbračna zajednica, reguliše razlika do najnižeg iznosa penzije za osiguranike, koji su ostvarili inopenziju, reguliše se promena podataka u matičnoj evidenciji, utvrđuje pravo fonda da zahteva naknadu štete, koja proizilazi od poverioca, nakon smrti korisnika.

Ove izmene regulišu visinu prevremen penzije za osiguranike koji su odlukom Vlade, o rešavanju viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju, bili korisnici prava, na novčanu naknadu.

Svi korisnici porodične penzije, dovode se u ravnopravan položaj, jer im se penzija obračunava od starosne, a ne prevremene. Rešavaju se problemi koji nastaju sa poveriocima usled obustave nakon smrti korisnika. Uređuje se i reguliše isplata pogrebnih troškova.

Predloženim izmenama, obezbeđuje se efikasniji i brži rad republičkog fonda PIO, u korist osiguranika, i korisnika prava.

Ja ću ministarka iskoristiti vaše prisustvo i izneti i osvrnuti se na neke probleme sa kojima se susreću poljoprivredni osiguranici i poljoprivredni penzioneri, ne samo u mojoj opštini, već skoro u svim ruralnim i brdsko-planinskim sredinama.

Naime, radi se o visini doprinosa za PIO , koji su poljoprivrednici u obavezi da plaćaju za sve poljoprivrednike , bez obzira na kom području žive, na uslove u kojima žive i na delatnost koju obavljaju, kao i na prihode koje ostvaruju od te delatnosti.

Mnogi poljoprivredni osiguranici su u mom kraju, u prethodnom periodu ušli u problem, jer nisu uspeli da izmire svoje obaveze koje su nastale po osnovu penzijskog i zdravstvenog osiguranja, jer nisu imali finansijsku moć, a upravo zbog veoma niskih prihoda od poljoprivredne delatnosti, te su im dugovanja sa kamatom po tom osnovu dostizali milionske sume, vrlo često prevazilazili vrednost čitave imovine od poljoprivrednog osiguranika i njegovog gazdinstva.

Oni koji su uspeli da uplate najmanje 15 godina staža i ostvare pravo na penziju, primorani su da zaključuju sporazume o otplati duga putem obustave od penzija. I pored toga, skoro niko ne uspeva da do kraja svog života isplati dug, te taj dug ostaje naslednicima koji nakon smrti penzionera ne uspevaju da naslede imovinu upravo zbog dugovanja koje je nastalo po ovom osnovu.

Iz tog razloga smatram da za poljoprivrednike iz devastiranih brdsko-planinskih područja bi trebalo značajno umanjiti iznose za plaćanje doprinosa za penzijsko i zdravstveno osiguranje, jer nije isto baviti se poljoprivredom u Vojvodini ili Šumadiji i u Bosilegradu, Trgovištu ili Crnoj Travi kako zbog uslova, tako i zbog prihoda.

Baviti se poljoprivredom u surovim brdsko planinskim uslovima bez mehanizacije je težak i mukotrpan posao od koga se skromno i jako, jako teško živi. Zato bi u cilju očuvanja ono malo poljoprivrednika u planinskim krajevima trebalo iste maksimalno podržavati kako putem subvencija, edukacija, organizovanjem otkupa, tako i stimulativnom pozitivnom poreskom politikom, kako bi ljudi mogli da ostanu i opstanu u tim krajevima, kako nam se ne bi praznili prelepi krajevi Srbije, kako bi sačuvali zdrave i ekološki čiste sredine i sve njihove potencijale koji vrede samo ako na tim prostorima žive ljudi.

Na kraju, kao i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, ja ću podržati predlog zakona koji imamo na dnevnom redu.

Hvala na pažnji.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine.

Uvažena ministarko sa saradnicima, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas na dnevnom redu imamo raspravu o Zakonu o zaštiti poslovne tajne.

Ovim zakonom se omogućava pravna zaštita poslovne tajne od nezakonitog pribavljanja, korišćenja i otkrivanja. Zaštita poslovne tajne uređena je Zakonom o zaštiti poslovne tajne koji je donet 2011. godine. Ovim Predlogom zakona o zaštiti poslovne tajne vrši se usklađivanje sistema zaštite poslovne tajne sa regulativom i propisima EU.

Zaštitom poslovne tajne se štite investicije privrednih subjekata u razvoj, sticanja i primenu znanja i drugih informacija, a koje im pružaju prednost u odnosu na konkurenciju. Poslovnom tajnom se štite informacije koje se odnose na proizvodne procese, na finansijske, razvojne i poslovne planove, na marketing strategije, istraživanja tržišta i slično. Takođe, ovim zakonom se štiti intelektualna svojina, patenti, dizajn i autorsko pravo, kao i pristup znanju koje je privrednim subjektima dragoceno.

Ovaj zakon će uneti red u čuvanju i razmeni informacija i obezbediti garanciju i sigurnost kako velikim kompanijama, tako i malim i srednjim preduzećima. Time će se stvoriti mogućnost za još veća ulaganja u nove tehnologije i inovativni razvoj na tržištu Srbije, što će dalje pospešiti ekonomski rast, stvoriti mogućnost za jačanje i osnaživanje realnog sektora, kao i sektora inovacije, čime će se dalje stvarati uslovi za zapošljavanje mladih i kvalitetnih kadrova i njihov ostanak u našoj zemlji. To će dalje jačati našu ekonomiju koja je u periodu za nama zabeležila izvanredne rezultate i napredak uprkos veoma teškim uslovima.

Dovođenjem velikih investitora na državnom nivou stvoriće se uslovi za investiranje u manje sredine kakvi su jug i jugoistok Srbije i kakva je moja opština Bosilegrad, odakle ja dolazim.

Zašto sve ovo pominjem? Zato što su se u nedelju, 23. marta, u Dimitrovgradu, koji je naseljen uglavnom pripadnicima bugarske nacionalne manjine, susrela dva predsednika - predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Republike Bugarske Rumen Radev, a povodom praznika slovenske pismenosti i zajedno otkrili spomenik braći Ćirilu i Metodiju, tvorcima našeg pisma koje mi danas koristimo. Tom prilikom oba predsednika su još jednom potvrdila da su Srbi i Bugari bratski narod, da su odnosi između dveju država na visokom nivou i da bugarska manjina, kojoj i ja pripadam, treba da bude most saradnje i povezivanja.

Predsednik Bugarske Rumen Radev je poručio bugarskoj nacionalnoj manjini u Srbiji da se ponose time što su Bugari, da čuvaju svoje korene, da čuvaju svoju kulturu i tradiciju, da čuvaju svoj jezik, da budu lojalni građani Republike Srbije i da poštuju njene zakone. Bugarska nacionalna manjina koja živi u Srbiji upravo i jeste takva.

Na zadovoljstvo pripadnika bugarske nacionalne manjine predsednik Aleksandar Vučić je najavio investicije upravo u krajevima gde živi bugarska manjina, jer oni su skoncentrisani u najsiromašnijem delu južne i jugoistočne Srbije.

Moja opština Bosilegrad je u jako nezavidnom položaju po tom pitanju, jer zbog udaljenosti i nedostatka infrastrukture već godinama unazad ne postoji zainteresovanost investitora za ulaganja u mojoj opštini, pa je migracija toliko izražena da preti da opustoši moj kraj, jer je Bosilegrad godinama unazad zapostavljen kao slepo crevo, tamo negde na kraj sveta.

Po rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića dobre odnose u budućnosti između Srbije i Bugarske možemo razvijati na radost ljudi koji ovde žive, dakle blizu granice, i koji dele ljubav prema dvema država, a to su upravo pripadnici bugarske manjine i oni mogu, po rečima predsednika, da računaju na raširene ruke države Srbije.

Dva predsednika su se dogovorila da se zajednički potrude da dovedu investitore u krajeve Srbije gde žive moji sunarodnici, kako bi se tim ljudima pružila šansa da ostanu na svojim vekovnim ognjištima, da žive i rade u okviru države Srbije, da tu grade budućnost za sebe i svoju decu. Ovo potvrđuje činjenicu da je država Srbija država koja brine o svim svojim građanima bez obzira na njihovu versku, nacionalnu ili bilo koju drugu pripadnost, bez obzira u kom delu države Srbije oni žive.

Da zaključim, u danu za glasanje ja ću podržati zakon koji danas imamo na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući. Uvažena ministarka sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.

Cilj ovih izmena i dopuna postojećeg zakona koji je donet 2009. godine, jeste njegovo dalje unapređenje, a pre svega usklađivanje pojedinih njegovih odredbi sa Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije, kao i preciziranje pojedinih termina.

Predloženim izmenama i dopunama važećeg zakona, određuju se osnovni dokumenti, javnih politika u oblasti zapošljavanja kao što su strategija zapošljavanja, i akcioni plan.

Nacionalna strategija zapošljavanja za period od 2011. do 2020. godine, doneta je na period od 10 godina. A akcioni planovi od 2009. godine donošeni su na godišnjem nivou. Ovim izmenama i dopunama, predviđeno je da se strategija donosi na period od 6 godina dok će se akcioni planovi donositi na period od 3 godine.

Ovim izmenama i dopunama, definiše se program zapošljavanja kao dokument javnih politika na lokalnom nivou, a to podrazumeva da program ima akcioni plan kojim se planiraju aktivnosti i prate ciljevi tog programa.

Jedinice lokalnih samouprava će biti u obavezi, na osnovu Zakona o planskom sistemu Republike Srbije, da za svaku od mera urade procenu finansijskih sredstava, kao i procenu finansijskog efekta na godišnjem nivou na osnovu čega će nadležno Ministarstvo za zapošljavanje odlučivati o sufinansiranju aktivnih mera zapošljavanja na lokalnom nivou.

Time će se omogućiti koordinacija i praćenje stanja u oblasti zapošljavanja, efikasnije planiranje, praćenje aktivnosti i analiza efekata sprovođenja.

Sve ove izmene i dopune imaju za krajnji cilj unapređenje aktivnih mera politike zapošljavanja čime se povećava zaposlenost, a smanjuje nezaposlenost.

Stopa zaposlenosti je jedan od glavnih pokazatelja stanja ekonomije jedne zemlje, takođe, stopa nezaposlenosti je jedan od najvećih problema.

Srbija je u proteklom periodu uspela da se izbori sa problemom nezaposlenosti koji je u jednom trenutku bio veći od 20% i isti je uspela da svede na jednocifreni iznos sa tendencijom daljeg smanjenja.

To je, pre svega, rezultat odgovorne politike Vlade Srbije na polju privlačenja stranih investicija i otvaranja fabrika širom naše zemlje, kao i aktivnih mera politike zapošljavanja koje je Ministarstvo za rad sprovodilo preko NSZ kroz raznorazne projekte i javne pozive u godinama za nama.

Nacionalna služba za zapošljavanje je u prethodnim godinama bila pravi partner kako nezaposlenim licima, tako i privrednim subjektima. Ona osluškuje potrebe privrede i posreduje u povezivanju poslodavaca i nezaposlenih lica na tržištu rada.

Kao neko ko godina iz ugla privrednika, tj. poslodavaca prati javne pozive i sarađuje sa NSZ, ja bih iskoristila priliku da javno pohvalim rad NSZ filijala Vranje, čiji su zaposleni godinama unazad servis i podrška zainteresovanim poslodavcima na jugu Srbije, tačnije u Pčinjskom upravnom okrugu.

Posebno bih se osvrnula na mere podrške koje su usmerene ka privatnom sektoru, dakle preduzetnicima i malim i srednjim preduzećima, kako u vidu finansijskih podsticaja, tako i u organizovanju i sprovođenju raznoraznih obuka za potrebe poslodavaca, dokvalifikacije, prekvalifikacije, mere stručnih praksi i slično.

Ovim programima se podstiče zapošljavanje teže zapošljivih kategorija, kao što su mladi do 30 godina, žene, Romi, korisnici novčanih socijalnih pomoći, stariji preko 50 godina, kao i osobe sa invaliditetom, ili bolje rečeno lica koja imaju umanjenu radnu sposobnost.

Posebno bih naglasila važnost i značaj programa podrške samozapošljavanju, kao i programima podsticaja sektoru malih i srednjih preduzeća u vidu subvencija za otvaranje novih radnih mesta.

Ovi programi su se pokazali kao veoma korisni, jer su mnogi počeli svoj biznis upravo na ovaj način. Odlučili su se da uplove u burne vode biznisa jer su u početku dobijali neka podsticajna sredstva, koliko god ona bila mala i skromna. Naravno, nisu svi uspeli koji su pokušali, ali su mnogi prerasli iz preduzetnika u uspešna preduzeća i ozbiljne poslodavce. To znači da su ti programi bili prava investicija koja se višestruko isplatila.

Ovi programi su veoma značajni za preduzetnike i mala preduzeća u devastiranim područjima, jer ti mali privredni subjekti nemaju kapaciteta, niti finansijsku moć za veća investiranja, te ne mogu ostvariti podsticaj za zapošljavanje po drugim osnovama.

Imam neke preporuke vezano za programe NSZ, očekivala sam da sam ministarka biti tu da to čuje, ali svejedno, ja ću ih izneti.

Prvo, mislim da treba pojednostaviti procedure apliciranja, pogotovo kasniji tok praćenja realizacije programa jer, opet napominjem, korisnici preduzetnici nemaju dovoljno kapaciteta da se nose sa svim obavezama koje nastaju nakon realizacije programa. Tu pre svega mislim na raznorazna dokazivanja i praćenja programa. Mislim da to može da se sistemski uredi da bude i lakše i jednostavnije i efikasnije.

Drugo, smatram da treba povećati budžet za podsticaj zapošljavanja i samozapošljavanja u privatnom sektoru, jer vi kad jedno lice po tom osnovu skinete sa evidencije nezaposlenih lica to lice više nije na teret budžeta, vi ste ga trajno skinuli. Ako ga niste trajno skinuli, onda najmanje na period od 12 meseci, a vrlo često i mnogo duže, to lice više nije na teret budžeta, a zapravo sada već donosi novac u taj isti budžet koji je pomogao da se to lice zaposli.

Treće, predlažem da se za devastirana i nerazvijena područja povećaju iznosi subvencija za otvaranje većeg broja novih radnih mesta.

Podsećam da je u periodu pre desetak godina taj iznos po novozaposlenom licu bio 300.000 do deset novih radnih mesta, a preko deset novih radnih mesta iznos subvencije po zaposlenom licu je bio 400.000 dinara.

Ovo opet iz razloga što za male devastirane sredine kakva je i moja opština Bosilegrad, nisu zainteresovani ozbiljni investitori sa strane, te su mala i srednja preduzeća nosioci razvoja tih sredina, pa je jako važno da njima damo šansu da oni mogu da jačaju, da rastu, da se razvijaju i da napreduju.

Na kraju, naravno da naglasim da ću u danu za glasanje podržati ovaj veoma važan zakon.

Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažena ministarka sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, ovo je drugi dan kako mi ovde raspravljamo o setu četiri veoma važna zakona iz oblasti energetike. Ovim zakonima se uređuje energetska stabilnost naše zemlje, omogućuje se rast i razvoj ekonomije kroz investicije u zelenu energiju, kao i očuvanje životne sredine, što je jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije na evropskom putu.

Jedan od ta četiri zakona je potpuno nov i odnosi se na proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.

Proizvodnja energije iz obnovljivih izvora jeste budućnost u energetici na lokalnom, regionalnom i globalnom planu.

Energija iz obnovljivih izvora jeste jedina spona koja pruža mogućnost za nesmetani rast i razvoj ekonomije i paralelno sa tim za očuvanje životne sredine.

Srbija kao odgovorna zemlja kojoj je budućnost na prvom mestu, nedavno je usvojila Zakon o klimatskim promenama kojima se uređuje zaštita životne sredine, a sada na dnevnom redu imamo četiri seta zakona iz oblasti energetike kojima se uređuje energetska stabilnost naše zemlje.

Obnovljivi izvori energije, energije sunca, vetra, vodotokova, energija biomase, termalna energija, energija plime i oseke su alternativa fosilnim gorivima na putu ka karbonskoj neutralnosti. Ovo iz razloga što kod fosilnih goriva imamo dva velika problema. Prvi je taj što su zalihe tih goriva ograničene, brzo se troše, ne obnavljaju se, neravnomerno su raspoređene, samo jedan deo država ih poseduje, tako da su države zavisnice od uvoza energenata u podređenom položaju.

Primer za to su zalihe nafte koje se ubrzano troše, a cene iz dana u dan neprekidno rastu.

Razvoj i upotreba obnovljivih izvora energije doprinosi efikasnijem korišćenju sopstvenih potencijala u proizvodnji energije, smanjenju uvoza fosilnih goriva, razvoju lokalne industrije i otvaranju novih zelenih radnih mesta.

Drugi veliki problem je štetan uticaj fosilnih goriva na životnu sredinu zbog karbonizacije i efekta staklene bašte, što dovodi do klimatskih promena koje se dalje manifestuju ekstremnim sušama, obilnim padavinama, poplavama i drugim vremenskim neprilikama.

Imajući u vidu opredeljenost Srbije na evropskom putu, ovim zakonima se vrši usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom i uređuje oblast obnovljivih izvora energije, a cilj je da se time obezbedi što više investicija u čistu energiju i otvaranje zelenih radnih mesta u budućnosti.

Primena ovog zakona će omogućiti Srbiji napredak kako u ekonomiji, tako i u energetskoj tranziciji i dekarbonizaciji.

Usvajanje ovog zakona će biti jasan signal da investitori ulažu u obnovljive izvore energije kod nas.

Ovaj zakon, takođe, daje mogućnost da svaki potrošač bude ujedno i proizvođač, što će kao rezultat imati značajne uštede.

Ovim zakonom se zabranjuje izgradnja mini-hidroelektrana u zaštićenim područjima. Srbija je jedna od tri zemlje u regionu, pored Crne Gore i Bosne i Hercegovine, koja je zabranila izgradnju mini-hidroelektrana u zaštićenim područjima, a iz razloga što smo u proteklom periodu imali propuste kako od strane lokalnih samouprava, tako i od strane investitora, na šta smo imali priliku da vidimo da su meštani veoma često ukazivali.

Zakon o obnovljivim izvorima energije posebno je značajan za nerazvijena i devastirana područja, zato što ona poseduju velike potencijale u oblasti obnovljivih izvora energije.

Ja ću se kao i obično osvrnuti na moj kraj, na jug Srbije, na opštinu Bosilegrad, odakle dolazim. Moja opština Bosilegrad je nerazvijena i spada u četvrtu grupu najnerazvijenijih devastiranih opština u Republici Srbiji. Razloga za to je puno i ja sam o tome već ovde govorila u ovom domu ranije.

Međutim, danas ću se osvrnuti na jednu prednost koju moja opština Bosilegrad poseduje, a to je energetski potencijal upravo u energiji vetra, vode, sunca i biomase.

Energija sunca je neiscrpan izvor za proizvodnju električne energije i solarnih elektrana, a teritorija moje opštine poseduje 300 sunčanih dana bez vetra od ukupno 365 dana u godini.

Istraživanja koja su sprovedena na dve solarne elektrane koje su izgrađene na teritoriji opštine Bosilegrad dala su izvanredne rezultate, kako u pogledu proizvedene električne energije tako i u brzini povraćaja uloženih investicija u izgradnji ovih solarnih elektrana.

Energija vetra je konstantan izvor za proizvodnju električne energije iz vetro-elektrana, gde se energija vetra putem vetro-elektrana pretvara u električnu energiju.

Teritorija opštine Bosilegrad ima oko 30 planinskih vrhova sa konstantnim strujanjem vetrova 365 dana u godini i u samom je vrhu po tome u Republici Srbiji.

Ovo je rezultat istraživanja u proteklih desetak godina koja su sprovedena na dve lokacije u mojoj opštini, jedna je na Milevskoj planini i druga na planini Crnook. Rezultati do kojih su došli su izvanredni, kako po količini konstantnog strujanja i brzine vetra, koji garantuju stabilnu proizvodnju električne energije i takođe, povraćaj investicija u izgradnji vetro-elektrana.

Energija vode je takođe neiscrpan resurs za proizvodnju električne energije iz hidroelektrana, a na području naše opštine u proteklom periodu izgrađeno je šest mini-hidroelektrana od ukupno 34 potencijalnih lokacija.

Da naglasim da je prva vodena elektrana u mojoj opštini izgrađena davne 1928. godine i bila je takođe među prvim vodenim elektranama u Republici Srbiji.

Ne mogu a da ne napomenem i energetski potencijal u biomasi, jer je veći deo teritorije moje opštine pokriven šumama. Šume su veoma značajan potencijal za nerazvijene krajeve, jer mnogima pružaju mogućnost egzistencije u svom mestu na vekovnom ognjištu upravo od eksploatacije, od seče i iskorišćavanja šuma. Mnogi na taj način obezbeđuju egzistenciju svojim porodicama, podižu decu i školuju ih, koristeći šumski potencijal.

Za razliku od ostalih obnovljivih izvora energije, kao što su sunce, voda i vetar, koji su zaista neiscrpni, drvo kao sirovina za biomasu jeste obnovljiv resurs, ali je to resurs kome se trebamo posvetiti malo više. Tu, pre svega, mislim na brigu o šumama, na njihovu plansku seču i iskorišćenje i, ono što je najvažnije, na pošumljavanje.

Ja sam o tome ovde govorila kada smo na dnevnom redu imali Zakon o klimatskim promenama, a evo, sada ću opet to da ponovim, imajući u vidu da su Zakon o klimatskim promenama i Zakon o obnovljivim izvorima energije jako bliski i njihovi ciljevi se u mnogome poklapaju.

Usled sve veće tražnje za drvetom, bilo kao sirovina za drvnu industriju ili kao biomasa, seča i iskorišćenje šuma su sve intenzivnije. Podrazumeva se da mi očekujemo taj prirodni rast i uvećanje drvne mase. Međutim, ne možemo se samo na tome osloniti, a posebno ne u vremenu kada je seča sve intenzivnija, kada nestaju hektari pod šumama. Veoma često, da ne kažem uvek, nakon seče drveta ostaju parcele koje se ne očiste i ne pošume, već ostaju da urastaju u trnje i žbunje i za nekoliko godina u te poteze je gotovo nemoguće ući.

Na drugoj strani, kod nas je izraženo masovno sušenje četinara, što takođe odnosi hektare pod šumama, a isti se ne pošumljavaju. Zapušteno poljoprivredno zemljište koje niko ne obrađuje, pašnjaci na kojima godinama nema stoke takođe su tereni koje treba iskoristiti za pošumljavanje.

Zato smatram da je zadatak svih resornih ministarstava u Vladi, lokalnih samouprava i svakog pojedinca da se svi maksimalno posvetimo ovom problemu, da se podstakne pošumljavanje na svakom koraku, jer je pošumljavanje najisplativija investicija kako u energetskoj stabilnosti, tako i u zdravu životnu sredinu. Ako se tako budemo odnosili prema šumama, one će biti i naš obnovljiv resurs čiste energije i naše zelene fabrike čistog vazduha u budućnosti.

Na kraju, naglašavam, zbog značaja ova četiri zakona, da ću ja, kao i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – za našu decu, podržati ove zakone. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnikom, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je Predlog zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine. Razlog za donošenje izmene jeste pandemija izazvana Kovidom 19 koja je bukvalno promenila svet. Ne postoji oblast ili aktivnost koja nije pogođena ovom pandemijom.

Dakle, usled poremećaja izazvanih pandemijom Srbija kao odgovorna država, kojoj je zdravlje njenog stanovništva na prvom mestu, odlučila je da pomeri prvobitno planirane rokove za organizovanje i sprovođenje popisa za šest meseci. Zakonom o popisu, koji smo usvojili februara prošle godine ovde u Skupštini, bilo je planirano da se popis stanovništva, domaćinstava i stanova sprovede od 1. do 30. aprila 2021. godine, a sada ovom izmenom Zakona o popisu se taj rok pomera na period od 1. do 31. oktobra 2021. godine. Pošto je prethodni popis bio oktobra 2011. godine to znači da se ovaj popis uklapa u desetogodišnji ciklus u kome se organizuju i sprovode popisi.

Zbog globalne krize izazvane pandemijom Kovid 19 nije moguće sprovesti kvalitetan i bezbedan popis u planiranom terminu. Da bi se popis realizovao potrebno je sprovođenje niza aktivnosti koje zahtevaju kontakte, a sve to nosi rizik po zdravlje ljudi usled zaražavanja. Zbog toga se predlaže pomeranje roka za realizaciju popisa, kao i preduzimanje dodatnih aktivnosti za realizaciju popisa u novim okolnostima pandemije.

U prilog ovog pomeranja roka je i preporuka Odeljenja za statistiku UN, kao i Populacionog fonda UN da države koje organizuju popis na tradicionalan način odlože popis kao najrazumnije rešenje. Srbija kao odgovorna država, kojoj je zdravlje stanovništva od početka pandemije bilo na prvom mestu, odlučila je da primeni ovo najrazumnije rešenje tj. da odloži popis na šest meseci.

Proces imunizacije u Srbiji je već počeo i intenzivno se i ubrzano sprovodi jer je Srbija jedina država u regionu koja ima dovoljno vakcina za imunizaciju svojih građana i po tome je u samom vrhu na listi zemalja po sprovođenju vakcinacije. Da Srbija prednjači u procesu imunizacije svedoci smo i ovih dana kada u pograničnim opštinama kakva je i moja opština dolaze naši građani koji imaju dvojno državljanstvo, koja žive u susednim republikama, da bi se vakcinisali u državi Srbiji.

Period odlaganja popisa za šest meseci omogući će imunizaciju većeg dela stanovništva te će se rizik od zaražavanja učesnika u samom popisu bitno smanjiti. Predstojeći popis će omogućiti prikupljanje podataka kako o broju stanovništva, tako i o osnovnim geografskim, demografskim, socio-ekonomskim, etno-kulturnim i drugim karakteristikama.

Popisom se dolazi do potpunih, kvalitetnih i međunarodno uporedivih statističkih podataka koji su i dalje važni za planiranje društvenog i ekonomskog razvoja. Popisom se pravi rekapitulacija jednog desetogodišnjeg perioda iz koga se izvode zaključci kako su pojedine strategije uticale na životne cikluse, šta je bilo dobro, a šta nije dalo očekivane rezultate. Kako su promene u poslednjem desetogodišnjem periodu bile mnogo intenzivnije u odnosu na ranije periode to su i posledice i turbulencije bile mnogo krupnije i značajnije, vrlo često i neočekivane.

Desetogodišnji period za nama obeležila je ekspanzija internet komunikacija, elementarne nepogode, klimatske promene, lokalne i globalne migracije. Erozija migracije koja se desila u poslednjih 50 godina najintenzivnija je bila u brdsko-planinskim predelima, u pograničnim i ruralnim oblastima, u nerazvijenim područjima, tamo gde nema adekvatne putne infrastrukture, tamo gde su surovi uslovi za život i tamo gde se teško obezbeđuje egzistencija.

Kao posledicu toga imamo skroz prazne sredine, sela bez stanovništva, male gradove bez mladih i konstantan pritisak ka većim centrima. Zajedno sa tim imamo probleme i u većim gradovima koji ne mogu da prime toliki broj stanovništva. To dalje dovodi do problema, kao što su nedovoljan broj vrtića i škola, zagađenje vazduha i vode, problemi sa deponijama, a o stresnom načinu života da i ne govorimo.

Jaz između razvijenih i ne razvijenih krajeva postaje sve veći. Statistika pokazuje da u ovom trenutku u ruralnim oblastima Srbije živi negde oko 40% stanovništva. Zadržavanje stanovništva u ruralnim oblastima jeste jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije. Realizacija razvojnih i infrastrukturnih projekata pokazuje da je politika Vlade posvećena ravnomernom regionalnom razvoju.

Putna infrastruktura, izgradnja brzih saobraćajnica i autoputeva je prvi korak u tom pravcu. Izgradnja širokopojasnog interneta, o kome smo raspravljali ovde prošle nedelje, je takođe jedan od preduslova za ubrzani razvoj nerazvijenih sredina. Naročito je važna izgradnja regionalne putne infrastrukture, jer je ona glavni preduslov za očuvanje i razvoj devastiranih i nerazvijenih sredina.

Ovo govorim iz razloga što je moja opština Bosilegrad za zadnjih 20 godina izgubila skoro polovinu svog stanovništva. Usled propadanja privrede i zatvaranja fabrika ljudi su krenuli da se iseljavaju uglavnom iz ekonomskih razloga i taj proces traje i dan danas. Kako ne bi izgubili mala rubna mesta poput Bosilegrada, Trgovišta, Crne Trave i drugih koji se suočavaju sa demografskim problemima, a što će se predstojećim popisom i utvrditi, potrebno je što hitnije preduzimanje krupnih koraka ka stvaranju uslova za kvalitetniji način života u malim i nerazvijenim sredinama.

Za realizaciju tog cilja potrebno je, prvo, izgraditi kvalitetnu i adekvatnu putnu infrastrukturu, primeniti stimulativnu poresku politiku uz poreska rasterećenja i olakšice za investicije u takvim mestima, obezbediti subvencije za zapošljavanje u tim krajevima kako bi se usmerile investicije u krajevima za koje inače investitori nisu zainteresovani. Ovo su nužni koraci koje moramo preduzeti kako bi zadržali ljude u tim mestima, a samim tim smanjili pritisak za većim gradovima i omogućiti kvalitetniji i bolji život svim građanima kako u malim opštinama, tako i u velikim gradovima.

Na kraju, u danu za glasanje ja ću podržati Predlog zakona koji imamo danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažena ministarka sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas govorimo o jednom veoma značajnom zakonu, Zakonu o klimatskim promenama, a kojim se uređuje i obezbeđuje sistem zaštite životne sredine.

Klimatske promene su jedan od najvećih globalnih problema koje je zadesio čitavo čovečanstvo u poslednje vreme, a koje su posledica ljudskih aktivnosti koje dovode do emisije štetnih materija u atmosferi, a što za posledicu ima poremećaje koji se manifestuju pojavama kao što su velike vrućine, ekstremno jaki pljuskovi, ekstremne suše i toplotni udari.

I pored toga što je čovek jedino živo biće koje ima sposobnosti da ukroti sile prirode i njihovu energiju iskoristi za svoje potrebe, svojom aktivnošću je uspeo da naruši prirodni bilans u atmosferi što je dovelo do efekta staklene bašte usled povećanja sadržaja ugljendioksida, što je dalje dovelo do povećanja temperature na našoj planeti.

Otkrićem parne mašine, usled industrijske revolucije i ubrzanog napretka koji se dugo napajao iz fosilnih goriva, došlo je do porasta temperature na našoj planeti, a što za posledicu ima brojne poremećaje kao što su topljenje polarnih kapa, porast nivoa mora, promena obrazaca padavina, učestale vremenske nepogode i povećanje kiselosti okeana.

Najveći zagađivači, tj. emiteri SO2 gasa su energetika, saobraćaj, poljoprivreda i upravljanje otpadom, a najugroženiji sektori su zdravstvo, poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda. Procenjuje se da od 2000. godine šteta izazvana klimatskim promenama u Srbiji iznosi oko 7.000.000.000 evra.

Pošto je ovo globalni problem, njemu trebaju globalna rešenja. U tom procesu treba da budemo objedinjeni svi i da iz ovog problema stvaramo zelenu industriju, ekološka radna mesta, nove mogućnosti za nova ulaganja, investicije u nove čiste tehnologije i obnovljive izvore. Dakle, sve ono što smanjuje štetni uticaj na planetu.

Ovo je naša obaveza, jer mi drugu planetu nemamo, a ovu jednu jedinu koju imamo nemamo prava da uništavamo. Moramo je sačuvati za buduća pokoljenja.

Kao što sam rekla na početku, glavni zagađivači su energetika, saobraćaj, poljoprivreda i upravljanje otpadom. To su oblasti u kojima treba delovati kako bi se negativni trendovi usporili a vremenom stavili pod kontrolom. Ovo je nužno, jer prognoze u oblasti životne sredine i klimatskih promena nisu nimalo sjajne, imajući u vidu trenutno stanje.

Evropska unija je postavila sebi cilj da postane prvi karbon-neutralni kontinent, dakle, da apsorbuje onoliko ugljendioksida koliko emituje. Sama činjenica da mi ovde govorimo o ekologiji znači da smo već napredovali u ovoj oblasti i ojačali svoju svest da bismo mogli da se bavimo ovom temom i da radimo na otklanjanju problema u ovoj oblasti.

Ministarstvo za zaštitu životne sredine u borbi protiv klimatskih promena uveliko sprovodi mnoge aktivnosti, a ja ću pobrojati samo neke od njih: prvo, subvencionisanje nabavke hibridnih i električnih vozila, dakle, vozila na električni pogon. Ministarstvo je objavilo tri konkursa za koje je predviđeno 400.000.000 dinara za podršku lokalnim samoupravama, a u cilju smanjenja zagađenja vazduha kao što su: sanacija i zamena kotlarnica, smanjenje zagađenja vazduha iz individualnih izvora, sufinansiranje pošumljavanja u cilju zaštite i očuvanja biodiverziteta. Dalje, upravljanje otpadom, pružanje podrške lokalnim samoupravama u rešavanju divljih deponija, kao i izgradnja regionalnih sistema za upravljanje otpadom.

Ja ću se kao i uvek osvrnuti na ono što je bitno za kraj odakle dolazim, Bosilegrad na jugu Srbije. Pošto je naš kraj nerazvijen, nema industrije, nema intenzivnog saobraćaja, pa ni poljoprivredi, te je sreća u nesreći da u takvim krajevima većih problema sa lokalnim zagađivačima nema. Kraj je brdsko-planinski, te je pozamašni deo pod šumama i kada je reč o šumama, ja hoću da se osvrnem na probleme u tom delu.

Šume u mom kraju su neprocenjiv resurs, kako u ekološkom, tako i u ekonomskom pogledu. Mnogo je seča, iskorišćenje šume jedini izvor prihoda i zahvaljujući tome mnogi opstaju na svojim ognjištima. Iz godine u godinu raste potreba za drvetom, naročito od kada je počela masovna proizvodnja drvenog peleta, pa se seče sve više i više. Proces pošumljavanja baš i ne prati dinamiku seče tj. više se poseče nego što se pošumi. Značajan deo drvne mase ostane u šumi zbog neisplativosti transportovanja i nepristupačnosti terena.

Podsećam da je zadnja ozbiljna akcija pošumljavanja u mom kraju bila 1985. godine u vreme poslednjih radnih akcija pod sloganom „Na rukama žuljevi, u srcima Tito“.

Drugi još veći problem jeste masovno ubrzano sušenje četinarskih šuma, naročito šuma belog bora. Ta pojava traje više godina unazad, a posledica je upravo klimatskih promena. Usled toga, čitavi potezi, nepregledni hektari šuma su se osušili. To su i privatne šume i šume kojima gazduje Javno preduzeće „Srbija šume“.

Seča i čišćenje ovakvih osušenih šuma je ekonomski neisplativo, pa drvo ostaje na svom staništu da truli i propada, a takvi potezi urastaju u korov i trnje i postaju neupotrebljivi. Tako se gube hektari pod šumama, a bez mogućnosti ponovnog pošumljavanja.

Usled masovne i ubrzane migracije mladog i radno sposobnog stanovništva iz naših krajeva, poljoprivredno zemljište ostaje neobrađeno, na pašnjacima nema stoke, te takve parcele urastaju i sada na takve parcele, koje su nekada bile njive oranice, košene livade ili pašnjaci za ispašu stoke, ne može ni da se uđe. To su sve napuštene zaparložene parcele koje nikome i ničemu ne služe. Zato je potrebno prvo očistiti i pripremiti takve terene, očistiti ih od trnja i žbunja, a potom ih pošumiti. Ovo nije nimalo lako i nimalo jednostavno. To bi trebale lokalne samouprave da stave u svoj prioritet, a da uz pomoć države tj. Ministarstva za zaštitu životne sredine, prvo, pripreme teren, a potom i pošumiti.

Ovaj problem ne poznaje granice tj. proces sušenja i proces urastanja parcela prisutan je podjednako kako kod nas, tako i u susednoj Makedoniji i u Bugarskoj, naročito u pograničnom pojasu. Zato bi možda pomoć za rešenje ovog problema trebalo tražiti u prekograničnim projektima iz sredstava EU, kako bi se ceo jug i jugoistok Srbije očistio i pošumio.

Takođe, zadnjih 10-ak godina, sve je aktuelnija priča o brzorastućim sortama drveta, tako da treba raditi na podizanju šuma od brzorastućih vrsta, a za koje treba obezbediti adekvatne uslove, bar na početku, prvih nekoliko godina, dok takva stabla ne ojačaju i ne razviju svoj korenov sistem.

Koliko god da je visoka cena svih ovih aktivnosti, sve je to investicija kako u šume, kao izvor drvne mase, tako i u šume kao fabrike čistog vazduha, jer kao što kaže kineska poslovica – prvo najbolje vreme da se zasadi drvo bilo je pre 50 godina, a drugo najbolje vreme je upravo sada.

Zato moramo što pre prionuti ovom poslu organizovano i posvećeno, jer su šume bitne danas, a u budućnosti će biti još važnije. Naša je obaveza da ih čuvamo i gajimo, jer su oni naši zeleni filteri, naši čuvari planete Zemlje.

Na kraju, naglašavam da ću u Danu za glasanje podržati ovaj veoma značajan zakon. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnikom, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas na dnevnom redu imamo Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama kako bi se putem Međunarodnog žitarskog saveta kao međunarodne organizacije koja okuplja 56 članica pospešila međunarodna saradnja u trgovini žitaricama i pružio doprinos stabilnosti tržišta, kao i unapređenju svetske bezbednosti u oblasti hrane. Time se promoviše transparentnost tržišta hrane i koordinacija aktivnosti politike kao odgovor na sigurnost tržišta.

Što se tiče Međunarodne organizacije žitarica možemo izdvojiti četiri glavna cilja ove konvencije: prvo, unapređenje međunarodne saradnje u trgovini žitaricama, posebno žitaricama koje se koriste u ishrani; drugo, promovisanje i širenje trgovine žitaricama obezbeđivanjem slobodnih, tj. najslobodnijih mogućnosti uklanjanjem prepreka i diskriminacija u trgovini a u interesu svih članica, naročito za zemlje u razvoju; doprinos stabilnosti tržišta žitarica uz poboljšanje svetske sigurnosti hrane, naročito za zemlje čije privrede u mnogome zavise od prodaje žitarica i četvrto, razmena informacija i diskusija o razlozima za zabrinutost u vezi trgovine žitaricama.

Imajući u vidu da je Srbija zemlja poljoprivrede, zemlja proizvođač i izvoznik hrane i žitarica, ova Konvencija je veoma značajna i za proizvodnju i za trgovinu žitaricama, za strateško planiranje i jačanje konkurentnosti.

Ako pogledamo spoljnotrgovinsku razmenu poljoprivredne i prehrambene industrije u 2020. godini u odnosu na 2019. godinu ta razmena je povećana za 5,6 miliona evra ili 10,7% je razmena veća u odnosu na prethodnu godinu.

Učešće izvoza hrane u ukupnom robnom izvozu je 21%, a suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u 2020. godini beleži povećanje od 32,5% u odnosu na prethodnu godinu.

Imajući u vidu da smo mi mala poljoprivredna zemlja sa velikim potencijalima, za još veći razvoj poljoprivrede jasno je da je ova Konvencija jako važna za razvoj i unapređenje poljoprivrede kroz unapređenje tržišta žitaricama, kao i kroz pravednu politiku i strateško planiranje.

S druge strane, snabdevanje hranom je jedan od najosetljivijih segmenata svetskog tržišta i stabilnost u tom delu je presudno važna.

Prema izveštajima UN, gotovo 690 miliona ljudi je gladno, što čini 9% svetske populacije, a najviše gladnih je iz nerazvijenih zemalja Afrike i Azije. I dok jedan deo populacije gladuje na drugoj strani na godišnjem nivou u svetu se baci preko milijardu tona hrane ili oko trećine proizvedene hrane.

Najveći deo hrane koji se baci otpada upravo na žitarice. Dakle, one učestvuju sa 25% ili četvrtina od hrane koja se baci otpada na žitarice. Bacanje hrane je dodatni pritisak na osiromašene prirodne resurse. To pokazuje kako svet i dalje nepotrebno troši svoje resurse na proizvodnju hrane i pri tome zagađuje i vodu i vazduh.

No, da se vratimo na situaciju u našoj zemlji. Najsvežiji primer poremećaja na tržištu hrane jeste početkom pandemije Kovid-19 kada, na našu sreću, kod nas nije bilo bitnih poremećaja u snabdevanju hranom, upravo zato što je Srbija zemlja proizvođač hrane i odgovornom politikom Vlade uspela za vrlo kratko vreme da stabilizuje situaciju na domaćem tržištu hrane.

Napominjem da se u svetu usled pandemije broj gladnih povećao za oko 130 miliona, naročito u nerazvijenim zemljama i zemljama koje su uvoznici hrane.

S toga je jako bitno, ako hoćemo da nam jako selo bude oslonac u budućnosti, da i dalje radimo na razvijanju sela, na jačanju i osnaživanju poljoprivrednih proizvođača, kako onih velikih u ravnici, tako i malih sitnih poljoprivrednih gazdinstava u ruralnim, brdsko-planinskim predelima, kakva je situacija na jugu i istoku Srbije, pa i u mom Bosilegradu.

Život poljoprivrednika na našim prostorima nije nimalo lak, naročito u planinskim krajevima. Zbog specifičnosti terena u mom kraju kod nas nema potencijala za uzgoj žitarica, ali su predeli izuzetni za stočarstvo, naročito za uzgoj ovaca i koza.

Napominjem da su pre jednog veka naši preci živeli samo od stočarstva, da su peške vodili svoja stada čak do Soluna koji je na 300 kilometara udaljen od nas, da su tamo prodavali svoju stoku i od toga živeli. Tada je svaka kuća bila mala farma. Sada u 21. veku uzgajivače ovaca i koza na našim prostorima možemo na prste da prebrojimo, a oni se suočavaju sa bezbroj problema, jer su mali, sitni, neorganizovani, bez organizovanog pristupa tržištu, izloženi uticaju nelegalnih otkupljivača, izloženi manipulacijama i različitim ucenama od strane natkupaca.

Kolega Rističević je naveo primer Danske koja ne izvozi žitarice, već izvozi mleko i mese. Dakle, da bi i mi postigli taj i takav trend potrebno je da ojačamo i uzgajivače stoke, naročito u predelima gde su najbolji uslovi za to, a to su brdsko-planinski predeli.

Ne mogu a da ne navedem jedno poređenje. Naime, pre tri godine sam bila u Izraelu, i to u pustinjskom delu, u pravcu Mrtvog mora, i mogla sam da vidim bezbroj stada ovaca i koza. Vodič nam je tada objašnjavao kako je u tom delu stočarstvo jako razvijeno, a da je tog proleća bilo dosta kiše, pa ima i trave. Golim okom se moglo videti poneka travčica u pesku koje te ovce pasu. Slikala sam te sivo, braon površine. Kada sam se vratila kod nas, a bio je maj mesec, najlepši mesec u godini, napravila sam slike naših prostora, sve je bilo zeleno, pašnjaci nepregledni, kao šareni ćilimi, ali nigde grlo stoke nisam mogla da vidim. Duša me je zabolela od muke kako tamo gde nema gotovo ničeg uspeva sve, a kod nas kojima je priroda dala sve potencijale ne uspeva gotovo ništa.

Ukoliko želimo da jačamo stočarstvo, to možemo jedino uz podršku države, uz potpuno posvećenost lokalnih samouprava, pomoću državnih subvencija, uz edukaciju proizvođača, uz primenu savremenih metoda rada, inovacijama u poljoprivredi, kako bi nam ona bila još jača i još konkurentnija. Ovo iz razloga što će hrana zajedno sa vodom i energijom biti još važniji u budućnosti.

Na kraju, da naglasim, u danu za glasanje ću glasati za zakon koji danas imamo na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovani ministre, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima koji je danas na dnevnom redu donosi se u cilju unapređenja, prevencije, identifikacije, zaštite, upućivanja i saradnje u krivičnim i drugim postupcima i potpomognutog dobrovoljnog povratka žrtava trgovine ljudima, državljana, a u svrhu unapređenja borbe protiv trgovine. Ovo je iz razloga jer je trgovina ljudima jedan od najtežih oblika kršenja ljudskih prava.

Saradnja sa susednim zemljama, naročito na prostoru Balkana, jako je važna kako iz ekonomski, tako i iz političkih i iz bezbednosnih razloga, kako za građane Republike Srbije, tako i za građane susednih zemalja.

Jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije jesu dobri bilateralni odnosi sa svojim susedima. Konkretno sa Republikom Severnom Makedonijom u proteklih godinu dana usvojili smo nekoliko sporazuma, a sve u cilju poboljšanja međususedskih odnosa koji su od interesa za građane obeju strana.

Pomenuću nekoliko sporazuma koji se odnose na unapređenje odnosa saradnje sa Republikom Severnom Makedonijom. Tokom 2019. godine otvoren je integrisan granični prelaz Preševo-Tabanovci, na kome službe rade zajednički, a sve u cilju bržeg i lakšeg protoka ljudi, robe i kapitala. Tokom prošle godine smo usvojili Sporazum koji se odnosi na saradnju u oblasti nauke i obrazovanja, a na poslednjem zasedanju Skupštine smo imali na dnevnom redu Sporazum koji se odnosi na saradnji u borbi protiv krijumčarenja migranata, i evo, danas imamo Sporazum koji se odnosi na borbu protiv trgovine ljudima.

Da je naša država negovanju dobrih odnosa sa svojim susedima govori i činjenica da je pre desetak dana Srbija donirala vakcine Vladi Republike Severna Makedonija u cilju zaštite zdravlja i života naših južnih suseda. Upravo sa tim vakcinama je započela imunizacija u Makedoniji. Danas ide novi kontigent i nova količina vakcina, koje Srbija po drugi put donira svom južnom susedu.

Kako što rekoh, dobra saradnja je važna za sve građane jedne i druge države, a posebno je važna za pogranične zone, za pogranična mesta i građane koji žive i rade uz samu granicu i sa jedne i sa druge strane. Ovo govorim jer dolazim iz pogranične oblasti, iz opštine Bosilegrad, koja je smeštena u samom trouglu na tromeđi granice Srbije sa Bugarskom i Makedonijom. Imajući u vidu blizinu granice i činjenicu da smo u bliskoj prošlosti sa Makedonijom živeli u istoj državi, kada nije bilo granice, mnogo naših sugrađana se školovalo u Makedoniji, potom su se tamo zapošljavali, i kasnije emigrirali sa svojim porodicama. Postavljanjem granica došlo je do razdvajanja ljudi, porodica i familija. To je doprinelo da naša opština bude opasana sa državnom granicom sa dve strane, što je i donelo nove probleme lokalnom stanovništvu.

U cilju lakšeg prelaska granice na teritoriji naše opštine uz granicu sa Makedonijom otvoren je granični prelaz Goleš, koji služi za prelaz lokalnog stanovništva uz pomoć lične karte, i taj prelaz je od velikog značaja za meštane, jer ne moraju da prelaze silne kilometre kako bi prešli iz jedne države u drugu.

Htela bih da napomenem da je potrebno omogućiti bolje uslove za rad službenicima na tom graničnom prelazu, jer ljudi tamo rade u dosta otežanim uslovima. Tu pre svega mislim na adaptaciju samog objekta, u kome pripadnici granične policije rade. Još veći problem je u putnoj infrastrukturi i na tome takođe treba raditi.

Naime, taj granični prelaz od Bosilegrada udaljen oko 40 kilometara, 20 kilometara te deonice je pod asfaltom, a ostatak je put bez asfalta. Tim putem zaposleni pripadnici MUP i granične policije idu svaki dan, a mnogi putuju čak iz Vranja, Leskovca i drugih udaljenih gradova. U pravcu graničnog prelaza radi i rudnik Bosilmetal, te ovim putem svakodnevno putuju i zaposleni u rudniku do svog radnog mesta, kao i teretni kamioni sa rudom. Put prolazi kroz naseljena mesta, kroz sela Klamino i Bistar, te meštani muku muče sa prašinom, koja se diže prolaskom vozila.

Napominjem da je ova deonica državnog puta sa makedonske strane asfaltirana prošle godine celom dužinom počev od graničnog prelaza Goleš do opštine Kriva Palanka. Negde u dužini od oko 20 kilometara, koliko je i dužina neasfaltirane deonice puta sa naše strane.

Imajući u vidu potrebe graničnog prelaza, rudnika i zaposlenih u njemu, kao i meštana, smatram da je prioritet svih prioriteta asfaltiranje sa naše strane, što bi olakšalo i putovanje i život u tom kraju, jer ovakva putna infrastruktura zadaje probleme i zimi i leti. Da naglasim, da su ovo izuzetno lepi predeli, gde priroda nije štedela svoju lepotu, tako da je sada na nama da iskoristimo te potencijale, a to možemo izgradnjom infrastrukture kako bi se olakšao život ljudi koji tamo žive, i da se zadrži ono malo stanovništva u tom kraju.

Ovo iz razloga što je naš kraj na specifičnom geografskom položaju, jako siromašan i devastiran, i oštra granica je još jedan problem. Zato treba da granicu od problema, tj. pretnje, pretvorimo u prednost, tj. šansu, a to možemo samo izgradnjom infrastrukture i povezivanjem ljudi sa obe strane granice, zajedničkim projektima po uzoru na evropske zemlje kako bi sačuvali ovakve regione. Pri tome treba raditi na stvaranju uslova za zapošljavanje ljudi kako bi oni imali od čega da žive na tim prostorima. Stalno ponavljam, da granicu ne čuvaju vojska i policija, već meštani, tj. ljudi koji žive sa obe strane granice.

Sada ministre, zamolila bih vas da mi dozvolite da iskoristim vaše prisustvo i da iznesem još jedna problem koji muči, ne samo moje sugrađane, već i građane brdsko-planinskih područaja, naime, radi se o problemima koji vlasnici vojnih vozila imaju oko registracije. Zapravo, to su vojni kamioni i džipovi koji su od vojske kupljeni u voznom stanju, međutim, sada ljudi imaju problem, ne mogu da ih registruju. Ta su vozila jako bitna za predele kakav je naš, jer oni jedini mogu da saobraćaju na takvim terenima, jako su bitni za stanovništvo, jer su neophodni za dopremanje hrane ljudima koji tamo žive, za prevoz bolesnih i starih, a teretni kamioni služe za prevoz drva, kako za sopstvene potrebe, tako za dalju prodaju, jer je eksploatacija šume mnogima jedini izvor prihoda.

Zapravo, problem se javlja na tehničkim pregledima, kada ljudi ne mogu da izvrše tehničke preglede, pa su prinuđeni, neki voze vozila u unutrašnjost, gde plaćaju registraciju po dosta visokim cenama, drugi voze svoja vozila u Bugarskoj, gde ih posle pregleda registruju, plaćaju registraciju tamo, a onda ih voze kod nas, a treći koji nemaju nijednu od ove dve mogućnosti, rizikuju, voze takva vozila neregistrovana, vrlo često i tehnički neispravna.

Zato bih zamolila da se iznađe neka mogućnost makar se tim vozilima dodelile i specijalne tablice, da im se ograniči kretanje, jer takva vozila i ne izlaze na magistralne puteve i autoputeve, jedino saobraćaju u takvim predelima, jer bi na taj način ljudima dali mogućnost da voze svoja vozila to jest da sa vozilima podmiruju svoje potrebe, a sa druge strane da ih voze u skladu sa zakonom.

Na kraju samo da završim, da se vratim na temu, da ću u danu za glasanje podržati sporazume koji su danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Hvala, predsedniče.

Uvažena ministarka, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, socijalna zaštita u jednom društvu jeste pokazatelj ne samo razvijenosti tog društva, već i stepen njegovog uređenja i pravednosti.

Sistem socijalne zaštite jeste složen zato što s jedne strane zahteva sveobuhvatni pristup, sagledavanje brojnih parametara, uzimanje u obzir mnogo činjenica, a s druge strane, jer se u njegovim okvirima traže rešenja za najranjivije kategorije društva.

Od doba socijalizma preko perioda tranzicije, pa sve do danas socijalna zaštita je postajala sve važnija, jer je upravo u periodu tranzicije i propadanja ekonomije siromaštvo mnogima zakucalo na vrata.

Paralelno sa tim je bilo potrebno urediti oblast socijalne zaštite i uskladiti istu sa stanjima u društvu i sa potrebama ljudi kojima je pomoć zaista potrebna.

Dugo se čekalo na uređenje ove oblasti. Prošlo je skoro 30 godina da bi se zakon o socijalnim kartama danas ovde našao na dnevnom redu. Vlada Srbije prepoznala je potrebu i značaj uređenja oblasti socijalne zaštite i u ovom zadatku je pristupila ozbiljno i odgovorno.

Ozbiljno jer je sam proces uređenja sistema socijalne zaštite veoma ozbiljan, zahtevan i složen proces, i odgovoran zato što je uređenje sistema socijalne zaštite jako važan i za društvo i za njegove građane.

Ako ne možemo kao društvo biti bogatiji, onda možemo biti pravedniji, sa uređenom, jasnom i transparentnom socijalnom politikom.

Dugo su se u prošlosti provlačile nepravilnosti. Proces ostvarivanja prava je bio mukotrpan, često neizvestan, netransparentan. Dakle, socijalna zaštita je vrlo često bila nepravedna.

Pomoć nije uvek stizala onima kojima je bila najpotrebnija, a to je povećavalo nezadovoljstvo najranjivijeg dela stanovništva. To je bio rezultat nedostatka podataka, s jedne strane, i razno raznih zloupotreba pojedinaca, s druge strane.

Često smo imali trošenje sredstava iz budžeta na pogrešne grupe ljudi, a na margini su ostajali oni kojima je ta pomoć zaista bila potrebna.

Socijalna zaštita je veoma bitna sfera života, pogotovo u ruralnim i nerazvijenim sredinama, kakva je sredina Bosilegrad, odakle ja dolazim. Tamo gde nema investicija, gde ljudi nemaju posla, kao što je u mom kraju, tamo gde je narod siromašan, socijalnoj zaštiti treba pristupiti odgovorno i sistematski. Upravo je izrada socijalnih karti način da se izgradi sistem koji će za posledicu imati uređenu i pravednu socijalnu zaštitu. Procenat siromašnih ljudi u socijalnim potrebama je obrnuto proporcionalan stepenu razvijenosti na lokalnom, regionalnom i državnom nivou.

Kao što sam rekla, moj kraj je devastiran. Jako je puno korisnika socijalne pomoći po raznoraznim osnovama i moji sugrađani zaslužuju da se njihovi problemi rešavaju preventivno, sistematski, na pravedan i transparentan način. Stalno napominjem da država za siromašne opštine, kakva je i naša, izdvaja solidnu količinu novca, samo je pitanje ko će i kako ta sredstva potrošiti.

U proteklom periodu država je radila i dan danas radi na ekonomskom osnaživanju i jačanju ekonomije, od podrške stranim investitorima, preko podrške malim i srednjim preduzećima. Mnoge lokalne samouprave su imale sluha za to, iskoristili su podršku države, doveli su investitore u svoja mesta, otvorili fabrike i zaposlili svoje sugrađane.

Međutim, ima i onih koji se nisu najbolje snašli u tome. U mnogim mestima, kao što je i u mom mestu, fabrike stoje prazne, propadaju i ruše se, a centri za socijalni rad postaju najveći poslodavci, tj. na leđima budžeta se peglaju propusti i slabosti u delu ekonomije i privrednog oporavka. Upravo to razara realni sektor i krajnje je vreme da se posebna pažnja posveti malim i nerazvijenim sredinama, naročito tamo gde lokalne samouprave nemaju kapaciteta da se izbore sa izazovima.

Pored izrade socijalnih karti, treba nastaviti na jačanju ekonomije u siromašnim i nerazvijenim područjima, jačanjem realnog sektora, smanjenjem broja nezaposlenih.

Socijalne karte su važne jer će olakšati i omogućiti pristup do socijalne pomoći onima kojima je ta pomoć zaista potrebna.

Oni koji su radno sposobni, a u socijalnim su potrebama, ekonomskim osnaživanjem će postepeno prelaziti iz kategorije siromašnih ili iz grupe ljudi u socijalnim potrebama u realni sektor, gde će umesto od socijalne pomoći živeti od svog rada i od rezultata svog rada.

Naša opština, kao jedna od najnerazvijenih u Srbiji, godinama iz svog budžeta izdvaja solidnu količinu novca za socijalne potrebe, čak do petine svog budžeta i taj novac se deli onima za koje se proceni da su u socijalnim potrebama. Velika većina od tih pripadnika su zdravi, pravi, radno sposobni, samo što ti ljudi nemaju mogućnost zaposlenja. Već dve decenije u mom kraju taj broj ljudi se stalno povećava. Ljudi se angažuju preko centra za socijalni rad po raznoraznim ugovorima o dobrovoljnom radu da bi radili nešto. Za taj rad primaju nadoknadu od nekih 12 hiljada, sa kojima preživljavaju, bez osiguranja, staža, poreza i doprinosa. Na taj način se novac iz budžeta troši već skoro dve decenije, a problem se ne rešava, već se povećava i produbljuje, jer se ne rešava uzrok, već se samo saniraju posledice.

Ljudi su i dalje bez posla, i dalje su u socijalnim potrebama, bez staža, tako da ne mogu očekivati ni penziju pod stare dane. Dakle, ta lica će doživotno ostati u socijalnim potrebama. Podsećam, ovde se radi o zdravim i radno sposobnim licima. Naročito su to žene, pripadnici romske populacije i ljudi u zrelim i ozbiljnim godinama.

Stoga je jako važno, pored toga što treba posebnu pažnju posvetiti socijalnoj zaštiti, na drugoj strani jačati realni sektor, koji bi trajno rešio veći deo problema. Konkretno, u mom kraju, da je deo sredstava koji je trošen na socijalna davanja, da je usmeravan na realni sektor, mi danas ne bi imali ljude koji su zbog nedostatka posla u socijalnim potrebama. Opština bi nam bila i bogatija i razvijenija.

Zato sada izradom socijalnih karti dobijamo registar u kome su sadržani svi neophodni podaci svakog potencijalnog korisnika socijalne zaštite. Pored imovinskog stanja imamo ukrštanje i umrežavanje podataka o društvenom statusu, o obrazovnom, materijalnom, psihofizičkom stanju, o rodbinskim i porodičnim vezama. Znači, kompletna slika koja odražava objektivno stanje.

Na taj način korisnici socijalne zaštite ubuduće neće zavisiti od ničije volje i subjektivne procene pojedinaca i raznoraznih komisija, koje nisu uvek bile objektivne, već će pomoć dobijati na mnogo jednostavniji, transparentniji i pravedniji način nego što je to bilo do sada.

Na kraju, u danu za glasanje, naravno da ću podržati ovaj veoma značajan zakon. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ja ću se osvrnuti na Zakon o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Islamske Republike Irana u oblasti zaštite bilja i biljnog karantina.

Zaključivanjem sporazuma koji reguliše saradnju u ovoj oblasti je izuzetno značajno kako za uvoznike tako i za izvoznike koji se bave ovim poslom, tako i za oblast zdravstvene zaštite i prevencije koja je jako važna prilikom uvoza robe biljnog porekla, koji vrlo često nosi rizik po zdravlje biljnog i životinjskog sveta.

Sporazumom se jasno definišu svi koraci koji se preduzimaju u procesu uvoza i izvoza čime se olakšava procedura samog uvoza i izvoza sa jedne strane, a rizik unosa opasnih i štetnih živih organizama se svodi na minimum, to jest definiše se proces pregleda, kontrole i neposrednog ispitivanja kao i koraci koji se preduzimaju u slučaju pojave opasnih živih organizama.

U ovom sporazumu je definisan fitosanitarni sertifikat koji izdaju ovlašćene institucije, a koji služi kao prateći dokumenat o zdravstvenoj ispravnosti materijala biljnog porekla. Nešto što nije definisano ovim sporazumom, a što hoću da naglasim, to je izvoz drvnog materijala ili elemenata od drvnog materijala koji su takođe biljnog porekla i koji bi mogli da se tretiraju kao takvi. Najčešće to mogu biti drvene palete, elementi za drvene palete i rezana sirova građa.

Iz iskustva mogu reći, kada se radi o izvozu ovakve robe, vrlo često dolazi do nejasnoća u tumačenju, naročito ako se ovakav materijal podvrgava toplotnom tretiranju u skladu sa međunarodnim ICCP standardom, kada se drvo tretira na 56 stepeni celzijusovih najčešće 30 minuta.

Vrlo često, prilikom izvoza ovakvog materijala i pored toga što takav drveni materijal prati zvanična potvrda privrednog subjekta koji je izvršio toplotno tretiranje, u pojedinim zemljama prilikom uvoza, pored pomenute potvrde, vrlo često se traži i fito sertifikat što je u ovom slučaju suvišno, ali vrlo često to ostaje na tumačenju carinskih i ostalih službi, pa je u jednom slučaju potreban, a u drugom slučaju ne treba.

Zato naglašavam da bi se ovakvim sporazumima moglo i trebalo definisati sve što je neophodno od prateće dokumentacije kako bi se izbegle neprijatnosti i problemi prilikom izvoza koje su posledica tumačenja pojedinaca.

Dalje, u svom izlaganju iskoristila bih priliku da iznesem neke probleme iz područja odakle ja dolazim. Očekivala sam da će ministar biti prisutan, ali svejedno ja ću iskoristiti priliku da problem ukratko iznesem.

Dakle, radi se o preduzeću "Napredak", koje je bilo u društvenom vlasništvu i koga je nedavno kupio jedan investitor. Kao što rekoh, "Napredak" je u prošlosti se bavio uzgojem životinja, pretežno ovaca i koza i prodajom mesnih i mlečnih proizvoda. Bio je oslonac razvoja opštine Bosilegrad. Preduzeće "Napredak" nije preživelo proces tranzicije. Dugo je trajao proces privatizacije i sada kada se konačno pojavio investitor i krenuo u popravku i saniranje objekata, pojavili su se novi problemi.

Dakle, društvenom preduzeću "Napredak" su od strane Republike Srbije u prošlosti date nepokretnosti na trajno korišćenje, kao što su pašnjaci, livade, šume, voćnjaci i šumsko zemljište na kojima je preduzeće u prošlosti baziralo svoju proizvodnju, a imovina je unapređena održavanjem, sadnjom voćnjaka i kultivisanjem.

Nakon kupovine tog društvenog preduzeća došlo je do oduzimanja tako datog prava trajnog korišćenja na nepokretnostima, na kojima je to preduzeće zasnovalo proizvodnju, pri čemu je do izuzimanja parcela došlo nakon kupovine, koje su po kulturi pretežno poljoprivredno zemljište, a koje je od vitalnog značaja za proces proizvodnje u budućnosti, te je na ovaj način došlo do obesmišljavanja daljeg poslovanja tog privrednog subjekta na teritoriji opštine Bosilegrad.

Zbog toga se ja kao narodni poslanik, u ime mojih sugrađana i u svoje lično ime obraćam Ministarstvu poljoprivrede sa molbom da ukoliko postoje zakonske mogućnost, da se predmetne nepokretnosti koje je društveno preduzeće posedovalo i koristilo pre prodaje, da se ti isti vrate ovom preduzeću na korišćenje i to zaključenjem novog ugovora gde će predmet biti upravo sve nepokretnosti koje je društveno preduzeće posedovalo pre prodaje, kao i eventualno druge nepokretnosti koje su u vlasništvu Republike Srbije, a od posebnog su značaja za razvoj poljoprivredne proizvodnje.

Zatim, obavestiti Republički geodetski zavod da obustavi proces, tj. postupak promene upisa prava korišćenja sa bivšeg korisnika društveno preduzeće "Napredak" na Ministarstvo poljoprivrede kao novog vlasnika. Dalje, potrebno je investitoru dati garanciju da mu se neće jednostranim odlukama oduzimati posedi na kojima bazira stočarsku proizvodnju, osim u naravno zakonom propisanim slučajevima.

Stoga, molim Ministarstvo da uvaži ovu moju molbu i da svi zajedno pomognemo da se ova investicija realizuje u sredini za koju gotovo da i ne postoje zainteresovanost investitora da ulože ovde svoj novac.

Prema rečima investitora, Ministarstvo poljoprivrede preko lokalne samouprave, kroz aukcijski postupak daje u zakup sve parcele koje su bile ili su još uvek u katastru upisane na "Napredak" u korišćenju, čak i parcele na kojima su objekti farme i letnjikovci, a koji su kupljeni i vode se na "Napredak".

Napominjem, ako je bivše društveno preduzeće "Napredak" koristilo preko pet hiljada hektara livada i pašnjaka i preko 400 hektara njiva i voćnjaka, novo preduzeće bez korišćenja ovog potencijala nema nikakvu mogućnost za organizovanje i podizanje stočarske proizvodnje. Dakle, ne može se gajiti stoka bez njiva, livada i pašnjaka. Zato, hajde da učinimo sve da zadržimo bar ovog investitora koji je već odlučio da uloži svoj kapital u naš kraj, jer je to od velikog značaja za ceo region iz jako puno razloga.

Na kraju, da naglasim, da ću u danu za glasanje podržati sve sporazume i zakone koje danas imamo na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas na dnevnom redu imamo Izveštaj o napretku u EU i novu metodologiju jačanja procesa pristupanja Srbije EU.

Država Srbija i Vlada Republike Srbije ostaju na evropskom putu, jer su posvećeni evropskim vrednostima, za čije dostizanje je potrebno jačanje i osnaživanje čitavog društva, a benefiti od postizanja evropskih ciljeva su efikasnije funkcionisanje sistema u korist građana Srbije u cilju njihovog boljeg života, u cilju većeg standarda.

Evropska unija je za Srbiju najvažniji partner. Sa EU imamo 65% robne razmene, 70% investicija nam dolazi upravo iz Evropske unije. Ujedno, Srbija je najveći primalac donacije iz Evropske unije i prvi partner zemlje u podršci razvoju i tekućim reformama.

Dugogodišnja finansijska pomoć utrošena je na programe i projekte koji su podržavali konkretne reforme i doprinosili dobrobiti građana u mnogim oblastima.

Pregovori sa EU počeli su još 2014. godine, dakle pre šest godina, i taj kontinuitet se nastavlja i dan-danas.

Vlada je od samog početka formirala Ministarstvo za evropske integracije, kao punopravnu i zasebnu instituciju, što potvrđuje potpunu posvećenost proevropskom putu.

Članstvo u EU donosi benefite svima, kako ljudima u velikim gradovima, tako i onima koji žive u malim mestima, na selu, u pograničnim oblastima i u devastiranim, odakle i ja dolazim.

Reformski procesi su teški, vrlo često i bolni, ali uvek imaju pozitivan efekat, kako za ekonomski prosperitet, kontinuitet mira, razumevanja i solidarnosti među državama koje dele iste vrednosti.

Ovi procesi su od velikog značaja za napredak pograničnih mesta, jer pružaju šansu za saradnju i povezivanje ljudi sa obe strane granice, čime se rešavaju zajednički problemi. Kao što se iz Izveštaja vidi, u svim oblastima ima napretka. Naravno, negde manje, negde više.

Svedoci smo da živimo u jako izazovnom periodu. Godina za nama bila je puna izazova, kako za Srbiju, tako i za EU.

Iz Izveštaja se vidi da su najbolji rezultati postignuti u oblasti ekonomije, jer je ekonomska stabilnost osnova za bilo kakav napredak. Ekonomija je grana na kojoj svi sedimo.

Što se vladavine prava tiče, i tu ima napretka, što potvrđuje potpunu posvećenost Srbije evropskim vrednostima.

Kao neko ko dolazi iz sredine u kojoj žive pripadnici bugarske nacionalne manjine, kojoj i ja pripadam, ja ću se osvrnuti na prava nacionalnih manjina koji žive u Republici Srbiji.

Prava nacionalnih manjina su zagarantovana Ustavom Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na obrazovanje na maternjem jeziku, na negovanju kulture i tradicije nacionalnih manjina, pravo na informisanje na jezicima nacionalnih manjina i na službenu upotrebu njihovog jezika i pisma.

Zarad praćenja i ostvarivanja navedenih prava, u Srbiji su formirani nacionalni saveti kao autonomne institucije, koji imaju ingerenciju upravo u oblastima obrazovanja, kulture, informisanja i službene upotrebe maternjeg jezika.

Saveti nacionalnih manjina biraju se od strane pripadnika nacionalnih manjina i njihov je zadatak da se staraju o gore navedenim oblastima, da posebno vode računa o implementaciji i sprovođenju istih. Sastav nacionalnih saveta i kvalitet njihovog rada je jako važan za uspešno ostvarivanje prava manjina, naročito u oblastima u kojima nacionalni saveti imaju ingerenciju.

Što se tiče bugarske nacionalne manjine, mogu reći da je bugarska nacionalna manjina jedna od najlojalnijih u državi Srbiji i da se njihova Ustavom zagarantovana prava poštuju.

Što se tiče informisanja, bugarska nacionalna manjina ima medije koji informišu na bugarskom jeziku. Službena upotreba maternjeg jezika se nesmetano primenjuje u svim institucijama, a naš bugarski jezik je ravnopravan sa ostalim jezicima. U osnovnim i srednjim školama imamo odeljenja u kojima se nastava izvodi u celosti na bugarskom jeziku, tako da naša deca mogu nastavu pohađati na svom maternjem jeziku. Napominjem da je ranije bilo problema sa udžbenicima, međutim, vremenom je taj problem rešen.

Pripadnike bugarske nacionalne manjine najviše muče ekonomski problemi, kao i većinu građana Srbije, jer su, nažalost, skoncentrisani u najnerazvijenijem delu Srbije, ali će upravo ekonomsko osnaživanje i proevropski put države Srbije pomoći rešavanju ovih problema.

Upravo proces pridruživanja EU i projekti prekogranične saradnje pružaju šansu nerazvijenim područjima da rešavaju infrastrukturne i ostale probleme, da stvaraju uslove za podizanje ekonomije, za otvaranje novih mesta i da se na taj način zadrže ljudi u tim krajevima, naravno, i sa jedne i sa druge strane granice. Naglašavam da je za uspeh u prekograničnim projektima jako važna i uloga samih lokalnih samouprava, koje najbolje znaju probleme na lokalu i opredeljuju prioritete za rešavanje tih problema.

Ova Vlada je nedavno formirala Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i dijalog, kao instituciju koja će se baviti manjinskim pitanjima, kao i Ministarstvo za nerazvijena područja, što takođe potvrđuje posvećenost rešavanju tih problema.

Sve ovo govori da država Srbija podjednako vodi računa o svim njenim građanima, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost. Sama činjenica da Srbija ostaje na evropskom putu ne zato što mora već zato što želi, jer je to dobro za sve građane Srbije, potvrđuje njenu spremnost da se nosi sa svim izazovima, da prolazi kroz reforme koje će ojačati društvo i omogućiti bolji život i bolju budućnost svakom njenom građaninu, bez obzira na njihovu etičku, versku, kulturnu, nacionalnu i bilo koju drugu pripadnost.

Da ne zaboravimo da taj boljitak ne možemo čekati da nam dođe kao poklon sam po sebi ulaskom u EU, nama taj boljitak niko ne daje i ne poklanja. Jednostavno, mi moramo raditi na promenama, na reformama, na pospešivanju osnaživanja svesti o evropskim vrednostima, na izgradnji društva koje će pružiti jednaku mogućnost za sve njene građane.

Poštovane kolege, dragi građani Republike Srbije, dovoljno je patnji i stradanja u prošlosti bilo na Balkanu. Previše je suza i krvi proliveno. Previše je života ugašeno zarad razlika među nama, zarad osvajanja teritorija i crtanja granica. Sada je došlo vreme kada treba da pružimo ruku pomirenja, da se međusobno uvažavamo, zbog različitosti, da brišemo granice, da gradimo dobrosusedske odnose, da stvaramo uslove da bi nam pokoljenja ostala da žive na ovim prostorima za koje se nekada ginulo.

Sve ovo možemo samo ako ostanemo na evropskom putu i zato Srbija u Evropskoj uniji nema alternativu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnicom, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, većina zakona koje imamo danas na dnevnom redu tiču se poreske politike i od značaja su za privredu i ekonomiju zemlje.

Moja će se diskusija danas odnositi na poreske olakšice koje su bile aktuelne unazad nekoliko godina, a evo vidimo da se sada produžuju i važiće i tokom 2021. godine.

Poreske olakšice i smanjenje poreskog opterećenja su od izuzetnog značaja za osnaživanje privrede jedne zemlje. Država je tokom 2020. godine svojom odgovornom politikom pokazala brigu prema privredu. Dakle, po prvi put u istoriji država je pokazala podjednaku brigu kako za zaposlene u javnom i državnom sektoru, tako i za zaposlene u privatnom sektoru.

Koliko je važno stanje privrede za jednu sredinu, to moji sugrađani, građani opštine Bosilegrad, odakle ja dolazim, najbolje znaju. Dakle, gašenjem privrede i zatvaranjem fabrika pre 20-ak godina moju opštinu Bosilegrad su snašle katastrofalne posledice sa kojima se moji sugrađani i dan danas bore.

Kao posledice imamo nezaposlenost, siromaštvo, bedu, ekonomsku migraciju, pusta sela i prazne škole.

Ljudi bez posla, zdravi i pravi, radno sposobni, prinuđeni su da se sele iz naših krajeva, i to najčešće rade mladi. Oni koji su u srednjim godinama, kada nije lako seliti se, i pored toga što su radno sposobni, a nemaju posla, nalaze se u socijalnim potrebama i na teret su budžeta države Srbije. Oni primaju određenu nadoknadu, tek koliko da prežive, bez radnog staža, bez poreza i doprinosa.

Bosilegrad je zbog toga izgubio skoro polovinu svog stanovništva tokom poslednjih 20 godina, a taj trend se i dalje nastavlja. Sve to preti odumiranju moje opštine.

Šta valja činiti? Šta treba uraditi kako bi spasili ovakva mala mesta, kako bi zadržali ljude tamo i smanjili pritisak iseljenja ka velikim gradovima?

Položaj moje opštine je na krajnjem jugoistoku Srbije. Dakle, i pored toga što se nalazi na izuzetno lepim predelima, udaljena je od glavnih saobraćajnica, dislocirana, udaljena je od železnice i od velikih centara, te kao takva nije primamljiva za investitore. Investitori ne pokazuju zainteresovanost zbog povećanih troškova poslova u sredinama kao što je naša.

Šta valja činiti? Prvo, izgraditi putnu i ostalu infrastrukturu, koja je glavni preduslov za dolazak investitora. Drugo, povećane poreske olakšice za investitore koji ulažu novac i otvaraju radna mesta u sredinama kao što je naša. Treće, povećane subvencije za nova zapošljavanja, za manji prag broja novozaposlenih i za niži prag iznosa investicija. Četvrto, bespovratna sredstva za izgradnju i za nabavku opreme.

Primera radi, tokom 2020. godine iznos bespovratnih sredstava za nabavku opreme u nerazvijenim opštinama u odnosu na iznos povratnih bio je 30 – 70, a taj bi odnos trebalo da bude 50 – 50, ili još bolje 70 – 30 u korist iznosa bespovratnih sredstava. Na taj način bi se stvorili uslovi da nerazvijene opštine, kao što je naša, budu konkurentne i primamljive za investitore, s jedne strane, a s druge strane da budu atraktivne za život svojih sugrađana.

Migracije je bilo i biće ih. Međutim, hajde da učinimo da migriraju i odlaze oni koji žele, a da pomognemo onima koji ne žele da se sele da ostanu u svojim krajevima, da ostanu pod svojim krovom nad glavom, da ne idu u svet gde će biti večiti podstanari, da ostanu u svojim kućama, među svojim ljudima, sa svojom porodicom, da ostanu tamo gde će ih buditi cvrkut ptica a ne gradska vreva, sirene i buka od pražnjenja kontejnera.

Ako pogledamo nekoliko generacija unazad na mojim prostorima u proteklih 50-60 godina, kakvu sliku imamo? Prvo, ljudi na selima koji su žrtvovali sebe i svoje živote, očevi koji su gradili, pravili, stvarali bazu za svoja buduća pokoljenja, onda su njihovi sinovi zbog teških uslova za život u selima sišli u gradove kada su se otvarale fabrike, gde su se oni zapošljavali i opet su počinjali od nule i opet su gradili, radili, stvarali, opet za svoju decu. Na kraju, kad su njihova deca, tj. unuci stigli, oni su opet prinuđeni da odlaze iz svojih krajeva, da se sele.

Ruku na srce, država Srbija izdvaja za našu opštinu solidnu sumu novca, samo što taj novac umesto da ide na investicije, većim delom ide na socijalu i na ostale prioritete koje sama lokalna samouprava opredeli.

Na taj način mi spuštamo temperaturu, a uzrok problema se ne rešava. Tako mi godinama imamo ljude u socijalnim potrebama. Znači na ovaj način mi trebamo da pomognemo tim ljudima da umesto da žive od socijale, da žive od svog rada, da imaju plaćene poreze i doprinose, da imaju radni staž i da jednog dana mogu mirno da odu u penziju.

Dakle, ako samo deo tih sredstava koje država Srbija izdvaja za nerazvijene opštine bude preusmeren u ovakve namene, to će za kratko vreme dati efekta. Dakle, oživeće privredu u tim krajevima, pružiti šansu ljudima da ostanu da žive i rade u svojim krajevima i da žive od rada i rezultata svog rada.

Zato vas ministre ja, u svoje ime, i u ime građana opštine Bosilegrad, koji su skoro 99% pripadnici bugarske nacionalne manjine, a lojalni su građani svojoj državi Republici Srbiji, molim da sve ovo što sam iznela imate u vidu i da pomognete opštinama kao što je naša, a mislim da ih ima još u Srbiji, da spasemo takva mesta i da zadržimo ljude na tim prostorima.

Na kraju da naglasim da ću u danu za glasanje podržati set zakona koje imamo na dnevnom redu. Zahvaljujem.