Zahvaljujem se.

Ja ću postaviti nekoliko pitanja, ali prvo bih iskoristio priliku da dam podršku ministru za ministarstvo zdravlja gospodinu Lončaru na svim onim icijativa što se rade pregledi u svakom delu naše Srbije, u svakom domu zdravlja. Velika podršku. To moramo tako nastaviti, jer kao što sam ranije govorio bolje sprečiti nego lečiti.

Sada bih još jednom dao podršku jednom mladom čoveku koji prof. dr, koji je direktor kardiologije u Nišu, Tomici Kostiću koji zajedno sa svojim timom svakodnevno radi pomaže svima nama koji živimo na jugoistoku Srbije.

Klinički centar Srbije, Tomica Kostić, sve ostale kolege rade svakodnevno. Još jedna velika podrška njemu kao čoveku i njegovom timu, jer sam siguran da će on zajedno sa svima njima raditi na tome da se što veći broj ljudi spase i da se svakom čoveku pomogne, a radi se na tome da se usavrši, da se obezbede bolji uslovi rada na kardiologiji.

Što se tiče zdravstva, o tome ćemo pričati u narednom periodu, vezano i za domove zdravlja, i za Dom zdravlja u Svrljigu, neću o tome sad govoriti.

Ja ću sada postaviti pitanje, konkretno, možda bude i predsedniku Vlade i Ministarstvu finansija, ministarki pravde i ministarki državne uprave i lokalne samouprave. Tiče se velikog problema koji dotiče veliki broj malih lokalnih samouprava. To je problem o kojem sam govorio unazad dve ili tri godine, problem gde veliki broj advokata, advokatskih pripravnika ide po tim našim opštinama, obilazi naša seoska područja i na neki način i prevarom dolazi i traži od ljudi da potpišu da se utuži opština za zauzeće određenog dela nekog puta atarskog, lokalnog puta, koji je tu rađen pre 50 ili 60 godina.

Vrednost tog dela i tog kvadrata, dva, tri, pet kvadrata jeste hiljadu ili dve hiljade dinara, a oni za advokatske usluge uzimaju do 100, 150 hiljada dinara. Lokalne samouprave su u takvoj situaciji i ovako su u veoma teškoj situaciji zato što su budžeti opterećeni, zato što transferi nisu menjani od 2008, 2009. godine, a svakodnevno dolaze tužbe, pritužbe i kao što sam govorio, jedna od tih opština je i opština Svrljig. Isti je problem i u opštini Knjaževac, Sokobanja, Vlasotince i veliki je broj takvih opština.

Mi smo svojevremeno napravili udruženje tih opština, gde smo zajedno sa njima bili na sastancima u Ministarstvu pravde, Ministarstvu državne uprave. To je bilo u prethodnom mandatu Vlade. Jednog trenutka je to stalo. Ponovo se to radi, tako da veliki broj tih advokata svakodnevno ponovo ide od čoveka na čoveka, ide kod starih ljudi, a evo, mogu da kažem, dešava se i da ti postupci, oni utuže opštinu, da ti postupci, taj čovek izgubi i celokupni dug koji je pravljen u okviru te tužbe dolazi na teret tog čoveka seljaka, čoveka koji je neuka stranka i čoveka kojeg je neko prevario da potpiše.

Sada dolazimo u situaciju da budžeti opština su opterećeni, da ne mogu da funkcionišu opštine. Ja znam i siguran sam da će predsednik Vlade sa svojom Vladom, svim ministrima, ući u postupak rešavanja ovog problema, ali verujte mi, ako to ne uradimo što pre, da ne kažem odmah, a imam informacija da se već formira radna grupa u Vladi, da treba da se na tome ozbiljno radi. Opštine kao što je moja opština gde ja živim i veliki broj takvih opština će biti, što se kaže, zaustavljene, ne mogu da rade, ne mogu da funkcionišu, a verujte mi da od toga sutra ima vajde taj čovek, taj seljak kome je zauzet, recimo, jedan kvadrat pre 50 godina, mi tim ljudima možemo da obezbedimo to da se adekvatno njima namiri. Ali, zbog ovih tužbi, zbog advokatskih troškova, stvarno je alarmantna situacija.

Kad sam govorio, rekao sam to je sad jedan mali problem. Problem će da raste, raste, raste i na kraju, to jeste problem malih lokalnih samouprava, budžeta lokalnih samouprava, ali verujte mi, kada sve lokalne samouprave budu ugrožene od takvih stvari, to će biti jedna velika lavina problema koja će udariti na budžet Republike Srbije, a i sad vidimo u kakvoj je situaciji.

Voleo bih da se nađe rešenje adekvatno, da se obeštete ti ljudi kojima je zauzeta površina, ali s druge strane, da zaustavimo ove tužbe koje utiču na život samih građana u tim lokalnim samoupravama.

Zahvaljujem se poštovana predsednice Skupštine, poštovani prijatelji.

Ja ću postaviti nekoliko pitanja. Konkretno bih prvo kao poslanik koji dolazi iz Svrljiga dao veliku podršku, kao prvo predsedniku opštine Svrljiga i našim ljudima u Svrljigu, ali i gradonačelniku Niša gospodinu Dragoslavu Pavloviću koji je sada krenuo sa radom. Prvi koraci su mu bili, to bih pozdravio, da se obezbedi isplata naknade zarade radnicima mašinske industrije, elektronske industrije koji nisu bili isplaćeni. To je za mene jedna velika stvar, to je velika podrška tim ljudima.

Moje pitanje se tiče baš toga, pošto imamo i u Svrljigu i u okolnim opštinama dosta naših ljudi koji su radili, ranije bili u društvenim preduzećima, izgubili su radna mesta, radili su i utužili su kao i radnici u Nišu mašinske industrije i elektronske industrije.

U Svrljigu imamo 1.500 ljudi koji na takav način ostvarili prava i mogućnost da se i njima isplati ta zaostala zarada za ono što nije isplaćeno, to su sve trendovi bili od 2000. godine pa na ovamo kada su te društvene firme očerupane gde su ljudi izgubili radna mesta. Sada ti isti ljudi koliko ih je ostalo, dosta je ljudi izgubilo svoje živote, nisu imali mogućnost da isplate ni struju, ni vodu, ni bilo šta. Evo sada je počelo sa isplatom.

Moje pitanje je Vladi, odnosno Ministarstvu privrede, predsedniku Vlade. Da li će imati mogućnost da se isplati i svim tim našim radnicima koji su radili u tom vremenu, kao radnici u Nišu, da se isplati ta zaostala zarada koja je bila pred sudom, sve je pravosnažno doneseno da se to isplati? Da li može da se isplati? Koji su koraci i do kada to možemo očekivati? Stvarno je veliki problem u tim našim malim sredinama, baš zbog toga što veliki broj tih naših ljudi koji su otišli u penziju. Njihove penzije su male, njihove penzije nisu dovoljne da servisiraju sve ono što je potrebno.

S druge strane, male opštine i iz koje ja dolazim, to su opštine siromašne, devastirane, demografski ugrožene. Mislim da bi morali da nađemo načina da u narednom periodu da se tim opštinama obezbedi na isti način kao što je to odrađeno za grad Niš, što ja podržavam i za sve one radnike koji su radili u mašinskoj industriji i elektronskoj industriji, koji su to stvarali, gradili, izgubili su svoja radna mesta.

Za mene kao čoveka je to velika potreba. Siguran sam da ćemo iznaći mogućnosti da u okviru budžeta se isplati i tim našim ljudima koji su radili u tom vremenskom periodu, gde su izgubili svoja radna mesta. Tu mislim konkretno na Svrljig i na ostale opštine na jugoistoku Srbije koje isto imaju takav problem. Hvala još jednom. Ja sam siguran da ćemo morati naši rešenje, jer je tamo stvarno velika potreba da se iznađu sredstva i da se tim ljudima to isplati zato što su to zaslužili i zato što je to njihova potreba.

Zahvaljujem se.

Ja ću postaviti nekoliko pitanja ministru Vesiću, a tiču se državnog puta koji ide od autoputa, preko Svrljiga do Prahova, dole do Bora. Taj put je veoma frekventan, stvarno je velika frekvencija saobraćaja, a za nas koji tamo živimo, koji tamo radimo, ne mislim tu samo na Svrljižane, ljude koji žive u Svrljigu, nego i ljude koji žive u Knjaževcu, Zaječaru, Boru… Zbog velike frekvencije saobraćaja, a u zadnja možda tri, četiri meseca velika je frekvencija saobraćaja teških kamiona koji prevoze materijal ili šta već iz borskog rudnika. Ti kamioni su stvarno, mogu da kažem, preteški zato što je put počeo da se ruinira. Put je sada u veoma lošem stanju.

Ja bih pozvao gospodina Vesića da u okviru svojih mogućnosti da dođe do Svrljiga ili Knjaževca, da zajedno obiđemo taj deo puta, da se snimi na koji način je sve to i kako se radi, a ima jedan veliki problem. Osim toga što su to teški kamioni, da sad ne kažem da su pretovareni, ali mislim da ima veća količina toga što voze od predviđenog. Bilo bi dobro da se u tom delu, a ima dva mesta koja su ovako najugroženija, to je mesto Gramada i mesto Tresibaba, tako se kaže u mom kraju. Na ta dva mesta zbog njih u teškoj meri zbog velikog broja vozila pravi se veliki zastoji i zbog toga bih zamolio da se u okviru mogućnosti ja sam ranije predlagao da se na tim mestima, na Gramadi i na Tresibabi obezbedi zaustavna traka da ti teški kamioni mogu tu da zastanu ili da idu tim putem dok ostala vozila mogu da funkcionišu i da idu pod nekom normalnom brzinom.

Još jedna bitna stvar i mislim da je to dobra stvar, predložio bih to, jer smo svedoci kako se radi, trebao bi da se uradi i u tom delu, tog državnog puta, tog magistralnog puta koji ide od autoputa Niš, odnosno preko Svrljiga, dole do Prahova, do Bora, da se uradi takozvana brza saobraćajnica kao što je već urađeno u nekim delovima naše Srbije, baš zbog toga, zato što je tamo tendencija razvoja i u Prahovu, gde je stvarno veliki broj firmi koje tamo rade, koje planiraju da se šire, Borski rudnik i zbog svega toga da se stavi akcenat da se uradi brza saobraćajnica, da bismo na taj način imali funkcionalniji saobraćaj u tom delu naše Srbije.

Sa druge strane, moje pitanje isto – kada će biti mogućnost da se preko železničke pruge koja je urađena jednim delom, a svedoci smo i ja sam u to vreme bio i poslanik da je govoreno, to je bilo ranijih godina, 2014 – 2016. godine, valjda do 2020. godine, da će se uraditi kompletna rekonostrukcija pruge od Niša, preko Svrljiga, Knjaževca do Zaječara? Znamo da je kompletna rekonsrukcija pruge, odnosno promena tih betonskih pragova koji su sada tamo i urađeno je samo od Niša do Knjaževca, dok od Knjaževca do Zaječara nije urađeno. Urađena je samo delimična rekonstrukcija.

Moje pitanje – da li će se raditi ponovo kompletna rekonstrukcija pruge od Knjaževca, Zaječara, dole do Bora, odnosno dokle treba da bi se preko pruge vršio saobraćaj? Na taj način bi se izbeglo urušavanje ovog našeg puta za koji mogu sada da kažem da je u lošem stanju. Trebao bi da se obnovi, da se rekonstruiše, a to bi bilo najbolje kada bi Železnica Srbije imala mogućnost da preko te pruge koja je u jednom delu, kod Svrljiga, Niša i Knjaževca urađena dobro, da se i ostali delovi pruge rekonstruišu, postave betonski pragovi i na taj način da bude siguran prevoz. Najbolji prevoz je kada se vozi železnicom.

To su moja pitanja. Voleo bih kao čovek da se to odradi vrlo brzo. Dok to ne bude da se napravi zaustavna traka, treća traka u delu Gramade i Tresibabe. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se, predsednice Skupštine.

Govorio bih po amandmanu.

Kao poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke, podržaću predloge o kojima je malopre govorio i gospodin Tončev ministar. Glasaću za izgradnju stadiona, izgradnju putne infrastrukture, zato što mislim da je Srbiji potrebno da idemo napred. Nikad nisam bio protiv, kao čovek, i kao poslanik uvek sam glasao da se gradi i da se radi u Beogradu, da se gradi u Novom Sadu, da se gradi u Subotici, da se radi i u Nišu. Evo, Nacionalni stadion jeste nešto što je za nas bitno. Ja sam u životu, pošto imam 56 godina, bio nekoliko puta na stadionu dok sam bio u Nišu.

Znači, volim fudbal, navijam uvek za našu zemlju, za Srbiju, bilo gde i bilo kad, ali meni je bitno isto, kada se izgradi Nacionalni stadion, kada radimo na tome, da mi radimo i ostale stadione. Ali gledajte sada, dolazim iz Svrljiga, to je jedna mala opština, mi nemamo ni fiskulturnu salu. Meni je bitno kao čoveku, ovde sam to više puta govorio, konkurisali smo više puta i tražili da odradimo tu mešovitu fiskulturnu salu za našu decu.

Imamo naš Fudbalski klub Svrljig, koji igra fudbal u Niškoj ligi, ne znam tačno kako se zove, to zna više Novica, pošto je on bio tu i predsednik RIK-a, ili kako se to kaže, južne Srbije, istočne Srbije, nemam pojma, ali znam samo to da imamo dosta dobrih fudbalera koji su veoma aktivni. Ali mi kod nas nemamo tu fiskulturnu salu ili halu, gde bi naša deca mogla da igraju fudbal, da se bave sportom i u periodu kada je loše vreme, kada je kiša, kada je sneg, da imamo takmičenja i u rukometu i u košarci i odbojci. To je sve naša potreba.

Zato ću glasati za sve ovo o čemu smo sada govorili, zato što je to za nas kao Srbiju bitno da imamo stadion, da na taj stadion dolaze mnogo jake i moćne ekipe, gde dolazi veliki broj ljudi, da imamo tu propratne stvari.

Ali s druge strane, očekujem, normalno, da mi kod nas nađemo način da uradimo to u Svrljigu, tu halu, koja je započeta još davne 1990. godine. Evo, recimo, jedna od bitnih stvari, nije tu ministar gospodin Vesić, koji stvarno čovek ima koronu, gde bih rekao da kod nas putna infrastruktura jeste u takvom stanju da, recimo, magistralni put koji je veoma opterećen, koji ide od Niša preko Svrljiga, Zaječara, dole prema Boru, gde dolazi veliki broj kamiona, veliki broj tih vozila koja voze, prevoze određene hemikalije, rade ono što je potrebno, gde to funkcioniše, gde je recimo potrebna u delu baš od Svrljiga prema Nišu, to sad ko ne zna, ko nije išao, zove se mesto Gramada, tu je potrebna treća traka, tzv. zaustavna traka. Tu je stvarno veliki zastoj u saobraćaju, gde dolazi veliki broj kamiona, gde se napravi da po 15-20 minuta ne možemo da pređemo tu traku, odnosno da prođemo i odemo do Niša ili čak i u delu prema Knjaževcu. To je, znači, tzv. zaustavna traka. Mislim da bi trebalo na tome zajedno da radimo.

Još jednom, znam da ima velike potrebe za mnogo stvari da se radi, uvek ću biti za to da Srbija ide napred, ali s druge strane, evo, kao čovek koji u Svrljigu živim, tamo mi je porodica, stvarno osećam probleme naših ljudi. Mi vidimo da idemo napred, ali mi iz tih malih sredina moramo da osetimo mnogo veću pažnju finansijsku, da se izgradi nešto, da se nešto vidi i konkretno tamo da ljudi ostanu da žive.

Evo, čuli smo sada da smo dobili neka istražna prava tamo kod nas, dobili neke firme da se rade neke istražne radnje vezano za zlato. Evo, ja bih pozvao sve ljude koji žele da kopaju zlato da dođu kod nas u Svrljig, pošto već ima nekih indicija da tamo ima zlata, da dođu kod nas da mi obezbedimo njima kuće, da ostanu da žive i da zajedno živimo u Svrljigu, a to važi i za ostale male opštine. Siguran sam da ćemo uraditi tu našu halu, to je prekopotrebno, i to očekujemo da će biti u narednom periodu, a ja ću normalno i kao poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke podržavati sve one stvari koje su bitne za Srbiju, ali s druge strane tražiću da radimo, da se ulaže mnogo više u te naše male sredine, da ulažemo više u Niš, jer razvojem Niša razvija se i jugoistok Srbije.

Još jednom, uvažena predsednice Skupštine, uvaženi predstavnici ministarstava i ministri, ja vas pozivam sve da u petak, subotu, nedelju dođete do Svrljiga, dođete na Belmužijadu, to je jedna lepa manifestacija, lepa organizacija, gde promovišemo ono što vredi kod nas, to je zdrava hrana, zdrava sredina, dobri ljudi i sve ono što vredi tada dolazi kod nas. Ali s druge strane, normalno, ja ću biti u Loznici u subotu, jer je to za nas velika stvar. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se poštovana, uvažene kolege.

Postavio bih pitanje Ministarstvu zdravlja dr Lončaru. Ja sam u prethodnom periodu podneo zakon vezano za Zakon o Hitnoj pomoći, tiče se da veliki broj naših malih domova zdravlja nemaju službu hitne pomoći i okviru tog zakona je predviđeno na koji način i kako da se definiše služba Hitne pomoći u svakoj lokalnoj samoupravi, u svakoj opštini.

Bitno je zbog toga da bismo imali mogućnost da u svakom trenutku pomognemo svakom onom sugrađaninu, čoveku koji je imao neki problem, da mu se omogući zdravstvena zaštita, da mu se pruži pomoć i da na taj način spasimo živote.

Evo ja mogu da kažem, jedna od bitnijih stvari jeste, unazad dvadesetak dana kod mene u mojoj opštini gde ja živim u Svrljigu desila se teška saobraćajna nesreća gde su učestvovala dva vozila. U tim vozilima je bilo deset ljudi, gde su svi bili teško povređeni. To je bila teška saobraćajna nesreća sa teškim posledicama, gde je bio ugrožen život većem broju ljudi.

Mogu da pohvalim radnike Doma zdravlja Svrljig koji su promtno delovali, istog trenutka izašli, odradili, spasili živote i na taj način pomogli da deset mladih ljudi budu dobro i da sve ide kako treba. Baš zbog toga, zbog takvih situacija, kao što je recimo, kroz Svrljig prolazi tržni put, ne dolazi veliki broj saobraćajnih nezgoda, gde nemamo dom zdravlja, nama je klinički centar blizu, ali u suština svega jeste da imamo zakon koji ćemo definisati sve segmente u radu svakog učesnika, da li je doktor, sestra, vozač, da imamo ljude koji će dežurati 24 časa i na taj način imati mogućnost da se obezbedi siguran život svakom građaninu u tim lokalnim samoupravama.

Zakon o Hitnoj pomoći je neophodan i mislim da bi bilo dobro, a ja imam veliko poverenje u ministra Lončara, kao čoveka koji zna svoj posao, koji je u vreme kada je bila korona uspeo da se izbori zajedno sa svim medicinarima, da se izbori sa tom teškom situacijom. Zato još jednom mene kao čoveka interesuje, a veliki broj građana tih malih sredina koji nemaju službu Hitne pomoći interesuje na koji način će to biti regulisano. Ponovo ću da predložim taj zakon i dostaviti predsedniku Skupštine. Očekujem da to bude realizovano baš zbog svih nas koji živimo u takvim sredinama.

U utorak kada sam postavljao poslaničko pitanje, kolega Đorđe Stanković je bez razloga me je prozvao, jer ja sam tada govorio o stvarima koje su bitne za građane Niša, stavljen kamen temeljac za izgradnju fabrike gde će se zaposliti 300 ljudi, gde je terminal na aerodromu u Nišu odrađen, gde je stavljen u funkciju, a to je sve dobro za svakog od nas koji živimo na tom području, a to je dobro i za nas iz Svrljiga i za Belopalančane i za sve koji tamo žive, jer svako ulaganje u Niš jeste ulaganje u jugoistok Srbije, jer je Niš motor pokretač razvoja jugoistoka Srbije.

Bitna stvar je i to što sam rekao, postavljao pitanje ministarki Milici Đurđević Stamenkovski vezano za porodilje, ne razumem baš zašto i zbog čega jer me je prozvao zato što sam imao najpoštenije namere, pozdravio ono što se radi u Nišu i u krajnjem slučaju tu smo da se dogovaramo, jer svako ulaganje u Niš je nešto što je dobro, a za mene bi bilo mnogo bolje da ulažemo u Svrljig, ali i Niš je nama nešto veoma bitno zato što je motor pokretač razvoja jugoistoka Srbije.

Još jednom, velika podrška za svako ulaganje i velika potreba da se ulaže u naše male sredine, u lokalne samouprave, a sa druge strane vi ovde kao poslanici možemo govoriti puno stvari koje ne stoje, ali najbitnija stvar jeste da je razvoj i ulaganje u razvoj nešto što mora da bude. Hvala.

Zahvaljujem se uvažena predsedavajuća.

Uvaženi predsedniče Vlade, uvaženi ministri, poštovane kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Inače sam ovde u Skupštini izabran sa liste Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.

Kao i do sada sam imao niz poslaničkih pitanja, ali evo, sada ću sa ovog mesta na prvom mestu podržati ovu deklaraciju, jer mislim to za nas Srbe je veoma bitno. Malopre je govorio naš predsednik Vlade, pre njega je govorio gospodin Dušan Marić, koji je govorio iz srca o svim onim stvarima koje su se desile kada smo imali Svesrpski sabor, kada je naša Skupština u Republici Srpskoj izglasala deklaraciju.

Mislim da su to sve ispravne stvari i tome ne trebamo govoriti, to moramo podržati. Srbiji treba stabilnost, Srbiji treba zajedništvo i na tome moramo svi zajedno raditi. Mi ovde u Srbiji, da li u Svrljigu, da li Beloj Palanci, da li u Vlasotincu, u bilo kom delu naše zemlje Srbije i u Republici Srpskoj, mi smo Srbi i mi želimo da budemo zajedno, da se poštujemo, da imamo svoju istoriju, da imamo svoju budućnost zajedničku u bilo kom pogledu. Mi poštujemo granice svake države, ali s druge strane mi Srbi moramo biti zajedno i ova deklaracija će to nama omogućiti.

Niko nama ne može zabraniti da razmišljamo zajedno, da imamo zajednički viziju, da razmišljamo o budućnosti naše dece i to nikome neće škoditi.

Jedna od bitnih stvari jeste sada što veliki broj nas ovde će sigurno glasati za ovu deklaraciju. Ja ću kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke svim srcem za to glasati.

Ima jedna tačka za mene bitna o tome ću nešto reći, vezano je za taksu, odnosno pretplatu za RTS gde se povećava, ali ovde ću napomenuti nekoliko stvari o kojima moramo da pričamo, da govorimo. Ima veliki broj kuća na jugoistoku Srbije gde su nekada u našim seoskim područjima živeli ljudi, ti ljudi su sada nestali, njihovi potomci i dalje plaćaju struju u tim kućama, ali bilo bi dobro da ti ljudi tamo ti, njihovi potomci koji ne žive u tim kućama, da ne plaćaju tu taksu. Tu bi trebali da zajedno nastupamo da to rešimo, da obezbedimo da ti ljudi imaju svoje ognjište, da ti ljudi tamo imaju gde da odu, da upale svetlo, da upale sijalicu kada odu, jer dolazi takvo vreme, nikada ne trebamo zaboraviti svoje ognjište, ali oni kada već tamo ne sede, ne bi trebali da plaćaju ni struju.

Zbog toga mislim da na tu temu moramo razgovarati da nađemo načina da se tim ljudima omogući da ne plaćaju tu pretplatu, tu taksu.

Isto, jedna od bitnih stvari jeste i to da imamo kod nas u selima, ekonomska dvorišta, štale, obore, gde ima priključak struje. Imamo sada i mesta za navodnjavanje, gde ima priključak, merno mesto i tu bi trebalo da se izbegne plaćanje i tu treba da se ne plaća ta taksa.

Mislim, to su stvari o kojima treba da govorimo, i mislim da u narednom periodu svi zajedno odavde treba da izađemo složno, da govorimo o stvarima koje su fakat. Svima nama potrebna je zdrava sredina, zdrav vazduh, zdrava voda, zdrava šuma, trebaju nam zdravi ljudi. Mi ovde svi zajedno želimo da uradimo na najbolji način, donosimo zakone kojima to želimo da pospešimo, da to bude uspešno, da to bude bolje. Normalno, ima potreba i da se radi.

Ono što je nekada rađeno, gde postoje rudnici u prethodnih 200, 300 godina, postoje i sada, to treba samo unaprediti da se zaštiti životna sredina, da se zaštiti vazduh i od toga treba da žive i živeće određeni regioni.

Kao poslanik u Skupštini podržaću ovu deklaraciju, podržaću predloge svih ovih zakona.

Jedna od bitnih stvari za mene jeste da izgradimo nacionalni stadion, to je dobra stvar, normalno, dobro je za našu zemlju, doći će velike manifestacije, doći će veliki broj ljudi, ali bilo bi dobro, uvaženi predsedniče Vlade, da svi zajedno nastupimo i nađemo rešenje da i male sredine kao što je moja opština Svrljig da odradimo fiskulturnu salu da tamo mogu deca da se bave sportom, da igraju mali fudbal, da igraju veliki fudbal. To je započeto, nije završeno.

Ima još dosta stvari što se tiče malih lokalnih samouprava, ali o tome ćemo drugi put.

Još jednom, kao poslanik ću podržati predloge svih ovih zakona, i uvaženi predsedniče Vlade, vama dajem maksimalnu podršku da zajedno svi radimo u interesu svakog građanina, bez obzira da li on živi u Svrljigu, Beloj Palanci, da li živi ovde u Beogradu. Verujte mi, tamo kod nas je mnogo teže.

Zahvaljujem se.

Poštovana, uvaženi kolege poslanici, građani Srbije, evo današnjeg dana smo se ovde sastali, imaćemo niz tačaka koje su bitne za našu Srbiju, za naše građane u Srbiji.

Evo današnjeg dana mi smo ovde u Skupštini, a u Nišu se otvara, stavlja se kamen temeljac novoj kompaniji, koja će uposliti 300 radnika, što je velika stvar za ljude koji žive u Nišu, a i velika stvar za sve nas koji živimo na teritoriji Niškog okruga.

Današnjeg dana se to otvara i bilo bi dobro da takve kompanije osim Niša dođu i do Svrljiga, da tamo imamo mogućnost da uposlimo ljude, ja ću još jednom podržati svim srcem sve ovo što se radi za Niš, za jugoistočnu Srbiju, jer je to jedini način da tamo ljudi ostanu da rade.

Danas je i naš predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Nišu, koji zajedno sa ljudima iz te kompanije stavlja kamen temeljac i ja to pozdravljam i to pozdravljaju sve Nišlije.

Inače, današnjeg dana u Nišu isto se otvara i počinje sa radom terminal na Aerodromu „Konstantin Veliki“. To je velika stvar za nas koji živimo na jugoistoku Srbije zato što taj naš aerodrom u Nišu ovim putem imaće mogućnost da primi do milion i 500 hiljada putnika u toku godine, što znači da se stavlja veliki akcenat na razvoj, na sve ono što je bitno za nas koji živimo na teritoriji jugoistočne Srbije.

Niški aerodrom je nešto što nama mnogo znači. Imamo dosta tih linija koje funkcionišu sada i koje će raditi u narednom periodu, ali sada puštanjem ovog terminala koji će još sutra početi da radi to će biti velika relaksacija i velika pomoć za sve one ljude koji dolaze iz EU i svih zemalja, koji dolaze do Niša.

Koristim priliku da oni ljudi koji dođu da koriste taj terminal da dođu do Niša, kada dođu do Niša da dođu do Svrljiga da vide lepote našeg kraja, a vrlo brzo biće Belmužijada u Svrljigu gde pozivam sve kolege poslanike, sve građane da 2. 3. i 4. avgusta dođu u Svrljig na Belmužijadu.

To je ono što sam hteo da kažem i da podržim sve te aktivnosti koje se tiču Niša jer je Niš motor pokretač razvoja jugoistoka Srbije, a gde očekujemo normalno i razvoj tih naših malih opština kao što je opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han i niz takvih opština, koje imaju potrebu da se razvijaju, da se dovode investicije i da se tamo radi.

Ja ću sada postaviti jedno pitanje. Tiče se nataliteta. Pitanje je našoj ministarki Milici Đurđević Stamenkovski. Tiče se svih onih naših majki, odnosno porodilja koje koriste porodiljsko bolovanje, a znamo svi da porodiljsko bolovanje se otvara najranije mesec dana, a najkasnije 45 dana od tog termina kada je porođaj.

Imamo praktičnu situaciju da te majke koje su ušle u taj stadijum, znači tih mesec dana do porođaja, kada se porode one kasnije do godinu dana imaju prava da koriste to porodiljsko bolovanje. Za tih godinu dana, a već mesec i po dana one su ranije otvorile porodiljsko bolovanje, i sada možda 10, 15 dana se kasnije porode situacije je takva da njihova beba koja živi, da li je to sada u Svrljigu koja je mala sredina gde ima velike potrebe da se natalitetna politika pojača i da se više izdvaja, i sada te majke koje tamo rode dete, rode bebu imaju kada ga rode još 10 meseci ili 11 da ga čuvaju, da ga doje, a kasnije moraju da krene da rade.

To je po ovom zakonu godinu dana od kada se otvori porodiljsko bolovanje tačno godinu dana mogu da koriste ta sredstva, odnosno da budu sa svojom bebom. Imamo situacije da majka doji dete i više od 12 meseci i ima potrebu da bude sa detetom i moj predlog je da se taj termin, to porodiljsko bolovanje poveća, ako ništa drugo makar za dva meseca ili da se računa porodiljsko bolovanje od dana kada se rodi beba. Na taj način mi smo pomogli našim budućim majkama da mogu da budu sa svojom decom, a to znači i da prvo i za drugo dete, jer već za treće dete koje se rodi imamo dve godine porodiljskog.

To je velika potreba i moje pitanje i našoj nadležnoj ministarki – da li će to imati mogućnost da se odradi, da te naše majke, da te porodilje imaju ili najmanje godinu dana porodiljsko od dana kada se porode ili da se produži to porodiljsko bolovanje za prvo i za drugo dete makar za po tri meseca.

Još jednom pitanje moje jeste da li će skoro biti ono što smo govorili da se poveća ta naknada za prvo i drugo dete koje smo rekli da će biti preko 500 hiljada dinara?

Još jednom hvala i očekuje, to je velika podrška svima nama koji živimo ne samo u nerazvijenim područjima, nego i celoj Srbiji.

Zahvaljujem se.

Uvažena predsednice Skupštine, poštovani mandataru, kandidati za potpredsednike, za ministre u Vladi Republike Srbije, uvaženi poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Inače sam ovde izabran na listi Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane, a predstavljam USS. Ja sam danas ovde ovako u narodnoj nošnji, sa šubarom, ali hteo sam da pokažem da svi znamo, uvaženi mandataru, vi ste u ekspozeu rekli mnogo stvari koje su bitne za svakog od nas, da li živimo u Svrljigu, da li živimo u Novom Sadu, Subotici.

Što se tiče poljoprivrede, onaj deo ekspozea koji ste tamo namenili, na tome treba da se radi. Ministar Martinović siguran sam da će to zajedno sa nama iz odbora na tome raditi.

Novi ministri u Vladi koji su tu, tu je sa nama moja koleginica Jelena, koja je iz Niša, od koje očekujemo da zajedno radi na tome, o značaju uslova života i u Svrljigu, Beloj Palanci, Gadžinom Hanu na isti način kao u razvijenim opštinama.

Ostali ministri koji su tu zajedno sa nama, ministar Mali, koji je vodio finansije, ministar Ivica Dačić koji je vodio policiju, inače sam ja policijski sin i zato poštujem te ljude. I svi ostali koji su tu i gospodin Zukorlić i Novica Tončev i svi koji su tu novi ministri, a i oni stari, siguran sam da ćemo svi zajedno mi ovde u Skupštini, na čelu sa predsednicom Skupštine, naša Vlada na čelu sa našim mandatarom gospodinom Vučevićem, u koga stvarno imam izuzetno poverenje, zato što kao što je malopre rekao gospodin Palalić, da dolazite iz jedne poštene i časne porodice.

Zato mi svi koji smo tu radićemo u interesu svakog čoveka. Ja bih vas zamolio i pozvao da vi napravite jedan izuzetak da u nekom narednom periodu dođete sa Vladom, da imate jednu sednicu Vlade kod nas u Svrljigu, da tamo ljudi vide, da osete šta znači snaga, šta znači poštovanje, šta znači domaćinsko poštovanje svakog od nas.

Inače, male sredine, kao što je naša, očekuju veću potrebu, finansijsku i u svakom pogledu. Sa nama je tu i gospodin koji je bio i predsednik opštine Ub. To je gospodin Glišić, koji će sada voditi javne finansije, čovek koji ima iskustvo, koji ima znanja i siguran sam da ćemo zajedno sa njim uspeti da završimo jednu započetu halu kod nas u Svrljigu.

Još jednom, dragi moji poštovani kandidati za potpredsednike, za ministre, ja uz vas i sa vama želim da radimo za ovu našu zemlju Srbiju, da svakom čoveku koji živi na selu, koji živi od sela, pomognemo da tamo ostane, jer kod nas se kaže - ako seljak ne zaore i gospodi biće gore, ako seljak ne zadrlja, gospodin će da nadrlja.

Zato budimo za seljaka, da nam zemlja Srbija bude jaka. Živela Srbija! Sve najbolje!

Zahvaljujem se.

Predsedavajući, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji.

Inače sam izabran sa liste Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane, a predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.

Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege, evo ja ću kao narodni poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke podržati našeg kandidata, dosadašnju predsednicu Vlade, a sada kandidata za predsednicu Skupštine Srbije, Anu Brnabić i reći ću nekoliko argumenata zbog kojih ću glasati.

Na prvom mestu kao predsednica Vlade radila je najbolji način i pokazala se da je veliki borac. Ovde govorimo o nekim rezolucijama EU. Treba da govorimo o Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti. Da li to neko poštuje? Mi moramo poštovati sve ono što smo nasledili. Srpski nacionalni interesi jesu da se sačuvaju naše granice, da sačuvamo naša sela, da sačuvamo sve ono što je kod nas u Srbiji.

Jedna od bitnih stvari za mene jeste da zajedno sa našom budućom predsednicom Skupštine, Anom Brnabić, zajedno sa njom radimo za donošenje zakona kojima ćemo pomoći i pospešiti razvoj nerazvijenih područja, pomoći našim ženama koje žive na selu. Evo današnjeg dana možemo govoriti na koji način tim našim ženama na selu možemo obezbediti bolje uslove života, kako obezbediti bolje uslove života za našu decu koja žive na selu.

Jedna od bitnih stvari jeste akcenat da zajedno sa našom Anom Brnabić, sa predsednicom Skupštine budućom, radimo na tome da se donesu zakoni. Ja ću inicirati nekoliko zakona koji se tiču života naših ljudi koji žive u malim područjima kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han. Jedan od razloga jeste što ću glasati Anu Brnabić zato što deo njenog srca jeste, njena majka je iz Babušnice, to je za mene veliki plus, zato što ona oseća probleme naših ljudi.

Poštovane kolege, uvaženi poslanici, još jednom, ovde se nalazimo u hramu demokratije, ovde možemo govoriti o svemu, o svim problemima. Tu moramo govoriti i glasno i tiho, ali bitno je da se čujemo. Nije bitno ako se neko dere i kaže neke stvari, možda i uvredljive, ali jeste bitno da to naši ljudi čuju. Ja govorim jezikom, dijalekt možda mi nije baš kako treba po padežima, ali jedna stvar jeste sigurna, mene moji ljudi koji žive u Svrljigu, koji žive na jugoistoku Srbije razumeju.

Još jednom velika podrška razvoju jugoistoka Srbije, razvoju Niša kao motora, pokretača jugoistoka Srbije, ali još bitnija stvar jeste da podržimo male sredine, male opštine, a to ćemo svi zajedno raditi kada izaberemo našeg kandidata za predsednika Skupštine, a to je Ana Brnabić.

Gospođo Ana, ja ću za vas glasati i mi svi podržaćemo vas, a zajedno ćemo raditi u interesu da radimo za svakog čoveka, za svako dete, za svaku ženu koja živi i u Svrljigu, u malim sredinama, u našim selima i u celoj Srbiji. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se predsedniče.

Uvaženi ministri, kolege poslanici, evo kolega Rističević koji je sada govorio po amandmanu koji je on predložio mislim da o njemu i o njegovim aktivnostima svi znamo vezano za razvoj poljoprivrede za svakog čoveka, bez obzira da li on živi u Svrljigu, Beloj palanci, da li živi u Kuršumliji, da li živi u bilo kom delu Srbije.

U okviru ovog budžeta koji imamo današnjih dana koji ćemo usvojiti, za sve nas je bitno da će imati veća izdvajanja za sve naše ljude, za subvencije i da se isplata sva ona zaostala dugovanja koja su bila u prethodnom periodu. Meni je kao čoveku isto vrlo bitno, to sam postavio i u delu kada su bila poslanička pitanja, da se reše problemi naših ljudi koji su izgubili svoja radna mesta u prethodnom periodu. Tu konkretnom mislim do 2012. godine, kada su bile one naknadne privatizacije, poseban akcenat na ljude koji žive u Nišu, Nišavskom okrugu i drugim delovima gde su trebali da im isplate po tužbi, gde ćemo sada doneti zakon kojim ćemo to obezbediti određenim ljudima koji su tužili. Ali, imamo i one kojima neće moći da se isplati, to su ljudi koji nisu hteli da tuže svoju zemlju, nisu hteli da tuže državu i oni će sada biti uskraćeni. Očekujem da ćemo naći načina da im nadomestimo.

Tu konkretno mislim na one naše ljude koji su svakodnevno na liniji i sa gradonačelnicom u Nišu, sa predstavnicima ministarstva i ti ljudi su u nekim očekivanjima da će to biti rešeno. Siguran sam da se mora naći rešenje i da im se to isplati zato što je taj period, to je bilo posle 2000. godine, period kada je bila naknadna privatizacija, gde je veliki broj ljudi ostao bez posla, elektronska, mašinska u Nišu i veliki broj ljudi. Sada će se njima rešiti koji su podneli prijave, tužbe, ali za one koji nisu njima to neće biti rešeno.

Jedna od bitnih stvari jeste i lokalna samouprava, kao što je moja opština gde ja dolazim Svrljig i velikih takvih opština da se u narednom periodu obezbede sredstva da mogu lakše da funkcionišu, da se obezbede sredstva, da se završe projekti koji su započeti. Konkretno kod mene u opštini, imamo projekat sportske hale koji je započet, gde bi trebalo da realizujemo, rešavanje vodosnabdevanja i u samom Svrljigu i okolnim mestima i okolnim selima i normalno, ja to potenciram i to ću potencirati u narednom periodu zato što je dobro da se rade stadioni, da se prave stadioni nacionalni, svi ostali. Dobro bi bilo, kada sve to završimo da jedan deo toga bude urađeno ne stadion nego da bude rađena ta sportska hala za našu decu koja žive u Svrljigu, a i u drugim opštinama gde nema sportske hale.

Još jedna bitna stvar jeste što se u okviru ministarstva date mogućnosti i u budžetu date mogućnosti zbog zapošljavanje novih ljudi, za stimulisanje radnih mesta. Još jednom akcenat moramo staviti na male sredine, na male opštine, ne razvijena područja, na rubna područja, na granična područja. Verujte mi, tamo mora biti veća ulaganja, veća izdvajanja, direktna davanja u odnosu na centralnu Srbiju, odnosno na Beograd, odnosno Novi Sad. Ljudi koji žive u Svrljigu traže pažnju, ne samo pažnju ovako retoričku, nego i finansijsku podršku da mogu tamo da ostanu, to važi za ljude koji žive u Knjaževcu, Negotinu, Zaječaru, Boljevcu, Sokobanji, svim tim delovima jugoistočne Srbije.

Svima nama koji tamo živimo vrlo je bitno da se obezbede radna mesta, da se reši infrastruktura, da se reši sve ono što ima i u velikim centrima. Uvek sam potencirao da se stavi akcenat na one naše žene koje žive na selima, na našu decu koje žive u selima, na naše ljude koji žive u selima, da se njima obezbede na neki način isti uslovi života, evo sada konkretno imamo mamograf koji ide od jednog mesta do drugog mesta. Kod nas trenutno u Svrljigu ima mogućnost da se rade pregledi, ali bilo bi dobro da iznađemo način da se obiđu i naša seoska područja, da naše žene na selu mogu da rade te preglede, kod njih u selu i da na taj način izjednačimo njima iste uslove života kao ženama u gradu.

Još jednom uvaženi predsedniče, uvaženi potpredsedniče Vlade gospodine Mali, ja ću podržati predlog budžeta i sve ove predloge zakona zato što su dobri, zato što misle da to daje budućnost za razvoj svakog dela naše Srbije, ali potenciram da u narednom periodu iznađemo mogućnost da se veći akcenat stavi na nerazvijena područja, područja u težim uslovima života, to konkretno mislim na Svrljig i veliki broj takvih opština, jer verujte mi kod nas nije isto da se živi kao što živi u većim centrima. Još jednom podržavam predloge ovog budžeta i nisu samo da su veoma dobri.

Zahvaljujem se dr Orliću.

Uvažene kolege, građani Srbije, ja sam u razgovoru sa ljudima koji žive na jugoistoku Srbije više puta postavljao ovde poslanička pitanja koja se tiču skoro svakog čoveka koji dolazi u vreme da razmišlja po penziji i na sednici kada je tu bila Vlada to sam i našoj premijerki postavio pitanje.

Još jednom ću postaviti pitanje vezano za ove naše ljude koji su otišli u penziju, koji treba da odu u penziju pre 65 godina – da li i kada ćemo iznaći mogućnost da sa tim ljudima ne naplaćuju kaznu, da se njima ne uzimaju kazneni poeni za svaku godinu koliko ranije odu u penziju od 65 godina?

Mislim da je to potrebno i velika potreba da to rešimo. Očekujem da ćemo to rešiti u narednom periodu.

Jedna od stvari oko koje sam ovih dana imao dosta razgovora sa ljudima, a evo današnjih dana, danas i sutra, ovde je kod nas set zakona gde je jedan od tih zakona vezan za suđenje u razumnom roku, gde će u okviru toga biti rešenje problemi velikog broja naših ljudi koji su otišli na tržište rada, koji su izgubili svoja radna mesta u društvenim firmama. Ti ljudi, ima ih veliki broj, ali ja sam razgovarao sa ljudima u Nišu, Svrljigu, okolnim opštinama gde radnici elektronske, mašinske industrije koji su tužili, kojima nisu obezbeđena sredstva, sada ćemo imati mogućnost da se njima reši problem i to na način koji je najbolji za njih. Imaće mogućnost da se obeštete, da za ono što su radili nisu dobili sredstva, da to bude njima urađeno i da to bude njima isplaćeno na način kako to je najbolje za njih.

Ali imamo sada tu jedan problem da dosta tih ljudi koji su izgubili radna mesta, koji su imali poverenja, a nisu hteli da tuže državu, da tuže zemlju, sada za te ljude nema rešenja pošto ćemo sada rešiti one koji su imali tužbe.

Zbog toga moramo da iznađemo mogućnost da i onima koji nisu tužili, a imaju sve potkrepljeno dokazima da su radili, da su bili prisutni, a da im nisu isplaćene zarade, moramo naći rešenje i za njih, i to je pitanje našem sadašnjem ministru, gospodinu Selakoviću, ministru za rad i socijalnu politiku, kako i na koji način da te ljude obeštetimo za sve ono što su radili, a nisu tužili svoju zemlju. Još jednom siguran sam da će to biti rešeno na najbolji način, a velika potreba svih ti ljudi jeste pošto su ljudi već u nekim godinama, neki su prešli 65 godinu, neki su otišli u penziju, nemaju dovoljno sredstava. Taj dug koji oni imaju u tim firmama, kojima će država isplatiti onima koji su tužili, to će njima sutra značiti, da sve ono što su radili, koji imaju određena dugovanja za komunalne delatnosti, to će njima stvarno mnogo značiti. Još jednom siguran, sam da to mora biti rešeno na najbolji način, a posebno akcentiram i za naše ljude koji odu ranije u penziju od 65 godina da se njima više ne naplaćuju kazneni poeni. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedniče, ja bih postavio nekoliko pitanja, uz dužno poštovanje, normalno.

Prvo bih pozdravio sve naše učenike koji su sada pošli u prvi razred, u drugi razred. Danas je 5. septembar, veliki broj naše dece su pošli u školu. Njima čestitam i želim uspešan rad u školi, da u školi bude sve najbolje. Nadam se i siguran sam da ćemo mi svi se truditi da u narednom periodu obezbedimo, da svakom detetu se obezbede isti uslovi života, isti uslovi rada, normalno i da za svu decu obezbedimo i besplatne udžbenike.

Za mene je veoma bitno da kažem – veliki broj naše dece u svim školama ima problema sa govorom. To važi za onu decu predškolskog uzrasta, to važi za decu prvi, drugi, treći razred, a u velikom broju škola nemamo te stručne radnike, logopede koji sutra mogu raditi sa decom i na taj način pomoći deci da mogu da izgovaraju sve ono što je potrebno. Znam to iz primera kod mene u Svrljigu gde smo imali logopeda, čovek koji je umro pre 12,13 godina, do današnjeg dana mi nemamo logopeda, a što je najgore nema ih na tržištu rada.

Prema tome, voleo bih da nadležno Ministarstvo prosvete obezbedi uslove da se prime ti stručni ljudi koji mogu raditi sa decom od predškolskog uzrasta do osnovnog obrazovanja. To je veoma bitno i za svakog malog i za svaku malu da mogu slobodno da govore, da znaju šta kažu i da se čuje šta treba da se kaže. To je stvarno velika potreba i veliki problem.

Ujedno, zahvalio bih se nadležnom Ministarstvu prosvete koje je obezbedilo uslove da deca u seoskim školama imaju mogućnost da tamo bude nastave, da se tamo ne gase odeljenja jer je to veoma bitno zato što i kada imamo jedno dete u jednom selu to je znak da će selo živeti, da će se razvijati i da ima selo budućnost. Tako se mora i nastaviti.

Moje drugo pitanje konkretno je vezano za poljoprivredu. Malopre je kolega govorio, pre mene, vezano za poljoprivredu, za e-agrar. Ja sam oko e-agrara govorio više puta. Podržao sam taj predlog, ali sam tražio da se e-agrar, da mogućnost najmanje godinu dana, čak i više, da mogućnost ljudima da se upišu u e-agrar.

U krajnjem slučaju, čuli smo unazad dvadesetak dana kako je bilo dosta problema sa nekim poljoprivrednim gazdinstvima, gde su neke parcele, u okviru orto foto snimka vidi se da neke kulture nisu tu, da neke kulture nisu tu i za te ljude se govori da su hteli nešto da urade, ono što nije dobro.

Ja sam i na Odboru za poljoprivredu, sa Rističević Marjanom, govorili smo o tome, donosili zaključke i evo sada inspekcija ide po našim selima, po našim gazdinstvima gde ima do 250, 270 kontrola. Veliki deo tih kontrola se odnosi na ta gazdinstva za koja postoji sumnja i da je u 90% ta sumnja istinita.

Suština svega jeste i siguran sam da najveći broj naših poljoprivrednih gazdinstava koja dolaze iz tih malih sredina nemaju interese, nisu želeli nikog da prevare, već su to slučajne greške zbog toga što su bile velike gužve kada su bili upisivani u e-agrar. Nisu znali koja je koja parcela, gde je šta postavljeno, šta je zasađeno i zbog toga su te greške napravljene.

Pozvao bih nadležno Ministarstvo poljoprivrede, kao i sve nas, pošto inspekcija daje mogućnost da do kraja godine se sve te isprave i da naši poljoprivredni proizvođači koji nisu imali nameru da prevare, da zloupotrebe, da uzmu neka sredstva, što se kod nas kaže da uzmu leba bez motike, tim ljudima da se da mogućnost da to isprave, da nastave da budu aktivna gazdinstva, da ne odu u pasivu. Za one ljude koji su hteli da rade zlonamerno, da zloupotrebe to gazdinstvo, a uopšte ne znaju gde je čija njiva, ni koja je njegova njiva, već su to samo prijavili, tim ljudima normalno treba po zakonu da odgovaraju za to i materijalno i krivično, jer nikoga ne treba da štitimo. Zastupam interes da najveći broj naših malih gazdinstava, tih ljudi koji su obnavljali gazdinstva preko e-agrara nisu imali nameru i nisu to želeli da urade. Tim ljudima trebamo staviti pažnju, poštovanje, jer kao što smo uvek govorili, seljak je hranio i branio naša sela i našu Srbiju. Hvala lepo.

Zahvaljujem se, dr Orliću.

Kao srpski domaćin, svim pravoslavnim vernicima bih čestitao današnji dan, to je slava Sveti Arhangel, svima želim zdravlje, sreće, uspeha, a posebno bih pozdravio moje ljude koji su sada u Svrljigu, manastir Sveti Arhangel Gavrilo u Pirkovcu. To je manastir koji je veoma posećen, danas ima preko 2.000 ljudi, prisutnih vernika, gde je iguman Varnava, čovek koji tamo nama daje veliku duhovnu snagu i dolazi veliki broj vernika i to je stvarno nešto najlepše. Srećna slava svima koji slave.

Ja očekujem da ćemo imati mogućnost da obezbedimo bolje uslove za sve radnike u Srbiji.

Zahvaljujem se, doktore Orliću.

Uvažene kolege poslanici, ja ću postaviti nekoliko pitanja, a tiču se i vezano je za probleme naših sela, ljudi koji žive na selima, jer uvek i svi vidimo da su to mahom stari ljudi, gde su njihovi mlađi otišli u veće gradove, u veća mesta i imamo takvu situaciju, a to je pitanje MUP-u Srbije.

Pitanje je, pošto u tim našim seoskim područjima svakodnevno dolaze pojedini prodavci, trgovci i kvazi prodavci koji nude određene predmete tim našim starim ljudima kroz određena obaveštenja, oni njima kažu da je to odlično, dobro, da to treba da uzmu, ubeđuju ih, uzmu im ček, a ovi potpišu, čak neko i u njihovo ime potpiše i za deset, petnaest dana ljudima dolazi, ili mesec dana, dolazi to što su naručili, a oni ni ne znaju šta su naručili, jer kažem da su to mahom stariji ljudi koji stvarno puno i ne razumeju i ne čuju, a ti trgovci, da ne kažem nešto ružnije, oni ih ubeđuju i na kraju dođemo do toga da je čovek koji živi sam ili sa svojom ženom, koji su stari i koji imaju poljoprivredne penzije ili jedan od njih ima poljoprivrednu penziju, a drugi nema nikakvu penziju, oni potpišu nešto da uzmu, a vrednost je po 300.000, po 200.000 dinara, na 24 rate ili više.

To je za njih katastrofalna situacija. Oni imaju malu penziju, sami žive, njihova deca nisu tu i sada dolaze u situaciju kada dođe vreme da se odbija njima taj novac, oni kasnije ne mogu da obezbede sebi one osnovne životne namirnice ili da plate struju ili da plate porez.

Moje pitanje jeste MUP-u, pošto imamo situacije da dođu ti trgovci ili neki prodavci nečega, čak i magle, da posle njih, kada vide da su prazne kuće, u tim kućama dolaze lopovi koji ljudima obijaju kuće, koji ljudima uzimaju sve što vredi, recimo, kazane za rakiju i sve što vredi, a pre toga su bili kao da nešto prodaju.

Stvarno je to vrlo ozbiljna situacija, baš zbog toga što su naša sela skoro ispražnjena. To govorim iz delokruga svoje opštine. To važi za sve opštine koje su tu na jugoistoku Srbije, male sredine, gde sela imaju po 20-ak, 30-ak kuća, a u tim kućama to su sve mahom stariji ljudi. Stvarno je takva situacija da se tim ljudima to ponudi, oni nešto potpišu, ne znaju šta potpišu i na kraju im dolazi da oni to što su uzeli, to njima ničemu ne služi, pokušavaju da vrate. Prođe taj rok ili čak te firme uopšte ne postoje i tada dolaze u situaciju da na svakom mestu u svakom pogledu tim ljudima se pravi problem, ti ljudi se varaju.

Zbog toga bih pozvao nadležno MUP, pozvao bih Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave da zajedno svi iz svog delokruga se angažuju da u okviru nadležnosti, policijski službenici budu prisutni u tim našim seoskim područjima, da lokalne samouprave imaju obaveze preko mesnih kancelarija da budu više prisutni kod tih naših starih ljudi, da im daju obaveštenja, da ih usmeravaju da ne prihvataju svakakve potpise, a s druge strane, da ti koji to prodaju budu malo razumniji, da ne gledaju samo interes i da ne varaju ljude, jer oni su svesni toga da tim ljudima to neće trebati.

Još jednom pozivam sve naše ljude u našim seoskim područjima, kada neko dođe kod njih i nešto ponudi da kupe, da im daje na odloženo, da to ne prihvataju i da zovnu svoje najbliže, svoju decu, unuke, i ako budu navalentni da to i dalje traže, da se obavesti policijska stanica ili policijska ispostava, da na vreme reaguju. Još jednom pozivam sve da obrate pažnju.

Ovo sada što govorim o amandmanu, posebne stvari su što kada se nešto napiše, kada čitamo to je nešto veoma lepo, ali suština svega jeste da zakon koji je predložen ima dosta dobrih i pozitivnih stvari. Neke stvari smo ovde u plenumu razgovarali i dogovarali, neki amandmani su prihvaćeni.

Bilo bi dobro ono što se radi i u Nišu, Beogradu, Novom Sadu, ima tu problema, ali radi se. Bitno je da se radi. Ima zainteresovanih.

Za mene kao čoveka bilo bi dobro ukoliko ima nekih problema da neko nešto ne dobije ovde u Beogradu, neka dođe kod nas u Svrljig, u Gadžin Han, Belu Palanku, da tamo investira. Mi ćemo tamo njemu obezbediti uslove, obezbediti sve potrebno da radi, da se tamo nešto gradi. To je jedini način da tamo ljudi ostanu da žive.

Verujte, ja sam govorio i prošlog puta, kod nas u Svrljigu postojala je neka firma „Progres Svrljig“ koja je privatizovana, otišla u stečaj. Posle toga iz stečaja kupio jedan čovek, vlasnik firme, kupio firmu, 12 hiljada kvadrata zemljište, 6 ha, ne želi da ulazi u postupak konverzije zato što niko ne može na to da ga natera. Ima nekih zainteresovanih da dođu kod nas, ali nema šta da mu ponudimo.

Kada se reši na ovaj način konverzija, imaćemo mogućnost. Taj čovek će sigurno želeti da tu firmu stavi u funkciju. Bitna je stvar i to što ovaj zakon daje mogućnost što do sada nismo imali. Mene kao čoveka interesuje, uvaženi ministre, da zajedno vi, kao ministar, kao čovek koji vodi Ministarstvo za građevinu, usvajanjem ovog zakona, da zajedno svi aktiviramo, da damo akcenat, da dođe neko kod nas u te naše male opštine, da rešimo probleme koji su infrastrukturni, da se tamo ljudi vrate da žive.

Priroda nam je dala sve. Tu prirodu želimo da sačuvamo. Imam mogućnosti. S druge strane, finansija, moć, jeste ovde u Beogradu, Novom Sadu, a i u Nišu. Meni je zadovoljstvo kada se gradi u Nišu. Najviše volim svoje mesto, Svrljig, volim i Niš, volim i Beograd, ali Niš je meni bliži srcu.

Još jednom, uvaženi ministre, ja ću glasati za Predlog ovog zakona. Ukoliko dođe do nekih kriminalnih radnji, da taj što radi to da bude odgovoran. Ja ne želim, ni bilo ko od mojih ne želi da učestvuje u nečemu što je loše. Ja verujem da ovde ima dobrih stvari koje će biti dobre za izgradnju u našoj zemlji Srbiji.

Ja ću sada reći za ovaj zakon vezano za izgradnju. Kod mene u Svrljigu ima određene destinacije koje su ovako veoma interesantne, lepe. To su neke pećine koje su veoma posećene. Ima recimo Prekonoška pećina. Do te pećine treba izgraditi putnu infrastrukturu. Ima veliki broj zainteresovanih koji tamo žele da dođu.

Uvažene kolege poslanici, ja ću sada iskoristiti još minut samo da pozovem sve naše ljude koji žive u Novom Sadu, u Beogradu, koji žive u Srbiji, van granica Srbije da dođu u Svrljig, da obiđu tu Prekonošku pećinu, da obiđu to selo Prekonogu. Večeras kreće i turnir u malom fudbalu, pa ako neko voli sport, može da se razonodi.

Priroda nam je dala sve. Imamo lepe opštine. Dobre ljude. To moramo sačuvati.