NATAŠA JOVANOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena 16.10.1967.godine, živi u Mladenovcu, gde je završila osnovnu i srednju školu,

Diplomirani ekonomista – akademski naziv “master” drugog stepena diplomskih akademskih studija stekla na Ekonomskom fakultetu u Beogradu,

Od 20.07.2015. godine do 20.06.2016. godine bila je članica Privremenog organa GO Mladenovac, gde je svojim radom doprinela rešavanju nagomilanih problema građana Mladenovca i sagledavanju niza prioriteta delovanja u svom gradu, od 2002 do 2015. godine u KBM banci ( pre privatizacije 2010.godine poznata kao Credu banka AD Kragujevac) radila je kao direktorka filijale. od 2000. do 2002. godine radila je kao koordinatorka u marketing sektoru Holding kompanije “Petar drapšin” AD Mladenovac, od 1991.do 2000. godine bila je profesorka ekonomskih predmeta u “Ekonomsko-trgovinskoj školi” u Sopotu (poslovna ekonomija, statistika, marketing, finansijsko poslovanje..).

Članica Glavnog odbora Srpske napredne stranke i predsednica unije žena SNS u Mladenovcu.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24.aprila 2016. godine izabrana za narodnu poslanicu.

Udata, majka jedne ćerke.

Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine izabrana je ponovo za narodnu poslanicu. Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 24.10.2020, 11:44

Osnovne informacije

Statistika

  • 18
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.10.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnikom, poštovane kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije, sa čim se prvo susretnete u novom gradu? Šta ostavi utisak na vas? Ljubaznost ljudi, čistoća ulica, uređenost uskog gradskog jezgra i naravno, muzeji.

Neretko smo se nonšalantno ponašali prema svojoj istoriji. Neretko mnogi ne znaju da cene ono što je staro vekovima. Ko god da je putovao po inostranstvu zna kako se stranci ophode prema svojim starinama.

Na osnovu onog prikazanog muzejima stičemo poštovanje prema određenom narodu. Pitala sam se, na primer, na Krfu, da li iko od stranaca poseti muzej o Golgoti, koju su prošli Srbi, a mnogi i preminuli prelazeći preko Albanije.

Vrlo je loše obeležena ta kuća muzej u kome su izložene fotografije, predmeti koji svedoče o stradanju našeg naroda. Mi Srbi znamo za Vido i obavezno posećujemo to mesto stradanja, ali je cilj da to vide i stranci, jer njihovi preci su ti koji su bili na drugoj strani.

Jedini način jeste uspostavljanje saradnje između Ministarstva kulture Grčke i Ministarstva kulture Srbije, i da putokazi do muzeja i ostrva Vido budu transparentniji.

Navešću još jedan slučaj. Prisustvovala sam divnom i poučnom predavanju doktorki Jasmine Ćirić, docenta na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu, u okviru Dana kulturne baštine sa temom - srednjovekovno kulturno nasleđe je u opasnosti, nasleđe celog čovečanstva. Ona je iznela primere zadužbine Stefana Nemanje i cara Dušana. Preko 50 manastira je sačuvano srpskih srednjovekovnih zadužbina Nemanjića na teritoriji Severne Makedonije.

Mnogi manastiri ne mogu da se vide, jer su zatvoreni i pristup zabranjen, ali se prekrivaju freske srpskih zadužbinara ili prekraja istorija stavljanjem drugih imena ispod fresaka. Bila sam zatečena ovim predavanjem i saznanjem sa dokumentovanim slikama i argumentima, doktorke Jasmine Ćirić koja izučava ovo godinama.

Veliki problem je očuvanje ovih svetinja koje jedino mogu da urade srpski restauratori i ikonopisci. Naša obaveza je prema precima, ali i našoj pravoslavnoj crkvi i veri da sprečimo dalje uništavanja i propadanje fresaka. To možemo uraditi jedino inicijativom i boljom saradnjom, takođe između Ministarstava kulture Srbije i Severne Makedonije.

Iskoristila bih priliku pošto je Zakon o muzejima u proceduri, ali naravno, žao mi je i što tu nije ministarka Maja Gojković u Skupštini da čuje ovo o čemu pričam, jer je ona započela mnoge zaboravljene teme. Još kao predsednica Skupštine ona je pokrenula pitanje posledica NATO bombardovanja i tada je formirana Komisija za utvrđivanje i istraživanje posledica NATO bombardovanja.

U skorije vreme, evo, sada 15. septembra ove godine smo usvojili Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti očuvanja ćiriličnog pisma, a izmena Zakona o muzejskoj delatnosti nije manje bitna, jer uključuje istraživanje, prikupljanje, dokumentovanje, zaštitu, sprečavanje štetnih uticaja, obezbeđivanje uslova za čuvanje, vrednovanje, edukaciju javnosti, ali i naravno, uvođenje jedinstvenog informacionog sistema u cilju efikasnijeg čuvanja, korišćenja i prezentaciju muzejske građe.

Na kraju bih rekla svoja zapažanja obilazeći gradove po Srbiji, kao što sam na početku rekla, jedan od utisaka koje neko ima o nekom gradu su, naravno i muzeji, a većina gradova ih ima.

Osim eksponata su vrlo važni i ljudi koji tu rade. Najveći broj tih kustosa, ovom prilikom ne želim da imenujem ni muzeje, ni te gradove, mrzi ih da pričaju, da objasne, zatim uključe rasvetu ili virtuelne prikaze tamo gde oni postoje, puštaju vas da sami tumarate po muzeju dok on igra igrice na kompjuteru i treba da vam bude neprijatno što ste ih prekinuli u doručku ili u telefoniranju.

Obeležja eksponata su često pocepana i tu je dovoljna dobra volja da se zamene etikete ili sijalice. Ovde se mora pooštriti kontrola. Zbog toga ovo i govorim.

Na čelu muzeja moraju biti menadžeri koji će aktivno sarađivati sa turističkim organizacijama u tim gradovima i sa Turističkim savezom Srbije, sa opštinama i školama, a ne naučnici, arheolozi koji su u nekom svom svetu, naravno ima i tu divnih, izvrsnih menadžera.

Vrlo je važno prosvetljenje građana, a posebno dece, jer je važna povezanost sa školama da što ranije saznaju šta je to što ima njihov grad i po čemu je specifičan. Ako im se to lepo prezentira znaće bolje da cene i da čuvaju svoj grad.

Na primer, muzej u Mladenovcu koji je istureno odeljenje grada Beograda, jako sam bila presrećna kada je posle deset godina restauriran i ponovo proradio, ima nedovoljno zaposlenih, tu je samo jedan zaposlen, a to znači u stvari da je i nedovoljno za kvalitet rada tog muzeja.

Predlažem, takođe da se uvede nn lice, kontrola, koja će ići po muzejima i zapisivati utiske šta promeniti ili koga radi adekvatnog poboljšanja usluge, kao to što imaju, znate i sami, banke.

Ovo su sve dobronamerne sugestije radi podizanja muzejske delatnosti na nivo kakav zaslužuje. Inače, zaista apsolutno podržavam sve ove izmene zakona o muzejima, uz opasku i drugih kolega ovo je trebalo biti mnogo ranije.

Ove izmene su više nego neophodne kako bi zaista muzejska delatnost bila podignuta na viši nivo.

Zahvaljujem svima na pažnji.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.10.2021.

Zahvaljujem potpredsedniče.

Poštovani ministre Mali i poštovane kolege narodni poslanici, i poštovani građani Srbije, pošto većina kolega je danas diskutovalo o poreskom postupku, o fiskalizaciji i o novčanoj punomoći države za ublažavanje pandemije, akcenat bih u svom današnjem izlaganju stavila na značaj ulaganja u modernizaciju železnice i uopšte izgradnju u infrastrukture u Srbiji.

Efikasan železnički transport je veoma bitna komponenta, ekonomskog razvoja na globalnom i nacionalnom nivou. Vlada Republike Srbije i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture su veoma svesni činjenice, ali i situacije koju su zatekli i već su preduzeli konkretne mere na modernizaciji pruga i vozova. Čitav sistem mora postati moderan, poslovno efikasan i tržišno opredeljen. Naša zemlja je mala, ali na takvom geografskom mestu da je od ključnog značaja saobraćajna infrastruktura, takođe naš problem je i što Srbija nema more, pa moramo kompenzovati sa rečnim lukama i železnicom.

Projekat modernizacije Subotica – Horgoš proglašen je za projekat od posebnog značaja za Republiku Srbiju i to juna prošle godine. Rekonstrukcijom i puštanjem u promet ove trase unapredićemo transportne putničke veze u regionu ova dva grada Subotice i Segedina i ojačaćemo veze između Mađarske i Srbije. Prijateljstvo i saradnja naše dve zemlje su najbolje i u skorijoj i u novijoj istoriji i to moramo da gajimo i u buduće.

Za one koji se nisu udubili u ovaj projekat reći ću ukratko. Ugovor predviđa rekonstrukciju pruge 26,7 kilometara za brzinu voza i do 120 kilometara na čas i rekonstrukciju staničnih zgrada i 13 putnih prevoza u nivou i dva podhodnika. Pruga je izgrađena još 1885. godine i neophodna je njena obnova, kao i vrlo važne regionalne i prekogranične pruge. Po završetku modernizacije i rekonstrukcija pruge će biti jedna od najmodernijih elektrificiranih evropskih železničkih deonica sa najmodernijom pratećom opremom i signalnim i bezbednosnim sistemima. Predviđeno je takođe da izvođači radova završe to za 14 meseci od dana uvođenja u posao, a u aprilu je raspisan javni poziv i izabrana je ruska kompanija „RŽD Internešnl“ a vrednost je oko 86,7 miliona evra.

Kao član Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije imali smo zadovoljstvo da obiđemo između ostalog i radove na vijaduktu i tunelima u Čortanovcima koji upravo radi ova ruska kompanija. To je vrlo iskusna kompanija sa kojom naša zemlja već dugo sarađuje. Ova ista firma je radila i rekonstrukciju pruge Beograd – Mladenovac, pre nekih pet godina. To je za moje sugrađane veoma značajno kao i obnova železničke stanice kao najstarija zgrada u gradu. To je prosto simbol obnove, jer sve u ovoj zemlji je bilo ruinirano i upropašćeno od strane onih koji su bili na vlasti pre SNS.

Kupljeni su i novi šinobusi, samo još čekamo od Sekretarijata za saobraćaj grada Beograda da smanji broj stanica kako bi se skratilo vreme puta i uskladilo polaske i kako bi veliki broj zaposlenih ljudi, đaka i studenata mogli da koriste prevoz kao i renoviranje pruge od Prokopa do Vuka, što bi omogućilo krajnju stanicu, Vukov spomenik, a ne Prokop. Ovo pričam jer je to od ključne važnosti za moje Mladenovčane, jer oko deset hiljada svakodnevno putuje za Beograd i ne bi mi oprostili da pričam o pruzi Horgoš – Subotica, a da ne pomenem naš problem kao prigradske beogradske opštine.

Oni koji su bili na vlasti pre SNS, njih zaista ne želim da spominjem i da im dajem na važnosti, jer smatram da su oni politički mrtvi, su bez imalo želje da urade bilo šta za dobrobit društva već samo isključivo za sebe i uvek im je bilo malo. Tako da kada pričamo o investicijama, o napretku uvek se setite da kada su nešto radili ideja vodilja im je bila sopstveni interes i nikada se nije znalo kolika je krajnja cena. Ali pošto prošlost ne možemo da promenimo, više volim da pričamo o budućnosti, o napretku, o projektima.

Srbija je pored ove pandemije, zatvaranja zemalja, zabeležila rast u prva tri tromesečja, blizu sedam posto BDP, što je izuzetno visoko, ali i očekivano i prema prognozama MMF-a i prema Evropskoj banci za obnovu i razvoj.

Obratila bih se baš vama ministre, pošto mnogi u Srbiji nisu svesni koliko vi zaista stručno vodite ministarstva u ovim nikad zabeleženim uslovima pandemije barem za našeg života i zatvaranje granica, ograničeno kretanje ljudi i robe, uspeli da stručnim i veoma mudrim vođstvom finansija Republike Srbije postignete i nađete balans. Srbija svoje obaveze izmiruje na vreme, da obezbedite pomoć za svakog

punoletnog građanina, za penzionere, za privrednike da obezbedite novaca za vakcine, testove, nove bolnice, opremu i tako dalje. Da podsetim naše građane, vakcine su besplatne, ali i ne za našu državu, one se moraju platiti proizvođaču.

Sa druge strane se nastavljaju započete investicije i kada već pričamo o novim investicijama u železnicu, građani Srbije moraju da znaju, da je zaista vaš doprinos ogroman, jer retko ko bi umeo tako dobro da izvaga budžet, jer novac nije neograničen nego samo dobro raspoređen i na tome vam iskreno čestitam kao i vašem timu u Ministarstvu finansija.

Naravno, da ću sa zadovoljstvom glasati za ovaj predlog zakona, zaduživanje kod „OTP banke“ za potrebe finansiranja projekta rekonstrukcije i modernizacije, jer ovo jeste zaduživanje sa smislom i ono koje će nam se vrlo brzo vratiti, a plus to što je pod izuzetno povoljnim uslovima jer je naša zemlja i u tom smislu visoko kotirana. Hvala vam.

Trinaesto vanredno zasedanje , 13.09.2021.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicom, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ove godine sam ponovo bila u Tršiću i podsetila se ogromnog podviga Vuka Karadžića koji je iz prelepe prirode, iz svog sela nadomak Loznice, otisnuo se u svet nailazeći na svom životnom putu i u svojoj zemlji i van nje na mnoga osporavanja, teškoće i proterivanje.

Često i mi Srbi zaboravimo i smatramo podrazumevanim ono što je Vuk Karadžić doneo srpskom narodu. Vuk je postavio osnovicu srpskog jezika tako što je objedinio dijalekte, narečja i tako da ni najogorčenija antisrpska propaganda tada nije poznavala crnogorski jezik već je to južni dijalekt. Srpski jezik je istočni dijalekte ekavica i jekavica – dijalekt na području sadašnje BiH, tada i Dubrovnika, na teritoriji moćne Duklje. I u to vreme i Dubrovčani svoj službeni jezik nazivaju – srpski.

Godine 1818. u „Srpskom rečniku“ koji je Vuk objavio u Beču – „h“ kao slovo ne postoji, čak ni „lj, nj, dž, đ, ć“. Ono što je novina i sada, a posebno u 19. veku je da za postojeće glasove se uvode nova slova i to naše pismo zaista čini jedinstvenim. Vuk je puno putovao i ceo svoj život je posvetio lingvističkoj nauci. Na primer, na Cetinju je odštampao narodne srpske poslovice, a knjigu je posvetio Njegošu i u posveti je napisao – trećina ovih poslovnica ostala bi neskupljena, a Bog zna i ove druge kad bi nas svjet izašle da me sreća nije sa vama upoznala. Njegoš i Vuk su bili izvanredni prijatelji.

Vuk je priznanje za svoj rad dobio i od bečke, berlinske, petrovgradske akademije, a dobija i status pridruženog člana tih akademija. U svojoj zemlji je na primer tek 1860. godine dozvoljena upotreba Vukovog pravopisa u svim knjigama, osim zvaničnih udžbenika jer borba sa domaćom vlašću je dugo trajala.

Ono što je sigurno je i to da danas ono što nazivamo srpskim književnim jezikom nije onaj jezik kojim su naši preci govorili. U bližoj prošlosti to je bio srpsko-hrvatski jezik.

Danas smo svedoci stvaranje veštačkih jezika u želji da što manje liče na svoj koren, srpski jezik. To se dešava u Hrvatskoj, Crnoj Gori i BiH. Hrvatska je najdalje otišla u tome. Na primer, u Hrvatskoj su raspisali nagradu „dr Ivan Šreter“ za 2020. godinu za nove reči kao što je na primer – pandemija je velepošast, respirator – dišik ili disajnik, zaključavanje – društvostaj ili obustava, vizir – kihobran, samoizolacija – samoosama. Ni mnogi stariji hrvatski građani ne mogu baš najbolje razumeti ovaj novi novokomponovani rečnik. Veštačke jezike sačinjavaju pojedinci ili grupe, ali u ovom slučaju to je državna politika.

Pokušano je svojevremeno sa esperantom kao univerzalnim svetskim jezikom. To, naravno, nije uspelo i engleski je preuzeo primat. To je sasvim u redu, ali ovi prethodni primeri susednih zemalja imaju drugu svrhu, da svoj novi jezik, prepun novih pojmova, koji će za buduće generacije postati maternji jezik i koji neće ličiti na srpski jezik.

Filmovi treba da budu titlovani na ćirilici, knjige takođe štampane na ćirilici, imena ulica, zgrada, službeni dopisi takođe. Nekada nam je onemogućeno da koristimo ćirilicu. Na primer, ja lično, na mobilnom telefonu koji koristim nemam mogućnost korišćenja svih ćiriličnih slova. Uputstva na proizvodima takođe treba biti na ćirilici. Prilikom uvoza proizvoda, treba voditi računa i o tome, da li imaju tu mogućnost.

Grci su, na primer, odlično izbalansirani kao članica EU, njihovo pismo je toliko prepoznatljivo i oni se zaista ponose sa njim i ne vidim zašto to ne bi bio i sa nama slučaj.

Što se Srbija brže razvija i napreduje, to raste ljubomora zemalja u regionu. Naš zajednički zadatak je da budemo složni i istrajni u očuvanju našeg pisma. Ovo je vreme digitalizacije i posebno treba da mislimo o mladim naraštajima koje kroz kompjuter pretežno koriste latinicu, ali ne smeju da zaborave ko su i odakle su i svoje pismo, na koje treba da budu ponosni - ćirilicu.

Sećate se, na primer, skidanja tabli sa ćirilicom u Vukovaru 2013. godine? Ovo nikada nije bio slučaj u Srbiji da se skine tabla, na primer, na mađarskom. Srbija je država svih građana i uvek je imala veliko poštovanje za svoje nacionalne manjine i zalagala se za očuvanje njihovih prava. Ali, to nikako ne smemo činiti na uštrb sebe samih.

Mi i sada gajimo različita narečja i dijalekte, akcente, ali književni srpski jezik i ćirilica je ono što ne smemo izgubiti, jer gubimo i deo sebe. Drugačije se, naravno, priča u Novom Sadu, drugačije u Beogradu, drugačije u Vranju. Ali, uvek treba da imamo na umu kroz kakvu golgotu je prošao Vuk Karadžić da bi uokvirio pismo na kome nam mnogi zavide - jedno slovo, jedan glas.

Posebno treba naglasiti da će se isti ovaj zakon naći na dnevnom redu Skupštine u Republici Srpskoj, koja je dodatno izložena pritiscima bošnjačkog jezika.

Posebnu pažnju treba obratiti ko predaje u školama, ko su voditelji na televizijama, jer je nedopustivo da se pogrešno akcentuje i da se, kako narod kaže - frlja sa padežima.

Da nije bilo puno trnja na putu sigurna sam da bi i gramatika bila mnogo jednostavnija i lakša. Stranci uvek kažu koliko je lako pisati i čitati, a koliko je teško naučiti naše padeže i našu gramatiku. Vuk Karadžić je uložio čitav svoj život, ogroman rad, ali i diplomatsku veštinu da imamo pismo koje sada koristimo.

Nama Srbima je puno puta činjena nepravda i mi možemo da oprostimo, ali ne smemo da zaboravimo ni naš jezik, ni pismo, ni kulturu, ni običaje. Jer, ako to zaboravimo, gubimo identitet.

Ovaj Predlog zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma je trebalo doći mnogo, mnogo ranije, ali kako kaže jedna poslovica koju je Vuk Karadžić prikupio vekovnim iskustvom srpskog naroda - jezik je hranitelj naroda, dokle god živi jezik, dokle ga ljubimo i počitujemo, njim govorimo i pišemo, pročišćavamo, umno seje, ne preliva se u drugi, ne propada. Ovo je rekao narod, a to je zapisao da ostane za narodna pokoljenja Vuk Karadžić.

Drage kolege poslanici, dragi građani Srbije, ovo nemojte nikada da zaboravite. Hvala.

Imovinska karta

(Mladenovac, 22.11.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 97500.00 RSD 03.06.2016 -