Zahvaljujem se, dr Orliću.
Uvažene kolege, poštovani ministri sa saradnicima, ja ću kao kolega, kao čovek da prvo čestitam Bajram svim našim prijateljima muslimanske vere i poželim da u zdravlju, sreći, miru, blagostanju provedu sa porodicama, da svi budemo i u narednom periodu zajedno, da čuvamo naša ognjišta, da čuvamo našu zemlju Srbiju.
Bajram šerif mubarek olsun! Inače, nek je plemeniti Bajram blagosloven.
To je što sam hteo da kažem kao čovek koji poštuje svakog čoveka, bez obzira koje je vere, jer je veliki broj prijatelja muslimana i poslanički klub u kojem sam ja. Radimo već drugi mandat.
I kod nas i u Tutinu i u Sjenici se ljudi bave poljoprivredom i imaju potrebe za sve ono što treba u svakom delu naše zemlje Srbije.
Ja sam malopre pažljivo slušao sve ministre koji su u okviru svog delokruga i svojih tačaka govorili, gde je prvi među njima bio ministar Mihajlo Jovanović, čovek koji vodi Ministarstvo telekomunikacija, gde smo u okviru njegovog govora i iznošenja svih onih stvari čuli i potrebu da se obezbede uslovi za širokopojasni internet, gde u okviru zakona koji je pripremljen, koji ćemo sigurno izglasati, imati potrebu i mogućnost da 2025. godine svako selo ima internet i svaki čovek može o tome sutra da radi, da završava određene poslove.
Sve to mene je apostrofiralo i na ovaj deo o kome sada govorimo, a to je poljoprivreda. Za mene je poljoprivreda nešto najbitnije, jer rođen sam u porodici koja se bavila poljoprivredom. Rođen sam u selu u kojem i sada živi moj otac, gde živimo zajedno, gde se bavimo poljoprivredom, gde sam završio srednju veterinarsku škola, to je isto vezano za poljoprivredu, gde sam počeo da se bavim politikom i formirao Ujedinjenu seljačku stranku, jer mi je cilj bio poljoprivreda, razvoj poljoprivrede, zaštita naših ljudi koji žive na selu i od sela.
Konačno, u Skupštini sam ovde i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, čiji sam predsednik i gde smo ranije i na javnim slušanjima na različitim mestima, na odborima, na pododborima razgovarali o ovom predloženom zakonu i govorili sa nadležnom ministarkom gospođom Jelenom Tanasković, koju podržavam, normalno, jer ona to što radi, ona želi sigurno dobro poljoprivredi, želi da neke nove stvari uvede.
Jeste da je zakon od ranije vezano za ovaj agrar, da to do sada nije odrađeno, što ne znači da to ne treba biti odrađeno.
Inače, ja mogu samo da podsetim sve ovde prisutne, a i one naše ljude koji žive u seoskim područjima, koji imaju dosta nekih problema ne samo sa internetom, imamo veliki broj naših seoskih područja, tu je naša ministarka za energetiku, u kojima ima niži napon struje. Bandere su trule. Drvene bandere su dosta trule i tu moramo staviti mnogo više akcenat na tu niskonaponsku mrežu i tim ljudima omogućiti da imaju iste uslove, istu energiju, istu snagu, jer oni sigurno plaćaju redovnije struju nego ostali po nekim većim mestima, odnosno po gradovima.
Što se tiče poljoprivrede, poljoprivreda je neka naša egzistencija. Bez hrane, bez vode sigurno nema ništa. Tu je i naša ministarka za zaštitu životne sredine, gde smo mi kao opština Svrljig njenom ministarstvu dodelili Majsku plaketu zato što nam je pomogla i obezbedila određene kontejnere, prevozna sredstva i još puno stvari koje su bitne za zaštitu životne sredine u našoj opštini i mi to stvarno cenimo, jer znamo da mi imamo… Priroda nam je dala sve. Mi tu prirodu moramo da čuvamo i zato Ministarstvo koje vi vodite želi da svakoj opštini obezbede adekvatni uslovi da mogu da zaštite svoju životnu sredinu i ja vas pozivam da budete gosti ne samo kod mene u našoj opštini, u Svrljig, nego i u okolnim opštinama zato što je kod nas svuda slična situacija.
Sve ove stvari o kojima sada govorim tiču se svih nas, pa bez obzira da li mi živimo u Svrljigu, Beloj Palanci, Gadžinom Hanu, Babušnici, Tutinu, Sjenici, nije bitno, da li je Subotica ili bilo koje mesto, svi mi imamo iste probleme i iste potrebe.
Zato poljoprivreda je nešto na čemu ću više apostrofirati, jer je to ono za šta živim i to je ono što mislim da za moj dosadašnji rad ima nekih rezultata.
Što se tiče ovog zakona, mi smo, kao što sam rekao na prethodnim odborima i pododborima, razgovarali o određenim segmentima. Što se tiče konkretno e-agrara, to je nešto što je stvarno dobro, da ne kažem to je odlično i potrebno je da naši ljudi koji to mogu, mogu lakše da obezbede sebi da se sutra preregistruju, da se registruju, da konkurišu za određene javne pozive, da na tim javnim pozivima, u tim javnim pozivima nemaju potrebe da dolaze često do svojih matičnih mesta, da traže određene dokumente, papire kojima bi pokazivali ono za šta žele da rade. Mnogo je lakše kad to sad uradimo preko e-agrara, kada se konektujemo, napravimo sve to i, normalno, posle svega toga biće mnogo lakše.
Ali, kao što sam malopre rekao, veliki broj naših seoskih područja nemaju adekvatnu snagu električne energije, a kamoli da imaju internet. Očekujemo normalno u okviru zakona da se do 2025. godine obezbedi svakom selu da ima internet i da sutra svaki taj naš poljoprivredni proizvođač u tom vremenskom intervalu, zajedno sa nama, da mu pomognemo, da putem edukacija, sa njima razgovaramo, da ih učimo, jer da podsetim, veliki broj stare populacije, ljudi su ostali u tim našim selima, da njihovi unuci i njihova deca ne žive zajedno sa njima ili su u nekim većim mestima ili u nekim drugim zemljama. Zato tim ljudima mi moramo stvarno staviti veći akcenat da oni mogu biti dostupni, da mogu biti prisutni, da mogu konkurisati, a pre toga se moraju registrovati.
Ministarstvo i ministarka Jelena Tanasković, stvarno, ona ovo što je započela, što kaže se, to je ispravna stvar, jer ovo što sada radimo oko e-agrara, mislim da je to pozitivno, s tim što sad ponovo podvlačim da dosta veliki broj ljudi koji žive u područjima iz kojih ja dolazim i okolnih mesta, tim ljudima trebamo staviti mnogo veću pažnju.
Ja sam na sastanku i sa ministarkom a i pre toga sa ministrom Jovanovićem razgovarao i predložio čak i neku mogućnost da ta dva ministarstva iznađu neki zahtev prema Vladi, da se obezbedi još neki čovek i još neki stručni saradnik koji bi bio u tim matičnim mestima, da li je to u tim našim siromašnim, tu mogu da govorim najviše o tim siromašnim opštinama koje su sa otežanim uslovima života. To su opštine četvrta i peta grupa nerazvijenosti. To su opštine kojima treba stvarno pomoć, jer veliki broj ljudi tamo nema dovoljno znanja, nije dovoljno obučen. To je bio moj predlog da Ministarstvo telekomunikacija i Ministarstvo poljoprivrede u okviru svojih ministarstava podnesu zahtev Vladi da se obezbedi određeni broj stručnih radnika koji bi potpomagali tim naših ljudima u našim područjima.
Uz dužno poštovanje, evo još jednom velika zahvalnost Poljoprivrednoj stručnoj službi koja stvarno maksimalno radi svoj posao. Oni su i ranije radili svoj posao, bili su prisutni kod naših poljoprivrednih proizvođača, ali recimo, Poljoprivredna stručna služba u Nišu, koja pokriva Nišavski okrug, ima 11 tih savetodavaca. Tih 11 savetodavaca oni su svakodnevno od jutra do sutra na terenu, zajedno sa nama, zajedno sa ljudima iz naših opština, žele da pomognu da se svaki čovek koji ima mogućnost, koji želi da se preregistruje, da se preregistruje. I oni to rade svim srcem, punim srcem. Ali, ponovo ima problema, zato što naši ljudi u našim selima nisu dovoljno obučeni.
Evo, ja da vam kažem, to je informacija koja je sigurno tačna. Kod mene konkretno, u mojoj opštini, povećala se prodaja ovih pametnih telefona, zato što ti naši ljudi u našim selima su želeli da obezbede te telefone, da sutra, da li to njihovi unuci, da li to njihove komšije, da li to mi njihovi prijatelji koji to možemo da uradimo ili Poljoprivredna stručna služba, pomaže da se oni preregistruju. To je veliki broj njih uradio i dosta njih su sada i konkurisali za ove javne pozive.
Ali, sada ima problema, pošto kada to konačno bude odrađeno i donesen ovaj zakon, siguran sam, a to svi ljudi moraju da znaju, da kada se čovek jednom konektuje, kad se preregistruje, kada konkuriše, njemu sve informacije dolaze u elektronskoj formi. I taj čovek sutra, da li je to iz mog sela odakle sam ja, selo Plužina, da li je neko drugo selo, da li je neka druga opština, taj čovek nema internet. Taj čovek sutra kad ponese telefon u džepu ili ga ostavi kući, on nema interneta. Njegov unuk ili njegov sin, on možda ne obrati pažnju i tom čoveku prođe, recimo, mogućnost da se za nešto žali ili da stavi neki prigovor da bi ostvario neka svoja prava. To će biti jedan od problema naših sugrađana koji nemaju dovoljno znanja, čija su deca van ili ne žive zajedno sa njima. Jednostavno, ljudi iz Poljoprivredne stručne službe nema ih dovoljno da tu budu non-stop sa njima.
Opštine moraju biti mnogo agilnije da zajedno sa Poljoprivrednom stručnom službom pomažu tim naših poljoprivrednim proizvođačima. Evo, ja javnom slušanju, gde su bili predstavnici veliki broj poljoprivrednih proizvođača, bili su predstavnici iz opština oko Svrljiga. Mi smo tamo, mogu da kažem, stvarno su se svi uključili, veliki broj ljudi koji rade u opštini i volonteri su se uključili da zajedno sa Poljoprivrednom stručnom službom da maksimalno pomognu da se što veći broj ljudi preregistruje, da bi moglo da koristi ova sredstva, jer su javni pozivi u toku.
Ukoliko neki od naših, evo, čuli smo malopre ministarku koliko se ljudi preregistrovali i koliko su konkurisali za javne pozive, što je odlično, a ima i onih koji to još nisu uspeli da urade, ne zato što ne žele, nego verovatno zato što ne mogu. Da bi neki čovek iz nekog sela u mojoj opštini ili okolne opštine oko nas, da bi došao do Svrljiga ili Bele Palanke, do Babušnice, mi u našim selima nemamo prevozna sredstva, nemamo linije autobuske koje su bile ranije prisutne, zato što je to mali broj ljudi, zato što skupe su karte. Autobuski prevoznici ne žele i nemaju profita i nemaju interesa, a budžeti tih naših opština ne mogu da prate i to da se još više finansijski zadužujemo i kod tih prevoznika. Zato taj čovek sutra pozove taksi, dođe taksi i vrati ga. Njega taj dolazak, da bi se prijavio ili konkurisao za određene stvari, zato što nema mreže, nema interneta, taj čovek mora da plati najmanje 1500 do 2000 dinara i da izgubi taj dan.
Još jednom, ja sam podneo određeni broj amandmana koji mislim da daju određena olakšanja da se prevaziđu određeni problemi koji ne remete ono što ste vi sada rekli, to govorim vama, ministarka, ne remete ništa, već možda neke stvari poboljšaju i da se prevaziđe određeni problem.
Mi smo na Odboru za poljoprivredu i predložili, to je govorio gospodin predsednik odbora, naš i moj prijatelj Marijan Rističević je u ime svih nas juče na odboru govorio i predložio određeni broj predloga koji su pretočeni u amandmane, pa se nadam da ćete i vi imati mogućnost, ukoliko se to sutra ne reflektuje na nešto drugo, da se ti amandmani prihvate i da olakšamo našim ljudima kojima stvarno treba pomoći da mogu da se priviknu.
Mi smo predložili, Dragan Jovanović, kolega, je to i izneo, da bi bilo dobro da našim poljoprivrednim proizvođačima koji žive u tim brdsko planinskim područjima sa težim uslovima života, da se makar u tim područjima, u tim opštinama da mogućnost da makar još godinu dana da mogu da se prilagode, da se njima to pomogne. U zakonu to postoji. I bilo bi dobro da to tako i bude, da ne bude sve putem e-agrara. Ljudi dok se priviknu, dok se obezbedi mogućnost interneta, taj prelazni period, to će njima značiti, jer ja stvarno vidim i dobro je što ste rekli da treba uraditi, da se uradi e-agrar i da je veliki broj ljudi već aplicirao i konektovao se na e-agrar.
To je ono što mislim da bi bilo dobro, da se makar tim našim opštinama koje su devastirane, demografski ugrožene, brdsko-planinske to omogući.
Isto, vrlo je bitno, vi ste malopre rekli i ja to isto pozdravljam, minimalno 6.000 dinara za zemljište, što je ranije bilo drugačije. Smanjili ste limit. Ona je više za naše ljude koji se bave proizvodnjom mleka, koji nose mleko u mlekare. Njima taj limit više nije potreban da bi koristili premiju. To je isto super.
Rekli ste vezano za premiju za mleko. Bila je po Pravilniku ili Uredbi 15, sad je 10 dinara minimalno. Ja sam i tu dao jedan amandman, ukoliko postoji mogućnost da bude 15 dinara u zakonu, što jednostavno mi tim ljudima moramo davati non-stop podršku. Verujte mi, da bi neka krava bila u mogućnosti da bude u laktaciji treba da prođe četiri ili pet godina, odnosno pet godina da bi ona mogla da daje mleko. Znači, da bi bilo kvalitetno priplodno grlo, i to je određeni proces koji traje tri do četiri ili do pet godina.
Znači, to je ono što mislim da bi bilo dobro, a sa druge strane tu su oko Pravilnika, i to smo razgovarali juče na Odboru, verovatno su to vaši saradnici vama preneli, Pravilnik bi trebalo u nekim segmentima promeniti, a vezano za one zahteve za kvalitetna priplodna grla. Pisalo je u Pravilniku avgust mesec, a vi ste rekli da će se to promeniti u jul mesec. To je jedan mesec razlika.
Sve ostalo, ono što ste govorili, ja podržavam. Mislim da bi bilo dobro, rekli ste, da se obnove naša stada. Jedan od načina jeste da se ženska telad čuva i da se u nekoliko kvartala, u četiri kvartala po 25.000 dinara, da se tim ljudima da, da bi oni to žensko tele sačuvali u kvalitetnu priplodnu kravu, da li je to prvotelka, mogla bi da bude i drugotelka, trećetelka i da bi to tele sutra bilo njegovo, da sutra povećava stočni fond, a on zna da je to iz njegovog stada, on zna kakva je bila njegova majka, zna kakva je bila, da li je bila mirna na muži, da li je davala dovoljnu količinu mleka i sve ostalo.
To je dobar predlog. Možda da se obezbede grla iz uvoza, ali mislim da mi… Kad sam bio predsednik opštine dao sam tu mogućnost, 2012, 2013. godine, gde su naši ljudi koji su želeli da se bave stočarstvom imali svoje kvalitetne priplodne krave. Oni su čuvali tu žensku telad. Mi smo njima kroz budžetski fond za poljoprivredu omogućavali finansijski i oni su tu telad čuvali. To su bile kvalitetne krave i na neki način povećali smo broj grla stoke.
To ste vi i rekli u nekim emisijama, i to je ispravna stvar. To ja podržavam, to je stvarno ispravno.
E sad, ostale stvari, konkretno oko ovog Zakona o poljoprivredi. Mi ćemo stvarno putem amandmana da neke stvari pomognemo, poboljšamo, ali u suštini znam da imate iskrenu nameru. Žena koja je bila na javnom slušanju ona vam je dala maksimalnu podršku zato što ste bili spremni. Na ovom javnom slušanju bilo je dosta naelekstrisanih ljudi, ne zato što ne podnose nekog personalno, nego baš zbog toga što ima velikih problema u poljoprivredi. Poljoprivreda je nešto sa čime moramo da živimo. Moramo da planiramo. Moramo da imamo strategiju koja mora da se zna, svake godine šta će biti i kako će biti.
Jednostavno, situacija je bila kakva je bila ranije. Imali smo koronu. Pokazali smo kada je korona šta znači kada imamo našu domaću hranu, kada imamo naše poljoprivredne proizvođače, kada imamo naša domaćinstva koja su spremna da sve podnesu. S druge strane, ovaj rat koji se dešava u Ukrajini je nešto što utiče na kompletnu situaciju i kod nas. Tako da neke stvari ne možemo sve planirati, ali tu ste vi dali određena rešenja za koja mogu da kažem da su dobra za te naše poljoprivredne proizvođače.
Još jednom, poštovane kolege poslanici i građani Srbije, uvaženi ministri, ministarke, i to i kažem, mislim da je poljoprivreda nešto na čemu moramo mnogo, mnogo ozbiljnije raditi, da pored nas i oni koji vode određene resore imaju uz njih određene ljude koji osećaju probleme u poljoprivredi. Kako se kod nas kaže – tuđa ruka svrab ne češe.
Još jednom, ja i naš poslanički klub ćemo podržati predlog zakona i sve ove zakone uz određene amandmane koji bi poboljšali ove zakone.