Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, moje pitanje upućujem potpredsednici Vlade i ministarki kulture i informisanja Maji Gojković.

Naime, poznato je da je još pre neku godinu predsednik Republike Aleksandar Vučić pokrenuo inicijativu i na osnovu te inicijative izgrađen je Memorijalni kompleks u ataru sela Pranjani i avionska pista, koji su posvećeni misiji "Halijard".

Šta je misija "Halijard"? Naime, posle pada Italije, saveznici su napravili novi plan kako da skrše nacističku Nemačku i između ostalog, SAD su prvo poklonile Sovjetskom Savezu nekoliko njihovih budžeta, danas bi se to merilo stotinama milijardi u novcu i u zlatu, da obnove svoju ratnu mehanizaciju, da obnove svoje oružje i municiju, a druga akcija koja se dešavala je da su piloti, pre svega američki, ali i britanski, bilo je tu i Popljaka, Italijana itd, bombardovali naftna postrojenja, fabrike oružja, pa čak i jedinice nemačke armije na Istočnom frontu. Znači, uništavali su logistiku nemačke vojske.

Svi piloti su imali upustvo da u slučaju da ih protivavionska artiljerija nemačka pogodi, da pokušaju sa svojim avionima da dođu do prijateljske savezničke teritorije, do vazdušnog prostora iznad Srbije i da tu iskaču. Nisu imali uputstvo da iskaču u okolini Zagreba ili Varaždina, nego upravo iznad Srbije, zato što bi tu bili sigurni. Zašto su bili sigurni? Bili su sigurni zato što ih je čekala jugoslovenska vojska u otadžbini iliti četnici, što RTS izbegava da kaže u nekim svojim prilozima, pod komandom Draže Mihajlovića, spašavali su ih, dovodili su ih u okolinu sela Pranjani, ali i u okolinu Koceljeve, gde su imali dva, znači, imali smo dva aerodroma sa kojih smo spašavali te pilote.

To je najveća akcija spasavanja pilota ili bilo koga drugog u Drugom svetskom ratu iza neprijateljskih linija. Znači, Srbija je u to vreme bila okupirana.

Šta je ono što je najfascinantnije u celom tom slučaju? To je lojalnost naroda, jer Nemci nisu uopšte znali šta im se dešava. Kako to da je taj narod toliko dobro čuvao tu tajnu? Zato što je bio lojalan, zato što je verovao u kralja, otadžbinu, Boga i verovao u vojsku kojom je komandovao Draža Mihajlović. Zato je ta čitava akcija uspela. Niko, Nemci pojma nisu imali šta im se dešava u čitavom tom slučaju.

Žao mi je što imam ovako malo vremena, ali na kraju ću samo poštovanu potpredsednicu Gojković pitati, s obzirom da ste odavno prepoznali i afirmisali značaj misije "Halijard", a da ste sada, između ostalog, zaduženi i za resor kulture, kome delom pripada i kultura sećanja, moje pitanje za vas je da li će obeležavanje misije "Halijard" biti uvršćeno u državni program obeležavanja godišnjica, istorijskih događaja, oslobodilačkih ratova Srbije? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde pričamo o diskriminaciji, malo mešamo teme, ali dobro.

Ja podržavam malo pre iznet stav ministarke i mislim da je veoma bitno da se na takav način svi zajedno ponašamo, jer da nema diskriminacije među nama ne bismo o njoj govorili. Zaista, treba da pogledamo istini u oči i da kažemo kakve nam se stvari još dešavaju i čega još ima.

Naravno da je situacija mnogo bolja nego pre 10, 15, 50 godina, ali uvek moramo da idemo dalje i da pokušavamo da budemo sve bolji i bolji.

Koliko romske dece dolazi kod naše dece na rođendane? U mom slučaju da, Petar dolazi na rođendane i moja se ćerka Anđelija druži sa njim. Dečak je Rom i ide sa njom u odeljenje. Ne bismo toliko pričali o pravima Roma da nemamo probleme koje imamo. Kada pričamo o diskriminacijama, ne pričamo samo o odnosima, o položaju žena, mada, koliko ljudi vozi automobil kod žene koja je automehaničar i ne proverava da li je dobar automehaničar ili ne, nego razmišlja o tome da li je žena ili ne, pa da li da vozi taj automobil kod automehaničara? Baš sam nedavno gledao primer na našem javnom servisu o jednoj ženi koja ima mehaničarsku radnju i o tome kakav odnos ima i kakvi se razgovori vode sa njom, na primer.

Daću vam jedan primer, namerno ću govoriti o državi koja postoji mnogo kraće od Srbije, ali mnogo toga što se tiče ljudskih prava i borbe protiv diskriminacije je krenulo iz te države, kao što je ministarka dala primer. Radi se o SAD. Često se dešava da budu diskriminisani ljudi zbog bolesti, invaliditeta, pa i raznih vrsti bolesti, recimo zaraznih bolesti, ali postoji određeni način prenosa te bolesti. Pre 35-40 godina u svetu se pojavila bolest sida i izazvala je paniku širom sveta. Ispostavilo se da postoje određeni načini na koje može da se prenese, ali nije često zbog toga bitan ni stil života, nego se događalo i događa se i dan danas da neki ljudi budu zaraženi tom teškom, još uvek neizlečivom bolešću, zbog toga što prime krv u zdravstvenoj ustanovi i zaraze ih, bilo krvlju, bilo iglom. Sve ređe je to slučaj, ali pre 30 godina je to bio slučaj. A onda smo imali slučajeve da neko zbog toga izgubi posao, dobije otkaz, iako ne može tu bolest da prenese na kolege sa posla.

Federalni sudovi u SAD su tada doneli zakon, doneli su presude u korist ljudi koji su gubili posao zbog toga što su bili zaraženi sidom, ali znate šta je pisalo u tim presudama? I tada se prvi put, meni se čini, možda grešim, ministarka to možda bolje zna, pojavio termin da je društvena smrt tim ljudima pala mnogo teže, nego iščekivanje fizičke smrti, biološke zbog bolesti. Vi ste još uvek živi, još uvek funkcionišete, a celo vas društvo zatvori i niko sa vama ne komunicira. To je diskriminacija. Društvena smrt - kada vi ostanete sami zbog toga što ste različiti od većine i ne možete ništa da uradite, ni da reagujete.

Zbog toga su ovi zakoni veoma bitni i zbog te društvene smrti su presude u toj državi, koja je daleko mlađa od Srbije, ipak bile prve takvog tipa i zaštitile diskriminisane ljude da ne mogu da izgube posao. Zato kažem da je potrebno da donesemo ovakve zakone. Ima stvari koje još moramo da menjamo. Ja i na sledeći zakon imam jednu primedbu, već sam razgovarao sa ministarkom o tome da li može ili ne može da bude to primenjeno, videćemo, ali ovakve stvari moramo…

Molim sve kolege da razmišljamo o tome. Znači, kada jednu osobu izolujemo zbog nečega, to se zove društvena smrt i ona pada živom čoveku mnogo teže, nego onaj trenutak kada bude odlazio Bogu na istinu. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Za čitavu oblast, čitav ovaj deo amandmana moram da kažem jednu stvar. Verovatno je, evo da kažem, do mene krivica, mada mi kao parlament, kao 250 poslanika niko nije podneo takav amandman, ali znam da bi mi ministarka odgovorila, radi se o privrednim subjektima i rodnoj ravnopravnosti u realnom sektoru, kod privrede, kod privatnika, u nadzornim i upravnim odborima da je potrebno da postoji uravnoteženo rodno prisustvo itd.

Mi smo država u tranziciji i znam da imaju privatnici rok od tri godine da se prilagode tome, ali ja tvrdim da je to kratak rok i u veoma kratkom tom roku posle toga da ćemo imati neprimenjivost ovog dela tog člana zakona, da će biti teško primenjiv ili neprimenjiv jer mi nismo ni Luksemburg, ni Švedska. Mi smo, ponavljam, država u tranziciji i mi tek otvaramo, nadam se uskoro, i zatvaramo poglavlja, klastere i sve ostalo.

Juče predsednik Vučić dogovara nove investitore iz Češke i sada zamislite situaciju, govorim, prvo, o korporacijama, upravne odbore čine oni koji su vlasnici kapitala, koji investiraju i sada mi njima da kažemo – ne, ovde mora da bude muškarac iako si ti žena investitor ili mora u upravnom i nadzornom odboru da bude toliko i toliko žena. Oni će reći – ljudi, pa to je naš kapital. Mi upravljamo našim kapitalom, našim investicijama. Naš ambijent mora da bude drugačiji nego ambijent u Švedskoj. Mi moramo da privlačimo, a oni su čak i izvoznici investicija.

Mislim da ćemo biti primorani za tri godine da to menjamo i zato hoću čisto da upozorim sve i da kažem da neke stvari možda i ne možemo uz svu dobru volju u ovom trenutku kao društvo da sprovedemo. Pre par sati sam govorio o društvenoj smrti i ostalom. Sada ispada da govorim nešto drugačije. Nije, ovo je potpuno drugačija situacija. Isto dobro za Srbiju. Ovo što govorim po mom mišljenju, možda grešim, je dobro za Srbiju.

Zamisliste vi sada da mi NIS-u gde je ruski investitor kažemo – ne, ne može takav da bude vaš upravljački odnos, a borbu vodimo, a pazite tu smo čak i suvlasnici kao država, sa njima da ne izbace ljude sa posla ovih dana, vidite naslovne strane novina. Zamislite da kineskom „Hibisu“ kažemo – tako mora da izgleda upravni odbor, koliko ja znam, čak ga i nema nego je u Kini ili nadzorni odbor. Ili američkom MSR koji ima skoro četiri hiljade zaposlenih ljudi u Beogradu sa minimalnom platom 800 evra i koji treba da otvori novi park i da ima četiri i po hiljade, pet hiljada zaposlenih od septembra i da im mi kažemo – ne, ne, morate da nas pitate kako da napravite upravni odbor.

To malo teško ide na taj način. Da bismo privukli investicije mislim da nije problem sad i neće biti problem naredne tri godine, ali za tri godine čisto sumnjam da ćemo biti u situaciji da ovo možemo da sprovedemo. Možda da se razmisli u ministarstvu da se konsultuju sa Privrednom komorom Srbije i da vidimo eventualno neke izmene i dopune u narednih godinu, dve da bismo prilagodili situaciju da ne gubimo investitore ne daj Bože. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, ja ću danas govoriti o zakonu o potvrđivanju Protokola za izmenu i dopunu Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD o naučnoj i tehnološkoj saradnji.

Ovo je, inače, kao što je već i sam ministar rekao, dopuna važećeg ugovora koji važi već 10 godina, a naravno, posle izglasavanja, tj. ratifikacije, ovde u parlamentu, što ćemo mi sutra učiniti, važiće narednih 10 godina ali je, da kažemo, dopunjen, uvažen, sa jednom veoma bitnom stavkom, koja počinje i kod nas da bude sve važnija, a to je regulisanje pitanja intelektualne svojine.

To je veoma bitno pitanje u SAD, u Evropskoj uniji, u svim savremenim demokratijama, sve je bitnije, naravno, svugde u svetu, jer nekako smo do sada i mi, ne baš do sada, do pre nekoliko godina, do dolaska vlade Aleksandra Vučića sigurno se nije o tome toliko vodilo računa, ali kasnije je i premijerka Ana Brnabić kroz digitalizaciju i ostalo, uvođenja prava koja radimo u Srbiji. Jedna je stvar tu od posebnog značaja.

Naime, nekako smo ranije vodili računa o pravima koja imaju oni koji štampaju knjige, a nismo mnogo vodili računa o pravima onih koji pišu te iste knjige. Pa, tako isto vremenom, razvojem tehnologije, pravljenjem softvera i svega ostalog što nam je potrebno i sada već i u svakodnevnom životu svima, svakome od nas, našoj deci i u budućnosti, ali naravno i o onome što nas sve čeka.

Stvar je u tome da moramo da zaštitimo ljude koji stvaraju intelektualnu svojinu i da oni od toga što su pametni, što znaju da naprave softver, što znaju da napišu knjigu od koje kasnije svi imamo koristi, mogu pristojno, lepo, normalno da žive, a ne da stalno rizikuju da li će… Imamo i sad slučaj pandemije, ja sam siguran da se i ministarka sa time susretala kroz krizni štab, gde su mnogi umetnici i mnogi ljudi koji su bili samostalni se našli u problemu, pitanje je - kako da, recimo, njima regulišemo status, kako njima da pomognemo, jer su i oni ostali bez posla, bez prihoda, a kao društvo se nismo, nažalost, na vreme za sve te stvari pripremili, nismo ih očekivali, ali hvala Bogu, efikasna Vlada Republike Srbije i te probleme rešava što je bolje moguće u datoj situaciji.

Na ovaj način se štite naučni patenti i projekti od krađe, pre svega, ali i štiti materijalna dobit, kao što sam rekao, stvaraoca. Sajber kriminal je nešto što se i te kako razvija u svetu i koji je sve prisutniji i prisutniji. U tim istim SAD imamo 10.000 slučajeva na dnevnom nivou, a mnogo ne zaostaje, verujte, i Kina, jer i ona je tehnološki i naročito u informacionim tehnologijama sve razvijenija i razvijenija, 10.000 kriminalnih slučajeva dnevno, pokušaja krađe identiteta, kopiranja vaših podataka koji se nalaze na internet mreži, upada u bankarske račune, socijalne brojeve itd. To se radi svugde u svetu, sve više i više, i mi što budemo razvijeniji, što više budemo koristili te tehnologije… Recimo, na primer, ja sad samo onlajn plaćam račune, znači sa mobilnim telefonom i većina ljudi, to su sve veći i veći brojevi, ja sam čak čuo od nekih bankara da misle da u narednih 10-15 godina više ni one podružnice po ulicama neće ni postojati, neće imati potrebe za njima, jer će ljudi sve raditi, pa čak i prijave za kredit preko interneta, preko telefona, preko lap-topa itd.

Budućnost je razvoj tehnologije. To je nešto što ide ubrzano više nego ikada. Mi smo jednom zbog loše politike koju smo vodili u ovoj zemlji, bili pod sankcijama skoro 10 godina i propustili smo čitavu jednu industrijsku revoluciju i od tada se mučimo. Danas i nadalje više to ne smemo sebi nikada da dozvolimo i hvala Bogu danas to nije situacija takva.

Više ni informacione tehnologije nisu nešto što se može nazvati budućnošću, one su sadašnjost, one su sada tu među nama, ali smart tehnolodžis ili pametne tehnologije su budućnost. Ujedinjene nacije predviđaju da će do 2050. godine 70% postojećih zanimanja nestati. Moramo ljudima da smislimo nova zanimanja. Moraće ljudi da imaju nove poslove koje će raditi i od kojih će živeti. To je tema broj jedan u svetu, pa tek onda broj dva je tema globalno zagađenje, životna sredina. Tema broj jedan u svetu su pametne tehnologije i budućnost, robotizacija, sve ovo što nas čeka u narednom periodu.

Opet kažem hvala Bogu pa je Srbija i za to nekako sada spremnija, nego što je bila u nekim ranijim vremenima. Srbija je po nekim podacima 4. u Evropi, 10. u svetu po broju digitalnih radnika. Neke stvari sada rešavamo. Prošle nedelje smo usvojili taj zakon koji rešava pitanje frilensera. Znači, potrebno je te ljude zadržati i bolje je da rešimo to pitanje i da oni ovde plaćaju porez, nego na nekom drugom mestu, iako ih dugo naš poreski sistem nije prepoznavao kao nekog ko radi i privređuje u Srbiji, a oni su bili tu, među nama i radili su. Opet kažem, to je pitanje tehnologije. Mi imamo kapacitet.

Zašto je bitan ovaj sporazum? Zato što u najvećoj meri taj naš kapacitet možemo da iskoristimo, pa čak i da uvećamo mogućnosti i potencijale saradnjom sa SAD. Pričali mi, mislili, kako god mislili, njihova tehnologija je najviše otišla unapred i zbog toga nam je ova saradnja potrebna.

Pominjemo Teslu, pominjemo Pupina. Bez njihovih naučnih radova ne bi postojala ni NASA. Pre nekoliko dana NASA je praktično formirala prvu stanicu na Marsu. Na Marsu se sa Zemlje upravlja helikopterom koji leti tamo. To bez Tesle i Pupina nikad ne bi bilo moguće. Nikada ne bi bilo moguće, ali još bez jednog naučnika – Milutina Milankovića koji je prvi u svetu, još 1915. godine, objavljivao naučne radove o klimi na Marsu. Mi smo vezani. Mi imamo saradnju koja je vekovna, koja je uvek bila sjajna, koja je u jednom trenutku prekinuta, ali se zalažem da resetujemo i, godinama o tome pričam, da vratimo te naše, kao što reče koleginica Pupin, da resetujemo te naše odnose, taj termin često koristim, i da ih vratimo na ono što smo nekada bili. To je najvažnije za Srbiju.

Videli smo i po pitanju vakcina i vakcinacije. Možda grešim, ali doktorka će me ispraviti ako grešim, koliko znam, preko 97% je efikasnost Fajzerove vakcine. Znači, dobro sam rekao, 97%. To znači da vam se ne podigne imuni sistem posle primanja te vakcine statistička greška, da vam se to ne dogodi. Znači, na nivou statističke greške je da vam se ne dogodi da imate imuni sistem i da se zaštite od tog virusa, a kada se primi Fajzerova vakcina. To ne znači da su Amerikanci bili naučnici koji su radili. Ko zna ko su, možda su bili neki iz Vijetnama u tom naučnom timu, možda je bilo i Srba, ne znam? Nekako uvek se u Americi dogodi da ti naučni timovi najbolje rade. Uostalom, i Tesla, i Pupin, i Milanković su to radili u Americi.

Možemo mi opet da kažemo da nam se to sviđa ili ne sviđa, ali to je činjenica, tako se živi, to je nešto što nam se dešava, i to je nešto što svi živimo u svetu. Znači, svi sa tim živimo. Najčuvenija lista univerziteta, profesor će potvrditi da li sam tačno rekao ili ne, je Šangajska lista najbolje ocenjenih univerziteta u svetu. Od deset najboljih osam je u Americi, a dva u Velikoj Britaniji, a to se u Šangaju pravi lista univerziteta, ne u Vašingtonu.

Zbog toga je od ogromnog značaja ovaj sporazum, od ogromnog značaja, a zašto? Ne da bismo mi ovde rekli kako su Amerikanci najbolji, nego kako bismo imali najveću korist od te saradnje. Mi, kao Srbija, naša država i naša omladina, da ovo što pričamo zadržimo, da ovde rade, da ovde imaju velike plate. Zahvaljujući ovakvim sporazumima, imamo kompanije, kao što je NCR u Srbiji koja zapošljava dve hiljade ljudi, a gde je najniža plata hiljadu evra. Mi ovde pričamo kako se otvaraju firme u našim opštinama i zadovoljni smo zbog toga i hvala predsedniku Vučiću na njegovoj energiji po pitanju vakcina i po pitanju investicija koje imamo, ali nam treba još više ovakvih investicija, gde će biti veoma visoke plate zaposlenih, a to možemo samo napretkom u oblasti nauke i tehnologija.

Nove tehnologije donose nova uposlenja, donose sve veći broj obrazovanih ljudi i donose veći ekonomski rast. Zbog toga su nama potrebne takve kompanije i potrebni ovakvi ugovori da bismo iskoristili naš potencijal i da bi smo išli dalje.

Nadam se da ćemo i u buduće imati što više ovakvih sporazuma i nadam se da će ovaj sporazum uz pametnu spoljnu politiku dovesti do toga da iskoristimo potencijal koji Srbija ima i da ekonomski napredujemo. Hvala.

Zahvaljujem, predsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolege, uvaženi građani Republike Srbije, počeću malo drugačije nego prethodne kolege.

Naime, na današnji dan pre 27 godina Srbija je, nažalost, postavila jedan svetski rekord. Ona je postavila svetski rekord u inflaciji koji je tog dana iznosio 19.810,2% i tog dana je štampana, puštena je u opticaj i novčanica od 500 milijardi dinara, ako se neko seća i tih silnih nula i broja i boje, ali na novčanici je bio čika Jova Zmaj.

Zašto to krećem na ovaj način? Zato što je to tačka od koje treba najviše da bežimo kada razmišljamo kao narod i kao država, ali iz istorije, istorija je uvek majka i dobra učiteljica, treba to dobro da naučimo da nam se ne bi više nikad ponovilo da ostavimo iza sebe i da nove generacije nemaju uopšte priliku da se nađu u tako nečemu.

Suverenitet jedne države, to bolje znaju ljudi koji su učili međunarodno pravo na našim fakultetima, suverenitet jedne zemlje se najviše potvrđuje upravo kada postajete član međunarodnih organizacija, što jačih međunarodnih organizacija ili međunarodnih saveza, onda je vaš suverenitet kao države sve jači i jači.

Znači, to što neko misli da ćemo se mi ulaskom u EU, deo naših poslova suverenih kao države prebaciti na, ne na EU, nego na zajedničke poslove, jer često zaboravljamo da mi kada uđemo u EU, da ćemo mi odlučivati. Mi ćemo biti neko ko će u celom tom procesu odlučivati, a odluke se donose konsenzusom. Znači, bez naše volje neka odluka neće moći da bude doneta.

Danas ne odlučujemo ništa i tvrdim svima da smo mi danas slabiji nego što ćemo biti kada uđemo u EU, ne samo ekonomski, u svakom pogledu, ekonomski sigurno, ali u svakom pogledu ćemo biti snažniji, jači, uticajniji na međunarodnom planu, nego što smo sada, iako sada popravljamo situaciju iz godine sve više i više, iz godine u godinu sve više i više. Zato mi juče nisu prijali ni neki govori poslanika koji su govorili opet nešto o devedesetima, šta je bilo. Aman, ljudi, ostavite to iza.

Gledajmo šta ćemo da radimo i kako ćemo da idemo napred i kako ćemo naše građane da ubedimo da ćemo biti deo EU ubrzo i da se zato isplati da ostanu ovde da ne idu tamo, jer ne idu u Bangladeš da žive kada napuštaju Srbiju, ne idu u Džibuti, da ne pomenem neke naše bratske države, nazovi strateške partnere, nego idu upravo u države članice EU da žive. Nažalost 99% njih idu, a trebalo bi da ih ubedimo da ostanu ovde i da učinimo sve da što pre imamo državu tako organizovanu da bi se isto živelo ovde kao i u jednoj Austriji, Češkoj, hajde možda je Švedska još uvek daleka da kažemo, ali na takav način i na taj način da živimo.

Jednostavno sam se iznenadio kada sam čuo da se kritikuje predsednik Makron, koji je pre 30 godina bio mlad dečko, koji je veliki prijatelj Srbiji, koji se bori sa korona virusom, bolestan je, i kome je među prvima podršku za ozdravljenje poslao predsednik Vučić i poželeo što pre da ozdravi kako bismo sarađivali i dalje na ovom teškom putu Srbije koja jeste imala nešto drugačiji put nego druge članice, ali u to vreme pre 30 godina, 20 i nešto godina, neke države poput Slovačke, Češke, Poljske, Mađarske koje su bile siromašnije osamdesetih, sedamdesetih od Srbije, od Jugoslavije, daleko siromašnije, su bile kandidati za ulazak u Evropsku uniju i one su danas punopravne članice Evropske unije i daleko su, svi mi to znamo već, u svakom pogledu ekonomski, kada pogledamo BDP po glavi stanovnika sada prešli nas.

To su posledice svega što nam se dešavalo ranije. Iz tih posledica moramo da izvučemo pouku i da krenemo dalje. Pričale su neke kolege, neću da ponavljam, dovoljno je samo reći 70% investicija u Srbiji, znači u privredi, u tome što je za nas najvažnije 70% tih investicija su iz Evropske unije i sve ostalo. Nadam se, ministre, da će Vlada do kraja ovog što već devet meseci traje, ovoga, eto i to smo doživeli posle svega što smo doživeli, svih ratova, sankcija, sudbina, doživeli smo i jednu pandemiju, ovako kao generacija, kao sada narod, ali ja se nadam da će upravo zbog istine, jer često čujem od kolega poslanika iz Evrope ili njihovih ambasadora pitanje – ko vam je više pomogao? Mislim da nije bitno, na svakoj pomoći se treba zahvaliti, ko god da nam je uputio pomoć, ali mislim da smo dužni prema građanima Srbije da objavimo jednog dana kada se sve ova čitava ova borba protiv kovida objavi ko nam je zaista i koliko pomogao, u cifri. Mislim da je to lako već i lako izračunati, ali ja mislim da je dužna Vlada Republike Srbije da to svima kaže da bi se znalo, da se ne bi više manipulisalo sa tim podacima, jer i naš izvoz je skoro 70% na tržište EU. Zašto? Pa mi smo tu. Kako su stvarali Karađorđevići i Obrenovići Srbiju? Pa svi znaju. Tako što smo mi tada iz ovih krajeva trgovali sa kim? Pa sa Bečom i Peštrom. Tako se stvarao neki osnov za oslobađanje od Turske carevine i stvaranje savremene srpske države.

To i dan danas funkcioniše, to je i dan danas tako, 70% izvoza i 20% zemlje regiona. To je 90%. Samo 10% su ostali što se tiče izvoza naše robe. Ti ostali su SAD, Rusija, Kina, Turska, Norveška koja nije član Evropske unije, Severna Afrika, Izrael. To su ostali, ali oni su svi u 10%. Znači, mi smo vezani za taj prostor i jednostavno tako moramo da nastavimo da se ponašamo.

Snaga Evropske unije se sastoji u jakom tržištu. Tih 500 i nešto miliona ljudi, to tržište, je evo kao što vidite, skoro tri puta manje od kineskog, ali je sedam puta jače u smislu kupovne moći, duplo jače od američkog tržišta u smislu kupovne moći, po meni dokaz da će to tržište ostati, nekada je to i počelo kao evropska ekonomska zajednica, i da će opstati je upravo Bregzit. Oni koji dobro znaju kako je funkcionisala EU i kakav je položaj bio Velike Britanije u EU oni znaju da Velika Britanija nikada nije ni bila član EU na način na koje su bile Francuska ili Nemačka. Nikada nisu bili u evrozoni, niti im je palo na pamet da napuštaju funtu. Nikada nisu ušli u vizni režim. Uvek su imali svoj vizni. Mi kada putujemo, ako imamo neku parlamentarnu saradnju sa parlamentom u Londonu moramo da vadimo vizu. Nije ista situacija kao sa Austrijom, Češko, Nemačkom, Španijom itd. Pre Bregzita je isto tako bilo, ali i sa danom današnjim oni nisu završili to svoje razdvajanje od EU. Zašto? Zbog tržišta, jer ako napuste potpuno to znači da su konkurencija. Ako su konkurencija, kompanije sa tržišta Velike Britanije će, one koje rade na tržištu EU, napuštati, preći u Holandiju ili Nemačku, Srbiju ako je član, i Engleska će slabiti ekonomski i oni to znaju. Zato se bore da zadrže sve ono što su imali u EU po pitanju tržišta i privrede da ne izgube iako su se odlučili da napuste EU.

Podrška među članicama koje su postale posle 2000. godine, pomenuta Češka, Slovačka, Poljska, Mađarska, Slovenija, Hrvatska, među građanima je preko 80%. u Poljskoj prelazi 90%. Jedna od stvari, a to je ako znamo da se ponašamo u ovom periodu narednom, koju je Poljska najbolje uradila, to su upravo Englezi govorili, oni su uplaćivali u budžet zajednički 80 milijardi evra za jednu budžetsku od sedam godina, a Poljaci su povlačili 80 milijardi evra. Znači, Poljska je znala da se u svemu tome postavi i zato one priče o krugovima po meni su potpuno nerealne jer bi morale da pristanu sadašnje države članice, podsećam odlučuje se konsenzusom na to, što bi one na to pristale kada im je ovako dobro. Zato mi ne treba o tim stvarima da razmišljamo.

Treba da razmišljamo o nama. Fondovi EU za lokalnu samoupravu, primećujem kod mlađih kolega takođe da su veoma zainteresovani za lokalne samouprave, što je bitno, ali reći ću vam jedan primer – Bratislava nema pola miliona stanovnika, Beograd je četiri puta veći otprilike od Bratislave. Bratislava ima budžet 800 miliona evra, a Beograd ima milijardu evra, a ponavljam, četiri puta je veći. Pored toga, Bratislava povlači iz fondova EU još 70% svog budžeta, što je preko 500 miliona evra i izađe za godinu dana na milijardu i 300 miliona evra, što je veći budžet od Beograda, ponavljam da je četiri puta manji grad. To su sve stvari zbog kojih moramo da se borimo što pre da uđemo u EU.

Ekologija. Srbija prečišćava samo 10% otpadnih voda. Aerozagađenje je možda najveće u Evropi. Recikliramo manje od 5% komunalnog otpada. Mi imamo smetlišta, ljudi, mi nemamo deponije. Imamo livadu na koju istresemo smeće. Nemamo sanitarne deponije. To su ti evropski standardi. To je ono što građani od nas očekuju i ono što žele. O divljim deponijama da ne govorim. O divljim deponija da ne govorim, koliko vidim, kojih na svakom koraku ima. One su naša bruka. Moramo našu bruku da rešavamo.

Nije narodni poslanik onaj koji krije bruku, dobar je narodni poslanik koji se suočava sa tim. Ja namerno zato ovako govorim, jer to su naši problemi koje moramo da rešimo. A zašto? Zato što neki drže govore opasne. Opasne govore u smislu gde predstavljaju EU i nas na način da je između nas samo jedna taraba sa kapijom i da neko namerno drži čvrsto kapiju da mi ne možemo da prođemo kroz nju. Nije. To je klub koji postoji decenijama i ima svoja pravila.

Ako želimo da budemo deo tog kluba, a dobro bi bilo da budemo, mi moramo da dostignemo te standarde i moramo da ispunimo uslove da bismo bili deo tog kluba. Tačno je, delom nas je usporila korona, delom nas je usporio ovaj Bregzit, delom njihova neorganizovanost šta će, kako će, itd, imaju i oni svoje probleme, ali jednim velikim delom moramo i mi da promenimo ponašanje.

Kažu, da je problem pravosuđe. Ja sam iz sudijske kuće. Mene je sudijski hleb prehranio. Sestra mi je zamenik tužioca osnovnog, jel tako se sad kaže, ima osnovni i viši, u Smederevu.

Mi kao političari zaista, da li je moj takav utisak, više ništa ne odlučujemo po pitanju kadriranja u pravosuđu, ništa. A kada slušamo ovog sudiju Majića, ja mislim da je to jedini problem Srbije, a nije. Oni odlučuju, oni sve dostavljaju, sada ću vam reći ličan primer.

Moja sestra je bila kandidat za zamenika tužioca u Višem sudu u Smederevu, nije prošla, prošao je drugi. Vi me znate, da je političar i da je politika u pitanju, a doduše ne preziva se kao ja, sada će me Ivica zavoleti, preziva se Milošević, ali niti sam ja nešto pokušao posebno, ali kažem vam, jednostavno da političari odlučuju to ne bi bilo tako. Svi znamo da ne odlučuju i da mi ovde ne odlučujemo.

Problem je u efikasnosti sudova i to je činjenica i taj gospodin Majić ako priča nešto on bi trebao da priča zašto su sudovi neefikasni. Jel to zato što piše blogove, pa nema vremena da sudi ili na taj način se ponaša? Ili zato što su sudovi postali od kada oni odlučuju, ja primećujem da je nepotizam po meni prisutan, tu su tate, mame, sinovi, jedan u apelacionim, jedan u osnovnom, neko u advokatsku kancelariju, neko tužioc. Po meni se čini da su to problemi pravosuđa, a ne upliv politike.

Mi kažemo podela vlasti, anglosaksonci kažu odvojene grane vlasti. Sudska vlast je odvojena i od zakonodavne i od izvršne. Ako imamo problem u evropskim integracijama, onda je sudska vlast kriva zbog pravne države, onda je za to kriva sudska vlast, jer svi hvale zakonodavni okvir koji daje Skupština, svi daju taj. Onda kroz taj zakonodavni okvir, ako nije dobro ja mislim da mi iz zakonodavne vlasti, kroz sudski okvir, mislim da iz zakonodavne vlasti, izvršna vlast sa tim nema ništa, ali mi iz zakonodavne vlasti imamo. Mi moramo da reagujemo. Mi ne smemo da dopustimo da građani Srbije čekaju na ulaz u EU zbog nesposobnih sudova.

Znači, za naredni period ubeđen sam da će ova Vlada Republike Srbije završiti po ovoj novoj metodologiji posao i da ćemo i na osnovu tih klastera i poglavlja, već sledeće godine još mnogo pozitivnije govoriti i da će Srbija biti veoma blizu ulaska u EU, možda već posle ili u toku narednog izbornog procesa u EU. Ali, to je bitno, to je strateški cilj i najbitnija stvar koja Srbija može da očekuje i za koju Srbija treba da bori u narednom periodu. Kada budemo deo EU, bićemo najsnažniji sigurno na Balkanu i bićemo sigurno daleko više uvaženi u svetu, a i naši građani će bolje živeti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pa ja bih da nastavim tamo gde je stao kolega Đukanović, pošto je on mnogo toga rekao građanima Srbije na ovaj način onima koji gledaju o tome kako se ponašaju naši politički protivnici, šta rade, kakav odnos imaju i neke nezavisne institucije u ovoj zemlji i različite aršine koje koriste, a u stvari bi trebali da rade u interesu građana Srbije, ali možemo da pokušamo da odbranimo emisiju gospodina Đukanovića. Evo ja sam spreman da dođem, da se vi i ja vežemo lancima za stolice i da sedimo pred kamerama, pa oni neka dođu da nas iznose. Ako pokušaju da zabrane emisiju, jer ne vidim zašto bi bila emisija koja ne propagira nasilje, koju sprovode naši oponenti iz Saveza za sebe, kako ja volim da ih zovem, onda ne vidim zašto bi ta emisija bila problem.

Inače želeo bih da kažem zašto su ove promene dobre. Evo čuli smo malopre i od ministra, iz prostog razloga što štitimo javno zdravlje građana Srbije na ovaj način, i sve te primedbe koje čujemo i napade na još neko vreme aktuelnu vlast u Srbiji, videćemo šta će građani reći 21. juna… Ja sam ubeđen da će ponovo lista koju predvodi predsednik Vučić biti ubedljivi pobednik na ovim izborima, ali ta priča o nedemokratiji, o tiraniji itd. pada u vodu.

Jedan od kolega, čini mi se, gospodin Obradović je to pominjao o tome da često mi volimo da predstavljamo, pa i ovde u ovoj sali, a i u medijima, pojedince koji daju izjave iz institucija, na primer EU, kao stavove EU. Na primer, koleginica Tanja Fajon sa kojom mi ovde imamo sastanke u onom zajedničkom Odboru za kontrolu sprovođenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, gde ona manje više bude mirna, ne bude ovako kao što je vidimo kada se pojavi u ovim SNN medijima u Srbiji, pa onda daje drugačije izjave i drugačije se ponaša. Ovde kada sa nama komunicira i razgovara dobije argumente zbog kojih mora malo da se stiša i da se ne ponaša na takav način, ali ona nije Evropska unija, ona je jedan poslanik koji pripada sve slabijim grupacijama u Evropi. Meni je žao što joj te grupacije u Srbiji ne odgovaraju da bi zaštitile Srbiju, nešto ne vidim da se mnogo sa njom raspravljaju, a koje pripadaju socijaldemokratskoj opciji, ali to čak ne rade sve socijaldemokrate u Evropi, iako ona skupi par poslanika u tom parlamentu, koji kao postavljaju neka pitanja, i komentarišu situaciju u Srbiji na svoj način. Međutim, sama EU to demantuje svakog dana, svakog sata.

Prvo, nemate ni jednu izjavu ni jedne institucije koja na takav način govori, zvanične. Znači, institucije, ne pričam o pojedincima, Evropskog saveta, Evropske komisije, Evropskog parlamenta, nekog odbora za spoljne poslove. Nikada nemate kritički stav prema Srbiji, nego samo reči pohvale i hvale za Srbiju i za situaciju u Srbiji, bilo da je u pitanju ekonomska situacija, bilo da je u pitanju migrantska kriza, bilo da je u pitanju odgovor na pandemiju.

Svaki put smo čuli samo reči hvale u zvaničnim izjavama i zvaničnim dokumentima koje imamo od EU, pa i do sada je Srbija pomognuta sa 197 miliona evra. Zašto ako je nedemokratska država? U paketu je mera od tri milijarde i 300 miliona evra za odgovor na posledice krize koju je izazvala epidemija. Evropska investiciona banka je već odvojila milijardu i 700 miliona evra za zapadni Balkan, gde su sami zvaničnici te banke rekli da će Srbija dobiti najveći paket, jer je najspremnija, od tog novca da radi i da se razvija. Sam Savet ministara je tražio, znači vlade država članica, od Komisije da u septembru spremi investicioni paket za privredu. Zašto ako je Srbija nedemokratska zemlja? Zašto se sve to radi ako je Srbija nedemokratska zemlja?

Ne, Srbija je demokratska zemlja koja ima problem sa grupicom opozicionih partija koje nisu alternativa, koje nemaju program, koje ništa ne mogu da ponude, a da je to tako kažem vam, pratite 21. jun, dan izbora, i videćete da će između 20.00 i 21.00 sat to veče EU zvanično čestitati građanima Srbije na demokratski održanim izborima u Srbiji. Videćete, 21. juna, posle 20.00 sati, kada krenu da stižu rezultati, EU će čestitati Srbiji na održavanju evropskih izbora i neće biti jedina. Čestitaće i Rusija. Čestitaće i Sjedinjene američke države. Čestitaće joj i Norveška koja nije član EU i Švajcarska i Turska itd. Svi će čestitati Srbiji održavanje demokratskih izbora i slobodno izraženu volju građana Srbije. Prema tome, ti pojedinci u pojedinim državama i institucijama koje daju izjave ništa ne znače.

Ja bih želeo u skladu sa ovim još da kažem jednu stvar, tj. na jednu temu. Malo smo ovih dana, zato što smo pritisnuti problemom, zato što smo bili problemom Kovida – 19 pritisnuti i brinuli smo o zdravlju naših najstarijih koji su bili ugroženi najviše od tog virusa. Obratili smo, čini mi se mnogo manje pažnje na one koji su se po meni najmanje na isti način žrtvovali ili isto mnogo žrtvovali, koliko i stariji ljudi koji su bili zatvoreni i trpeli veoma žestoke mere, jer su bili i u velikoj opasnosti što, a to su mladi ljudi.

Neki od njih će, recimo, oni koji imaju 18, 19, 20 godina, sada u junu mesecu prvi put izaći na izbore. Ti ljudi, ta deca, ljudi naravno, ti mladi ljudi su stavili svoj život na čekanje da bi drugi svoj život sačuvali. Oni su morali da budu zatvoreni. Zamislite nekoga ko ima 18 godina, 17 godina, vi ga zatvorite i ne može da ide da bismo sačuvali živote njihovih baka i deka. Ti su ljudi i ta deca mnogo žrtvovali.

Ja ministre ima jedan apel za vas. Mislio sam to da kažem i kada je bio ministar zdravlja ovde, verujem da on ide na onaj Krizni štab koji još uvek radi i brine se o zdravstvenim problemima epidemije i pandemije. Ja mislim da bismo trebali svi da se priključimo ovome i da pokušamo da nađemo rešenje.

Znate, sa 65 godina, pamtite ili ne pamtite neko leto, izgubite ili ga ne izgubite ili sa 53 koliko imam ja, ali kada imate 18 godina ne idete na ekskurziju, a planirali ste možda tad prvi put da priđete svojoj simpatiji, ili kada imate 18 godina, maturant ste i nemate matursko veče. Vi ste devojka koja treba, sprema se godinu dana da kupi matursku haljinu i onda ne može da je kupi, jer nema matursko veče. Njoj se to veče nikada neće vratiti u životu. Svi smo mi nešto žrtvovali, ali niko od nas nije tako nešto žrtvovao u ovoj borbi, njima se matursko veče, ti maturski dani nikada neće vratiti.

Apelujem na sve u Vladi i u Kriznom štabu da probamo da nađemo način organizaciju, da se ne naruši javno zdravlje te dece, da se organizuju maturske večeri i da im se omogući da to mogu da urade. Mislim da nije kasno, maj mesec je, može da se uradi i da se spremi, naravno uz one mere koje su potrebne, da Krizni štab proceni koje su te mere. Ti ljudi će nam biti zahvalni, a i ne moraju da budu zahvalni jer im to pripada. Svi smo mi to imali i ne vidim zašto ta generacija to ne bi mogla da doživi. Zato sve molim, mislim da to treba da uradimo i da pokušamo na taj način da im pomognemo.

Ove promene koje radimo će omogućiti svim listama da sve one koji ih podržavaju, a žele da učestvuju na izborima, da na bezbedan način dovedu do toga da skupe potreban broj potpisa. Oni koji ne skupe, nema šta ni da traže na izborima.

Ovaj, koji je došao danas ispred zgrade, on je došao ispred zgrade, prekjuče je pravio incident i danas pravi i ponaša se kao poslednji nasilnik, jer on drugačije i ne zna, ali on to radi. Ovo želim da kažem da bi građani Srbije čuli, zato što su ga ove nazovi demokrate, pustile niz vodu, pa bi on da ide na izbore, ali smatra da je ozbiljan političar samo onaj koji je hapšen, a on jadan nikad, devojčica nije bila uhapšena. Nikad nije bio hapšen i provocira i sve što radi pokušava da bi ispao mučenik. Neka ga, nek se muči i dalje, neka pokušava i dalje, ne može se nasiljem i provokacijama doći do glasova se može samo doći programom i onim što možete da ponudite građanima Srbije koji će onda proceniti ko je taj sa kim će život biti dalje bolji, jer iz dana u dan smo dužni da omogućavamo našim građanima bolji život, veće zarade, više posla, veće penzije, mir stabilnost i bezbednost. Nikakvo zveckanje oružje, nikakvi ratovi, najave, nikakve katastrofične situacije.

Naravno, svima nam je, to smo i videli ovih dana i na to da obratimo pažnju u narednom periodu, potrebno zdravlje da bismo mogli do svega ovoga da stignemo. Još jednom pozivam sve građane da izađu na izbore 21. juna i izaberu najbolje, a ja mislim da je to lista predsednika Aleksandra Vučića. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovi amandmani oko datuma, manje-više, mogućnost da se govori, razumem ih da su zbog toga i tako podneti. Želim da ponovim da će poslanički klub SNS danas u danu za glasanje podržati predlog naših kolega, ovaj zakon i da se pomeri rok još za dve godine za zamenu oružanih listova.

Po meni je to potpuno pogrešno što se naziva preregistracijom itd. Ponoviću da su 90% problema napravili u stvari podzakonski akti koji su doneti posle donošenja zakona, a koji su pisani, ponavljam, jer to znam, rečeno mi je u lice u ministarstvu od ljudi koji su za to nadležni, koji su pisani dve, tri godine pre, čak je bila druga Vlada, drugi ministar, nego u vreme kad je zakon donet, što sama po sebi stvar, mi kao poslanici znamo, nije normalna. Ti pravilnici nisu uvažili jednu veoma bitnu stvar…

Milija, jel možeš malo molim te, govori kolega. Znam da je kraj mandata, ali hajmo.

Društvena uloga sportskih strelaca i lovaca, lovačke organizacije, lovačkih udruženja, Lovačkog zaveza Srbije nije uvažena ovim pravilnicima i ja bih ovu priliku iskoristio da dva ministarstva, Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo unutrašnjih poslova po hitnom postupku, nekoliko dana je potrebno da se promene ti pravilnici kako bi ove dve godine iskoristili na pravi način i zaista završili ovaj posao, jer ako smo mogli da zamenimo lične karte, vozačke dozvole, pasoše, zdravstvene knjižice, ne vidim zašto ne bi mogli oružane listove kojih je mnogo manje i mnogo je manji posao, ali je, ponavljam, iskomplikovan ovim pravilnicima, moglo bi za nekoliko dana to da se zameni.

Mi u parlamentu imamo neformalnu grupu poslanika lovaca u svim poslaničkim grupama, i u Srpskoj radikalnoj stranci i među poslanicima, i to čak dvojica iz poslaničkog kluba mađarske manjine, imamo i među poslanicima Srpske napredne stranke i svih ostalih, Joška Broz itd. Imamo veliki broj poslanika koji mogu da pomognu u tome. Naravno, NAOS i treba pozvati Lovački savez Srbije, predsednika Ćirkovića, da svi zajedno vrlo brzo, za nekoliko dana promenimo te poslovnike i završimo posao koji je potreban da se završi. Hvala.

Samo želim vezano za ovo kada govorimo o vremenskom periodu da kažem da kratko vreme sigurno nije bilo, ali je iskomplikovano ovim pravilnicima o kojima govorimo, između ostalog i Pravilnikom o zdravstvenom pregledu. Inače, u većini država članica EU to ne postoji kao obaveza da bismo i o tome govorili. S druge strane, kada je već urađeno treba podržati predlog Lovačkog saveza Srbije i produžiti, kako koleginica kaže, sa pet godina na 10 godina taj rok, onoliko koliko važi oružni list.

Inače, za promenu sa papirnog na biometrijski mogli smo za vremenski period sve da uradimo, tako što bismo imali lekarski pregled kakav je sad, da važi 10 godina, da smo omogućili da se lekarski pregledi vrše u organizaciji lovačkih društava i udruženja, a ne da ljudi iz Novog Pazara, kao što sam već rekao u načelnoj raspravi, Tutina ili Sjenice moraju da putuju u Kraljevo, ljudi iz Novog Kneževca da moraju da putuju u Kikindu da bi uradili lekarski pregled, kad su privatne zdravstvene ustanove koje su imale licencu, a i imaju i dan danas, bile spremne i čak su to uradile na mnogo mesta dok im nije zdravstvena inspekcija zabranila da to rade na terenu. Lekarski pregledi su mogli da budu urađeni na terenu i sve je moglo mnogo brže da se završi, ali je zdravstvena inspekcija to sprečila i povećala troškove ljudima za lekarski pregled. Jer, znate, vi treba da otputujete u Kraljevo, da izgubite radni dan, da platite obrok, ručak, šta god, i to vas košta duplo više još nego što je stvarno zdravstveni pregled, a bile su spremne licencirane zdravstvene ustanove da to rade na terenu. Ponavljam, zdravstvena inspekcija ih je sprečila u tome.

To su stvari koje su dovele do toga da je ovaj rok ispao kratak, a nije morao da bude. Bilo je dovoljno da se plati samo naknada za izradu biometrijskog oružnog lista i ništa više. Taj kratak zdravstveni pregled, ta naknada i doviđenja. Ali, neko je iskomplikovao sve to, kasnije ću reći zbog čega, i obukom i taksama i na svaki drugi način, da kažem birokratija unutar ministarstava je to iskomplikovala. Zato još jednom apelujem na Ministarstvo zdravlja gde je potrebno prihvatiti predlog Lovačkog saveza Srbije, to mogu da urade za jedan dan, da 10 godina važi, samo da promene pravilnik i da ga objave u „Službenom glasniku“, da lekarski pregled važi 10 godina i mogu da se promene ovi pravilnici u Ministarstvu unutrašnjih poslova na dalje. Hvala.

Kolega Filip Stojanović je lovac i sve što je rekao je tačno. Tačno je i to da se vrši takva vrsta na teme nepotrebne na SRS, potpuno nepotrebne.

Inače, taksa kada se registruje oružje, pričamo o registraciji, postoji u većini država članica, na primer, EU ali se radi na drugačiji način, ne maltretiraju se građani nego onaj ko prodaje oružje, on je dužan da izvrši sve provere i on je dužan da u cenu oružja uračuna i tu taksu. Jednostavno, građanin kada dođe da kupi pušku on plati sve što je potrebno državi, a prodavac, pravno lice koje radi sa oružjem, dalje državi raspoređuje sve što treba. Ne šalje se građanin na šaltere, ne maltretira se građanin.

Zašto nisu građani Srbije zaslužili da budu maltretirani na ovakav način o kome govorimo. Prvo, već su jednom platili taksu kada su kupili oružje. I, sad zbog toga što se menja oružani list, sa papirnog na birometrijski traženo im je da ponovo plate taksu. To se mora promeniti pod hitno, ponovo kažem, u ovim pravilnicima, ne samo smanjiti nego potpuno ukinuti taksa.

Druga stvar zbog čega to nije pošteno, 98% zločina učinjenih ili krivičnih dela počinjenih u Srbiji vatrenim oružjem je učinjeno sa nelegalnim vatrenim oružjem, što znači da vlasnici legalnog oružja u Srbiji su savesni ljudi. Oni su savesni ljudi koji savesno se ponašaju prema svom vlasništvu i savesno ga koriste. Desi se, moramo reći, incident, nažalost, ali mnogo manje nego što se desi u automobilskim nesrećama, saobraćajnim nesrećama i tako dalje. Nemerljivo manje, pa nikome ne oduzimamo automobil, znači, na takav način ne komplikujemo kupovinu ili posedovanje automobila.

Zato, ponavljam još jednom, da je potrebno sve ovo promeniti pod hitno, a moguće je promeniti kroz promenu tih pravilnika. Zahvaljujem.

Evo, kolega je dao jedan, a ja znam nekoliko takvih primera. Zamislite, da se ne ide u osnovni sud, nego da se traži od specijalnih sudova potvrda da se protiv nekoga ne vodi krivični postupak?

Znate, lovac mrava ne sme da pogleda popreko zbog situacije o kojoj su neke kolege pričale, diskreciona prava policije da donese rešenje da se nekome oduzima ili ne oduzima oružje. To čak nije problem ovog zakona. To je preneto i u članove 11. i 13, ali to je problem ZKP-a i svaki građanin koji poseduje oružje ima taj problem što neko može da mu proceni da li je naljutio komšiju, da li je pretnja po komšiju ili nije i da mu se uzme oružje i opet dolazimo do nonsensa koji je usporio ceo ovaj proces.

Između ostalog, u dokumentaciji se traži potvrda da nije krivično gonjen. Zašto? Da jeste, bilo bi mu oduzeto oružje i ne bi mogao da uđe u proces registracije, to jest preregistracije, to jest zamene oružanog lista. Jednostavno, ne bi mogao da uđe, jer bi mu bilo oduzeto oružje. Pa, što tražite od čoveka da ide u sud ili u tužilaštvo, da uzima potvrdu?

Opet ja kažem, naknada 600 ili 800 dinara, hop, čoveku iz džepa. Zašto? Zbog čega? Nepotrebno. A papir koji je apsolutno u celom procesu nepotreban. Hvala.

Kada već govorimo o Zakonu o oružju i municiji, ja uporno insistiram na tome da je potrebno promeniti stvari koje koče ceo postupak zamene oružnog lista, promenom određenih pravilnika u dva ministarstva - Ministarstvu zdravlja samo ovaj deo da sa pet na deset godina ide lekarski pregled, a većina stvari u MUP, zato što svi mi znamo da će do promene samog zakona u tih nekoliko stvari koje treba promeniti doći jednog dana, ali ne tako blizu i brzo, kao što može da se uradi pravilnicima.

Svi znamo da slede izbori, pa proglašavanje rezultata, pa onda konstituisanje novog parlamenta, pa, izbor nove Vlade, pa plan Vlade, pa kad se stavi u plan Vlade, ja ovo namerno govorim zbog onih koji su najzainteresovaniji za tu promenu, za, naravno, građane Srbije, ali pre svega za sportske strelce i lovce.

Ako već govorimo, voleo bih da sve kolege apeluju na ova dva ministarstva da što pre promene te pravilnike i te smetnje koje idu kroz pravilnike, ali dobro, ako jedini o tome govorim, govoriću i dalje jedini o tome da su pravilnici problem.

Što se tiče samog zakona, u njemu je najveći problem, e, to jeste pomenuto u raspravi, to diskreciono pravo policije da na terenu vrši proveru bezbednosti i toga kakva je neko osoba i da policija donosi odluku, a ne sud, o tome da li se nekome oduzima njegovo vlasništvo privremeno, dok se ne utvrdi zaista pravo stanje, a ono može da se utvrdi kroz zakonski, kroz sudski postupak.

Već sam u načelnoj raspravi rekao da imamo slučajeve u kojima sud presudi u korist građanina, a policija i dalje zadržava njegovo oružje i ne vraća mu ga kao njegovu imovinu. To se nalazi u čl. 11. i 13, ali to proizilazi iz ZKP-a.

Znači, morali bismo da menjamo i ZKP i ovaj zakon, jer jedino normalno je da sud donosi takve odluke o privremenom oduzimanju i da sud donosi odluku o vraćanju oružja i da odlučuje da li se trajno oduzima, zavisi od krivičnog dela koje je počinjeno itd.

Ova mera, ponavljam još jednom, ima i karakter koji se koristi, a opet tvrdim da znam i primere za to, i koji može služiti i korupciji, protiv koje se svi borimo. Naime, upravnici lovišta i lovočuvari, kao službena lica, po Zakonu o divljači i lovstvu moraju da poseduju službena oružja koja su vlasništvo korisnika lovišta. Ako oni nemaju oružje, ako nemaju pravo da koriste to oružje, oni gube posao, ne mogu više da obavljaju tu funkciju po Zakonu o divljači i lovstvu.

Ako oni, hipotetički, nekom policajcu ne dozvole da bez dozvole uđe u lovište, da puca na šta on hoće bez dozvole, da uradi ono što je krivično delo, krivolov, i ako on na to zažmuri, a ne zažmuri, onda može da izgubi oružje i da izgubi svoj posao. To je nešto što može da se koristi kao pritisak na službena lica i to ne sme da se dozvoli.

Pored toga, treba da se omogući lovcima kao lovačko oružje da imaju pištolj ili revolvere, što je svugde u svetu moguće. On se, pre svega, koristi za odbranu, za bezbednost u lovištu, gde može postojati i opasnih situacija, ali i za nešto što se zove milosrdni ili samilosni metak prema životinji.

Obrazloženje da će se koristiti za krivično delo, onaj ko hoće da koristi krivično delo, on će da upotrebi i ciglu, upotrebiće ruke, ne treba mu oružje. Pištolj ne ubija, puška ne ubija. Ubija čovek koji drži taj pištolj ili pušku i to nema veze. Svugde u svetu je to dozvoljeno, samo kod nas nije. To treba promeniti u zakonu.

Na primer, prigušivač na karabinskom oružju je obavezan u 14 država EU zato što je buka, između ostalog, jedan od zagađivača životne sredine. Kod nas nije dozvoljeno, a u ostalim državama je dozvoljena upotreba, a u 14 je obavezna upotreba. Znači, kod nas nije dozvoljen. Ja sam o tome govorio kad je bila rasprava o Zakonu o oružju i municiji i još neki poslanici su o tome govorili. Nažalost, to tada u to vreme nije uvaženo. Nadam se da će u narednom periodu biti.

Ponavljam još jednom, molim vas, pravilnici mogu brzo biti promenjeni i sve ovo može mnogo brže da se završi, a ostale stvari kroz zakon sledeći saziv parlamenta i sledeća Vlada. Hvala.

Samo bih se nadovezao na ovo što je kolega govorio, još da neke stvari ponovim koje su dovele do toga da se uspori rad i da se ne ispoštuje rok koji je dat za zamenu oružanog lista, a, ponavljam, moglo je sve jednostavno biti.

Ovaj važeći zdravstveni pregled, ne onaj prvi koji je bio predviđen, koji ni piloti ne bi mogli da prođu, takođe da važi 10 godina, ali i da je bilo dovoljno samo još pored toga naknada za zamenu oružanog lista i bilo bi sve u redu. Znači, ne bismo bili u ovoj situaciji, bilo bi za godinu dana sve završeno.

Jer, ponavljam, građani Srbije koji poseduju legalno oružje su savesni građani, ne čine krivična dela sa tim oružjem, vode računa o njemu i ne ugrožavaju druge, a najviše sigurno sportski strelci i lovci.

Šta je isto dovelo do velikih problema, pa čak na terenu do različite situacije po policijskim stanicama? Recimo, u Kikindi se na jedan način po ovom pitanju radilo, u Zrenjaninu na drugi. Potrebna je obuka za rukovanje vatrenim oružjem.

Naravno, kada kupujete neko oružje prvi put i kada postajete vlasnik nekog pištolja ili puške da je potrebno da idete na obuku rukovanja tim oružjem. To je potpuno normalno, ali kada ste vi vlasnik jedne lovačke puške, znate ono, neolučene cevi sa dve cevke, viđali su to svi naši građani, lovac čovek, 40 godina nikad, ni jedan problem nije napravio, jer da jeste po nepotrebnom diskrecionom pravu koje je dato policiji bilo bi mu oduzeto.

Znači, svako, komšije, iz porodice, supruga, svako je mogao da ga prijavi i da mu bude oduzete oružje, ali nije. Znači, čovek je potpuno uredu, 40 godina koristi tu pušku i nije napravio nijedan problem. I vi tražite da ponovo ide na obuku, što opet košta. Ali, ajde što košta, kada sam pitao ljude u MUP-u zašto to traže, odgovor je bio – pa, mi nemamo evidenciju pre 2000. godine, ko je završio obuku, ko nije. Pa šta to briga građana što nemate evidenciju? Jel to njegov što on ima pušku 40 godina, a vi nemate evidenciju da li je završio obuku ili nije? To nije njegov problem. Prepišite lepo iz oružanog lista, napravite onaj poseban folder što bi rekli mladi, u programu i napišite – čovek poseduje bez problema 40 godina, nemamo u evidenciji da je položio, nema problema.

Ne, nego je i ovo korišćeno da se nekome ko je vlasnik streljane na lokalu napravi posao i onda u nekoj policijskoj upravi to ne rade, nego poštuju obavezno uputstvo direktora Policije, koji je poslao, da budemo iskreni, gospodin Rebić je došao na proslavu 120 godina Lovačkog saveza Srbije, treba je da dođe ministar, nije mogao, imao je hitnu sednicu Vlade u Novom Sadu. Došao je direktor Policije ispred njega, obećao svim lovcima Srbije da će to biti ukinuto, poslao obavezno uputstvo svim stanicama Policije u Srbiji da to više ne traže. Jedni su poštovali, drugi nisu poštovali. Jedni su tražili, drugi nisu tražili.

Ponavljam, u Kraljevu su tražili, u Zrenjaninu su tražili, u Kragujevcu su tražili čoveku da ide u Specijalni sud da traži da nije gonjen od Specijalnog suda za organizovani kriminal potvrdu. Besmislice. To je usporilo primenu ovog zakona, ali sada imamo priliku, ponavljam, hajmo da svi podržimo promenu što pre Pravilnika kako bi sve ove anomalije koje smo izneli ovde i koje se znaju na terenu promenili, a zakon, naravno u onom periodu u kojem budemo mogli u narednom mandatu i naravno oni koji budu narodni poslanici. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, sada ću dati jedan primer kako je udareno na džep građana Srbije, a da nema nikakve veze sa zakonom, pa čak ni sa pravilnicima, u traženju nečega da se ispuni da bi se posedovalo oružje.

Naime, u zakonu piše da oružje mora da bude obezbeđeno, zatvoreno, zaključano i to je apsolutno ispravno i tako mora da bude. Jer, znate da smo imali nesrećnih slučajeva koji su se dešavali, da deca dođu do oružja u kući u kojoj žive i onda dođe do stradanja, do smrti, do različitih nesreća, katastrofa možemo reći zbog toga, zbog neodgovornog držanja oružja. Naravno da uvek postoje ljudi koji se na neodgovoran način ponašaju. Znači, oružje treba da bude zaključno, ali nigde ne piše da mora da bude zaključano, u zakonu to ne piše. U specijalno napravljenom metalnom ormanu koji je predviđen samo za oružje, to nigde ne piše, a na terenu se to traži. Znate koliko to košta?

Sad opet ponavljam, običan građanin koji 40 godina ide u lov, koji živi na selu, koji ima gomilu ormana u kojima je 40 godina držao pušku odvojenu od municije, jer je i onako i ovako pred lov išao da kupi neku patronu, jer nije imao pare da ima zalihe municije kod sebe, e sad od njega tražite da ima metalni orman gde je sve zaključano sa posebnom komorom za oružje, sa posebnim ovim, posebnim onim. Zašto se to traži?

Znači, kada se vrši ova provera o kojoj smo pričali, diskreciono pravo policije, uđe se čoveku u kuću i kaže – aha, nemaš taj orman, ne možeš da dobiješ oružni list dok ga ne kupiš, a on košta 10.000, 15.000, 20.000, 30.000 dinara, zavisi koji izabere. Pa, gde da ga kupim? Imaš u ovoj i ovoj radnji da ga kupiš. To je baš onako kako se dešava na terenu. To tako ne može i to je jedna stvar koja isto može da se promeni.

Opet kažem, često govorimo zakon, zakon, zakon. Ma, nije zakon loš. Ima on manjkavosti koje treba promeniti, govorili smo svi o njima, uvek se u primeni zakona otkrije neka manjkavost, ali ovde su oni koji su sprovodili taj zakon napravili građanima problem, pa čak suprotno i obaveznim uputstvima koja su dobijali od direktora policije.

Podsetiću šta sam rekao u načelnoj raspravi. Jedna od prvih stvari koju sam pre 20 godina čuo od jednog službenika Narodne skupštine Republike Srbije, koji je već nekoliko godina u penziji, ali ću ga uvek pamtiti jer mi je davao dobre savete, jedna od prvih stvari koju mi je rekao – Dragane, ako hoćeš da budeš uspešan političar, zapamti jednu stvari, svi političari su listopadni, a mi koji radimo u institucijama smo zimzeleni. Vi se menjate, a mi smo uvek tu. E, pa ti zimzeleni, ja pričam sve vreme, su napravili problem u ovoj primeni zakona. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, ponoviću jednu stvar, da tačno je zakon ima nekih manjkavosti, već sam govorio o tome i one mogu brzo biti uklonjene, ali opet procedura za promenu zakona je takva da verovatno nećemo moći, možda do kraja ove godine, tek negde, ako uopšte nova Vlada stavi u plan i program promene zakona. Tako da treba da budemo realni da građanima govorimo stvari koje su takve kakve-jesu, ali zato se mogu pravilnici o kojima govorim i primena promeniti u narednih nekoliko dana. Dajte da pošaljemo tu poruku iz Narodne skupštine koja i na ovaj način pokazuje da radi u interesu građana, da to može veoma brzo da bude rešeno, potpomognuto, a ostale anomalije zakona ćemo koje su se pokazale u primeni promeniti u narednom sazivu parlamenta, naredna Vlada, naravno ako su slušali ovu dobru raspravu koja je trajala dva dana.

Opet ponavljam, nažalost, pre svega u tim pravilnicima, ne ni prilikom promene zakona, znači, MUP je uvažilo u vreme donošenja zakona Lovački savez Srbije. Tražilo je primedbe, dali smo nekih 14 primedbi je odmah usvojeno u radnoj verziji, pre donošenja Predloga zakona na Vladi, pa potom u parlamentu donošenja zakona. Pa, je uvažila i nekoliko amandmana koji su narodni poslanici podneli. Nije mogao biti promenjen ovaj deo kod diskrecionog prava, ponavljam, jer se on nalazi u drugom zakonu, ZKP, koji nam nije nikad dostavljen ovde da to promenimo. Jednostavno je moralo da bude prenešeno u ovaj zakon, zato govorim da i to treba.

Ali šta pravilnici nisu uvažili što je žalosno, nisu uvažili značaj Streljačkog saveza Srbije. Ja želim sada u ime poslaničkog kluba SNS da čestitam Streljačkom savezu Srbije i svim našim reprezentativcima koji su u prethodnih nekoliko dana na evropskom prvenstvu ponovo za Srbiju, za naše boje, za našu zastavu osvojili zlatne medalje i još nekoliko medalja na evropskom prvenstvu.

Nisu ovi pravilnici dobro uvažili lovačku organizaciju. Videli smo kod tog primera Malčanskog berberina da je hiljadu lovaca po istočnoj Srbiji tražilo zajedno sa policijom, ali to nije sve ljudi lovci ne idu samo da love. Lovci idu da love nekoliko vikenda u godini dana kako je predviđeno ali 365 dana u godini oni brinu o svojim lovištima. Oni brinu o životnoj sredini.

Setite se pre nekoliko godina kada je Dunava bio zaleđen, samo su lovci, a ne neka druga udruženja za zaštitu životinja, na primer, nego su samo lovci Srbije od Novog Sada do Đerdapa iznosili hranu za ptice na Dunavu, kada je Dunav bio zamrznut. Niko nije iznosio tada hranu, samo lovci i pomagali. Lovci hrane divljač. Lovci čiste lovište. Lovci jedini znaju gde i kada se baci jedna plastična flaša. Oni znaju gde se tačno nalaze divlje deponije. Kada toliko pričamo o životnoj sredini, pa lovci imaju jednu ulogu koja može da pomogne čitavoj državi i da se sve to počisti. Oni znaju da li se seče šuma stručno ili ne stručno, verovali ili ne, jer nama nije nestao tetreb, recimo iz centralne Srbije, zato što su ga lovci izlovili, a ima ga u Bosni, ima ga na Kosovu i Metohiji, nego je nestao zato što se nisu baš u najboljoj meri sekle šume. To oni koji su završili Šumarski fakultet znaju, a tetreb traži mir, pa je bio uznemiren na drugi način.

Znači, lovci bez obzira na napade koji se na njih vrše imaju pozitivnu funkciju za naše društvo i trebalo ih i primenom ovog zakona, a i nadam se skoro da će doći u proceduru i izmene i dopune Zakona o divljači i lovstvu, trebalo ih je na taj način uvažiti.

Još jednom kažem da je dobro što će cela Skupština za ovo glasati osim ovih koji ne dolaze u Skupštinu ni po jednom pitanju, pa ni po ovom pitanju koje je bitno za naše građane koji bojkotuju rad parlamenta, poput Boška Obradovića, a pozivaju na oružje, pozivaju na državni udar…

Ali on, čovek, ja mislim da prvo time treba da se pozabavi tužilaštvo, a ne da li neki moj lovac od 70 godina ima metalni orman ili drži u drvenom ormanu pušku, a ovaj može da lupeta šta hoće u javnosti i nikom ništa. Znači, čovek poziva na državni udar. Izvolite, povedite ga malo neka sedne na vruću stolicu, neka odgovori na nekoliko pitanja. Kako je on to mislio? Šta, zato što je narodni poslanik, pa može da lupeta, takve gluposti, takve budalaštine i da uznemirava javnost. Znači, takvi i nisu ni ova dva dana ovde, takvi nisu došli da uvažen građane Srbije i za ovaj problem koji imaju.

Srpska napredna stranka otvoreno govori o problemu iako je većina. Gde ste vi gospodo? Nema vas. Vi pozivate na državni udar. Strašno.

Opet zahvaljujem Narodnoj skupštini i zahvaljujem svim kolegama što će podržati ovaj predlog izmena koji je podneo kolega Marijan Rističević. Njemu posebno hvala ispred svih. Ali, opet kažem, ovo nije kraj posla. Molim Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo unutrašnjih poslova da pod hitno promene pravilnike kako bi pomogli našim građanima na osnovu rasprave u parlamentu, a o zakonu će naravno brinuti sledeći saziv parlamenta.

Hvala.

Polako, polako, ovo je bitna tema, ovde se radi o građanima Srbije kojima ovo mnogo znači. Kolega Milija je ovim amandmanom imao dobru nameru, ali teško da možemo ovaj amandman da podržimo, to će, nadam se, reći i predlagači, jer teško je da se nametne Ministarstvu unutrašnjih poslova da šalje obavezna uputstva medijima, bez obzira koju frekvenciju koriste, ali zato oni koji su najzainteresovaniji za sprovođenje ovog zakona, a to su Lovački savez Srbije, Streljački savez Srbije i NAOS, oni treba da se potrude da na svakih par meseci obaveštavaju javnost šta se dešava sa svim ovim.

Još jednom želim da kažem da poslanička grupa SNS podržava ovaj predlog koji je naš uvaženi kolega Marijan Rističević obrazlagao i da je to u interesu građana Srbije, ali takođe da apelujemo da Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo unutrašnjih poslova pod hitno promene podzakonska akta kojima se reguliše zamena oružnog lista, a naravno i da svi oni koji budu u narednom sazivu parlamenta i sledeća Vlada pod hitno promene i Zakon o oružju i municiji vezano za one delove Zakona za koje smo utvrdili svi zajedno da nisu dovoljno dobri. Hvala.