Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8886">Dragan Šormaz</a>

Dragan Šormaz

Srpska napredna stranka

Govori

Ponovo je narušeno dostojanstvo Narodne skupštine i ponovo sam pogrešno tumačen, ali neću se vraćati na to šta sam rekao, samo ne znam koliko je teška reč. Ako pričamo o dostojanstvu i o tome kako treba da se vodi Narodna skupština, a ovo nije replika, nego član 107 - dostojanstvo Narodne skupštine, da li je gore reći da je neko inspirator nasilja ili da je državoubica? A samo nekoliko minuta pre nego što sam ja ovo rekao su nazvani oni koji vode državu Srbiju ili vlast – državoubicom.
Ne možete kao Kalimero da kukate i da mislite da sve možete da radite, a da batina nema drugi kraj. Ima drugi kraj.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, raspravljamo o ovom setu pravosudnih zakona. Oni su kao i uvek veoma bitni i praktično su, pored Ustava, naravno i kičma državnog uređenja i toga kako će država Srbija, kako funkcioniše i kako će funkcionisati u budućem periodu.
Ovde smo čuli više puta, kao što je i rekao moj kolega prof. Stojmirović, vidimo, posmatramo kako se u Skupštini oko ovih zakona raspravljaju poslanici koji su advokati i ugledni profesori itd. Neki rade po sudovima, kao što smo čuli. Ali, svodi se na to da kada govorimo o zakonu, o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava na mrežu, na način na koji će biti organizovani ti sudovi i teritorijalno i na svaki drugi način, da vidimo da se ovim zakonom u suštini na postojeće stanje povećava broj osnovnih sudova, a smanjuje broj sudskih jedinica. Ali, podnet je i veliki broj amandmana, pa ćemo na kraju videti kako će u suštini taj zakon da izgleda.
Međutim, ja ću probati da govorim iz jednog drugog ugla. Građanima je u suštini bitno da sudovi budu pravedni i efikasni, mada ste vi ministre nedavno izjavili, video sam tu vašu izjavu da u suštini pravde ne može biti, ako nije efikasna i brza.
Mi imamo drugačije iskustvo sa našim sudovima i to je nešto što u narednom periodu mora da se promeni. Naravno da je samim tim, ako je građanima bitno da sudovi budu pravedni i efikasni i državi bitno da sudovi budu brzi i efikasni, pravedni, ali država pored toga mora da misli i na ekonomičnost i to je nešto što je mnogo bolje rešenje, nego što je bilo u prethodnom periodu, prethodne četiri godine, posle neuspešne reforme pravosuđa koja je urađena i proglašena neuspešnom, čak i od naših prijatelja iz EU koji su je izuzetno loše ocenili.
Međutim, na kraju se sve svede na čoveka, na ljude. Te sudije su ljudi, ja to dobro znam, jer mi je otac bio sudija Okružnog suda, penzionisan kao sudija Okružnog suda i način na koji oni rade i na koji će oni sve ovo primenjivati je mnogo bitniji od onoga o čemu, meni se čini, većina nas ovde polemiše ceo dan.
Ti sudovi moraju da budu efikasni, a samim tim i pravedni. Ja vam to ponavljam po treći put.
Šta po mom mišljenju mora da bude prioritet? Već sada, a i do sada je morao da bude, ali na žalost nije, rad u tim sudovima, stari predmeti moraju pod hitno da budu rešeni.
Evo naša braća, komšije u Republici Srpskoj su skoro potpuno završili taj posao. Oni više u proceduri nemaju predmete koji su stariji od godinu dana. Ne sme biti privilegovanih, jer vidimo šta se dešava kada ima privilegovanih u raznim delovima, sektorima našeg društva, pa i među političarima, kada kalkulišemo i kada popuštamo pred nečim što posle izazove mnogo veću štetu. Ne sme biti privilegovanih ni među bivšim ministrima koji se procesuiraju, ali Bože moj, ne sme biti privilegovanih ni onima koji su aktuelni ako dođu pod udar suda.
Naime, ti predmeti moraju da imaju prioritet i oni se prvi moraju rešavati. U istoj poziciji moraju biti i poslanici i bivši i sadašnji, a verujte da ima predmeta, iz sadašnjeg sastava sa poslanicima, ne pričam o građanskim parnicama, ne pričam o tužbama privatnim, pričam o onome što pokrene tužilaštvo, javno tužilaštvo kao predmet.
Takođe, gradonačelnici, zamenici gradonačelnika, jer mi imamo predmete koji traju po šest, sedam ili osam godina, u raznim slučajevima. Korupcija mora da bude iskorenjena u Srbiji ako želimo pravedno društvo i ako želimo da budemo jednog dana deo EU. Novi predmeti, takođe. Svi ovi koje smo gledali u ovom udaru, na privilegovane i na one koji su navikli da gledaju i korumpiraju naše društvo, ti predmeti moraju imati prioritet i moraju biti brzi i efikasni u interesu naših građana i cele Srbije rešavani.
Gospodine ministre, vi morate prvi biti, po mom mišljenju, neko ko će inspirisati te ljude, da ih ne zovemo sudijama, nego te ljude, i pomalo namerno upotrebljavam drugi put danas tu reč, naravno posle vas i cela Vlada i Narodna skupština da rade brže, da rade efikasnije, da se ne plaše nikoga, da ne potpadaju pod pretnje, ko god im zapreti treba javno da to objave, kao što je evo bio slučaj pre par dana u Smederevu, kada je u jednom slučaju prećeno sudiji, sudija je sve to objavio, policija je te pohapsila i reagovala, tako i sve ostale sudije moraju, ali od vas prvog, pa posle svi ostali moramo da inspirišemo na taj način sudije.
Namerno koristim tu reč, jer očigledno da neki ne razumeju razliku između reči „inspirator“ i „organizator“, što smo danas pre podne videli i čuli, ali kažem, mi treba da inspirišemo te ljude, kako bi oni bolje i efikasnije radili u narednom periodu. Moraju da se osećaju slobodnim i moraju da rade ono što je u interesu građana, a ne bilo koga na vlasti ili bilo koga, ko ima novac i samim tim je moćan. Zahvaljujem.
Poštovani članovi Vlade Republike Srbije, uvažene kolege narodni poslanici, dame i gospodo, poštovani građani Srbije, postaviću pitanje ministru Raduloviću, u svetlu ovih štrajkova koji su aktuelni ovih dana, koje vidimo u preduzećima za restrukturiranje, poput FAP, „Želvoz“ u Smederevu itd. Nije ih baš bilo ni toliko mnogo, ali je svaki pojedinačno veoma važan kada znamo koliko tih preduzeća u stvari trenutno čeka na rešenje situacije od strane Vlade Republike Srbije.
Pre nego što postavim pitanje, moj uvod ću početi jednim pitanjem koje je danas postavljeno u prepodnevnom delu rasprave, glasilo je ovako – zašto svi ti radnici zovu Vučića da im rešava problem? Onda - zašto zovu sportski radnici, zašto zovu ljudi koji imaju problem u zdravstvu itd, da im Vučić reši problem? Meni je to bilo jedno potpuno besmisleno pitanje. Ne znam ni kome će preko Skupštine to pitanje u stvari biti prosleđeno da da odgovor. Da li tim građanima ili nekome drugom? Ali, meni je veoma jasno zašto. Zato što ljudi vide ko radi, ljudi vide ko daje sve od sebe da im pomogne.
Mogu navesti primere namenske industrije KPC, velike investicije Finske u Smederevu, Mubadala kada dođe, a ja sam ubeđen da će doći i to će biti veliki imput za našu privredu, a Etihad je već u JAT. Vlada pokušava da pomogne u IT sektoru, da ne kažemo samo za gospodina Vučića. Evo, i gospodin Dačić je bio u San Francisku. Zatim, ova londonska konferencija koja je juče održana, tekstovi i čitav poseban broj „Fajnenšel tajmsa“ o tome. Znači, ova Vlada pokušava i gospodin Vučić radi i ljudi to vide. Meni uopšte nije nejasno zbog čega dolazimo u situaciju da ljudi postave takvo pitanje i pozivaju njega da sa njim razgovaraju. Uostalom, i danas kada je otišao u FAP poveo je sa sobom jednog od direktora „Mercedesa“, da bi se odmah našlo rešenje.
Moje pitanje za gospodina Radulovića je – koliko mi u stvari imamo opterećenje kao budžet od strane preduzeća u restrukturiranju i koje će rešenje biti? Koji je broj i kakva nas rešenja očekuju? Mislim da to građane Srbije i te kako interesuje u ovom trenutku.
Ministre, mogu reći da sam zadovoljan vašim odgovorom, zato što za 15 godina, koliko sam narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, slušam ministre šta govore i nisam čuo da mi je neko još ovako baš detaljno i precizno rekao i još me više zabrinuo zbog ove situacije koja jeste, nažalost.
Neki poslanici koji postavljaju pitanja ništa nisu slušali sve vreme šta ste govorili, a posle će postavljati nova pitanja i neće im biti jasno zašto je situacija takva kakva jeste i zašto su tabelarni prikazi Svetske banke o nama takvi kakvi jesu. Očigledno je da u ranijem periodu posao nije rađen kako treba, jer, ako sam vas dobro razumeo, skoro dve hiljade preduzeća, tj. pravnih lica je u toj nekoj vrsti problema, manjeg ili višeg obima.
Neću vam postaviti više nijedno pitanje, ali ću to reći na osnovu ovoga što ste rekli - ako nas čeka u narednom periodu, odnosno ovde je rečeno da ćemo možda tek za 20 godina ući u EU, ne, mi u naredne četiri godine treba da završimo pregovore. To je ono što nas čeka. Godinu i po do dve posle toga je ratifikacija tih pregovora u 35 poglavlja koje radimo, a sve je vezano i za reindustrijalizaciju zemlje i o ovome o čemu ste vi govorili – rešenje ovog problema.
Znam da su ogromni problemi i u poljoprivredi i da nas tu čeka mnogo posla u tom periodu. Ako nas sve to čeka već narednih nekoliko dana, i zato želim da apelujem i na Narodnu skupštinu jer je u interesu svih građana, u narednih nekoliko dana nas čekaju sastanci sa poslanicima Evropskog parlamenta, očekujemo u decembru međuvladinu konferenciju i, naravno, početak zvaničnih pregovora, ne samo skrining, za ulazak u EU, onda sam zadovoljan time što ste vi skenirali, što znate koji je problem i imate mere, ali apelujem da u smislu tih mera budemo energični, efikasni i brzi.
Uostalom, zato nije ni čudo što građani traže i očekuju pomoć od prvog potpredsednika Vlade, gospodina Aleksandra Vučića, jer on to i radi i pokazuje svakog dana. Znači, energija, borba, želja, danonoćni rad, rezultati, da bi nam svima na kraju bilo bolje, ali naravno i Srbiji u evropskoj porodici. Zahvaljujem.
Član 27. predsedavajući.
Neću na vas apelovati da pozivate poslanike da se ne javljaju po Poslovniku. To je njihovo pravo po Poslovniku. Zamoliću ih da ih pustite da to nastave da rade. Dobro je da javnost Srbije vidi kako ste ponaša i šta radi deo opozicije. Dobro je da naši uvaženi gosti na galeriji vide kako se ponaša i šta radi deo opozicije u Srbiji, da ne dozvoljava da radimo i da izaberemo Vladu, da opstruiše rad u Skupštini.
Dobro je da vide naši partneri u EU kako se oni koji se pozivaju na evropske vrednosti ponašaju u parlamentu. Mislim da trebate da im omogućite da svi pokažu svoje pravo lice. Molim vas da ih više ne pozivate da to rade, neka se javljaju neka nastave po Poslovniku dalje da opstruišu ovaj rad.
Inače, što se tiče poziva kandidata za ministre i za to neko uspostavljanje nove parlamentarne prakse u Skupštini, nisu morali da budu pozivani i na odbore. Ubeđen sam da bi bilo ko od kandidata da ih je pozvao bilo koji poslanički klub na razgovor, pre nego što su izabrani, došao na taj razgovor. To bi bilo ozbiljno. Mogao je i poslanički klub da ih pozove da dođu u prostorije Skupštine da razgovaraju o svom programu i sigurno da bi se tako dogodilo, ali pošto nisu očigledno da je cilj bio sve vreme samo neki paušalni napadi na vas kao predsedavajućeg i na opstruisanje rada. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja u danu za glasanje neću glasati za ovaj amandman, kao ni za onih prethodnih pet. Juče sam bio prijavljen da govorim, pa sam odustao. Danas sam isto više puta razmišljao da li da se javim ili ne, pa nisam.
Evo, sad, na kraju, mada nije kraj, nismo ni blizu, koliko vidim imamo imamo još mnogo amandmana, javio sam se iz jednog razloga, želim da kažem nešto što mi se čini potpuno neverovatnim, našta izgledaju i ova dva prethodna dva dana.
Naime, kao što reče Pantelija u onom jednom filmu – deco moja, ko je sa vama živeo i ko vas je upoznao, ni pakao mu neće teško pasti. Imam nekako osećaj ova dva dana, tako i ja se nekako baš teško osećam i nije mi, zaista mi nije prijatno kao narodnom poslaniku ova dva dana i verujem da građani treba da nas kritikuju posle svega ovoga što su videli, jer mi sve ovo što se dešava deluje veoma neodgovorno.
Ako je ovo Narodna skupština, ako je ovo saziv Narodne skupštine i ako se ovako radi, možda i bolje da nismo pravili rekonstrukciju, nego da smo išli odmah na izbore, da narod izabere novi saziv, jer drage kolege, znate li koliko nas samo posla čeka u narednom periodu koji je vezan….
Predsedavajuća, ja bih vas zamolio, ovde čujemo neke urlike, dobacivanje je zabranjeno, niti koga prozivam, niti se kome obraćam, govorim fino.
Nas čeka u periodu pristupanja EU,otvaranja 35 poglavlja, rad na njima, standardizacija našeg društva, popravljanje našeg društva, pravljenje efikasnijeg društva.
Sa ovakvim načinom rada, da 6 amandmana raspravljamo ceo dan, mi taj posao nećemo uraditi na pravi način, a tu nije odgovorna samo vlast, tu je odgovorna Narodna skupština, kao institucija.
Znači i oni koji su umanjeni i oni koji su u većini. Naravno, da opozicija ima pravo da kritikuje, da predlaže i ja sam za ovih 13 godina, koliko sam u parlamentu, češće bio opozicija nego vlast, možda sam, mada se ne sećam, na takav neargumentovan način nekada i ja kritikovao, napadao, trošio vreme, ali se ne sećam da sam to radio, a ako jesam, izvinjavam se, ali znate, većina pravi Vladu.
To je govoreno 4 godine, većina je dala ovaj predlog i pratićemo svi rad ministara i Vlade, moći ćemo da ga kritikujemo, kao i do sada. Kroz predlog, a da ne možete na taj način da se toliko govori o jednom amandmanu, ja to ne mogu da razumem.
Onda argumenti, znate taj hrast, evo baš vezano za ovaj amandman, hrast na auto-putu. Znači, pravljen je u prethodnom mandatu od strane Vlade, koja je bila hvaljena sa tim, išla da se slika na taj most, most na Beški, kilometar dužine i 500 metara širine je isečena šuma, da bi bio proširen auto-put, setite se sa one Novosadske strane, kada je bio proširen auto-put i napravljen taj, da me neko ne razume, da treba biti srušen i ovaj hrast.
Dolazim iz grada u kome se nalazi jedno drvo, koje je i spomenik kulture i zaštićeno, „Karađorđev dud“, koji se nalazi u centru grada, koji je star nekoliko stotina godina ispod kojeg je Karađorđe sekao perčine srpskim vojnicima dok su opsedali u to vreme okupiranu Smederevsku tvrđavu od strane osmanlija i upravo da ne bi ličili na osmanlije, nego da bi bili, izgledali kao evropski vojnici i kao deo jedne evropske tradicije, i način na koji se bore i obučeni, pa i način na koji su podšišani, on je još u to vreme radio.
Puna su nam usta standarda većih, puna su nam usta EU, puna su nam usta toga da građani mogu da žive bolje, a na ovako neefikasan način, govorimo i radimo u parlamentu.
Pored toga, iznosimo stvari koje nisu apsolutno tačne, poput, otkud se našla i niko nije reagovao, priča o kupovini aviona, u raspravi o ovom amandmanu, zato što nam lete vojni avioni, zagađuju životnu sredinu, pa je zato potrebno da imamo ministarstvo posebno, a ne ovako kako je predviđeno ovim zakonom, i zato ne treba da kupimo avione.
Avione treba da kupimo, i ne samo avione, i to znaju neki od vas koji su u prethodnom mandatu bili ministri, pitajte ih, i ne samo avione, treba da kupimo i raketne sisteme, i ne samo zato što je to naša međunarodna obaveza, da štitimo naše nebo i vazdušne koridore saobraćajne, od napada terorista itd. I ne samo zato što zaštita našeg neba, i naše nebo i ti koridori čine veliki prihod u budžetu Republike Srbije, nego i zato ako mi nismo sposobni da to uradimo, Međunarodna zajednica ima pravo nekome drugome, ako niste znali da da, da štiti to naše nebo po Međunarodnom pravu, pa onda ne daj Bože, mogu recimo albanski ili hrvatski avioni da dobiju pravo da štite naše nebo, kao naše komšije.
Ne znam da li ste znali da je i to moguće. Da i to je moguće, a postoji još jedna važnija stvar, valjda je dobro da naši piloti voze nove avione, a ne da ovde dajemo njihovim udovicama ordenje i da pola nas ovde, bez obzira da li smo vlast ili opozicija tog dana, pusti i suzu zbog situacije u kojoj se nalazimo i načina na koji sve ovo doživljavamo u našoj zmelji.
Znači, mi moramo da se uozbiljimo i da shvatimo šta je potrebno, šta je prioritet, a šta je manji prioritet.
Znate, u prethodnom mandatu je postojalo ministarstvo, kao što je ministar rekao, zaštite životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja i postojao je taj Fond za zaštitu životne sredine.
Možda nije 100 posto služio tome, ali je u velikoj meri služio da se javna preduzeća na lokalnom nivou, u kojima su baš bili direktori, članovi DS, dobiju novac za korišćenje iz tog budžeta.
Reći ću vam neverovatan primer, to je za film, za Kusturicu je to, za „Ko to tamo peva“, takođe iz Smedereva. Direktora na lokalnom nivou dok je gradonačelnik bio iz DS, je imao „Parking servis“, a „Čistoću“ je….
…Evo videćete da ima veze sa amandmanom, jer govorim da to ne mora da znači da će biti efikasnije ako je po predlogu amandmana.
Šta se onda dogodilo? Na Skupštini grada je proširena nadležnost „Parking servisa“ da ima pravo i da čisti grad, pa je onda pušten novac iz tog Fonda za zaštitu životne sredine, tom preduzeću, pa je to preduzeće kupilo kamionče na kome je napisalo „Parking servis“, i slalo je sa 4 zaposlena, da skuplja smeće po onim kanticama pored ulice u centru grada, gde je jedan vozio kamionče, dvojica iskakala iz prikolice da vade smeće, a četvrti je pazio da li sva trojica rade to što treba da rade.
To je država i način na koji je nekada vođena u prethodnom mandatu ili način na koji je neko ko je sada opozicija danas kritikuje, vodio državu.
Završiću i sledećim, hajde da kažem, mojim razmišljanjem. Ko garantuje građanima Srbije da je Vlada sa deset i dvanaest ministarstava bolja nego sa 24? To uopšte ne mora da znači, sam taj broj ne mora ništa da znači. Građanima Srbije treba efikasna, odgovorna, štedljiva Vlada i Vlada koja zna šta radi, koja ima politiku i Vlada koja neće prazniti njihove džepove, nego raditi na taj način da se popravi privredni ambijent i da građani Srbije bolje žive. Ako je to Vlada sa 35 ministara, ja ću da glasam za tu Vladu, jer niko ne garantuje da Vlada sa 12 ministara može da uradi taj posao, može sa 12 ministara Vlada da bude toliko neefikasna da država dođe na ivicu bankrota, kao što je sa prethodnom Vladom došla na ivicu bankrota, koji smo, hvala Bogu sprečili u prethodnih godinu dana.
Zato bi ja zamolio sve kolege, ako je moguće da postanemo efikasniji, da završimo ovaj posao, jer će Vlada svakako biti izabrana, da li sutra, da li u petak, da li u subotu, a onda ćemo imati vremena, naravno svi da pratimo kako ta vlada radi, da je kritikujemo ili hvalimo, podržavamo, dajemo predloge za neke promene, a ovako na ovaj način, čini mi se da urušavamo ugled institucije u kojoj sedimo još više i onda nam je krivo kada slušamo kako građani govore o parlamentu, a u suštini ne dajemo sliku kakvu građani očekuju. Oni žele brzo rešavanje problema, efikasniji rad parlamenta i brži put ka Evropskoj uniji, a ne gubljenje vremena. Zahvaljujem.
Za repliku, ne da je govoreno o onome što sam komentarisao. Na primer da sam rekao da smetamo Vladi, da neko iz opozicije smeta Vladi da vodi Srbiju brže u EU, ne, nijednog trenutka ja to nisam rekao. Gospodin Veselinović je recimo o tome govorio.
Rekao sam da je parlament neefikasan, da je ovaj rad poslednja dva dana, po meni, loša slika parlamenta Srbije i da je Srbiji i građanima Srbije potreban mnogo efikasniji parlament da bismo radili posao koji nas čeka u procesu evropskih integracija. Nemojte da mi stavljate u usta nešto što nisam rekao.
Oko aviona su već moje kolege rekle, ali isto tako bih napomenuo da nisu u pitanju radarski sistemi, nego radarsko-raketni sistemi kombinacija i da je imalo sreće i da smo bili malo pametniji da smo ih imali 1999. godine, teško da bismo imali onu štetu koju smo doživeli 1999. godine. Tako je da je neodgovorno da slušamo od nekoga, ko je kao stranka od 2000. na ovamo u šest vlada imao tri predsednika Vlade i u jednoj, u kojoj nije imao predsednika Vlade, većinu. U kojoj je, uzgred budi rečeno, ministar bez portfelja bio sadašnji predsednik te iste DS, a onda se pita šta će ovamo ili onamo. Znači, da nas pita zašto nema toaleta u školama? Zašto se ne ulaže u nauku, zašto nisu napravljeni putevi? Demokratska stranka je vladala Srbijom 15 godina. Zato nema, zato što je DS vladala. Zato nema i zato je Vlada Mirka Cvetkovića bila najgora Vlada, ne u poslednjih 15 godina, nego u istoriji Srbije. Zahvaljujem.
Član 107 - dostojanstvo Narodne skupštine. Mislim, predsedavajuća, da ste morali da reagujete kada je ovde izrečena jedna velika neistina.
I dalje tvrdim da se urušava dostojanstvo Narodne skupštine i da se urušava integritet Narodne skupštine od strane neozbiljnih poslanika koji govore stvari koje nisu tačne.
Januar 22, 23, 24, 28, 29, 30 – rađeno. Na primer april 2, 3, 5, 8. ili hajde da idemo na maj koji je rečen 14, 15, 16, 20, 21, 22, 27, 28, 29. Juli, 25. je bio dan za glasanje, skoro ceo juli je rađen. Skoro ceo. Ovde je rečeno da nije rađeno. To što neko ne zna kada dolazi na posao koji su mu građani poverili i šta tu radi, to nije problem nas.
Ali, ne sme se dozvoliti da se na takav način urušava parlament kao najvažnija institucija u zemlji koja, ponavljam, ima mnogo posla u narednom periodu i mora da bude efikasniji i mora bolje da radi u interesu građana da bismo što pre bili deo EU, za koju se, koliko znam, svi ovde zalažemo, osim možda jedne partije. Zahvaljujem.
Gospođo predsedavajuća, prekršili ste član 27. Poslovnika. Nije mi jasno po kom aršinu vi dajete pravo na repliku na isto izlaganje, a nekome ne. Meni ne date pravo na repliku, a direktno sam pomenut od strane gospodina Stefanovića i izrečena je neistina o nečemu što sam ja govorio. Mislim da vi na taj način kršite član 27. Poslovnika i tražiću da se Skupština o tome izjasni u danu za glasanje, ali vas molim da mi date pravo na repliku, neću govoriti ni dva minuta, da bismo svi bili valjda ravnopravni u parlamentu. Završio sam.
I ja sada moram da insistiram – član 103, član 104, član 105, član 106, svi članovi. To se ponavlja. Ne znam dokle će ovo da traje, predsedavajući? Morate da prekinete.
Nije tema to što su firme gospodina Đilasa prihodovale 973 miliona dolara zaključno sa 2011. godinom. To nije tema. To su zvanični podaci, gospodine Borko Stefanoviću. Objavljeno je, ali nije to tema. Tema je nešto drugo.
Takođe, prozivanje neke bolnice, koja je inače privatna bolnica, koja je investicija na teritoriji Beograda, ali ovde se više puta, a niko neće da kaže da je recimo svim privatnim bolnicama u Beogradu taj isti Republički zavod za zaštitu zdravlja u vreme DS oduzelo novca …
Gospodine predsedniče, imam pravo na repliku. Imenom sam spomenut i rečeno je da sam govorio neistinu.
Samo da sam kroz povredu Poslovnika rekao neistinu. Nije to samo.
Dame i gospodo narodni poslanici, najviše vremena koje sam proveo govoreći kao narodni poslanik, sav ovaj period i sve o vreme je, u stvari, bio najčešće posvećen borbi protiv korupcije u Srbiji. Mogu da kažem da mi je zadovoljstvo što je konačno stigla jedna prava strategija za borbu protiv korupcije, za koju se nadam da će uz političku volju kakva postoji trenutno u Srbiji, zahvaljujući SNS i predsedniku stranke gospodinu Vučiću, što prethodnih godina nije bio slučaj pa šta god i da smo radili, bez te političke volje kakve god akte da smo donosili, nije bilo efekta, što su građani svedoci i vide razaranje celog našeg društva i privrede, zbog toga što se borba protiv korupcije praktično do pre nekoliko meseci u Srbiji nikada nije ni vodila.
Ono što želim da kažem na početku, neke stvari ću citirati iz samog predloga, neke ću stvari i sam govoriti iz onih ranijih perioda kada sam govorio i nešto što sam spremio za ovo današnje obraćanje Narodnoj skupštini i građanima Srbije. Prvo što trebamo reći je, već je to nekoliko kolega reklo ali nije zgoreg ponoviti, da se u uporednoj praksi u svetu korupcija najčešće shvata kao zloupotreba ovlašćenja radi lične koristi. Mi često to širimo ili nalazimo neke druge definicije, ali je u suštini ovo najpreciznija definicija.
Ministar je sam rekao da o rasprostranjenosti ovog problema kod nas ukazuje indeks percepcije korupcije prema kojem se Srbija po "Transparent internešnalu" nalazi na 80 mestu od 176 zemalja koje učestvuju u tom merenju. Možemo reći da se već godinama unazad ta percepcija ili ta pozicija naša ne popravlja na bolje. Prva Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji je usvojena 2005. godine, a Akcioni plan 2006. godine. Međutim, jedino što je učinjeno u tom periodu je da je na osnovu te strategije i tog akcionog plana stvoreno nekoliko institucija za borbu protiv korupcije. O nekima smo juče govorili i o njihovim izveštajima, kao što je Agencija za borbu protiv korupcije ili DRI.
Te institucije do skoro su bile na različite načine sprečavane da čine ono što im je bila funkcija, i to smo isto mogli da čujemo, bilo da su ostavljane bez novca, bez dovoljno kadra, bez prostorija u kojima bi radile, tako da su praktično bile samo formirane da bi se ispunila neka obaveza u evro-integracijama ili da bi se pravila neka slika pred građanima Srbije kako se bori protiv korupcije, a u suštini nisu imale mogućnost da rade, nisu radile i nisu doprinele Srbiji da napreduje kao društvo.
Da bih o ovome govorio, spremio sam nešto što je najozbiljnije istraživanje koje je rađeno u Srbiji vezano za korupciju u Srbiji koju je radila Kancelarija UN za drogu i kriminal iz Beča. Oni su radili godinama to istraživanje i objavili su ga 2012. godine. Samo istraživanje se naziva – Korupcija u Srbiji, iskustvo građana. Poslednje ankete koje su vršili su bile krajem 2011. godine, a ponavljam sve su objavili 2012. godine.
Rezultati ove ankete su zaista poražavajući, mada to svi mi znamo i građani Srbije su to osetili na svojoj koži. Ovde možemo videti neke stvari za koje do sada imam utisak da se često nije o tome govorilo i da se izbegavaju neke stvari koje su istina i svakodnevni život naših građana. Na primer, glavni rezultati ove ankete govore da na osnovu mišljenja građana Srbije, korupcija zauzima treće mesto među najznačajnijim problemima sa kojima se Srbija danas suočava posle nezaposlenosti i siromaštva, tj niskog životnog standarda.
U toku 12 meseci koji su prethodili ovoj anketi, a to se baš podudara sa radom prethodne vlade, 14% stanovnika Srbije je direktno ili indirektno imalo iskustvo sa podmićivanjem državnih službenika. Ne postoje značajne razlike u rasprostranjenosti korupcije u gradskim i seoskim sredinama ili među regionima Srbije, osim u Šumadiji i zapadnoj Srbiji gde je stopa rasprostranjenosti nešto niža od nacionalnog proseka, inače, najviša je u Beogradu.
Sa korupcijom je u Srbiji imalo iskustvo 8,5% žena naspram 10% muškaraca. Lica koja su bar jednom imala iskustva u prethodnih godinu dana, a radi se otprilike o 2010. i 2011. godini, u proseku su pet puta dali mito, tj jednom u 10 nedelja. Više od polovine - 52% mita se plaća u novcu, jedna trećina u hrani i piću. Prosečni mito isplaćen u novcu u Srbiji iznosi 15.530 dinara, što je oko 165 evra. U 56% slučajeva građani Srbije sami iniciraju davanje mita, što je takođe poražavajući podatak. U 14% slučajeva se mito otvoreno traži.
Glavni ciljevi davanja mita u Srbiji su, poslušajmo ovo, ubrzavanje procedura – 34%, ili dobijanje boljeg tretmana – 18% i završavanje procedura – 18%. Među licima koja su dala mito u prethodnih godinu dana je više od polovine njih mito dalo lekarima – 55%, više od trećine policajcima – 40% i četvrtina medicinskim sestrama. Među građanima Srbije koji su imali iskustva sa davanjem mita, manje od 1% je taj slučaj i prijavilo.
Zapažanja o opštoj rasprostranjenosti korupcije u državnom sektoru potkrepljuje iskustvo onih 6% novozaposlenih državnih službenika koji su sebi obezbedili posao uz pomoć mita. Nuđenje dobara, usluga i novca u cilju pridobijanja glasača zapažena je na poslednjim izborima na lokalnom i državnom nivou. Procenat građana kojima je ponuđeno mito na lokalnim izborima iznosio je 7% i isto toliko na poslednjim parlamentarnim izborima.
Kada pogledamo neke tabele koje su interesantne možemo da vidimo da razne ankete i studije koje su sprovedene u Srbiji kako bi se dobijeni podaci analizirali, obim i priroda korupcije, kao npr. ankete koje je radio za UN "Medijum galup" u oktobru 2009. godine, u martu 2010. godine, u oktobru 2010. godine. Ispostavilo se da je broj građana koji su direktno plaćali mito ostao prilično stabilan i da se nije menjao i da je nešto što se u Srbiji može nazvati korupcija i mito zaista stabilno po ovim anketama.
Ovde možemo videti na jednom tabelarnom prikazu kako ide ono za šta sami građani govore kome su najviše davali mito –lekari, policija, državni službenici, nastavno osoblje, poreski službenici, carinski službenici, javna preduzeća, sudije i tužioci i ostalo.
Pored iskustva sa davanjem mita ispitivanjem percepcije građana u korupciji, mogu se dobiti i dodatne informacije npr. na osnovu izveštaja "Transparency International" za 2010. godinu. Veliki deo građana, 49% smatra da je stepen korupcije porastao u periodu između 2009. i 2011. godine.
Ono što je takođe poražavajuće je prijavljivanje mita. Naime, uopšte govoreći, učestalost prijavljivanja krivičnih dela u organima vlasti direktno je srazmerna zajedničkom uticaju tri faktora, uočenoj težini doživljenog krivičnog dela, veri u odlučnost vlasti da identifikuje prestupnike i direktnoj koristi koju žrtva može dobiti prijavljivanjem krivičnog dela. Rezultati ove ankete pokazuju da je manje od 1% lica koji plaćaju mito prijavilo svoj slučaj organima vlasti. Zašto? Tu je takođe jedna interesantna tabela u kojoj se može videti da to građani ne rade zato što misle da je beskorisno, niko ne bi mario i da prijave. Veliki broj njih smatra da je čak poklon znak zahvalnosti. Imao sam korist od davanja mita – bilo je i takvih odgovora ili da je to uobičajena praksa.
Možemo reći u vezi strategije da su ovo neki od razloga koji su i te kako bitni zbog čega je potrebno doneti strategiju, a posle nje i akcioni plan i sve ono što sledi posle toga kako bismo se efikasno izborili protiv korupcije. Naime,šta mogu da nam budu zaključci? Njih imamo u samoj strategiji, da je strateški okvir za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji obezbedio okvir za uspostavljanje razvoja i organizovanja organa vlasti, nosilaca javnih ovlašćenja u cilju stvaranja efikasnog sistema koji može u potpunosti da odgovori svim izazovima u prevenciji borbi protiv korupcije. Definisano je tih šest strateških principa. Već je o tome govoreno, ali moramo to ponoviti jer bez toga nema ni efikasne borbe protiv korupcije. Mora da postoji načelo vladavine prava, načelo nulte tolerancije na korupciju, načelo odgovornosti, načelo sveobuhvatnosti primene mera i saradnje subjekata, načelo efikasnosti i načelo transparentnosti.
Strategiju je bitno doneti i to je potrebno danas reći naročito zbog toga što je ona značajna i sa aspekta procesa pridruživanja Republike Srbije EU. Danas smo čuli razne komentare vezano za odluku EU prema Srbiji. Da bismo neke stvari razjasnili građanima, potrebno je reći ovaj put da ono što nas čeka u narednom periodu je oktobar mesec okvir za pregovore sa Srbijom, novembar mesec kvining proces. Za sve to vreme Srbija treba da odredi pregovarački tim i glavnog pregovarača, a u januaru je početak pregovora i to je činjenica posle današnjeg dana i to građani Srbije treba da znaju. Mi treba da odredimo ozbiljan pregovarački tim. Evropska unija će da odredi ozbiljan pregovarački tim i da pokušamo da pobedimo i Slovence u tom putu. Njima je trebalo šest godina da pregovaraju. Hajde i mi da pokušamo da to odradimo i kraće i da u ovoj deceniji Srbija postane deo evropske porodice. Za tako nešto je potrebno efikasno sprovođenje strategije koja podrazumeva čvrstu političku volju, a čvrstu političku volju možemo imati i pokazali smo do sada u radu ove vlade, ministri iz SNS i predsednik stranke, gospodin Vučić.
Bez te volje i bez političke volje ništa što je potrebno uraditi neće biti moguće. Na osnovu ove strategije i ona priča o tome kako ne može sve da stoji na volji ili da sve organizuje jedan čovek pokazuje se kao netačna. Juče smo videli da to nije tačno jer sada kada postoji politička volja u zemlji institucije rade. Naravno da je potrebno da još ojačamo naša regulatorna tela i naravno da je potrebno da osavremenimo rad bezbednosnih službi i policije. Naravno da je potrebno da ojačamo i te institucije. Ali, za sve to je potrebna politička volja. Građani Srbije znaju da je imaju u SNS i da će zbog toga, za razliku od nekih prethodnih perioda kada su ove strategije bile mrtvo slovo na papiru, u narednom periodu one postati efikasne, biti sprovođene za dobrobit naših građana i naše države, što će za krajnji cilj imati bolju Srbiju, jaču Srbiju i građane koji će bolje živeti i imati bolji standard i svi zajedno biti deo porodice koja ne može bez Srbije, jer je Srbija strateški izuzetno bitna za EU.
Danas je bilo onih koji su govorili da EU ne želi Srbiju. Oni u stvari pokazuju ili da su zlonamerni ili da ne znaju o čemu govore jer bez Srbije EU ne može da bude jako prisutna na prostoru između Beča i Bosfora. Svi znaju da je Srbija tu najvažnija država u tom lancu i da je ona i te kako potrebna EU. I kao što i mi moramo da uradimo, siguran sam da će i EU učiniti sve da Srbija postane deo te velike porodice što pre. Zahvaljujem.