MILIJA MILETIĆ

Ujedinjena seljačka stranka

Rođen je 1968. u selu Plužina kod Svrljiga. Živi u Svrljigu.

Po zanimanju je terenski veterinar.

Politikom se bavi od 2002. godine, a pre toga je bio sindikalni aktivista.

Godine 2004. izabran je za zamenika predsednika Opštine.

Posle izbora 2008. postao je predsednik Opštine. Odlukom većine u Skupštini decembra 2009. smenjen sa tog mesta. Samo 4 meseca kasnije vratio se na vlast i to u koaliciji sa SRS.

Novembra 2010. godine Ujedinjena seljačka stranka, koju je Miletić osnovao, zvanično je registrovana. Do tada je bila grupa građana. Sedište stranke je u Svrljigu.

Nakon izbora u maju 2012.godine ponovo je izabran za predsednika Opštine.

Nakon što je na parlamentarnim izborima 2014. godine ušao u Skupštinu Srbije sa liste SNS, sredinom aprila je podneo ostavku na funkciju predsednika Opštine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016.godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika sa liste Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje.

Oženjen je. Otac dvoje dece.

Status narodnog poslanika dobija i nakon održanih redovnim parlamentarnih izbora 21. juna 2020. godine. Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 31.07.2020, 11:23

Osnovne informacije

Statistika

  • 53
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 13.05.2021.

Zahvaljujem se predsedniku Skupštine.

Uvažene kolege poslanici, građani Srbije, kao narodni poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke, ja bih svim građanima Srbije koji su muslimanske vere poželeo srećan ovaj današnji dan "Bajram šerif mubarek olsun". Neka je srećan Bajram, dragi moji prijatelji, jer mi kao zemlja Srbija uvek poštujemo svakog, poštujemo svaku veru i zbog toga nas poštuje ceo svet.

Inače, za sve nas koji smo u Srbiji u prvom planu, kako je rekao naš Patrijarh Pavle, on je rekao: "Budimo ljudi", i zbog toga još jednom svim ljudima i građanima Srbije koji su muslimanske vere čestitam Bajram, sa željom da zdravlje i sreća bude uz sve i da im blagostanje bude u svakom delu porodice.

Inače, današnjeg i jučerašnjeg dana počela je kiša da pada. To je za sve nas koji se bavimo poljoprivredom dobar znak da će ova godina biti rodna i blagorodna i da će ovo biti dobro za našu poljoprivredu. Kada je dobro za našu poljoprivredu, to je dobro i za budžet Republike Srbije.

Postaviću pitanje konkretno Ministarstvu kulture i informisanja, jer je unazad nekoliko dana završen konkurs po pozivu za pomoć medijskim kućama, radio stanicama, televizijskim kućama, portalima, gde je veći broj tih kuća medijski i portala konkurisao prema nadležnom ministarstvu kao pomoć sufinansiranja vezano za kulturu i informisanje.

Na osnovu izveštaja koji je izašao na sajt ministarstva, vidi se da su mahom veći centri, veći gradovi dobili sredstva za pomoć tim medijskim kućama. Konkretno je to i dobro, zato što je potrebno da se zna šta treba i kako može, ali meni je vrlo bitno, pošto ima veliki broj iz malih sredina, malih opština, ti njihovi portali, te njihove radio stanice, te njihove televizije nisu dobile pomoć za sufinansiranje, pa zbog toga mislim da bi bilo potrebno da se u narednom periodu, ukoliko to budžet Republike dozvoli i ukoliko bude još neki konkurs, da se stavi akcenat na te male sredine, na te male opštine, da oni u okviru svojih jedinica lokalne samouprave mogu da dobiju sredstva, te njihove stanice, portali koji tamo rade, koji tamo funkcionišu, da bi i oni mogli da informišu svoje građane o svim onim potrebnim stvarima koji se tiču te njihove jedinice lokalne samouprave, da se čuje kako i šta se radi, na koji način može da se nešto promoviše.

To bi bila potreba velikog broja lokalnih samouprava i tih medijskih kuća i tih portala koji sada nisu dobili sredstva iz ovog konkursa, a kako kažem, najveći broj tih kuća, tih portala, tih radio stanica su mahom iz većih centara i zbog toga mislim da u narednom konkursu treba obezbediti sredstva i za one medijske kuće, portale koji dolaze iz malih sredina, jer je njima isto to neophodno da mogu da prežive, a i građani tih opština sigurno žele da čuju šta se dešava kod njih. Normalno, njih možda ne zanima šta se dešava u Beogradu, da li je nešto urađeno, iako je to glavni grad, već ih interesuje u svom rodnom mestu šta i kako se radi.

Još jednom, da li će biti još neki konkurs i da li će imati mogućnosti da se stavi akcenat na male sredine i za te medijske kuće, odnosno te portale iz tih malih sredina da mogu da dobiju sredstva? Hvala još jednom.

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 13.05.2021.

Zahvaljujem se, uvažena potpredsednice.

Uvažene kolege, građani Srbije, ja ću, kao ovlašćeni ispred poslaničkog kluba i kao zamenik šefa poslaničkog kluba SPP-USS, još jednom svim građanima Srbije, muslimanske vere, čestitati Bajram. Neka im je plemeniti blagosloven. To kažem zbog toga što su u poslaničkom klubu sa mnom i akademik Zukorlić, koji je potpredsednik Skupštine, i Samir, koji je šef poslaničkog kluba, i Jahja. Sve su to ljudi koji isto žele dobro našoj Srbiji i zbog toga smo mi pokazali kao poslanički klub da možemo zajedno.

Ja kao pravoslavni vernik, koji poštuje pravoslavlje, koji poštuje Boga, poštujem i svakog čoveka, bilo koje vere da je. Zbog toga smo mi Srbi ljudi koji uvek poštujemo svakog i koji smo, kada neko dođe kod nas, poslednji zalogaj hleba hteli da damo gostu. Mislim da je veoma bitno da ovde i u Skupštini i u celoj Srbiji dođe do pomirenje, da se poštujemo, da se cenimo, da se uvažavamo, jer u svakom trenutku niko ne zna ko će kome da zatreba.

Nama je jedna stvar zajednička, a to je naša država Srbija, naša država koja ide krupnim koracima napred, naša država koja daje veliku podršku, kao prvo, zdravlju ljudi. Mi smo kao država sada među prvima u svetu po broju vakcinisanih, među prvima u svetu prema broju onih koji će se vakcinisati. Siguran sam da ćemo vrlo brzo imati mogućnost da izađemo iz ovog problema pandemije, jer će više od 55% do 60% ljudi biti vakcinisano.

Obezbeđene su vakcine. Ima ih u svakoj lokalnoj samoupravi, u svakom gradu, na svakom mestu. Još jednom zahvaljujem državi Srbiji, zahvaljujem se predsedniku Srbije koji je svojom aktivnošću, svojim zalaganjem, svojim mudrim ponašanjem obezbedio tu vakcinu. Ta vakcina sada zlata vredi.

Još jednom bih pozvao sa ovog mesta, kao poslanik i kao predsednik USS, sve ljude koji se nisu vakcinisali da se vakcinišu, da to što pre uradi kako bi zaštitili sebe, da bi zaštitili svoje najbliže i da na taj način sutra mogu biti sigurniji. Na taj način ćemo sutra moći da funkcionišemo normalno, da nema više ovih ograničenja.

Najbitnije od svega toga jeste da je i u malim sredinama krenula vakcinacija, u seoskim područjima, u mesnim kancelarijama. Obezbeđeno je dovoljno vakcina. Obezbeđeni su i ljudi koji rade na terenu, što je velika zahvalnost i Ministarstvu zdravlja i Vladi i posebno našem predsedniku Aleksandru Vučiću koji se vakcinisao prvi put u jednoj maloj sredini, u Rudnoj Glavi. To je selo kod Majdanpeka. Time je hteo da pokaže da se daje podrška malim sredinama, seoskim područjima. Mislim da je to ispravna stvar i pozvao bih još jednom sve građane da se vakcinišu, ukoliko to do sada nisu uradili.

Što se tiče ovog zakona, ovih predloga vezano za ove sudije, što se tiče sudija za prekršaje, tu ima neke inicijative da se izjednače naknade zarada za sudije za prekršaje i za sudije osnovnih sudova i ostalih sudova. Mislim da je to ispravna stvar i verovatno će to u nekom narednom periodu biti izjednačeno.

Rekao bih jednu stvar vezano za sudstvo, a to je veliki problem malih sredina, malih lokalnih samouprava koje nemaju osnovne sudove, nemaju sudske jedinice, nemamo ni sudeće dane. Potenciram potrebu da se obezbede u takvim sredinama… Još jednom pozivam nadležno Ministarstvo pravde da iznađe mogućnost da preko osnovnih sudova se obezbede ti sudeći dani za mesta u kojima to ne postoji, a gde postoji potreba, jer veliki broj građana iz takvih sredina, koji žive u rubnim područjima takvih opština, žive u selima, nemaju mogućnost, nemaju prevoz, nema autobuskih linija zbog razuđenosti terena i kada oni imaju sudski poziv sebe angažuju, obezbeđuju veća sredstva. Od 1.500 do 2.000 dinara košta da se ode iz nekog daljeg mesta, iz Svrljiga, do centra Svrljiga, odnosno do Niša košta i više, možda 3.500, 4.000 dinara. Ide na zakazano ročište ili dođe tamo i neko od tih koji su u tom sporu odloži i on čovek ponovo tako treba da radi.

Mislim da je potrebno da se obezbede sudeći dani u tim malim sredinama i da to Ministarstvo pravde što pre uradi da bismo izbegli troškove za te naše ljude, da bismo im dali mogućnost da imaju ista prava, kao i oni građani koji žive u većim mestima, jer na taj način stavljamo akcenat da svi imamo ista prava, iste mogućnosti, iste obaveze.

Inače, još jednom mogu da kažem da ljudi iz seoskih područja, da ljudi iz područja kao što su Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Merošina, Babušnica, pa i ostala mesta u Raškoj, ta jugoistočna Srbija, gde je veliki broj ljudi staračka populacija, gde su siromašene opštine, gde su devastirane demografski ugrožene opštine, da u tim opštinama mora biti veća pažnja, ne samo pažnja ovako kad govorimo, nego i pažnja direktnim izdvajanjem, direktnim davanjima, da se tim ljudima obezbedi mogućnost da imaju ne samo sudeće dane, da imaju mogućnost da izađu da traže svoja prava, već da imaju mogućnost sutra da i domovi zdravlja u tim opštinama imaju prava, da imaju doktore, specijaliste, npr. interne medicine zato što je u opštinama koje imaju manje od 20.000 stanovnika, po pravilniku nemaju ta prava.

Svi znamo koliki je problem vezano za takve sredine, vezano za hipertenziju, visok pritisak, za dijabetes, a to ljudi u takvim sredinama nemaju pravo, već moraju da se obezbeđuju sredstva iz lokalnih budžeta ili iz njihovih sredstava, a sve što se kaže je prenagluto i ima dosta velikih problema u takvim sredinama, zato što su budžeti slabi, zato što se budžeti slabo pune i veoma je teška situacija.

Još jedna od bitnih stvari, normalno, jeste da se u takvim sredinama, to su nerazvijena područja o kojima govorimo, brdsko-planinska područja, da se obezbedi mogućnost da ima veći broj doktora, da ima, da postoje i dalje ambulante po seoskim područjima, jer kako vreme ide u okviru pravilnika, u okviru sistematizacije sve se smanjuje broj radnika, izvršioci, doktori i sestre i tehničari, izvršioca na terenu, a to se sve reflektuje da će da se smanjuje broj ambulanti, da sada ti ljudi koji su staračka populacija ljudi u tim seoskim područjima nema mogućnost da odu do ambulante kako su išli do tada da se odrade merenje pritiska, šećera, da se da određena terapija, da ih doktor pregleda, već oni moraju da dolaze u centru te opštine u domu zdravlja.

Mislim da to nije u redu. Potrebno je da te ambulante i dalje postoje i moramo imati poseban akcenat i drugačije ponašanje za opštine koje su takve o kojima sam sada govorio. To su opštine iz koje ja dolazim, Svrljig i Bela Palanka, da se ne ponavljam ponovo, jer o tome govorim od 2014. godine.

Ja ovo što govorim, govorim direktno sa terena. To su informacije sa terena. Osećam potrebu i probleme tih ljudi zato što tu živim i mislim da je to potrebno da nadležno Ministarstvo zdravlja u okviru određenih pravilnika izdvoji takve sredine gde su demografski ugrožene opštine, gde je staračka populacija ljudi, gde je veoma mali broj rođene dece, a seoska područja, ako hoćemo da zažive da tamo ljudi mogu da žive, tim područjima mora da se obezbedi zdravstvena zaštita.

To isto važi i za školsko obrazovanje, za predškolsko obrazovanje. To isto važi i za kulturu, to isto važi i za sport.

Recimo, vrlo je bitno da se u takvim opštinama obezbede i sportske aktivnosti, da te opštine ukoliko nemaju sportske hale, kao što je recimo opština Svrljig koja nema sportsku halu, bilo bi dobro da nadležno ministarstvo obezbedi sredstva da zajedno sa budžetom opštine, inače ja sam govorio i ranije da smo 2017. godine sa predsednikom Srbije, kada je bio predsednik Vlade, govorili ovde u Skupštini da je u budžetu 2017. godine obezbeđeno 100 miliona dinara za izgradnju sportske hale u samom Svrljigu. To je mešovita fiskulturna sala koja bi imala 550 sedećih mesta, ali do današnjeg dana ništa nije odrađeno. Ostalo je samo na toj priči, odvojena sredstva i tu je stavljena tačka ili tri tačke. Ne znam kada će to da bude.

Ja sam i više puta govorio i mislim, ukoliko neko želi sutra da se pomogne, stvarno takvim sredinama mora da se obezbede i te hale, sale, kako se kaže, da ti tamo mladi ljudi mogu da se bave sportom zato što ima dosta mladih ljudi koji žele i dosta su uspešni sportisti.

Ja sam siguran da ćemo imati mogućnosti zato što je i predsednik Srbije, gospodin Vučić u Gadžinom Hanu u razgovoru sa predsednikom opštine Svrljiga, Miroslavom Markovićem o tome govorio i očekujemo da će ovo biti rešeno pozitivno, što se tiče izgradnje te naše sportske ili fiskulturne sale u Svrljigu, što znači angažovanje u sportu je vrlo bitno, u školskom sportu i na tome moramo svi zajedno da radimo.

Što se tiče ostalih stvari za te male sredine o kojima sam uvek govorio, veliki problem jeste i katastar. O tome ću sada prvi put govoriti. Pretpostavljam da ovo ovde što govorim da će to neko od njih možda i čuti, jer sam više puta tražio i prijem kod direktora Katastra u Beogradu. Nisam dobio poziv. Tražio sam zvanično kao narodni poslanik da govorim o problemima koje se tiču upisa imovine u katastar, o problemima svih onih starih stvari koje se dešavaju oko katastra.

Svedoci smo da veliki broj problema što se tiče investicija, ulaganja u privredu, u poljoprivredu, sve zavisi od katastra zato što veći broj tih parcela nisu upisane na način kako to treba da bude, već stoji neki raniji vlasnik.

Mislim da je potrebno i u katastru i oko katastra da se razgovara zato što isto u malim sredinama, kao što sam malo pre govorio, te opštine kao što je moja opština i veliki broj takvih opština na jugoistoku Srbije, a i u ostalim delovima Srbije, recimo Raškoj i u drugim delovima Srbije, male sredine nemaju više svoje šefove u katastru, nemaju mogućnost da taj čovek koji vodi katastar u tim malim opštinama, da može da potpiše neko rešenje, već to mora da se šalje u nekom većem centru.

Ja mislim da to nije u redu i mislim da to treba pothitno da se promeni, jer nije u redu, recimo, konkretno sada govorim o Svrljigu, a to isto važi i za Merošinu, to važi i za Belu Palanku, to važi i za Gadžin Han, za veliki broj takvih opština. To važi čak i za Doljevac, to važi za veliki broj takvih opština, jer sutra ukoliko neki od mojih prijatelja, komšija iz mog sela ili nekog drugog sela želi da nešto prepiše, upiše, on rešenje ne može da dobije u Katastru u Svrljigu, koji je do skoro imao tu mogućnost, već mora da to rešenje njegovo potpiše šef koji je u Aleksincu. Koja je to razdaljina Svrljig – Aleksinac? Možda je to blizu za one ljude iz Ražnja, iz Ražnja recimo njima je bliže Aleksinac, ali nama iz Svrljiga šef u Aleksincu da nešto potpiše neko rešenje u katastru, mislim da to ničemu ne vodi.

Ako želimo sutra da stavimo da ti naši ljudi koji žive u tim malim sredinama mogu tamo da ostanu, moraju dati mogućnost da završavaju tu svoje poslove. To je što se tiče katastra.

Što se tiče poreske uprave, konkretno poreska uprava, imali smo u tim malim sredinama i jedinicama lokalnih samoupravama imali smo ne samo u okviru lokalne samouprave, imali smo te ljude koji rade u upravi, nego konkretno i Poreska uprava republička imala je svoje radnike u tim našim malim sredinama, malim opštinama. Sada i to više ne postoji.

Mislim da je potrebno da Poreska uprava na nivou Republike Srbije ima svoje radnike u Svrljigu, da oni tu mogu, i u Beloj Palanci, tim malim sredinama, da oni tu mogu sebi da završe određene poslove i da sutra za sva ona rešenja što se tiče upošljavanja, odjava, plaćanja poreza i svega ostalog, da oni to ne moraju da rade u Nišu, jer stvarno, ljudi, veliki je problem i odlazak i povratak. To su troškovi, to su određene obaveze.

Možda će sada ovo vezano za „e-upravu“ što se radi da se možda to elektronski odradi, ali na tome moramo svi zajedno da radimo, na tome je i dobro što se radi, jer je potreba takva da elektronskim putem možemo mnogo stvari da rešimo, ali trenutno sada ljudi iz mog kraja ne mogu da završe ništa, nego moraju da idu u Niš. To je još jedna od stvari koje moramo gledati da promenimo za dobrobit tih malih sredina.

Ostale stvari o kojima sam hteo da govorim vezano, konkretno, za poljoprivredu, za selo, na tome ćemo sigurno da radimo. Lepo je ovo što govorimo, imamo nekoliko ministarstava koje se brinu o porodici, brinu se o selu, brinu se o poljoprivredi, ali suština svega jeste da rezultat toga mora da bude vidljiv. Rezultat toga mora da bude u pravom trenutku na pravom mestu odrađen.

Ja samo kažem, bilo bi dobro da ti ljudi koji vode ta nadležna ministarstva, da oni budu, da dođu kod nas u tim malim sredinama, da dođu kod nas, da budu nekoliko dana, neka budu desetak dana sa mnom u mom selu, da osete probleme kako se radi poljoprivreda, kako je problem kada čovek nema jaku struju, kada čovek nema poštu, kada čovek nema zdravstvenu zaštitu, kada čovek nema one elementarne stvari, a čovek želi da se bavi poljoprivredom, želi da ostane na svom ognjištu, ali zato moramo da mu damo mogućnost kroz određenu finansijsku podršku, jer to je ono što je veoma potrebno za te naše sredine.

Najbitnije od svega jeste to što ti ljudi i ti naši za koje sam ja glasao u Vladi, koji vode ta nadležna ministarstva, mora da imaju osećaj i potrebu da osete na svojoj koži šta znači neki problem.

Ja to što govorim govorim zato što znam kakvi su problemi. Te probleme osećam i na sebi i oni pored mene to osećaju. Zbog toga ovde govorim, jer ja govorim ono što govore ljudi iz takvih sredina.

Problemi koji su evidentni u takvim sredinama to su problemi o kojima ovde govorim svakodnevno kada se javim za govornicom. Velika potreba jeste na tome da radimo, da zajedno na teren odemo, da budemo nekoliko dana u tim područjima, u tim selima, da u razgovoru sa ljudima vidimo šta znači kada jedan čovek koji se bavi poljoprivredom i koji je imao nekoliko krava, proda jednu kravu, drugu kravu, posle toga to gazdinstvo se zatvara, a svi znamo oni koji se bave stočarstvom koliko treba vremena kada se jedna krava sutra proda ili ako se otuđi iz kuće ili ukoliko se desi nešto još gore, koliko je potrebno da takvo grlo bude u funkciji. Četiri do pet godina, znači, toliko potrebno da se u stočarstvu uđe i da se obezbedi kvalitetno priplodno grlo i da se to priplodno grlo sutra stavi u funkciju i da bude reproduktivno, da se oteli i da ima od sutra i neka budućnost, da ima od toga vajda.

Sve ovo što govorim tj. tiče se stočarstva, jeste da se kaže da se izdvajaju veliko sredstvo stočarstvu što je dobro, ali to se malo vidi kod nas na terenu zato što mali broj takvih ljudi iz moje opštine, iz takvih opština, kao što je moja opština, imaju mogućnost da konkurišu zato što određeni limiti koji su donji su za njih nemoguće da iz ostvare.

Konkretno, ovaj sad dobar projekat, program Ministarstva poljoprivrede za 50% učešća države, odnosno bespovratna sredstva 50% banaka i 50% oni da učestvuju, odnosno 25%. To je lepa stvar, ali 20.000 evra za mog poljoprivrednika iz mog sela je to veliki problem zato što oni ta sredstva ne mogu da obezbedim to učešće 25%.

Zbog toga mislim da imao kada donosimo odluke, kada donosimo uredbe, kada Vlada sutra preko nadležnog ministarstva određene stvari radi za to područje mora da ima drugačije merilo za područja koja su demografski ugrožena, za područja koja su brdsko-planinska, za nerazvijena područja, za područja koja su četvrta, odnosno peta grupa nerazvijenosti. S tim područjem moramo staviti drugačija merila, drugačiju pažnju i veća izdvajanja. To isto znači i za bračne zajednice, za novorođenu decu, za ne zapošljene porodilje mora biti veća izdvajanja u takvim područjima, kažem, najmanje 50% mora da ima u takvo područje veće izdvajanje za svaku ženu, za svako novorođeno dete, za svaku bračnu zajednicu.

Država Srbija sada izdvaja ta sredstva i to je dobro za prvo, drugo i treće dete, to je odlična stvar, ali ja kažem i potenciram da mora biti razlika za one koji žive u nerazvijenim područjima, brdsko-planinskim područjima i u selima u takvim područjima, jer ako u nekom selu se sada rodi jedno dete to je šansa da to selo može da živi, a pre toga nisu rođena unazad 10, 15 godina nijedno dete, ako se rodi jedno dete, vrati se jedan bračni par, tim ljudima moramo obezbediti veća primanja, veća davanja i da ti ljudi sutra mogu da budu primer kako može da se živi.

Još jednom, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja mislim da ovo što govorim to su stvarno problemi na terenu. Ja sam poslanik koji izabran sa liste „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ ispred USS i ovde u Skupštini govorim one problem koji su evidentni, koji su stvarni i koji se mogu u svakog trenutka videti.

Rešenja moramo zajedno tražiti, rešenja su tu, s tim što moramo negde nešto malo oduzeti, tu konkretno misli na neka davanja o kojima možda pričamo u nekom narednom periodu, a moramo obezbediti ta veća davanja za takva područja, za nerazvijena područja, za seoska područja na jugoistoku Srbije, a i ostalima delovima Srbije koja su brdsko-planinska, četvrta grupa nerazvijenosti, odnosno peta grupa nerazvijenosti.

Još jednom, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja ću podržati sve predloge i ove sada promene konkretno vezano za sudstvo i to ću podržati, ali još jednom potenciram da se mora više izdvajati za nerazvijena područja, brdsko-planinska područja i na taj način da sutra ostanu tamo ljudi da žive, da tamo ostanu žene i bračni parovi da mogu ostvaruju porodice i normalno je da će od toga imati sutra mogućnost da nastavi da se razvija zemlja Srbija.

Hvala još jednom, uvažena potpredsednice Skupštine, vi ste uvek bili pravični i ja vas podržavam uvek i želim da tako nastavite da radite i dalje.

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 13.05.2021.

Zahvaljujem se.

Uvažena potpredsednice, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbija koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji.

Inače, izabran sam sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu i u Skupštini predsednik sam i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.

Kao i do sada, ja sam i u uvodnom delu govorio, ovo što sada govorim posle kolege poslanika File, mislim da je čovek stvarno kompetentan. Rekao je sve one potrebne stvari koje se tiču prava, struke i svega onoga što je bitno. Samo ću ja to potvrditi.

Ono što sam hteo da govorim, ja sam malo pre rekao u uvodnom delu, što se tiče sudova, gde je potreba tih malih sinova, što sam govorio. Gledaću da budem u okviru dnevnog reda, što govorim, ali sve one stvari koje sam govorio ranije to ću i sada isto reći u jednom delu.

Mislim da je potrebno maksimalno staviti akcenat što se tiče pravosuđa, sudova, svega onoga da se obezbede uslovi za rad, da mogu sudovi funkcionisati i u malim sredinama, odnosno opštinama u kojima su nekada bili osnovni sudovi. Takvih je opština bilo dosta, sada u tim opštinama nema čak ni sudećih dana.

Mislim da je to nepravedno, to moramo ispraviti. Moramo uraditi drugačije u okviru zakona i mogućnosti, da se da i ta mogućnost da sudeći dani budu prisutni, da tamo nekoliko dana budu sudije koje će imati zadatak da rade po predmetima koji su tiču građana iz te lokalne samouprave.

Još jednom, kao što sam govorio, veliki problem jeste razuđenost opština, staračka populacija ljudi. To je ono što mene najviše boli kada neki čovek koji živi u nekom udaljenom selu, koji živi sam ili živi sa svojom bakom, odnosno sa svojom ženom, to su mahom stari ljudi, imaju neki predmet, poziv da tog i tog dana dođu u Niš na suđenje.

Oni plate taksi, da plate prevoz, odu tamo, a neko je odložio to suđenje i on je čovek išao, napravio trošak, a ti ljudi su mahom ljudi koji imaju i probleme sa zdravljem i jednostavno ne mogu da se snađu.

Zbog tih ljudi, zbog takvih ljudi ja pozivam i apelujem na Ministarstvo pravde da iznađe mogućnost da se obezbede sudske jedinice, odnosno sudeći dani ako ne mogu sudske jedinice u takvim sredinama, kao što sam malo pre govorio, tim malim opštinama gde su nekada bili i osnovni sudovi.

To je potreba ne samo sudova, već i ostalih delova, što se kaže, vlasti, konkretno poreska uprava, katastar, o tome sam govorio. O katastru ću govoriti više puta i uvek tražiti određene stvari da se moraju rešiti za dobrobit takvih malih sredina.

Mislim da bi bilo dobro da direktor katastra primi mene kao poslanika da mogu da mu iznesem probleme, inače ću ja ove probleme koje imam govoriti ovde na Skupštini.

Nemam ja razlog ničega da se stidim, jer sve ono što imam da kažem to mogu da kažem javno, transparentno, a za dobrobit svih, za dobrobit i radnika u katastru, za dobrobit građana i lokalnih samouprava.

Jedna stvar koja je bitna vezano za mene jeste ta zdravstvena zaštita. Još jednom potenciram na vakcinaciju, da se što veći broj vakciniše. Ko se nije od ljudi vakcinisao da to uradi što pre da ostvarimo taj procenat od 55%, 60% i da na taj način zaštitimo našu zemlju Srbiju da možemo da stavimo u funkciju sve ono što je potrebno, da bude i privrede i poljoprivrede, da budemo bez onih maski, odnosno da se ljudi oslobode nečega, odnosno da mogu slobodnije da dišu.

Evo, ja ću još jednom zahvaliti svim kolegama. Glasaću za sve ove predloge zakona koje ćemo danas glasati.

Inače, za kraj, ja bih se obratio jednom delu građana, odnosno građanima Svrljiga, pošto ja dolazim odatle. Sada bih čestitao rođendan radio stanici „Buba Mara“. To je 29. rođendan.

To je jedna od najstarijih radio stanica na jugoistoku Srbije. Mislim da je to veliki uspeh. Bilo bi dobro, još jednom kažem, da nadležno Ministarstvo kulture i informisanja u okviru svojih nadležnosti, u okviru svojih finansijskih mogućnosti pomogne takvim medijima koji su u tim malim sredinama, da oni mogu da informišu građane, da se čuje za one potrebne stvari da se na taj način pomogne tim malim sredinama da se što više za njih čuje i da to bude ne samo u ovde u centru Srbije ili ovde u Beogradu, nekim velikim centrima, da to bude i u malim mestima kao što je opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Babušnica i takvim opštinama koje imaju budućnost. Zajedno sa našim predsednikom, zajedno sa našom Vladom mi ćemo na tome zajedno raditi.

Hvala još jednom.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 25.04.2017.

Isto pitanje i Ministarstvu poljoprivrede, gospodinu Nedimoviću, da li u Ministarstvu poljoprivrede ima još sredstava koja će biti opredeljena za udruživanje i za zadrugarstvo? Ja znam da je unazad desetak dana već donesene uredbe kojima se pomaže velikim ciframa opštinama, odnosno ljudima koji žive u nerazvijenim opštinama i ja to podržavam, jer samo na taj način, udruživanjem, kroz zadrugarstvo, imamo šansu da obezbedimo i plasman i kontrolu proizvoda i, normalno, na taj način imaćemo veću zaposlenost naših ljudi i imaćemo mogućnost da se kontroliše kako se radi, da nema sivog tržišta.

Pitanje isto Ministarstvu poljoprivrede, a vezano je za umatičenje grla stoke i za način kako se to radi. Konkretno pitanje Institutu za stočarstvo u Zemunu - da li je moguće, pošto svi znamo da za svako matično grlo, što se tiče ovce, koze, krave, po 25 hiljada dinara ima krava, a sedam hiljada dinara dobija se za umatičeno grlo ovce. Da bismo došli do svakog umatičenog grla potreban je određeni vremenski period.

Institut za stočarstvo u Zemunu je krovna institucija ovde kod nas u Srbiji, dok je Departman u Novom Sadu za stočarstvo za Vojvodinu. U Vojvodini mogućnost da se umatiči grlo radi se na sledeći način, jer treba samo jedno žensko kvalitetno priplodno grlo, da li je to tele, jagnje ili jare ili je deosemenjeno ili priplodni ovan sa tim za godinu dana čovek u Vojvodini ili stočar u Vojvodini dobija RB broj i sa samim tim kad dobije RB broj on ima mogućnost da konkuriše i da dobije sredstva od Ministarstva poljoprivrede, dok u ovom delu gde je Institut za stočarstvo Zemun radi i kontroliše, tu je potrebno pet godina da stočar dobije premiju za umatičeno grlo. To su sledeći koraci. Dobije se RB broj pa posle, prva, druga i treća generacija tek može da dobije HB broj, to je konačni broj kada se dobije premija za umatičeno grlo.

Pitam da li postoji mogućnost da Institut za stočarstvo u Zemunu radi isto kao Departman u Novom Sadu, jer znamo svi da smo ista zemlja i mislim da treba da i ovde, kod nas, u ovom delu Srbije gde Institut za stočarstvo pokriva Zemun, da se i tu, kada se obeleži grlo sa RB brojem, da tada to grlo ima mogućnost da koristi premiju koju daje Ministarstvo poljoprivrede, a napominjem da je to premija od 25 hiljada dinara za kravu, odnosno za junicu.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 27.10.2016.

Uvaženi predsedniče Vlade gospodine Vučiću, poštovani ministri, uvažena predsednice Skupštine, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš, gde ste vi gospodine Vučiću, gospodine premijeru bili unazad nekoliko nedelja i time pokazali kako vrednujete i poštujete svaki deo naše Srbije.

Postaviću vam nekoliko pitanja. Prvo je da li će se nastaviti sa subvencijama za poljoprivredu sa akcentom na stočarstvo i da li će moći da se povećaju subvencije za brdsko-planinska područja, za nerazvijene opštine i za devastirane opštine?

Drugo pitanje, da li će moći da se više izdvaja za kreditiranje u poljoprivredi, da kamate budu manje, da grejs period bude duži i da se daje mogućnost za one najnerazvijenije, brdsko-planinske i nerazvijene opštine?

Treće pitanje, da li se kroz kreditiranje može pomoći i zadrugarstvu, jer je zadrugarstvo vrlo bitno za razvoj i poljoprivrede i privrede?

Uvek govorim sa akcentom za jugoistok Srbije, za brdsko-planinska područja i nerazvijene opštine, kao što je Svrljig, kao što je Gadžin Han, kao što je Bela Palanka i ostale opštine u Srbiji.

Da li će se raditi na rekonstrukciji izgradnje zgrada, škola i domova zdravlja u delu jugoistočne Srbije, kao što se radi kod nas u Svrljigu?

Plan je da se u Svrljigu rekonstrukcija škole, preko 500 hiljada evra je vrednost. To je za nas veoma bitno i nadam se da ćemo imati mogućnost da pomognemo i ostalim opštinama, da završimo, rekonstruišemo škole i domove zdravlja.

Pitanje je da li postoji mogućnost da se završi i fiskulturna sala u Svrljigu i u ostalim opštinama na jugoistoku Srbije?

Da li će se nastaviti sa pomoći Vlade Srbije za modernizaciju niškog Aerodroma Konstantin Veliki? Svedoci smo kako unazad godinu, godinu i po dana, sa vašom pomoći je Aerodrom u Nišu dobio mnogo veći broj putnika, očekuje se do kraja godine preko 100 hiljada putnika. Voleo bih da znam da li će Vlada Srbije pomoći da se Aerodrom modernizuje, da se obezbede mogućnosti za veći broj putnika do 700 hiljada? Aerodrom u Nišu je vrlo bitan za jugoistok Srbije, za razvoj turizma, za razvoj privrede.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 27.10.2016.

Pitanja, pošto sam pitao vezano za Niški aerodrom sa razvojem Niškog aerodroma i razvoj turizma na jugoistoku Srbije, promocija Stare Planine, ja bih pitao i premijera i ministarku Vlade vezano za završetak puta od Svrljiga prema Kalni, to je ostalo 17,5 kilometara i to je najbliža destinacija od Niškog aerodroma do Stare Planine. Da li će se to završiti u narednom periodu?

Da li će se pomoći ljudima koji žive u brdsko planinskim područjima u nerazvijenim opštinama, kao što je primer Goran Vasić iz sela Beloinje gde smo ga zajedno obišli sa gospodinom premijerom, čovek želi da se bavi turizmom, nema dovoljno sredstava za dogradnju kuće, za izgradnju kapaciteta, da li se tim ljudima može pomoći kroz investicije ili kroz poljoprivredne investicije ili kroz Ministarstvo trgovine i turizma.

Sledeće pitanje, da li će se nastaviti sa dovođenjem investitora na jugoistok Srbije, sa akcentom na ove najnerazvijenije opštine koje su demografski ugrožene, kao što je Svrljig, kao što je Bela Palanka, kao što je Gadžin Han i ostale opštine na jugoistoku Srbije, a i cele Srbije.

Sledeće pitanje, da li će se u toku naredne godine završiti Koridor 10? I, prema Dimitrovgrada i prema Sofiji i prema Solunu. Vrlo bitno za naš deo jugoistočne Srbije, jer time ćemo razviti mnogo više i taj deo Srbije i celu Srbiju.

Da li će se u toku naredne 2017. godine krenuti sa izgradnjom auto-puta Niš-Priština-Drač? Vrlo bitno za naš kraj, za našu Srbiju? Sledeće pitanje, da li ste sa Vladom Slovenije, sa premijerom Vlade gospodinom Cerarom dogovorili nove investicije zajedno sa njima i da li ste govorili o sukcesiji, jer predmet sukcesije jeste jedna firma u Svrljigu, to je bivša Krka gde ćemo sukcesijom rešiti problem i dati mogućnost da se tamo uposle ljudi. Tamo ima i hladnjače, tamo ima i sušara i to je velika šansa, nalazi se na 15 kilometara od auto-puta prema Svrljigu.

Još nešto što je vrlo bitno za sve nas koji tamo živimo na jugoistoku Srbije jeste razvoj ekološki zdrave sredine. Kroz mogućnost i investicije za organsku hranu, očekujem da će Ministarstvo poljoprivrede imati posebna sredstava za organsku proizvodnju, za edukaciju i za pomoć ljudima koji nemaju dovoljno oko toga iskustva.

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 13.05.2021.

Zahvaljujem se predsedniku Skupštine.

Uvažene kolege poslanici, građani Srbije, kao narodni poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke, ja bih svim građanima Srbije koji su muslimanske vere poželeo srećan ovaj današnji dan "Bajram šerif mubarek olsun". Neka je srećan Bajram, dragi moji prijatelji, jer mi kao zemlja Srbija uvek poštujemo svakog, poštujemo svaku veru i zbog toga nas poštuje ceo svet.

Inače, za sve nas koji smo u Srbiji u prvom planu, kako je rekao naš Patrijarh Pavle, on je rekao: "Budimo ljudi", i zbog toga još jednom svim ljudima i građanima Srbije koji su muslimanske vere čestitam Bajram, sa željom da zdravlje i sreća bude uz sve i da im blagostanje bude u svakom delu porodice.

Inače, današnjeg i jučerašnjeg dana počela je kiša da pada. To je za sve nas koji se bavimo poljoprivredom dobar znak da će ova godina biti rodna i blagorodna i da će ovo biti dobro za našu poljoprivredu. Kada je dobro za našu poljoprivredu, to je dobro i za budžet Republike Srbije.

Postaviću pitanje konkretno Ministarstvu kulture i informisanja, jer je unazad nekoliko dana završen konkurs po pozivu za pomoć medijskim kućama, radio stanicama, televizijskim kućama, portalima, gde je veći broj tih kuća medijski i portala konkurisao prema nadležnom ministarstvu kao pomoć sufinansiranja vezano za kulturu i informisanje.

Na osnovu izveštaja koji je izašao na sajt ministarstva, vidi se da su mahom veći centri, veći gradovi dobili sredstva za pomoć tim medijskim kućama. Konkretno je to i dobro, zato što je potrebno da se zna šta treba i kako može, ali meni je vrlo bitno, pošto ima veliki broj iz malih sredina, malih opština, ti njihovi portali, te njihove radio stanice, te njihove televizije nisu dobile pomoć za sufinansiranje, pa zbog toga mislim da bi bilo potrebno da se u narednom periodu, ukoliko to budžet Republike dozvoli i ukoliko bude još neki konkurs, da se stavi akcenat na te male sredine, na te male opštine, da oni u okviru svojih jedinica lokalne samouprave mogu da dobiju sredstva, te njihove stanice, portali koji tamo rade, koji tamo funkcionišu, da bi i oni mogli da informišu svoje građane o svim onim potrebnim stvarima koji se tiču te njihove jedinice lokalne samouprave, da se čuje kako i šta se radi, na koji način može da se nešto promoviše.

To bi bila potreba velikog broja lokalnih samouprava i tih medijskih kuća i tih portala koji sada nisu dobili sredstva iz ovog konkursa, a kako kažem, najveći broj tih kuća, tih portala, tih radio stanica su mahom iz većih centara i zbog toga mislim da u narednom konkursu treba obezbediti sredstva i za one medijske kuće, portale koji dolaze iz malih sredina, jer je njima isto to neophodno da mogu da prežive, a i građani tih opština sigurno žele da čuju šta se dešava kod njih. Normalno, njih možda ne zanima šta se dešava u Beogradu, da li je nešto urađeno, iako je to glavni grad, već ih interesuje u svom rodnom mestu šta i kako se radi.

Još jednom, da li će biti još neki konkurs i da li će imati mogućnosti da se stavi akcenat na male sredine i za te medijske kuće, odnosno te portale iz tih malih sredina da mogu da dobiju sredstva? Hvala još jednom.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 06.05.2021.

Zahvaljujem se predsedniku Skupštine.

Uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja ću pre nego što postavim pitanja prvo iskoristiti priliku da čestitam Đurđevdan svim našim pravoslavnim vernicima, sa željom da slavu slave u zdravlju, sreći i veselju i da im ova godina bude rodna i blagorodna. Kako se kaže - od Đurđevdana kada bude lepo vreme, biće godina malo i lošija, a ukoliko bude kiše, biće godina rodna i blagorodna. Tako da, današnjeg dana vidimo i sunce i kišu, tako da će biti sigurno ova godina rodna, blagorodna i, kako se kaže kod nas, i na njivi, a i kući.

Još jednom, moji prijatelji, braćo i sestre, srećna vam slava Đurđevdan.

Sada bih postavio nekoliko pitanja. Uvaženi predsedniče Skupštine, pitanja se tiču konkretno lokalnih samouprava, problema. Kao prvo, izneću nekoliko stvari, a ovo može da bude i pitanje Vladi.

Konkretno, problem eksproprijacije. Kada se radi eksproprijacija u lokalnim samoupravama, normalno, dobija se saglasnost Vlade, ali u okviru eksproprijacije zemljišta, sve može da se radi za potrebe javne svojine. Izgradnja domova zdravlja, kulturnih centra, izgradnja škola, izgradnja objekata, izgradnja putne infrastrukture, izgradnja vodovoda, kanalizacije, to su sve stvari koje su u okviru javne svojine i potrebe za tu, recimo, lokalnu samoupravu.

Ovde bih ja hteo, i to ću i u narednom periodu uraditi, kao poslanik predložiti predlog promene zakona, da se u okviru eksproprijacije stavi mogućnost i izgradnja zone industrije ili industrijske zone, baš zbog toga što u okviru ovog Zakona o eksproprijaciji ne stoji ta mogućnost, a postoji velika potreba. Recimo, konkretno, ima dosta tih malih lokalnih samouprava koje su u prethodnom veku bile veoma razvijene. Devedesetih godina, do 2000. godine imali su veći broj radnika nego sam broj stanovnika. To je, recimo, konkretno bila i opština odakle ja dolazim. Posle katastrofalne privatizacije društvene firme su otkupljene, urađena privatizacija i sada opština nema ni pedalj slobodne zemlje da bi sutra ponudila nekom investitoru, a imamo zainteresovane investitore koji bi, recimo, došli kod nas u Svrljig, a siguran sam da da ima takvih opština i u drugim delovima naše Republike Srbije.

Zakon o eksproprijaciji treba promeniti, da obuhvata i izgradnju zone industrije. To će biti moj predlog.

Pitanje Vladi – da li će u okviru aktivnosti Vlade u narednom periodu postojati mogućnost da se promeni ovaj zakon i da se tu stavi da to može da bude i zona industrijska ili industrijska zona da bude u okviru Zakona o eksproprijaciji, da može lokalna samouprava na osnovu Zakona o eksproprijaciji da otkupi zemlju, da je stavi u funkciju i to da bude po ubrzanom sistemu kao što je za ostale stvari koje se tiču javnih interesa u okviru lokalne samouprave?

To je jedno pitanje i vrlo je bitno za razvoj tih naših lokalnih samouprava.

Drugo pitanje je tzv. Zakon o konverziji ili Zakon o pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu. Pošto smo svedoci, to sam i malopre govorio, kako veliki broj privatizacija je urađen na štetu i lokalnih samouprava i radnika, to je rađeno do 2000. godine. Imamo primere, konkretno, recimo, u Beogradu bila je privatizacija neke hale koja je bila 400, 500 kvadrata, a ta hala je imala blizu 20 hektara zemlje, tu možda negde u centru, možda neki pašnjak ili tako nešto.

E, sad, šta se dešava? Pošto je taj vlasnik koji je imao mogućnost, imao političke veze, kupio taj objekat, on tu zemlju ima prioritet da je uzme, bez obzira što je objekat, recimo, 500 kvadrata, 20, 30 hektara zemlje, on ima prioritet da to zemljište kupi. U krajnjem slučaju, on pokreće taj postupak te konverzije zemlje i ima prioritet. A ima i situacija da isto takav objekat, kupio neko za vreme privatizacije ili stečaja, ima isto objekat 500, 600 ili 1.000 ili 2.000 kvadrata, ima blizu pet, šest hektara ili 15, 20 ili 50 hektara zemlje koje se u okviru tog objekta nalaze, a on ne želi da uđe u postupak konverzije, odnosno prevođenja iz tog prava u pravo svojine, da bude njegovo. On to ne želi. Tako to može da traje u nedogled. On tu zemlju koristi, pravi, šta treba da radi, a lokalna samouprava od te zemlje nema mogućnost sutra da, pošto ima zainteresovanih investitora, ona tu zemlju ne može staviti u funkciju.

Moje pitanje je da li će imati mogućnost da se u postupak uđe u promenu Zakona o konverziji zemlje? Ja ću to potencirati, zato što je to velika potreba, jer imamo dosta lokalnih samouprava koje imaju objekte koje je neko kupio objekat, nije kupio zemlju do tog objekta, nego samo zemlju koja se nalazi ispod objekta, a on tu zemlju, ne želi da uđe u postupak konverzije, već tu zemlju koristi bez naknade, a recimo, lokalna samouprava ima mogućnost da sutra dovede investitora koji bi hteo tu da radi, jer tu ima i voda i kanalizacija, ima struja, ali oni to ne mogu iz lokane samouprave da rade zato što Zakon o konverziji ne definiše vremenski interval za koje vreme treba taj vlasnik koji je kupio taj objekat da tu zemlju uđe u postupak konverzije.

Moje pitanje je – da li ćemo moći da taj zakon promenimo i da se tačno stavi datum za koliko vremena se ulazi u postupak konverzije? Ukoliko to ne uradi taj vlasnik, da to uradi jedinica lokalne samouprave ili država Srbija. Hvala.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Kao prvo ja bih da vam se zahvalim na organizaciji međustranačkog dijaloga koji je krenuo sinoć, gde ste vi, zajedno sa našim predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem, pokrenuli tu priču na najbolji način, jer to je jedini način da rešimo neke nesuglasice vezano za sve one izborne radnje i sve ono što je nekom nešto nedodirljivo. To konkretno mislim na one koji nisu bili na ovom dijalogu. Neka to ide njima na čast i uvek mogu da se žale. Kod nas se kaže – onaj ko gubi može da se žali kod Mile Rovala u Knjaževac. To je neki advokat Mile Rovalo. Ali, to se kaže kod nas, u mom kraju.

Jedna od stvari vezano za taj dijalog jeste da je Ujedinjena seljačka stranka tu učestvovala. Imamo neke svoje predloge, a ali to smo vama dali, predali i očekujem da ćemo neke stvari od toga i prihvatiti.

Meni je vrlo bitna jedna stvar, to može da se desi i nekim drugim političkim strankama. Inače, mi smo prošle godine promenili taj cenzus gde za prelazak cenzusa i ulazak u parlamente, kako lokalne, tako pokrajinske, tako i u Parlament Srbije, je 3%.

Kada smo bili na tim našim izborima, kao Ujedinjena seljačka stranka bili smo i na izborima i u Nišu sami. Mi smo u gradskoj opštini Crveni krst kao Ujedinjena seljačka stranka prošli cenzus, imali smo 3,6%, ali nismo dobili odbornika, ja ne znam iz kog razloga. Da li zbog tog Dontovog sistema ili ne znam šta, ali cenzus je 3% i ja sam računao da će to biti ulazak odbornika u parlament.

To je jedna od stvari koja se može desiti i nekome drugom. To se može desiti na izborima za parlament Republike Srbije, pa da ne dođemo u istu situaciju. Mi smo prošli 3,6% i nismo dobili odbornika, a neki poslanici kada su 2006.godine bili na izborima imali su 2,99% i oni su uspeli da uđu u parlament zahvaljujući nekim stranim ambasada.

Mislim da o tome treba da se govori i mislim da je za to potrebno da se zna, da je cenzus od 3% da li je to prolazak i ulazak u parlamente, da li u lokalne, pokrajinske ili republički parlament, i da to ukoliko ima nekih problema da se to reši na vreme da ne dođemo u situaciju da to bude nekome na štetu.

To je vrlo bitno i ja mislim da ova naša sada kampanja, vezano za razvoj demokratije, da se što veći broj ljudi skupi. Juče je bilo 26 stranaka. Ovde smo razgovarali o tim izbornim uslovima. To je nešto stvarno pozitivno, dobro i očekujem da ćemo zajedno sa svima, zajedno sa našim predsednikom Srbije koji je tu, koji je dao stvarno neke konstruktivne predloge, da će to biti rešeno na najbolji način i da će sve to biti za doprinos demokratiji u našoj zemlji Srbiji.

Još jedno pitanje bih hteo da postavim, konkretno, Ministarstvu zdravlja, Institutu za javno zdravlje Batut – da li će imati mogućnosti da se promeni pravilnik, da opštine koje imaju manje od 20 hiljada stanovnika da nemaju pravo na doktora interne medicine? To je vrlo bitno da se promeni, taj pravilnik, zato što veliki broj opština ima manje od 20 hiljada stanovnika nemaju doktora interne medicine, a ima veliki broj kardiovaskularnih problema, veliki broj ljudi koji imaju dijabetes, probleme sa srcem i oni nemaju mogućnost, nemaju tog specijalistu.

Potrebno je tim ljudima obezbediti doktora interne medicine, da to bude plaćeno iz budžeta Ministarstva zdravlja i da na taj način ti ljudi imaju ista prava kao i oni koji imaju više od 20 hiljada stanovnika.

To merilo, broj stanovnika ne priliči situaciji na terenu zato što veliki broj opština koje imaju staračku populaciju ljudi imaju demografsku ugroženost, imamo brdsko-planinsko područje, razuđenost opština, razuđenost sela. To sve traži da bude veći broj doktora, sestara i posebno tih specijalnosti koje su bitne za život i zdravlje tih ljudi. To je moje pitanje i da li postoji mogućnost da se taj pravilnik promeni za dobrobit tih malih sredina kao što su Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, veliki broj opština Jugoistočne Srbije, a i u drugim delovima Srbije kao što je recimo Raška i drugi delovi Srbije? Hvala još jednom.

Imovinska karta

(Svrljig, 04.10.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68844.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Paušal u godišnjem neto iznosu 327840.00 RSD 03.06.2016 -