MILIJA MILETIĆ

Ujedinjena seljačka stranka

Rođen je 1968. u selu Plužina kod Svrljiga. Živi u Svrljigu.

Po zanimanju je terenski veterinar.

Politikom se bavi od 2002. godine, a pre toga je bio sindikalni aktivista.

Godine 2004. izabran je za zamenika predsednika Opštine.

Posle izbora 2008. postao je predsednik Opštine. Odlukom većine u Skupštini decembra 2009. smenjen sa tog mesta. Samo 4 meseca kasnije vratio se na vlast i to u koaliciji sa SRS.

Novembra 2010. godine Ujedinjena seljačka stranka, koju je Miletić osnovao, zvanično je registrovana. Do tada je bila grupa građana. Sedište stranke je u Svrljigu.

Nakon izbora u maju 2012.godine ponovo je izabran za predsednika Opštine.

Nakon što je na parlamentarnim izborima 2014. godine ušao u Skupštinu Srbije sa liste SNS, sredinom aprila je podneo ostavku na funkciju predsednika Opštine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016.godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika sa liste Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje.

Oženjen je. Otac dvoje dece.

Status narodnog poslanika dobija i nakon održanih redovnim parlamentarnih izbora 21. juna 2020. godine. Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 31.07.2020, 11:23

Osnovne informacije

Statistika

  • 17
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Zahvaljujem se predsedavajuća.

Uvaženi predstavnici Komisije za zaštitu konkurentnosti, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić. Dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbija koja se nalazi pored grada Niša. To je najlepši grad u Srbiji.

Inače sam izabran na listi Aleksandar Vučić – Za našu decu i kao poslanik predstavljam USS u Skupštini Srbije.

Uvek sam i sada i ranije govorio o konkretnim problemima za one zakone koji se donose i za ono šta bi trebalo da se uradi. Ranije, a i sada vezano konkretno za ovaj izveštaj, reći ću, a o tome se uvek i govori, problem našeg jugoistoka Srbije, problem malih sredina, problem naših ljudi, poljoprivrednika, seljaka koji žive na selu i od sela. Svi smo svedoci da ovde govorimo o rezultatima i našeg ministarstva i Vlade, što se može videti, ali uvek moramo reći i neke stvari, ono što se ovde ne čuje, a treba da se zna.

Što se tiče stočarstva, poljoprivrede, mlekarstva, veliki problem jeste kod svih nas koji živimo na jugoistoku Srbije, mlekare, odnosno mesta gde naši poljoprivredni proizvođači, naši ljudi koji se bave stočarstvom treba da prodaju mleko da bi od toga mogli sutra da kupe osnovno za svoj život jer od toga žive.

Što se tiče stočarstva i mlekarstva, to je sada veliki problem, zato što smo ranije, konkretno u opštini iz koje ja dolazim, Svrljig, imali mlekaru koju je 1995. godine preuzela „Niška mlekara“, pa je 2013. godine, uz pomoć države Srbije, ta svrljiška mlekara počela ponovo da radi, uposlila 40-ak ljudi, imali smo blizu 30 hiljada litara dnevno predatog mleka. Godine 2016. „Niška mlekara“, koja je bila veoma aktivna, imala je blizu 300 radnika, dnevno je prerađivala preko 120 hiljada litara mleka. Došla je situacija da tu „Nišku mlekaru“, kao i „Subotičku“, kao i „Novosadsku mlekaru“, kao i „Zaječarsku mlekaru“ kupi jedan veliki proizvođač i tada počinje problem.

Posle kupovine „Niške mlekare“ se zatvara svrljiška mlekara, otpuštaju se radnici, u tim našim malim mestima sada nema mogućnosti da ti naši ljudi prodaju mleko, da od toga mogu da žive. Ali, vrlo brzo posle toga se zatvara i „Niška mlekara“, gube se radna mesta i od 300 radnika sada tu ima 20-30 radnika, jer je tu centar za prodaju tih koji su kupili i „Nišku mlekaru“ i „Zaječarsku“ i „Novosadsku“ i zatvorili ih. Sada nema više 300 radnika, sada ima 30-ak radnika i tamo se sada ništa ne radi.

Tu je sada problem konkurentnosti. Oni koji sada otkupljuju mleko kod tih naših proizvođača, pošto nema konkurencije, niko tamo sada ne dolazi, problem je gde da prodamo to naše mleko, a uvek govorimo o zdravoj hrani, o zdravoj sredini, o kvalitetnim proizvodima iz tih područja, jer smo mi kao Svrljig, kao Bela Palanka i taj deo jugoistočne Srbije prepoznatljivi po kvalitetnoj hrani, po svrljiškom siru, svrljiškom mleku, kačkavalju, belmušu.

Sada ima samo nekih priča, ali nema rezultata. Ulažemo u stočarstvo, ulažemo u mlekarstvo, ima mogućnosti, ali gledajte vi sad iz Komisije, kako rešiti problem, jer je neko dao da se otkupe te mlekare i neko je to zatvorio. I šta sad? To je sad zadatak za vas kao Komisiju za zaštitu konkurentnosti. Potrebno je da što veći broj ljudi tamo rade, ali neko ko je nešto otkupio on sad to zatvara, uzeo je tržište i kao što kaže Marijan Rističević, dolazimo do toga da je bolje uvesti nego proizvesti. Dolazimo do toga da je bolje nešto tuđe nego što je naše.

Prema tome, dragi moji kolege poslanici i vi koji ste u toj Komisiji za zaštitu konkurentnosti, na tome treba da radimo. Moramo sačuvati ono što je naše. Moramo pomoći tom našem poljoprivrednom proizvođaču i tom našem seljaku koji se na svaki način bori tamo da ostane. Moramo pomoći našim malim sredinama kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Babušnica, Prijepolje i drugim opštinama. Ali, kako im pomoći? Treba im omogućiti da tamo ljudi mogu od svog rada da žive, da im se otkupe proizvodi, da ti proizvodi, pošto su stvarno kvalitetni, geografsko poreklo, sve ono što treba. Sve je to na mestu, ali, badava, kad neko dođe ko ima veliki novac, otkupi, zatvori i šta sad? Da uzmemo sa strane? Da uvezemo sa strane? Gde će ti naši ljudi da rade?

O tome sam uvek govorio i mislim da je to potrebno da se kaže, i ovde i sa ovog mesta. Govorio sam o tome i ranije i tražio da se neke stvari reše. Konkretno, sada ima objekat koji je obnovljen 2012. godine i gde su upotrebljena sredstva države Srbije. Taj objekat sada nije u funkciji, sve je zatvoreno, a mi želimo napredak naše poljoprivrede. Tu treba vi da radite. Tu treba da zaštitite naše poljoprivredne proizvođače i da se obezbedi što veći broj mlekara, da dođu, da uzmu, da kupe, da se takmiče ko će kupiti kvalitetno mleko, zato što je nama priroda dala sve, mi smo tu u Skupštini da o tome govorimo i da Vlada Srbije, zajedno sa nama, pomogne te naše poljoprivredne proizvođače i ta nerazvijena područja.

Još jednom, uvažene kolege, poštovani predstavnici Komisije, ja vas pozivam da na tome radite, da zaštitimo te naše male proizvođače, naše seljake od nekih moćnih kompanija koje samo žele tržište, a ne žele naše proizvode. Ja bih toliko.

Kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke uvek ću na tome insistirati, zato što je to jedini način da spasimo našeg seljaka i naše selo, a to je moguće uz pomoć naše države i našeg ministarstva… (Isključen mikrofon.)

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Zahvaljujem se.

Jeste bio lapsus. Uvek smo govorili da je bolje proizvesti nego uvesti i ja sam tu pogrešio, zbog vremena, jer gledam da u tih šest minuta, koliko ima naša grupa, sve kažem.

Inače, u pravu je gospodin Rističević i uvek je bio u pravu, ja sam uvek to podržavao – bolje je proizvesti nego uvesti. To je bio lapsus, a greška je zbog toga što želim što više da kažem, a zbog vremena napravim grešku. Tako da, zahvaljujem se još jednom, vrlo ste tolerantni. Prošli put je predsednik Skupštine rekao da poslanička grupa gde sam ja, da to nije manjinska poslanička grupa, nego mi smo svi tu isto.

Treće vanredno zasedanje , 23.02.2021.

Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Uvažene kolege poslanici, ja ću postaviti pitanje konkretno vezano za zdravstvenu zaštitu, za probleme zdravstvene zaštite u malim sredinama.

Konačno juče 22. februara završena je javna rasprava vezano za Master plan za razvoj zdravstva u narednih 15 godina, znači 2020-2035. godina, gde se u okviru toga planira optimizacija mreže i ustanova zdravstvene zaštite u Republici Srbiji. Master plan koji obuhvata i da se poboljša i zdravstvena zaštita, da se poboljša i kvalitet, da se poboljša sve ono što je potrebno da bi naši građani imali bolje usluge i bolje uslove za zdravstvenu zaštitu i da se u svakom trenutku obezbede adekvatni hirurški zahvati, da se obezbedi siguran život i sigurno lečenje za svakog žitelja naše Srbije, ma gde oni da žive da li u Svrljigu, Beloj Palanci, da li u Novom Pazaru, Prijepolju, Tutinu, Kuršumliji, bilo gde.

U okviru ovog Master plana bila je javna rasprava, kako sam rekao, do juče, gde se govorilo i mi smo u Nišu imali određene sugestije, gde su određeni vrhunski stručnjaci, kardiohirurzi, profesori na Univerzitetu u Nišu, Medicinskog fakulteta u Nišu, dali su određene primedbe, u okviru kojih ću ja reći samo nekoliko stvari što se tiče jugoistoka Srbije, što se tiče Niša kao centra jugoistoka Srbije. Svedoci smo da je najnoviji Klinički centar urađen u Nišu, najsavremeniji, najlepši, najbolji, gde u njemu rade najbolji stručnjaci, najbolji profesori, medicinsko osoblje i zbog toga ću ovo i govoriti.

U okviru Master plana, koji je planiran 2020-2035. godine, imamo, što se tiče tih kliničkih centara, imamo tri, odnosno četiri kategorije. Četvrta kategorija tih kliničkih centara ili vrha znanja i uspeha i svega onog što je najbitnije za našu zemlju jeste Klinički centar Srbije, jeste Klinički centar Vojvodine i VMA u Beogradu. To je po ovom master planu kapa znanja, uspeha, kvaliteta i svega onog što treba da bude najbolje.

Pitam - gde je sada tu Klinički centar Niš? Univerzitetski Klinički centar Niš, koji znamo da je sada napravljen najnoviji, najkvalitetniji objekat, da ima stvarno najkvalitetnije stručnjake u bilo kom delokrugu, da li je to kardiohirurgija, kardiovaskularna hirurgija, da li je to bilo šta što se tiče zdravstva.

Moje pitanje je, kako sam rekao, zašto u okviru Master plana Klinički centar Niš nije stavljen u red četvrte grupe, gde je Klinički centar Vojvodine, Klinički centar Srbije i VMA? Najviše zbog toga da bismo imali mogućnost da se u tim budućim ustanovama, koje će biti u četvrtoj grupi, tu se planira da budu najsavremeniji aparati i da budu rađene najteže operacije.

Normalno, Klinički centar ima sve preduslove da bude u četvrtoj grupi i zbog toga što je to centar jugoistoka Srbije i zbog toga što od Niša do Beograda treba najmanje dva, dva i po sata vožnje sada u ovim uslovima, kada je ograničena vožnja, zato što ljudi iz Svrljiga, Bele Palanke, iz Trgovišta, lakše mogu da dođu do Niša ukoliko dođe neki težak zdravstveni problem, da mogu do Niša da dođu, da se tu odrati taj hirurški zahvat, a ne da odu do Beograda, zato što je do tamo duže vreme i sigurno će lakše moći da se spasi život kada Klinički centar u Nišu ima mogućnost da dobije iste privilegije, iste mogućnosti i iste obaveze kao što je Klinički centar Srbije, Klinički centar Vojvodine i VMA.

Mislim da je to ispravno i zbog toga što veliki broj naših ljudi sa jugoistoka Srbije rešava svoje zdravstvene probleme u Kliničkom centru u Nišu. Svedoci smo da stvarno veliki broj stručnjaka su prepoznatljivi ne samo u Srbiji, nego i van granica Srbije, a rade u Nišu, u Kliničkom centru u Nišu. Konkretno, naš prof. dr Perišić, direktor Kliničkog centra u Nišu, prof. dr Dragan Milić, kardiohirurg, koji je rekao određene stvari vezano za ovaj problem.

Još jednom, moje pitanje je da li će Vlada Srbije, Ministarstvo zdravlja, uvrstiti i Klinički centar Niš u četvrtu grupu, gde će biti najsavremeniji i što je vrh, što se tiče zdravstva u Srbiji?

Mislim da je to ispravno i da je to potrebno da se uradi zbog građana Niša i jugoistoka Srbije i zbog ravnomernog razvoja Srbije.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 25.04.2017.

Isto pitanje i Ministarstvu poljoprivrede, gospodinu Nedimoviću, da li u Ministarstvu poljoprivrede ima još sredstava koja će biti opredeljena za udruživanje i za zadrugarstvo? Ja znam da je unazad desetak dana već donesene uredbe kojima se pomaže velikim ciframa opštinama, odnosno ljudima koji žive u nerazvijenim opštinama i ja to podržavam, jer samo na taj način, udruživanjem, kroz zadrugarstvo, imamo šansu da obezbedimo i plasman i kontrolu proizvoda i, normalno, na taj način imaćemo veću zaposlenost naših ljudi i imaćemo mogućnost da se kontroliše kako se radi, da nema sivog tržišta.

Pitanje isto Ministarstvu poljoprivrede, a vezano je za umatičenje grla stoke i za način kako se to radi. Konkretno pitanje Institutu za stočarstvo u Zemunu - da li je moguće, pošto svi znamo da za svako matično grlo, što se tiče ovce, koze, krave, po 25 hiljada dinara ima krava, a sedam hiljada dinara dobija se za umatičeno grlo ovce. Da bismo došli do svakog umatičenog grla potreban je određeni vremenski period.

Institut za stočarstvo u Zemunu je krovna institucija ovde kod nas u Srbiji, dok je Departman u Novom Sadu za stočarstvo za Vojvodinu. U Vojvodini mogućnost da se umatiči grlo radi se na sledeći način, jer treba samo jedno žensko kvalitetno priplodno grlo, da li je to tele, jagnje ili jare ili je deosemenjeno ili priplodni ovan sa tim za godinu dana čovek u Vojvodini ili stočar u Vojvodini dobija RB broj i sa samim tim kad dobije RB broj on ima mogućnost da konkuriše i da dobije sredstva od Ministarstva poljoprivrede, dok u ovom delu gde je Institut za stočarstvo Zemun radi i kontroliše, tu je potrebno pet godina da stočar dobije premiju za umatičeno grlo. To su sledeći koraci. Dobije se RB broj pa posle, prva, druga i treća generacija tek može da dobije HB broj, to je konačni broj kada se dobije premija za umatičeno grlo.

Pitam da li postoji mogućnost da Institut za stočarstvo u Zemunu radi isto kao Departman u Novom Sadu, jer znamo svi da smo ista zemlja i mislim da treba da i ovde, kod nas, u ovom delu Srbije gde Institut za stočarstvo pokriva Zemun, da se i tu, kada se obeleži grlo sa RB brojem, da tada to grlo ima mogućnost da koristi premiju koju daje Ministarstvo poljoprivrede, a napominjem da je to premija od 25 hiljada dinara za kravu, odnosno za junicu.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 27.10.2016.

Uvaženi predsedniče Vlade gospodine Vučiću, poštovani ministri, uvažena predsednice Skupštine, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš, gde ste vi gospodine Vučiću, gospodine premijeru bili unazad nekoliko nedelja i time pokazali kako vrednujete i poštujete svaki deo naše Srbije.

Postaviću vam nekoliko pitanja. Prvo je da li će se nastaviti sa subvencijama za poljoprivredu sa akcentom na stočarstvo i da li će moći da se povećaju subvencije za brdsko-planinska područja, za nerazvijene opštine i za devastirane opštine?

Drugo pitanje, da li će moći da se više izdvaja za kreditiranje u poljoprivredi, da kamate budu manje, da grejs period bude duži i da se daje mogućnost za one najnerazvijenije, brdsko-planinske i nerazvijene opštine?

Treće pitanje, da li se kroz kreditiranje može pomoći i zadrugarstvu, jer je zadrugarstvo vrlo bitno za razvoj i poljoprivrede i privrede?

Uvek govorim sa akcentom za jugoistok Srbije, za brdsko-planinska područja i nerazvijene opštine, kao što je Svrljig, kao što je Gadžin Han, kao što je Bela Palanka i ostale opštine u Srbiji.

Da li će se raditi na rekonstrukciji izgradnje zgrada, škola i domova zdravlja u delu jugoistočne Srbije, kao što se radi kod nas u Svrljigu?

Plan je da se u Svrljigu rekonstrukcija škole, preko 500 hiljada evra je vrednost. To je za nas veoma bitno i nadam se da ćemo imati mogućnost da pomognemo i ostalim opštinama, da završimo, rekonstruišemo škole i domove zdravlja.

Pitanje je da li postoji mogućnost da se završi i fiskulturna sala u Svrljigu i u ostalim opštinama na jugoistoku Srbije?

Da li će se nastaviti sa pomoći Vlade Srbije za modernizaciju niškog Aerodroma Konstantin Veliki? Svedoci smo kako unazad godinu, godinu i po dana, sa vašom pomoći je Aerodrom u Nišu dobio mnogo veći broj putnika, očekuje se do kraja godine preko 100 hiljada putnika. Voleo bih da znam da li će Vlada Srbije pomoći da se Aerodrom modernizuje, da se obezbede mogućnosti za veći broj putnika do 700 hiljada? Aerodrom u Nišu je vrlo bitan za jugoistok Srbije, za razvoj turizma, za razvoj privrede.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 27.10.2016.

Pitanja, pošto sam pitao vezano za Niški aerodrom sa razvojem Niškog aerodroma i razvoj turizma na jugoistoku Srbije, promocija Stare Planine, ja bih pitao i premijera i ministarku Vlade vezano za završetak puta od Svrljiga prema Kalni, to je ostalo 17,5 kilometara i to je najbliža destinacija od Niškog aerodroma do Stare Planine. Da li će se to završiti u narednom periodu?

Da li će se pomoći ljudima koji žive u brdsko planinskim područjima u nerazvijenim opštinama, kao što je primer Goran Vasić iz sela Beloinje gde smo ga zajedno obišli sa gospodinom premijerom, čovek želi da se bavi turizmom, nema dovoljno sredstava za dogradnju kuće, za izgradnju kapaciteta, da li se tim ljudima može pomoći kroz investicije ili kroz poljoprivredne investicije ili kroz Ministarstvo trgovine i turizma.

Sledeće pitanje, da li će se nastaviti sa dovođenjem investitora na jugoistok Srbije, sa akcentom na ove najnerazvijenije opštine koje su demografski ugrožene, kao što je Svrljig, kao što je Bela Palanka, kao što je Gadžin Han i ostale opštine na jugoistoku Srbije, a i cele Srbije.

Sledeće pitanje, da li će se u toku naredne godine završiti Koridor 10? I, prema Dimitrovgrada i prema Sofiji i prema Solunu. Vrlo bitno za naš deo jugoistočne Srbije, jer time ćemo razviti mnogo više i taj deo Srbije i celu Srbiju.

Da li će se u toku naredne 2017. godine krenuti sa izgradnjom auto-puta Niš-Priština-Drač? Vrlo bitno za naš kraj, za našu Srbiju? Sledeće pitanje, da li ste sa Vladom Slovenije, sa premijerom Vlade gospodinom Cerarom dogovorili nove investicije zajedno sa njima i da li ste govorili o sukcesiji, jer predmet sukcesije jeste jedna firma u Svrljigu, to je bivša Krka gde ćemo sukcesijom rešiti problem i dati mogućnost da se tamo uposle ljudi. Tamo ima i hladnjače, tamo ima i sušara i to je velika šansa, nalazi se na 15 kilometara od auto-puta prema Svrljigu.

Još nešto što je vrlo bitno za sve nas koji tamo živimo na jugoistoku Srbije jeste razvoj ekološki zdrave sredine. Kroz mogućnost i investicije za organsku hranu, očekujem da će Ministarstvo poljoprivrede imati posebna sredstava za organsku proizvodnju, za edukaciju i za pomoć ljudima koji nemaju dovoljno oko toga iskustva.

Treće vanredno zasedanje , 23.02.2021.

Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Uvažene kolege poslanici, ja ću postaviti pitanje konkretno vezano za zdravstvenu zaštitu, za probleme zdravstvene zaštite u malim sredinama.

Konačno juče 22. februara završena je javna rasprava vezano za Master plan za razvoj zdravstva u narednih 15 godina, znači 2020-2035. godina, gde se u okviru toga planira optimizacija mreže i ustanova zdravstvene zaštite u Republici Srbiji. Master plan koji obuhvata i da se poboljša i zdravstvena zaštita, da se poboljša i kvalitet, da se poboljša sve ono što je potrebno da bi naši građani imali bolje usluge i bolje uslove za zdravstvenu zaštitu i da se u svakom trenutku obezbede adekvatni hirurški zahvati, da se obezbedi siguran život i sigurno lečenje za svakog žitelja naše Srbije, ma gde oni da žive da li u Svrljigu, Beloj Palanci, da li u Novom Pazaru, Prijepolju, Tutinu, Kuršumliji, bilo gde.

U okviru ovog Master plana bila je javna rasprava, kako sam rekao, do juče, gde se govorilo i mi smo u Nišu imali određene sugestije, gde su određeni vrhunski stručnjaci, kardiohirurzi, profesori na Univerzitetu u Nišu, Medicinskog fakulteta u Nišu, dali su određene primedbe, u okviru kojih ću ja reći samo nekoliko stvari što se tiče jugoistoka Srbije, što se tiče Niša kao centra jugoistoka Srbije. Svedoci smo da je najnoviji Klinički centar urađen u Nišu, najsavremeniji, najlepši, najbolji, gde u njemu rade najbolji stručnjaci, najbolji profesori, medicinsko osoblje i zbog toga ću ovo i govoriti.

U okviru Master plana, koji je planiran 2020-2035. godine, imamo, što se tiče tih kliničkih centara, imamo tri, odnosno četiri kategorije. Četvrta kategorija tih kliničkih centara ili vrha znanja i uspeha i svega onog što je najbitnije za našu zemlju jeste Klinički centar Srbije, jeste Klinički centar Vojvodine i VMA u Beogradu. To je po ovom master planu kapa znanja, uspeha, kvaliteta i svega onog što treba da bude najbolje.

Pitam - gde je sada tu Klinički centar Niš? Univerzitetski Klinički centar Niš, koji znamo da je sada napravljen najnoviji, najkvalitetniji objekat, da ima stvarno najkvalitetnije stručnjake u bilo kom delokrugu, da li je to kardiohirurgija, kardiovaskularna hirurgija, da li je to bilo šta što se tiče zdravstva.

Moje pitanje je, kako sam rekao, zašto u okviru Master plana Klinički centar Niš nije stavljen u red četvrte grupe, gde je Klinički centar Vojvodine, Klinički centar Srbije i VMA? Najviše zbog toga da bismo imali mogućnost da se u tim budućim ustanovama, koje će biti u četvrtoj grupi, tu se planira da budu najsavremeniji aparati i da budu rađene najteže operacije.

Normalno, Klinički centar ima sve preduslove da bude u četvrtoj grupi i zbog toga što je to centar jugoistoka Srbije i zbog toga što od Niša do Beograda treba najmanje dva, dva i po sata vožnje sada u ovim uslovima, kada je ograničena vožnja, zato što ljudi iz Svrljiga, Bele Palanke, iz Trgovišta, lakše mogu da dođu do Niša ukoliko dođe neki težak zdravstveni problem, da mogu do Niša da dođu, da se tu odrati taj hirurški zahvat, a ne da odu do Beograda, zato što je do tamo duže vreme i sigurno će lakše moći da se spasi život kada Klinički centar u Nišu ima mogućnost da dobije iste privilegije, iste mogućnosti i iste obaveze kao što je Klinički centar Srbije, Klinički centar Vojvodine i VMA.

Mislim da je to ispravno i zbog toga što veliki broj naših ljudi sa jugoistoka Srbije rešava svoje zdravstvene probleme u Kliničkom centru u Nišu. Svedoci smo da stvarno veliki broj stručnjaka su prepoznatljivi ne samo u Srbiji, nego i van granica Srbije, a rade u Nišu, u Kliničkom centru u Nišu. Konkretno, naš prof. dr Perišić, direktor Kliničkog centra u Nišu, prof. dr Dragan Milić, kardiohirurg, koji je rekao određene stvari vezano za ovaj problem.

Još jednom, moje pitanje je da li će Vlada Srbije, Ministarstvo zdravlja, uvrstiti i Klinički centar Niš u četvrtu grupu, gde će biti najsavremeniji i što je vrh, što se tiče zdravstva u Srbiji?

Mislim da je to ispravno i da je to potrebno da se uradi zbog građana Niša i jugoistoka Srbije i zbog ravnomernog razvoja Srbije.

Drugo vanredno zasedanje , 11.02.2021.

Zahvaljujem se predsedniče.

Postaviću nekoliko pitanja koje se tiču velikog broja ljudi i sa jugoistoka Srbije i u celoj Srbiji, a konkretno se tiču pitanja vezano za ostvarivanja prava na penziju za one ljude koji imaju 40 godina radnog staža, a nemaju 65 godina starosti.

Inače, ja sam bio tu kada smo glasali za Zakon o penzijskom osiguranju koji je donesen unazad, mislim da je to bilo 2018. godine ili 2016. godine, gde je u okviru tog zakona zbog stabilizacije budžeta zbog potrebnih stvari donesen taj zakon, gde je u okviru zakona starosna granica postavljena 65 godina starosti i za muškarce, a sada i za žene i da za one ljude koji ranije odu u penziju od 65 godina za te ljude ima sankcija 4% za jednu godinu ukoliko ode ranije. Znači, ako je imao 60 godina ima 40 ili 41 godinu radnog staža, imaće 20% manju penziju nego što bi imao.

Svestan sam da je situacija takva kakva jeste, da ima manji broj radnika koji sada uplaćuju penziju prema broju penzionera, mada ta skala raste u korist radnika, više ljudi se zapošljava zbog Kovida, ima i tu problema, ali bilo bi dobro, i ja to pitam nadležno ministarstvo to je Ministarstvo za rad, socijalna pitanja i zapošljavanje. Pošto je jedan od ministara u prethodnim sazivima rekao da će biti promenjeno i da će ljudi koji imaju 40 godina radnog staža godina a 60 godina penzije, da će do 65 godina penzije da ima ta sankcija, odnosno kazna po 4%. A kada napuniš 65 godine starosti onda ta kazna neće biti.

Interesuje me, a to interesuje i veliki broj naših građana, sugrađana da li su iz mog kraja ili nekog drugog kraja, to ih interesuje zato što ima dosta ljudi koji dugo rade, imaju 40 godina radnog staža ali nemaju godine starosti, pa bi voleli i želeli, a to je najavio jedan od prethodnih ministara koji je bio u tom ministarstvu da će to biti promenjeno i da će se samo do 65 godina naplaćivati te sankcije, kazne, odnosno da se smanji broj na 4% na godinu dana i da će to biti do 65 godina.

Pitam, da li je u planu da se u narednom periodu to promeni i da za sve one ljudi koji imaju 42 ili 43 godine radnog staža, a nemaju 65 godina starosti kada napune 65 godina starosti da se njima ne naplaćuje kazna zato što je otišao ranije u penziju nego da od 65 godina imaju puno pravo na punu penziju, jer oni to zaslužuju.

Ovaj zakon je bio potreban, ali kako se stabilizuje situacija u našoj zemlji finansijska situacija, ja bih voleo da to zbog tih naših ljudi da se to što pre uradi zato što to na neki način destimuliše veliki broj ljudi koji rade da ne uplaćuju zdravstveno i penziono osiguranje zato što nemaju, odnosno kada napune 65 godina, a imaju manje njima se tada naplaćuju ti kazneni poeni.

Još jedna stvar koju bih rekao, ja ću podržati i pitam Krizni štab, pošto je gospodin Palma isto govorio da se malo amortizuju ove mere kada budu svadbe, kada budu veselja, jer za sve nas koji dolazimo iz unutrašnjosti, iz cele Srbiji ljudi jedva čekaju da se prave veselja za ćerku, za sina, za unuka, pa bi bilo dobro da se to amortizuje i da se da mogućnost da naši domaćini, da naši Srbi, da svi oni koji žive uz našoj zemlji da mogu da normalno da prave svadbu i da ta mogućnost bude kako dozvoljavaju ove naša situacija vezana za ovu bolest kovid.

I za kraj bih se još jednom zahvalio svim građanima Srbije i pozvao bih sve naše ljude na Kosovu da 14. februara izađu i glasaju za Srpsku listu, listu koju podržava i naš predsednik Vučić i naš predsednik Skupštine Dačić i veliki broj naših ljudi, skoro svi ljudi ovde podržavaju tu listu.

Ja pozivam sve ljude koji žive ili ovde u Srbiji ili dole na Kosovu da izađu 14. februara, to je Sveti Trifun, Zarezač, da izađu i da glasaju za Srpsku listu, jer samo tako možemo sačuvati našu zemlju, samo tako možemo dati podršku našoj braći i našim sestrama dole koji su na Kosovu.

Još jednom, dragi moji Srbi, dragi moji ljudi, izađite 14. februara i glasajte za Srpsku listu zato što je to jedini način da spasimo i da čuvamo našu zemlju Srbiju, jer Srbija je Kosovo i Kosovo je Srbija.

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Zahvaljujem se predsedniče, uvažene kolege, građani Srbije ja bih prvo pitanje postavio, sad aktuelno pitanje, vezano je za problem snabdevanja električnom energijom za građane pojedinih delova opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, veći broj opština koje nisu imale, odnosno sela koja nisu imala električnu energiju i koji su imali štete u hrani, gde su se pokvarili zamrzivači, i gde su pokvareni veći broj kućnih aparata.

Moje pitanje – da li će EPS imati mogućnost da obešteti te građane da se na neki način njima vrate ta sredstva kolika je napravljena šteta ili u krajnjem slučaju da se smanje računi za struju za određenu vrednost koja se proceni? To je vrlo bitno zato što veći broj tih područja, koje sam malopre rekao, a to možda i u nekim delovim Srbije zbog ledoloma nisu imali ljudi struje po 10, 15 dana. I, kada će se ući u postupak da se rekonstruiše ta nisko naponska mreža jer je to neophodno da svaki građanin u bilo kom delu naše zemlje Srbije ima isti napon, ima ista prava, iste mogućnosti da živi i da uživa u blagodeti naše prelepe zemlje Srbije. To je pitanje EPS-u.

Drugo pitanje, koje sam hteo da postavim jeste, konkretno Javnom medijskom servisu RTS pošto u ovim emisijama „Reč na reč“, „Oko“ ima veći broj unazad nekoliko meseci i godina nikada nisu imali mogućnost da dođu i neke stranke, regionalne stranke, konkretno Ujedinjena seljačka stranka, čiji sam ja predsednik, nikada nisam bio pozvan na debatu da govorim o problemima i da predstavim program i ono što veliki broj ljudi podržavaju.

Moje pitanje je – na koji način se određuju ljudi ili stranke koje će doći, da li je to običaj da bude više nacionalno nastrojen ili na neki drugi način da bi se pozvao.

Ja sebe vidim kao čoveka i osobu koja poštuje Srbiju, voli zemlju i na svaki način o tome govorim. Moja tema jeste jugoistok Srbije, selo, poljoprivreda, i mislim da mogu, i znam da govorim o problemima i da kažem određena rešenja tih problema. To je za mene vrlo bitno i voleo bih Javni medijski servis RTS ima mogućnost da pozove i nas koji smo ovde u Skupštini, a ne samo neke nacionalne ili kvazinacionalne političke opcije ili neke građanske koje imaju manji broj glasova nego što imam ja kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke koji sam ovde u Skupštini izabran sa liste SNS Aleksandar Vučić – Za našu decu.

Mislim da je to fer i korektno da se čuje i politička neka opcija koja predstavlja celu poljoprivredu, koja predstavlja jugoistok Srbije ili delove Srbije koji nisu zastupljeni.

Mi nekada na RTS, mi sa jugoistoka Srbije, da nije vremenske prognoze, sigurno ne bismo imali mogućnost da se čuje za neke naše opštine, za neke naše probleme, da nije te vremenske prognoze. Zbog toga bi bilo dobro da Javni medijski servis RTS da mogućnost da se čuje i da se kažu i ti neki problemi koji mogu da iznesem ja ili neki moj drugi kolega, ili neke kolege iz Prijepolja i drugih opština koje su ovde zastupljeni u Skupštini. Mislim da je to vrlo bitno.

Zbog toga bih voleo da u narednom periodu da se naprave kriterijumi i da se zna sutra ko se poziva i da RTS ima mogućnost da pozove i mene ili neke moje kolege koji imaju političke opcije da mi prenesemo probleme građana da kažemo rešenje za te probleme.

Jedna od stvari koja je za mene vrlo bitna, a govorilo se više o tome u prethodnom periodu, to je završetak rekonstrukcije železničke pruge, to je pitanje ministru građevinarstva i infrastrukture, to je završetak izgradnje, odnosno rekonstrukcija pruge od Niša preko Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, prema Prahovu. Kako sad znamo, svi smo doneli zakon da se radi kompletna rekonstrukcija pruge, ali kako se čulo u prethodnom periodu, radi se samo do Knjaževca, a o Knjaževca do Zaječara, ta pruga se neće rekonstruisati, kao što se to radi od Niša do Knjaževca. Vrlo je bitno da ta pruga bude urađena, da bude rekonstruisana na način kako je predviđeno, da bi se tu moglo funkcionisati na najbolji način, jer će i privreda biti u boljem svetlu i sigurno će biti mnogo bolje, zato što je u Prahovu eliksir, pravi se zona hemijska zona industrije i to je mesto koje će biti veoma primamljivo za investitore, a odatle sva roba koja ide preko Dunava, preko tog pristaništa, ići će preko te pruge, prema Sofiji, Makedoniji, itd.

Imovinska karta

(Svrljig, 04.10.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68844.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Paušal u godišnjem neto iznosu 327840.00 RSD 03.06.2016 -