Zahvaljujem.

Čula sam kada je bila rasprava u načelu o ovim zakonima da su amandmani koji podnose poslanici iz Srpske napredne stranke obesmislili skupštinu, a danas imamo toliko amandmana Srpske radikalne stranke, koje, po meni, ne da nemaju smisla, nego evo sad ću pročitati ono šta pišu u obrazloženju pošto imamo gomilu amandmana koje kažu – briše se. E, sad briše se, a ne predložiti nešto što bi popravilo, po meni zaista nema nikakvog smisla, pa onda pročitamo obrazloženje.

U ovom obraćanju ću pročitati samo prvu rečenicu u obrazloženju. Kaže: „Postojeći zakon nije moguće popraviti bilo kakvom izmenom ili dopunom.“ E, sada, ja sam u svom govoru, u načelnom obraćanju, navela koliko su sve izmene i dopune, evo rekoše 12 puta dovele do poboljšanja, ako imamo da je samo u oktobru mesecu, 2019. godine izdato 2.410 građevinskih dozvola, ako imamo da je u periodu od 1.1.2016. do 31.12.2019. godine, izdato 72.411 dozvola, a da smo pre toga imali godišnje po 7.000 dozvola, evo, ja govorim argumentovano, čitam brojeve. Danas u Srbiji imate 53.642 gradilišta. Ta gradilišta rade na osnovu nekih građevinskih dozvola, neko je te dozvole izdao, 53. 642 gradilišta, po meni je ovo nešto što vrlo jasno govori da je ovaj zakon dobar.

Ja vas molim da ukoliko ni ovo ne donese neke efekte koje predlažete, menjajte ga ponovo, dajte da radimo, da nastavimo. Naš posao ovde je da svakodnevno donosimo zakone, a ne da kažemo – brišem ovaj prethodni jer nije dao rezultat. Ja vam sad pročitam rezultat, a šta predlažete? Da brišete, da ne postoji zakon ili možda hoćete da vratimo onaj zakon iz 2009. godine, koji je Ustavni sud poništio, da nam na snazi budu loši zakoni, da ih ne primenjujemo, da budu na štetu građanima, da li takve zakone hoćete? Da li su vam takvi zakoni dobri ili hoćete zakone koji kažete da nemaju efekta?

Ja vam kažem, Zavod za statistiku kaže da je ovaj Zakon, zakon koji smo prethodno doneli doveo do toga da je izdato 72.000 građevinskih dozvola, znači ne govorim o legalizaciji, govorim o građevinskim dozvolama, govorim o tome da u Srbiji imate 52.000 gradilišta. To ne vidimo? Ako to ne vidimo, onda zaista imamo neki problem. Mi možemo da imamo problem da se ne volimo međusobno, nismo mi ovde ni došli da se volimo, došli smo da radimo, a ja govorimo o rezultatu, a vi govorite o nečemu drugom.

Hvala.

Zahvaljujem.

Evo, ja bih se zahvalila i gospodinu Martinoviću. Upravo je rekao sve ono što ja zaista mislim. I slažem se od prve do poslednje reči sa njim. Mogu da se složim, takođe, da je rasprava prethodne govornice koja je govorila pre gospodina Martinovića interesantna i duhovita i upravo tome služi, samo da zabavi gledaoce i da tu malo ima i činjenica i istine.

Ne mogu da prećutim to da oni nas trebaju nešto da nauče, niti da slušam zamene teza. Itekako dobro znamo i šta pišemo i šta radimo i na šta se to odnosi, kako se zakon briše i kako neće postojati, nema potrebe oni nas to da uče. Mi smo dokazali da znamo i da pišemo zakone i da ih menjamo i da radimo po njima i da ti zakoni donesu rezultate.

Ono što me je zaista isprovocirala da kažem, mada sam to želela možda i da ostavim da prođe, jeste, kao što sam rekla, napisali su u amandmanu – briše se. I rekla sam da bi ovaj amandman imao smisla da predlože nešto drugo. Ako izbriše jedan član, dajte, predložite. Ako ne predlože, ni u tom delu neko drugo bolje rešenje, po njima, onda se u obrazloženju napiše a šta ste mislili ako se briše, šta onda? A, onda kažu – izmene ovog člana takođe neće doprineti poboljšanju zakona, osim toga, predložene izmene su u interesu malog broja ljudi, predviđaju izdavanje građevinskih dozvola i takođe, u osnovi je zakon loš i koči postupak legalizacije.

Kakve veze ovaj zakon ima sa legalizacijom? Ovo je Zakon o planiranju i izgradnji, zakon koji donosi nove dozvole, zakon koji se ticao legalizacije, a koji je bio unutar Zakona o planiranju i izgradnji Ustavni sud je oborio 2013. godine. Mogli ste to da čujete, vrlo jasno i glasno sam rekla to u svom uvodnom obraćanju.

Zakon koji je danas pred nama, odnosno amandmani koji su danas pred nama na zakon, odnose se na Zakon o planiranju i izgradnji. Zakon koji se odnosi na legalizaciju, odnosno ozakonjenje, je poseban zakon koji smo doneli 2016. godine.

Tako da, kad već hoćete nama da držite govore o tome da ne znamo šta radimo, da nismo pismeni, onda naučite vi ono što želite da naučite nas. Hvala.

Zahvaljujem, gospodin predsedavajući.

Poštovana gospođo Mihajlović, dame i gospodo narodni poslanici, kao što smo već imali priliku da čujemo, danas se pred nama nalazi set od 13, što predloga zakona, što predloga akata koje je potrebno da danas ovde i usvojimo, odnosno da danas o njima govorimo.

Čuli smo danas dosta zamena teza i moram priznati da su neke čak i bile interesantne ili ne, ali svakako mogu da kažem da one zapravo uopšte ne stoje.

Pre svega, ne mogu da shvatim da neko može da kritikuje to što mi ovde donosimo zakone, to što mi radimo na izmenama i dopunama zakona, jer pre svega smatram da je to zaista prvenstveno i ono što mi uvek treba da radimo, a to je naš posao kao narodnih poslanika.

Ono što je najgore što može da se desi jeste da budu na snazi zakoni koji su loši, da se takvi zakoni primenjuju, jer za građane je najgore da postoje zakoni koji su neprimenjivi, a ono što takođe smatram da bi bilo loše, a što se dešavalo nekada bivšim režimima, jeste da tako loše zakone Ustavni sud obara.

Po meni, zaista smatram da je to jako loše i pored mnogih pohvala koje ću danas izneti, nešto na šta bih htela posebno da skrenem pažnju, jeste napredak koji je ova Vlada i koje su ove vlade u zadnjih osam i po godina, odnosno skoro osam godina napravile, a to je napredak u zakonodavnom sistemu.

Smatram da je dobro i da je novo nešto što se nikada do sada nije radilo, a to je praćenje efekata donetih zakona.

Znači, zaista smatram, to niko do sada nije radio. Ova Vlada, ovo Ministarstvo to radi, prati se efekat donetog zakona i ukoliko ne dođe do očekivanih efekata ili ukoliko se u praksi pokažu neka bolja rešenja, odmah se donose novi zakoni, odnosno odmah se ide na javna slušanja, na javne predloge, pozivaju se građani, poziva se privreda da da svoje sugestije i često se te sugestije uvažavaju, a pored toga, često se na inicijativu građana i na inicijativu privrede, zakoni menjaju.

Ja ovo podržavam i smatram da pored toga, što ova Vlada je donela mnogo propisa i mnogo zakona uskladila sa zakonima EU, što svakako jeste naša obaveza, ako želimo da pristupimo EU, a svakako je to put kojim idemo, tako da zaista smatram i još jednom pohvaljujem ovakav rad, a smatram da smo i mi ovde narodni poslanici zaista zaslužni za to, i žao mi je što sam upravo od narodnih poslanika čula kritiku na ovu temu.

Prvi zakon koji se danas nalazi na dnevnom redu jesu izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, čuli smo da je ovo već osmi put da se taj zakon menja i ja sam zaista srećna zbog toga, jer ovaj zakon svakom svojom izmenom, daje sve bolji i bolji efekat.

Ova rešenja koja su danas predložena, svakako se tiču nekakvih predloga koja će ga dovesti u još bolje stanje. Neke od izmena koje se tiču predloga ovog zakona, tiču se i usklađivanja sa propisima EU.

Ono što je interesantno ovde da se kaže jeste da je ovim izmenama predviđeno da te izmene stupe na snagu tek kada Srbija bude pristupila EU. Smatram da je nešto ovako zaista dobro.

Želim da vas podsetim na to da je 1. januara 2016. godine stupila na snagu objedinjena procedura, to je takođe jedna od dobrih izmena koja se u praksi pokazala. Prema zvaničnim podacima Zavoda za statistiku, kada je od 2012. godine stupila na snagu i elektronska dozvola, ja ću vam sada pročitati kakvi su rezultati i uz sve te izmene zakona, to je upravo nešto što je zvanično i pokazano.

Dakle, 2012. godine izdato je 7.402 građevinske dozvole, 2013. godine 7.519 građevinskih dozvola, 2014. godine 7.668 građevinskih dozvola, 2015. godine 10.483 građevinske dozvole, a nakon toga imali smo objedinjenu proceduru 2016. godine i to je onda izgledalo ovako, taj broj dozvola naglo se povećao.

Znači, 2016. godine imali smo 12.671 građevinsku dozvolu, 2017. godine 18.477 građevinskih dozvola, 2018. godine 19.484 građevinske dozvole i 2019. godine 21.779 građevinskih dozvola izdatih, što je tri puta više nego 2012, 2013, 2014. godine zajedno.

Sada neko može da kritikuje što mi stalno radimo na izmenama i dopunama zakona i što stalno menjamo, a evo rezultati govore da je to zaista dobro. Ja vas još jednom pozivam da tako nešto i dalje nastavite da radite.

Inače, oktobar mesec prošle godine, 2019. godine bio je apsolutni rekorder po broju izdatih građevinskih dozvola, samo u oktobru mesecu 2019. godine izdato je čak 2.410 građevinskih dozvola.

Takođe, kada sve ovo saberemo, imamo podatak da je od trenutka kada je uvedene objedinjena procedura, a to je 1.1.2016. godine do 31.12.2019. godine, izdato 72.411 građevinskih dozvola.

Kada pogledamo ovako dobar rezultat u samo tri godine, onda nam je jasno da se u Srbiji danas nalazi 53.642 otvorena gradilišta.

Znači, ponavljam još jednom, danas se u Srbiji nalazi 53.642 gradilišta po osnovi građevinskih dozvola koje su izdate, hajde da kažem slobodno, u prethodne tri godine.

Možete da zamislite na tih skoro 54.000 gradilišta, možete da zamislite, da bar na svakom radi 10 radnika, a ja verujem da radi i više, da ti radnici koriste nekakav građevinski materijal. Znači, na 54.000 mesta neki ljudi dovoze građevinski materijal. Taj građevinski materijal isto neki ljudi moraju da naprave, da stvore. Opet, s druge strane, ljudi kupuju taj građevinski materijal, na to se plaća porez, taj porez ide u budžet Republike Srbije. Kasnije, izgradiće se nekakvi stanovi, zgrade, fabrike, neko će raditi u tim fabrikama, neko će kupovati te stanove, opremati.

Možete da zamislite čitav taj ciklus šta se sve dogodi, a pokretač, možemo slobodno da se vratimo na početak, jeste ta građevinska dozvola. Mogu to slobodno da kažem tako, upravo zato što sam zaista sigurna da niko od ovih ljudi koji su tražili ovu građevinsku dozvolu, nije uzeo i stavio u fioku. Prosto, smatram da ona zaista tome i ne služi.

Sve ovo što sam sada rekla, možemo samo da zamislimo, pošto zaista smatram da je u praksi to i mnogo više, da je tih 10 radnika zaista mnogo više i da je zaista mnogo ljudi na mnogo mesta u Srbiji zaposleno.

Međutim, ono što mogu precizno da kažem jeste da je Srbija denas deveta na Duing biznis listi Svetske banke. Samo 2015. godine, bili smo na 188 poziciji, znači za samo četiri godine mi smo preskočili dobrim reformama 177 pozicija i to je nešto što zvanično mogu da kažem i to nešto što je, ponavljam, zvanični podatak.

Kada govorim o planiranju i izgradnji ne mogu, a da se ne osvrnem na legalizaciju i još jednom samo da potvrdim koliko je dobro da stalno menjamo zakone, da ih prilagođavamo i da donosimo na osnovu prakse bolje zakone.

Verujem da se svi sećamo Zakona o planiranju i izgradnji iz 2009. godine, taj čuveni zakon koji je u svojim odredbama u prvom delu predvideo da nelegalni objekat može da se legalizuje. Tačno je propisao način na koji se taj objekat može legalizovati. Kasnije, u istom tom zakonu imamo odredbe koje kažu da je izgradnja objekta bez građevinske dozvole krivično delo i da se takav objekat mora srušiti, a s druge strane, onaj ko je taj objekat napravio, da mora krivično odgovarati.

Kada to pogledam, evo pozvaću i vas da se složite sa mnom, mogu da sumnjam u dve stvari.

Da neko ko je doneo ovaj zakon da mu je to možda promaklo, u šta čisto sumnjam jer nikad jedan čovek ne donosi zakon, pa ukoliko mu je to promaklo, onda mogu da tumačim da ako sam ja nelegalno ogradila objekat onda ću ja da požurim da pre inspekcije legalizujem svoj objekat, jer u suprotnom ako inspekcija prvo stigne, onda će mi ona srušiti objekat. To je prvi način kako bih mogla da tumačim.

Drugi način je da je tim Zakonom o planiranju i izgradnji 2009. godine, datome nekome pravo da odlučuje o tome da li će nekog rušiti ili će nekom legalizovati objekat.

Naravno, oba ova slučaja koja pominjem su sporna i naravno, da je ovakav jedan zakon Ustavni sud oborio i to je opet priča da bolje menjamo sami zakone i da prilagođavamo, nego da radimo po lošim zakonima i čekamo da ih Ustavni sud sruši.

Međutim, kada se setim da je u to vreme na vlasti u Beogradu bio Dragan Đilas, onda mi čak i nije čudna primena ovakvog jednog zakona. Smatram da je možda njemu i odgovaralo da pod plašt legalnog u ovakvom jednom zakonu stavi sve ono što je neregularno i nelegalno radio, a svakako najveći spomenik njegove politike može biti onaj naš čuveni, odnosno njegovo čudo od mosta.

Čudo kažem samo u finansijskom smislu, sve ostalo zaista ne može biti nimalo čudno. Jedan most koji nema niti kilometar, ima 964 metra, koštao je 400 miliona evra građene Beograda i građane Srbije, znači praktično kao polovinu Moravskog koridora.

Međutim, njegovo remek delo, nažalost, građani Beograda i dan danas plaćaju. Samo mogu da pretpostavim da sve što je on ulagao u most nije plaćao svoje obaveze. Svoje obaveze koje i dan danas dolaze na naplatu građana Beograda i građana Srbije, razne presude danas dolaze na naplatu i budžet grada opterećen je lično od dugova koje je ostavio Dragan Đilas.

Evo, ja pozivam Gorana Vesića da preciznije govori o tome zato što je to ogroman novac i građani Beograda bi morali da znaju tačno o kojoj se svoti novca i za koje ugovore radi, jer mi i dan danas plaćamo čuvena remek dela Dragana Đilasa.

Da se vratim na zakon. Što se tiče raznih zakona koji su doneti po osnovu legalizacije, legalizovano je u Srbiji oko 150.000 objekata, a Zakon o ozakonjenju koji je kasnije stupio na snagu, za samo četiri godine izdato je 258.233 rešenja o ozakonjenju.

Po meni lično, svaki rezultat u ovoj oblasti ne može da bude dobar, jer smatram da nelegalna gradnja nikad ne može da bude nešto što je dobro i smatram da je loše, ali to mi imamo kao nešto što je ostalo nasleđeno nama iz bivšeg režima. Praktično, mi se ovde bavimo posledicom, a ne uzrokom i o takvom slučaju, kad vi radite naopako, kad ne radite uz plan i uz građevinsku dozvolu ne može rezultat ni biti tako efikasan kakav treba da bude, iako na papiru to zaista piše drugačije.

Što se tiče o Zakona o pripajanju prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine uz naknadu ovo je, takođe, jedan od dela zakona koji je u čuvenom Zakonu o planiranju i izgradnji 2009. godine oboren. Tada se po prvi put pojavljivala konverzija. Međutim, konverzija koja je tada pominjana, to niti je ko razumeo, niti je ko po njoj mogao da ostvari nikakvo pravo, niti se pak po njoj i radilo. I naravno da je Ustavni sud i te odredbe 2013. godine oborio. Ove Vlada je 2015. godine, donela prvi zakon koji je dao efekte. Taj zakon je prvi put objedinio i napravio program kako će se raditi po planu konverzije. Međutim, predlagač danas smatra da postoje određene izmene koje će svakako još bolje unaprediti ovu oblast, tako da su danas te izmene pred nama, a tiču se garancije koja je potrebna da građani obezbede kod banaka, kao i to da su jasnije precizirali krug lica na koje se sam zakon i odnosi.

Dalje, imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju. Verujem da danas kada u Srbiji kažete vazdušni saobraćaj svi odmah pomislimo na „Er Srbiju“. „Er Srbija“ zaista predstavlja jedan od prvih projekata na kojima je Aleksandar Vučić pokazao da je zaista jedan ozbiljan političar i da ima volju i snagu da od jednog preduzeća koje je bilo na ivici propasti napravi preduzeće koje predstavlja lidera u regionu u oblasti vazdušnog saobraćaja. U prilog tome govori to da je samo u prethodnoj godini „Er Srbija“ prevezla 2,8, miliona putnika. Ponavljam, pre toga imali smo „Jat ervejz“ koji je bio na ivici bankrotstva i to samo 2012. godine.

Kao što sam rekla „Et Srbija“ danas predstavlja lidera u regionu u oblasti vazdušnog saobraćaja. Evo, recimo, ja ga mogu porediti sa hrvatskom i sa crnogorskom avio-kompanijom. Recimo, „Er Srbija“ leti na dva puta više destinacija od „Kroacija erlajnsa“ i na četiri puta više destinacija od „Montenegro erlajnsa“. „Er Srbija“ ima flotu od 22 aviona, dok „Kroacija erlajns“ ima 12, a „Montenegro erlajns“ ima pet aviona u svojoj floti. Inače, „Er Srbija“ leti direktno na 61 destinaciju i preko 100 destinacija uz Kod – šer sporazume.

Samo tokom 2019. godine „Er Srbija“ je otvorila deset novih letova ka direktnim destinacijama sa Aerodroma iz Beograda i čak 12 novih destinacija sa aerodroma u Nišu. Takođe, ono što već svi znamo, a nije zgoreg da ponovim, obnovljen je direktan let Beograd – Njujork, posle 30 godina.

Naravno da dobar rezultat pokazuju i finansijski rezultati. Kao što sam već rekla, „Er Srbija“ je od 2013. godine, kada je imala gubitak od 73. miliona, 2018. godina završila sa dobitkom od 13,8 miliona evra.

Što se tiče aerodroma u Srbiji, i tu imamo velikog napretka, naravno, 17. decembra 2019. godine poleteo je prvi avion „Er Srbije“ sa aerodroma „Morava“ kod Kraljeva. Aerodrom „Morava“ kod Kraljeva predstavlja treći međunarodni aerodrom u Srbiji, pored aerodroma „Nikola Tesla“ u Beogradu i pored aerodroma u Nišu.

Ono što želim, takođe, da kažem, aerodrom „Nikola Tesla“ je za prethodnu godinu, takođe, pokazao dobar rezultat, pokazao je rast putnika za 9% i to iznosi, prošle godine 6.158.980 putnika, a ja verujem da se svi sećamo, evo. ja lično mogu da kažem, sećam se 2012. godine, kada sam sletela iz Frankfurta, gde je sve vrvelo od ljudi, od putnika i aviona, na beogradski aerodrom, možda je bilo dvadesetak ljudi, tada je aerodrom bio avetinjski prazan, a danas, posle samo osam godina, imamo situaciju da naš aerodrom beleži prevoz putnika od šest miliona.

Što se tiče samih izmena i dopuna zakona koji se danas nalazi pred nama, imamo dosta odredaba koje se tiču usaglašavanja sa propisima EU. Međutim, imamo i predloge da se značajno unapredi pitanje bezbednosti, obezbeđivanja i ekološke održivosti.

Sve ovo što govorim zaista ide u prilog tome da kažem to da zaista Aleksandar Vučić vodi Srbiju u dobrom pravcu, da je Srbija danas, zaista na dobrom putu. Kada to kažem, mogu da kažem to i u bukvalnom smislu. Srbija se danas nalazi na dobrim putevima. Na tim dobrim putevima, kada to kažem, mislim na auto-puteve, na čak 350 kilometara izgrađenih auto-puteva, a samo u 2019. godini izgrađeno je 130 kilometara auto-puta na Koridoru 10 i na Koridoru 11.

Posle 30 godina otvorena je, puštena je u rad čitava dužina Koridora 10, od granice sa Mađarskom do granice sa Bugarskom i Severnom Makedonijom. Ja se iskreno nadam da nikada u Srbiji nećemo imati situaciju da se putevi grade po 30 i 40 godina.

Završetkom i puštanjem ovih puteva u rad, broj saobraćaja, odnosno broj automobila se povećao za duplo, od 37 miliona, koje smo nekada imali, sada imamo rast, i sada prelazi 57 miliona vozila, što možemo slobodno da kažemo da se tranzit preko Republike Srbije vratio i drago nam je zbog toga, jer imamo puteve koje vode kroz Srbiju i sa njene istočne i sa njene zapadne strane.

Ono što jeste projekat koji je pred nama i koji je potreban Srbiji, jeste Moravski koridor i to je ono na čemu se radi, put koji će povezati Srbiju, koji će povezati Srbiju u samom njenom sedištu. Taj put je neophodan, a takav put se upravo gradi, i evo, kažem, nije do sada to bila prilika, imaćemo put koji se paralelno, uz sam put, gradi i čitava infrastruktura. Put će biti digitalizovan, a pored toga uradiće se i utvrđenje same Zapadne Morave, tako da ćemo moći da kažemo, a ja već sada mogu da kažem, u Srbiji zaista više ništa neće biti daleko.

Ja sam pokušala, nemam više ni puno vremena, da se samo osvrnem na neke rezultate onoga što je Ministarstvo građevinarstva, na čelu sa ministarkom Zoranom Mihajlović, uradilo u prethodnom periodu.

Naravno, Srbija postaje zemlja nade. Srbija postaje zemlja budućnosti, u kojoj naša deca žele da ostanu, a taj put zaista pravi Aleksandar Vučić.

Putevi zaista ne mogu biti jeftini putevi. Dobri putevi se ne prave da traju tri, četiri, pet godina. Dobri putevi se prave da uđu u istoriju. A, ja sam sigurna u to da politički put, koji gradi Aleksandar Vučić, svakako će krupnim slovima biti ispisan u istoriji, zato što je od Srbije stvorio bolje mesto za život. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Evo, ja ću ponoviti nešto što je očigledno danas, od podnetih 50 amandmana na današnji Predlog zakona, Vlada Republike Srbije zaista je pokazala jednu ogromnu širinu i prihvatila je 31 amandman, da ne stoji ono što je prethodni govornik, prethodni narodni poslanik rekao, da ova skupštinska većina ne prihvata. Evo, ja ću demantovati, nadležni odbor, Odbor za prostorni planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, takođe je prihvatio amandmane.

Ali, ono što je suštinski, što mogu da kažem za ove amandmane, što je i ona naravno prihvatila, jeste da su oni, ti amandmani, više kozmetičke prirode, da suštinski oni zaista, niti poboljšavaju sam tekst zakona, niti donose nešto novo, zaista više služe da tekst zakona upotpune u smislu lekture.

Ono što bih ja takođe želela da kažem, jeste svakako da dam podršku mom kolegi Aleksandru Markoviću, da kažem da se vi ne bavite akademijom mladih lidera, to je posao koji svakako radi SNS i naš predsednik Aleksandar Vučić, a ono što on radi svakako se nikada ne može uporediti ni sa jednim od prethodnih koji su bili na toj poziciji, jer zaista ni jedan se ne može pohvaliti tolikim brojem, odnosno toliko kilometara izgrađenih autoputeva, toliko otvorenih fabrika, toliko novih radnih mesta. To je ono čemu se može Aleksandar Vučić i SNS zaista pohvaliti.

Vama predlažem da nastavite da pišete ove amandmane. To je ono što vam dobro ide, a nemojte pominjati nešto što vam ne ide dobro. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas se pred nama nalaze tri zakonska predloga, kao što smo već čuli to su: Predlog zakona o poštanskim uslugama, Predlog zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza i Predlog izmena i dopuna Zakona o informacionoj bezbednosti.

Kao što možemo da vidimo, ovde se u stvari radi o dva predloga zakona i o jednoj ratifikaciji međunarodnoj akata.

Što se tiče samog Predloga zakona o poštanskim uslugama, mogu da kažem, kao što smo već čuli, ovaj predlog zakona Vlada je usvojila na svojoj sednici 28. novembra 2017. godine i osnovni razlozi za njegovo tadašnje usvajanje ogledali su se u tome da bi se poboljšao kvalitet poštanskih usluga i da bi što bolje funkcionisao poštanski saobraćaj.

Naravno da je pre toga izvršena analiza poštanskog tržišta i poštanskih usluga i ona je još jednom ukazala zaista veliku potrebu za tim, a naravno potrebu u vidu podizanja bezbednosti poštanskih pošiljki.

Novine koje su se našle u ovom Predlogu zakona, a na koje je ukazala praksa, pre svega se odnose na odgovornost onoga ko pošiljku šalje.

Čuli smo malo pre da je sam sadržaj pošiljke često bio neprimeren i neadekvatan, a to se dešavalo iz razloga što zakonski ta oblast do sada nije bila regulisana.

Ovim zakonom jasno se reguliše šta to može biti sam sadržaj pošiljki, kao i to na koji način sama pošiljka mora, odnosno treba biti upakovana, da ne bi oštetila druge pakete, a da ne bi došlo čak i do povređivanja onih koji vrše sam transport pošiljke.

Pored toga, ovim zakonskim predlogom vrši se usklađivanje sa zakonima koji prodiru u oblast poštanskog saobraćaja, a to su zakoni o prekršajima, zakoni o inspekcijskom nadzoru i Zakon o zaštiti potrošača.

Pored ovog usklađivanja sa zakonodavstvo, odnosno sa propisima Republike Srbije, ovim zakonskim predlogom vršilo se i usklađivanje sa aktima Svetskog poštanskog saveza, a posebno se vodilo računa na izgled poštanske marke koju propisuje Poštanski savez, a on posebno naglašava to da se na samoj poštanskoj marki mora naći naziv države koja štampa određenu marku.

Takođe, ovaj Predlog zakona prilagođen je i sa propisima Evropske unije, što ja lično smatram da će svakako doprineti poboljšanju poštanskih usluga.

Ono što je takođe bitno da kažem jeste da je na osnovu zaključka Odbora Vlade Republike Srbije za privredu i finansije o ovom tekstu predloga, tada nacrta zakona, održana javna rasprava i to u periodu od 3. novembra do 14. decembra 2016. godine.

Što se tiče Zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza, kao što sam već navela, ovde se radi o ratifikaciji međunarodnih akata, a Srbija je preuzela tu obavezu pristupivši članstvu u samom Svetskom poštanskom savezu, a ono kaže da sva akta koja budu usvojena na kongresu Svetskog poštanskog saveza moraju biti ratifikovana, odnosno prilagođena propisima određene države.

Inače, sam Poštanski savez osnovan je 1874. godine, pre svega sa ciljem da se uspostavi što bolje funkcionisanje poštanskog saobraćaja, a nekadašnja Savezna Republika Jugoslavija pristupila je Svetskom poštanskom savezu 18. juna 2001. godine.

Inače, Svetski poštanski savez broji 192 države članice i on predstavlja jednu nepolitičku organizaciju, ne bavi se unutrašnjim pitanjima organizovanja i funkcionisanja samog poštanskog saobraćaja u okviru svake države članice.

Što se tiče finansijskih obaveza za Republiku Srbiju, Republika Srbija je dužna da plati samo uplatu doprinosa koju plaćaju sve članice države Svetskog poštanskog saveza. Inače, samim izvršenjem akata Svetskog poštanskog saveza, neće se stvoriti nikakva dodatna obaveza koja će se isplaćivati iz budžeta Republike Srbije.

Treći po redu zakon u okviru današnje objedinjene rasprave jeste Zakon o izmenama i dopunama Zakona o informacionoj bezbednosti.

Kao što svi već dobro znamo, jedan od glavnih prioriteta Vlade Republike Srbije jeste digitalizacija. Srpska napredna stranka, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, svakako želi da transformiše Srbiju u digitalnog lidera u regionu. Svakako da svi možemo da primetimo to da se na izgradnji digitalne infrastrukture veoma ubrzano radi, da se uvode brojne elektronske usluge, a sve u cilju da se smanji birokratija, da se građanima Srbije obezbedi bolji i lakši pristup, da svoje slobodno vreme troše na jedan drugačiji način, a ne da stoje u nepreglednim redovima.

Takođe, digitalizacija svakako podstiče borbu protiv korupcije, jer kada nemate priliku da se susrećete sa ljudima koji odlučuju o vašim predmetima, kada nemate potrebe da obilazite šaltere i razne kancelarije, onda ljudi ne budu u prilici ni da dođu da ponude nekakva sredstva i da se bave koruptivnim radnjama.

Ono što je jako bitno da naglasim jeste da je Vlada Republike Srbije planirala da digitalizuje veliki broj usluga. U narednih pet godina planirana je potpuna digitalizacija 30 izuzetno važnih usluga koje će svakako omogućiti lakše funkcionisanje svakodnevnih obaveza građana Srbije, a ta digitalizacija je planirana čak dotle da će se praviti aplikacije putem mobilnih telefona, gde će građani moći da pristupe određenim uslugama.

Digitalizacija svakako predstavlja nešto što će u velikoj meri poboljšati i olakšati život svih građana. Međutim, prelaskom u jedan digitalni svet, svakako da se stvaraju brojne opasnosti i mogućnosti za brojne zloupotrebe.

Ovaj zakon upravo treba da obezbedi i da isprati korak u bezbednosti svih digitalnih usluga u Srbiji. Tome u prilog govori što već nakon tri i po godine donosimo novi zakon, jer digitalizacija u Srbiji zaista ide jednim brzim korakom, a zakon koji treba da obezbedi njegovu bezbednost mora zaista pratiti svaki njegov korak.

Najznačajnija novina u ovom Predlogu zakona jeste poglavlje koje se tiče bezbednosti dece na internetu. Istraživanja su pokazala da imamo decu koja već sa četiri godine uzrasta dolaze u kontakt sa digitalnim uređajima, a već sa pet godina počinju da koriste internete i mobilne telefone.

Međutim, ono što zaista jeste zabrinjavajuće je da dve trećine roditelja i vaspitača nema dovoljno znanja i veština da zaštite svoju decu od mogućih zloupotreba.

Pored toga što su internet i digitalne komunikacije veoma dobro mesto za učenje i za zabavu, svakako mogu biti izuzetno i opasna mesta iz razloga što deca u samo par klikova mogu upasti u veoma ozbiljne opasnosti. Internet i mediji nisu opasni za decu samo ukoliko postoji 100% kontrola roditelja.

Priliko stupanja na snagu zakona koji je trenutno na snazi 2016. godine jedan od ciljeva bio je i osnivanje Nacionalnog kontrolnog centra za bezbednost dece na internetu. Ovaj centar je do sada primio sedam hiljada poziva, a od 1.380 predmeta 155 predmeta je imalo elemenata krivičnog dela.

Statistika je pokazala da su deca na internetu uvek najlakša i najčešća meta, a to je pre svega zbog toga što, opet statistika kaže, da više od 85% dece provede više od sat vremena dnevno na internetu. Zatim, 11% roditelja naglasilo je da su njihova deca putem interneta stupila u kontakt sa nepoznatim osobama, a čak 30% roditelja izjavilo je da su njihova deca bila izložena neprikladnim sadržajima na internetu.

Ono što je za sada poražavajuće jeste da je samo 17% roditelja izjavilo da se razume u digitalne inovacije i da zna na koji način da zaštiti svoje dete na internetu.

Ono što jeste jedan od velikih planova Vlade Republike Srbije je da se savremene tehnologije prenesu u osnovno školsko obrazovanje u Srbiji. Smatram da to zaista jeste dobra ideja, ali svakako da prva linija zaštite mora biti kuća, mora biti porodica. Svakako da se deci u tom prvom nivou mora objasniti šta znači internet i šta znači biti na internetu, a onda posle porodice svakako se treba raditi na njihovom obrazovanju. Deca se moraju naučiti da filtriraju sadržaje na internetu. Deci se mora objasniti šta znači kada kreiraju nekakav nalog na društvenim mrežama. Mora im se objasniti to da iako imaju šifru na određenom nalogu ne znači da ta šifra znači potpunu njihovu bezbednost i deci se mora jasno reći da jednom nešto, jednom objavljena stvar na internetu zaista uvek ostaje na internetu čak iako oni to izbrišu sa svog naloga.

Neki stručnjaci su predložili da bi bilo korisno i dobro da se deci ograniči da dnevno koriste sat vremena bilo koji uređaj sa ekranom. E sada, ti isti stručnjaci kažu da bi roditelji, u stvari, trebalo da budu dobar primer deci, tako da i oni na isti takav način sve digitalne uređaje koji imaju ekran trebaju da koriste sat vremena dnevno, što, složićete se, odnosno složićemo se svi zaista nije jednostavno u današnje vreme. Ali, isti ti stručnjaci su naveli, a sa tim se, takođe, možemo složiti da je jako teško proceniti kada smo na internetu koliko mi zaista vremena provedemo na internetu, a još je teže to vreme ograničiti u nekom smislu. To su oni, ti isti stručnjaci uporedili, u stvari, sa konzumiranjem narkotika. Na takav način jednostavno se beži od stvarnosti i odlazi se u jedan drugi svet, izbegavaju se realne obaveze.

Dame i gospodo narodni poslanici, svakako da u današnjem Predlogu zakona postoje još dosta brojnih izmena koje su zaista veoma bitne. Jedna od njih jeste da se u ovom Predlogu nalazi usklađivanje našeg zakonodavstva sa propisima sa EU, a nešto od toga je, takođe, da se unapredi već postojeće rešenje.

Međutim, ono što bih ja želela svakako da naglasim i dosta sam već govorila o tome, jeste bezbednost dece na internetu i edukacija roditelja. To je zaista jako bitno, jer moramo ih zaštiti i roditelji zaista ni jednog trenutka ne smeju pomisliti da je dete na internetu potpuno bezbedno. To isto mogu da uporedim, ostaviti dete samo na internetu mogu da uporedim kao kada biste poveli dete i ostavili ga na nekoj raskrsnici da se samo snađe, a da mu pri tom ne objasnite ni šta znači semafor, ni šta znači preći ulicu, nego ga jednostavno u četiri godine ostaviti tako da se snađe samo. Ovaj zakon, naravno, da upućuje na to da roditelji moraju biti edukovani.

Roditelji mogu smatrati da zaista znaju šta dete radi na internetu tek u trenutku kada budu mogli da odgovore na sledeća pitanja, a to su: da li znate koju vrstu tehnologije vaše dete koristi? Da li znate koju vrstu tehnologije vaše dete koristi, a da ona omogućava drugima da imaju pristup njemu? Da li znate da li je vaše dete sposobno da se suoči sa tim kad se nađe sa neprimerenim sadržajem na internetu? I, naravno, pitanje svih pitanja – da li slepo verujete detetu ili ga pažljivo pratite?

Moj savet za sve roditelje jeste da pažljivo pratite svaki digitalni korak vašeg deteta na internetu i da budete sigurni u to da vam ono neće reći baš svaki korak i da vam neće reći baš sve sa čim se susreo na internetu.

Lično bih volela da ovaj zakon zaista posluži samo kao prevencija, odnosno obaveza da postoji i da smo ga doneli u današnjem trenutku, da ni jedno dete zaista ne bude ugroženo na internetu.

Srpska napredna stranka svakako će podržati ovaj Predlog zakona, a ja ovim putem želim da pozovem i ostale narodne poslanike da u danu za glasanje glasaju i podrže ovaj tekst zakona, ako ni zbog čega drugog, onda zbog bezbednosti naše dece na internetu. Hvala.

Gospodine predsedavajući, ja bih vas samo podsetila da danas ovde govorimo o zakonu u pojedinostima i volela bih samo da vas vratim na temu, na amandman, imali smo pre neki dan dosta vremena, čak ste, mogu slobodno da kažem, i poklonili dosta vremena nekim strankama koji to vreme nisu dobili na izborima kada u stvari i dobijamo vreme za govor u Skupštini.

Što se tiče posebno prethodnog amandmana, na ovakav način nećemo imati danas ozbiljnu raspravu ako ćemo u svakom govoru govoriti uopšteno i ponovo ponavljati priču od ponedeljka kada smo govorili o zakonu u načelu.

Tako da vas molim, ako želite da danas imamo jednu ozbiljnu raspravu o amandmanima, govorimo o svakom amandmanu na onakav način po redosledu.

Mene upozoravate, ja ću svakako preći na amandman.
Što se tiče ovog amandmana, zatraženo je da se jedna reč briše, a ja ću vam sada pročitati iz konteksta, Moravski koridor sa pratećom potrebnom infrastrukturom. Znači, ovde je zatraženo da se reč – potrebna briše. U stvari, ovde je traženo samo vreme za govor. Jedna reč manje-više ovde zaista ne menja nikakvu suštinu. Ono što smo čuli u ponedeljak, odnosno u utorak kada je bila rasprava u načelu jeste da je sam postupak, odnosno sam projekat dobar, a da zakon ne valja.
Ono što bih ja uradila da meni zakon ne valja, a imala bih apsolutno pravo na to, ja bih podnela na svaki član amandman da brišem ceo član i da napišem ono šta meni odgovara. Ni po ovom amandmanu na ovaj član, ni po ostalim ja ne vidim da se ovde ikome u suštini nešto ne dopada, da bi nešto promenili. Ovakvo brisanje reči, menjanje konteksta, lektura, pravno-tehnička redakcija uopšte ne ukazuje na to da se poslanicima opozicije ovaj zakon ne dopada i da je neprihvatljiv. Hvala vam.

Dobro, ne bih ja ovo koristila kao repliku, pre svega zato što ne znam po kom osnovu je dobila moja koleginica koja je govorila pre mene, po kom osnovu je dobila reč, jer ja njoj niti sam išta…

Ja se nisam javila za repliku, ja sam se javila za povredu Poslovnika, član 27. jer smatram da ne možemo ovako da govorimo danas, ne možemo na ovakav način i još jednom vas molim, danas je na dnevnom redu jedan jako, jako ozbiljan predlog zakona, predlog zakona koji ima za cilj da utvrdi javni interes, a put koji će u Srbiji zaista biti jedan od velikog značaja, pre svega za građane Srbije i najbitniji pravac u Srbiji i smatram da na ovakav način nećemo svakako doprineti današnjoj diskusiji, tako da vas molim, zaista da govorimo o amandmanu kada govorimo o amandmanu, a da govorimo o replici kada govorimo o replici. Zaista, prethodni govornik nije imao pravo na repliku, evo, ja sada ponovo ne ponavljam ime, iako samo ponavljanje, odnosno… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.

Evo, predlagač amandmana je rekao da je ovo smešno, da se ministarka smeje, a ja bih dodala da ovo što je ona govorila nije smešno nego strašno i zaista, ako bi ovako bilo kako je ona to prenela, zaista bi bilo strašno. Ali, na svu sreću, u jednoj ozbiljnoj državi, naravno da niti je tako, niti će tako biti.

Evo, ja ću sada objasniti ono što je u obrazloženju rečeno i ono što sam ja kao pravnik razumela, a možemo razgovarati o tome da možda postoje i neka drugačija mišljenja, a da nisu u pravu.

Članom 5. određeno je Javno preduzeće "Srbija vode" za korisnika eksproprijacije. Znači, za korisnika, nekog ko će tek koristiti tu zemlju koja se bude ekspropriisala. Sada je ta zemlja zemlja privatnih vlasnika. Evo, ja ću vam dati primer, pošto je jedna od prethodnih govornika rekla - zamislite da vama prođe put kroz parcelu. Pa, ja bih jedva čekala da meni put prođe kroz parcelu, pre svega što bi onda to mesto gde ja živim svakako dobilo mnogo od tog puta, a svakako mi ne bi oduzeli tu parcelu, nego bi svakako platili tržišnu cenu, a kasnije bih i ja i svoje mesto imali mnogo toga dobrog, došli bi novi investitori i svakako bih zaposlila mesto i da ne govorim još mnogo toga što sam govorila u načelnoj raspravi, da ne budem sada ista kao oni, a zamerila sam na početku na tome.

Što se tiče samog amandmana, dodat je stav, odnosno predloženo je da se doda stav koji kaže da "Srbija vode", kao budući korisnik te zemlje koja treba da bude ekspropisana, treba da reši imovinsko-pravne odnose tih građana kojima je neko kopao šljunak na parceli i onda su one nestale. Ja vas sad pitam da li biste vi, da li bih ja, da li bi bilo ko od nas danas, da mu neko radi nešto na parceli, sedeo i gledao kako mu parcela nestaje i čekao da tu prođe put, da Morava skrene, da mu zauzme, pa da traži odštetu? Ne, ja kada bih videla da neko radi na mojoj parceli, ja bih sama rešavala situaciju, ne bih čekala da neko ekspropiše zemlju, da dođe korisnik neki, pa da taj korisnik rešava u moje ime. To je apsolutno besmisleno.

Ono što je rečeno u odgovoru jeste ono što je i logično, da se ekspropišu parcele onakve kakve su viđene i da trenutni korisnik naravno ne može rešavati nešto što je bio posao vas kao privatnog lica da rešavate. Po meni je to zaista besmisleno i ja sam to tako razumela.

Naravno, ponavljam priču sa početka amandmana, ono što ste vi rekli, zaista bi bilo strašno tako da bude i zaista se slažem sa tim. Ali, poenta ovog zakona nije da bilo koga prevari, da bilo koga ošteti…

(Vjerica Radeta: Zakuni se.)

… a time u prilog govori to da će 46 kilometara vodotoka biti uređeno jednom za svagda, da nismo zaboravili 2014. godinu, katastrofalne poplave u ovom kraju.

Znači, ako ovim zakonom ne uradimo nešto dobro za budućnost ovog kraja, svakako se neće uraditi ništa loše. Hvala.

Zahvaljujem.

Ja ću po amandmanu.

Ovo je još jedan od primera onoga o čemu sam govorila na početku, da kolege iz opozicije kažu – zakon je loš, a onda predlože jednu pravno – tehničku redakciju.

Podsetila bih da svakako zakon, bilo koji zakon, odnosno svi zakoni koji se donose, koje mi izglasamo kasnije prođu, pre objavljivanja, pravno – tehničku redakciju i da se ovakve stvari upravo tada i rade.

Ono čime biste dokazali da je ovaj zakon loš jeste, kada biste na ovakav jedan amandman, odnosno član podneli jedan amandman, recimo da izbrišete čitav član, pa napišete šta je to po vama dobro što biste predložili, ako već kažete da je sam postupak izgradnje, odnosno projekat izgradnje Moravskog koridora dobar, a zakon loš, a jedno bez drugog neće ići.

Zašto onda niste brisali čitav ovaj član, čitav ovaj zakon, pa predložili onako kako je vama pravnicima dobro, kako po vama treba da bude, a ne radili nekakve pravno – tehničke redakcije, koje će svakako odraditi služba koja je za to plaćena? Hvala.

Zahvaljujem.

Ovde imamo još jednom situaciju šta bi bilo kad bi bilo.

Predlagač ovog amandman opet donosi jednu situaciju kao i u slučaju Šljunkare. Ostavlja mogućnost da će neki građani biti uskraćeni, odnosno oštećeni zato što svoje pravo nisu iskoristili, a imali su godine i godine da, ukoliko su uopšte imali pravo, da izvrše pravo korišćenja, da prebace pravo korišćenja u pravo svojine na svojim parcelama, nego su, eto, čekali da prođe put, da se ekspropriše, pa će u tom trenutku oni prebaciti zemljište u pravo svojine.

Cilj ovog zakona jeste ono što sam ja rekla na početku, a to je da se izgradi Moravski koridor. Naravno da je cilj da se ubrzaju svi postupci. Zato se i donosi javni interes ovim zakonom.

Ja bih još jednom samo ponovila da nije cilj ovog zakona da građani Srbije budu oštećeni. Mi ovde sada ne možemo govoriti o situacijama šta bi bilo kad bi bilo. Ne može neko biti oštećen, a nije iskoristio svoje pravo u nekom prethodnom periodu da upiše. Zašto ti građani nisu upisali pravo korišćenja na tim parcelama ukoliko su po svim zakonskim osnovama imali pravo za to?

Mi ćemo sad da sačekamo, da ih pozovemo na još nekoliko godina da oni možda se predomisle i možda upišu svoje pravo. Pa, ja zaista smatram da mi na ovakav način nismo ozbiljna država. Ako neko ima pravo, ako ga ne iskoristi, ko mu je kriv? Jednostavno, putevi se moraju zidati i ovakvi zakoni se upravo donese da bi se ovaj projekat što pre realizovao. Hvala.

Zahvaljujem se.

Evo, ja mislim da bi prihvatanjem ovog amandmana država prosto štitila i stavljala u ravnopravan položaj ko je radio, zidao i gradio po zakonu i nekoga ko to nije radio. Sad, ja se slažem sa mojim kolegom koji je prethodno govorio da postoje sistemske greške. Postoje skoro 20 godina. Međutim, ova Vlada se uporno borila sa time i mnogo puta je zaista i uspevala da mnogo onih koji su gradili i zidali neregularno i bez dozvole, da dovedu jednostavno u red.

Sami znate da cene nikada nisu iste i kada zidate bez dozvole i kada prodajete tu nepokretnost bez dozvole, znate da njena cena nikada ne može biti, nikada ne možete prodati građevinski objekat, kuću, bilo šta drugo bez građevinske dozvole sa cenom ukoliko bi taj isti objekat, odnosno po ceni, ukoliko bi taj isti objekat imao građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu.

Tako da prihvatanjem ovog amandmana, pre svega, mislim da država ne bi smela da stavi u isti koš one koji su radili po zakonu i one koji to nisu, a na ovakav način pojedinci ne da neće biti oštećeni, nego će prosto biti i nagrađeni, jer vi ste za nešto što ste svesno zidali na jednom terenu koji je, pre svega, plavno područje, zidali ste ga, ta kuća je mogla da se sruši, zidana je prosto na nebezbednom terenu.

Tako da, na ovakav način ne da nisu oštećeni, nego slobodno mogu reći da su na nekakav način i nagrađeni, jer će njima biti procenjena tržišna vrednost, odnosno, tržišna vrednost, ti građevinski radovi, praktično neće biti nizašta oštećeni. Hvala.

Zahvaljujem.

Samo bih uputila moje kolege koje podnose amandmane da računaju na to da neko čita ove amandmane koje oni podnose, a i da sluša ovo o čemu govore.

Samo ću sada pročitati šta je u samom tekstu predloženo – vlasnik nepokretnosti je dužan da se izjasni o predlogu za eksproprijaciju najkasnije u roku od pet dana od dana dobijanja predloga za eksproprijaciju pisanim putem ili na zapisnik kod nadležnog organa. Prethodni govornik je predložio da se, umesto „pisanim putem“, to uradi overenom izjavom, a malopre je rekao da želi da građanima da, odnosno olakša i da oni na takav način dostave izjavu.

(Vjerica Radeta dobacuje.)

Samo bih podsetila da je pisanim putem nešto što se niti plaća, niti overava, a overena izjava znači da vi morate da odete ili kod nadležnog organa ili kod notara da overite, da platite to što košta, pa da onda odnesete.

(Vjerica Radeta dobacuje.)

Poštovani predsedavajući, moram da vam kažem da ja sve moje kolege pažljivo slušam i nijednom danas nisam dobacila. Moram da priznam da su mi oni izuzetno zanimljivi kada dobacuju ovako, ali pre svega nije kolegijalno, nije fer, a i vi kršite Poslovnik jer ne vodite računa o redu u sali. Ovo nije fer, obzirom da ja nijednu reč nikome nisam dobacila, ali to je kultura.

Vratila bih se na amandman. Još jednom vam kažem da mi čitamo vaše predloge amandmana, a sa druge strane slušamo ono što govorite, tako da samo i vi povedite računa da kada kažete da to vaše rešenje jeste brže, a ono što je zakonom

predloženo je zaista brže i jeftinije od onoga što ste vi predložili amandmanom. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.

Evo, ni jednu jedinu reč o amandmanu nismo čuli, ja sam slušala, ni jednu jedinu reč. Sada ne mogu da kažem da je u početku nešto loše rečeno, štaviše složiću se s tim. Danas imamo čast, kao što smo imali čast i pre neki dan, čitav ovaj saziv Skupštine, da učestvujemo bar na ovakav način u izgradnji Moravskog koridora i tu ću se zaista složiti sa mojim kolegom koji je govorio pre mene. Meni je lično čast da na ovakav način učestvujemo u izgradnji jednog pravca koji će zaista biti od izuzetnog značaja za Srbiju i reći ću mu da mi ovakav pravac u Srbiji, ovakav put zaista nemamo. On ako zna da postoji još jedan put sličan ovome koji će se graditi, neka kaže da i mi znamo, pošto ja zaista ne znam.

Takođe, sve vreme se govori o „Behtelu“. Mi još uvek nismo došli do tog člana da govorimo u pojedinostima. Kažu – netransparentan način. Ja ne znam kako govorimo o nečemu što se još nije dogodilo. Pre svega, ovim zakonom se utvrđuje da će kriterijume propisati Vlada Republike Srbije, to neće biti nekakav tajni ugovor, svi ćemo moći da vidimo o čemu se radi, a i ukoliko dođe „Behtel“, a ja se iskreno nadam da ćemo imati tu čast da dođe, svakako da će tako jedna velika svetska priznata i poznata kompanija u Srbiju doneti mnogo toga dobrog. Doneće nove tehnologije, nova znanja i iskustva koje će naši radnici moći da preuzmu.

Ali, moram vas podsetiti da je svakako njihov dolazak uslovljen i mi prosto moramo da ispunimo standarde da bi oni uopšte radili u Srbiji. Ti standardi, podsetiću vas, pošto ste govorili već o tome, jesu pre svega stabilno finansiranje, stabilan budžet, stabilan budžet obezbeđuje stabilna politika, mi sa Aleksandrom Vučićem u Srbiji stalnu političku situaciju imamo, i kao treći osnov za uopšte prihvatanje „Behtela“ da radi u Srbiji jesu da u Srbiji pre početka radova postoje sve potrebne projektno-tehničke dokumentacije. Tako da ćete se složiti da dolazak „Behtela“ nije nešto što je eto tek tako, pozvali smo ih, pa hajde dođite. Mi ćemo prosto imati čast da jedna ovako velika svetska kompanija bude neko ko će graditi puteve u Srbiji. Hvala.