| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Zahvaljujem se, predsedniče.
Uvažene kolege, ja stojim iza svega onog što sam radio prethodnih godina, podržavao predsednika Srbije za sve one stvari koje su bitne za sve nas koji živimo na jugoistoku Srbije i celoj Srbije. Prema tome, za ono što radim, ja ću odgovarati. Ono što sam uradio, i za to ću odgovarati.
Najbitnije je da naredni period koji dolazi bude za sve nas period u kome se moramo smiriti, smiriti tenzije, zato što, kao što vidimo, dešavaju se stvari u kojima moramo da budemo svi zajedno na istoj strani i da nema podela.
Još jednom, ja stojim iza onoga što sam radio i šta ću raditi, normalno, jer meni je interes na prvom mestu jugoistok Srbije, razvoj sela, poljoprivrede i da sačuvamo našu zemlju Srbiju u svakom pogledu. Mir i stabilnost u prvom planu, a onda sve ostalo.
Zahvaljujem se, dr Orliću.
Uvažene kolege, građani Srbije, ja sam Milija Miletić. Dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji.
Izabran sam sa liste Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve, a ovde u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.
Što se tiče svih ovih tačaka, ovog prethodnog perioda u kome se desilo stvarno nešto što od nas niko nije mogao da zamisli, sve ove stvari koje se sada, posle toga reflektuju su nešto na čemu moramo svi zajedno da radimo, u čemu svi moramo da budemo složni.
Kao čovek, kao roditelj, kao deda, kao brat, kao komšija ja sam uvek bio za to da sve kod nas što se radi bude domaćinski, da se poštuje svaki čovek.
Kao čovek ja, normalno, bih uvek insistirao za sve one medije koji imaju nacionalnu frekvenciju da više bude na njima priloga koji dotiču male sredine, male opštine, kao što je moja opština Svrljig, kao što je Bela Palanka, kao što je Gadžin Han, kao što je Boljevac, Babušnica, jugoistok Srbije. Na taj način da iz tih sredina vidimo ono što je najbolje.
Verujte, Srbija je mnogo lepa zemlja. Svaka opština ima svoju specifičnost. Moj kraj, gde ja živim, ima prelepih stvari koje može svako da vidi. Ovde se ja trudim da govorim i da ljudi čuju za sve one stvari kojih kod nas ima, koje su posebne, koje su dobre, gde neko sutra želi to da vidi. Govorim o problemima koji se tiču tih naših malih sredina. Bilo bi mi zadovoljstvo i čast da svi ovi nacionalni mediji koje REM kontroliše mogu više da stave akcenat na takve sredine, da iz tih sredina nađu nešto najbolje, nešto lepo, da to prikazuju i da ljudi koji tamo žive vrlo brzo imaju mogućnost da pokažu ono što imaju. Normalno, imaće tada nekoga da se vrati, neko novi da dođe. Na taj način ćemo uspeti da sačuvamo te naše sredine jer, verujte mi, tamo kod nas je vrlo teško da se živi.
Ono što nismo iskoristili to moramo iskoristiti, ali to možemo samo ako nacionalni mediji se otvore za te sredine i u njima vide ono najbolje.
Stara planina je biser. Lepota svakog dela moje opštine jeste nešto najlepše. To važi za svaki deo naše Srbije.
Još jednom, poštovani, ja kao čovek, normalno, osuđujem sve one nasilne stvari koje se dešavaju u rijalitijima. Ja to ne podržavam. Mislim, evo već je to i dogovoreno, da toga više neće biti.
S druge strane, na njihovom mestu bilo bi dobro da ima više dečjih emisija, da ima više programa gde se vidi domaćinska kuća, ponašanje svih nas koji želimo da prikažemo nešto najbolje, da možemo na svim tim našim medijima da čujemo pozitivne stvari, da čujemo na koji način nešto se rešava, na koji način nešto može sutra da bude bolje. E, to bi ja voleo da bude.
Normalno, svako od nas ko se bavi politikom bilo bi dobro da može da kaže na nekom nacionalnom mediju one stvari koje su njegov program, koje su njegova specifičnost, iz svog lokala, iz svog regiona, iz svog okruga.
Prema tome, ja bih to voleo da bude. Normalno, u narednom periodu bih pozvao sve nas da budemo svi zajedno, da one stvari koje su se desile da se to nikada više ne desi. Ukoliko ima neke odgovornosti oni moraju snositi odgovornost. Najbitnija stvar jeste da ono što je najbolje iz naših sredina da to može da se vidi na nacionalnim medijima.
Zahvaljujem se dr Orliću.
Poštovane kolege, građani Srbije, građani Beograda, ja ću kao srpski domaćin, kao čovek, čestitati slavu Spasovdan svim Beograđanima. Poželeo bih da narednih dana, narednih godina idemo napred, da se poštujemo, da se uvažavamo i da mislimo najbolje svima onima koji slave slavu, koji dolaze na slavu i svima onima koji ne misle isto kao drugi. Srećna slava dragi moji Beograđani. Srećna slava svim našim poljoprivrednim proizvođačima koji slave ovu slavu. Želja moja jeste da ova godina bude rodna, blagorodna kako na njivi, tako i u kući.
Ja ću postaviti nekoliko pitanja. Tiču se normalno poljoprivrede, jer smo svedoci unazad desetak dana da su pojedina udruženja svojim velikim moćnim traktorima blokirali puteve, uradili blokadu, tražili određene stvari, a koje je naša Vlada prihvatila, a i pre toga smo o tome razgovarali.
Jedan traktor koji je bio tada na ulicama vredi sigurno više nego moje selo, gde ima 150 domaćinstava, ali bitno za mene i za sve nas jeste da su na ovaj način naši poljoprivredni proizvođači dobili veća prava, veće mogućnosti da ostvare veće budžete.
Što se tiče mlekarstva, govedarstva, ja to pozdravljam jer je to ministarka prihvatila i na taj način smo dobili mogućnost da se dobije i po premiji za mleko, za kvalitetna priplodna grla. Normalno to će uticati i na količinu mleka.
Jedna od bitnih stvari jeste, za sve nas koji se bavimo stočarstvom, da je govedarstvo neki primat, nešto što mnogo znači. S druge strane, moje pitanje jeste – da li će imati mogućnost da se obezbede veće stavke, veće premije i subvencije za one ljude koji se bave ovčarstvom, kozarstvom, koji se bave svinjarstvom, koji se bave pčelarstvom?
To su grane koje su kod nas dosta prisutne. Ti ljudi koji se bave tim granama, konkretno ovčarstvo i kozarstvo, pa i svinjarstvo, a pčelarstvo je u uzlaznoj putanji, njima je potrebno da se obezbedi veća premija, odnosno veća subvencija, jer je do sada bilo 7.000 dinara po ovci, 7.000 dinara po kozi.
Mi smo o tome govorili i na Odboru za poljoprivredu, gde smo se fokusirali na to i stavili primat da se da podrška malim gazdinstvima. Sada velika gazdinstva imaju mogućnost da dobiju veća sredstva pošto od 20 ha sada ide na 100 ha. Ja to podržavam. S druge strane, meni kao čoveku koji živi u jednoj maloj sredini gde su mala gazdinstva nije isto hektar u Svrljigu, Beloj Palanci i Gadžinom Hanu i hektar u Vojvodini. Nije isto da se tamo obrađuje poljoprivreda kod nas u brdsko-planinskom području i isto u ravničarskom području.
Zbog toga moje pitanje Ministarstvu poljoprivrede – da li će imati mogućnost u narednom periodu da se povećaju sredstva za kvalitetne priplodne ovce, koze, svinje, da se povećaju sredstva za naše pčelare?
S druge strane mogu da kažem, da napomenem, što se tiče E-agrara, da to ide svojim tokom. Poljoprivredne stručne službe su radili maksimalno. Veliki broj ljudi se preregistrovao, uradili preregistraciju kroz program E-agrara. Evo, polako se kreće i za nova gazdinstva da se formiraju. To je za mene dobro. Bilo bi još bolje da su pomogli da se produži taj E-agrar, ali u krajnjem slučaju ministarka je bila u pravu za neke stvari.
Primer dobre prakse jeste i to, imamo u okviru Ministarstva poljoprivrede Lovački savez, lovstvo, gde kao primer E-agraru može da bude informacioni sistem u lovstvu Srbije koji je urađen unazad nekoliko godina i gde je Ministarstvo poljoprivrede zajedno sa Lovačkim savezom Srbije sve objedinilo u elektronskom obliku i lovce i lovačka područja i broj divljači. Velika pohvala za Lovački savez Srbije i primer dobre prakse kako je urađen informacioni sistem za nepune dve godine.
Još jednom, poštovani prijatelji, ja očekujem da će Ministarstvo poljoprivrede na čelu sa ministarkom Jelenom imati mogućnost da ovo što sam govorio bude i urađeno. Moja potreba i želja je da pitam još jedno – da li će biti isplaćena sredstva zaostala iz 2021. i 2022. godine? Hvala još jednom.
Zahvaljujem, gospodine Orliću.
Poštovana predsednice Vlade, uvaženi ministri, kao prvo ću čestitati slavu Spasovdan, Gradu Beogradu, svim građanima Beograda, sa željom da ova litija koja sada treba da krene, da bude najbolji način, na čelu sa našim patrijarhom Porfirijem. Srećna slava i sve najbolje. Moramo se poštovati i moramo se uvažavati svako svakog, jer vreme koje dolazi, moramo biti svi zajedno.
Postaviću prvo pitanje, Ministarstvu zdravlja dokle se stiglo sa Predlogom zakona o hitnoj pomoći, zato što je taj zakon koji sam ja predložio veoma bitan za sve građane Srbije, jer veliki broj naših opština nemaju službu hitne pomoći i to je nama veoma potrebno.
Drugo pitanje, Ministarstvu bez portfelja, gospodinu Tončevu, kakvo je stanje u opštinama koje su u njegovoj nadležnosti i da li će biti novih izdvajanja u okviru mogućnosti ministarstva?
Treće pitanje, Ministarstvu finansija, da li postoji mogućnost, da se povećaju transferi za opštine četvrti i pete grupe nerazvijenosti, jer deset godina u nazad se transferi ne menjaju, a troškovi su sve veći i veći. Konkretno to je veliki problem.
Četvrto pitanje, Ministarstvo za javna ulaganja, završetak sporske hale u Svrljigu, 2017. godine kada je bila Kancelarija za ulaganje, mi smo imali tu opredeljen milion evra za izgradnju i za završetak sportske hale. Pitanje, da li će to postojati mogućnost ove godine da završimo?
Peto pitanje, Ministarstvu turizma i JP „Stara planina“, da li će biti većih ulaganja u objekte za smeštaj i proširenje kapaciteta na Staroj planini? Stara planina je biser turizma i potrebno je veliko ulaganje. Siguran sam da će to biti urađeno zato što je Vlada Republike Srbije formirala radno telo koje će na tome raditi.
Šesto pitanje, aerodrom u Nišu, da li će biti većih investicija u aerodrom u Nišu? Da li će biti izgrađen novi terminal, jer dosta se radi i ulaže, a o tome se malo govori.
Pitanje koje sam hteo da postavim vezano je za privredu, da li postoji mogućnost da se obezbede investicije u opštini kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, jer unazad dvadesetak dana bio je kod nas predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, gde smo zajedno sa njim imali određene predloge, gde bi trebalo da se dovede određen broj investitora. Radna mesta su veoma bitna i da li će imati mogućnost da se obezbede radna mesta. Jedno od bitnih stvari jeste završetak i izgradnja određenih putnih pravaca. Magistralni put od Niša, Svrljiga, prema Knjaževcu, Zaječaru, da li postoji da se uradi treća traka, zaustavna traka na delu gde je mesto zvano Gromada, zato što je tu veliki zastoj, kada je loše vreme. Hvala još jednom.
Odgovori ministara su odlični, vezano konkretno za Ministarstvo zdravlja. Do sada nismo imali zakon o hitnoj pomoći, imali smo podzakonska akta i mislim da bi bilo potrebno da se ovaj zakon što pre uvede i da svaka opština ima svoju službu hitne pomoći, da imamo dispečerske centre, ali u krajnjem slučaju biće to u okviru mogućnosti da se uradi. Ja sam dao Predlog zakona, pa ćemo videti.
Još jedno pitanje za Ministarstvo saobraćaja, ukoliko nešto može da se uradi. Znači, mi smo unazad 20 dana bili sa predsednikom Srbije, koji je u okviru svojih aktivnosti obilazio opštine Svrljig, Knjaževac, Sokobanja, gde smo u razgovoru sa predsednikom, tu je bio veći broj meštana, izneli određene probleme i rekli smo da imamo jedan problem, ja sam stavio akcenat na turizam, seoski turizam, lovni turizam i sve vidove turizma, da se uradi deo puta koji povezuje dva okruga - Nišavski okrug i Timočki okrug. Taj deo puta povezivao bi Labukovo – Radenkovac. To je opština Svrljig i opština Sokobanja, a onda deo puta koji povezuje opštine Knjaževac i Svrljig. To su sela Lukovo i Mučibaba. To su veoma bitne stvari, da povežemo te opštine, da povežemo mogućnosti da se razvija turizam.
Jedna od bitnih stvari i još sam hteo da pitam, pošto imamo, i imali smo, i sada imamo Fond za razvoj Republike Srbije koji unazad nekoliko meseci, peti ili šesti mesec, nije donosio odluke, pa smo imali zahteve većeg broja privrednih subjekata iz opština koje su nerazvijene, gde do sad nisu donesena rešenja, a imali su problema vezane oko stečaja. Recimo, konkretno jedna firma ili dve su sada otišle u stečaj u Svrljigu, 70 radnika je izgubilo posao, pa sam hteo da predložim da se, ukoliko postoji mogućnost, odluke u Fond za razvoj donose brže, ekspeditivnije za područja, za opštine koje su četvrta ili peta grupa nerazvijenosti. Verovatno da to može. Znam da ima veća mogućnosti, ali ukoliko može da bude brže da ne bismo došli u situaciju da gubimo radna mesta i da gubimo ljude.
Bitno je za mene, isto Ministarstvo gospodina Krkobabića, da li će se raspisati konkurs za zadruge u narednom periodu? To je za sve nas vrlo bitno.
Za ministarku poljoprivrede pitanje - da li će imati mogućnost da se reše dugovi, zaostali dugovi iz 2022, 2021. godine ili da se donesu makar rešenja da ljudi dobiju? To se tiče kvalitetnih priplodnih grla, onda ljudi koji su podneli zahtev za pčelarstvo i ostale stvari.
Inače, što se tiče e-agrara, vi ste bili u pravu, ide sve svojim tokom. Svoj posao radi PS služba, idemo napred, s tim što neke stvari moramo da još odradimo i ja očekujem da će imati mogućnost za mala gazdinstva da se obezbede sredstva, konkretno za ovčarstvo, kozarstvo, svinjarstvo i pčelarstvo. Hvala još jednom.
Hvala, predsedniče.
Uvažena predsednice Vlade, članovi Vlade, ja bih vas pozdravio kao čovek koji dolazi sa jugoistoka Srbije, iz opštine Svrljig. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša. To je najlepši grad u Srbiji.
Inače, ovde u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, a izabran sam sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu.
Pošto smo sada čuli mog kolegu Milimira Vujadinovića, čoveka koji je stvarno i veliki Srbin, a i mi smo svi tu i mislimo u najvećem delu isto, ja ću vama postaviti nekoliko pitanja. Kao prvo vama, a posle bih postavio pitanja i našem ministru koji dolazi sa juga Srbije, Tončevu.
Prvo ću vama postaviti pitanje. Konkretno, moram to da kažem, da se pohvalim zato što je juče bio kod nas ministar Momirović gde smo kao opština dobili sredstva za izgradnju kanalizacije, za izgradnju fabrike za otpadne vode. To će biti veliki posao za našu opštinu, to će biti velika šansa za razvoj naše opštine u delu turizma zato što je tu blizu Stara planina, zato što je tu velika šansa za turizam.
Moje pitanje jeste – da li će postojati mogućnost da se u okviru mogućnosti naše Vlade, budžeta za 2022. godinu, pošto smo mi pripremili i napravili kao opština svu propratnu dokumentaciju, a to je za promenu azbestnih cevi. Naš vodovod je odrađen, jedan deo je šezdesetih godina, drugi deo je rađen sedamdesetih godina.
Mi smo kao opština uspeli najveći deo da rekonstruišemo, ali mislim da je ostalo 40% tog našeg vodovoda od izvorišta, pa do Svrljiga. Da li će biti mogućnosti da se to u narednoj godini radi? To bi bila za nas velika potreba, jer imamo dobro i zdravo izvorište, zdravu vodu, ali o delu oko azbestnih cevi se više govori. Bilo bi dobro da se to reši.
Znam da je u planu da se to radi kroz Program 2025, koji je najavio naš predsednik Vučić, i ja očekujem da ćemo to u narednoj godini uraditi zato što smo pripremili projektnu dokumentaciju i predali smo je, ja mislim, Kancelariji za ulaganje. To ćemo sigurno uraditi. To je jedno pitanje.
Drugo pitanje – pošto znam da smo usvojili budžet juče, gde u okviru budžeta je u okviru budžeta odvojeno više sredstva za razvoj privrede, za razvoj poljoprivrede, za razvoj zdravstva, za nova zapošljavanja, za sport, što je velika i odlična stvar.
Ja ovo govorim uskogrudo zato što dolazim iz Svrljiga, tamo živim i moram to da pitam zbog mojih sugrađana.
Mi smo započeli našu sportsku fiskulturnu salu davne devedeset i neke godine. Godine 2017. smo dobili sredstva iz Kancelarije za ulaganje i sada bi to trebalo da se konačno finišira, odnosno da se završi. To je potreba za našu malu decu, za one mlade ljude koji se bave sportom. Voleo bih da čujem da li postoji mogućnost u okviru budžeta za 2022. godinu to da se uradi?
Za ministra Tončeva samo jedno pitanje i neću više.
Za ministra Tončeva pitanje, za njegovo ministarstvo koje je naklonjeno ka nama, ovim nerazvijenim opštinama – da li će u budžetu za 2022. godinu imati mogućnosti da one stvari koje smo sada aplicirali, a nisu završene da to bude odrađeno naredne godine?
Hvala još jednom.
Zahvaljujem se dr Orliću.
Poštovane kolege, građani Srbije, građani Beograda, ja ću kao srpski domaćin, kao čovek, čestitati slavu Spasovdan svim Beograđanima. Poželeo bih da narednih dana, narednih godina idemo napred, da se poštujemo, da se uvažavamo i da mislimo najbolje svima onima koji slave slavu, koji dolaze na slavu i svima onima koji ne misle isto kao drugi. Srećna slava dragi moji Beograđani. Srećna slava svim našim poljoprivrednim proizvođačima koji slave ovu slavu. Želja moja jeste da ova godina bude rodna, blagorodna kako na njivi, tako i u kući.
Ja ću postaviti nekoliko pitanja. Tiču se normalno poljoprivrede, jer smo svedoci unazad desetak dana da su pojedina udruženja svojim velikim moćnim traktorima blokirali puteve, uradili blokadu, tražili određene stvari, a koje je naša Vlada prihvatila, a i pre toga smo o tome razgovarali.
Jedan traktor koji je bio tada na ulicama vredi sigurno više nego moje selo, gde ima 150 domaćinstava, ali bitno za mene i za sve nas jeste da su na ovaj način naši poljoprivredni proizvođači dobili veća prava, veće mogućnosti da ostvare veće budžete.
Što se tiče mlekarstva, govedarstva, ja to pozdravljam jer je to ministarka prihvatila i na taj način smo dobili mogućnost da se dobije i po premiji za mleko, za kvalitetna priplodna grla. Normalno to će uticati i na količinu mleka.
Jedna od bitnih stvari jeste, za sve nas koji se bavimo stočarstvom, da je govedarstvo neki primat, nešto što mnogo znači. S druge strane, moje pitanje jeste – da li će imati mogućnost da se obezbede veće stavke, veće premije i subvencije za one ljude koji se bave ovčarstvom, kozarstvom, koji se bave svinjarstvom, koji se bave pčelarstvom?
To su grane koje su kod nas dosta prisutne. Ti ljudi koji se bave tim granama, konkretno ovčarstvo i kozarstvo, pa i svinjarstvo, a pčelarstvo je u uzlaznoj putanji, njima je potrebno da se obezbedi veća premija, odnosno veća subvencija, jer je do sada bilo 7.000 dinara po ovci, 7.000 dinara po kozi.
Mi smo o tome govorili i na Odboru za poljoprivredu, gde smo se fokusirali na to i stavili primat da se da podrška malim gazdinstvima. Sada velika gazdinstva imaju mogućnost da dobiju veća sredstva pošto od 20 ha sada ide na 100 ha. Ja to podržavam. S druge strane, meni kao čoveku koji živi u jednoj maloj sredini gde su mala gazdinstva nije isto hektar u Svrljigu, Beloj Palanci i Gadžinom Hanu i hektar u Vojvodini. Nije isto da se tamo obrađuje poljoprivreda kod nas u brdsko-planinskom području i isto u ravničarskom području.
Zbog toga moje pitanje Ministarstvu poljoprivrede – da li će imati mogućnost u narednom periodu da se povećaju sredstva za kvalitetne priplodne ovce, koze, svinje, da se povećaju sredstva za naše pčelare?
S druge strane mogu da kažem, da napomenem, što se tiče E-agrara, da to ide svojim tokom. Poljoprivredne stručne službe su radili maksimalno. Veliki broj ljudi se preregistrovao, uradili preregistraciju kroz program E-agrara. Evo, polako se kreće i za nova gazdinstva da se formiraju. To je za mene dobro. Bilo bi još bolje da su pomogli da se produži taj E-agrar, ali u krajnjem slučaju ministarka je bila u pravu za neke stvari.
Primer dobre prakse jeste i to, imamo u okviru Ministarstva poljoprivrede Lovački savez, lovstvo, gde kao primer E-agraru može da bude informacioni sistem u lovstvu Srbije koji je urađen unazad nekoliko godina i gde je Ministarstvo poljoprivrede zajedno sa Lovačkim savezom Srbije sve objedinilo u elektronskom obliku i lovce i lovačka područja i broj divljači. Velika pohvala za Lovački savez Srbije i primer dobre prakse kako je urađen informacioni sistem za nepune dve godine.
Još jednom, poštovani prijatelji, ja očekujem da će Ministarstvo poljoprivrede na čelu sa ministarkom Jelenom imati mogućnost da ovo što sam govorio bude i urađeno. Moja potreba i želja je da pitam još jedno – da li će biti isplaćena sredstva zaostala iz 2021. i 2022. godine? Hvala još jednom.
Zahvaljujem se, dr Orliću.
Ja ću postaviti nekoliko pitanja, a tiče se, normalno, problema naših sugrađana, sugrađanki koje žive posebno na jugoistoku Srbije. normalno, to se tiče i ostalih.
Pošto naša zemlja Srbija, Vlada Republike Srbije i predsednik Srbije, a i svi mi dali smo podršku kroz stimulativne mere za natalitet, za pomoć porodici gde stvarno to je veoma bitno, a posebno to kažem za područja iz kakvog ja dolazim, gde je veća stopa mortaliteta od nataliteta.
Moje pitanje je Ministarstvu zdravlju, Fondu zdravstva, a tiče se naših trudnica, onih koje sutra treba da budu porodilje, da budu majke, roditelji. Konkretno, te naše trudnice, država daje mogućnost vantelesne oplodnje gde to finansira država Srbija, što je pozitivno, što je pohvalno i to daje rezultate. Ali, za vreme tog trudničkog dela, kada te naše mlade majke ili one starije… To nije bitno sada, ja sam postao deda, moja ćerka je prošle godine dobila dete, i sve sam to pratio i video i mislim da je potreba da se našim tim trudnicama koje su možda malo starije, 30 – 35 godina, pa i više, zbog sigurnosti ploda, zbog zdravlja bebe da se radi određeni pregledi. To je prenatalni test.
To je sugestija tih naših doktora, tih heroja, koji prate tu trudnoću, ali dolazimo u situaciju da se za te preglede zbog velike gužve u državnim domovima zdravlja, u klinikama, ide kod privatnika. Recimo, taj prenatalni test koji se preporučuje za osobe, za žene ili za majke koje imaju 35 godina pa na gore, koje imaju u familiji neki problem ranije ili to im nije bila prva trudnoća, imali su nekih problema, prekida trudnoće, njima se to preporučuje i taj pregled košta od 400 do 900 evra. To su dosta velika sredstva za svakoga, posebno za one koji dolaze iz tih siromašnih područja, a i iz većih gradova.
Moje pitanje je da li postoji mogućnost da se obezbede sredstva kroz program Fonda zdravstva da se tim ljudima to radi besplatno, da li je to u državnim klinikama, da li to u privatnim klinikama, i da se ubrza taj postupak i da to bude za potrebe i za dobrobit tih naših budućih majki?
Sada bih isto inicirao i o tome se već govori da se sredi Ginekološka klinika u Nišu, da se obezbede bolji uslovi za te naše trudnice, buduće majke, za te bebice.
Pozvao bih i pozdravio sve te naše doktore i sestre, laborante, te heroje koji rade za svakoga od nas, jer i ranije sam govorio da između nas i Boga stoji doktor i zbog toga tim ljudima dajemo posebnu pažnju, tim našim ginekolozima. Evo, konkretno, pomenuću doktora Stošića, a i ostali doktori su veoma kvalitetni.
Imamo jedan nemio slučaj koji se desio unazad nekoliko dana, a tiče se tih javnih mreža ili, kako se to kaže, društvenih mreža, gde se direktno prenosio porođaj bez saglasnosti te žene, te majke, a to je radilo osoblje u nekoj od klinika. Neću da kažem u kojoj. Ja to osuđujem, to nije u redu, to nije dobro. Privatnost je nešto što treba da se zagarantuje, a posebno tim našim budućim majkama, tim ženama koje treba da imaju svoje porode. Ja to osuđujem i tražim odgovornost za ono što je urađeno, a to je bilo javno na „Tik toku“, kao uživo.
Još jednom, kao čovek posebno bih se zahvalio i, rekao sam malopre, svim doktorima, svim sestrama koji su heroji, koji žele da rade za svakog čoveka koji poštuje Hipokratovu zakletvu. Posebno bih se zahvalio našim doktorima, herojima sa kardiohirurgije u Nišu, koji su svojim angažovanjem, svojim radom, doprineli da ne postoji više lista čekanja u kardiohirurgiji.
Inače, ti ljudi na kardiohirurgiji su operisali mog oca, koji je imao četiri bajpasa. Velika podrška njima i još jednom, podrška svim doktorima i sestrama u Srbiji.
Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.
Poštovane kolege poslanici, građani Srbije, ja ću postaviti nekoliko pitanja, a tiču se lokalnih samouprava, konkretno onih najsiromašnijih opština, kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han i još takvih opština kojih ima u četvrtoj grupa nerazvijenosti, ima ih 19 koji su i u pet, odnosno devastirane.
Moje pitanje je usmereno nadležnom Ministarstvu finansija, a tiče se transfera takozvanih nenamenskih transfera, koje su od strane Ministarstva finansija usmeravana ka budžetima lokalnih samouprava.
Moje pitanje je, 2014. godine, po podacima koje ja imam iz Zavoda za statistiku, je transfer, konkretno u našoj opštini, odakle ja dolazim, a tako je slično i u drugim opštinama, je bio oko, tačnije 257.130.000,59 dinara.
To je transfer koji su dobijali od strane nadležno od strane Ministarstva finansija namenjenim, tim transferom se obezbeđuju sredstva zajedno sa porezom na zarade, gde u okviru tih sredstava iz budžeta opštine smo finansirali, kao prvo, plate uposlenim. To vreme, 2013. i 2014. godine blizu 16% budžeta je bilo usmereno na plate uposlenih, 6% budžeta od tih sredstava bilo je usmereno za socijalna davanja najugroženijim kategorijama. Konkretno, opština iz koje ja dolazim je iz budžeta to vreme davala na prvo mesto najugroženijim kategorijama ljudi. Izdvajali smo za novorođenu decu, nezaposlene porodilje, izdvajali smo za školsku decu koja polaze u prvi razred, izdvajali smo za decu koja upisuju prvi razred srednjeg obrazovanja. Finansirali smo puno takvih stvari koje su bile bitne za građane naše opštine.
To govorim, to je bitno da se zna, da smo uvek 50% tih sredstava izdvajali za najsiromašnije ljude i 50% izdvajali smo više za one ljude koji žive u seoskim područjima, za bračnu zajednicu koja se stvori u selu, za novorođenu decu koja se rode u selu, njima je bilo isplaćivano 50% više.
Od tih sredstava isplaćivana su sredstva za javnu rasvetu, troškovi koji se tiču svega ostalog. Tu su osnovna škola, srednja škola, dom zdravlja, centar za socijalni rad, vrtić, komunalno preduzeće, kulturni centar, biblioteka. To su sredstva bila njima namenjena.
Sada, posle 10 godina, taj transfer je ostao isti, tako da najveći broj takvih opština, to su četvrta grupa nerazvijenosti, devastirane, su u veoma teškoj situaciji, zato što ne mogu da funkcionišu na način kako bi trebala.
Zbog toga sada mi iz moje opštine ponovo izdvajamo sredstva koja smo izdvajali ranije za te nezaposlene porodilje, za bračne zajednice, za seoska područja, za socijalna davanja, ali sve dolazimo u situaciju da to više ne možemo da isplaćujemo zato što je transfer mali, porez na zarade opštine kao što je moja nema novih radnih mesta. Tako da, dolazimo u situaciju da opštine budu ugrožene, da budžeti opština budu ugroženi.
Sada ponovo kažem, i juče sam govorio o tome, imamo sada tužbe advokata za uzimanje tog putnog zemljišta, atarskih puteva. Imamo tužbe advokata za ujede pasa i niz takvih stvari. To se sve reflektuje na budžet i na taj način dolazimo u situaciju da budžeti opština budu opterećeni, blokirani, da ne mogu da se finansiraju one elementarne stvari, a to su na prvom mestu plate radnika koji rade u tim preduzećima, da se obezbeđuju socijalna davanja i potrebe za te naše sugrađane koji žive u tim opštinama, sa tim akcentom, kažem, za seoska područja. Ne možemo, a kamoli da uradimo neku veću investiciju, recimo, završetak sportske hale koja je kod nas započeta unazad 20, 30 godina, da uradimo neki novi put, da uradimo neku novu investiciju, kao recimo izgradnja dela nekog obdaništa, ili tako nešto što je bitno za napredak te opštine.
Iz svega ovog navedenog, mogu da kažem i Ministarstvo finansija da pitam da li će imati mogućnosti da se povećaju transferi lokalnim samoupravama. Konačno, akcenat na nerazvijena područja i u tim područjima zamolio bih ministarstvo…
Završavam, predsedniče, izvinite. U tim područjima bilo bi dobro da imamo mogućnost da deca koja idu u osnovnu, srednju školu, da se njima obezbede besplatni udžbenici na isti način kao našoj dečici u Beogradu. Hvala još jednom.
(Svrljig, 30.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 224148.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Odbornik | Skupština opštine Svrljig | Opština | Po održanoj sednici | 55348.00 | RSD | 20.08.2020 - |