Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz Ministarstva, građani Republike Srbije, govoriću o Predlogu zakona o potvrđivanju Međunarodne konvencije protiv regrutovanja, korišćenja, finansiranja i obuke plaćenika.
Kao što su već neke moje kolege u svojim govorima pomenule ranije, mi smo doneli jedan zakon, prvi u ovom našem regionu, koji se tiče odnosa prema plaćenicima i koji praktično njihove aktivnosti stavlja pod krivično delo i kažnjavamo ih po tom zakonu isto kao i bilo koje druge kriminalce. Jer, kada se neko kažnjava po krivičnim zakonima, znači, radi se o ljudima koji čine kriminalna dela i kao takvima moramo svi da imamo odnos prema njima. Slažem se i sa onima koji su izneli svoje mišljenje.
Moje mišljenje je takvo da u određenim situacijama se javnost u Srbiji ili jedan veliki deo medija nije tako postavljao prema onima koji su činili takva krivična dela, ali nadam se da će ubuduće i posle ratifikacije ove konvencije, našeg izglasavanja ovog predloga zakona, svi početi da se odnose prema plaćenicima na isti način kao bilo kojem drugom kriminalcu.
Ti ljudi da bi bili plaćenici moraju da imaju određena znanja, određene veštine, da bi uopšte mogli da se bave takvim poslovima. Srbija i srpski narod ima veliko iskustvo sa ratovima, moram reći nažalost, neki drugi narodi su se u Evropi, cela Evropa uostalom to ima, to je hiljadugodišnja da kažemo i više istorija Evrope, ali neki evropski narodi su uspeli posle gorkih iskustava da se toga manu, odreknu, izbegnu na neki način. Evo, recimo, Šveđani od 1808. godine nisu ratovali i znamo kakav je danas standard i švedske države i društva i građana i pojedinaca, jer većeg zla po mom mišljenju od rata nema i veća šteta ne može biti naneta ni jednoj državi ni narodu, nego što je rat.
Znači, ljudi koji u takvim situacijama stiču određena znanja, veštine, oni ih koriste na različite načine. Nažalost, neki od njih ne rade to iz patriotskih razloga, nego iz razloga zarade, pa čak uzbuđenja, ili ne znam načina života koji vole da vode, ali to ne mora da bude razlog za prihvatanje od našeg društva takvih ljudi, pravdanje, mirenje sa tom situacijom.
Imamo dve vrste takvih ljudi u Srbiji, pa i u regionu. Jedni su nas brukali i naravno pričaću o nedavnoj istoriji, o nečemu što se dešavalo u poslednjih par godina. Otvoreno ću reći, nisam čuo da je to neko od kolega izgovorio, ali oni koji su išli na bilo čiju stranu da se bore u Ukrajini, su nas brukali, a išli su na obe strane da se bore i bili su plaćeni i sa jedne i sa druge strane.
Mi podržavamo kao država teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajinske države, što je normalno, i oni podržavaju naš, nikada nisu priznali nezavisnost Kosova i Metohije i nije bilo potrebe da bilo ko odavde ide i da učestvuje u nečemu što je njihov unutrašnji sukob, možemo reći čak i građanski rat, i nije bilo potrebe naročito da se u nekim medijima o tome naveliko govori, piše, pa čak su neki i slavili određene plaćenike kao neke heroje, junake, oni su odande slali neke poruke Srbiji, a to je duboko pogrešno i zbog toga je dobro što smo doneli takav zakon i što takvi ljudi sada više ne mogu to da rade i moraju biti pod udarom zakona sankcionisan.
Drugi koji su u ovom trenutku veoma opasni i po naše društvo, po naše građane, po našu državu su oni koji su odlazili da učestvuju u borbama i oni su uglavnom išli. Većina njih, ne zbog toga što veruju u neku ideju „Daješa“ ili islamske države, nego isto zbog novca i zbog toga što bi tamo zaradili određena materijalna sredstva, mada su neki išli iz ovih razloga drugih, ubeđenja pogrešni i nažalost i u našem regionu i u našoj državi je veliki broj takvih ljudi bio. Recimo sa teritorije Kosova i Metohije po svim podacima koje imamo više od 300 pojedinaca je učestvovalo i učestvuje u borbama na strani islamske države. Više od tri stotine. Za 50 se otprilike zna da je poginulo, za 80 se zna da su se vratili, a ostali su još uvek tamo.
Nemamo baš najbolje podatke o tome šta je sa tih 80 koji su se vratili, mada prištinske vlasti tvrde da su svi kažnjeni, da je veliki broj njih u zatvorima, da su pod kontrolom, itd. Hvala Bogu, naše službe dobro rade, pa se ne dešava da oni prelaze na našu teritoriju da nas ugrožavaju i moramo o tome da vodimo računa.
Ovo što se dogodilo u Parizu, mene je šokiralo jedno istraživanje koje je juče objavljeno u Srbiji, gde se kaže da samo 12% građana Srbije misli da je Srbija ugrožena zbog onoga što se dešavalo u Parizu. Nije se dešavalo samo ono u Parizu. Mnogo veća šteta je načinjena Ruskoj Federaciji, mnogo veća šteta, sada da ne merimo koliko, ali hajde da kažemo šteta je takođe naneta i Ruskoj Federaciji obaranjem onog putničkog aviona gde je 270 ljudi poginulo što su radili isti ljudi. Znači, pojedinačno ne kao glava isti, ali oni koji podržavaju i koji rade za islamsku državu, koji su plaćeni da to rade, čak su neki na tom aerodromu direktno bili plaćeni koji su to uradili.
Znači u poslednjih mesec dana nekoliko stotina ljudi je od tog zla, a podsetiću vas da sam ovde u prethodne dve godine najmanje deset puta govorio da je to najveće zlo koje se nadvija nad nama. Nisam primetio da sam dobio podršku kolega i da su se time i one bavile, kolege u parlamentu, i da su o tome govorile ili upozoravale, ali videli smo neke druge stvari kao probleme svakodnevni život, ali ovako nešto je i te kako opasno. Priča o migrantima kod nas, mi tačno znamo 3.000 ih danas uđe, 3.000 ih sutra izađe, imenom i prezimenom pišemo, nema nikakvog problema.
Međutim, oni koji žive među nama, a koji ulaze u dodir sa ovom konvencijom, jer su plaćenici, imaju određene veštine znanja, ponavljam, želje, motive, znači, oni su mnogo, mnogo opasniji. U Srbiji je bilo manje od 30 ljudi tamo za dva naša građanina znamo, vratili su se pre donošenja onog zakona i ovde su među nama, ali su pod kontrolom, nema opasnosti od njih. Postoji veliki broj onih koji, videli smo šta se desilo na jednom od ovih rijalitija. Mediji su puni toga, recimo ovih dana. Nije da odgovaramo na tu opasnost kao društvo na pravi način, meni se čini da ne odgovaramo. Imamo i među našim građanima, imamo i u regionu takve situacije. U Sarajevu danas je podmetnuta bomba jedna, svakog dana se nešto dešava, bio je onaj tunel, bio je napad na vojnike, ranije se sve to dešavalo, imali smo onaj slučaj u Zvorniku kada je napadnuta i policijska stanica. Sve što se dešava oko nas je trenutno ugrožavanje naše bezbednosti.
Podsetiću vas na jednu stvar, u Parizu većina onih koji su to činili, pa i ovi koji su hapšeni u Briselu i kao mreža su u stvari građani tih država, evropski građani sa evropskim pasošima. Jedan utvrđeno je, to je danas objavljeno, juče su objavile i policija i bezbednosne službe Francuske, jedan od njih koji je upao na onaj koncert gde je najviše žrtava bilo je obuku za pucanje iz ličnog naoružanja vršio u streljani francuske policije. Znači, plaćao čovek, išao tamo i učio da puca u streljani francuske policije.
Moramo ovakve stvari da osuđujemo. Moramo da štitimo, obavezni smo i dužni da štitimo naše građane i ovakve pojave i prema svim tim ljudima moramo da budemo strogi kao prema bilo kom kriminalcu u našem društvu. Zbog toga, iako možda nekima deluje da kasnimo, nikad nije kasno, ali da kasnimo sa ratifikacijom ovog sporazuma, mislim da je mnogo važnije što smo na vreme doneli zakon.
Ovo sad, danas što završavamo, što je odlična stvar za Srbiju i drago mi je da vidim da svi to podržavaju i da će biti jednoglasno u danu za glasanje ovaj Predlog zakona podržan što je veoma bitno, ali zato kao i celo društvo, i time ću završiti u buduće moramo, ponavljam, moramo da osuđujemo takve pojave ma gde i ma od koga da se dešavale. Znači, i takve ljude moramo da kažnjavamo najstrožije moguće.
Hvala vam i u danu za glasanje SNS i poslanici SNS će podržati ovaj Predlog zakona, kao i ostale zakone koji su na dnevnom redu. Još jednom hvala.