MILIJA MILETIĆ

Ujedinjena seljačka stranka

Rođen je 1968. u selu Plužina kod Svrljiga. Živi u Svrljigu.

Po zanimanju je terenski veterinar.

Politikom se bavi od 2002. godine, a pre toga je bio sindikalni aktivista.

Godine 2004. izabran je za zamenika predsednika Opštine.

Posle izbora 2008. postao je predsednik Opštine. Odlukom većine u Skupštini decembra 2009. smenjen sa tog mesta. Samo 4 meseca kasnije vratio se na vlast i to u koaliciji sa SRS.

Novembra 2010. godine Ujedinjena seljačka stranka, koju je Miletić osnovao, zvanično je registrovana. Do tada je bila grupa građana. Sedište stranke je u Svrljigu.

Nakon izbora u maju 2012.godine ponovo je izabran za predsednika Opštine.

Nakon što je na parlamentarnim izborima 2014. godine ušao u Skupštinu Srbije sa liste SNS, sredinom aprila je podneo ostavku na funkciju predsednika Opštine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016.godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika sa liste Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje.

Oženjen je. Otac dvoje dece.

Status narodnog poslanika dobija i nakon održanih redovnim parlamentarnih izbora 21. juna 2020. godine. Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 31.07.2020, 11:23

Osnovne informacije

Statistika

  • 77
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveto vanredno zasedanje , 22.07.2021.

Zahvaljujem se, dr Orliću.

Uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja ću postaviti nekoliko pitanja bitnih za sve one ljude koji žive u teškoj situaciji, koji su socijalno ugroženi, koji koriste pomoć i Crvenog Krsta, a i države Srbije, u ovoj teškoj situaciji, kada je Korona, sada je najbitnije tim ljudima da pružimo pomoć.

Konkretno moje pitanje, jeste usmereno ka Ministarstvu finansija, a vezano je za mogućnost, pošto u Srbiji ima veliki broj firmi, kompanija koje rade trgovinske stvari. To su velike kompanije, kao što je Ideja, Deleze, Dis i još puno takvih, koji imaju svoje prodajne objekte u svakoj opštini, da ne kažem i u svakom gradu u Srbiji.

Kada dođe dva meseca do pre isteka roka robi, koju oni prodaju, a ta roba može da bude hrana, može da bude voda, mogu da budu sokovi, oni svu tu robu do dva meseca je spaljuju. Zato što imaju obaveze, jer ne smeju da je stave u funkciju, odnosno ne smeju da je stavljaju u prodaju.

Da bi je spalili, to je jedan veliki trošak za njih, a sa druge strane pravi se šteta životnoj sredini. Ima mogućnost, normalno da ta roba kojoj je ostalo još dva meseca do isteka roka, ta roba prehrambena, da li je to bilo koji proizvod, da li je hemija, oni tu robu bi mogli da daju, kao donaciju, kao pomoć socijalno ugroženom stanovništvu, ljudima kojima je to potrebno, a to bi normalno išlo preko organizacije.

Inače, kod nas u Srbiji, postoji federacija banaka hrane, koja već radi i pomaže ljudima koji su socijalno ugroženi, koji koriste pomoć Crvenog Krsta i socijalnih ustanova.

Tako da, moje pitanje jeste naklonjeno i usmereno ka Ministarstvu finansija, da li postoji mogućnost da se ukine PDV za takve firme, za takve kompanije, koje žele robu kojoj je ostalo još dva meseca do isteka roka, da je doniraju, da je daju preko ovakvih organizacija, kao što sam malo pre rekao, Federacija banaka hrane Srbije, da preko njih to dođe do korisnika, koji su socijalno ugroženi, koji koriste pomoć narodnih kuhinja, a ima i takvih?

Sa druge strane, to bi bila velika stvar, da ta roba se ne pali. Svi znamo kako je teško da se obezbedi bilo koji poljoprivredni proizvod. Svi mi, koji se bavimo poljoprivredom znamo kako može da se dođe do hleba, do bilo kog proizvoda koji se koristi za ishranu.

To je veoma težak posao, a sutra, kada dođe u situaciju da recimo to dođe u trgovinske radnje i dođe do dva meseca do pre isteka roka, ta roba se spaljuje.

Baš zbog toga, ja sam informisan, da je formirano i radno telo, od strane tih ljudi, kao što su, to su predstavnici Federacija banaka hrane i NALED - a, gde se već ušlo u postupak da se traži od nadležnog Ministarstva finansija, da se ukine PDV, za te kompanije koje su društveno odgovorne, koje sutra žele i koje sutra mogu da doniraju tu hranu, preko Federacija banaka hrane.

Inače, predsednik te federacije je Aleksandar Vidaković, koji su unazad nekoliko dana u Nišu, imali svoju prezentaciju, gde su obezbedili određenu robu, to su bili sokovi, to su bile vode, to su bili paketi za malu decu, koji su još u roku i oni su dostavljeni organizacijama, odnosno socijalnim centrima, centrima za socijalni rad, Crvenom Krstu i lokalnim samoupravama.

Ja mogu da kažem da veliki broj opština, na teritoriji i jugoistoka Srbije i u ostalim delovima Srbije, ima potrebe da se pomogne tim našim ljudima, koji su socijalno ugroženi, starijim ljudima, koji sutra imaju potrebe, a sada trenutno to njima ne može da se dostavi.

Mogu da kažem i to da su velike količine te robe, koja je dva meseca do isteka roka, koja može da se stavi u funkciju, to su preko 350 hiljada tona robe za godinu dana, to je mogućnost da svaka opština može da obezbedi tu robu za svoje stanovnike, za svoje ljude koji žive u selima, jer imamo veliki broj naših poljoprivrednih proizvođača, koji su stvarno u teškoj situaciji, ali oni ne žele da koriste sredstva, ni centra za socijalni rad, ni Crvenog Krsta.

Pa, tako bi mi svi, koji živimo u tim opštinama, u organizaciji sa Federacijom banaka hrane, zajedno sa njima obezbedimo mogućnost plasmana te robe, da ta roba se ne baca i da normalno sutra od toga ima interes, da u ovoj teškoj situaciji kada je Korona, kada je kovid da ti ljudi mogu lakše da egzistiraju, da žive i da sutra njima bude lakše.

Još jednom ja sam siguran da će se naći mogućnost da se ukine PDV, da se da mogućnost tim društveno odgovornim kompanijama, da tu robu, kojoj ostane još dva meseca do isteka roka, da je daju preko Federacije banaka hrane, da ta roba dođe do naših ljudi, u našim mestima i da to ne bude bačeno.

Ja sam siguran i verujem našoj Vladi, inače NALED je već u tome uključen i mislim da će to biti rešeno što pre, za dobrobit svakog građanina naše zemlje Srbije. Hvala još jednom.

Deveto vanredno zasedanje , 22.07.2021.

Zahvaljujem se, doktore Orliću.

Uvažene kolege, ja ću ispred poslaničkog kluba Stranke pravde i pomirenja – Ujedinjena seljačka stranka reći određene stvari konkretno o svim ovim stvarima o kojima je sada govorila koleginica Božić. Ona je rekla sve ono što i ja mislim, jer suština svega jeste vezano za ovu tačku, Regulatorno telo za elektronske medije, dopuna, popunjavanje sa još jednim članom koji je preminuo.

Mi ćemo sada imati mogućnost da to mesto popunimo, gde je Odbor za kulturu i informisanje odradio svoj deo posla, gde je na predlog Udruženja umetnika Srbije, filmskih, scenskih, koji su dostavili svoje predloge, Odbor je to potvrdio i mi ćemo sada imati mogućnost da izaberemo čoveka koji će biti član REM-a i onaj koji će to biti on će nastaviti da radi u interesu svih građana Srbije, zato što smo videli šta znače mediji, šta znači mogućnost da se čuje, da se vidi sve ono što je bitno, a da li je to u Svrljigu, Beloj Palanci, da li je to u Subotici ili bilo kom delu Srbije.

Mislim da su kandidati koji su predloženi veoma kvalitetni ljudi, koji znaju svoj posao i nema greške da bude i jedan i drugi, oba su kvalitetna baš, što se kaže, onako kako treba.

Inače, mislim da je potrebno da se kaže nekoliko stvari za ovu tačku. Mene kao čoveka koji predstavlja Ujedinjenu seljačku stranku ovde u Skupštini, čoveka koji je i kao predsednik stranke sam učestvovao na ovim pregovorima gde su bili predstavnici Evropske unije, gde smo i na tom sastanku razgovarali o medijima, što je stavilo veliku pažnju za sve nas ovde u Srbiji, zato interes svih nas jeste da se čuje glas svakog onog koji učestvuje na izborima, svakog onog koji ima svoju političku stranku i normalno bilo gde da on živi, da li živi, kako sam malopre rekao, na jugoistoku Srbije, u centralnoj Srbiji, na severu Srbije, da li da živi u Raškoj, nije bitno. Bitno je da se čuje, da se zna i da se ima mogućnost da svako kaže ono što jeste i ono što treba da bude, a kasnije će normalno narod činiti svoje. Ti pregovori su u okviru svih nas vrlo bitni. Nastaviće se pregovori normalno septembra meseca i tema „mediji“ sigurno će biti rešena na najbolji način za potrebe svih građana Republike Srbije.

Inače, isto vrlo bitna stvar za mene kao čoveka, za predstavnika i predsednika Ujedinjene seljačke stranke jeste to, to moram da kažem sada, to je veoma sada i aktuelno, gde se sada govori da je „Telekom Srbija“ obezbedio pravo da se gleda Premijer liga. Mislim da je to stvarno ispravna stvar, da je to potreba svih nas koji volimo sport, koji volimo fudbal, jer je to do sada radila neka televizija i mogao da gleda samo određeni broj ljudi. Samo određeni broj ljudi koji su imali te kanale mogli su da gledaju, a sada će imati mogućnost da svaki građanin Srbije može da gleda Premijer ligu. Svi mi koji volimo fudbal, volimo sport, to je za nas velika stvar. Hvala još jednom. To je dobro da država Srbija preko svojih državnih preduzeća može da obezbedi mogućnost da svaki građanin može u svakom pogledu da gleda, da prati sve ono što se dešava vezano za sport. Svaka čast. Tako treba da bude i tako treba nastaviti.

„Telekom“ je stvarno državno preduzeće, ali „Telekom“ misli najviše na sve građane, pa da li on živi, da ne ponavljam u kom delu Srbije, moći da gleda i moći da prati sva sportska dešavanja koja će biti u narednom periodu. Još jednom, svaka čast, tako treba da bude, jer svi mi želimo da vidimo ono što je lepo i što je dobro.

Jedna od bitnijih stvari o kojima sam hteo nešto da kažem jeste da je za sve nas koji živimo u određenim područjima Srbije, u određenim opštinama, veoma bitno da REM preko svih onih instrumenata koje može da ima, da može donekle da da sugestije nacionalnim televizijama, RTS-u, da se u što većem obimu obezbedi mogućnost da svaki građani Srbije, bilo gde on da živi, da može da prezentuje, da može da se pokaže ono što vredi u tom kraju.

Imamo veliki broj organizacija, veliki broj manifestacija, veliki broj mogućnosti da se u jednoj opštini prikaže ono što vredi. E, to bi trebalo više da bude prisutno na nacionalnim medijima, da to bude prisutno na RTS-u, zato što je to mogućnost da ljudi koji nisu, recimo, bili kod nas u Svrljigu na „Belmužijadi“, to je manifestacija koja će biti 6, 7. i 8. avgusta, to je kulturno-privredna manifestacija gde dolazi preko 100.000 ljudi. Mogućnost da putem nacionalnih televizija, putem RTS-a, da se to čuje, da se to prezentuje i da tu dođe svaki čovek koji nije bio kod nas u Svrljigu, a želi da dođe. Tu mogu da se probaju kvalitetni proizvodi naših domaćina i domaćica, kvalitetna jela, svrljiški belmuž, ja to kažem, kao svrljiška vijagra, jeste proizvod koji se pravi od kvalitetnog svrljiškog sira.

O tome govorim ovde, to sada prenosi i RTS, ali bilo bi dobro da to bude i u nekim nacionalnim medijima. Ne samo kada kažete za Svrljig, to važi i za ostale opštine, za ostale teritorije. Recimo, Sokobanja „Prva harmonika“, onda Bela Palanka „Dani banice“, onda „Roštiljijada“ u Leskovcu, „Nišvil“ u Nišu i još veliki broj takvih manifestacija koje su veoma kvalitetne, koje na svakom mestu u tim svojim opštinama prezentuju ono što je najbolje, gde ljudi mogu da vide ono što je kvalitet i ono što vredi.

Inače, još jednom mogu da kažem – priroda nam je dala sve. Teritorija naše zemlje Srbije je nešto najlepše. Svaki deo Srbije treba da se vidi, svaki deo Srbije mora biti prisutan u svim tim medijima, da li su to nacionalni, da li je to RTS ili neki regionalni medij, ali to da bude ravnomerno zastupljeno, da sutra mene kao čoveka koji predstavlja određenu političku opciju, da sutra predsednik opštine, predsednik Skupštine ili neki privrednik iz tih naših krajeva da može da prezentuje ono što vredi iz svog kraja i da taj proizvod sutra bude prisutan u celoj Srbiji.

Mislim da ćemo imati sada mogućnost u narednom periodu da se na što više mesta prikaže ono što vredi. Još jedna od bitnih stvari jeste za sve nas, pošto smo svi svedoci da ima veliki broj odmarališta, mesta gde se ljudi lepo osećaju, da li je to Kopaonik, da li je to Zlatibor, za mene kao čoveka najbolje mesto je Stara planina, i zbog toga tražim i trebalo bi da što više bude prisutna emisija o Staroj planini, prezentacija Stare planine, jer tamo je nešto najlepše, tamo je Bog rekao ono što je najlepše i tamo je sve stavio.

Ako neko sutra želi da vidi lepote Stare planine, on to treba da čuje i da vidi na nacionalnoj televiziji, na RTS-u, da to bude što više prisutno i da što više ljudi tamo dođe. Kada neko dolazi do Stare planine, kada dolazi, recimo, iz Beograda, iz Subotice, iz Novog Sada, a dolazi dosta ljudi, oni svi će preći preko opštine Svrljig. Tu će imati mogućnost da kupe neke proizvode, mogu da svrate do Niša, da vide lepote Niša, mogu da svrate do Knjaževca, da svrate do Zaječara, da svrate do Sokobanje, to su sve prelepe opštine i prelepa mesta. E, sve to mi moramo imati mogućnost da vidimo na nacionalnim televizijama, da vidimo na RTS-u i za to se ja i zalažem, kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke, i mislim da je to ispravno.

Potreba svih nas jeste da REM bude kompletan, to ćemo sada uraditi. Još jednom, uvažene kolege, ja ću, kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke i član poslaničkog kluba Stranke pravde i pomirenja – Ujedinjena seljačka stranka, glasati za predlog za člana REM-a.

Ovaj ostali deo vremena ću kasnije potrošiti, ukoliko bude mogućnosti. Hvala još jednom.

Deveto vanredno zasedanje , 22.07.2021.

Zahvaljujem se, doktore Orliću.

Ovo vreme što je ostalo iskoristiću samo još jednom da kažem nekoliko stvari vezano za REM. Konkretno o čemu sam govorio jeste da je vrlo bitno da se čuje glas svakog okruga, svake opštine, da se čuje o svim ovim dobrim stvarima, da se čuje o nekim lošim stvarima, ali te stvari moramo popraviti.

Ujedno, sve ove stvari o kojima su govorile moje kolege pre mene, to sve stoji. Još jednom, ja ću podržati predlog kandidata i očekujem da će imati veću mogućnost u narednom periodu da se promovišu više male sredine, jugoistočna Srbija, a Niš kao centar jugoistočne Srbije. Hvala još jednom.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 25.04.2017.

Isto pitanje i Ministarstvu poljoprivrede, gospodinu Nedimoviću, da li u Ministarstvu poljoprivrede ima još sredstava koja će biti opredeljena za udruživanje i za zadrugarstvo? Ja znam da je unazad desetak dana već donesene uredbe kojima se pomaže velikim ciframa opštinama, odnosno ljudima koji žive u nerazvijenim opštinama i ja to podržavam, jer samo na taj način, udruživanjem, kroz zadrugarstvo, imamo šansu da obezbedimo i plasman i kontrolu proizvoda i, normalno, na taj način imaćemo veću zaposlenost naših ljudi i imaćemo mogućnost da se kontroliše kako se radi, da nema sivog tržišta.

Pitanje isto Ministarstvu poljoprivrede, a vezano je za umatičenje grla stoke i za način kako se to radi. Konkretno pitanje Institutu za stočarstvo u Zemunu - da li je moguće, pošto svi znamo da za svako matično grlo, što se tiče ovce, koze, krave, po 25 hiljada dinara ima krava, a sedam hiljada dinara dobija se za umatičeno grlo ovce. Da bismo došli do svakog umatičenog grla potreban je određeni vremenski period.

Institut za stočarstvo u Zemunu je krovna institucija ovde kod nas u Srbiji, dok je Departman u Novom Sadu za stočarstvo za Vojvodinu. U Vojvodini mogućnost da se umatiči grlo radi se na sledeći način, jer treba samo jedno žensko kvalitetno priplodno grlo, da li je to tele, jagnje ili jare ili je deosemenjeno ili priplodni ovan sa tim za godinu dana čovek u Vojvodini ili stočar u Vojvodini dobija RB broj i sa samim tim kad dobije RB broj on ima mogućnost da konkuriše i da dobije sredstva od Ministarstva poljoprivrede, dok u ovom delu gde je Institut za stočarstvo Zemun radi i kontroliše, tu je potrebno pet godina da stočar dobije premiju za umatičeno grlo. To su sledeći koraci. Dobije se RB broj pa posle, prva, druga i treća generacija tek može da dobije HB broj, to je konačni broj kada se dobije premija za umatičeno grlo.

Pitam da li postoji mogućnost da Institut za stočarstvo u Zemunu radi isto kao Departman u Novom Sadu, jer znamo svi da smo ista zemlja i mislim da treba da i ovde, kod nas, u ovom delu Srbije gde Institut za stočarstvo pokriva Zemun, da se i tu, kada se obeleži grlo sa RB brojem, da tada to grlo ima mogućnost da koristi premiju koju daje Ministarstvo poljoprivrede, a napominjem da je to premija od 25 hiljada dinara za kravu, odnosno za junicu.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 27.10.2016.

Uvaženi predsedniče Vlade gospodine Vučiću, poštovani ministri, uvažena predsednice Skupštine, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš, gde ste vi gospodine Vučiću, gospodine premijeru bili unazad nekoliko nedelja i time pokazali kako vrednujete i poštujete svaki deo naše Srbije.

Postaviću vam nekoliko pitanja. Prvo je da li će se nastaviti sa subvencijama za poljoprivredu sa akcentom na stočarstvo i da li će moći da se povećaju subvencije za brdsko-planinska područja, za nerazvijene opštine i za devastirane opštine?

Drugo pitanje, da li će moći da se više izdvaja za kreditiranje u poljoprivredi, da kamate budu manje, da grejs period bude duži i da se daje mogućnost za one najnerazvijenije, brdsko-planinske i nerazvijene opštine?

Treće pitanje, da li se kroz kreditiranje može pomoći i zadrugarstvu, jer je zadrugarstvo vrlo bitno za razvoj i poljoprivrede i privrede?

Uvek govorim sa akcentom za jugoistok Srbije, za brdsko-planinska područja i nerazvijene opštine, kao što je Svrljig, kao što je Gadžin Han, kao što je Bela Palanka i ostale opštine u Srbiji.

Da li će se raditi na rekonstrukciji izgradnje zgrada, škola i domova zdravlja u delu jugoistočne Srbije, kao što se radi kod nas u Svrljigu?

Plan je da se u Svrljigu rekonstrukcija škole, preko 500 hiljada evra je vrednost. To je za nas veoma bitno i nadam se da ćemo imati mogućnost da pomognemo i ostalim opštinama, da završimo, rekonstruišemo škole i domove zdravlja.

Pitanje je da li postoji mogućnost da se završi i fiskulturna sala u Svrljigu i u ostalim opštinama na jugoistoku Srbije?

Da li će se nastaviti sa pomoći Vlade Srbije za modernizaciju niškog Aerodroma Konstantin Veliki? Svedoci smo kako unazad godinu, godinu i po dana, sa vašom pomoći je Aerodrom u Nišu dobio mnogo veći broj putnika, očekuje se do kraja godine preko 100 hiljada putnika. Voleo bih da znam da li će Vlada Srbije pomoći da se Aerodrom modernizuje, da se obezbede mogućnosti za veći broj putnika do 700 hiljada? Aerodrom u Nišu je vrlo bitan za jugoistok Srbije, za razvoj turizma, za razvoj privrede.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 27.10.2016.

Pitanja, pošto sam pitao vezano za Niški aerodrom sa razvojem Niškog aerodroma i razvoj turizma na jugoistoku Srbije, promocija Stare Planine, ja bih pitao i premijera i ministarku Vlade vezano za završetak puta od Svrljiga prema Kalni, to je ostalo 17,5 kilometara i to je najbliža destinacija od Niškog aerodroma do Stare Planine. Da li će se to završiti u narednom periodu?

Da li će se pomoći ljudima koji žive u brdsko planinskim područjima u nerazvijenim opštinama, kao što je primer Goran Vasić iz sela Beloinje gde smo ga zajedno obišli sa gospodinom premijerom, čovek želi da se bavi turizmom, nema dovoljno sredstava za dogradnju kuće, za izgradnju kapaciteta, da li se tim ljudima može pomoći kroz investicije ili kroz poljoprivredne investicije ili kroz Ministarstvo trgovine i turizma.

Sledeće pitanje, da li će se nastaviti sa dovođenjem investitora na jugoistok Srbije, sa akcentom na ove najnerazvijenije opštine koje su demografski ugrožene, kao što je Svrljig, kao što je Bela Palanka, kao što je Gadžin Han i ostale opštine na jugoistoku Srbije, a i cele Srbije.

Sledeće pitanje, da li će se u toku naredne godine završiti Koridor 10? I, prema Dimitrovgrada i prema Sofiji i prema Solunu. Vrlo bitno za naš deo jugoistočne Srbije, jer time ćemo razviti mnogo više i taj deo Srbije i celu Srbiju.

Da li će se u toku naredne 2017. godine krenuti sa izgradnjom auto-puta Niš-Priština-Drač? Vrlo bitno za naš kraj, za našu Srbiju? Sledeće pitanje, da li ste sa Vladom Slovenije, sa premijerom Vlade gospodinom Cerarom dogovorili nove investicije zajedno sa njima i da li ste govorili o sukcesiji, jer predmet sukcesije jeste jedna firma u Svrljigu, to je bivša Krka gde ćemo sukcesijom rešiti problem i dati mogućnost da se tamo uposle ljudi. Tamo ima i hladnjače, tamo ima i sušara i to je velika šansa, nalazi se na 15 kilometara od auto-puta prema Svrljigu.

Još nešto što je vrlo bitno za sve nas koji tamo živimo na jugoistoku Srbije jeste razvoj ekološki zdrave sredine. Kroz mogućnost i investicije za organsku hranu, očekujem da će Ministarstvo poljoprivrede imati posebna sredstava za organsku proizvodnju, za edukaciju i za pomoć ljudima koji nemaju dovoljno oko toga iskustva.

Deveto vanredno zasedanje , 22.07.2021.

Zahvaljujem se, dr Orliću.

Uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja ću postaviti nekoliko pitanja bitnih za sve one ljude koji žive u teškoj situaciji, koji su socijalno ugroženi, koji koriste pomoć i Crvenog Krsta, a i države Srbije, u ovoj teškoj situaciji, kada je Korona, sada je najbitnije tim ljudima da pružimo pomoć.

Konkretno moje pitanje, jeste usmereno ka Ministarstvu finansija, a vezano je za mogućnost, pošto u Srbiji ima veliki broj firmi, kompanija koje rade trgovinske stvari. To su velike kompanije, kao što je Ideja, Deleze, Dis i još puno takvih, koji imaju svoje prodajne objekte u svakoj opštini, da ne kažem i u svakom gradu u Srbiji.

Kada dođe dva meseca do pre isteka roka robi, koju oni prodaju, a ta roba može da bude hrana, može da bude voda, mogu da budu sokovi, oni svu tu robu do dva meseca je spaljuju. Zato što imaju obaveze, jer ne smeju da je stave u funkciju, odnosno ne smeju da je stavljaju u prodaju.

Da bi je spalili, to je jedan veliki trošak za njih, a sa druge strane pravi se šteta životnoj sredini. Ima mogućnost, normalno da ta roba kojoj je ostalo još dva meseca do isteka roka, ta roba prehrambena, da li je to bilo koji proizvod, da li je hemija, oni tu robu bi mogli da daju, kao donaciju, kao pomoć socijalno ugroženom stanovništvu, ljudima kojima je to potrebno, a to bi normalno išlo preko organizacije.

Inače, kod nas u Srbiji, postoji federacija banaka hrane, koja već radi i pomaže ljudima koji su socijalno ugroženi, koji koriste pomoć Crvenog Krsta i socijalnih ustanova.

Tako da, moje pitanje jeste naklonjeno i usmereno ka Ministarstvu finansija, da li postoji mogućnost da se ukine PDV za takve firme, za takve kompanije, koje žele robu kojoj je ostalo još dva meseca do isteka roka, da je doniraju, da je daju preko ovakvih organizacija, kao što sam malo pre rekao, Federacija banaka hrane Srbije, da preko njih to dođe do korisnika, koji su socijalno ugroženi, koji koriste pomoć narodnih kuhinja, a ima i takvih?

Sa druge strane, to bi bila velika stvar, da ta roba se ne pali. Svi znamo kako je teško da se obezbedi bilo koji poljoprivredni proizvod. Svi mi, koji se bavimo poljoprivredom znamo kako može da se dođe do hleba, do bilo kog proizvoda koji se koristi za ishranu.

To je veoma težak posao, a sutra, kada dođe u situaciju da recimo to dođe u trgovinske radnje i dođe do dva meseca do pre isteka roka, ta roba se spaljuje.

Baš zbog toga, ja sam informisan, da je formirano i radno telo, od strane tih ljudi, kao što su, to su predstavnici Federacija banaka hrane i NALED - a, gde se već ušlo u postupak da se traži od nadležnog Ministarstva finansija, da se ukine PDV, za te kompanije koje su društveno odgovorne, koje sutra žele i koje sutra mogu da doniraju tu hranu, preko Federacija banaka hrane.

Inače, predsednik te federacije je Aleksandar Vidaković, koji su unazad nekoliko dana u Nišu, imali svoju prezentaciju, gde su obezbedili određenu robu, to su bili sokovi, to su bile vode, to su bili paketi za malu decu, koji su još u roku i oni su dostavljeni organizacijama, odnosno socijalnim centrima, centrima za socijalni rad, Crvenom Krstu i lokalnim samoupravama.

Ja mogu da kažem da veliki broj opština, na teritoriji i jugoistoka Srbije i u ostalim delovima Srbije, ima potrebe da se pomogne tim našim ljudima, koji su socijalno ugroženi, starijim ljudima, koji sutra imaju potrebe, a sada trenutno to njima ne može da se dostavi.

Mogu da kažem i to da su velike količine te robe, koja je dva meseca do isteka roka, koja može da se stavi u funkciju, to su preko 350 hiljada tona robe za godinu dana, to je mogućnost da svaka opština može da obezbedi tu robu za svoje stanovnike, za svoje ljude koji žive u selima, jer imamo veliki broj naših poljoprivrednih proizvođača, koji su stvarno u teškoj situaciji, ali oni ne žele da koriste sredstva, ni centra za socijalni rad, ni Crvenog Krsta.

Pa, tako bi mi svi, koji živimo u tim opštinama, u organizaciji sa Federacijom banaka hrane, zajedno sa njima obezbedimo mogućnost plasmana te robe, da ta roba se ne baca i da normalno sutra od toga ima interes, da u ovoj teškoj situaciji kada je Korona, kada je kovid da ti ljudi mogu lakše da egzistiraju, da žive i da sutra njima bude lakše.

Još jednom ja sam siguran da će se naći mogućnost da se ukine PDV, da se da mogućnost tim društveno odgovornim kompanijama, da tu robu, kojoj ostane još dva meseca do isteka roka, da je daju preko Federacije banaka hrane, da ta roba dođe do naših ljudi, u našim mestima i da to ne bude bačeno.

Ja sam siguran i verujem našoj Vladi, inače NALED je već u tome uključen i mislim da će to biti rešeno što pre, za dobrobit svakog građanina naše zemlje Srbije. Hvala još jednom.

Osmo vanredno zasedanje , 13.07.2021.

Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Uvažene kolege, građani Srbije, postaviću nekoliko pitanja koja se tiču sada aktuelne situacije, vezano za bezbednost saobraćaja, za učešće u saobraćaju, normalno, za obavljanje svih onih radnji gde vozilo mora biti obezbeđeno i spremno da učestvuje u saobraćaju.

Inače, unazad 10 dana promenjen je Pravilnik o vršenju tehničkog pregleda, Pravilnik kojim se definišu određene radnje u okviru rada tehničkog pregleda, gde zbog tog novog pravilnika, nespremnosti ljudi i vlasnika tih tehničkih pregleda, veliki broj vlasnika vozila kojima ističe registracija dolaze u situaciju da treba da urade tehnički pregled, a ne mogu da dođu na red, ne mogu da urade tehnički pregled baš zbog toga što u Srbiji imamo preko 2,5 miliona vozila, gde imamo preko 1.500 tih tehničkih pregleda, a sada je u funkciji možda 500 tih tehničkih pregleda koji rade i koji su aktivni. Ostali tehnički pregledi nisu usaglašeni, nisu obezbedili te mašine kojim se vrše ti tehnički pregledi, pa zbog toga dolazi u situaciju da veliki broj naših vozača, naših građana koji imaju vozila ne mogu da urade tehnički pregled, izlazi im registracija i normalno ti ljudi imaju problema.

Konkretno, recimo, na teritoriji Nišavskog okruga imamo oko 50 tih tehničkih pregleda, a sada radi samo njih 10. Stvaraju se velike gužve, velika nervoza, a kada dođe čovek, kada se prijavi na tehnički pregled, zakaže mu se termin, dođe, sada se sve to snima, normalno, sve ovo je zbog toga da bi bilo sigurnije u saobraćaju, da ne bi bilo problema, ali sa druge strane vozilo koje uđe na tehnički pregled, ima tu 17 radnji, rade njihovi kontrolori, dođe do toga, prvi uđe na tehnički pregled, sve to snima kamera, nema vode za brisače tamo gde se sipa voda, taj kontrolor vrati tog vozača i on mora za 72 sata da ispravu tu grešku. To je jedan deo. Možda ima situacije gde je zadnji deo vrata izgreban, isto mora da se vrati to vozilo i taj vozač i vlasnik tog vozila ne može da uradi tehnički pregled dok se to ne uradi.

Sve to verovatno ima nešto što je potrebno, ali mislim da je za sve nas bitno da su ispravne košnice, upravljači i sve ono što štiti sutra sigurnost tog vozila. Sve te male greške, da li zadnji brisač ne radi dobro ili je metlica na brisaču nešto lošija, sve to sada pravi problem tim našim vlasnicima vozila koji treba da urade tehnički pregled. Oni se vraćaju, a pravi se ponovo gužva. Za 72 sata taj vlasnik tehničkog pregleda trebalo bi ponovo da prijavi tog vozača, odnosno vlasnika tog vozila, da uradi tehnički pregled ukoliko bude mesta. Ukoliko nema mesta i prođe 72 sata, taj vlasnik vozila i taj vozač kome se radi tehnički pregled mora ponovo platiti tehnički pregled.

Sada je i povećana cena tehničkih pregleda, od 4.500 sada ide i do 7.200 dinara, a to je dosta veliki udarac za naše vozače, za naše vlasnike vozila, jer smo svi svesni da situacija jeste još teža na jugoistoku Srbije, a suština svega, svih nas, jeste da se obezbedi što bolja bezbednost saobraćaja, ali da se to ne radi na takav način da bez nekih nebitnih stvari čovek se vraća, gubi se vreme. Inače, minimalni rad na tehničkom pregledu za jedno vozilo je 30 minuta. Sada kada se radi, kada se sve snima, te radnje traju mnogo duže i zbog toga su radili mali broj vozila.

Sada trenutno veliki broj naših vlasnika vozila čeka da urade tehnički pregled zato što je kompletni tehnički pregled… Vlasnik i ti radnici su otišli na odmor zato što ima nekih nesuglasica, nekih nerazjašnjenih stvari, pa zbog toga su otišli na tehničke preglede na odmor i sada ti naši vlasnici vozila ne mogu da urade, ne mogu da stave vozilo u funkciju, a veliki broj njih od toga i živi, to su profesionalni vozači.

Mislim da je potrebno da nadležno Ministarstvo saobraćaja, MUP, Agencija za bezbednost saobraćaja, da neke stvari, one koje se tiču pro forma, papirologije, nekih sitnih stvari kao što je grebanje vrata ili da mu metlica na zadnjem brisaču nije dobra, da se obezbedi tim ljudima da to mogu da poprave i da se ne vraćaju da se ponovo rade tehnički pregledi i da prave troškove.

Jedno od bitnih stvari za nas koji se bavimo poljoprivredom jeste da veliki broj teritorija opština, kao što je opština Svrljig, opština Bela Palanka, opština Gadžin Han, opština Merošina, imaju problema da ne mogu da urade tehničke preglede na traktore zato što tehnički pregledi koji postoje na tim teritorijama nemaju mogućnost da urade tehnički pregled na traktorima. Svi smo svedoci da veliki broj naših ljudi, poljoprivrednika…

Šesto vanredno zasedanje , 24.06.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja ću postaviti pitanje Vladi, konkretno, Ministarstvu i Kancelariji za upravljanje javnim ulaganjima. Pitanje je vezano za rešavanje vodosnabdevanja, pošto smo u okviru našeg programa koji je nagovestio još prošle godine predsednik Vučić, program rešavanja infrastrukturnih stvari, konkretno, vode, kanalizacije i putevi … u celoj Srbiji.

Apropo toga, konkretno jeste pitanje vezano, pošto Kancelarija za ulaganje u okviru svog projekta ima i rekonstrukciju vodovodne mreže u opštini iz koje ja dolazim, iz opštine Svrljig, ali zbog nekih stvari sve je to stalo.

Interesuje me kada će to krenuti? Kada će ti projekti biti aktivirani? Kada će se krenuti sa rešavanjem problema vodosnabdevanja opštine odakle ja dolazim tj. Svrljig, kompletne rekonstrukcije, vodovodne mreže i na tome projekat koji obuhvata rekonstrukciju i rešavanje tih izvorišta, magistralnih voda? To bi rešio veliki problem meštana i građana iz opštine koje ja dolazim, to je opština Svrljig.

Druga stvar, to je rešavanje vodosnabdevanja, pošto je to projekat, brane „Selova“, to je tema o kojoj je govorio moj kolega Bratimir Vasiljević, na nekom od prethodnih zasedanja.

Inače, pitanje je Vladi, „Srbijavodama“. Mogu da podsetim prisutne da je brana „Selova“ počela da se radi još u prošlom veku, 1986. godine, da je u Kuršumliji i da bi to pitanje, rešavanje te brane „Selova“ bilo rešen problem vodosnabdevanja Kuršumlije, Blaca, Žitorađa, Niša i to bi bilo stvarno velika stvar za sve građane koji tamo žive.

To je započeto kroz projekte, kroz programe i direktnim investicijama, ali je za vreme bombardovanja sve to stalo, bilo je problema oko rešavanja iz nastavka izgradnje brane „Selova“, tako do dana današnjeg veći deo posla je urađen.

Inače, mogu da podsetim i prisutne da je u periodu devedesetih godina kada je gradonačelnik Niša bio Zoran Živković, a u prethodnom rukovodstvu su svi potpisali da je potrebno da i Kuršumlija, Blace, Žitorađe i Prokuplje, dakle nisu potpisali da je potreban taj projekat koji je veoma bitan za južnu Srbiji, brana „Selova“ za rešavanje vodosnabdevanja.

U međuvremenu, gradonačelnik Niša tada je bio Zoran Živković. On je dostavio pismo, faks, ne znam šta je bilo sad u tom vremenu tadašnjem premijeru, i rekao je da grad Niš nije zainteresovan za izgradnju brane „Selova“, pa je zbog toga to bilo i zaustavljeno. To samo govorimo o brizi nekih koji su bili ranije na nekim ključnim funkcijama u Niša.

Inače, bitno je da se ovaj projekat što pre završi. Imam informacije i premijerka Ana Brnabić je bila u Kuršumliji, gde je pokrenut ponovo postupak izgradnje brane „Selova“.

Moje pitanje je – dokle se stiglo sa tim projektom? To rade „Srbijavode“, javno preduzeće. Imam veliko poverenje u direktora „Srbijavode“, gospodina Puzovića koji je čovek stvarno stručan, koji zna svoj posao i njegov stručni tim. Obezbeđena su sredstva i ja očekujem da će to vrlo brzo krenuti sa radom. Brana „Selova“ ne bi bio rešen problem vodosnabdevanja svih ovih opština i Kuršumlije, Blaca, Prokuplja i Žitorađa.

Grad Niš ima magistralni vodovod koji je pravljen u prethodnom veku, magistralni vodovod koji bi trebao da se rekonstruiše i tu bi sigurno bila potrebna veća investicija, siguran sam da to budžet grada Niša ne bi imao mogućnost sam da uradi bez pomoći države.

Siguran sam da ćemo kroz program izgradnje brane „Selova“ fabrike vode i svega onoga što je potrebno, do tog magistralnog vodovoda koji bi bio od brane, pa sve do gradova, do ovih opština, bilo bi rešavanje vodosnabdevanja velika šansa za razvoj turizma u Kuršumliji, rešavanje problema poplava i sve bi to dalo šansu što se tiče razvoja ovog dela Srbije.

Mislim da je to potrebno, mislim da treba uraditi što pre. Znam da je bilo problema sa koronom, konkretno vezano za razvoj, za privredu i svega ostalog, ali naša država se oko toga baš dobro izborila.

Još jednom, moje pitanje je kada će se konačno rešiti problem brane „Selova“, jer je najveći deo građevinskih radova odrađen. Ostali su ti ostali radovi. Vrednost tih radova kompletno za priključivanje ovih mesta po nekim proračunima bilo bi i do sto miliona evra, ali bitno je da to bude rešeno, bitno je za sve.

Osim toga, ukoliko bi grad Niš dobio vodu od brane „Selova“, odatle bi mogli i moji građani Svrljiga jednim delom, to je bio slobodan pad, grad Niš i Svrljig se graniče, mi bismo imali mogućnost da jedan deo iskoristimo za rešavanje vodosnabdevanja u opštini Svrljig.

Još jednom, uvažene kolege, prijatelji, očekujem da ćemo uspeti da rešimo branu „Selova“, da rešimo vodosnabdevanje i da na taj način rešimo ostanak svih nas koji živimo u tom delu naše Srbije.

Hvala.

Imovinska karta

(Svrljig, 04.10.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68844.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Paušal u godišnjem neto iznosu 327840.00 RSD 03.06.2016 -