| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Zahvaljujem se.
Ja ću postaviti nekoliko pitanja, ali prvo bih iskoristio priliku da dam podršku ministru za ministarstvo zdravlja gospodinu Lončaru na svim onim icijativa što se rade pregledi u svakom delu naše Srbije, u svakom domu zdravlja. Velika podršku. To moramo tako nastaviti, jer kao što sam ranije govorio bolje sprečiti nego lečiti.
Sada bih još jednom dao podršku jednom mladom čoveku koji prof. dr, koji je direktor kardiologije u Nišu, Tomici Kostiću koji zajedno sa svojim timom svakodnevno radi pomaže svima nama koji živimo na jugoistoku Srbije.
Klinički centar Srbije, Tomica Kostić, sve ostale kolege rade svakodnevno. Još jedna velika podrška njemu kao čoveku i njegovom timu, jer sam siguran da će on zajedno sa svima njima raditi na tome da se što veći broj ljudi spase i da se svakom čoveku pomogne, a radi se na tome da se usavrši, da se obezbede bolji uslovi rada na kardiologiji.
Što se tiče zdravstva, o tome ćemo pričati u narednom periodu, vezano i za domove zdravlja, i za Dom zdravlja u Svrljigu, neću o tome sad govoriti.
Ja ću sada postaviti pitanje, konkretno, možda bude i predsedniku Vlade i Ministarstvu finansija, ministarki pravde i ministarki državne uprave i lokalne samouprave. Tiče se velikog problema koji dotiče veliki broj malih lokalnih samouprava. To je problem o kojem sam govorio unazad dve ili tri godine, problem gde veliki broj advokata, advokatskih pripravnika ide po tim našim opštinama, obilazi naša seoska područja i na neki način i prevarom dolazi i traži od ljudi da potpišu da se utuži opština za zauzeće određenog dela nekog puta atarskog, lokalnog puta, koji je tu rađen pre 50 ili 60 godina.
Vrednost tog dela i tog kvadrata, dva, tri, pet kvadrata jeste hiljadu ili dve hiljade dinara, a oni za advokatske usluge uzimaju do 100, 150 hiljada dinara. Lokalne samouprave su u takvoj situaciji i ovako su u veoma teškoj situaciji zato što su budžeti opterećeni, zato što transferi nisu menjani od 2008, 2009. godine, a svakodnevno dolaze tužbe, pritužbe i kao što sam govorio, jedna od tih opština je i opština Svrljig. Isti je problem i u opštini Knjaževac, Sokobanja, Vlasotince i veliki je broj takvih opština.
Mi smo svojevremeno napravili udruženje tih opština, gde smo zajedno sa njima bili na sastancima u Ministarstvu pravde, Ministarstvu državne uprave. To je bilo u prethodnom mandatu Vlade. Jednog trenutka je to stalo. Ponovo se to radi, tako da veliki broj tih advokata svakodnevno ponovo ide od čoveka na čoveka, ide kod starih ljudi, a evo, mogu da kažem, dešava se i da ti postupci, oni utuže opštinu, da ti postupci, taj čovek izgubi i celokupni dug koji je pravljen u okviru te tužbe dolazi na teret tog čoveka seljaka, čoveka koji je neuka stranka i čoveka kojeg je neko prevario da potpiše.
Sada dolazimo u situaciju da budžeti opština su opterećeni, da ne mogu da funkcionišu opštine. Ja znam i siguran sam da će predsednik Vlade sa svojom Vladom, svim ministrima, ući u postupak rešavanja ovog problema, ali verujte mi, ako to ne uradimo što pre, da ne kažem odmah, a imam informacija da se već formira radna grupa u Vladi, da treba da se na tome ozbiljno radi. Opštine kao što je moja opština gde ja živim i veliki broj takvih opština će biti, što se kaže, zaustavljene, ne mogu da rade, ne mogu da funkcionišu, a verujte mi da od toga sutra ima vajde taj čovek, taj seljak kome je zauzet, recimo, jedan kvadrat pre 50 godina, mi tim ljudima možemo da obezbedimo to da se adekvatno njima namiri. Ali, zbog ovih tužbi, zbog advokatskih troškova, stvarno je alarmantna situacija.
Kad sam govorio, rekao sam to je sad jedan mali problem. Problem će da raste, raste, raste i na kraju, to jeste problem malih lokalnih samouprava, budžeta lokalnih samouprava, ali verujte mi, kada sve lokalne samouprave budu ugrožene od takvih stvari, to će biti jedna velika lavina problema koja će udariti na budžet Republike Srbije, a i sad vidimo u kakvoj je situaciji.
Voleo bih da se nađe rešenje adekvatno, da se obeštete ti ljudi kojima je zauzeta površina, ali s druge strane, da zaustavimo ove tužbe koje utiču na život samih građana u tim lokalnim samoupravama.
Zahvaljujem se poštovana predsednice Skupštine, poštovani prijatelji.
Ja ću postaviti nekoliko pitanja. Konkretno bih prvo kao poslanik koji dolazi iz Svrljiga dao veliku podršku, kao prvo predsedniku opštine Svrljiga i našim ljudima u Svrljigu, ali i gradonačelniku Niša gospodinu Dragoslavu Pavloviću koji je sada krenuo sa radom. Prvi koraci su mu bili, to bih pozdravio, da se obezbedi isplata naknade zarade radnicima mašinske industrije, elektronske industrije koji nisu bili isplaćeni. To je za mene jedna velika stvar, to je velika podrška tim ljudima.
Moje pitanje se tiče baš toga, pošto imamo i u Svrljigu i u okolnim opštinama dosta naših ljudi koji su radili, ranije bili u društvenim preduzećima, izgubili su radna mesta, radili su i utužili su kao i radnici u Nišu mašinske industrije i elektronske industrije.
U Svrljigu imamo 1.500 ljudi koji na takav način ostvarili prava i mogućnost da se i njima isplati ta zaostala zarada za ono što nije isplaćeno, to su sve trendovi bili od 2000. godine pa na ovamo kada su te društvene firme očerupane gde su ljudi izgubili radna mesta. Sada ti isti ljudi koliko ih je ostalo, dosta je ljudi izgubilo svoje živote, nisu imali mogućnost da isplate ni struju, ni vodu, ni bilo šta. Evo sada je počelo sa isplatom.
Moje pitanje je Vladi, odnosno Ministarstvu privrede, predsedniku Vlade. Da li će imati mogućnost da se isplati i svim tim našim radnicima koji su radili u tom vremenu, kao radnici u Nišu, da se isplati ta zaostala zarada koja je bila pred sudom, sve je pravosnažno doneseno da se to isplati? Da li može da se isplati? Koji su koraci i do kada to možemo očekivati? Stvarno je veliki problem u tim našim malim sredinama, baš zbog toga što veliki broj tih naših ljudi koji su otišli u penziju. Njihove penzije su male, njihove penzije nisu dovoljne da servisiraju sve ono što je potrebno.
S druge strane, male opštine i iz koje ja dolazim, to su opštine siromašne, devastirane, demografski ugrožene. Mislim da bi morali da nađemo načina da u narednom periodu da se tim opštinama obezbedi na isti način kao što je to odrađeno za grad Niš, što ja podržavam i za sve one radnike koji su radili u mašinskoj industriji i elektronskoj industriji, koji su to stvarali, gradili, izgubili su svoja radna mesta.
Za mene kao čoveka je to velika potreba. Siguran sam da ćemo iznaći mogućnosti da u okviru budžeta se isplati i tim našim ljudima koji su radili u tom vremenskom periodu, gde su izgubili svoja radna mesta. Tu mislim konkretno na Svrljig i na ostale opštine na jugoistoku Srbije koje isto imaju takav problem. Hvala još jednom. Ja sam siguran da ćemo morati naši rešenje, jer je tamo stvarno velika potreba da se iznađu sredstva i da se tim ljudima to isplati zato što su to zaslužili i zato što je to njihova potreba.
Zahvaljujem se.
Ja ću postaviti nekoliko pitanja ministru Vesiću, a tiču se državnog puta koji ide od autoputa, preko Svrljiga do Prahova, dole do Bora. Taj put je veoma frekventan, stvarno je velika frekvencija saobraćaja, a za nas koji tamo živimo, koji tamo radimo, ne mislim tu samo na Svrljižane, ljude koji žive u Svrljigu, nego i ljude koji žive u Knjaževcu, Zaječaru, Boru… Zbog velike frekvencije saobraćaja, a u zadnja možda tri, četiri meseca velika je frekvencija saobraćaja teških kamiona koji prevoze materijal ili šta već iz borskog rudnika. Ti kamioni su stvarno, mogu da kažem, preteški zato što je put počeo da se ruinira. Put je sada u veoma lošem stanju.
Ja bih pozvao gospodina Vesića da u okviru svojih mogućnosti da dođe do Svrljiga ili Knjaževca, da zajedno obiđemo taj deo puta, da se snimi na koji način je sve to i kako se radi, a ima jedan veliki problem. Osim toga što su to teški kamioni, da sad ne kažem da su pretovareni, ali mislim da ima veća količina toga što voze od predviđenog. Bilo bi dobro da se u tom delu, a ima dva mesta koja su ovako najugroženija, to je mesto Gramada i mesto Tresibaba, tako se kaže u mom kraju. Na ta dva mesta zbog njih u teškoj meri zbog velikog broja vozila pravi se veliki zastoji i zbog toga bih zamolio da se u okviru mogućnosti ja sam ranije predlagao da se na tim mestima, na Gramadi i na Tresibabi obezbedi zaustavna traka da ti teški kamioni mogu tu da zastanu ili da idu tim putem dok ostala vozila mogu da funkcionišu i da idu pod nekom normalnom brzinom.
Još jedna bitna stvar i mislim da je to dobra stvar, predložio bih to, jer smo svedoci kako se radi, trebao bi da se uradi i u tom delu, tog državnog puta, tog magistralnog puta koji ide od autoputa Niš, odnosno preko Svrljiga, dole do Prahova, do Bora, da se uradi takozvana brza saobraćajnica kao što je već urađeno u nekim delovima naše Srbije, baš zbog toga, zato što je tamo tendencija razvoja i u Prahovu, gde je stvarno veliki broj firmi koje tamo rade, koje planiraju da se šire, Borski rudnik i zbog svega toga da se stavi akcenat da se uradi brza saobraćajnica, da bismo na taj način imali funkcionalniji saobraćaj u tom delu naše Srbije.
Sa druge strane, moje pitanje isto – kada će biti mogućnost da se preko železničke pruge koja je urađena jednim delom, a svedoci smo i ja sam u to vreme bio i poslanik da je govoreno, to je bilo ranijih godina, 2014 – 2016. godine, valjda do 2020. godine, da će se uraditi kompletna rekonostrukcija pruge od Niša, preko Svrljiga, Knjaževca do Zaječara? Znamo da je kompletna rekonsrukcija pruge, odnosno promena tih betonskih pragova koji su sada tamo i urađeno je samo od Niša do Knjaževca, dok od Knjaževca do Zaječara nije urađeno. Urađena je samo delimična rekonstrukcija.
Moje pitanje – da li će se raditi ponovo kompletna rekonstrukcija pruge od Knjaževca, Zaječara, dole do Bora, odnosno dokle treba da bi se preko pruge vršio saobraćaj? Na taj način bi se izbeglo urušavanje ovog našeg puta za koji mogu sada da kažem da je u lošem stanju. Trebao bi da se obnovi, da se rekonstruiše, a to bi bilo najbolje kada bi Železnica Srbije imala mogućnost da preko te pruge koja je u jednom delu, kod Svrljiga, Niša i Knjaževca urađena dobro, da se i ostali delovi pruge rekonstruišu, postave betonski pragovi i na taj način da bude siguran prevoz. Najbolji prevoz je kada se vozi železnicom.
To su moja pitanja. Voleo bih kao čovek da se to odradi vrlo brzo. Dok to ne bude da se napravi zaustavna traka, treća traka u delu Gramade i Tresibabe. Hvala još jednom.
Zahvaljujem se dr Orliću.
Uvažena predsednice Vlade, gospođo Brnabić, poštovani prvi potpredsedniče Vlade, druže i gospodine Ivice Dačiću, uvaženi ministri, građani Srbije, ja sam Milija Miletić. Dolazim iz Svrljiga, a to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Inače sam ovde u Skupštini izabran sa liste Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve, a predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.
Ja ću kao i do sada postaviti nekoliko pitanja koja se tiču svakog čoveka, bez obzira da li on živi u Svrljigu, Beloj Palanci, Gadžinom Hanu ili u drugom delom Srbije.
Prvo pitanje – da li postoji mogućnost, odnosno da promenimo zakon kojim se sankcionišu svi oni ljudi koji odu u penziju pre 65 godina, a imaju 40 godina radnog staža. Oni sada po ovom zakonu svaku godinu preko 60 godina imaju sankcije za to po 0,4% što znači, ukoliko je sa 60 otišao u penziju, on kasnije 20% ima manju penziju. Bilo je inicijative da se ovo promeni i kada napune 65 godina da im se tada daje kompletna penzija.
Drugo pitanje tiče se svih naših ljudi koji su redovne platiše električne energije, jer oni kroz program plaćanja električne energije plaćaju i taksu za RTS. Veliki broj nas, veliki broj ljudi koji žive u ruralnim područjima, veliki broj njihove dece otišli su, ti ljudi sada više ne žive u tim područjima, a i dalje plaćaju električnu energiju, pa bi bilo dobro da se iznađe mogućnost da se tamo tim ljudima ne naplaćuje taksa za RTS. Razlog svega toga jeste, oni to ne gledaju, nisu tamo, ali žele da nekada odu, da vide kakvo je to njihovo gazdinstvo i mislim da bi to bilo veoma bitno za svakog čoveka.
Jedno od pitanja koje sam hteo da postavim jeste da veliki broj naših radnika koji su izgubili posao, unazad od 2000. godine, posle onog DOS-ovog režima, gde su bile društvene firme, gde je veliki broj iz tih firmi izgubio posao, kroz sudske postupke, oni su dobili sudske postupke, odnosno izvršenje, ali do sada to nije ništa naplaćeno.
Da li postoji mogućnost, pošto znam da je kompletna i Vlada, tada je predsednik Srbije bio i predsednik Vlade, imali su u Nišu određene sastanke gde su radnici u mašinskoj industriji, u elektronskoj industriji imali neke dogovore, a to važi i za Svrljig i za ostale opštine, da se tim ljudima iznađe način, pa makar to da bude kao što je ranije bilo za neka dugovanja kroz devizne rezerve, odnosno kroz neko odloženo plaćanje, ali bitno je da se tim ljudima to isplati. Velika potreba svih ljudi je da to bude plaćeno.
Zahvaljujem se.
Pitanje vezano za prosvetu. Konkretno svedoci smo, o tome smo govorili više puta, ali ja ću sada da prenesem neka zapažanja, neke potrebe naših učitelja iz tih naših malih sredina.
Konkretno ja sam više puta razgovarao sa učiteljima koji imaju veći broj dece, odnosno 30 dece, što od prvog do osmog razreda. Imaju pojedina deca koja idu i po obrazovanju. To je IOP program, to su deca koja imaju posebne potrebe gde njima treba veća pažnja. Bila je neka inicijativa da ako postoji mogućnost da taj maksimalni broj dece koji je sada 30, da se smanji makar na 25, da bi moglo sa decom da se radi i sa ovom decom koja imaju posebne potrebe, njima treba maksimalna pažnja, a i za ostalu decu. Mi želimo svakom detetu da se obezbede isti uslovi da može da zna.
Još jedna stvar koju sam hteo da pitam. Vezano je za besplatne udžbenike. Inače, ministar Tončev, koji je zadužen za nerazvijena područja, je već inicirao određene stvari, da makar u tim opštinama koje su četvrta ili peta grupa nerazvijenosti, da se tamo obezbede udžbenici besplatni za svakog učenika.
Jedno od pitanja jeste i to, pošto imamo sada velike količine kiše, velike poplave. Šta se dešava u područjima koja su isto četvrta grupa, a imali su velikih problema. Da li će imati mogućnost i u ostalim područjima da se tim ljudima nadomesti? U tim područjima su uvedene vanredne situacije.
To je ono što je za mene bitno i ukoliko postoji mogućnost Ministarstvo poljoprivrede, još jednom, oko isplata zaostalih dugovanja subvencija. Konkretno, to je period 2021, 2022. ili 2023. godine, a tiče se stočara i pčelara. Pošto je ova godina bila veoma loša za pčelare, veliki trošak jeste da se pčele prehrane. Tu se mora kupiti veća količina šećera, a to je za njih veliki trošak. Da ljudi ne bi izgubili to, trebalo bi da se njima isplate subvencije koje su zaostale. Hvala.
Zahvaljujem, gospodine Orliću.
Poštovana predsednice Vlade, uvaženi ministri, kao prvo ću čestitati slavu Spasovdan, Gradu Beogradu, svim građanima Beograda, sa željom da ova litija koja sada treba da krene, da bude najbolji način, na čelu sa našim patrijarhom Porfirijem. Srećna slava i sve najbolje. Moramo se poštovati i moramo se uvažavati svako svakog, jer vreme koje dolazi, moramo biti svi zajedno.
Postaviću prvo pitanje, Ministarstvu zdravlja dokle se stiglo sa Predlogom zakona o hitnoj pomoći, zato što je taj zakon koji sam ja predložio veoma bitan za sve građane Srbije, jer veliki broj naših opština nemaju službu hitne pomoći i to je nama veoma potrebno.
Drugo pitanje, Ministarstvu bez portfelja, gospodinu Tončevu, kakvo je stanje u opštinama koje su u njegovoj nadležnosti i da li će biti novih izdvajanja u okviru mogućnosti ministarstva?
Treće pitanje, Ministarstvu finansija, da li postoji mogućnost, da se povećaju transferi za opštine četvrti i pete grupe nerazvijenosti, jer deset godina u nazad se transferi ne menjaju, a troškovi su sve veći i veći. Konkretno to je veliki problem.
Četvrto pitanje, Ministarstvo za javna ulaganja, završetak sporske hale u Svrljigu, 2017. godine kada je bila Kancelarija za ulaganje, mi smo imali tu opredeljen milion evra za izgradnju i za završetak sportske hale. Pitanje, da li će to postojati mogućnost ove godine da završimo?
Peto pitanje, Ministarstvu turizma i JP „Stara planina“, da li će biti većih ulaganja u objekte za smeštaj i proširenje kapaciteta na Staroj planini? Stara planina je biser turizma i potrebno je veliko ulaganje. Siguran sam da će to biti urađeno zato što je Vlada Republike Srbije formirala radno telo koje će na tome raditi.
Šesto pitanje, aerodrom u Nišu, da li će biti većih investicija u aerodrom u Nišu? Da li će biti izgrađen novi terminal, jer dosta se radi i ulaže, a o tome se malo govori.
Pitanje koje sam hteo da postavim vezano je za privredu, da li postoji mogućnost da se obezbede investicije u opštini kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, jer unazad dvadesetak dana bio je kod nas predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, gde smo zajedno sa njim imali određene predloge, gde bi trebalo da se dovede određen broj investitora. Radna mesta su veoma bitna i da li će imati mogućnost da se obezbede radna mesta. Jedno od bitnih stvari jeste završetak i izgradnja određenih putnih pravaca. Magistralni put od Niša, Svrljiga, prema Knjaževcu, Zaječaru, da li postoji da se uradi treća traka, zaustavna traka na delu gde je mesto zvano Gromada, zato što je tu veliki zastoj, kada je loše vreme. Hvala još jednom.
Zahvaljujem se.
Ja ću postaviti nekoliko pitanja, ali prvo bih iskoristio priliku da dam podršku ministru za ministarstvo zdravlja gospodinu Lončaru na svim onim icijativa što se rade pregledi u svakom delu naše Srbije, u svakom domu zdravlja. Velika podršku. To moramo tako nastaviti, jer kao što sam ranije govorio bolje sprečiti nego lečiti.
Sada bih još jednom dao podršku jednom mladom čoveku koji prof. dr, koji je direktor kardiologije u Nišu, Tomici Kostiću koji zajedno sa svojim timom svakodnevno radi pomaže svima nama koji živimo na jugoistoku Srbije.
Klinički centar Srbije, Tomica Kostić, sve ostale kolege rade svakodnevno. Još jedna velika podrška njemu kao čoveku i njegovom timu, jer sam siguran da će on zajedno sa svima njima raditi na tome da se što veći broj ljudi spase i da se svakom čoveku pomogne, a radi se na tome da se usavrši, da se obezbede bolji uslovi rada na kardiologiji.
Što se tiče zdravstva, o tome ćemo pričati u narednom periodu, vezano i za domove zdravlja, i za Dom zdravlja u Svrljigu, neću o tome sad govoriti.
Ja ću sada postaviti pitanje, konkretno, možda bude i predsedniku Vlade i Ministarstvu finansija, ministarki pravde i ministarki državne uprave i lokalne samouprave. Tiče se velikog problema koji dotiče veliki broj malih lokalnih samouprava. To je problem o kojem sam govorio unazad dve ili tri godine, problem gde veliki broj advokata, advokatskih pripravnika ide po tim našim opštinama, obilazi naša seoska područja i na neki način i prevarom dolazi i traži od ljudi da potpišu da se utuži opština za zauzeće određenog dela nekog puta atarskog, lokalnog puta, koji je tu rađen pre 50 ili 60 godina.
Vrednost tog dela i tog kvadrata, dva, tri, pet kvadrata jeste hiljadu ili dve hiljade dinara, a oni za advokatske usluge uzimaju do 100, 150 hiljada dinara. Lokalne samouprave su u takvoj situaciji i ovako su u veoma teškoj situaciji zato što su budžeti opterećeni, zato što transferi nisu menjani od 2008, 2009. godine, a svakodnevno dolaze tužbe, pritužbe i kao što sam govorio, jedna od tih opština je i opština Svrljig. Isti je problem i u opštini Knjaževac, Sokobanja, Vlasotince i veliki je broj takvih opština.
Mi smo svojevremeno napravili udruženje tih opština, gde smo zajedno sa njima bili na sastancima u Ministarstvu pravde, Ministarstvu državne uprave. To je bilo u prethodnom mandatu Vlade. Jednog trenutka je to stalo. Ponovo se to radi, tako da veliki broj tih advokata svakodnevno ponovo ide od čoveka na čoveka, ide kod starih ljudi, a evo, mogu da kažem, dešava se i da ti postupci, oni utuže opštinu, da ti postupci, taj čovek izgubi i celokupni dug koji je pravljen u okviru te tužbe dolazi na teret tog čoveka seljaka, čoveka koji je neuka stranka i čoveka kojeg je neko prevario da potpiše.
Sada dolazimo u situaciju da budžeti opština su opterećeni, da ne mogu da funkcionišu opštine. Ja znam i siguran sam da će predsednik Vlade sa svojom Vladom, svim ministrima, ući u postupak rešavanja ovog problema, ali verujte mi, ako to ne uradimo što pre, da ne kažem odmah, a imam informacija da se već formira radna grupa u Vladi, da treba da se na tome ozbiljno radi. Opštine kao što je moja opština gde ja živim i veliki broj takvih opština će biti, što se kaže, zaustavljene, ne mogu da rade, ne mogu da funkcionišu, a verujte mi da od toga sutra ima vajde taj čovek, taj seljak kome je zauzet, recimo, jedan kvadrat pre 50 godina, mi tim ljudima možemo da obezbedimo to da se adekvatno njima namiri. Ali, zbog ovih tužbi, zbog advokatskih troškova, stvarno je alarmantna situacija.
Kad sam govorio, rekao sam to je sad jedan mali problem. Problem će da raste, raste, raste i na kraju, to jeste problem malih lokalnih samouprava, budžeta lokalnih samouprava, ali verujte mi, kada sve lokalne samouprave budu ugrožene od takvih stvari, to će biti jedna velika lavina problema koja će udariti na budžet Republike Srbije, a i sad vidimo u kakvoj je situaciji.
Voleo bih da se nađe rešenje adekvatno, da se obeštete ti ljudi kojima je zauzeta površina, ali s druge strane, da zaustavimo ove tužbe koje utiču na život samih građana u tim lokalnim samoupravama.
Zahvaljujem se poštovana predsednice Skupštine, poštovani prijatelji.
Ja ću postaviti nekoliko pitanja. Konkretno bih prvo kao poslanik koji dolazi iz Svrljiga dao veliku podršku, kao prvo predsedniku opštine Svrljiga i našim ljudima u Svrljigu, ali i gradonačelniku Niša gospodinu Dragoslavu Pavloviću koji je sada krenuo sa radom. Prvi koraci su mu bili, to bih pozdravio, da se obezbedi isplata naknade zarade radnicima mašinske industrije, elektronske industrije koji nisu bili isplaćeni. To je za mene jedna velika stvar, to je velika podrška tim ljudima.
Moje pitanje se tiče baš toga, pošto imamo i u Svrljigu i u okolnim opštinama dosta naših ljudi koji su radili, ranije bili u društvenim preduzećima, izgubili su radna mesta, radili su i utužili su kao i radnici u Nišu mašinske industrije i elektronske industrije.
U Svrljigu imamo 1.500 ljudi koji na takav način ostvarili prava i mogućnost da se i njima isplati ta zaostala zarada za ono što nije isplaćeno, to su sve trendovi bili od 2000. godine pa na ovamo kada su te društvene firme očerupane gde su ljudi izgubili radna mesta. Sada ti isti ljudi koliko ih je ostalo, dosta je ljudi izgubilo svoje živote, nisu imali mogućnost da isplate ni struju, ni vodu, ni bilo šta. Evo sada je počelo sa isplatom.
Moje pitanje je Vladi, odnosno Ministarstvu privrede, predsedniku Vlade. Da li će imati mogućnost da se isplati i svim tim našim radnicima koji su radili u tom vremenu, kao radnici u Nišu, da se isplati ta zaostala zarada koja je bila pred sudom, sve je pravosnažno doneseno da se to isplati? Da li može da se isplati? Koji su koraci i do kada to možemo očekivati? Stvarno je veliki problem u tim našim malim sredinama, baš zbog toga što veliki broj tih naših ljudi koji su otišli u penziju. Njihove penzije su male, njihove penzije nisu dovoljne da servisiraju sve ono što je potrebno.
S druge strane, male opštine i iz koje ja dolazim, to su opštine siromašne, devastirane, demografski ugrožene. Mislim da bi morali da nađemo načina da u narednom periodu da se tim opštinama obezbedi na isti način kao što je to odrađeno za grad Niš, što ja podržavam i za sve one radnike koji su radili u mašinskoj industriji i elektronskoj industriji, koji su to stvarali, gradili, izgubili su svoja radna mesta.
Za mene kao čoveka je to velika potreba. Siguran sam da ćemo iznaći mogućnosti da u okviru budžeta se isplati i tim našim ljudima koji su radili u tom vremenskom periodu, gde su izgubili svoja radna mesta. Tu mislim konkretno na Svrljig i na ostale opštine na jugoistoku Srbije koje isto imaju takav problem. Hvala još jednom. Ja sam siguran da ćemo morati naši rešenje, jer je tamo stvarno velika potreba da se iznađu sredstva i da se tim ljudima to isplati zato što su to zaslužili i zato što je to njihova potreba.
Zahvaljujem se.
Ja ću postaviti nekoliko pitanja ministru Vesiću, a tiču se državnog puta koji ide od autoputa, preko Svrljiga do Prahova, dole do Bora. Taj put je veoma frekventan, stvarno je velika frekvencija saobraćaja, a za nas koji tamo živimo, koji tamo radimo, ne mislim tu samo na Svrljižane, ljude koji žive u Svrljigu, nego i ljude koji žive u Knjaževcu, Zaječaru, Boru… Zbog velike frekvencije saobraćaja, a u zadnja možda tri, četiri meseca velika je frekvencija saobraćaja teških kamiona koji prevoze materijal ili šta već iz borskog rudnika. Ti kamioni su stvarno, mogu da kažem, preteški zato što je put počeo da se ruinira. Put je sada u veoma lošem stanju.
Ja bih pozvao gospodina Vesića da u okviru svojih mogućnosti da dođe do Svrljiga ili Knjaževca, da zajedno obiđemo taj deo puta, da se snimi na koji način je sve to i kako se radi, a ima jedan veliki problem. Osim toga što su to teški kamioni, da sad ne kažem da su pretovareni, ali mislim da ima veća količina toga što voze od predviđenog. Bilo bi dobro da se u tom delu, a ima dva mesta koja su ovako najugroženija, to je mesto Gramada i mesto Tresibaba, tako se kaže u mom kraju. Na ta dva mesta zbog njih u teškoj meri zbog velikog broja vozila pravi se veliki zastoji i zbog toga bih zamolio da se u okviru mogućnosti ja sam ranije predlagao da se na tim mestima, na Gramadi i na Tresibabi obezbedi zaustavna traka da ti teški kamioni mogu tu da zastanu ili da idu tim putem dok ostala vozila mogu da funkcionišu i da idu pod nekom normalnom brzinom.
Još jedna bitna stvar i mislim da je to dobra stvar, predložio bih to, jer smo svedoci kako se radi, trebao bi da se uradi i u tom delu, tog državnog puta, tog magistralnog puta koji ide od autoputa Niš, odnosno preko Svrljiga, dole do Prahova, do Bora, da se uradi takozvana brza saobraćajnica kao što je već urađeno u nekim delovima naše Srbije, baš zbog toga, zato što je tamo tendencija razvoja i u Prahovu, gde je stvarno veliki broj firmi koje tamo rade, koje planiraju da se šire, Borski rudnik i zbog svega toga da se stavi akcenat da se uradi brza saobraćajnica, da bismo na taj način imali funkcionalniji saobraćaj u tom delu naše Srbije.
Sa druge strane, moje pitanje isto – kada će biti mogućnost da se preko železničke pruge koja je urađena jednim delom, a svedoci smo i ja sam u to vreme bio i poslanik da je govoreno, to je bilo ranijih godina, 2014 – 2016. godine, valjda do 2020. godine, da će se uraditi kompletna rekonostrukcija pruge od Niša, preko Svrljiga, Knjaževca do Zaječara? Znamo da je kompletna rekonsrukcija pruge, odnosno promena tih betonskih pragova koji su sada tamo i urađeno je samo od Niša do Knjaževca, dok od Knjaževca do Zaječara nije urađeno. Urađena je samo delimična rekonstrukcija.
Moje pitanje – da li će se raditi ponovo kompletna rekonstrukcija pruge od Knjaževca, Zaječara, dole do Bora, odnosno dokle treba da bi se preko pruge vršio saobraćaj? Na taj način bi se izbeglo urušavanje ovog našeg puta za koji mogu sada da kažem da je u lošem stanju. Trebao bi da se obnovi, da se rekonstruiše, a to bi bilo najbolje kada bi Železnica Srbije imala mogućnost da preko te pruge koja je u jednom delu, kod Svrljiga, Niša i Knjaževca urađena dobro, da se i ostali delovi pruge rekonstruišu, postave betonski pragovi i na taj način da bude siguran prevoz. Najbolji prevoz je kada se vozi železnicom.
To su moja pitanja. Voleo bih kao čovek da se to odradi vrlo brzo. Dok to ne bude da se napravi zaustavna traka, treća traka u delu Gramade i Tresibabe. Hvala još jednom.
(Svrljig, 30.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 224148.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Odbornik | Skupština opštine Svrljig | Opština | Po održanoj sednici | 55348.00 | RSD | 20.08.2020 - |