Zahvaljujem.

Poštovanje, pre svega, gospodine predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnikom, poštovane kolege i građani Srbije, pre nego što bilo šta kažem na temu sporazuma koji su danas pred nama, hteo da se uključim u govor gospodina poslanika Torbice i koleginice iz SPS-a.

Dakle, ovo je srpski parlament i svako ima pravo da govori na svom maternjem jeziku, to ništa nije sporno, ali bi isto tako molili, zbog ugleda našeg parlamenta, da nam sledeći put simultani prevod i da na licu mesta možemo da reagujemo na bilo čiji govor, a ne da posle tri dana razmišljamo jel to bilo kako treba ili nije. Ta stvar je tehnički moguća i ja bih molio sekretarijat da sledeći put na to posebno obrati pažnju.

U sklopu današnjeg govora i u sporazumima koji su pred nama, Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Lesoto doprinosi razvoju celokupnim bilateralnim odnosima dve države, posebno u saradnji u oblasti odbrane i bezbednosne politike, vojne, ekonomske i naučno-tehnološke saradnje, vojnog obrazovanja i obuke, vojne medicine i veterine. Posebno podržavam saradnju i razvoj odnosa Kraljevine Lesoto, jer su oni jedni od onih koji su nas podržali i u očuvanju naše južne pokrajine Kosovo i Metohija, tako što su 2018. godine povukli sve odluke koje su se mogle interpretirati kao priznanje nezavisne tzv. države Kosovo.

Sad bih samo jednu malu digresiju, danas je par mojih kolega poštovanih govorilo o tome kako je Kraljevina Lesoto mala država. Ne, Kraljevina Lesoto je pre svega država kojoj je međunarodno pravo Sveto pismo i oni se nisu stideli da pred moćnicima kažu da je Kosovo južna srpska pokrajina. Možda zbog toga budu trpeli i neke posledice. Dakle, za nas je Kraljevina Lesoto pre svega država, a onda u našim srcima može da bude i velika država, što sigurno jeste za većinu od nas. Samo bih molio da u budućem periodu kažemo Kraljevina Lesoto je država.

Ciljevi međunarodne saradnje su usmereni na zaštitu suverenosti, nezavisnosti, teritorijalne celovitosti Republike Srbije, očuvanju mira, bezbednosti u regionu u svetu u saradnji i partnerstvu sa državama, u međunarodnim organizacijama i u oblasti bezbednosti i odbrane. Republika Srbija je neutralna država izgrađena na partnerstvu između istoka i zapada, prepoznata kao pouzdani i odgovorni partner u ostvarivanju vojnih ciljeva, uz zadržavanje svoje vojne neutralnosti i neutralnosti uopšte.

Što se tiče Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata i obostranoj volji da dve države urede savršeno u toj oblasti, ja to potpuno podržavam, jer koliko se ja sećam nešto sam pre neki dan u listao i čitao, migracije nisu počele juče. U nekim novinskim izveštajima iz 1980. sam skoro našao kako je jedan naš vozač kamiona švercovao migrante i to njih više od deset.

Znači, samo nismo pre obraćali pažnju, jer smo imali druge stvari ne koje smo bili usredsređeni. Znači, migracije postoje više decenija, ali ovaj sporazum će nešto da pomogne da se to uredi, da mi možemo usredsređeni da budemo da sa našim partnerima u regionu što bolje i što bezbednije na tu temu damo odgovor.

U svakom slučaju, u danu za glasanje ja ću podržati ova dva predloga, mislim da su dobri za našu državu, mislim da su dobri za region i moje kolege u danu za glasanje, evo, molim da podrže ove sporazume i naravno ako za to budemo imali snage i vremena. Živela Srbija. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Poštovani ministre sa svojim saradnicima, uvaženi građani Srbije, usvajanjem Zakona o robnim rezervama postiže se njegov osnovni cilj, a to je uspostavljanje savremene robne berze kao organizatora pravičnog, transparentnog, efikasnog tržišta, nestandardizovanih i standardizovanih tržišnog materijala.

Takođe, jedan od ciljeva koji treba da postigne donošenje ovog zakona jeste uspostavljanje institucionalnog okvira za robne berze. Zakonom se jasno definiše institucionalni okvir u domenu robne berze kao nadzor nad institucijama tržišnim učesnicima kroz definisanje jasnih uslova za osnivanje organizacija i funkcionisanja robne berze poput kadrovske, organizacione i tehničke osposobljenosti. Zakon omogućava viši stepen sigurnosti trgovanja.

Na robnoj berzi moći će da trguju domaća, strana pravna lica, poljoprivrednici koji imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva i svako ko ispunjava uslove iz zakona moći će da osnuje akcionarsko društvo na robnoj berzi. Zakon će unaprediti sistem garancija u trgovanju, što je naročito bitno za unapređenje položaja malih i srednjih preduzeća.

Donošenjem ovog zakona se bolja i veća podrška izvozu. Uzimajući u obzir da izvoz žitarica dominira u strukturi ukupnog izvoza Republike Srbije u trgovanju poljoprivrednih proizvoda u Srbiji, beleži suficit od 1,6 milijardi američkih dolara, dok je izvoz poljoprivrednih proizvoda čini skoro 12% od ukupnog izvoza. Izvozom će biti pružena mogućnost da unapred znaju kad mogu da ugovore cenu robe, žitarica, industrijskog bilja, đubriva i svega ostalog što će im omogućiti da precizno planiraju poslovanje i da se zaštite od rizika na isti način kao njihovi inostrani konkurenti.

Usvajanjem Predloga zakona o robnim berzama uređuje se robno berzansko tržište koje je indikator sigurnosti i konkurentnosti određene privrede, kao i način eliminisanja netržišnih rizika u načinu poslovanja.

Berza je tekovina modernog poslovanja i ona se pokazala kao najbolji i najefikasniji i najpošteniji privredni subjekat. Ja sa obadve ruke podržavam svaki zakon koji će poboljšati rad berze i, onako, precizno i rad na berzi još bolje precizirati. Tako da, moje poštovane kolege, u danu za glasanje, molim da podrže ovaj zakon, naravno ako budu imali snage i vremena. Zahvaljuje.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicama, uvaženi građani Srbije, usvajanjem izmena i dopuna Zakona o glavnom gradu postići će se njihov cilj, a to je usklađivanje sa brojnim sektorskim zakonima, kao i preciznija ovlašćenja u pogledu određenja nadležnosti koji se odnose na pojedina pitanja od značaja za bolji život građana Beograda.

Deo preciznijih ovlašćenja odnose se na izgradnju, rekonstrukciju, održavanje, upravljanje javnim i nekategorisanim putevima na teritoriji grada Beograda. Pojedinim ovlašćenjima obezbediće se kvalitetnije pružanje usluga građanima Beograda, a sve u skladu sa kapacitetima grada Beograda.

Najvažnija izmena koja će se doneti ovim zakonom jeste decentralizacija grada Beograda. Grad Beograd će biti podeljen u dve zone, sedam prigradskih opština će biti u prvoj zoni, a u drugoj zoni 10 gradskih opština biće u gradskoj zoni. Tako će prigradske i gradske opštine imati mnogo veća ovlašćenja nego što sad imaju.

Nakon usvajanja ovog zakona, uslediće donošenje Statuta grada Beograda, koji će omogućiti niz promena. Jedna od najvažnijih promena jeste da će gradske opštine vršiti legalizaciju do 400 kvadrata, a izvoditi građevinske dozvole do 1500 kvadrata. I prigradske opštine će vršiti legalizaciju do 3000 kvadrata, a davati građevinske dozvole do 5000 kvadrata.

Tako će prigradske opštine moći da dobiju pravo da donose urbanističke planove, sve naravno u saglasnosti sa gradom Beogradom, što će omogućiti da se brže razvijaju i da na bolji način privlače domaće i strane investitore, što je naravno vrlo važno.

Jedna od dobrih stavki ovog zakona je što će omogućiti prigradskim opštinama da u dogovoru sa gradom Beogradom zasnivaju javna preduzeća, što je za mene odličan primer ovog zakona. Sve ovo do sada o čemu sam govorio je esencija ovog zakona, a ja se nadam da će što pre zaživeti i da će u punom kapacitetu u opštinama se snaći i znati da odgovore na ovaj zakon koji može doneti samo dobitak građanima, jer će mnoge stvari moći da reše na teritoriji svojih opštinskih organa.

Nadam se da ministarstvo ima mehanizme da ovaj zakon isprati i da pomogne da što pre zaživi. Moje poštovane i uvažene kolege u danu za glasanje molim da podrže ovaj zakon, jer je zaista efikasan. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvaženi građani Republike Srbije, Predlogom zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja tj. njegovim usvajanjem obezbediće se jedinstvena baza podataka o obveznicima doprinosa socijalnog osiguranja, osiguranicima i osiguranim licima čiji se podaci unose i čuvaju, dnevno se elektronski ažuriraju. Donošenjem zakona trebalo bi da se u javnom sektoru eliminišu svi neophodni rashodi. Takođe se radi na nadogradnji elektronske uprave iz razloga da se smanji papirologija. Kako bi se omogućilo brže i efikasnije ostvarivanje prava i ispoštovali zahtevi u pogledu elektronske razmene podataka državnih organa, odnosno razvoja elektronske uprave, neophodno je bilo obezbediti zakonski osnov za povezivanje svih drugih u registru i u evidenciji u Republici Srbiji.

S obzirom da je centralni registar pre svega elektronski vođena baza podataka i elektronski servis koji se zasniva na IT tehnologijama. Jedan od ciljeva predloženog zakona je smanjivanje troškova u administraciji. Ja mislim da je ovaj zakon odličan za sve radne ljude u zemlji Srbiji. Mislim da je dobro što ga donosimo i molim sve moje poštovane i uvažene kolege poslanike da u danu za glasanje podrže ovaj zakon. Naravno, ako budu imali snage i vremena i moj amandman. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvaženi građani Srbije, donošenjem zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja višestruko je značajan za prevazilaženje brojnih problema koje prati sistem naplate, doprinosa i za socijalno osiguranje. Samim tim će kontrola naplate od doprinosa biti još efikasnija.

S obzirom na to da će potpuno tehnički uspostavni Centralni registar ustanoviti redovne mesečne analize i usaglašavanje podataka iz baze Centralnog registra o obveznicama, uplate doprinosa. Poslodavci i osiguranici u pogledu uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje obaveštavaće se poreska uprava, jer svi uočenim nepravilnostima rada dalje postupati.

Može se zasigurno postići visok nivo naplate doprinosa za obavezo socijalno osiguranje i unaprediti nivo izvršavanja zakonskih obaveza. Mesečni izveštaji na nivou osiguranika ogleda se u obezbeđivanju potrebnih podataka, kako bi se mnogo brže identifikovali nesavesni poslodavci, a izbegle situacije da doprinosi ostanu ne naplaćeni, čime će se radnici i njihova radna prava biti zaštićena. Mislim da je ovo odličan zakon za radne ljude u ovoj zemlji. Molim moje poštovane i uvažene kolege da u danu za glasanje podrže ovaj zakon, naravno, ako budu imali snage i vremena i moj amandman. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarko Kuborović sa svojim saradnicima, poštovani građani Srbije, Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama se vrši nadogradnja postojećeg sistema definisanog Zakonom u vanrednim situacijama. Neka rešenja su pojednostavljena i inovirana, da bi bila lakša za primenu. Razvijaju se mere za smanjenje rizika od katastrofa. Stavljam u prvi plan preventivno reagovanje, jer ulaganje u sredstva za zaštitu za preventivu doprinose smanjenju posledica usled nastanka kriznih situacija.

Svi, nažalost, znamo šta nas je zadesilo 2014. godine. Pored stogodišnjih poplava, shvatili smo da nemamo amfibijska vozila, shvatili smo da nemamo gumene čamce, shvatili smo čak da nema dovoljan broj ni lopata ni džakova i, hvala bogu, to se sve menja. Vlada je dala pun doprinos u svemu tome i očigledno je da u svakom segmentu društva se pomeraju stvari. Ja sam zahvalan Ministarstvu unutrašnjih poslova i Sektoru za vanredne situacije na ovom zakonu. Mislim da će on unaprediti stvar u smislu da je bolje sprečiti nego lečiti.

U svakom slučaju, moje poštovane kolege u danu za glasanje molim da podrže ovaj zakon, naravno, ako budu imali snage i vremena, i moj amandman.

Još bih dodao da se sinoć desio praznik u Beogradu. Sinoć je David pobedio Golijata. Složni igrači Crvene zvezde i navijači su uspeli da pokažu ono o čemu odavno znamo, ne daj Bože kad se Srbi slože, onda onaj ko je na papiru jak nam ne može ništa. Živela Srbija!

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre Stefanoviću sa svojim saradnicima, uvaženi građani Srbije, rizik od katastrofa postoji u svakom društvu, jer katastrofe usporavaju održivi razvoj društva u celini. Na njihovu pojavu u jednom regionu može da prouzrokuje štete u nekom drugom regionu i obrnuto.

U proteklom periodu državu Srbiju nije ništa mimoišlo, od katastrofa, poplava, preko šumskih požara, zemljotresa, kao i svi ostali rizici kojima je nažalost država Srbija podložna.

U periodu primene Zakona o vanrednim situacijama koji je donet u decembru 2009. godine, a koje su potom usledile izmene i dopune 2011, 2012. godine na bazi iskustva u dosadašnjim vanrednim situacijama, pogotovo pred ogromnim izazovima tokom katastrofalnih majskih poplava 2014. godine, gde su 1,6 miliona ljudi u 38 opština zapadne i centralne Srbije bili ugroženi, gde je ukupna šteta u poplavama iznosila 1,7 milijardi evra.

Jedan od razloga, tj. potreba da se donese novi zakon kojim bi se preciznije definisale pojedine odredbe koje će učiniti jasniju, a samim tim i njihovu efikasniju i precizniju primenu.

Ovo je po meni odličan zakon, te ja moje kolege poslanike u danu za glasanje molim da podrže ovaj zakon. Naravno, ako budemo imali snage i vremena i moj amandman. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Poštovani ministre Stefanoviću sa svojim saradnicima, poštovani građani Srbije, posledice elementarnih nepogoda, tehničke i tehnološke nesreće, kao i ugrožavanje životne sredine i zdravlja građana su stalni bezbednosni rizici za Republiku Srbiju, njeno stanovništvo i materijalna dobra. Taj rizik može zahvatiti ne samo teritoriju naše države, već i teritoriju susednih država.

Neophodno je staviti preventivu u centar aktivnosti i donošenjem zakona smanjiti rizik od katastrofa. Upravljanjem vanrednim situacijama utvrdiće se nadležnosti u izradi procene rizika, procene ugroženosti i planovi zaštite oblasti u kojima je do sad bilo problema.

Republika Srbija, kao i Ministarstvo unutrašnjih poslova, pokazali su u prethodnom periodu spremnost da se izbore sa vanrednim situacijama koje su nas zadesile pre par godina i sa kojima smo suočeni tokom čitave godine, usled obilnih padavina i nesavesnog ophođenja prema životnoj sredini. Ovim zakonom ćemo doprineti što uspešnijoj prevenciji od katastrofa i podizanju nivoa spremnosti u slučaju neophodnih potreba.

Ja ovaj zakon smatram odličnim i molim kolege poslanike da u danu za glasanje podrže ovaj zakon. Naravno, ako budete imali vremena i hrabrosti, podržite i moj amandman. Zahvaljujem.

Da, hvala, zahvaljujem gospodine Arsiću.

Poštovani ministre Lončar sa saradnicima, poštovani građani Srbije, jedna od novina Predloga zakona o ljudskim ćelijama i tkivima je pojednostavljen postupak davanja pristanka za darivanje tkiva.

Na taj način pružena je mogućnost punoletnim građanima Republike Srbije, da zabrani usmenim ili pismenim putem darivanje svojih tkiva, kao i mogućnost članova porodice da to učine u koliko se umrlo lice za života nije izjasnilo u vezi sa tim. U pogledu maloletnih građana, preuzeta je neophodna informisani pristanak zakonskog zapisnika ili staratelja. Ovim Predlogom zakona, predviđena je promocija dobrovoljnog davalaštva i podizanje svesti građana u značenju davanja.

Donošenjem ovog Predloga zakona uticaće na pacijente koji se nalaze na listi čekanja i presađivanja pojedinih tkiva i to zbog kraćeg vremena čekanja i neophodnih tkiva koje je testirano, obrađeno, čuvano i distribuirano u skladu sa standardima EU.

Takođe, donošenje ovog zakona uticaće na društvo u celini, jer se uspostavljanjem jasnog i transparentnog sistema u oblasti ljudskih ćelija i tkiva povećava poverenje u ovaj sistem, što podrazumeva razvijenija autorizma koji je važan faktor u pogledu darivanja tkiva, jer se presađivanje tkiva zakonski, pre svega u načinu dobavljanja i nenaplativog davalaštva.

Gospodine Lončar, ja vidim da smo juče dobili mašinu koja će pomoći u lečenju teško obolelih ljudi, pored svega onog što smo ovih dana govorili da ste unapredili naše zdravstvo, zajedno sa svojim saradnicima i dali nadu da stajemo na noge i da ćemo jednog dana biti možda i lideri u regionu po pitanju zdravstva, od srca vam čestitam. Mislim da ste napravili ozbiljan posao i u nadi da će te sve to nastaviti, izdržati i završiti KC u Beogradu i KC u Novom Sadu i u Kragujevcu, da će to biti jedna lepa priča. U svakom slučaju ovaj zakon je dobar, ja moje kolege pozivam da podrže ovaj zakon, ako naravno budete imali snage, vremena i moj amandman. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Poštovani ministre Lončar sa saradnicima, uvaženi i poštovani građani Republike Srbije, donošenjem Predloga zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, ima humanitarni karakter. Neophodno je da se razvije svest kod ljudi za dobrovoljno davanje ljudskih ćelija i tkiva u cilju produžavanja života ljudima kojima je to potrebno.

Našem društvu potrebno je više donora i smatram da će donošenje ovog zakona ići u tom pravcu pošto će građani veće poverenje u zdravstveni sistem Republike Srbije, jer će ova oblast biti precizno definisana zakonom, zloupotreba neće moći da bude. Takođe, biće usklađen sa standardima EU. Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima je pojednostavio postupak davanja i pristanka za darivanje tkiva, povećanjem broja davalaca u nacionalnom registru, davalac je brže dostupan. Predlaganjem i donošenjem ovog zakona po kojoj je i volja Vlade Republike Srbije da se unapredi i poboljša i uredi zdravstveni sistem i samim tim bolji uslovi za korist zdravstvenog sistema.

Gospodine Lončar, vi i vaši saradnici danima ovde sedite sa nama i odgovarate na sva naša pitanja i imate vremena da nam sve obrazložite. Na tome sam vam vrlo zahvalan zato što ste bili studiozni i rekli ste nam u kom pravcu će dalje ići naše zdravstvo. Još jednom, kao čovek, želim da zahvalim što će povećanje plata u zdravstvenom sektoru ići do kraja godine, to je rekao predsednik države Aleksandar Vučić i onda u to apsolutno imam poverenja. Ovaj zakon je odličan, kada bude zaživeo u punom kapacitetu učiniće puno od ovih dela, tako da moje kolege poslanike molim da glasaju za ovaj zakon, naravno, ako budu imali snage i vremena i moj amandman. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre Lončar sa svojim saradnicima, uvaženi građani Srbije. razlog za donošenje novog Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima ogledaju se u potrebi da se oblast primene ljudskih ćelija i tkiva kod ljudi zasnuje na najvišim standardima medicine, nauke i prakse. S obzirom da je reč o oblasti medicine koja intenzivno razvija i nudi velike mogućnosti lečenja, kao i da se u zdravstvenim ustanovama koje obavljaju poslove omoguće bolji uslovi za njeno obavljanje, u skladu sa savremenim dostignućima u ovoj oblasti.

Nakon nekoliko godina primene važećeg Zakona, koji je obuhvatao i oblast ljudskih ćelija i tkiva, utvrđene su jasne potrebe da se poboljšaju i preciziraj uslovi organizacije i poslova u oblasti ćelija i tkiva za primenu kod ljudi, kao i nadzor na obavljanju poslova u ovoj oblasti na teritoriji Republike Srbije.

Važećim zakonom nisu precizirani uslovi pod kojima su se poslovi u oblasti ljudskih ćelija i tkiva obavljali, gde spadaju poslovi darivanja, dobijanja, testiranja, obrade, očuvanja, skladištenja, distribucije i primene ljudskih ćelija i tkiva kod živih ili umrlih ljudi. Jedna od mana važećeg zakona je bilo to što nisu bile jasno definisane ustanove koje bi mogle da bude banke ljudskih tkiva, a zbog čega nije ni došlo do njihovih formiranja. Sa donošenjem novog Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima značajno se menja, tako da se definiše koje zdravstvene ustanove mogu da podnesu zahtev za obavljanje uslova u ovoj oblasti i koji uslovi kod koje banke ljudskih tkiva treba da ispunjava.

Ovaj zakon je, po meni, iskorak u našoj medicini i mislim, kada bude zaživeo u punom kapacitetu, da će pomoći mnogim ljudima koji imaju zdravstvenu potrebu.

Gospodine Lončar vama i vašem timu čestitam, jer ste vi uneli nadu u naše zdravstvo i sve one stvari koje sad ne spominjemo, od sajber noža do Kliničkog centra u Nišu, do studenata koji su najbolje završili svoje fakultete da postanu doktori. Mislim da ste nam dali nadu i na tome vam puno hvala.

Moje kolege pozivam u Danu za glasanje da podrže ovaj zakon. Naravno, ako budete imali snage i vremena i moj amandman. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre Lončar sa svojim saradnicima, uvaženi građani Srbije, Predlogom zakona o ljudske ćelija i tkivima utvrđuju se uslovi za postizanje kvaliteta i sigurnosti u oblasti ljudskih ćelije i tkiva na primenu kod ljudi.

Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i obavljanje određenih poslova, državne uprave i u oblasti ljudske ćelije i tkiva, kao i druga pitanja od značaja za sprovođenje poslova iz ove oblasti. Predloženim zakonom najpre se na jasan, precizan način definiše koje zdravstvene ustanove mogu podneti zahtev za obavljanje poslova iz oblasti ljudske ćelije i tkiva, kao i koje ustanove mogu biti banke ljudskih tkiva, uključujući sve uslove koje moraju da ispune da bi dobili dozvolu.

Predlog zakona je propisao pojednostavljenu proceduru izdavanja zdravstvenih ustanova za obavljanje poslova iz oblasti ljudske ćelije i tkiva, kao i uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema. Utvrđena je i potreba da se određeni stručni termini drugačije i preciznije definišu, a u cilju potpune harmonizacije domaćih prava u ovoj oblasti, sa pravom EU na način koji to propisuje EU.

Gospodine Lončar, još jednom želim da vam izrazim poštovanje i divljenje za ono što je vaše Ministarstvo uradilo u ovom periodu, to je Klinički centar Niš, gama nož, najbolji studenti se primaju na rad, znači više ne pokazuju da to što si najbolji da je to mana.

Ono isto što me raduje kao čoveka, to što je predsednik Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, najavio povećanje plata zdravstvenim radnicima i to do kraja godine, i to drastično. Mislim da ti ljudi brinu o nama kada smo bolesni i moramo i mi brinuti o njima. U svakom slučaju, hvala vam za sve što ste uradili. Ovo je odličan zakon i ja ću ga u danu za glasanje podržati, a i moje poštovane kolege molim da podrže moj amandman. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Poštovani ministre Đorđeviću, uvaženi građani Srbije, Srbija je vodila oslobodilačke a ne osvajačke ratove. Bili smo napadnuti, osvajani, gubili smo ali smo se uvek vraćali kao pobednici. Spomen-obeležja moraju biti u duhu oslobodi-lačkih ratova države Srbije. Niko ko je činio zločine nad srpskim narodom ne može da ima spomen-obeležje u našoj državi.

Mišljenje o predlozima za uređenje ili uklanjanje ratnih memorijala, kako je predviđeno ovim predlogom zakona, davaće savet za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije, koji će biti sastavljen od eminentnih istoričara, univerzitetskih profesora i akademika. Na osnovu mišljenja saveta i nadležnih ustanova za zaštitu spomenika, rešenje o uređenju ili o uklanjanju memorijala donosi isključivo ministar.

Zahvaljujući ovom predlogu zakona, kao i njegovim usvajanjem, precizno će se propisati koja spomen-obeležja mogu biti postavljena i više se nećemo nalaziti u situaciji da neka spomen-obeležja narušavaju osećanja građana Srbije.

Jedan od primarnih ciljeva Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja jeste zaštita svih ratnih i vojnih memorijala na teritoriji naše države, ali i izvan naših granica. Time čuvamo našu istoriju i sećanja na sve one koji su dali svoje živote za svoju voljenu otadžbinu.

Pohvalio bih i planiranu rekonstrukciju grobalja oslobodiocima Beograda.

Pozivam svoje poštovane i uvažene kolege da u danu za glasanje podrže ovaj zakon, naravno, ako budete imali snage i vremena, i moj amandman. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Poštovani ministre Đorđeviću sa saradnicima, uvaženi građani Srbije, naša istorija je duga, tragična, a u isto vreme i slavna. Prepuna je slavnih bitaka i pobeda koje su doprinele da naša zemlja bude slobodna, nezavisna i poštovana.

Ne smemo da zaboravimo heroje koji su dali nešto najvrednije za ovu zemlju i za ovaj narod da bi naša deca mogla da budu slobodna, živa, a to je život. Oni su nam pokazali kako se zemlja voli i kako se za nju bori.

Ne smemo da zaboravimo sve te izgubljene živote. Naša obaveza i dužnost je da vodimo brigu o memorijalima. Ovi memorijali su podsetnik da se sve ono što smo izgubili, ali i podsetnik za buduće generacije koliko je mir bitan i da treba da budu ponosni na istoriju svoje zemlje.

Potrebno je da se što brže urede pitanja koje zakon reguliše radi efikasnijeg delovanja državne uprave u postupku zaštite redovnog investicionog održavanja. Finansiranje, održavanje i uređenje ratnih memorijala jedni su od razloga zašto se zakon o ratnim memorijalima donosi po hitnom postupku.

Kao građanin Zemuna ne mogu da se ne setim i da podsetim građane na memorijal koji se nalazi ispred Opštine Zemun, koji su podigli učesnici ratova 1991. i 1999. godine. Na tom memorijalu se nalazi 45 imena sužnja koji su tokom tih godina dali život za ovu otadžbinu. Među njima se nalazi moj školski drug, koji je samnom sedeo u klupi, Dejan Spasovski. To je prvi vojnik koji je poginuo početkom 1991. godine u tim ratovima i nesrećama koje su nas zadesile. Imao sam privilegiju da se vratim kući. U isto vreme smo otišli na odsluženje vojnog roka i, evo, sudbina mi danas daje za pravo da se obratim ovde u parlamentu.

Jednom mi je jedan duhovnik rekao da neki ljudi umru dva puta. To je kada se duša rastane od tela i ode tamo gde je većina i drugi put, kada ih zaboravimo.

Ovaj zakon omogućava da te ljude ne zaboravimo. Dužni smo da o tome brinemo.

Moje kolege molim da podrže ovaj zakon u danu za glasanje. Hvala.