MILIJA MILETIĆ

Ujedinjena seljačka stranka

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Milija Miletić je do sada bio narodni poslanik u tri saziva. Prvi put je izabran za poslanika u desetom sazivu, 2014. godine, a zatim i u naredna dva skuštinska saziva, tako da je na funkciji narodnog poslanika od 2014. godine do danas.

U 11. sazivu bio je član Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i zamenik člana Odbora za prava deteta, kao i predsednik Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim-najnerazvijenijim područjima Republike Srbije.

U 12. sazivu bio je zamenik predsednika poslaničke grupe Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS, član Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i član Odbora za prava deteta, kao i zamenik Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva. Takođe, bio je predsednik Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim - najnerazvijenijim područjima Republike Srbije - područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi i član Pododbora za praćenje socijalne politike i smanjenje siromaštva, zaduženog za četvrtu grupu nerazvijenih i devastiranih opština i područje AP Kosovo i Metohija.

Tokom 12. saziva na redovnim skupštinskim zasedanjima je proveo 668 sati, 137 puta se obraćao u plenumu, imao je jedno učešće u postavljanju poslaničkih pitanja, i 30 traženja obaveštenja i objašnjenja. Što se tiče prisustva glasanjima za akte, prisustvovao je 394 puta, od čega je za 393 akta glasao “za”.

U 13. sazivu izabran je za poslanika kao 62. na listi ALEKSANDAR VUČIĆ – Zajedno možemo sve, mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu deo je poslaničke grupe ZA POMIRENjE SPP-USS-DSHV. Član je Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, i zamenik člana Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije i Odbora za zaštitu životne sredine. Predsednik je Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim - najnerazvijenijim područjima Republike Srbije - područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi. Takođe, član je Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Crnomorske ekonomske saradnje.

BIOGRAFIJA

Rođen je 1968. u selu Plužina kod Svrljiga. Živi u Svrljigu.

Po zanimanju je terenski veterinar, sa dugogodišnjim iskustvom.

Politikom se bavi od 2002. godine, a pre toga je bio sindikalni aktivista.

Godine 2004. izabran je za zamenika predsednika opštine Svrljig.

Predsednik opštine Svrljig postao je 2008, godine i, izuzimajući 4 meseca tokom 2009. godine, na toj funkciji ostao je do 2014. godine, kada je podneo ostavku jer je izabran za narodnog poslanika.

U Skupštini opštine Svrljig odbornik je od 2016. godine do danas.

Osnivač je i predsednik Ujedinjene seljačke stranke.

Poslednji put ažurirano: 08.01.2023, 16:16

Osnovne informacije

Statistika

  • 137
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.12.2022.

Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Uvaženi ministre, gospodine Martinoviću, poštovane kolege, ja bih u okviru ovog amandmana koji je predložen, prvo, rekao bih da taj amandman ne treba prihvatiti, normalno, a sa druge strane, sve one stvari o kojima smo govorili ovde u Skupštini, ja sam, kao i kolega koji je govorio pre mene, po struci veterinarski tehničar, on je doktor veterinarske medicine, ja sam bio predsednik opštine, u vreme kada je on bio predsednik opštine, gde smo se zajedno u to vreme, kao vodeći ljudi u lokalnim parlamentima, u opština, se trudili da određene stvari promeni. Ja to vreme pamtim kao vreme koje nije bilo ništa bolje nego što je bilo posle toga. HHh

U to vreme kada sam bio predsednik opštine, jeste da je situacija u zemlji što se tiče globalne sfere bila drugačija, nije bilo korone, nije bilo ratova, ali bilo je puno problema koje nismo mogli da rešimo, iako smo svim silama pokušavali te stvari da rešimo.

Evo, ja ću reći da ja dolazim iz Svrljiga, opštine koja je bila do 2000. godine jedna od najrazvijenijih opština u Srbiji, gde su imali veći broj radnika koji su zaposleni u preduzećima, nego samog broja stanovnika. Ali, posle 2000. godine kada su došli ti neki ljudi koji su veliki stručnjaci za određene stvari, da li je to bila oblast privatizacije ili nešto drugo, upropašćavanje sela, ja sam tada video i tada sam počeo da se bavim politikom, pokušao sam neke stvari da promenim kod nas na lokalu. Formirali smo Seljačku stranku, pokušali smo sve one stvari koje su bitne, da se čuje za našeg seljaka, za ljude koje žive na selu, da neke stvari promenimo. Neke stvari smo uradili. Puno stvari je završeno, što se tiče infrastrukture i onih stvari koje su bitne, ali suština svega jeste da je najbitnije da se u našim opštinama vrate mladi ljudi, da se obezbede uslovi da u selima može lepše da se živi. Ja o tome govorim unazad od kada se bavim politikom. Neke stvari o kojima sam govorio, puno stvari je i urađeno.

Što se tiče samog Svrljiga, verujte mi, ja tamo živim, tamo je moja porodica, tamo su mi deca, postao sam deka, mislim, život u tim malim sredinama sigurno ide nekim boljim putem zato što dosta mladih ljudi iz većih gradova, oni možda i srednjih godina kao što sam ja ili stariji vraćaju se u tim naseljima, kupuju kuće, što je dobar znak. To je dobar znak, jer mislim da je priroda tamo dala sve. Mi tu prirodu moramo sačuvati i kroz onaj program o kojima govorim ja kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke, kao poslanik, to je program kojim se daje mogućnost da se stavi veći akcenat na selo, na naše proizvode naših sela.

Svedoci smo, o tome smo govorili, da je stočni fond u opadanju, da litar mleka koji je sada kod naših seljaka, da se ode kod njih da se kupi, vrlo teško je da se nađe zato što vrlo mali broj ljude se bave stočarstvom. Oko toga mi možemo neke stvari promeniti, moramo staviti veće subvencije i normalno, sada sam se čuo sa ljudima iz Knjaževca, selo se zove Novo Korito, tako se kod nas akcentuje, sada da li je to ispravno ili nije, nije ni bitno, žena se zove Mirjana, ima preko sto krava. Ona ima problema sa ishranom tih krava. Evo sada se čulo, mi smo o tome govorili i na odboru i medijski se digla prašina što se kaže, sada tim ljudima su obezbeđene određene količine hrane za tu stoku. To je RTS uradio.

Mislim, ja kao čovek koji više puta govori o problemima, o načinu rešavanja problema, to niko nije mogao da čuje osim ovde u Skupštini. RTS nas iz malih sredina nekad prati, ali vrlo teško. Mahom su to ljudi koji žive u centru Beograda, koji su možda interesantni, ali ja mogu da kažem jednu od bitnijih stvari, a to je da medijski svaki problem što se tiče naših ljudi koji žive u selima, žive od sela, taj problem mora da se čuje.

Problem ove gospođe koja ima preko 100 krava, a svi znamo šta znači krava kada nema dovoljne količine mleka, kada nema sira, kada nema belmuža, e tim ljudima moramo dati veću podršku i tim ljudima mora se obezbediti i medijski kroz program RTS-a da budu više zastupljeni, ne samo Knjaževac, ne samo Vladičin Han ili Svrljig, nego svaka sredina koja ima neke specifičnosti koje mogu da pospeše razvoj te sredine i te opštine.

Jedna od bitnih stvari, čuli smo malopre, ja sam o tome govorio, vi tada niste bili poslanik, ali sigurno ste možda čuli vezu za problem pruge koja je, recimo, 2001, 2002, 2003. godine trebala da se ugasi, to je pruga od Niša preko Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, do Prahova, odnosno do Bora.

To je bio predlog nekog ministra u to vreme, ali mi smo to zaustavili, imali smo i blokadu pruge, tada smo bili svi akteri i ta pruga je sačuvana. Ja sam više puta potencirao da se ta pruga uradi, da se rekonstruiše. Dešavalo se iskakanje tih cisterni koje su se sada desile unazad, odnosno juče u Pirotu, dešavalo se tamo u tom kraju da se cisterne sa amonijakom prevrnu i da se dođe do tih neželjenih stvari.

O tome se govori, a baš bitno od toga jeste stvar i toga da ministar sada koji je u okviru Ministarstva saobraćaja, to je gospodin Vesić, mora da stavi akcenat na železnicu, na infrastrukturu železnice, da se obezbede radna mesta pružnih radnika koji će raditi na tim prugama koje će ljudi koji su nekada kontrolisali, kada prođe neka cisterna, neki vagon iz nekog sedišta, on mora biti u parametrima. Sigurno određena težina ne sme da to prođe.

Ti ljudi su sada izgubili radna mesta i zbog toga se puno stvari dešavaju zbog nečega što nema na vreme da se sugeriše. Te cisterne, pretpostavljam da je pruga tu bila loša, da cisterne su možda bile prepunjene, ali o tome treba da kaže struka. Mi ovde o problemima treba da govorimo, a inače odgovornost da neko od nas se pomeri od mesta poslanika zato što neće da prihvati neki predlog sa druge strane, a taj predlog je samo demagoški, da se čuje, a u suštini ništa ne menja. Takvi su predlozi bili i ranije kada je bio predlog o budžetu, gde su određene poslanice govorile neke stvari za koje i same nisu glasale.

Još jednom, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, mislim da svi koji smo tu mislimo samo dobro našoj Srbiji i ja kao čovek, otac, deda, siguran sam da ja i svi moji ljudi želimo da u Srbiji se živi bolje, da se dobro živi u Svrljigu, Vladičinom Hanu, Beloj Palanci, Gadžinom Hanu i tim opštinama na isti način kao što se živi ovde u Beogradu, Novom Sadu i Subotici.

Još jednom, uvažene kolege, ja ću glasati za Predlog zakona i za sve ove predložene stvari koje je predložila Vlada Republike Srbije, a našem ministru, gospodinu koji je tu sa nama, koji je bio do juče sa nama poslanik, želim uspešan rad jer sam siguran da će kao ministar imati uspeha u radu, jer oseća probleme svih nas koji živimo i u Svrljigu i u tim malim sredinama koje imaju velikih problema.

Hvala vam još jednom. Živela Srbija. Sve najbolje.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.12.2022.

Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Uvaženi ministre, gospodine Martinoviću, poštovane kolege, ja ću samo reći nekoliko stvari o kojima sam malopre govorio.

Konkretno vezano za javni medijski servis, interes svih nas, pa i nas koji živimo na jugoistoku Srbije i oni koji žive na severu Srbije jeste da se čuje sve ono što je dobro i što je loše. Ja bih voleo kada javni medijski servis obaveštava da se govori više o Staroj planini i lepotama Stare planine, o svim onim stvarima koje se nalaze kod nas na jugoistoku Srbije.

Ovaj sadašnji problem, koji se desio juče, to je problem koji je bio i ranijih godina, bilo je to u Nišu, u selu Jasenovi, desio se isti slučaj. Pre toga u delu Svrljiške klisure dešavao se isti slučaj. Sve ove stvari događale su se i ranije, jer kako je rekao malopre doktor Martinović ministar, za vreme 2005, 2006, 2007. godine tada su planirali da se ta pruga od Niša prema Svrljigu, Knjaževcu prema Prahovu tada ta pruga ugasi, da tamo ne idu više vozovi.

Država Srbija u to vreme, svi mi koji smo u to vreme bili na neki način u opštinama, mi smo svi stali protiv toga da se ta pruga zatvori. Posle toga imali smo veći broj direktora koji su bili u „Železnici“, direktori koji su bili iz tog vremena, a i posle toga, ništa nisu uradili.

Ja znam da je prethodna Vlada do 2020. godine, bili su hapšeni direktori „Železnice“, ljudi zbog kriminalnih radnji. To je radila ova Vlada, ovi ljudi koji su sada i normalno svi koji su krivi treba da odgovaraju.

Za period ranije, znači 1995, 1996. godine, pa na ovamo, posle do 2007, 2008. godine „Železnica Srbije“, ja mogu da kažem u delu od Niša prema Prahovu, taj deo Srbije, ta železnica, taj deo pruge, je bio, imali su, tada su bili blizu 80 pružnih radnika koji su održavali tu prugu. Kasnije posle 2000. godine svakog trenutka smanjivali su ste ti radnici, ti radnici su stvarali ta radna mesta, dolazili, kako se kaže, ćate, ljudi koji su sedeli u kancelarijama i igrali igrice.

Sve se to dešavalo u periodu posle 2000. godine i 2010. i 2011. i 2012. godine to se dešavalo. Kasnije ti pružni radnici već nisu imali koga da održa tu prugu našu. Posle toga pregledači kola, to su ljudi koji su stručni i koji su imali obavezu svaki vagon, svako prevozno sredstvo na pruzi koje ide, da li je to cisterna, oni to proveravaju. Ima tačno pravilnici kojima se sve te stvari rešavaju. Veliki broj tih ljudi su izgubili svoje poslove. Nisu radili. Izgubili su svoj posao i zbog tih ljudi koji nisu više na prugama, koji ne održavaju pruge, koji ne održavaju sve te stvari, zbog toga se ove stvari i događaju.

Prema tome, ja sam malopre rekao, siguran sam da će ministar Vesić, čovek koji je stvarno od akcije, imati mogućnost da u razgovoru sa direktorom „Železnice“ da nađu rešenje da se ponovo ti pružni radnici obezbede, da se pregledači kola obezbede i da sutra ne dolazimo u situaciju da se ove stvari dešavaju.

Inače, situacija je takva kakva jeste. Veliki deo naše Srbije, gde je bila železnička pruga to je sve obnovljeno, to su betonski pragovi, tu vozovi idu po projektovanoj brzini. To govorim o delu od Niša prema Prahovu. Ta pruga je veoma sada frekventna. Tamo se radi. Tamo je veliki interes za našu zemlju.

Ovaj deo što se dešava prema Pirotu, to se desilo i sada normalno da će neko odgovarati jer je velika šteta. Sad mogu da kažem i bitno je za sve nas da veliki broj naših ljudi su radili u periodu devedesetih godina, dvehiljadite godine u elektronskoj industriji i radili su sa amonijakom i oni su radili i nisu bili nikakvi problemi.

Prema tome, bilo je, biće problema i siguran sam da ćemo morati da nađemo rešenje, a rešenje je da pruga, železnica i sve ostalo ima svoje pružne radnike, pregledače kola i ljudi koji su za to stručni i normalno sve će to dati rezultate. Ne možemo da štedimo na te ljude koji su bitni za pružni saobraćaj, a na njihovo mesto dolaze neki pisari ili ćate koji ne znaju svoj posao.

Još jednom, poštovane kolege, mislim da javni medijski servis treba više akcenta da stavi za te male sredine, da se čuje sve to, a normalno država Srbija, Vlada Republike Srbije, predsednik Srbije, naredni period radićemo svi zajedno u interesu svakog čoveka pa da li on živeo u Svrljigu, Leskovcu, da li živeo u Bosilelgradu, da li živeo u Subotici.

Još jednom, hvala lepo.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.12.2022.

Zahvaljujem se, dr Orliću.

Uvaženi ministre dr Martinoviću, poštovane kolege, amandman treba da se ne prihvati, ali, s druge strane, malopre je jedan kolega rekao za problem naših radnika koji rade u lokalnim samoupravama, koji imaju predavanja, imaju kongrese, imaju edukacije i, konkretno, naši ljudi to su mahom radnici. Njima je dnevnica 150 dinara.

Mislim da bi bilo dobro da iznađemo mogućnost tim ljudima koji dolaze tu, koji treba nešto novo da nauče, da im se omogući da dnevnica bude normalna kao u nekim javnim preduzećima i ustanovama. To neka važi samo za ljude koji su radnici, da to ne važi za funkcionere, odnosno za birana lica. Za vozače da važi.

To je ispravna stvar i to je malopre neko od kolega rekao.

Jedna bitna stvar za sve nas, a i za mene, ono što se desilo u Pirotu, malopre je isto kolega rekao, nesrećan slučaj. Jeste, to je nesrećan slučaj, ali se ponovo pokazalo da naša policija, da naši vatrogasci, naše vatrogasno-spasilačke jedinice, naša vojska, naši ljudi u zdravstvenom sistemu funkcionišu i rade kako treba. Zbog toga velika podrška njima i sada i u narednom periodu ne samo ovako retorički, nego i kroz naknade zarada.

Ja sam kao poslanik predložio Predlog zakona o hitnoj pomoći i ovde se pokazalo da je to veoma bitno da male sredine, da male opštine imaju hitnu pomoć, hitne ekipe koje će biti u svakom trenutku na terenu.

Još jednom, ja ću glasati za predloge svih zakona, jer su ispravni i dajem podršku našoj Vladi, predsedniku i svima koji žele dobro za našu Srbiju.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.11.2021.

Hvala, predsedniče.

Uvažena predsednice Vlade, članovi Vlade, ja bih vas pozdravio kao čovek koji dolazi sa jugoistoka Srbije, iz opštine Svrljig. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša. To je najlepši grad u Srbiji.

Inače, ovde u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, a izabran sam sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu.

Pošto smo sada čuli mog kolegu Milimira Vujadinovića, čoveka koji je stvarno i veliki Srbin, a i mi smo svi tu i mislimo u najvećem delu isto, ja ću vama postaviti nekoliko pitanja. Kao prvo vama, a posle bih postavio pitanja i našem ministru koji dolazi sa juga Srbije, Tončevu.

Prvo ću vama postaviti pitanje. Konkretno, moram to da kažem, da se pohvalim zato što je juče bio kod nas ministar Momirović gde smo kao opština dobili sredstva za izgradnju kanalizacije, za izgradnju fabrike za otpadne vode. To će biti veliki posao za našu opštinu, to će biti velika šansa za razvoj naše opštine u delu turizma zato što je tu blizu Stara planina, zato što je tu velika šansa za turizam.

Moje pitanje jeste – da li će postojati mogućnost da se u okviru mogućnosti naše Vlade, budžeta za 2022. godinu, pošto smo mi pripremili i napravili kao opština svu propratnu dokumentaciju, a to je za promenu azbestnih cevi. Naš vodovod je odrađen, jedan deo je šezdesetih godina, drugi deo je rađen sedamdesetih godina.

Mi smo kao opština uspeli najveći deo da rekonstruišemo, ali mislim da je ostalo 40% tog našeg vodovoda od izvorišta, pa do Svrljiga. Da li će biti mogućnosti da se to u narednoj godini radi? To bi bila za nas velika potreba, jer imamo dobro i zdravo izvorište, zdravu vodu, ali o delu oko azbestnih cevi se više govori. Bilo bi dobro da se to reši.

Znam da je u planu da se to radi kroz Program 2025, koji je najavio naš predsednik Vučić, i ja očekujem da ćemo to u narednoj godini uraditi zato što smo pripremili projektnu dokumentaciju i predali smo je, ja mislim, Kancelariji za ulaganje. To ćemo sigurno uraditi. To je jedno pitanje.

Drugo pitanje – pošto znam da smo usvojili budžet juče, gde u okviru budžeta je u okviru budžeta odvojeno više sredstva za razvoj privrede, za razvoj poljoprivrede, za razvoj zdravstva, za nova zapošljavanja, za sport, što je velika i odlična stvar.

Ja ovo govorim uskogrudo zato što dolazim iz Svrljiga, tamo živim i moram to da pitam zbog mojih sugrađana.

Mi smo započeli našu sportsku fiskulturnu salu davne devedeset i neke godine. Godine 2017. smo dobili sredstva iz Kancelarije za ulaganje i sada bi to trebalo da se konačno finišira, odnosno da se završi. To je potreba za našu malu decu, za one mlade ljude koji se bave sportom. Voleo bih da čujem da li postoji mogućnost u okviru budžeta za 2022. godinu to da se uradi?

Za ministra Tončeva samo jedno pitanje i neću više.

Za ministra Tončeva pitanje, za njegovo ministarstvo koje je naklonjeno ka nama, ovim nerazvijenim opštinama – da li će u budžetu za 2022. godinu imati mogućnosti da one stvari koje smo sada aplicirali, a nisu završene da to bude odrađeno naredne godine?

Hvala još jednom.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.11.2021.

Zahvaljujem se.

Ovo što pitam, to se tiče malih sredina, nerazvijenih opština, brdsko-planinskih područja. Moje pitanje ministarki za rad i socijalnu politiku vezano je konkretno, pošto veliki broj tih naših malih sredina imaju problema sa starom populacijom ljudi, vezano za našu geronto službu, jer u okviru vašeg ministarstva sva ta naša udruženja ili te institucije koje su licencirane, dobijaju sredstva i rade ispomoć našim domovima zdravlja.

Moje pitanje, da li će i u narednom periodu imati mogućnost da se ta geronto služba osposobi da može da funkcioniše, da obiđe kada je najteže svakog čoveka, da li on živi u centru te opštine ili u nekom selu na kraju te opštine? Ovo pitanje se tiče velikog broja naših opština koje su nerazvijene, koje su brdsko-planinske, koje su razuđene i imaju veliku teritoriju. To je za naše opštine veoma bitno, zato što domovi zdravlja, i mogu da pohvalim ministra zdravlja i Ministarstvo zdravlja koje je u okviru prethodne godine i prethodnih godina dosta urađeno vezano za upošljavanje novih radnika i za potrebe kojima se rešavaju problemi ambulanti u našim selima. Tako da, geronto služba je veoma bitna i to moramo zajedno raditi.

Jedna od veoma bitnih stvari za naše sredine to je pitanje za ministarku Atanasković, vezano za zapošljavanje ljudi, pošto veliki broj opština, kao i opština iz koje ja dolazim, a takve su četvrta i peta grupa, ima ih preko 40, upošljavanje kroz programe koje daje ministarstvo, daje Vlada preko vašeg ministarstva, a moje pitanje je da li će imati još investicija kao što je bilo prethodne godine i ove godine za jugoistok Srbije za upošljavanje i dovođenje nekih novih investicija na teritoriji konkretno Nišavskog okruga? To važi za naš Nišavski okrug zato što je preka potreba upošljavanja ljudi i da se na taj način obezbedila radna mesta kako bi mladi ljudi ostali tu da rade, funkcionišu i da stvaraju porodice, jer bez rada i bez radnog mesta sigurno neće niko ostati ni u Srvljigu, ni u Belu Palanku, ni u Gadžin Han, neće ostati ni u Nišu, jer je najbitnija stvar da se radna mesta osposobe.

Znam da je vaše ministarstvo koje vodite veoma aktivno. Mi smo kao lokalna samouprava dobili određena sredstva za jedan projekat koji je bitan za izgradnju, konkretno za razvoj turizma. Ali, privreda i zapošljavanje ljudi u okviru ministarstva za 2022. godinu, koliko znam, u budžetu je odvojeno dosta sredstava, da li će imati mogućnost da direktno dođe kod nas na teritoriji jugoistoka Srbije, odnosno Niškog okruga. Hvala još jednom

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 25.04.2017.

Isto pitanje i Ministarstvu poljoprivrede, gospodinu Nedimoviću, da li u Ministarstvu poljoprivrede ima još sredstava koja će biti opredeljena za udruživanje i za zadrugarstvo? Ja znam da je unazad desetak dana već donesene uredbe kojima se pomaže velikim ciframa opštinama, odnosno ljudima koji žive u nerazvijenim opštinama i ja to podržavam, jer samo na taj način, udruživanjem, kroz zadrugarstvo, imamo šansu da obezbedimo i plasman i kontrolu proizvoda i, normalno, na taj način imaćemo veću zaposlenost naših ljudi i imaćemo mogućnost da se kontroliše kako se radi, da nema sivog tržišta.

Pitanje isto Ministarstvu poljoprivrede, a vezano je za umatičenje grla stoke i za način kako se to radi. Konkretno pitanje Institutu za stočarstvo u Zemunu - da li je moguće, pošto svi znamo da za svako matično grlo, što se tiče ovce, koze, krave, po 25 hiljada dinara ima krava, a sedam hiljada dinara dobija se za umatičeno grlo ovce. Da bismo došli do svakog umatičenog grla potreban je određeni vremenski period.

Institut za stočarstvo u Zemunu je krovna institucija ovde kod nas u Srbiji, dok je Departman u Novom Sadu za stočarstvo za Vojvodinu. U Vojvodini mogućnost da se umatiči grlo radi se na sledeći način, jer treba samo jedno žensko kvalitetno priplodno grlo, da li je to tele, jagnje ili jare ili je deosemenjeno ili priplodni ovan sa tim za godinu dana čovek u Vojvodini ili stočar u Vojvodini dobija RB broj i sa samim tim kad dobije RB broj on ima mogućnost da konkuriše i da dobije sredstva od Ministarstva poljoprivrede, dok u ovom delu gde je Institut za stočarstvo Zemun radi i kontroliše, tu je potrebno pet godina da stočar dobije premiju za umatičeno grlo. To su sledeći koraci. Dobije se RB broj pa posle, prva, druga i treća generacija tek može da dobije HB broj, to je konačni broj kada se dobije premija za umatičeno grlo.

Pitam da li postoji mogućnost da Institut za stočarstvo u Zemunu radi isto kao Departman u Novom Sadu, jer znamo svi da smo ista zemlja i mislim da treba da i ovde, kod nas, u ovom delu Srbije gde Institut za stočarstvo pokriva Zemun, da se i tu, kada se obeleži grlo sa RB brojem, da tada to grlo ima mogućnost da koristi premiju koju daje Ministarstvo poljoprivrede, a napominjem da je to premija od 25 hiljada dinara za kravu, odnosno za junicu.

Šesnaesto vanredno zasedanje, 03.02.2022.

Zahvaljujem se dr Orliću.

Uvažene kolege, sada je već februar mesec i ja ću postaviti pitanja koja se tiču tih manjih sredina, kao što je opština Svrljig, koje su manje od 25 hiljada stanovnika, a tiče se Ministarstva zdravlja.

Inače, ja kao poslanik i kao čovek koji je tu osam godina u Skupštini, mogu da kažem da je ministar Lončar jedan od retkih ministara koji se pokazao u ovoj teškoj situaciji kada je korona na najbolji način, gde smo mi kao zemlja uspeli da uradimo najbolje za naše ljude, za naše pacijente, za naše građane. Uradili smo nove kliničke centre, nove institucije, a sve to zahvaljujući ministru, zahvaljujući Vladi i našem predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću.

Više puta sam ovde govorio o problemima malih sredina, konkretno, hitne pomoći. Male sredine koje imaju manje od 25 hiljada stanovnika nemaju pravo da imaju službu hitne pomoći, a te sredine su mahom sredine koje imaju veliku površinu brdsko-planinskih područja. Jedna od tih jeste i moja opština, takva je opština i Bela Palanka, Gadžin Han, Boljevac, Merošina, Kuršumlija. Možda ima još dosta takvih opština koje imaju potrebu za formiranjem službe hitne pomoći.

Unazad možda dva ili tri meseca ja sam imao poziv od udruženja "Pravo na život - Meri". To je udruženje ljudi koji su imali problema, kojima se desio neki nemio događaj, gde su imali problem da su pozvali hitnu pomoć zbog problema nekog svog bližnjeg, a hitna pomoć nije stigla ili je stigla sa zakašnjenjem i oni su izgubili nekog svog bliskog. Udruženje "Pravo na život - Meri" je podnelo ovde i predlog svim našim poslaničkim grupama i poslanicima, poslali su jedan dopis, kojim su hteli da iniciraju određene stvari vezano za hitnu pomoć u Srbiji.

Ovde govorim u svoje ime, ali želim da kažem i da to udruženje koje je formirano želi da se na najbolji način reši problem hitne pomoći, da se u svakom trenutku može doći brže do svakog pacijenta, a za te manje sredine, kao što je moja opština i veći broj takvih opština, da se i tamo formira hitna pomoć.

Kao čovek mogu da kažem da je ministar Lončar prihvatio, ja sam bio sa njim na razgovoru, bio je i gospodin Dejan Zejnula, koji je predsednik tog udruženja "Pokret na život - Meri", gde smo razgovarali sa ministrom, gde je formirana radna grupa koja će raditi na poboljšanju uslova kako da se poboljša rad hitne pomoći, a normalno, i u periodu koji će biti verovatno posle izbora, siguran sam da će i predsednik Srbije nastaviti da radi ono što je radio do sada, da će Vlada Republike Srbije imati mogućnost i kapacitet, da će Ministarstvo voditi ministar koji će takođe biti kvalitetan, nadam se da će to biti ministar Lončar, da se sve to odradi, uđe u postupak i da se pripremi zakon o hitnoj pomoći.

To je nešto što mi trenutno kod nas nemamo. Inače, zakon o hitnoj pomoći je bilo rešenje, ali, u međuvremenu radna grupa koja je formirana od strane našeg ministra Lončara, ta radna grupa radi na tome da se naprave predlozi, da se usvoje predlozi da se poboljša rad hitne pomoći, kako u velikim centrima, kao što je Beograd, Novi Sad, Niš, tako i da se obezbedi rad hitne pomoći u malim sredinama, kao što su te opštine koje su na jugoistoku Srbije, a mogu da budu i u bilo kom delu Srbije.

Svi mi znamo kada je teško, kada se desi nešto najgore, kada čoveka nešto zaboli, počinje da se guši, od tog trenutka mi zovemo hitnu pomoć gde postoji, a gde ne postoji hitna pomoć zovemo naš dom zdravlja. E, zbog takvih situacija, a svakome od nas može da se desi takva situacija, mi želimo, siguran sam u to da to želi i naša država, a i ovde u Skupštini, da se poboljša rad hitne pomoći i na tome ću ja insistirati i raditi u narednom periodu.

Siguran sam da će nadležno ministarstvo, na čelu sa nadležnim ministrom, obezbediti uslove, naći rešenje i da će se narednog perioda doneti zakon kojim će se definisati rad službe hitne pomoći.

Još jednom, uvažene kolege, mislim da naša država, naš predsednik i naša Vlada rade na najbolji način, da to naši građani znaju, da to naši građani vide i ujedno velika stvar za sve nas jeste borba protiv korupcije, kriminala. Velika podrška i našem ministru Vulinu, koji isto radi svom snagom da se zaštiti svaki građanin, da se zaštiti svaki čovek, pa makar on da živi u Svrljigu, Beloj Palanci, Tutinu, Prijepolju ili bilo kom drugom mestu.

Zahvaljujem se još jednom. Moje pitanje je usmereno ka Ministarstvu zdravlja - da li će se naći rešenje poboljšanja rada hitne pomoći, gde je formirana radna grupa, ubrzati, uraditi, da to bude za dobrobit svakog čoveka, bilo gde on da živi?

Šesnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 28.12.2021.

Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Uvažene kolege poslanici, ja bih, kao prvo, izrazio saučešće porodici našeg Branka, koji je ovde zajedno sa nama i koji je zajedno sa mnom tu od 2014. godine, od kada sam poslanik, čoveku koji je svima nama bio i bio uz nas kada je bilo potrebno da bilo koja informacija, da nam se kaže. Osoba kao Branko je stvarno bio čovek koga smo svi voleli.

Velika tragedija za sve nas ovde u Skupštini, veliki gubitak za sve nas i ovde u Skupštini i u parlamentu normalno, i cela Srbija je izgubila jednog dobrog čoveka, velikog pravnika, velikog stručnjaka. Najveća tragedija jeste za njegovu porodicu, za sve ljude. On je posebno nas koji dolazimo sa juga Srbije je poštovao i cenio, jer je video kroz nas i njega. Još jednom, saučešće njegovoj porodici i veliki gubitak za sve nas.

Ja bih sada kao prvo pitanje postavio Ministarstvu prosvete, a tiče se konkretno ovog vremena, kada je sada krenula pandemija korone 2020–2021. godine, odnosno sada već kraj 2021. godine, gde su u okviru planova i programa rada osnovnog sistema obrazovanja deca do četvrtog razreda imala takozvanu rekreativnu nastavu, nastavu koja je bila u prirodi, u određenim mestima, gde su deca u okviru svojih mogućnosti, zajedno sa svojim učiteljima, bila i sprovodila svoje radne obaveze.

Inače, sve te rekreativne nastave su plaćene od strane roditelja, gde su ta deca bila po nekoliko dana, sedam, osam dana su bili na tim rekreativnim nastavama. Problem koji je nastao jeste, to je situacija, konkretno 2019/2020 generacija, dece koja su upisala 2019. godine četvrti razred, ona su uplatila rekreativnu nastavu. To je u zavisnosti gde se ide, od 25, 30, 40, pa možda i 50 hiljada dinara, to su roditelji uplatili. U međuvremenu se desila korona, pandemija kovid, gde ta deca nisu mogla da odrade tu nastavu, a škola je kao nosilac posla odradila sve te potrebne nabavke, gde su dobijeni izvođači, odnosno ti koji su radili te programe od strane agencija. Njima su plaćena sredstva, 2020. godine zbog korone nisu otišli da odrade tu rekreativnu nastavu, pare su dostavljene, date tim agencijama.

Čekala se 2021. godina da se to sve završi i 2021. godine nije to završeno, nisu odrađene te rekreativne nastave u prirodi. Ta deca su sada peti ili šesti razred i ona više u okviru svog programa ne mogu to raditi, ne mogu koristiti ta sredstva, ali veliki problem jeste što je ta agencija ili te agencije koje su dobile taj posao, oni te pare tim roditeljima, toj deci neće vratiti, zato što je to sada produženo i 2022. godine, uredbom da se to može prolongirati, da se taj deo posla odradi.

Moje pitanje jeste – da li postoji mogućnost i obaveza da te agencije vrate novac roditeljima? Svaki dinar tim roditeljima je bitan, jer je takva situacija, veoma teška finansijska situacija, 25, 30 hiljada dinara, neko je dao 2019, 2020. godine, do dana današnjeg te pare nisu vraćene roditeljima, a deca ne mogu dobiti neko drugo mesto i ne mogu odraditi zato što su prešli u veći razred, odnosno peti ili šesti. To je pitanje nadležnom ministarstvu i da rešimo probleme tih roditelja, da se taj novac njima vrati, da oni mogu to upotrebiti za potrebe školovanja svoje dece ili da plate dugovanja koja su nastala, da li je to struja, voda, porez ili bilo šta.

Očekujem da će to biti rešeno, za dobrobit svakog učenika. A najveći problem jeste u tim našim malim sredinama, gde je teška finansijska situacija.

Drugo pitanje je vezano za naše osiguranike, vojne osiguranike. Konkretno, moje pitanje je RFZO-u – kada će se potpisati ugovor sa vojnim bolnicama u Nišu? Konkretno me interesuje Niš, zato što veliki broj naših građana ima poverenje u vojne lekare. Oni su tamo završavali ranije preglede, a vojna bolnica u Nišu, a i u Novom Sadu isto nije potpisan ugovor, zbog nekog pravilnika koji nije usaglašen, a treba da se usaglasi. To je konačno pravilnik u okviru koga RFZO funkcioniše. Potrebno je da se taj pravilnik promeni, da bi se vojne bolnice u Nišu mogle angažovati, njihovi doktori, da naši građani mogu u ovoj teškoj situaciji kovida, da mogu da se leče, da završavaju svoje lečenje, jer još jednom kažem, naši ljudi imaju veliko poverenje u vojno zdravstvo, u vojne lekare. Zbog toga je to i moje pitanje. Hvala još jednom. Očekujem da će to biti rešeno.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.11.2021.

Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja ću postaviti pitanje koje se tiče svih nas, koje se tiče svakog našeg građanina koji živi na teritoriji Republike Srbije, a to je status vojnika po ugovoru, odnosno profesionalnih vojnika koji služe i rade u našoj vojsci.

Svi mi znamo da su naši seljaci branili i hranili našu zemlju, branili i hranili naš narod i uvek su bili na braniku otadžbine kada je bilo najteže. Veliki broj naših ljudi koji žive na selu, koji žive u gradu su još davne devedeset i neke godine su pošli putem da budu vojnici po ugovoru, odnosno profesionalni vojnici. Sada na teritoriji Srbije imamo dovoljno takvih ljudi koji su spremni u svakom trenutku da rade i da zaštite svakog našeg građanina, pa gde on da živi, da li u Svrljigu, Nišu, da li u Tutinu, Sjenici, da li u Subotici, Prijepolju, nije bitno, bitno je da su spremni na svakom mestu i u svakom trenutku da rade i da štite svakog građanina.

Kada su požari, kada su poplave, kada je najteže tu je naša vojska, tu su naši i oficiri i podoficiri i ti ljudi, vojnici po ugovoru ili profesionalni vojnici. E, sada oni su, što se tiče opreme i svega ostalog, sada je mnogo bolja situacija nego što je bila ranije, mnogo su bolje opremljeni i imaju bolje uslove, imaju bolju tehniku i ono sve što je potrebno oni to zaslužuju. Ali, mislim da ima određenih stvari za njih koje su bitne zato što je još kada su počinjali vojnici po ugovoru, ja imam neke informacije da 1992. i 1993. godine, ima ljudi koji tamo rade, do tri godine ugovore potpisuju, posle toga se ponovo obnavlja ugovor, neki od vojnika koji rade taj posao su veoma aktivni i normalno svake tri godine obnavljaju, tu su sada neki od njih napravili i preko 28, 29 godina radnog staža.

Problem, pošto blizu 30 godina, odnosno 2022. godine biće 30 godina kako su krenuli da rade, njihov status budućih penzionera, pošto znamo da sa određenim brojem godina kada je staž beneficiran, znači kod njih je staž beneficiran, imaju 3 meseca na godinu dana staža, da li će oni imati mogućnost da odu u penziju? To je pitanje da ti ljudi sutra mogu mirno, zato što su služili, ratovali, branili našu zemlju, da mogu mirno kao i ostali koji su radili u vojsci, policiji da i oni odu sigurno u penziju. To je jedno pitanje.

Drugo pitanje za njih jeste nerešen problem stambenog pitanja. Ti ljudi koji su oficiri, odnosno podoficiri i vojnici po ugovoru nemaju mogućnost da koriste kredite za rešavanje stambenog pitanja zbog toga što nisu u stalnom radnom odnosu. To je jedna veoma teška stvar, jer oni žele da reše svoje stambeno pitanje. To nikako ne mogu uraditi. Velika stvar za sve njih jeste to što svaki od njih je čovek koji se svakog trenutka spreman da radi i da se bori za našu zemlju i oni isto imaju potrebe da imaju pravo da kada budu na terenu, da se njima obezbedi taj odvojeni život.

Mislim da se njima za to treba da ti mogućnost i da na to imaju pravo.

Još jednom, drage moje kolege, ovo je pitanje nadležnom Ministarstvu odbrane, da li će se imati mogućnost da se tim našim vojnicima koji su po ugovoru, odnosno profesionalnim vojnicima obezbede isti uslovi da oni mogu imati pravo sutra kao i svi ostali da rade 20, 25, 30 godina sa stažom koji je beneficiran, da odu u penziju, a ne sutra kada im se završi taj staž, da oni nemaju pravo na penziju nego treba negde da se zaposle, a oni su 30 godina radili i služili svojoj otadžbini. To je jedno.

Druga stvar jeste rešavanje stambenog pitanja i to su elementarne stvari za njihov rad.

Veliki broj naših vojnika po ugovoru su ovih prethodnih godina zbog situacije i potrebe, recimo, tu je najveći problem onih vojnika koji rade kao vozači, oni su prekinuli svoj radni odnos i otišli da rade za neka veća primanja.

Zato, još jednom, ja imam veliko poverenje u našu državu, u našeg predsednika, zato što su svedoci da naša vojska ide pravim putem. Prethodnih godina je stvarno to krenulo mnogo bolje, od 2012. do 2014. godine, pa i posle toga, stvarno su uložena velika sredstva u našu vojsku, u našu tehniku, u naša oruđa, u naša oružja.

Još jednom, moje pitanje jeste – da li ćemo imati mogućnost da u narednom periodu, u toku naredne godine se reši status tih naših vojnika po ugovoru, odnosno profesionalnih vojnika, zato što je to potreba i zbog naše zemlje i zbog svega ostalog, a i zbog njih samih?

Još jednom, hvala i predsedniku Srbije, očekujemo današnjeg dana da će u Sočiju rešiti ono što se tiče nas, najbolje po našu zemlju Srbiju.

Hvala svima i velika podrška predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da se izbori za sve ono što je potrebno za našu zemlju Srbiju, a i mi smo svi tu da zajedno sa njim radimo u interesu svih naših građana. Hvala još jednom.

Imovinska karta

(Svrljig, 16.05.2022.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 224148.00 RSD 03.08.2020 -
Odbornik Skupština opštine Svrljig Opština Dnevnica po održanoj sednici 55348.00 RSD 20.08.2021 -