DRAGAN ŠORMAZ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1967. godine u Drvaru (Bosna i Hercegovina). Živi u Smederevu.

U zvaničnoj biografiji navodi da je po zanimanju tehničar za poslove radnih odnosa, ali ne i u kojoj obrazovnoj instituciji je stekao to zvanje.

Kako mu je otac bio sudija, često su se selili, pa je živeo u Lebanu, Negotinu, Velikoj Plani, Požarevcu.

Član Demokratske stranke Srbije postao je odmah po osnivanju te partije 1992. godine. Bio je član Odbora za odbranu i bezbednost i Odbora za omladinu i sport u tri mandata. U maju 2010. isključen je iz DSS-a nakon što je kritikovao rad stranačkog rukovodstva. U narednih nekoliko meseci u Skupštini Srbije bio je nezavisni poslanik, da bi u decembru 2010. pristupio SNS i poslaničkoj grupi “Napred Srbijo”.

Nakon izbora 2012. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanih 24. aprila 2016. godine.

Mandat narodnog poslanika dobio je i nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine. Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 31.07.2020, 10:58

Osnovne informacije

Statistika

  • 4
  • 1
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje

čeka se odgovor 10 meseci i 5 dana i 22 sata

Postovanje g. Sormaz Da li ste upoznati sa planom drzava bivseg Varsavskog Pakta usmerenim protiv Yugo tzv Operacija Polarka?

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.05.2021.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde pričamo o diskriminaciji, malo mešamo teme, ali dobro.

Ja podržavam malo pre iznet stav ministarke i mislim da je veoma bitno da se na takav način svi zajedno ponašamo, jer da nema diskriminacije među nama ne bismo o njoj govorili. Zaista, treba da pogledamo istini u oči i da kažemo kakve nam se stvari još dešavaju i čega još ima.

Naravno da je situacija mnogo bolja nego pre 10, 15, 50 godina, ali uvek moramo da idemo dalje i da pokušavamo da budemo sve bolji i bolji.

Koliko romske dece dolazi kod naše dece na rođendane? U mom slučaju da, Petar dolazi na rođendane i moja se ćerka Anđelija druži sa njim. Dečak je Rom i ide sa njom u odeljenje. Ne bismo toliko pričali o pravima Roma da nemamo probleme koje imamo. Kada pričamo o diskriminacijama, ne pričamo samo o odnosima, o položaju žena, mada, koliko ljudi vozi automobil kod žene koja je automehaničar i ne proverava da li je dobar automehaničar ili ne, nego razmišlja o tome da li je žena ili ne, pa da li da vozi taj automobil kod automehaničara? Baš sam nedavno gledao primer na našem javnom servisu o jednoj ženi koja ima mehaničarsku radnju i o tome kakav odnos ima i kakvi se razgovori vode sa njom, na primer.

Daću vam jedan primer, namerno ću govoriti o državi koja postoji mnogo kraće od Srbije, ali mnogo toga što se tiče ljudskih prava i borbe protiv diskriminacije je krenulo iz te države, kao što je ministarka dala primer. Radi se o SAD. Često se dešava da budu diskriminisani ljudi zbog bolesti, invaliditeta, pa i raznih vrsti bolesti, recimo zaraznih bolesti, ali postoji određeni način prenosa te bolesti. Pre 35-40 godina u svetu se pojavila bolest sida i izazvala je paniku širom sveta. Ispostavilo se da postoje određeni načini na koje može da se prenese, ali nije često zbog toga bitan ni stil života, nego se događalo i događa se i dan danas da neki ljudi budu zaraženi tom teškom, još uvek neizlečivom bolešću, zbog toga što prime krv u zdravstvenoj ustanovi i zaraze ih, bilo krvlju, bilo iglom. Sve ređe je to slučaj, ali pre 30 godina je to bio slučaj. A onda smo imali slučajeve da neko zbog toga izgubi posao, dobije otkaz, iako ne može tu bolest da prenese na kolege sa posla.

Federalni sudovi u SAD su tada doneli zakon, doneli su presude u korist ljudi koji su gubili posao zbog toga što su bili zaraženi sidom, ali znate šta je pisalo u tim presudama? I tada se prvi put, meni se čini, možda grešim, ministarka to možda bolje zna, pojavio termin da je društvena smrt tim ljudima pala mnogo teže, nego iščekivanje fizičke smrti, biološke zbog bolesti. Vi ste još uvek živi, još uvek funkcionišete, a celo vas društvo zatvori i niko sa vama ne komunicira. To je diskriminacija. Društvena smrt - kada vi ostanete sami zbog toga što ste različiti od većine i ne možete ništa da uradite, ni da reagujete.

Zbog toga su ovi zakoni veoma bitni i zbog te društvene smrti su presude u toj državi, koja je daleko mlađa od Srbije, ipak bile prve takvog tipa i zaštitile diskriminisane ljude da ne mogu da izgube posao. Zato kažem da je potrebno da donesemo ovakve zakone. Ima stvari koje još moramo da menjamo. Ja i na sledeći zakon imam jednu primedbu, već sam razgovarao sa ministarkom o tome da li može ili ne može da bude to primenjeno, videćemo, ali ovakve stvari moramo…

Molim sve kolege da razmišljamo o tome. Znači, kada jednu osobu izolujemo zbog nečega, to se zove društvena smrt i ona pada živom čoveku mnogo teže, nego onaj trenutak kada bude odlazio Bogu na istinu. Hvala.

Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.05.2021.

Hvala predsedavajući.

Za čitavu oblast, čitav ovaj deo amandmana moram da kažem jednu stvar. Verovatno je, evo da kažem, do mene krivica, mada mi kao parlament, kao 250 poslanika niko nije podneo takav amandman, ali znam da bi mi ministarka odgovorila, radi se o privrednim subjektima i rodnoj ravnopravnosti u realnom sektoru, kod privrede, kod privatnika, u nadzornim i upravnim odborima da je potrebno da postoji uravnoteženo rodno prisustvo itd.

Mi smo država u tranziciji i znam da imaju privatnici rok od tri godine da se prilagode tome, ali ja tvrdim da je to kratak rok i u veoma kratkom tom roku posle toga da ćemo imati neprimenjivost ovog dela tog člana zakona, da će biti teško primenjiv ili neprimenjiv jer mi nismo ni Luksemburg, ni Švedska. Mi smo, ponavljam, država u tranziciji i mi tek otvaramo, nadam se uskoro, i zatvaramo poglavlja, klastere i sve ostalo.

Juče predsednik Vučić dogovara nove investitore iz Češke i sada zamislite situaciju, govorim, prvo, o korporacijama, upravne odbore čine oni koji su vlasnici kapitala, koji investiraju i sada mi njima da kažemo – ne, ovde mora da bude muškarac iako si ti žena investitor ili mora u upravnom i nadzornom odboru da bude toliko i toliko žena. Oni će reći – ljudi, pa to je naš kapital. Mi upravljamo našim kapitalom, našim investicijama. Naš ambijent mora da bude drugačiji nego ambijent u Švedskoj. Mi moramo da privlačimo, a oni su čak i izvoznici investicija.

Mislim da ćemo biti primorani za tri godine da to menjamo i zato hoću čisto da upozorim sve i da kažem da neke stvari možda i ne možemo uz svu dobru volju u ovom trenutku kao društvo da sprovedemo. Pre par sati sam govorio o društvenoj smrti i ostalom. Sada ispada da govorim nešto drugačije. Nije, ovo je potpuno drugačija situacija. Isto dobro za Srbiju. Ovo što govorim po mom mišljenju, možda grešim, je dobro za Srbiju.

Zamisliste vi sada da mi NIS-u gde je ruski investitor kažemo – ne, ne može takav da bude vaš upravljački odnos, a borbu vodimo, a pazite tu smo čak i suvlasnici kao država, sa njima da ne izbace ljude sa posla ovih dana, vidite naslovne strane novina. Zamislite da kineskom „Hibisu“ kažemo – tako mora da izgleda upravni odbor, koliko ja znam, čak ga i nema nego je u Kini ili nadzorni odbor. Ili američkom MSR koji ima skoro četiri hiljade zaposlenih ljudi u Beogradu sa minimalnom platom 800 evra i koji treba da otvori novi park i da ima četiri i po hiljade, pet hiljada zaposlenih od septembra i da im mi kažemo – ne, ne, morate da nas pitate kako da napravite upravni odbor.

To malo teško ide na taj način. Da bismo privukli investicije mislim da nije problem sad i neće biti problem naredne tri godine, ali za tri godine čisto sumnjam da ćemo biti u situaciji da ovo možemo da sprovedemo. Možda da se razmisli u ministarstvu da se konsultuju sa Privrednom komorom Srbije i da vidimo eventualno neke izmene i dopune u narednih godinu, dve da bismo prilagodili situaciju da ne gubimo investitore ne daj Bože. Hvala.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.05.2021.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, ja ću danas govoriti o zakonu o potvrđivanju Protokola za izmenu i dopunu Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD o naučnoj i tehnološkoj saradnji.

Ovo je, inače, kao što je već i sam ministar rekao, dopuna važećeg ugovora koji važi već 10 godina, a naravno, posle izglasavanja, tj. ratifikacije, ovde u parlamentu, što ćemo mi sutra učiniti, važiće narednih 10 godina ali je, da kažemo, dopunjen, uvažen, sa jednom veoma bitnom stavkom, koja počinje i kod nas da bude sve važnija, a to je regulisanje pitanja intelektualne svojine.

To je veoma bitno pitanje u SAD, u Evropskoj uniji, u svim savremenim demokratijama, sve je bitnije, naravno, svugde u svetu, jer nekako smo do sada i mi, ne baš do sada, do pre nekoliko godina, do dolaska vlade Aleksandra Vučića sigurno se nije o tome toliko vodilo računa, ali kasnije je i premijerka Ana Brnabić kroz digitalizaciju i ostalo, uvođenja prava koja radimo u Srbiji. Jedna je stvar tu od posebnog značaja.

Naime, nekako smo ranije vodili računa o pravima koja imaju oni koji štampaju knjige, a nismo mnogo vodili računa o pravima onih koji pišu te iste knjige. Pa, tako isto vremenom, razvojem tehnologije, pravljenjem softvera i svega ostalog što nam je potrebno i sada već i u svakodnevnom životu svima, svakome od nas, našoj deci i u budućnosti, ali naravno i o onome što nas sve čeka.

Stvar je u tome da moramo da zaštitimo ljude koji stvaraju intelektualnu svojinu i da oni od toga što su pametni, što znaju da naprave softver, što znaju da napišu knjigu od koje kasnije svi imamo koristi, mogu pristojno, lepo, normalno da žive, a ne da stalno rizikuju da li će… Imamo i sad slučaj pandemije, ja sam siguran da se i ministarka sa time susretala kroz krizni štab, gde su mnogi umetnici i mnogi ljudi koji su bili samostalni se našli u problemu, pitanje je - kako da, recimo, njima regulišemo status, kako njima da pomognemo, jer su i oni ostali bez posla, bez prihoda, a kao društvo se nismo, nažalost, na vreme za sve te stvari pripremili, nismo ih očekivali, ali hvala Bogu, efikasna Vlada Republike Srbije i te probleme rešava što je bolje moguće u datoj situaciji.

Na ovaj način se štite naučni patenti i projekti od krađe, pre svega, ali i štiti materijalna dobit, kao što sam rekao, stvaraoca. Sajber kriminal je nešto što se i te kako razvija u svetu i koji je sve prisutniji i prisutniji. U tim istim SAD imamo 10.000 slučajeva na dnevnom nivou, a mnogo ne zaostaje, verujte, i Kina, jer i ona je tehnološki i naročito u informacionim tehnologijama sve razvijenija i razvijenija, 10.000 kriminalnih slučajeva dnevno, pokušaja krađe identiteta, kopiranja vaših podataka koji se nalaze na internet mreži, upada u bankarske račune, socijalne brojeve itd. To se radi svugde u svetu, sve više i više, i mi što budemo razvijeniji, što više budemo koristili te tehnologije… Recimo, na primer, ja sad samo onlajn plaćam račune, znači sa mobilnim telefonom i većina ljudi, to su sve veći i veći brojevi, ja sam čak čuo od nekih bankara da misle da u narednih 10-15 godina više ni one podružnice po ulicama neće ni postojati, neće imati potrebe za njima, jer će ljudi sve raditi, pa čak i prijave za kredit preko interneta, preko telefona, preko lap-topa itd.

Budućnost je razvoj tehnologije. To je nešto što ide ubrzano više nego ikada. Mi smo jednom zbog loše politike koju smo vodili u ovoj zemlji, bili pod sankcijama skoro 10 godina i propustili smo čitavu jednu industrijsku revoluciju i od tada se mučimo. Danas i nadalje više to ne smemo sebi nikada da dozvolimo i hvala Bogu danas to nije situacija takva.

Više ni informacione tehnologije nisu nešto što se može nazvati budućnošću, one su sadašnjost, one su sada tu među nama, ali smart tehnolodžis ili pametne tehnologije su budućnost. Ujedinjene nacije predviđaju da će do 2050. godine 70% postojećih zanimanja nestati. Moramo ljudima da smislimo nova zanimanja. Moraće ljudi da imaju nove poslove koje će raditi i od kojih će živeti. To je tema broj jedan u svetu, pa tek onda broj dva je tema globalno zagađenje, životna sredina. Tema broj jedan u svetu su pametne tehnologije i budućnost, robotizacija, sve ovo što nas čeka u narednom periodu.

Opet kažem hvala Bogu pa je Srbija i za to nekako sada spremnija, nego što je bila u nekim ranijim vremenima. Srbija je po nekim podacima 4. u Evropi, 10. u svetu po broju digitalnih radnika. Neke stvari sada rešavamo. Prošle nedelje smo usvojili taj zakon koji rešava pitanje frilensera. Znači, potrebno je te ljude zadržati i bolje je da rešimo to pitanje i da oni ovde plaćaju porez, nego na nekom drugom mestu, iako ih dugo naš poreski sistem nije prepoznavao kao nekog ko radi i privređuje u Srbiji, a oni su bili tu, među nama i radili su. Opet kažem, to je pitanje tehnologije. Mi imamo kapacitet.

Zašto je bitan ovaj sporazum? Zato što u najvećoj meri taj naš kapacitet možemo da iskoristimo, pa čak i da uvećamo mogućnosti i potencijale saradnjom sa SAD. Pričali mi, mislili, kako god mislili, njihova tehnologija je najviše otišla unapred i zbog toga nam je ova saradnja potrebna.

Pominjemo Teslu, pominjemo Pupina. Bez njihovih naučnih radova ne bi postojala ni NASA. Pre nekoliko dana NASA je praktično formirala prvu stanicu na Marsu. Na Marsu se sa Zemlje upravlja helikopterom koji leti tamo. To bez Tesle i Pupina nikad ne bi bilo moguće. Nikada ne bi bilo moguće, ali još bez jednog naučnika – Milutina Milankovića koji je prvi u svetu, još 1915. godine, objavljivao naučne radove o klimi na Marsu. Mi smo vezani. Mi imamo saradnju koja je vekovna, koja je uvek bila sjajna, koja je u jednom trenutku prekinuta, ali se zalažem da resetujemo i, godinama o tome pričam, da vratimo te naše, kao što reče koleginica Pupin, da resetujemo te naše odnose, taj termin često koristim, i da ih vratimo na ono što smo nekada bili. To je najvažnije za Srbiju.

Videli smo i po pitanju vakcina i vakcinacije. Možda grešim, ali doktorka će me ispraviti ako grešim, koliko znam, preko 97% je efikasnost Fajzerove vakcine. Znači, dobro sam rekao, 97%. To znači da vam se ne podigne imuni sistem posle primanja te vakcine statistička greška, da vam se to ne dogodi. Znači, na nivou statističke greške je da vam se ne dogodi da imate imuni sistem i da se zaštite od tog virusa, a kada se primi Fajzerova vakcina. To ne znači da su Amerikanci bili naučnici koji su radili. Ko zna ko su, možda su bili neki iz Vijetnama u tom naučnom timu, možda je bilo i Srba, ne znam? Nekako uvek se u Americi dogodi da ti naučni timovi najbolje rade. Uostalom, i Tesla, i Pupin, i Milanković su to radili u Americi.

Možemo mi opet da kažemo da nam se to sviđa ili ne sviđa, ali to je činjenica, tako se živi, to je nešto što nam se dešava, i to je nešto što svi živimo u svetu. Znači, svi sa tim živimo. Najčuvenija lista univerziteta, profesor će potvrditi da li sam tačno rekao ili ne, je Šangajska lista najbolje ocenjenih univerziteta u svetu. Od deset najboljih osam je u Americi, a dva u Velikoj Britaniji, a to se u Šangaju pravi lista univerziteta, ne u Vašingtonu.

Zbog toga je od ogromnog značaja ovaj sporazum, od ogromnog značaja, a zašto? Ne da bismo mi ovde rekli kako su Amerikanci najbolji, nego kako bismo imali najveću korist od te saradnje. Mi, kao Srbija, naša država i naša omladina, da ovo što pričamo zadržimo, da ovde rade, da ovde imaju velike plate. Zahvaljujući ovakvim sporazumima, imamo kompanije, kao što je NCR u Srbiji koja zapošljava dve hiljade ljudi, a gde je najniža plata hiljadu evra. Mi ovde pričamo kako se otvaraju firme u našim opštinama i zadovoljni smo zbog toga i hvala predsedniku Vučiću na njegovoj energiji po pitanju vakcina i po pitanju investicija koje imamo, ali nam treba još više ovakvih investicija, gde će biti veoma visoke plate zaposlenih, a to možemo samo napretkom u oblasti nauke i tehnologija.

Nove tehnologije donose nova uposlenja, donose sve veći broj obrazovanih ljudi i donose veći ekonomski rast. Zbog toga su nama potrebne takve kompanije i potrebni ovakvi ugovori da bismo iskoristili naš potencijal i da bi smo išli dalje.

Nadam se da ćemo i u buduće imati što više ovakvih sporazuma i nadam se da će ovaj sporazum uz pametnu spoljnu politiku dovesti do toga da iskoristimo potencijal koji Srbija ima i da ekonomski napredujemo. Hvala.

Osamnaesto vanredno zasedanje , 19.09.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, neću se baviti, baviću se prošlošću kao još jedan kolega malopre, ali ne naučnom fantastikom jer po meni omladina treba da uči da se razvija, da se zabavlja, da uživa u ljubavi, da uči nove tehnologije, da Srbija zbog njih napreduje, da stvara porodice, a ne da tuca kamen i kopa rovove za parče hleba i čašu tople vode.

Vezano za to hoću da kažem da je u nedelju obeležen jedan bitan dan za Srbiju, 75. godina od akcije Halijard, koja je od naših građana, od svih nas, decenijama bila sakrivena. Pre 75 godina je izvedena najveća i najefikasnija akcija spašavanja u Drugom svetskom ratu. Osam hiljada vojnika jugoslovenske vojske u otadžbini pod komandom Draže Dragoljuba Mihajlovića, u narodu poznati kao četnici, su spasili 500 i više od 500 pilota savezničkih i doveli su ih do sela Pranjane gde je obeležen ovaj dan. Tu je napravljen improvizovani aerodrom, zahvaljujući čemu, celoj toj akciji, su ti ljudi spašeni i sletali su saveznički avioni i svi oni su seli u te avione slobodni, mirni, nahranjeni i vratili se svojim jedinicama da nastave borbu protiv fašizma.

Zašto je ta akcija velika? Zato što su prvo svi spaseni, a drugo, zato što je srpski narod pokazao svoju humanost, svoj karakter, pokazao je svoju hrabrost i veličinu jer Dražini vojnici su doveli te oficire u domove našeg naroda. Oni su tu, tačno je, delili parče hleba sa njima, a malo su imali zbog rata, ali je jedna druga stvar važnija, niko od pripadnika vojske, niko od tog naroda nije prijavio ni jedna jedini slučaj i zato je akcija bila sto posto efikasna. Zbog toga treba da budemo ponosni na sve to što je urađeno, a sramota treba da nas bude zato što smo dopustili, kao narod da za to niko ne zna, zato što smo dopustili 1945. godine da nam bude ubijen i bog i kralj i otadžbina i demokratija i tradicija. Ubeđen sam da i dan danas živimo ovako teško kako živimo samo zbog tih grešaka iz tog perioda.

Srbi treba da budu ponosni jer su imali dva antifašistička pokreta dok su ostali bili samo sluge fašista za vreme rata. Činjenica ima mnogo, ne samo ova akcija, evo na primer, imate pun internet fotografija, sve možete da proverite kako Keserović ulazi u Kruševac zajedno sa sovjetskom armijom, četnici nose američke zastave, a sovjetski vojnici nose sovjetske zastave i zajedno se slikaju. To je bio slučaj u nekoliko gradova. Šta se dogodilo kasnije od 1945. godine kada su prevareni saveznici, jer je bilo obećano da će se dozvoliti povratak kralja u zemlju i da će biti obećani demokratski izbori, to je neka druga tema.

U svakom slučaju sve se ovo dogodilo. Mi smo pre 15 godina doneli Zakon o izjednačavanju ova dva pokreta i sud je presudio i rehabilitovao Dražu Mihajlovića. Zahtevam od Ministarstva prosvete da mi odgovori kada će u istorijske udžbenike ući istorija i istina o dva antifašistička pokreta u Srbiji i srpskom narodu. Očekujem taj odgovor da stigne u skladu sa Poslovnikom, znači, što pre i da bude jasan i precizan. Hvala vam.

Imovinska karta

(Beograd, 05.08.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 03.06.2016 -