Poštovana predsednice, uvaženi gosti, poštovane kolege narodni poslanici, predlagač amandmana traži brisanje člana 31. kojim je utvrđena obaveza pribavljanja prethodne saglasnosti NBS za lica koja žele da steknu ili uvećaju kvalifikovano učešće u akcionarskom društvu za osiguranje.
Takođe, utvrđene su i obaveze koje prema NBS treba da izvrše lica koja su pribavila saglasnost za sticanje, odnosno uvećanje kvalifikovanog učešća u društvu za osiguranje.
Za SNS ovaj amandman nije prihvatljiv. Da nisam imala moralnu obavezu da se javim, jer su građani koji su i mene pozvali telefonom hteli da bliže znaju o tome šta to predlagač amandmana želi da se briše, verujte da se ne bih ni javljala za reč.
Kada neko želi da poboljša neki zakon, on u vidu amandmana da konkretne predloge ili rešenja za poboljšanje tog zakona. Zbog toga mislim da je predlagač imao nameru da u stvari izvrši opstrukciju današnjeg zasedanja parlamenta.
Još jednom kažem, za SNS ovaj amandman je neprihvatljiv. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je danas na dnevnom redu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Zakon koji je stupio na snagu 22. juna 2011. godine ima određene manjkavosti koje se ovim izmenama i dopunama otklanjaju. Izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih stranaka menja se član 11. stav 4. koji propisuje da politička stranka može kupiti nepokretnu imovinu isključivo sredstvima iz privatnih izvora.
Obzirom na to da nepokretne i pokretne stvari, koje čine imovinu političkih stranaka, služe samo za političke aktivnosti političkih stranaka, a političke aktivnosti se finansiraju i iz privatnih i iz javnih izvora, i mogu se voditi na istom računu, postojećim zakonom je jako teško u primeni da politička stranka pribavi svojinu nepokretnosti praveći razliku između izvora finansiranja. Izmenama i dopunama ovog zakona vrši se dopuna člana 19, gde se lista troškova za finansiranje političkih aktivnosti, koje spadaju u redovan rad političkih stranaka, proširuje za troškove prevoza i organizovanja skupova, što je u stvari preduslov za rad sa biračima i članstvom.
Najbitnije izmene su izmene koje se odnose na čl. 2. i 4, u vezi smanjenja troškova iz budžeta Republike Srbije sa 0,15% na 0,105%. Ovde se radi o linearnom smanjenju za sve političke stranke, što je neophodno u periodu kada Vlada sprovodi politiku štednje u svim sferama radi postizanja makroekonomske stabilnosti. Dakle, ovim izmenama se postiže ušteda u državnoj kasi za nekih 30%. Više sredstava ostaje u budžetu i, kao što je rekao predlagač Zoran Babić, za neke važnije stvari koje znače život u Srbiji, za izgradnju škola, vrtića, puteva.
Takođe, izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih stranaka obezbeđuje se da godišnji izveštaji političkih stranaka budu dostupni na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije i smanjuju se troškovi za objavljivanje izveštaja. Takođe se propisuju i kaznene mere za političke stranke koje svoje izveštaje ne objavljuju u skladu sa ovim zakonom.
Izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih stranaka se u stvari razvoj političkih stranaka zasniva na jednoj zdravoj osnovi i zbog toga pozivam sve narodne poslanike da u Danu za glasanje podrže ove izmene i dopune. Hvala.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre, koleginice i kolege, pre nego što počnem svoje izlaganje o Predlogu zakona o privatizaciji dozvolite mi da vas u samo nekoliko rečenica informišem kakve je katastrofalne posledice ostavila privatizacija koja je urađena na teritoriji grada Leskovca, odakle ja dolazim i čije građane predstavljam u ovom visokom Domu.
Od 2002. do 2011. godine na teritoriji grada Leskovca privatizovano je ukupno 53 preduzeća, od toga je 51 preduzeće privatizovano metodom aukcije, dok su dva preduzeća privatizovana metodom tendera.
Sektor za kontrolu Agencije za privatizaciju raskinuo je 20 kupoprodajnih ugovora. Od tih 20 preduzeća 11 preduzeća je u postupku stečaja, pet preduzeća je brisano iz registra, jedno preduzeće je prodato iz stečaja, dva se nalaze u restrukturiranju, dok je jedno preduzeće vraćeno osnivaču na dalju nadležnost.
Do 2011. godine raskinuto je 18 ugovora o privatizaciji, a u 2011. i 2012. godini raskinuta su još dva ugovora. Trideset društvenih preduzeća je ostalo neprivatizovano. Zbog ovakve privatizacije u periodu od 2002. do 2011. godine 14.000 radnih mesta je zatvoreno. Dakle, 14.000 mojih sugrađana je ostalo bez posla.
Nakon detaljne analize uspešnosti privatizacije koja je urađena na teritoriji grada Leskovca, došlo se do zaključka da je apsolutno uspešna privatizacija urađena samo u jednom preduzeću, što čini 1,9% od ukupnog broja privatizovanih preduzeća. U ostalim preduzećima, u našem slučaju to su 42 preduzeća, odnosno 80% privatizovanih preduzeća, sprovedena je apsolutno neuspešna privatizacija.
Egzaktni podaci o odnosu uspešnosti privatizaciji u gradu Leskovcu i na teritoriji Republike Srbije se ne mogu izvući, ali ako se ima u vidu nešto veći procenat raskinutih ugovora u odnosu na broj izvršenih privatizacija, kao i neki raspoloživi finansijski podaci, ima ozbiljnih indicija da je stepen uspešnosti privatizacije znatno ispod republičkog proseka.
Takođe, ako uzmemo u obzir broj prodatih preduzeća i prihod od njihove prodaje na nivou Republike Srbije i grada Leskovca, dolazimo do zaključka da je učešće leskovačkih prodatih preduzeća u ukupnom broju od 2,23%, a da njihovo učešće u ukupnom prihodu od prodaje iznosi svega 0,89%.
Poznato nam je da prihod od prodaje preduzeća na aukcijama i tenderima ubira Agencija za privatizaciju, koja nakon pokrića troškova privatizacije sredstva uplaćuje u budžet Republike Srbije, odakle se sredstva kasnije usmeravaju prema jedinicama lokalne samouprave kojima sleduje 5% ostvarenih prihoda. Obzirom da je veliki deo aukcionih prodaja ostvaren na rate, priliv u budžet Leskovca je bio manji od 5% sume prodajne cene, tako da je naš grad i po tom osnovu bio oštećen.
Novim Zakonom o privatizaciji, koji je danas na dnevnom redu, stvoriće se uslovi za ekonomski razvoj, doći će do minimiziranja negativnih fiskalnih efekata, obezbediće se javnost i transparentnost i na taj način će se onemogućiti korupcija. Prodajna cena će se formirati prema fer tržišnim uslovima, tako da više neće moći da se desi da jedno preduzeće bude prodato po ceni koliko u tom trenutku iznosi vrednost zalihe koja se nalazi u magacinu u tom preduzeću, kako je učinjeno u postupku privatizacije društvenog preduzeća „Zdravlje“ iz Leskovca i još nekih drugih preduzeća.
Takođe, novim zakonom će se stvoriti uslovi za očuvanje socijalne stabilnosti kroz otvaranje novih ili očuvanjem postojećih radnih mesta. Novi zakon predviđa primenu određenih mera za ublažavanje obaveza preduzeća.
Takođe, ovim zakonom napraviće se jasna selekcija između preduzeća koja mogu pronaći vlasnika i svoje poslovanje nastaviti u tom smeru i onih preduzeća koja s druge strane ne mogu da prođu kroz privatizaciju da svoje resurse mogu da vrate u novčane tokove kroz stečajni postupak.
Novi zakon definiše i obavezan rok za sprovođenje privatizacije društvenog kapitala i uvodi mehanizme kojima se otklanjaju rizici od korupcije i pranja novca. Naime, pre zaključenja ugovora Agencija za privatizaciju pribavlja od nadležne organizacije za sprečavanje pranja novca mišljenje o nepostojanju smetnji na strani kupca.
Jasno je da je došlo do zastoja u privatizaciji, tj. do sprovođenja veoma malog broja privatizacija, zbog nedovoljne motivisanosti investitora da po postojećim uslovima preuzimaju obaveze iz postupka privatizacije. Činjenica je da na osnovu važećeg Zakona o privatizaciji nije moguće efikasno okončati postupak privatizacije i zbog toga ću u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona. Hvala.