MILIMIR VUJADINOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen 1979. godine u Mostaru (BiH). Živi u Subotici.

Završio je Ekonomski fakultet u Subotici, smer marketing-menadžment.

Bio je član Gradskog veća zadužen za socijalnu zaštitu u Subotici. Ima radno iskustvo u periodu 2007-2013. godine „Telus“ a.d. Beograd, IJ Subotica (stjuart, predradnik);

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Od stranih jezika govori: engleski (osnovni nivo), ruski (srednji nivo), mađarski (osnovni nivo).

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo mu je potvrđen poslanički mandat. Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 31.07.2020, 11:04

Osnovne informacije

Statistika

  • 38
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Trinaesto vanredno zasedanje , 13.09.2021.

Poštovane kolege, uvaženi građani Republike Srbije, uvažena ministarka sa saradnicima, evo polovina septembra. Verovatno termini, period u godini, dani, na koje je Srbija najponosnija ako se okrene malo unazad i pogleda svoju modernu istoriju.

Naime, upravo na današnji dan, načelnik Štaba srpske vrhovne komande, čuveni vojvoda Živojin Mišić je izdao svoju zapovest i proglas kojom je komandovao srpskoj vojsci na Solunu, konačni proboj, napad i juriš na otadžbinu.

Kaže veliki Živojin Mišić u toj svojoj zapovesti i u tom svom proglasu na kraju: „U smrt, samo ne stajte. Sa nepokolebljivom verom i nadom, junaci, napred u otadžbinu“.

Ja retko ustajem kada govorim sa ove govornice. Međutim, današnja tema i današnji dan, to i te kako zaslužuju. Naime, ova tema zakona koji je danas pred nama je mnogo više od njegovog formalnog značenja koje je sadržano u nekoliko stranica. Ovaj zakon i ova tema su upravo ispunjenje zaveta i želje onih koji su na današnji dan 1918. godine primili komandu od velikog Živojina Mišića.

Njihov zavet i njihova želja je bila upravo očuvanje jedinstva, oslobođenje i očuvanje identiteta srpskog naroda na Balkanu, a onda pored toga i oslobođenje svih drugih koji su sa njim živeli.

Za ovu želju i njihov zavet bili su spremni da umiru mnogi njihovi naslednici u ratovima koji su sledili, a kojih Srbiji i srpskom narodu na Balkanu u prošlom veku nažalost nije falilo. Za ovu želju oni su sami bili spremni da ostavljaju svoje živote u albanskim gudurama, u Plavoj grobnici, na Kajmakčalanu, na Solunskom frontu.

Mi danas kao neka nova politička generacija imamo čast da možda po prvi put konkretizujemo njihove želje na pravi način, da čuvamo jedinstvo kako su to oni želeli i da čuvamo identitet kako su to oni sanjali.

Mi poslanici SNS, pored toga što imamo danas i narednih dana veliku odgovornost koja inače prati svako donošenje, odnosno donošenje bilo kog zakonskog predloga, imamo i lični osećaj sreće što učestvujemo u jednom ovakvom sigurno istorijskom trenutku. Siguran sam da takav osećaj prati i našu sabraću, naše prijatelje i naše kolege u Banja Luci u Narodnoj skupštini Republike Srpske, gde će se skoro istovetan zakonski predlog usvojiti prekosutra.

Međutim, za sve ovo bila je potrebna i vizija, bila je potrebna inicijativa koja je došla prvenstveno od srpskog predsednika Aleksandra Vučića, ali i sprskog člana Predsedništva u Bosni i Hercegovini. Nadam se da će ovakav ili sličan zakonski predlog u nekom periodu biti usvojen i u Skupštini Crne Gore, jer istini za volju ćirilica kao pismo u proteklim decenijama, a možda to ne služi ni na čast Srbiji, najviše se koristila u Crnoj Gori. Na takvo mišljenje su me ponukali događaji od prošlih dana i nada da će oni koji su najveći protivnici srpskog identiteta i SPC u Crnoj Gori postati nešto drugo. Moja nada je proizašla iz događaja koji se desio u proteklih nekoliko sati, da kažem. Naime, članovi porodice dosadašnjeg premijera Crne Gore, Duška Markovića, donedavnog, do prošle godine i sadašnjeg poslanika i jednog od perjanica i vođa napada na SPC su se juče venčali, tj. njegova bratanica Milica se venčala u hramu SPC u Podgorici. Šta drugo može čovek da pomisli već da se u njemu probudi nada da će i oni koji su ustali protiv te crkve promeniti svoje mišljenje, a na to me naveo ovakav postupak članova porodice Duška Markovića. Ja im želim svu sreću u njihovom ličnom životu i da se konačno okanu posla koji su sprovodili proteklih dana na čelu sa crnogorskim predsednikom Milom Đukanovićem.

Što se tiče nas, da se vratimo na ovu Skupštinu i na Vladu Republike Srbije, uvažena ministarka Gojković, nadam se da ćete vođeni vizijom predsednika države nastaviti da se u ovom parlamentu pojavljujete sa ovakvim i sličnim predlozima zakona i vi i ministri u Narodnoj skupštini Republike Srpske. Osnov za to svakako možete pronaći u Sporazumu o specijalnim i paralelnim vezama između Srbije i Republike Srpske i u Dejtonskom mirovnom sporazumu. Time ćete čuvati identitet našeg naroda sa obe strane Drine, a nećete rušiti ni zakonodavni, ni ustavni poredak BiH, niti međunarodno pravo. Evo vam primera u inicijativama predsednika države i srpskog člana Predsedništva.

Na kraju, predsedavajući, sigurno se pitate zašto sam stavio ove zastave pored sebe, nemam običaj da kršim Poslovnik, tj. da radim tako da vi budete taj koji krši Poslovnik. Ovo je svojevrsna poruka i u susret 15. septembru poziv svim našim sunarodnicima u regionu da dostojanstveno obeleže ovaj datum isticanjem zastava na prozore širom Srbije, Srpske, ako hoćete na kraju, krajeva i Crne Gore, ali i regiona i dijaspore u kojoj oni žive. Želimo da tog dana svi uradimo istu stvar, ovaj datum obeležimo dostojanstveno, ali ponosno.

Što se mene tiče kao narodnog poslanika, ja ću kao deo poslaničke grupe SNS ovaj zakon, uvažena ministarka, podržati u danu za glasanje.

Na kraju, unapred da čestitam ovaj veliki dan koji je pred nama uz jedan pozdrav našem narodu - živela majka Srbija, živela Republika Srpska, živeo naš narod na Balkanu. Hvala vam.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 09.09.2021.

Hvala predsedavajuća.

Uvaženi građani, poštovane kolege poslanici, govoreći neki dan o ovom dosta širokom i obimnom zakonskom predlogu koji je nešto novo u srpskom zakonodavstvu, rekao sam da on sam po sebi reguliše odnose ponude i tražnje na tržištu Republike Srbije. Dosta dobro reguliše položaj potrošača, njegova osnovna prava, reguliše čak i nadzor i predviđa sudske, odnosno vansudske postupke kada su u pitanju sporovi, njime je definisano i informisanje samih potrošača i mnogo važnih stvari i jedan potpuno nov zakonski predlog u zakonodavstvu Republike Srbije.

Međutim u toj istoj načelnoj raspravi napomenuo sam da se ovo zakonsko rešenje ne tiče samo onih potrošača unutar Republike Srbije, tim pre imajući u vidu što sve više na zamahu dobijaju regionalne inicijative integracije. Tu pre svega mislim na inicijativu „Otvoreni Balkan“, donedavno se zvala „mini Šengen“, a koja je potekla od strane srpskog predsednika kao nekakav novi politički predlog za sve ljude koji danas žive na Balkanu i nalaze se van granica EU. Ovakva jedna regionalna politička inicijativa doživljava sve više podrške i u samim narodima koji žive u regionu, ali činjenica je i sve više na važnim međunarodnim adresama.

Naime, danas je sprski predsednik u Beogradu ugostio Kristijana Šmita koga je pre nekog vremena jedan veći deo zemalja Saveta za implementaciju mira u BiH imenovao za visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH. Ono što se danas desilo u Beogradu je i Šmitova podrška javna tim regionalnim integracionim procesima. On je naglasio da je važno da i BiH postane deo tih integrativnih, regionalnih procesa koji kao predlog kreću od srpskog predsednika.

Ova poseta danas u Beogradu govori i o još mnogo stvari, njime je gospodin Šmit naglasio važnost Srbije kao jedne, a to je javno i rekao, kao jedne od najvažnijih zemalja i regionu, ali je ovom posetom pokazao koliko je važna politička figura i najvažnija politička figura danas na Balkanu srpski predsednik, Aleksandar Vučić.

Ono što želim posebno da naglasim, jeste briga srpskog predsednika o Republici Srpskoj i o svakom našem čoveku u Republici Srpskoj Federaciji BiH uz potpuno poštovanje međunarodnog prava, ali i integriteta same BiH. Pored te političke brige o svakom našem čoveku napomenuću i onu brigu koja se tiče života svakog od tih naših ljudi, njihovog životnog standarda, a pogotovo briga o infrastrukturnom opremanju Republike Srpske, pa čak i nekih delova Federacije BiH gde žive naši ljudi.

Međutim, drage kolege, sećate li te brige do 2012, odnosno 2014. godine, sećate li se poštovane kolege i poštovani građani Republike Srbije u čemu se sastojala ta briga do tog perioda kada su vlast vršili oni koji sebe danas nazivaju opozicijom u Republici Srbiji. Dok su vršili Tadić, Jeremić, Đilas, sećate li se kako je išla ta briga i saradnja sa našim ljudima u Republici Srpskoj, i u Federaciji Bosne i Hercegovine i ako hoćete i u drugim delovima regiona. Pa, podsetiću vas.

Išla je tako što su se teatralno grlili sa nekim liderima iz regiona i na tome se završavala njihova ekonomska briga, a drugi deo saradnje sa građanima je išao tako što su ljudi iz Republike Srpske, oni koji su svoje najvažnije godine života davali za ovu zemlju, hvatanju u Srbiji kao divlje zveri i slati u kazamate širom sveta. Pa, čak i ako je to bila međunarodna obaveza nije se završavala na tome.

Tragedija je veća samim tim što su tadašnji lideri Srbije, današnja bivša vlast, to slavodobitno saopštavali Srbiji i slavili do duboko u noć. To su oni ljudi koji danas čine bivšu vlast i deo opozicije u Republici Srbiji. Ovo vam govorim da bi ste mogli da napravite poređenje.

Sa onim što danas na političkom, ekonomskom, privrednom i svakom drugom planu radi srpski predsednik kada je u pitanju Republika Srpska, a današnji dan je samo mala paradigma toga i sa onim što su ti ljudi radili do 2012. i 2014. godine.

Samim tim i ono što je ovo zakonsko rešenje, tiče se i tih ljudi. Kako Srbija bude napredovala u svakom, i u političkom, privrednom, ekonomskom i svakom drugom smislu broj potrošača će se povećavati, a ti potrošači će biti oni ljudi koji dolaze iz regiona, pa samim tim i važnost ovog zakonskog rešenja dobija još više na značaju.

Mi ćemo svakako kao poslanici podržavati i ovo zakonsko rešenje, ali što je važnije od svega podržavaćemo predsednika države u politikama koje sprovodi danas i u proteklim godinama kada se to tiče našeg naroda u Republici srpskoj federaciji i regionu uopšte. Hvala vam puno.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 07.09.2021.

Hvala, potpredsedniče.

Uvažene kolege, poštovani građani Srbije, ja ću prvo iskoristiti priliku da se zahvalim prof. Stojmiroviću na vremenu koji je ostavio, to je valjda ta njegova pedagoška crta i svest da je uvek spreman da pomogne mlađima, jer na mlađima nekako svet ostaje. No, da pređemo.

Uvažena ministarka, danas pred nama je Predlog zakona o zaštiti potrošača. Konačni cilj ovoga zakona preciznije i uređenje tržišta ili ako hoćete na kraju krajeva uređenje odnosa između ponude i tražnje. Dosta precizno ste vi, uvažena ministarka, ovde definisali i osnovne pojmove i krenuli ste od osnovnih prava potrošača, pa dalje kroz informisanje, došao si do sudskog i vansudskog postupka, a na kraju odredili nadzor, način kako se vrši nadzor nad sprovođenjem ovog zakonskog rešenja.

Ovaj zakon sam po sebi jeste usklađivanje sa zakonskom normativom najrazvijenijih zemalja Evrope. Međutim, zakon je i nasušna potreba Srbije i njenog tržišta, a Srbija postaje ozbiljno tržište. Posledica je to ozbiljnog i ekonomskog i privrednog i političkog i svakog drugog uspona u Republici Srbiji. Posledica je to razvoja našeg društva u celini, pa na kraju krajeva ako hoćete i uspon na Srbiju u zaštiti svih kategorija i svih segmenata društva, pa i samih potrošača.

E sad, ovakva Srbija i njeno tržište nije samo zanimljiva građanima Srbije koji žive u njenim granicama. Tržište Srbije je danas nešto što je zanimljivo i svim onima koji žive u regionu, pogotovo uzevši u obzir ono što su regionalne i političke inicijative poput otvorenog Balkana koji je donedavno nosio ime „mini Šengena“, pa dolazimo do zaključka da je tržište Srbije nešto što je zanimljivo i svim drugim regionalnim potrošačima, pa i regionalnim investitorima.

Napredak Srbije u tom pogledu se svakako ne može sakriti i sam po sebi istini za volju predstavlja veliku sreću građana Srbije. Međutim, kako bi to rekao naš narod u Crnoj Gori „đe je sreća, tu je i nesreće“, a nesreća je da je Srbija tako uspešna i u svom privrednom ekonomskom i svakom drugom usponu zanimljiva i onima koji su protivnici.

Videćete to proteklih dana na primeru sramnih dešavanja u Crnoj Gori. Videćete da je Srbija uspešna, pre svega trn u oku Milu Đukanoviću, koji je iskoristio priliku da napadne brutalno i Srbiju i njenog predsednika, da te događaje sramne na Cetinju iskoristi za jedan brutalan napad na srpski narod.

Pridružio se Milu Đukanoviću proteklih dana u tom poslu i Bakir Izetbegović iz Sarajeva i ne čudi ih što su u tom poslu se našli zajedno Bakir Izetbegović i Milo Đukanović. To je negde za očekivati, ali potrebno je skrenuti pažnju građanima Srbije na to da se tim napadima istovremeno, ali potpuno istovremeno pridružio i Dragan Đilas u Beogradu, pretnjama i uvredama se pridružio i Dragan Đilas uz pretnju rušenja Srbije.

Da li mislite, dragi građani, da li mislite uvažene kolege da je to slučajnost? Ja u takve slučajnosti ne verujem. Ne verujem da je slučajno u istom danu stigla pretnja od Mila Đukanovića iz Podgorice, u istom danu stigla pretnja Bakira Izetbegovića iz Sarajeva i u istom danu stigla pretnja Dragana Đilasa iz Beograda. Tu slučajnosti nema i u nju ne verujem. Siguran sam da ne verujete ni vi uvažene kolege i građani Srbije i treba uvek takve momente da imate u vidu, pogotovo termine koji se poklapaju.

Međutim, ono u šta ja verujem je takođe i principijelnost predsednika države kada kaže da će sve one strukture koje su prožimale državni vrh u prethodne tri decenije, a bile su usko povezane sa Milom Đukanovićem i njegovim saradnicima –čistiti i dalje iz državnih struktura Republike Srbije. Mi poslanici iz SNS i narod u Srbiji ćemo mu biti verni saveznici u tome.

Što se tiče vas, ministarka i predstavnika Vlade i zakona koji ste doneli u Skupštinu, i njega ćemo podržati u Danu za glasanje.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Hvala predsedniče.

Evo jedan od retkih trenutaka u parlamentarnom životu u Srbiji kada predstavnik najveće poslaničke grupe postavlja pitanje. Koliko me sećanje služi, to je treći put u poslednjih pet godina.

Poštovane kolege, uvaženi članovi Vlade, poštovani građani Srbije, svi mi kada se obraćamo u ovom uvaženom domu imamo nekakav svoj stil i pristup, kako mi poslanici tako i vi predstavnici Vlade. Tako, na primer neki od nas sede, neki stoje i to je stvar ličnog izbora. Ja prvi put stojim, a stojim pre svega iz poštovanja za temu o kojoj ću sada govoriti. Stojim pre svega iz poštovanja prema predsedniku države i ovoj Vladi i Srbiji, iz poštovanja prema svemu onome što su zajedno uradili za naš narod u regionu u proteklim godinama. Tu pre svega, svakako, mislim na ono što je urađeno u Republici Srpskoj, ali ništa manje važno i ono što je urađeno u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Makedoniji, Sloveniji i svuda širom regiona.

Stojim i u ime svih poslanika poslaničke grupe SNS u znak zahvalnosti, u ime svih naših ljudi iz regiona koji svakako vide ono što radi predsednik i ova Vlada za njih, ali stojim i u ime svih onih koji su još pod Vlatkom Vukovićem za vreme Lazara stajali rame uz rame i branili Srbiju, u ime svih onih iz Nevesinjske puške, u ime svih onih ljudi sa Mojkovca koji su branili Srbiju i srpsku vojsku i srpsku državu, u ime svih onih stradalnika od Jasenovca do Prebilovaca, u ime svih onih koji su 90-tih godina dali život za ovu zemlju, a sve nadajući se da će Srbija biti u stanju da pomogne i sama sebi i svim onima koji je osećaju svojom.

Srbija i njen predsednik i Vlada su menjali istoriju. Možda, predsednice, vi niste ni svesni kako ste to činili, ali kada biste prolazili kroz BiH u proteklim vekovima u svakoj opštini biste našli po jednu zgradu, jedan put, jednu branu koju je izgradila ili Turska ili Austrougarska ili, eventualno, Nemačka. Ono što je gradila Srbija niste mogli videti.

Samo u nekoliko godina svaka opština u Republici Srpskoj je dobila barem po jednu takvu građevinu, ako ne više njih. To je promenilo istoriju vrlo jasno i vrlo vidno, ali vrlo pozitivno. To ste radili vi, Vlada, to je radio predsednik države, pre svega, ali i svaki građanin Srbije koji je na posredan ili neposredan način finansirao te projekte.

Ono što je bilo, naravno svi vide i malo je vremena da bih ja o svakom tom pojedinačnom projektu danas govorio, ali mene kao narodnog poslanika interesuje ono što će biti. U proteklim danima prilikom posete Banja Luci, predsednik države je najavio pomoć za četiri opštine u Republici Srpskoj i Federaciji. Pomoć Dubici, Kostajnici, Drvaru i Nevesinju.

Moje pitanje je kada će se krenuti u realizaciju te pomoći? Kada će početi izgradnja aerodroma u Trebinju koji je, verujte mi, mnogo više od saobraćajne veze sa Beogradom? To je jedna ozbiljna identitetska veza tog naroda, juga Republike Srpske, ako ćete, i severa Crne Gore sa Beogradom, sa maticom Srbijom i svakim čovekom. Hvala vam.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Hvala predsedniče.

"Mir je naša budućnost". To su reči koje je predsednik države neki dan rekao u Banja Luci i mislim da su one bile ono najznačajnije što je izrekao u Banja Luci. Značajno je naravno kako ljudi žive, značajni su infrastrukturni projekti, svakodnevni život, ali imati mir i razvijati se u miru to je ono najvažnije.

Dosta dobro je to zvučalo i optimistično za svakog čoveka i u Republici Srpskoj i u Srbiji, pa i na Balkanu, jer jedino u uslovima mira možemo raditi ovakve stvari koje danas radite vi i predsednik i u Republici Srpskoj i na svakom delu u regionu gde žive naši ljudi.

Koliko Vlada i predsednik danas čine za naš narod u regionu ako bi to govorio samo ja ili ako bi to govorili moje kolege iz SNS, moglo bi biti shvaćeno možda i kao subjektivno. Međutim, kao istorijski doprinos Srbije razvoju i opstanku našeg naroda u regionu danas govore, pre svega politički lideri našeg naroda u regionu, bilo da oni dolaze iz tamošnje vlasti ili tamošnje opozicije. I to govori naravno i svaki naš čovek i to je ono što je sigurno objektivno.

Naravno, bitno je napomenuti da po prvi put, a videli smo to u budžetima koje smo ovde usvajali se, prvi put se u budžetima Republike Srbije jasno nalaze projekti koje Srbija finansira, a nalaze se van teritorije Republike Srbije ili su na njenoj granici.

Jedan od najznačajnijih, vi ste već napomenuli delimično ste i dali odgovor na to pitanje je izgradnja hidroenergetskog potencijala "Gornja Drina" gde Srbija učestvuje sa 50% i već ste rekli da je 17. marta polaganje kamena temeljca.

Međutim, bitna je i ta politička podrška koju danas uživaju naši ljudi u regionu, veoma je bitna i u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori gde je to možda danas najvažnije. Bitno je negovanje kulture sećanja, izgradnja memorijalnog kompleksa "Donja Gradina" gde naša država želi da svako dete koje krene na ekskurziju u toku svog školovanja treba da obiđe jedno takvo stratište, nauči šta je to što se desilo u istoriji našeg naroda, nauči da je potrebno da se nikada ne ponovi, a svakako čuvajući mir i ne šireći mržnju prema bilo kome. Naravno, čuvajući sećanje na sve ono što se desilo kako nam se ponovo ne bi ponovilo.

Ja bih vas molio da, uvažena premijerka, taj deo malo prokomentarišete i to je svakako poslednje pitanje za današnji dan, poštujući svakako poslovnička pravila.

Šesto vanredno zasedanje , 24.06.2021.

Hvala, predsedavajuća.

Kao što reče moj uvaženi kolega Režina, ako sam dobro zapamtio, prenosim i ja pozdrave iz jednog od regiona.

Obično smo navikli da u nekom mom obraćanju tematika celokupnog obraćanja se tiče stanja naše zajednice u regionu. Međutim, ovaj put imam drugo pitanje i tražim drugo obaveštenje, odnosno objašnjenje. Tiče se, pre svega, severa Srbije, odnosno Subotice, iz koje i sam dolazim.

Naime, da bi vam bilo jasnije, napraviću jedan mali uvod. Danas, kao što znate, u Subotici posluje Slobodna zona, mesto koje okuplja veliki broj stranih investitora, gde danas posluje devet priznatih svetskih kompanija, poput „Simensa“, „Svarovskog“, „Kontinentala“ itd. Ta Slobodna zona danas zapošljava 6.400 radnika, a ukupan promet je nešto oko 800 miliona evra. Znači, 6.400 radnika ili više hiljada porodica nalazi egzistenciju u Slobodnoj zoni.

Da bi vam bilo jasnije, 2012. godine na istom mestu je funkcionisalo nekoliko kompanija, a u Slobodnoj zoni je zaposlenje u to doba nalazilo 1.180 ljudi, a ukupan promet je bio oko 305 miliona evra.

Dobro je uporediti ove brojke. Dakle, 6.400 zaposlenih danas sa 800 miliona evra prometa i 1.180 zaposlenih te 2012. godine i 305 miliona prometa. Lepo je sve ovo i dobro ovo sve zvuči, ali nikada ne treba izgubiti iz vida jednu stvar – neko je u ovo morao uložiti ogroman trud. Neko je morao dovesti do ovoga da situacija u Subotici i u Srbiji izgleda tako kako izgleda danas.

Taj trud je prvenstveno ulagao predsednik države, srpska Vlada, zatim i pokrajinske vlasti, naravno, i gradonačelnik Subotice sa svojim timom, ali ja mislim, pre svega, građani Subotice i Srbije koji su podneli zaista jednu veliku žrtvu da bismo bili danas tu gde smo, a pre svega penzioneri. Naravno, tim ljudima dugujemo veliku zahvalnost. To su činili i penzioneri iz Subotice.

Međutim, ovde se postavlja još jednu veliko pitanje. Ja sam vam govorio o današnjem stanju, o stanju 2012. godine i kako je to izgledalo u Subotici i u Slobodnoj zoni, ali postavlja se realno pitanje – šta je bilo do 2012. godine i šta je dovelo do toga da Subotica od jednog industrijskog grada, za kakav je važila decenijama unazad, postane mesto nezaposlenih i mesto razrušenih fabrika.

To pitanje upravo postavljaju oni koji su stvarali te fabrike i koji su podneli najveću žrtvu da bismo danas bili tu gde smo - penzioneri, ljudi koji su živeli i radili u tim fabrikama, ljudi koji su stvarali te fabrike i taj grad.

Subotica je u tim godinama do 2012. godine, ostala bez najznačajnijih simbola, industrijskih naravno. Ostala je bez „29. novembra“, bez „Medoprodukta“, bez mnogih drugih firmi, ali kao paradigma pljačkaške privatizacije je „Sever“, firma koja je zapošljavala 2.000 ljudi i koja je u pljačkaškoj privatizaciji u potpunosti razorena.

Penzioneri i građani Subotice su me ovih dana pitali da li će tužilaštvo i pravosuđe učiniti nešto da oni koji su doveli do tog stanja, koji su razrušili subotičku privredu, konačno odgovaraju za sve ono što su priredili Subotici i Srbiji.

Kakvu poruku šaljemo ako ljudi koji su danas na čelu srpske opozicije, jer su bili direktno inkorporirani u tadašnje pljačkaške privatizacije, da li to znači da poručujemo da ukoliko ti ljudi ponovo dođu na vlast biće im dozvoljeno da urade isto?

Jedina logična stvar iz nereagovanja tužilaštva prema onima koji su pljačkali ovu zemlju može biti to. Ako im je oprošteno tada, ne vidim razloga da im ne bude oprošteno ponovo. To je pitanje građana Subotice, pitanje penzionera, onih koji su te fabrike stvarali. Hvala vam.

Imovinska karta

(Subotica, 27.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 101000.00 RSD 03.06.2016 -