Hvala.
Poštovana predsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću svakako u svom današnjem izlaganju najveću pažnju posvetiti jednom, da tako kažem, malo drugačijem zakonu u odnosu na sve one koje smo do sada navikli, a koji su se ticali problema, odnosno zakona koji bi trebali da reše problem nelegalne gradnje u Republici Srbiji.
Ovaj zakon o ozakonjenju objekata koji se danas nalazi pred nama, svakako predstavlja javni interes za Republiku Srbiju i članom 5. ovog zakona tako nešto svakako je i predviđeno. Predviđeno je da se nikada više u Srbiji ne dogodi nešto što je do sada bilo uobičajeno, da divlja gradnja vlada državom, a ne da to bude obrnuto.
Često imam priliku da razgovaram sa građanima po Srbiji o problemu nelegalne gradnje. Jedan komentar jednog građanina posebno mi je privukao pažnju. On je prišao meni i rekao mi – u jednoj uređenoj zemlji prosto ne postoji problem divlje gradnje, ne postoji zato što niko nije nikada zidao bez projekta, niko nikada nije zidao na tuđoj zemlji. Međutim, to se nije dogodilo zato što su mu objekti srušeni, što je došao neko da ga kazni, nego zato što su odmah došli iz psihijatrijske ustanove da vide šta to nije u redu sa njim jer prosto u jednoj uređenoj i normalnoj državi ne postoji način da se nešto radi bez projekta, a posebno da se nešto radi na tuđem zemljištu.
Verujte mi da mi je ova priča bila jako interesantna. Pokušala sam da pronađem koja je to država primenila ovakvu meru, nisam uspela. Ali, svakako bih ovo mogla da predložim kao jedno od rešenja koja bi možda mogla da se primene u nekom narednom periodu, kada jednom za svagda uvedemo red u gradnju u Srbiji, kada više nikada ne bude bilo nelegalnih objekata.
Jedna od mojih prethodnih govornica rekla je da ovaj predlog koji se danas nalazi na dnevnom redu šamar za građane Srbije. Ono što bih ja rekla da je svakako godinama Srbija dobijala kao šamare, mada smatram da je to jako ružno i neprimereno rečeno, jeste - za 18 godina pet zakona, mislim da je Srbija po tome jako specifična, pet zakona koji su se ticali rešavanja problema nelegalne gradnje. Međutim, ono što je zaista takođe specifično jeste da nijedan od tih zakona ne samo da nije rešio problem nelegalne gradnje, nego je povećao i korupciju, povećao je i broj nelegalno sagrađenih objekata.
Evo, daću vam samo jedan najdrastičniji primer koji je, po meni, svakako nešto što boli građane Srbije. U periodu od 2003. do 2009. godine, kada je na snazi bio Zakon o planiranju i izgradnji, imali smo situaciju da je u okviru jednog pravnog akta, jednog zakona, da je bio tretiran predmet nelegalne gradnje, odnosno da su ljudi mogli da legalizuju svoj objekat, a takođe tim istim zakonom predviđena je bila odredba da je građenje bez građevinske dozvole krivično delo.
Sada kada to analiziramo, znači, građani su imali pravo da zidaju, e sada, ako ih uhvate - idu u zatvor, ako ih ne uhvate onda oni mogu da legalizuju objekat. Svakako da to nije ni malo logično, ali ono što je još manje logično od svega toga jeste da se nije desilo ni jedno ni drugo. Niti je ko odgovarao po krivičnom delu tog zakona, niti je uhapšen za to što je zidao nelegalno, niti je pak ko legalizovao svoj objekat. Desilo se ono što je svakako jedino ispravno i logično, a to je da je Ustavni sud oborio odredbe ovog zakona jer prosto u jednom pravnom sistemu nemoguće je u jednom zakonu doneti dijametralno suprotne odredbe.
Međutim, ono što je svakako ovaj zakon uradio, to ću ja svakako još jednom istaći, jeste da je povećao korupciju i jeste to da je doveo čak do toga da su oni koji su trebali da sprovode taj zakon, savetovali građanima - nema veze, zidaj ti slobodno, niko te neće dirati, ionako će doći novi zakon o legalizaciji, polako, legalizovaćeš ti to. Naravno, svaki put su bili u pravu. Svaki put je dolazio novi zakon o legalizaciji, ali ti ljudi tako nešto nisu smeli da savetuju građane, trebali su da rade svoj posao. Ovim zakonom upravo želimo da uradimo suprotno, da kažemo – dosta je bilo, da stavimo tačku na nelegalnu gradnju.
Ono što je takođe strašno u Srbiji jeste da mi zaista ne znamo sa kojim brojem nelegalnih objekata u Srbiji raspolažemo. To je tako zato što mi možemo da govorimo samo o podacima koje nam daje Republički geodetski zavod i možemo da govorimo samo o onim zahtevima koji su podneti od strane građana, podneti da se legalizuju.
Sada ću vam pročitati kojim to podacima raspolaže Republički geodetski zavod. U Srbiji je izgrađeno ukupno 4.670.899 objekata, od toga su 1.996.479 zgrade za porodično stanovanje, a 36.321 su zgrade za kolektivno stanovanje. Od ovog broja ukupnih objekata u Srbiji, imamo podatak da je 1.476.433 objekata neregularno, odnosno nelegalno, odnosno divlje izgrađeno. To je broj ukupno prijavljenih u Republičkom geodetskom zavodu. Međutim, ono što je poražavajuće jeste da je samo polovina od tog broja, znači, negde oko 770.000, podnelo zahtev za legalizaciju. Znači, polovina od ovog upisanog broja, koji nije konačan, nikada nije ni želela da legalizuje svoje objekte. Ovaj broj govori da je jedna trećina objekata u Srbiji u stvari neregularna, odnosno nelegalna, a od te jedne trećine, najveći procenat, čak 85% su objekti za porodično stanovanje.
Ono što želimo da uradimo ovim zakonom, što je predviđeno odredbama zakona, jeste da ove brojke budu precizne, da jednom za svagda u Srbiji povučemo crtu i da vidimo koliko je to zaista nelegalnih objekata. Znači, neće biti novog poziva da se objekti legalizuju, neće građani koji su već podneli zahteve za legalizaciju imati potrebe da ponavljaju taj zahtev.
Ovim zakonom predviđa se formiranje komisije koja će po zonama, po opštinama ići i popisivati objekte. Objekat koji je predmet ovog zakona biće svi objekti koji se nalaze na satelitskom snimku, ono što sam ja čula iz Ministarstva i volela bih da je taj podatak ispravan i da takav i bude, da će to biti snimak koji će biti iz juna meseca ove godine, ja bih volela da tako bude, ako grešim, možda će biti i drugačije. Kao što kažem, lokalne samouprave formiraće komisije koje će po zonama popisivati. Građani će svakako biti vrlo transparentno obavešteni kada će njihova zona biti popisana i ovim zakonom dat je rok od 12 meseci da se posao završi.
Ono što je bitno je da građani neće čekati godinu dana da inspektori, odnosno komisije, završe popis čitave teritorije, nego po završetku zone građevinske inspekcije, odnosno nadležne komisije odmah će izdavati rešenja i ti ljudi koji su popisani moći će da svoje objekte legalizuju ukoliko, naravno, za tako nešto imaju pravo, odnosno odmah će dobijati rešenje za rušenje ukoliko za tako nešto nemaju pravo.
Ono što građane Srbije svakako najviše zanima jeste koja je to procedura i koliko će to njih da košta. Ono prvo što ovaj zakon ukida jeste komplikovana procedura i ono staro pravilo – fali ti još jedan papir. E pa neće više moći da fali još jedan papir, iz prostog razloga što će za realizaciju ovog zakona, odnosno rešenja po ovom zakonu, biti potrebna da se donesu jedinici lokalne samouprave samo dva papira, i to dokaz o imovinskom pravu na zemljištu i dokaz o zatečenom stanju objekta sa elaboratom geodetskih radova.
Postoje dve grupe građana koje će legalizovati svoje objekte. Oni građani koji su već podneli zahtev za legalizaciju, oni neće morati ponovo da podnose, nego će prosto sačekati da ih jedinice lokalne samouprave obaveste da li su oni možda ta dva dokumenta već predali. U tom slučaju, takvi građani, savesni, da tako kažem, neće morati više ništa od dokumentacije da donose. Drugi građani, oni koji do sada nisu podneli zahtev, oni neće moći sami da podnesu zahteve, nego će, kao što sam već rekla, sačekati da budu popisani od strane komisije koja će vršiti popis i takođe i za njih važi isto pravilo – samo dva papira.
Znači, moraće da donesu izveštaje o zatečenom stanju objekta i dokaz o imovinskom pravu na zemljištu. Dva papira, prvo i osnovno pravilo ovog zakona ukidamo korupciju i ukidamo pravilo građanima uvek nedostaje jedan dodatan papir.
Takođe, druga stvar koju sam rekla da pretpostavljam da građane zanima i to su moje kolege više puta danas ponovila, ali ću svakako ponoviti, jer je zaista njima to jako važno, a to je cena koju će morati da plate prilikom ozakonjenja svojih nelegalno izgrađenih objekata. Ta cena za građane porodično-stambenih objekata iznosi ovako: za porodično-stambeni objekat do 100 metara kvadratnih, cena će iznositi 5.000 dinara; za porodično-stambene objekte do 200 kvadrata, cena je 15.000 dinara; za porodično-stambene objekte do 300 metara kvadratnih, 20.000 dinara i za one malo veće, odnosno za najvećoj ovoj kategoriji preko 300 metara kvadratnih građani će morati da plate 50.000 dinara.
Sve ovo što sam navela je jedino što će građani Srbije plaćati državnim organima za ozakonjenje, ne postoji nijedna više taksa mimo ove koju sam pročitala kojoj će građani trebati da plate. Znači, ovim zakonom će se ukinuti sve takse koje su građani plaćali do sada za dobijanje građevinske dozvole i to ne samo u odnosu na opštinsku upravu koja će izdati dozvolu nego i u odnosu na katastar. Znači, ukinućemo ovim zakonom se predviđa ukidanje takse za uređenje građevinskog zemljišta, neće se više plaćati opštinska administrativna taksa i kao što sam već rekla neće se plaćati taksa za upis prava svojine na građevinskom zemljištu.
Kao što sam već navela više puta ono što je građanima uvek bio najveći problem jeste veoma komplikovana procedura, kao što sam već iz statistike koju sam navela, mnogo ljudi želelo je da legalizuje svoje objekte, ali često nisu bili u situaciji zato što im je komplikovana procedura i koruptivni službenici to nisu dozvoljavali.
Još jednom želim da ponovim, svakako da je cilj ovog zakona da se legalizuje što je više moguće. Prema proceni ministarstva moći će da se legalizuje do 95% nelegalnih objekata. Međutim, svakako postojaće i ono što zaista neće moći da se legalizuje, što je naravno članom 5. ovog zakona i predviđeno. Predviđeni su slučajevi u kojima neki objekti neće moći da se legalizuju, a to su pre svega slučajevi kada se objekat nalazi na tlu koje nije pogodno za građane kao što je močvara ili klizište. Zatim, neće moći da se legalizuju objekti koji su izgrađeni od materijala koji ne obezbeđuje trajnost. Neće moći da se legalizuju objekti koji se nalaze na površinama ravnih namena i na trasama koridora.
Ono što je takođe bitno da se pomene jeste da predmet ovog zakona ozakonjenju neće biti samo delovi, odnosno objekti nelegalno izgrađeni nego ovaj zakon podrazumeva i pomoćne objekte, kao što su garaže, bunari, ostave i sl. Međutim, građani će moći da legalizuju i podzemnih instalacija.
Ono što je jedan od mojih prethodnika govornica postavila kao pitanje, šta će se desiti sa infrastrukturom za te objekte. Građani u Srbiji, većina njih te infrastrukturne objekte ima. Meni je žao što ona takav podatak ne zna iako su objekti da kažem divlji, nelegalni, ti ljudi zaista ne žive na divlji način. Jesu ih dobro šamarili godinama ali oni su se snašli i uglavnom sami izgradili objekte infrastrukture, a prilikom donošenja ovog zakona vodili smo računa upravo o takvim stvarima. Da legalizujemo i sve te infrastrukturne objekte koje su oni godinama sami radili, zato što su godinama dobijali šamare, godinama nisu uspeli da legalizuju svoje objekte, a žao mi je što je to sada došlo do ovakvog slučaja.
Kao što kažem, građani će po odredbama ovog zakona moći da komisijama prijave sve ono što su sami radili od podzemnih instalacija i to roku od 60 dana. Međutim zakon ne predviđa da će građani tom prilikom moći da postanu vlasnici na zemljištu kuda se kreće ta infrastruktura što naravno nije logično ni moguće. Građani će postati samo vlasnici dela infrastrukture koju su sami uradili koju su svojim novcem uradili i meni je žao da jedna od mojih prethodnih koleginica ne zna jedan takav podatak.
Ono što takođe predviđa ovaj zakon jeste da se rešenje o pravosnažnosti, odnosno upis u katastar vrši službenim putem i to u roku od tri dana od dana pravosnažnosti i rešenja na ozakonjenje. Znači, građani neće morati da sami odnose rešenje, do katastra i naravno još jednom ponavljam za upis u katastar, odnosno na pravo svojine građani neće plaćati nikakvu taksu.
Svakako ovim zakonom su predviđene i veoma rigorozne i oštre mere. Ja sam pomenula onu priču na početku, ja bih možda predložila još rigoroznije, ali to ću uraditi u narednom periodu kada se povuče crta i kada se stvari u Srbiji jednom za svagda reše, pa onda možemo uraditi nešto kao prevenciju da se ovako nešto u Srbiji nikada više ne ponovi. Ono što sada nudi ovaj zakon jesu samo dva rešenja građanima Srbije koji su gradili nezakonite objekte, ili će svoj objekta ozakoniti ili će biti srušen, treća mogućnost neće postojati.
Ono na šta ću se osvrnuti, pošto nažalost nećemo imati dovoljno vremena da pomenemo sve zakone, jeste Zakon o državnom premeru i katastru, donošenju izmena i dopuna ovog zakona svakako je veoma bitno posebno radi usaglašavanja sa ostalim propisima koje smo doneli tokom ove godine. Posebno ću se osvrnuti na Predlog zakona o planiranju i izgradnji koji je za veoma kratak rok dao izvanredne, posebne rezultate. To je nešto čime smo pokazali građanima Srbije da reforme u Srbiji idu na bolje, da stvari u Srbiji idu na bolje, da su pokrenuti u pravom pravcu. O tome ne govorimo samo mi. O tome govore 47 pomerenih mesta na „Duing biznis“ listi po dobijanju građevinske dozvole. Srbija se nalazila na 186 mestu po broju, po redosledu za dobijanje građevinske dozvole, a sada se nalazi na 139 mestu za samo par meseci od primene Zakona o planiranju i izgradnji, a da ne pominjem to da je uz sveobuhvatnim reformama Srbija sa 91 mesta prešla na 59 mesto na „Duing biznis“ listi.
Što se tiče zakona o kome sam počela da govorim, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona državnog premera i katastra, postoji još par bitnih činjenica koje želim da pomenem. To je pre svega to da je ovim zakonom predviđeno vraćanje drugostepenog odlučivanja u upravnom postupku u oblasti premera i katastra sa Ministarstva građevine na RGZ. Obzirom da se prvi stepen nalazi takođe u katastru smatramo da se godinama nagomilao veliki broj rešenja, odnosno zahteva za rešavanje i kada se to bude svelo sve pod jedan krov, nadamo se da će svakako ta rešenja biti efikasnija i da će se ovih 26.000 predmeta koji se sada nalaze rešiti u što kraćem roku kada za to se bude odlučivalo kao što sam već rekla pod jednim krovom.
Ono što je svakako jako povezano, to su ova dva predloga zakona koja su danas pred nama, Zakon o ozakonjenju objekata, svakako će preliti dosta posla katastru. Pored toga od 1. januara 2016. godine predviđeno je izdavanje elektronske, građevinske dozvole u okviru objedinjene procedure katastar mora i taj posao da radi. Svakako iz svega što sam navela, moramo dati jednu veliku podršku svima onima koji rade u katastru da posao urade na pravi način, jer voz kojima su krenule reforme u Srbiji jer je zaista brzi voz i potrebno je da svi vagoni idu istom brzinom. Hvala vam.