Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8903">Milija Miletić</a>

Milija Miletić

Srpska napredna stranka

Govori

Hvala. Javljam se po amandmanu.
Pošto govorimo o području jugoistočne Srbije, kako kaže moj kolega profesor koga cenim kao profesora, ali mi smo na našem odboru više puta govorili i donosili određene zaključke da jugoistok Srbije moramo staviti u prvi plan. Gospodin profesor je tada nešto drugačije govorio, da više treba i centralnoj Srbiji, ali ja sam uvek govorio jugoistočna Srbija, brdsko-planinska područja i, normalno, ovakve stvari koje su bile, kako kaže moj kolega Rističević, ako je to bilo da sredstva namenjena za investicije na Staroj planini odu na neko drugo mesto, u neke konsultantske kuće, ja mislim da to nije u redu.
Prema tome, uvaženi ministre, znam da ćemo u narednom periodu raditi maksimalno prema jugoistoku Srbije razvoj marginalnih područja i ja vas podržavam u potpunosti, i vas i naše ministarstvo, kao i našu Vladu.
Isto po amandmanu.
Prethodni kolega preko puta mene je rekao nešto za Svrljig. Mislim da to ništa nije negativno, ali samo želim da kažem, pošto želimo da prepišemo neke stvari koje radi Vlada Mađarske, naša Vlada, na čelu sa našim premijerom, u Nišu je održala sednicu, gde je bila i Vlada Mađarske i mađarski ministri, gde smo imali njihovo iskustvo i oni su već kod nas u Svrljigu uzeli jedan objekat, žele da rade lekovito bilje i žele da ulažu tamo.
Prema tome, naša Vlada i naše ministarstvo radi već maksimalno sa vladama koje imaju iskustvo oko poljoprivrede. Stvarno mislim da ćemo sada imati mogućnosti mnogo više da pomažemo nerazvijena i marginalna područja, kao što su Svrljig i Bela Palanka, kroz program za lekovito bilje i za ostale stvari koje su bitne za jugoistok Srbije.
Javljam se isto po amandmanu i moj kolega Rističević je već rekao neke stvari vezano za sankcije. Setimo se kada su bile sankcije i posle sankcija šta je bilo. U Srbiji posle sankcija 2000. godine, pa na ovamo prošao je cunami, i u poljoprivredi, i u privredi, i u zadrugarstvu i svuda. Prema tome, uvek moramo sarađivati sa svima, poštovati jedni druge, ali Srbija uvek mora razmišljati na način kako sada radimo, kako radi i naša Vlada i naš ministar poljoprivrede. Planiramo sredstva za nerazvijena područja, planiramo veća sredstva i normalno moramo biti na terenu. Tuđa ruka svrab ne češa, kod nas se kaže, u mom selu.
Prema tome, razmišljamo svojom glavom, radimo svojom glavom i normalno radimo za našu zemlju i za naša sela. Poljoprivreda na jugu, istoku Srbije je katastrofa, ali to nije od danas. Setimo se šta je bilo pre 2000. godine, a šta je bilo posle 2000. godine, koliko je zadrugarstvo uništeno, koliko veterinarskih službi uništeno, koliko su u privatizaciji uništene strukture koje su bile okosnica naše poljoprivrede. Prema tome, gospodo, niko od nas ne želi sankcije, ali niko od nas ne želi da se desi 2000. godina kada je došao cunami za poljoprivredu, za privredu, za sve ovde u Srbiji. Hvala.
Zahvaljujem se.
Poštovani predsedniče, ja bih, pošto današnjeg dana imamo set zakona vezanih za poljoprivredu, postavio nekoliko pitanja baš konkretno oko poljoprivrede. Pitanja bi bila usmerena konkretno prema Poljoprivrednoj savetodavnoj službi, PSS služba koja funkcioniše kod nas u Srbiji i koja je vrlo bitna za poljoprivredne proizvođače.
Konkretno pitanje ide Ministarstvu poljoprivrede - kako planira u narednom periodu Poljoprivredna stručna služba da radi na edukaciji poljoprivrednih proizvođača, da mogu da konkurišu za IPARD program? Pošto današnjeg dana počinjemo sa zakonom koji je baš konkretno vezan za IPARD program, za određene stvari, za nove službe, za kontrolore koji će raditi na IPARD programu, ja bih to pitanje postavio Ministarstvu poljoprivrede, jer sam siguran da će nadležno ministarstvo, na čelu sa gospodinom Nedimovićem, dati maksimalnu podršku Poljoprivrednoj stručnoj službi da na terenu bude što bliža poljoprivrednim proizvođačima i da rade iz ovog delokruga baš konkretno za IPARD program, da upoznavaju ljude sa načinom kako se radi, da upoznavaju ljude sa sistemom kako se radi i kako se konkuriše. Normalno, bilo bi potrebno da rade i biznis planove za poljoprivredne proizvođače koji imaju uslove da konkurišu za IPARD program.
Recimo, primer dobre prakse Poljoprivredne stručne službe, savetodavne službe, jeste i u Nišu, služba koja radi svoj posao ima devet savetodavaca i još pet ljudi koji rade stručne poslove. Mislim da primer kako treba da se radi jeste Niška poljoprivredna stručna služba, nešto slično kao što Veterinarski institut u Nišu radi i funkcioniše i kako radi maksimalno dobro za dobrobit svih građana jugoistočne Srbije. Poljoprivredna stručna služba i savetodavci u Nišu rade funkcionalno, rade dobro i nadam se da ćemo imati mogućnost da u 2017. godini imamo više sredstava za pomoć Poljoprivrednoj stručnoj službi i savetodavcima, da se što veći broj naših građana, naših poljoprivrednih proizvođača koji žive na jugoistoku Srbije, a i u celoj Srbiji, da mogu da konkurišu da dobiju sredstva iz IPARD programa, jer će na taj način imati mogućnost da se obezbedi egistencija i razvoj poljoprivrede u svim delovima naše zemlje Srbije, ali govorim sa akcentom na jugoistočnu Srbiju, na brdsko-planinska područja, jer tamo jeste Bogom dato za poljoprivredu, za lekovito bilje, za stočarstvo i za sve ostale vidove poljoprivrede. Ali, Poljoprivredna stručna služba je vrlo bitna i zbog toga je potrebno da se mnogo veći akcenat stavi na razvoj poljoprivredne stručne službe.
Evo, recimo, još jedno pitanje. Problem Poljoprivredne stručne službe u Prokuplju, ljudi su u štrajku i pitanje jeste ministru – šta će se uraditi sa direktorom odgovornim u Prokuplju, da li će se rešiti problem Poljoprivredne stručne službe i ljudi koji su ušli u štrajk? LJudi žele da rade, ljudi hoće da rade za dobrobit svih građana i korisnika njihovih usluga, a setimo se i znamo da je Prokuplje veoma bitno za poljoprivredu. Tu je i voćarstvo i povrtarstvo i stočarstvo i mnogo će biti potrebno da Poljoprivredna stručna služba funkcioniše. Pitanje je da li će se rešiti problem sa direktorom? Kako sam ja čuo od ljudi koji tamo rade u toj službi, veliki je problem i ima i nekih zloupotreba, a obaveštena je i policija. Interesuje me da li će se rešiti problem sa direktorom u Prokuplju, jer je to direktor koji je tu unazad sedam ili osam godina i mislim da je potrebno da se pomogne poljoprivredi i da se tamo tim ljudima nađe način da se izađe iz problema, da ljudi prestanu sa štrajkom i da krene normalno da se radi, da se obilaze korisnici, da se obilaze poljoprivredni proizvođači.
Moramo se setiti i one krilatice gospodina Zaharija Trnavčevića, čoveka koji je svoj život dao za poljoprivredu – koliko znanja, toliko imanja. Znači, više znanja i mnogo će se bolje raditi poljoprivredna proizvodnja. Poljoprivredna stručna služba je nešto na čemu moramo svi raditi. Nadam se da ćemo imati mogućnost da u narednom periodu ljudi iz Poljoprivredne stručne službe, savetodavci imaju mogućnost da zajedno sa kontrolorima rade na terenu, a kontrolori, to su ljudi koji će biti ispred uprave za agrarna plaćanja, ljudi koji će biti zaduženi da kontrolišu ono sve što je potrebno za IPARD program, jer bez takvih ljudi nema nam ni uspeha u poljoprivredi. Hvala još jednom.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim i najlepše opštine u Srbiji, to je opština Svrljig koja se nalazi pored najlepšeg grada, a to je grad Niš. Govorićemo i ja predstavljam ovde u Skupštini Srbije Ujedinjenu seljačku stranku, izabran sam sa liste SNS.
Pošto ovaj set zakona o kome sada govorimo, o poljoprivredi o ruralnom razvoju, o podsticajima u poljoprivredi, o vodama, to je ono što je veoma bitno, što je za mene najbitnije, i kao čoveka i kao osobe i kao čoveka iz struke kao veterinara. Mislim, da je poljoprivreda ono na čemu mnogo više trebamo raditi, ali ja sam stvarno zadovoljan što smo sada dobili ministra, odnosno vas gospodine Nedimoviću, čoveka koji je mlad, koji želi da radi i koji već ima određene korake u donošenju ovih zakona. Biće to velika pomoć našoj poljoprivredi sa akcentom na jugoistok Srbije, na razvoj ruralnih područja, siromašnih područja za pomoć mladim ljudima koji tamo žele da ostanu.
Ovim zakonom koji sada donosimo, o podsticajima u poljoprivredi i sami znamo da je budžet za poljoprivredu za 2017. godinu veći nego što je bio budžet u 2016. godini za 8,11% ali za pomoć i subvencije više je četiri puta nego što je bilo u 2016. godini, blizu 2,2 milijardi je sada odvojeno više nego što je bilo ranije za subvencije.
To je veoma dobro i to je odlično i mislim da ćemo na ovaj način imati mogućnost da pomognemo svima koji žele da se bave poljoprivrednom sa akcentom na nerazvijena područja kao što je opština Svrljig, kao što je opština Bela Palanka i taj deo jugoistočne Srbije koji ima budućnosti ali treba ovakva pomoć da tim ljudima izađemo u susret.
Mislim da ovim zakonom o podsticajima dajemo mogućnost da se više izdvoji za stočarstvo, po pet hiljada dinara se daje sada za grla koja žele da se bave tovom. To je nešto novo što do sada nije bilo i to mogu dobiti svi oni koji žele da se bave tovom, odnosno tovom junadi i ostalim tim potrebnim aktivnostima. Znači, osim grla, to su mlečne krave koje dobiju po 25 hiljade dinara, deset hiljada dinara dobija svako june koje se da u klanici.
Ovo je nešto novo i ovo je još jedan pomak biti za te naše poljoprivredne proizvođače. Ostaju i ona sredstva koja su bila i ranije, osiguranje useva, osiguranje plodova, pomoć oko osiguranja, s tim što ja kažem, velika je šansa za nas zato što sada u ovom zakonu imamo mogućnost za mlade ljude, za mlade bračne parove koji ostaju na selima da mogu da za njih da se izdvoje sredstva, da tamo ostanu da žive kroz ove subvencije, kroz pomoć preko fonda za razvoj gde će imati mogućnost da se dobiju povoljni krediti.
Ja pamtim, gospodine ministre, kada ste bili u Svrljigu, to je bilo pre nekoliko nedelja, mesec dana, kada ste bili zajedno sa premijerom, kada ste razgovarali sa meštanima naših sela, koji su njihovi problemi. Oni su rekli – imamo problema, ali nama je bilo potrebno da imamo povoljne kredite, a da bude duži grejs period. Ovim sada dajete tu mogućnost i to je veliki put za naše mlade ljude koji će ostati u našim selima, tamo da rade. Mislim, to je velika šansa za sve nas.
Ovaj deo oko postaja, mislim da je to ispravno, ima mogućnost i za lokalne samouprave, s tim bih pozvao i da lokalne samouprave, predsednici opština koji žele da pomognu svojoj poljoprivredi, da rade zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede, recimo, primer opština Svrljig, odakle ja dolazim, primer, naredni period, naredne 2017. godine, planiramo da iz budžeta opštine izdvojimo po 250.000 dinara za bračne parove da žive u Svrljigu, da otvore svoju proizvodnju i da tamo ostanu i da rađaju decu, a za sela izdvojićemo 350.000 dinara. Može da se uplate ta sredstva za poljoprivredno gazdinstvo, s tim što je obaveza da ostanu na selu, da tamo ulažu i ovako zajedno Ministarstvo poljoprivrede, lokalne samouprave i Vlada Republike Srbije imamo šansu da obezbedimo bolji život za sve ljude koji žele da žive na selu i žive od sela.
Mislim da ćemo ovim zakonom za ruralni razvoj dati mogućnost i savetodavcima. Ja sam jutros postavio neka pitanja vezana za savetodavnu službu, s tim što sam sada dobio odgovor. Kroz ovaj zakon vidimo da će imati pomoć i za savetodavca, za službu koja će raditi na terenu, koja će direktno sa našim poljoprivrednim proizvođačima raditi na edukaciji, na obuci, na pomoći oko IPARD programa, da što veći broj ljudi dobije ta sredstva, jer imamo 175 miliona evra koji će biti stavljeni u funkciju naredne godine. To je veliki plus.
Ovim zakonom, to je još jedan korak više, i sledeće godine ulazimo u realizaciju IPARD programa. Do aprila meseca biće zaposleno 92 ljudi u Upravi za agrarna plaćanja i to je nešto što će dati podsticaja da uprava bude efikasnija i da možemo da radimo onako kako treba.
Još jednom, ja ću kao narodni poslanik u potpunosti podržati ove zakone, jer mislim da su to zakoni koji vode napred, koji vode u budućnost i našu poljoprivredu i naše selo. Uvek možemo da kažemo trebalo je drugačije, ali gospodo, imali smo vremena kada smo znali i to vidimo i sad kada smo određene ministre videli sada i u sudskim klupama, baš zbog toga kako su radili. Mislim da Ministarstvo poljoprivrede, da Vlada Republike Srbije radi svoj posao onako kako treba i onako kako je rečeno i u budžetu za 2017. godinu i onako kako je naš premijer gospodin Vučić rekao u ekspozeu.
Iskoristio bih priliku sada da kao srpski domaćin, da kao predstavnik USS, današnji dan, da čestitam slavu Sveti Andrej svima koji slave, slave Karađorđevići, a to je i zaštitnik krupne stoke. Još jednom ću glasati za sve ove zakone i u potpunosti podržavam politiku našeg Ministarstva i predsednika Vlade gospodina Vučića.
Zahvaljujem se.
Predsedavajući, uvažene kolege poslanici i građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji. To je opština Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš. Podržaću sve ove predloge. Mislim da je ovo rađeno kako treba. Predlagači su dali svoja mišljenja i predsednik Srbije i Skupština i mislim da ćemo izabrati najbolje.
Voleo bih da bude neki od tih predlagača iz Niša i siguran sam da ćemo u narednom periodu imati mnogo bolje pravosuđe, mnogo bolje sudije, nego što je to bilo 2009. godine i u tom periodu pamtimo ono što je najgore.Još jednom, podržaću predloge koje su predložili naši predlagači.
Zahvaljujem se.
Uvažena predsednice, mislim da ovaj amandman ne treba prihvatiti, baš iz razloga što moramo imati mogućnost da pomognemo zapošljavanje ljudi u svim delovima naša zemlja Srbije, sa akcentom, normalno, na ovaj deo jugoistočne Srbije gde su potrebne i veće subvencije za izdvajanje, da uposlimo ljude i da obezbedimo radna mesta.
Što se tiče poljoprivrede, u poljoprivredi moramo više izdvajati ovih subvencija, ali podržavam naš budžet, koji je predložila naša Vlada, jer mislim da je budžet domaćinski, odgovorni budžet. Kroz ovaj budžet pomažemo. Ovaj budžet jeste kao jedno domaćinstvo.
Naš domaćin jeste premijer Vlade. Ovo je budžet domaćinski i mislim da svi mi koji smo tu treba da podržimo budžet i ovaj amandman da odbacimo iz razloga što prethodni period koji je bio kada su se prodavale firme koje su gradili naši očevi, naši dedovi, te firme su prodate u vreme privatizacije koja je bila katastrofalna. Kada je punjen budžet taj novac nije trošen namenski i tada nije bilo ni potrebe za subvencije.
Prema tome, sada ovaj budžet jeste domaćinski i razvojni, i investicioni, i razmišlja za sve, kažem, kao jedno domaćinstvo, gde se misli za porodicu, gde se misli za zdravlje dece, gde se misli da deca mogu da uče ili moraju da uče, gde se misli za dobre komšije i normalno, ja ću glasati protiv ovog amandmana, ali glasao je za budžet svim srcem i zato što vam je budžet odličan, zato što je investicioni, zato što se više izdvaja za poljoprivredu i voleo bih da čak bude u jednom delu, a onaj deo što je konkretno za demografiju.
Ja dolazim opštine koja jeste najlepša opština u Srbiji, ali je treća opština po starosti. Prema tome, ministarstvo bez portfelja koja vodi gospođa Slavica Đukić Dejanović, jeste nešto novo što je naša Vlada i naš premijer odvojio u budžetu i mislim da je to potrebno da na najbolji način rešimo probleme i demografije, da ulažemo u mladost, da ulažemo u privredu, da ulažemo u poljoprivredu. Bez jake privrede i poljoprivrede nema nam ni razvoja naše zemlje Srbije. Još jednom pozivam sve da ne glasamo za ovaj amandman.
Zahvaljujem se uvažena predsednice.
Postavio bih nekoliko pitanja Ministarstvu poljoprivrede, Upravi za veterinu, pošto smo svedoci da unazad nekoliko godina se dešava veći broj bolesti koje su veoma prisutne ovde kod nas u Srbiji.
Prvo pitanje bih postavio – šta se radi sa vakcinacijom protiv plavog jezika, jer smo svedoci da je 2015. godine bilo plavog jezika na jugoistoku Srbije gde je odrađena vakcinacija i svuda gde je odrađena vakcinacija sada plavog jezika nema. To je zarazna bolest koja zahvata i ovce i koze i krave, a svi se zalažemo za stočarstvo.
Drugo pitanje, noduralni dermatitis ili kvrgavost goveda, da li je kompletno završena vakcinacija, da li će se i u narednom periodu raditi vakcinacija protiv te zarazne bolesti, jer smo isto svedoci da veliki akcenat stavljamo na razvoj stočarstva, ali bez jake Uprave za veterinu, bez jake veterinarske službe siguran sam da nećemo imati ni jako stočarstvo.
Još jedno pitanje vezano za ovaj deo, tiče se ptičijeg gripa, avin influenca. Unazad nekoliko godina smo imali problem oko ptičijeg gripa. Sada se ponovo dešava kod nas u okolini. Interesuje me da li ima sumnje na avin influenca i da li veterinarska služba to prati i na koji način? To treba da bude na vreme regulisano na vreme i pripremljeno da ne dođemo u situaciju da nas sutra iznenadi ta bolest koja je već opasna za živinu.
Još nešto, vrlo bitno, a tiče se Uprave za veterinu, samo mogu da podsetim kolege poslanike i građane Srbije da je veterinarska strka i služba uništena posle katastrofalne privatizacije koja je rađena posle 2000. godine tako da veliki broj opština nema veterinarsku službu, nema veterinarske stanice i stanje je veoma loše.
Nadam se da ćemo svi zajedno mnogo više dati značaja Upravi za veterinu, veterinarskoj službi, jer smo svedoci da bez jake veterinarske službe nemamo ni jako stočarstvo, a bez jakog stočarstva siguran sam da nema ni razvoja poljoprivrede.
Veterinari, ljudi koji su bili na terenu pokazali su u najboljem svetlu kako se radi, kako se bori svim srcem, svim snagama da se zaštiti zdravlje životinja, a samim tim se štiti i zdravlje svih ljudi. Pitanje je – da li će se Upravi za veterinu dati veća mogućnost razvoja veterinarske struke, pomoć veterinarima u opštinama gde nema veterinarske stanice. Nadam se da će imati mogućnost da se i tamo radi na zaštiti životinja na najbolji način. Još jednom se zahvaljujem svim veterinarima, veterinarskim tehničarima u Srbiji koji su dali doprinos da se zaštite naše životinje, a samim tim se štiti i zdravlje naših ljudi.
Veliki broj instituta, sa posebnim akcentom mogu da pohvalim Veterinarski specijalistički institut u Nišu, koji se zalagao, koji se borio i koji je uspeo da u tom delu jugoistočne Srbije maksimalno zaštitimo naše životinje, da se vakcinišu i na tome ćemo, siguran sam raditi i u narednom periodu. To je jedan set pitanja.
Drugi set pitanja bio bi isto Ministarstvu poljoprivrede, ali konkretno vezano je za lekovito bilje, za razvoj, za setvu lekovitog bilja, jer, mislim, velika šansa za sve nas u poljoprivredi jeste proizvodnja lekovitog bilja.
Prema tome, ja sam siguran da će nadležno Ministarstvo poljoprivrede, na čelu sa ministrom Nedimovićem, imati mnogo više sluha za ovaj deo, jer smo svedoci da je Bela Palanka, da je Svrljig, da te okolne opštine imaju veliku šansu za razvoj tog dela poljoprivrede. Imamo veliki broj ljudi koji se time bavi.
Recimo u sezoni, kada se radi berba lekovitog bilja, preko hiljade ljudi je angažovano i u Svrljigu i u Beloj Palanci i svim tim opštinama, a još nešto je vrlo dobro, što je odlično i ovaj zakon daje mogućnost vezano za rad i radne odnose, daje mogućnost i obavezu poslodavcima da se ljudi, ti berači koji to rade, da budu prijavljeni, da budu zdravstveno osigurani. To je još jedan veliki plus za ljude koje se bave tom delatnošću.
Imamo određenih problema…
…ali ja sam u razgovoru sa državnim sekretarom Stanom Božović, već neke stvari ušao u proceduru da se rešavaju. Još jednom bih zahvalio…
Zahvaljujem se, uvažena predsednice.
Poštovani kolege poslanici, građani Srbije, ja bih postavio nekoliko pitanja Vladi i našem premijeru. Mogu da podsetim sve da je juče na crveno slovo, na Svetog Aranđela, u Nišu, bila još jedan sednica Vlade Republike Srbije zajedno sa Vladom Republike Mađarske na čelu sa premijerom Vlade našim, gospodinom Vučićem i mađarskim premijerom, gospodinom Orbanom.
Mislim da je to za Nišavski okrug, za jugoistok Srbije veoma bitno, zato što su tamo bili prisutni ne samo ministri i naši srpski i mađarski, već je bio i veliki broj privrednih subjekata iz Mađarske koji su želeli da kod nas u Srbiji, na jugoistoku Srbije da investiraju. Bio je biznis forum srpsko-mađarskih privrednika i na tom forumu razmenjen je veliki broj ugovora, predugovora, poznanstava.
Jedan od tih su i investicije koje će biti na jugoistoku Srbije, a to će biti i u Svrljigu. Zbog toga sam hteo da postavim pitanje Vladi i nadležnom ministru privrede – da li su postignuti dogovori sa još privrednih subjekata, u Nišu, na jugoistoku Srbije sa mađarskim privrednicima? Konačno, ja znam za najmanje pet subjekata privrednih koji su iz Mađarske došli u Srbiju, u Niš, i napravili su predugovor da tamo radi drvnoprerađivačka industrija, mesna industrija.
Oko poljoprivrede bih postavio pitanje isto ministru poljoprivrede – da li su napravljeni i neki ugovori između privrednih subjekata, vezano za razvoj poljoprivrede? Razgovarano je oko branja lekovitog bilja, ulaganje u zdravu i životnu sredinu i da nama pomognu na jugoistoku Srbije, a konačno opštinama kao što je Svrljig, kao što je Bela Palanka, kao što je Gadžin Han, da se tamo investira u firme koje će raditi sa lekovitim biljem.
Pitanje je isto nadležnom Ministarstvu poljoprivrede – da li je razgovarano i o zadrugarstvu, zato što je to vrlo bitna grana za jugoistok Srbije i normalno za celokupnu poljoprivredu, jer svi znamo da mađarska privreda i mađarska poljoprivreda ide uzlaznom putanjom.
Ja se stvarno zahvaljujem još jednom našem premijeru, gospodinu Vučiću, našoj Vladi, Vladi Mađarske, zato što su u Nišu, centru jugoistočne Srbije, još jednom imali sednicu dve vlade. To je nešto vrlo bitno za jugoistok Srbije gde će se raditi u narednom periodu i na završetku autokrakova, autoputa i prema Sofiji gde smo bili svedoci.
Pitanje je i za nadležnog ministra saobraćaja – do kada će završiti put koji ide prema Sofiji? Sada, u utorak, odnosno juče na crveno slovo, obišli smo i deo autoputa kod Proseka i tamo je sada završeno blizu 10 kilometara. Kada će to biti završeno? Da li će biti u toku naredne godine završen i put prema Solunu, odnosno autoput prema Grčkoj koji ide preko Niša?
Još nešto bi hteo da pitam Ministarstvo poljoprivrede – kada će i da li će se naknade za rešavanje vodosnabdevanja, to je naknada koja se daje „Srbijavodama“, kada će biti to naplaćeno našim ljudima? Jer, kako znam u 2014. godini bila je ta naknada. Za to ide od 100 do 500 dinara po gazdinstvu. Tu će se tražiti naknada za sve one koji imaju poljoprivredno zemljište. Pitanje je – da li će to biti u ovoj godini ili će to biti jedan deo u ovoj godini, a drugi deo u sledećoj godini?
Znam da je veliki problem rešavanja vodosnabdevanja, i još jedno pitanje bilo bi „Srbijavodama“ – kada će se u Svrljigu rešiti vodotok Timoka, leva i desna strana, zato što imamo oko 1.400 metara bedema koji nije rešen? Tu je bila poplava i 2011, i 2010. godina, a to je nadležnost „Srbijavoda“? Tako da, mislim da sa ovim naknadama, ukoliko sada to bude došlo do naših zemljoradnika poljoprivrednika, da te naknade ako postoji mogućnost, da se podele. Hvala još jednom.
Zahvaljujem se.
Uvaženi potpredsedniče, uvažena ministarko, kolege poslanici, ja ću podržati moju prethodnu koleginicu i neću prihvatiti ovaj amandman od kolega koji su ga predložili baš zbog toga što smo već u jednom zakonu definisali kako se radi sa maloletnicima koji naprave neko krivično delo i nemamo potrebe ovde prihvatiti ovaj amandman.
Zakon koji je stavljen, i danas što radimo, ja ću glasati za zakon i za sve ove predloge zakona zato što mislim da su to ispravni zakoni, zato što je potrebno da nama u Srbiji dođu ovakvi zakoni da zaštitimo našu porodicu, i da zaštitimo sve ono što nam je sveto.
Još jednom pozivam sve kolege poslanike da ne podržimo ovaj amandman i ja ću kao poslanik USS glasati za zakon i za sve ove zakone, jer mislim da zakone koje predlaže Vlada na čelu sa našim premijerom jesu zakoni koji daju snagu za bolji život svih građana naše Srbije.
Uvažena predsednice, ja bih iskoristio priliku prvo da čestitam svim Novosađanima, gradonačelniku Novog Sada, svim žiteljima naše Srbije, jer je juče grad Novi Sad dobio u Varni kao evropska prestonica omladine. To je drugo veliko značenje za grad Novi Sad. Pre toga je dobio kao naj grad evropska prestonica kulture. To je za sve nas vrlo bitno. Još jednom čestitam gradonačelniku Vučeviću i svim Novosađanima i celoj Srbiji uspeh. To će mnogo značiti i Novosađanima i celoj Srbiji.
Moja je želja da i grad Niš u narednom periodu postane najbolji grad za privredu i preduzetništvo. Na konto toga postavio bih nekoliko pitanja. Prvo pitanje je Ministarstvu saobraćaja i građevine, ministarki Zorani, a vezano za Aerodrom u Nišu „Konstantin Veliki“ – da li će se u toku naredne godine nastaviti sa investicijama i pomoći za modernizaciju niškog aerodroma, jer smo svedoci da je niški aerodrom u velikoj ekspanziji, dolazi veliki broj putnika koji dolaze i u Niš, koji će osim Niša doći i u Svrljig i u Belu Palanku i Knjaževac, u celu jugoistočnu Srbiju, doći turistički.
Pitao bih ministarku da li će se nastaviti sa investicijama za niški aerodrom koji je vrlo bitan za jugoistočnu Srbiju.
Drugo pitanje je upućeno Putevima Srbije, a može i Ministarstvu saobraćaja – da li će se u toku naredne godine završiti put prema Staroj Planini koji ide iz Svrljiga prema Staroj Planini? To je dužina 17,5 km? Još jedno pitanje istom ministarstvu – da li će se ući u postupak izgradnje istog regionalnog puta od Beriša, to je selo u Svrljigu prema Beloj Palanci? Svedoci smo da je Bela Palanka opština kao i Svrljig koja ima budućnosti za razvoj poljoprivrede, za razvoj turizma i vrlo je bitno da se taj deo puta završi, rekonstruiše i da možemo da povežemo i Belu Palanku i Svrljig i da na taj način dođe veći broj ljudi da investira i u Svrljig i u Bele Palanku i da možemo na taj način oporaviti te dve naše opštine.
Još jedno pitanje je vezano za Ministarstvo saobraćaja – da li će biti mogućnosti da se u periodu koji dolazi naredne godine investira i izgradi deo puta od Svrljiga prema Sokobanji? Ponavljam da je Sokobanja jedna od najlepših banja u Srbiji koja ima budućnosti i treba mnogo više ulagati. Ovaj deo puta bi bio bitan i za Sokobanju i za Svrljig, jer bismo na taj način mogli da privučemo mnogo veći broj turista koji dolaze u Niš preko niškog aerodroma.
Postavio bih još jedno pitanje MUP – da li će imati mogućnost da u toku naredne godine investira i da se izmesti policijska stanica u Svrljigu, jer je ta zgrada u postupku restitucije. Imamo mogućnost, jer je Ministarstvo pravde dalo zgradu, dalo mogućnost da se u zgradu odakle je izmešten sud, izmesti policijska stanica. To je najbolji način i za građane Svrljiga, zgrada ima svog vlasnika i da u toj zgradi policijski službenici mogu da rade svoj posao.
Još nešto bih pitao RFZO – da li poljoprivredni osiguranici imaju pravo na invalidsku penziju kada im se desi nešto najgore kao ljudima iz radnog odnosa? Siguran sam da poljoprivredni osiguranici imaju pravo na invalidsku penziju, ali bih voleo da dobijem i zvaničan odgovor iz RFZO.
Što se tiče poljoprivrede, voleo bih da znam i ovo je pitanje Ministarstvu poljoprivrede – da li će imati mogućnost da kroz investicije u privredi se pomaže zadrugarstvo i da se kroz zadrugarstvo omogući i pomogne poljoprivredi? Hvala lepo.
Zahvaljujem se.
Uvažena predsednice Skupštine, ja bih postavio nekoliko pitanja Ministarstvu zdravlja, konkretno - da li će se u narednom periodu dati mogućnost lokalnim samoupravama kao što je recimo Svrljig i opštinama na jugoistoku Srbije, da se tamo obezbede nova radna mesta za doktore i za medicinske sestre?
Razlog toga jeste zato što taj deo jugoistočne Srbije, na primer u opštini Svrljig, su opštine koje su veoma demografski ugrožene, koje imaju veliki broj starijih ljudi, to su brdsko-planinska područja gde, recimo, na primer opština iz koje ja dolazim, to je opština Svrljig, ima blizu 500 kvadratnih kilometara, imamo 21 doktora, a sela su nam veoma stara gde je u toku prošle godine bilo preko 360.000 usluga zdravstvenih prema tim ljudima.
Prema tome, ja bih pitao nadležno ministarstvo i ministra - da li će za period koji dolazi da se prime radnici, odnosno doktori za jugoistok Srbije sa akcentom kao opština što je Svrljig, Bela Palanka, Knjaževac i ostale opštine, baš zbog toga da bismo obezbedili našim starijim građanima da mogu da imaju usluge da se leče, jer smo svedoci da se ti ljudi nalaze u brdima naših opština, da njihova deca su otišla od njih, da veliki broj njihove dece i slabo misli na njih.
Ja bih postavio to pitanje i voleo bih da se što veći broj ljudi obezbedi, odnosno doktora da se primi u tim opštinama da možemo da obezbedimo normalan život tim ljudima, a posebno govorim o brdsko-planinskim područjima, o selima gde ima veoma mali broj ljudi i tim ljudima moramo obezbediti osnovne zdravstvene usluge.
Napominjem i to da veliki broj opština, kao što je opština Svrljig ima za sada i ambulante u kojima već dolaze doktori ali ide i najava da će tamo te ambulante da se ugase baš zbog toga što nema dovoljan broj ljudi na tim teritorijama.
Ja mislim da bi bilo potrebno da se u tim opštinama kao što su opštine jugoistočne Srbije, da se obezbedi još doktora, jer nije u redu da jedna opština koja ima 500 kvadratnih kilometara ima 21 doktora, a neki gradovi, neka veća mesta koja su bliža Beogradu i sam Beograd upošljavaju i za jedan kvart nekoliko doktora za period koji, ja znam unazad možda nekoliko godina. Mislim da je to vrlo bitno baš zbog života svih tih ljudi koji ostaju u tim opštinama.
I postavio bih još jedno pitanje ministarki bez portfelja, prof. Slavici Đukić Dejanović, vezano za aktivnosti naše Vlade, odnosno njenog ministarstva za stimulaciju rađanja i opstanka života svih u opštinama jugoistočne Srbije a normalno i u svim delovima Srbije.
Svedoci smo kako su te naše opštine veoma stare, kako u nekim selima unazad 15 godina nije rođeno nijedno dete, a u razgovoru sa ministarkom videli smo tj. ja sam video da u nekim opštinama, kao recimo, opština Crna Trava, nije rođeno nijedno dete. Pa, bih voleo da znam da li će imati neke stimulativne mere za novorođenu decu, za nezaposlene porodilje sa akcentom na naša sela, na žene koje ostaju u tim selima da tamo rađaju decu?
Izvinite, pošto mi sa jugoistoka Srbije možda ne govorimo dobro gramatički, ali verujte mi znamo dobro da radimo i želimo dobro i jugoistoku Srbije i normalno celoj Srbiji.
Pitanje bi bilo - da li će se odrediti određena sredstva, odvojiti sredstva kojim će moći da se stimuliše rađanje u brdsko-planinskim područjima, u selima, i u jugoistočnoj Srbiji, a i u celoj Srbiji?
Još jedno pitanje Ministarstvu poljoprivrede - da li će se isplatiti sva zaostala dugovanja koja su u prethodnom periodu za kupovinu, nabavku mehanizacije za obnovu stada? Veliki deo sredstava je već isplaćen našim gazdinstvima, ali ostalo je još nešto malo pa bih ja to želeo da znam, da li će do kraja godine sve to biti isplaćeno?
Zahvaljujem se, uvažena predsednice.
Poštovane kolege poslanici, uvaženi ministre, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, to je opština Svrljig koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, to je grad Niš, i predstavljam u Skupštini Srbije Ujedinjenu seljačku stranku i izabran sa liste SNS.
Podržaću set svih ovih predloga zakona o pozajmicama, gde ćemo konsolidovati naš budžet Republike Srbije. Osvrnuću se najviše na pomoć malim i srednjim preduzećima, za kreditiranje malih i srednjih preduzeća, gde pozivam sve, i vas u Ministarstvu finansija i Ministarstvu privrede, da se poseban akcenat stavi za jugoistočnu Srbiju i da se tamo daju mnogo veće povoljnosti za kreditiranje malih i srednjih preduzeća. Mislim da ćemo na taj način dati veliku podršku razvoju jugoistoka Srbije jer smo unazad nekoliko dana imali našu Vladu koja je bila tamo i obilazila sve naše opštine na jugoistoku Srbije.
Siguran sam da ćemo imati mogućnost ovim pozajmicama da rešimo ono što je zaostalo i da omogućimo da se budžet konsoliduje.
Ujedno bih iskoristio priliku da se zahvalim Vladi Republike Srbije, na čelu sa našim premijerom, gospodinom Vučićem, u ime velikog broja poljoprivrednih penzionera, i vama, gospodine ministre, sa vašim ljudima iz Ministarstva finansija, na uspešno završenim pregovorima sa MMF-om o povećanju penzija svih poljoprivrednih penzionera, a i ostalih penzionera i svim ljudima u javnom sektoru za 5, 6, ili 7%. Još jednom – hvala.
Siguran sam da ćemo u narednom periodu nastaviti da idemo uzlaznom linijom, sa akcentom, ponovo kažem, na jugoistok Srbije, na razvoj jugoistočne Srbije. Siguran sam da će Razvojna agencija Srbije imati mogućnosti da zajedno sa povoljnim kreditiranjem i finansiranjem jugoistočne Srbije, sa posebnim akcentom na opštine Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Babušnica, tim opštinama treba pomoći i kroz mala i srednja preduzeća, kroz mikro preduzeća, kroz zadrugarstvo, jer ćemo na taj način imati mogućnost da rešimo problem i razvoj jugoistočne Srbije, a to nam je veliki problem u celoj Srbiji. Još jednom hvala.
Veliku podršku dajem i glasaću za sve ove predloge zakona koje je predložila naša Vlada, na čelu sa gospodinom Vučićem.
Uvaženi predsedniče Vlade gospodine Vučiću, poštovani ministri, uvažena predsednice Skupštine, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš, gde ste vi gospodine Vučiću, gospodine premijeru bili unazad nekoliko nedelja i time pokazali kako vrednujete i poštujete svaki deo naše Srbije.

Postaviću vam nekoliko pitanja. Prvo je da li će se nastaviti sa subvencijama za poljoprivredu sa akcentom na stočarstvo i da li će moći da se povećaju subvencije za brdsko-planinska područja, za nerazvijene opštine i za devastirane opštine?

Drugo pitanje, da li će moći da se više izdvaja za kreditiranje u poljoprivredi, da kamate budu manje, da grejs period bude duži i da se daje mogućnost za one najnerazvijenije, brdsko-planinske i nerazvijene opštine?

Treće pitanje, da li se kroz kreditiranje može pomoći i zadrugarstvu, jer je zadrugarstvo vrlo bitno za razvoj i poljoprivrede i privrede?

Uvek govorim sa akcentom za jugoistok Srbije, za brdsko-planinska područja i nerazvijene opštine, kao što je Svrljig, kao što je Gadžin Han, kao što je Bela Palanka i ostale opštine u Srbiji.

Da li će se raditi na rekonstrukciji izgradnje zgrada, škola i domova zdravlja u delu jugoistočne Srbije, kao što se radi kod nas u Svrljigu?

Plan je da se u Svrljigu rekonstrukcija škole, preko 500 hiljada evra je vrednost. To je za nas veoma bitno i nadam se da ćemo imati mogućnost da pomognemo i ostalim opštinama, da završimo, rekonstruišemo škole i domove zdravlja.

Pitanje je da li postoji mogućnost da se završi i fiskulturna sala u Svrljigu i u ostalim opštinama na jugoistoku Srbije?

Da li će se nastaviti sa pomoći Vlade Srbije za modernizaciju niškog Aerodroma Konstantin Veliki? Svedoci smo kako unazad godinu, godinu i po dana, sa vašom pomoći je Aerodrom u Nišu dobio mnogo veći broj putnika, očekuje se do kraja godine preko 100 hiljada putnika. Voleo bih da znam da li će Vlada Srbije pomoći da se Aerodrom modernizuje, da se obezbede mogućnosti za veći broj putnika do 700 hiljada? Aerodrom u Nišu je vrlo bitan za jugoistok Srbije, za razvoj turizma, za razvoj privrede.