NATAŠA JOVANOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena 16.10.1967.godine, živi u Mladenovcu, gde je završila osnovnu i srednju školu,

Diplomirani ekonomista – akademski naziv “master” drugog stepena diplomskih akademskih studija stekla na Ekonomskom fakultetu u Beogradu,

Od 20.07.2015. godine do 20.06.2016. godine bila je članica Privremenog organa GO Mladenovac, gde je svojim radom doprinela rešavanju nagomilanih problema građana Mladenovca i sagledavanju niza prioriteta delovanja u svom gradu, od 2002 do 2015. godine u KBM banci ( pre privatizacije 2010.godine poznata kao Credu banka AD Kragujevac) radila je kao direktorka filijale. od 2000. do 2002. godine radila je kao koordinatorka u marketing sektoru Holding kompanije “Petar drapšin” AD Mladenovac, od 1991.do 2000. godine bila je profesorka ekonomskih predmeta u “Ekonomsko-trgovinskoj školi” u Sopotu (poslovna ekonomija, statistika, marketing, finansijsko poslovanje..).

Članica Glavnog odbora Srpske napredne stranke i predsednica unije žena SNS u Mladenovcu.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24.aprila 2016. godine izabrana za narodnu poslanicu.

Udata, majka jedne ćerke.

Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine izabrana je ponovo za narodnu poslanicu. Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 24.10.2020, 11:44

Osnovne informacije

Statistika

  • 13
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrto vanredno zasedanje , 10.06.2021.

Zahvaljujem potpredsedniče Skupštine, poštovani članovi institucija, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije.

Danas je na dnevnom redu, između ostalog i izveštaj Republičke komisije za sprovođenje javnih nabavki, za 2020. godinu. Prvenstveno, ja bih htela građane Srbije da podsetim na 2019. godinu, kada smo radili izmenu i dopunu Zakona o javnim nabavkama i zbog čega je to urađeno i koliko se to zaista vidi da je došlo do jednog velikog boljitka.

Mi smo to uradili, prvenstveno da bi se sprečile koruptivne radnje, zatim da bi smanjili administrativne procedure, da bi zaštitili mala i srednja preduzeća i uostalom, i negativne posledice centralizacije javnih nabavki, a i uprostili samu proceduru.

Izveštaj ove komisije imaju za cilj, u stvari sprečavanje koruptivnog ponašanja, bolju konkurentnost i potpuno otvoreno oglašavanje u postupku javne nabavke.

Mogu reći da smo u velikom delu u tome i uspeli. Bilo je mnogo šupljina u načinima raspisivanja javnih nabavki, u ranijem periodu, kao na primer da se tehnička specifikacija prilagodi određenom ponuđaču, ili se propišu dodatni uslovi koji može samo on da ispuni.

Jedan od načina bio je, na primer mehanizam izjava, taj mehanizam izjava je bio takav da oni dokazuju pod materijalnom i krivičnom odgovornošću, ali da sam ponuđač, faktički nema obavezu da to i proveri.

Posebno se to radilo kod onih koji su učestvovali na javnim nabavkama, po drugi i treći ili više puta.

Ta praksa je doprinela prvenstveno diskriminaciji privrednih subjekata na tržištu i ono što čemu najviše pričamo to je, u stvari diskriminacija bila prema malim i srednjim preduzećima.

Zatim, u to vreme, pre nego što smo doneli taj zakon, 2019. godine, a i članovi ove komisije znaju, jeste da cena je prvenstveno bila presudna, tj. niska cena, ali kasnije kako za vrednovanje ponuda, međutim često se pokazalo da najjeftinija ponuda, na kraju bude znatno skuplja, zbog neadekvatnog materijala ili usluga.

Pre donošenja izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama, 2019. godine česta pojava je bila i fiktivne ponude. Te fiktivne ponude su, u stvari stvarale lažnu sliku konkurenciji, tako da se jave dva ili više ponuđača, i za to jedan dobije, ovi drugi dobiju određenu protiv naknadu, za to što su odustali. Takođe, tu je bila prisutna i podela tržišta.

Podela tržišta u delu gde se ne mešaju jedni drugim u zone. Sigurno su se mnogi od vas se takođe susretali sa ovim, da prvo mora da se raspitate čiji je reon, pa zatim da angažujete nekog za posao.

Ključ uspeha je isključivo u kontroli i u kaznenim merama, jer naš čovek razmišlja kako da nađe rupu u zakonu, i to smatra inteligencijom i snalaženjem, a ne pravim imenom.

Zbog čega vam sve ovo govorim, govorim koliko su bile kompleksne izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama i da smo po svim ovim tačkama, u mnogome doprineli da do ovoga više ne dolazi.

Pored boljitka koji su doneli ovi elektronski tenderi , potrebno je usaglašavanje pravilnika deklaracije proizvoda sa Zakonom o javnim nabavkama. Deklarisanje je na primer, u tom smislu, moraju da se znaju tačni nazivi proizvoda, a ne da se izmišljaju nazivi proizvoda.

Druga stvar je gramaža. Gramaža proizvoda, ako je za neki proizvod uobičajeno da se proizvodi u 100 grama ili 150 grama, stavi se gramaža 127 grama, koji ima samo jedan jedini proizvođač. Ovo sve vama pričam zbog budućnosti i zbog toga na šta treba obratiti pažnju i sanirati to da se ne bi više ponavljalo.

Zatim, objedinjavanje svih stavki pre bez odvajanja, ovde prvenstveno mislim na vrtiće u smislu da oni nabavljaju veliki dijapazon širok dijapazon, počevši od igračaka preko hemijskih, za higijenu, pa do toga da nabavljaju i hranu.

Onda u tom slučaju mogu samo trgovci da konkurišu, ali ne i proizvođači, jer proizvođači ne mogu taj čitav dijapazon usluga da pokrivaju, niti mogu u toj meri da se udružuju.

Zakon o javnim nabavkama, i zakon koji reguliše zapošljavanje invalida je još jedna stavka na koju bi trebalo pažnju, a to je da su veoma pogodne za manipulaciju, jer preduzeće ako ima preko 50% invalida, što može značiti da je ustvari to, ako ima dvoje od njih zaposleno troje, to je upravo preko 50%.

I ovo pričam zbog toga, jer se ne treba odnositi samo na procenat, nego se odnositi i na broj zaposlenih u tom invalidnom preduzeću, jer u tom slučaju imaju mogućnost rezervisanih nabavki, a to znači mogu biti odabrani, iako su 30% skuplji od drugih dobavljača.

Kontrola, koji je broj invalidnih lica, u firmi ne samo u procentima, u ovom slučaju, izostaje.

Daleko od toga da neko ne želi da pomogne invalidima i invalidnim licima i želimo da podstaknemo njihovo zapošljavanje, međutim vrlo je lako za korupciju i na to molim u narednom periodu da se obrati pažnja.

Novi portal javnih nabavki omogućava elektronske javne nabavke, što je veliki korak za smanjivanje barijera i pristup javnim nabavkama, ali i alat za smanjenje birokratije i korupcije.

Ovako se postiže daleko veća transparentnost, jer problem je postao takav da ugrožava sistem javnih finansija. Mi želimo da naše javne finansije postavimo na zdrave osnove i ne bežimo da se uhvatimo u koštac sa svim i svakim ko ugrožava napredak Srbije.

Očekujem da ovo sve veće povećanje transparentnosti i mogućnosti uvida u ceo postupak javne nabavke će povratiti poverenje u postupke javnih nabavki i omogućiti veću konkurenciju. Jedan od dokaza je upravo i ovde, što u parlamentu raspravljamo o ovom Izveštaju koji ste vi dali.

Transparentnost prouzrokuje sigurnost, sigurnost prouzrokuje veće investicije, veće investicije prouzrokuju bolju zaposlenost, bolja zaposlenost znači veću potrošnju, a veća potrošnja znači bolji životni standard. Vidite, koliko je sve to povezano? Idemo korak po korak ka jasno određenom cilju i po jasno utrtom putu koji je utrla Srpska napredna stranka i njen predsednik Aleksandar Vučić, čije ime je postalo sinonim za uspeh, obnovu i prosperitet.

Na kraju ovog mog izlaganja koje shvatite kao jedno dobronamerno i upravo to da u narednom periodu bude još jača kontrola i same kaznene odredbe, želim da čestitam Beograđanima današnju slavu Spasodan i želim da kažem nešto o tome što možda pojedini nisu upoznati.

Despot Stefan Lazarević je 1403. godine proglasio Beograd srpskom prestonicom, a verski praznik Vaznesenje gospodnje za gradsku slavu. Spasovdan je kao slava Beograda obnovljena 1993. godine, kada je ponovo pošla litija posle 46 godina.

Hvala najlepše.

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.04.2021.

Zahvaljujem potpredsedniče.

Poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, do 25. februara, ove godine je trajala javna rasprava o Nacrtu zakona o elektronskom fakturisanju. Jedna od pogodnosti elektronskih faktura jeste brže plaćanje, kao i suzbijanje sive ekonomije, jer oni pomažu u kontroli naplate poreza. E-faktura je potpuno digitalna faktura, koja se prenosi s jedne aplikacije tj. izdavaoca na drugu aplikaciju, to je primalac, bez fizičkog oblika, e-fakture biće obavezne tek od 1. januara 2022. godine.

Sećate se eRecepata, eRecepti u početku su bili nepoznanica, možda je bilo i nekih grešaka, međutim, sada je to zaista odlična stvar koja besprekorno funkcioniše. Tako se nadam da će biti i sa ovim e-fakturama. Uštede u vremenu i novcu na osnovu prelaska na elektronsko fakturisanje su trajne. Sistem platforma elektronske fakture biće otvorena, odnosno otvoriće servis koji će biti dostupan svim korisnicima. Ovde uvek postoje neka određena pitanja. Međutim, način i postupak registrovanja za pristup sistemu tek treba da se bliže uredi i to da se odredi podzakonskim aktima.

Elektronska faktura izdata je posredstvom novog sistema će biti smatrana za ispravnu. Sva pravna lica ili preduzetnici koji su u sistemu PDV biće u obavezi da primaju i šalju ove fakture kroz sistem elektronskih faktura, tu spada i naknadno evidentiranje onih faktura koje su poslate ili dobijene van sistema. Planirano je takođe da pristup centralnom sistemu bude jednostavna a sama usluga slanja i primanja elektronskih faktura preko tog sistema će biti besplatna. Trebalo bi da postoji i uputstvo za korišćenje te platforme, firme koje imaju mali broj faktura i one će biti u mogućnosti da direktno unesu u sistem elektronskih faktura.

Iz ugla same privrede njenim korišćenjem postiže se efikasnost, transparentnost i smanjuje se naravno mogućnost grešaka u razmeni i obradi podataka, a postiže se i brže plaćanje. Faktura neće moći da bude proknjižena, odnosno naplaćena ukoliko nije dobijena na način koji je regulisan zakonom. Ukoliko neka firma ima veliki broj faktura imaće mogućnost da nadogradi svoj informacioni sistem i na taj način može da automatizuje komunikaciju sa sistemom elektronskih faktura, a firme koje imaju mali broj faktura mogu biti u mogućnosti da ih direktno unesu u sistem. Tako da se vodilo računa i o jednom i o drugom.

Jedna od mogućnosti je kako da firma deo posla poveri informacionom posredniku, taj informacioni posrednik naravno mora da ima saglasnost Ministarstva finansija i oni mogu da pružaju usluge izdavanja, evidentiranja, obrade, primanja, dostavljanja, čuvanja samih tih elektronskih podataka. Svaki privrednik će na osnovu analize moći da donese odluku da li mu je model isplativiji u nadogradnju sistema.

Države su videle da je najbolji način suzbijanje sive ekonomije u stvari praćenje prijavljivanja PDV, obaveze u realnom vremenu posredstvom sistema elektronskog fakturisanja. Ovo je vrlo važno, kada je jedan subjekt u sistemu PDV, a drugi to nije, onda će postojati obaveza onoga ko to jeste da izdatu fakturu u sistemu naknadno evidentira u centralni sistem elektronskih faktura. Znači, on ima tu obavezu prema ovom zakonu.

Primer je na primer kod dva paušalca, ne postoji obaveza primanja i slanja faktura i znamo da od 2012. godine ne postoji ni obaveza pečata. Od tada elektronska faktura se priznaje kao uredan dokument.

Zakon uvodi nove stvari, a to je na primer protokol, dodatna bezbednost i formate za elektronsko fakturisanje. Moramo biti svesni da je do sada bilo pranja para i vrtenja po računima za nepostojeću robu. Tako su pare od droge i drugih kriminalnih poslova ulazile kao bele i legalne. Ovaj zakon u stvari je još jedan vid sprečavanja pranja novca i lažne firme, lažni računi, lažne fakture za lažnu robu, više neće moći da prođu. Tako da i ova borba protiv ne prijavljenog PDV i ne plaćenog poreza se svodi i na borbu protiv kriminala.

Rast globalne ekonomije pokreće i nove usluge na tržištu pa se procenjuje da je globalni iznos faktura oko 550 milijardi godišnje, od čega digitalne fakture čine 10%. Jako malo. Grube procene govore o tome da se polovina od svih faktura šalje privatnim potrošačima dok druga polovina se šalje javnim preduzećima ili preduzećima i javnom sektoru. Tokom druge decenije sada 21 veka, zemlje centralne Evrope kao i zemlje latinske Amerike sve više se okreću razvoju usluga, standardizuju i jačaju pravnu podršku za elektronsko izdavanje faktura upravo da bi se podigla naplata, a sa druge strane da bi se smanjio kriminal.

Ako se neki pitaju da li košta uvođenje elektronskih faktura i da li se ikada pitali koliko godišnje novca troše za fakturisanje, za samo na primer hiljadu faktura godišnje koje pošaljete potrošiti oko 80 hiljada dinara, a ako šaljete preporučeno to je 110 hiljada dinara, ako šaljete sa povratnicom. Samim tim troši se i vreme, troši se i novac i na koverte i na markice i na poštanske usluge.

Uz neracionalan trošak novca ide i nepotrebno trošenje vremena i dalje niste sigurni da li je ona druga strana dobila fakturu ili ne. Model e-fakture sve više koja se radi elektronski, samim tim ubrzava naplatu sigurno od dva do četiri dana što nije zanemarljivo. Osim kroz e-fakture naši računi stižu elektronski u momentu slanja, a samim tim imamo i potvrdu da je faktura primljena kao sada što je to sa mejlovima, a brže uručenje fakture logički predstavlja brzu naplatu.

Samim tim nema gubljenja računa. Vi znate koliki problem može da nastane kada se izgubi faktura, pa mora ponovo da se štampa i tako u ovom slučaju to je eliminisano. Uz fakturu takođe je moguće i dostaviti otpremnicu i garanciju ili knjižno odobrenje.

Što se tiče ovog najavljenog zakona o elektronskom fakturisanju on će do sada izmeniti znatno dosadašnju praksu. Najviše se bune oni koji žele da utaje porez. Nema bogate zemlje bez toga da porez plaćaju svi građani.

Završila bih sa jednom analizom koju je objavio Svetski ekonomski formu o procesu digitalizacije u Srbiji. Ovaj pametan potez, na kome insistira i predstavila je još u svom ekspozeu, premijerka Ana Brnabić, je našoj državi uštedela 180 miliona stranica papira.

Zatim, ako se to prevede na drveće, struju, vodu, jer je sve to potrebno da bi se proizvelo, taj papir, to bi značilo da samo juna 2017. godine, pa do danas, smo uspeli da sačuvamo 900 tona papira, odnosno 18.000 drveća, 76 miliona litara vode i više od 6.000 mega sati električne energije. Pa, da li je to malo?

Put digitalizacije kojim je krenula naša zemlja pokazuje se kao ispravan i kao što vidite već vidimo pozitivne rezultate. Možda se ovaj zakon nekome neće svideti jer sprečava finansijske mahinacije, ali poštenom i radnom poslovnom svetu će doneti veliko olakšanje u radu.

Zahvaljujem se na trudu i radu vama ministre i ljudima iz ministarstva, mislimo da je jako napredan zakon koji ćemo dobrobit njega tek videti u narednom periodu. Nadam se vrlo uskoro. Hvala.

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.04.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre Mali, poštovane kolege narodni poslanici, ovo su vrlo teška vremena u kojima živimo i mora se balansirati između očuvanja života i zdravlja građana i obnova napretka i privrede.

Na sreću, na čelu ove zemlje je predsednik Aleksandar Vučić koji, ne samo da voli da radi, nego zna i šta radi. On čini da od gubitnika postanemo dobitnici i podigao je ugled Srbiji, da se sada na nas ugledaju i druge zemlje.

Srbija je postala odgovorna država koja brine o zdravlju i životu svojih građana, ali i o svojoj privredi.

Nadali smo se i priželjkivali da će pandemija stati prošle godine. Pošto se to nije desilo, kovid i dalje hara, zato država Srbija uplaćuje 60 evra pomoći svim punoletnim osobama koje se prijave od 28. aprila do 15. maja, ne računajući penzionere i dobitnike socijalne pomoći koji idu po automatizmu i nije potrebno da se prijavljuju.

Takođe, pomaže se i privredi kroz garantnu šemu koja je formirana prošle godine, i to u iznosu od dve milijarde evra. Država će biti garant za preduzetnike, mala i srednja preduzeća, kako bi se lakše prebrodila ova, ne samo zdravstvena nego i velika ekonomska kriza.

Preko banaka se obezbeđuje 1,7 milijardi evra i za finansiranje likvidnosti obrtnih sredstava i još 500 miliona za najugroženije. Izmenom zakona menja se rok do kada moraju biti pušteni krediti u tečaj, a to je 31. jul 2022. godine i grejs period je sada od 18 do 24 meseca sa periodom otplate od 60 meseci, dok je prethodna garantna šema bila na 36 meseci i grejsom od devet do 12 meseci.

Predlogom zakona o potvrđivanju sporazuma i o podsticanju investicija između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država se dodatno podstiče ekonomska saradnja dve zemlje kroz proširenje ponude finansijskih instrumenata Međunarodne razvojne korporacije DFC za razvoj privrede Republike Srbije.

To mora da se kaže zato što je to apsolutna istina. Predsednik Vučić zna da sklopi prijateljstva i da ga cene veliki i moćni državnici. Postao je prijatelj velikih i moćnih ljudi i vratio ugled našoj zemlji, pa da ništa drugo nije uradio, to je ogromna stvar. Ne smemo zaboraviti koliko smo mi Srbi bili anatemisani. To mogu samo istinski kvalitetni i harizmatični ljudi. Tako zahvaljujući predsednikovoj poseti Americi je i došao DFC u Srbiju i Srbija je prva u regionu i među prvima u svetu koja je sklopila ovakvu vrstu sporazuma.

Njegov ugled u svetu i prijateljstvo sa moćnom državnicima sveta su omogućile našim privrednicima širok dijapazon finansijskih instrumenata koje nudi Međunarodna razvojna finansijska korporacija.

Sve gore pomenuto u stvari obezbeđuje ekonomski razvoj naše zemlje i stvaraju pogodnosti za nove investicije. To za naše građane znači nova radna mesta i bolji životni standard.

Zaista mi je žao, jer ceo svet je zadesila ova pandemija, jer da nije toga sigurno bi bili zabeleženi, prvenstveno vi ministre Mali, kao neko u čije vreme kriva BDP-a vrtoglavo ide na gore.

Međutim, takva je situacija da smo morali da nabavimo i vakcine, tako da smo nabavili četiri vrste vakcina i to u vreme ogromne nestašice, zatim opremu za bolnice, kiseonik, laboratorije, ali i čitave bolnice i kliničke centre. To sve košta. Država Srbija uložila je npr. 18 miliona evra u Institut „Torlak“, da bi pokrenuo proizvodnju vakcine protiv virusa korona i u budućnosti će moći da izvozi u države regiona.

Srbija je prva evropska zemlja koja je počela da proizvodi rusku vakcinu „Sputnjik V“. Prve doze izlaze od 5. do 10. juna i u drugoj fazi do kraja godine će moći samostalno da proizvodimo vakcine. Sada se još uvek ne zna ili „Sputnjik V“ ili je to u pitanju „Sinofarm“.

Mnogo znači da ne zavisimo ni od koga. I to u ovoj opštoj nestašici vakcina i u velikoj potražnji da li će nam poslati vakcine ili ne. Naravno, država je sve vakcine uredno plaćala i to je važno da građani znaju, da ni od koga ne dobijamo ništa na poklon.

Građani Srbije neka ne zaborave koliko je važno i koliko su srećni da imaju mogućnost izbora. Nigde u svetu to nije slučaj, ali ne zavisiti ni od koga i zaštititi svoje stanovništvo je apsolutno imperativ našeg predsednika i naše Vlade. Sramotno je bilo šta reći predsedniku Vlade Republike Srbije, osim svaka čast i hvala vam. Nije sve u politici i ideologiji, ima nešto u ljudskoj pristojnosti i etici.

Ja vam se zavaljujem na pažnji i želim svima dobro zdravlje, a i vašim porodicama. Hvala.

Imovinska karta

(Mladenovac, 22.11.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 97500.00 RSD 03.06.2016 -