Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine Orliću, uvažene ministarke sa saradnicima, Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na samom početku istakao bih će Poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije PUPS – Solidarnost i pravda podržati sve predloge zakona i ostale tačke dnevnog reda. U danu za glasanje glasati za.

Na dnevnom redu današnje sednice najvećim delom nalaze se predlozi zakona iz oblasti pravosuđa. Oni predstavljaju poslednji segment u procesu promene Ustava u koji smo krenuli sada već pretprošle 2021. godine. Obaveza koju po ustavnom zakonu moramo da završimo u roku koji ističe kroz par dana ipak će i pored izvesnog otezanja biti završena na vreme, odnosno do 9. februara.

Razlog za ovo produženje je taj što se oko ovih bitnih zakona vodila javna rasprava u stručnim udruženjima i široj javnosti. Ono što mislim da je dobro je što su ova udruženja pre svega Društvo sudija i Udruženje tužilaca kao najreprezentativnija, dali svoja načelna pozitivna mišljenja na ove predloge tokom javne debate.

Ovi zakoni donose određene inovacije u unutrašnju organizaciju pravosuđa, a među njima su jedni od najvažnijih oni koji se odnose na međusobna prava i obaveze predsednika sudova i ostalih sudija u sudovima, koja su sada znatno detaljnije regulisane, čime će se smanjiti mogućnost za eventualno mobingovanje, usled ličnih netrpeljivosti i stvoriti znatno čvršće regulative za rešavanje takvih slučajeva, za koje se nadamo da će ih biti što manje.

U novom zakonu prepoznate su i realne situacije da u pojedinim sudovima ili tužilaštvima nisu popunjena sva mesta sudija ili tužilaca, pa onda oni ostali imaju veći obim posla od propisanog. S obzirom da su ova stanja u nekim slučajevima umela da potraju usled procedure izbora, a da bi se to dodatno opterećenje pravično vrednovalo, predviđa se mogućnost da se zaposlenima u ovakvim institucijama daju određene povišice plate u zavisnosti od broja tih upražnjenih mesta.

Jedna od važnih izmena odnosi se na način donošenja sudskog poslovnika, koji će u budućnosti zajednički donositi Visoki savet sudstva i ministar pravde, umesto dosadašnjeg rešenja na kome je to bilo isključivo pravo resornog ministra.

Sličan pravac izmena je u predloženom Zakonu o javnom tužilaštvu. Kod ovog zakona veoma je važno što se njima sada u članovima znatno preciznije regulišu ustavna načela devalvacije i supstitucije, odnosno, hijerarhije u postupanju između nižih i viših javnih tužilaca. Naročito je važno što se sada predviđaju mogućnosti da niži tužioci pokrenu razrađen postupak prigovora na odluke viših tužioca, da preuzimaju radnje ili postupke u predmetima iz njihove nadležnosti, a o tome u više postupnoj instanci neće odlučivati samo glavni javni tužilac, već posebna komisija koju će formirati Visoki savet tužilaštva.

U pogledu uslova i načina na koji će se vršiti izbor sudija i tužilaca date su opširne i precizne definicije za izbor i napredovanje, koje su vezane za definisanje onih opštih, pravnih standarda, kao što su stručnost, moralnost, osposobljenost za rad, ali i opštih uslova rada i ukupni broj predmeta u svakom konkretnom sudu ili tužilaštvu.

Sa druge strane, reorganizuje se i definisani su eventualni disciplinski prekršaji i odgovornost za njih, što treba pozdraviti, jer ako smo pravosuđu u celini dali visok stepen samostalnosti u izboru i radu, minimalno je očekivanje da se onda i profesionalna i lična odgovornost sudija i tužilaca podigne na još viši nivo.

Kod zakona koji će utvrđivati unutrašnje uređenje visokih saveta sudstva i tužilaštva, na osnovu ustavnih amandmana povećan je broj članova ovih tela koji se bira iz reda nosilaca pravosudnih funkcija, pa će to omogućiti nešto bolju strukturalnu reprezentativnost ovih tela u pravcu da će se sada veći broj ovih članova birati iz redova sudija i tužilaca nižih sudova i tužilaštva, što će omogućiti bolju reprezentativnost ovih tela. Bitno je naglasiti da su novim zakonima i ovde razrađeni izborni postupci za biranje članova ovih tela, jer je u ranijim periodima bilo izvesnih pravnih praznina i nedovoljne definisanosti ove procedure, što se u krajnjoj liniji negativno odražavalo i na rad i na legitimitet ovih organa.

Iskoristio bih priliku, kada već govorimo pravosuđu, da ukratko skrenem pažnju na dve stvari koje nisu direktna materija današnjeg dnevnog reda. Najpre mislim da bi mi kao Narodna skupština i Ministarstvo pravde i novi pravosudni organi u narednom periodu trebali da zajednički napravimo analizu funkcionisanja sadašnje mreže sudova. Poznato je da su prema objektivnim kriterijumima broja predmeta i obima posla pre desetak godina mnogi naši opštinski centri ostali bez svojih prvostepenih opštinskih sudova, a jedan deo njih, čak i bez sudskih jedinica.

Mi u poslaničkoj grupi PUPS – Solidarnost i pravda, razumemo potrebu da se kroz smanjenje broja radnih mesta naprave uštede u državnim finansijama i da se u pravosuđu napravi podjednaka raspodela poslova među sudijama, ali skrenuo bih pažnju da su uštedama na jednoj strani istovremeno prave i skriveni, ali ne mali troškovi na drugim stranama, počev od toga da imamo prazne zgrade koje se vrlo malo ili gotovo i ne koriste i propadaju zbog ne održavanja, preko putnih troškova, gubitak vremena, pa do toga da to dodatno, posredno utiče i na odumiranje mnogih malih sredina, jer mladi i obrazovni ljudi tamo više ne vide veliku perspektivu nakon diplomiranja na pravnim fakultetima.

Mi iz PUPS-a, kao stranka koja se zalaže za očuvanje i zaštitu naših malih sredina i ravnomerni regionalni razvoj, smatramo da opština kao samouprava i upravno sedište nije i ne može biti potpuno ako istovremeno nije i sedište sudskih organa. Zato bi trebalo da se razmisli da su sva i najveći broj centara naših opština vrate osnovni sudovi, čime bi uspeli da zaposlimo jedan broj stručnih kadrova, a ubeđen sam da bi od toga imali koristi i građani koji bi brže i efikasnije završavali svoje poslove, tako i za državu koja bi ojačala manje opštinske centre i makar usporila već izraženu depopulaciju u njima.

Takođe, skrenuo bih pažnju i na položaj sudskih pomoćnika, saradnika i savetnika. Oni kako sebe kao osobe koje imaju maltene zaduženja kao i same sudije su relativno slabo plaćeni za taj svoj odgovoran posao. Za mnoge nema mogućnosti da realno napredovanje u karijeri, pa samim tim veliki broj njih je u zadnje vreme zbog toga i napustilo pravosuđe, što se opet dalje reflektuje na njegov rad.

Zato mislim da bi trebalo naći mogućnosti da se broj ovih radnih mesta u sudovima poveća i da se popune boljim uslovima rada, ponude bolji uslovi rada i napredovanje onih koji bi se opredelili da se bave ovim poslovima, naročito u malim sredinama, a od čega bi opet dobili još jednu potporu za nezavisno i objektivno pravosuđe.

Poštovani narodni poslanici, naša poslanička grupa PUPS-Solidarnost i pravda, dala je svoju podršku za promenu Ustava. Samim tim se podrazumeva da se ovi zakoni koji razrađuju usvojene ustavne amandmane usvoje, kako bi oni zaživeli u praksi, a na korist svih građana Srbije.

Pored grupe zakona koji se odnose na regulisanje oblasti pravosuđa, na ovoj sednici nalazi se i više međunarodnih sporazuma iz različitih oblasti. Izdvojio bih 14. tačku dnevnog reda, odnosno Sporazum sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj u vezi davanja garancija za obnovu teretnog voznog parka na našim železnicama. Mi smo nedavno, nažalost, imali akcident sa ljudskim žrtvama koji nas je podsetio koliko se treba i dalje raditi na sveukupnoj obnovi naše železničke strukture.

U ovom parlamentu sam prošle godine naglašavao i ponoviću opet, koliko je važno da se što pre otpočne sa revitalizacijom pruge Niš-Dimitrovgrad-Bugarska granica. Drago mi je da će radovi uskoro početi.

Ništa bolja situacija nije ni na drugim prugama širom Srbije, jer smo imali jedan deo slučajeva iskakanja vagona i na drugim mestima i na drugim prugama. Ovim Sporazumom predviđa se da će Republika Srbija dati solidarno jemstvo za zajam od 43 miliona evra, koji će „Srbija-Kargo“a.d. podići od Evropske banke za obnovu i razvoj. Time će ovo preduzeće obnoviti svoj vozni park i tako će se podignuti nivo kvaliteta usluge i bezbednosti ljudi i tovara koji se prevozi našim prugama.

Ništa bolja situacija nije i na drugim prugama širom Srbije, jer smo imali jedan deo slučajeva iskakanja vagona i na drugim mestima i na drugim prugama. Ovim sporazumom predviđa se da će Republika Srbija dati solidarnu jemstvo za zajam od 43 miliona evra, koji je Srbija Kargo a.d. podigla kod Evropske banke za obnovu i razvoj. Time će ovo preduzeće obnoviti svoj vozni park i tako će se podignuti nivo kvaliteta usluga i bezbednosti ljudi i tovara koji se prevoze našim prugama.

Ono što bih ovde naglasio, to je da ovaj sporazum ušao u proceduru pre nesreće u Pirotu u decembru mesecu. Tako da, nisu opravdani eventualni prigovori da se na rešavanju problema radi tek naknadno kada se akcidenti dogode.

Pored svih ovih sporazuma, važan je i Sporazum sa organima EU oko učešća naših naučnika i istraživača u projektu „Horizont Evropa“, kao i niz sporazuma o saradnji sa prijateljskim afričkim i azijskim državama, o kojima je posebno govorio ovlašćeni predstavnik Odbora za odbranu.

Naposletku, od kadrovskih rešenja najvažnije je ono o izboru novog saziva RIK-a, koje je sada usklađeno sa novom političkom snagom stranaka u parlamentu nakon izbora 2020. godine, što mislim da je jedan od uspeha.

Poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, naša Poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda će u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje svih akata koji se nalaze na dnevnom redu današnje sednice.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem na pažnji i svako dobro.

Poštovani gospodine predsedniče, uvaženi direktore Kancelarije, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, poštovani predsedniče Republike Srbije, gospodine Vučiću, Poslanička grupa PUPS - Solidarnost i pravda zahvaljuje vam na iscrpnom Izveštaju koji ste podneli juče i na i na informacijama koje ste nam dali u jučerašnjem danu.

Na početku istakao bih da će Poslanička grupa PUPS - Solidarnost i pravda podržati ovaj Izveštaj i glasati za.

Pitanje koje je na dnevnom redu već duži niz godina opterećuje ne samo narod na KiM već ceo srpski narod i sve dobronamerne ljude ne samo u Srbiji već i šire. Kriza dijaloga od 2018. godine se stalno produbljuje da bi tokom ovog izveštajnog perioda došlo do njene krajnje eskalacije i da su privremene institucije Prištine intenzivno delovale na terenu kroz brutalno nasilje i pretnje upotrebom nasilja protiv Srba, namećući jednostavna rešenja koja će maksimalno otežati život i opstanak Srba u našoj južnoj pokrajini.

Prethodni događaji ukazuju koliko ste bili u pravu, gospodine predsedniče, o svemu, o čemu ste sve vreme govorili i juče takođe.

Sa druge strane, moramo biti ponosni na predstavnike Srba sa KiM što su u svim tim događajima stalno bili sa svojim narodom na terenu i ovom prilikom ja ih pozdravljam srdačno, koji se nalaze na galeriji.

Poseban značaj u svemu tome je zaštita našeg naroda koji vekovima živi na prostorima KiM i koji je opstao i ostao na tom prostoru bez obzira kakvim je sve izazovima i pritiscima izlagan u prethodnim godinama. To je svakako značajno jer na ukazuje da su koreni srpstva na KiM daleki, veoma duboki i neuništivi. Zbog svega toga PUPS u celini, a i Poslanička grupa PUPS - Solidarnost i pravda u Skupštini Republike Srbije daje vam punu podršku u rešavanju pitanja KiM.

Od septembra meseca prošle godine nasilje Prištine poprimilo je sve elemente, sveobuhvatnog, sistemskog progona po etničkoj osnovi. U izveštajnom periodu o stepenu ugroženosti Srba na KiM svedoči podatak da je zabeleženo 68 etnički motivisanih napada. Režim privremenih institucija samouprave Prištine neskriveno upotrebljava poluge vlasti tamošnje institucije kako bi direktno ugrozio elementarna individualna i kolektivna prava Srba. To potvrđuju događaji u kojima su sve češće direktno i indirektno uključeni pored pripadnika specijalnih snaga ROSU i pripadnici tzv. kosovskih bezbedonosnih snaga.

Te naoružane prištinske strukture kosovsko-metohijskih Albanaca su 6. januara u okolini Šrpca oružjem ili pokušajem ubistva jednog sedmogodišnjeg dečaka Stefana Stojanovića i dvadesetjednogodišnjeg Miloša Stojanovića pokazali odnos prema srpskom narodu, što je možda još gore da taj zločin privremene prištinske institucije okarakterišu kao napad na građane Kosova, a takođe za nas ništa novo. Gotovo svi međunarodni zvaničnici prihvataju tu izjavu i na isti način osuđuju pomenuti zločin.

Teror nad Srbima se nastavlja, a kulminirao je događajem kada su pripadnici ROSU bojevim mecima pucali na vozilo dva Srbina i teško ranili Miljana Delevića, a pukom srećom ostao je u životu. Postupanje ovih bezbedonosnih struktura privremenih institucija jasan je pokazatelj da se želi puno podčinjavanje srpskog naroda na KiM i stvaranje nemogućih uslova za život koji bi Srbe primorao na iseljavanje.

Posebno zabrinjava ilegalno uspostavljanje pristupa ROSU na više lokacija na severu KiM, u ovom slučaju opštine Leposavić postavljanjem raznih barikada i kontrolnih punktova. Hapšenje Srba pod raznim izmišljenim optužbama, kao u slučaju Pantić, govori nam na šta su sve spremni kako bi vršili pritisak na Srbe. Slučaj Pantić samo je jedan u nizu kršenja osnovnih ljudskih prava kada ni porodica ni međunarodnih predstavnici nemaju podatke gde se nalazi, u kakvom je stanju.

Organi privremenih institucija sprovode nasilje protiv Srba na sve moguće načine, kroz zloupotrebu i selektivnu primenu propisa, čime direktno ugrožavaju ekonomsku održivost na njihovim vekovnim ognjištima.

Najupečatljiviji primer ove vrste je slučaj porodice Petrović iz Velike Hoče koja se bavi vinogradarstvom i vinarstvom više generacija unazad, a kojoj je nelegalno oduzete 42.000 litara visoko kvalitetnog vina.

Inače, mogu da kažem da sam sa grupom prijatelja pre otprilike tri i po meseca obišao Kosovo i Metohiju, obišao Pećku patrijaršiju, manastir Dečane i igrom slučaja i Veliku Hoču. Posetio sam porodicu Petrović i njihovu vinariju i mogu reći i sada im dajem puno podršku. Pozdravljam i Srđana Petrovića kao vlasnika vinarije, ali i sve građane Velike Hoče. Imaju podršku Srbije i predsednika Vučića.

Slučajevi teškim etnički motivisanih nasilja dešavaju se širom Kosova i Metohije. Slučaj Stefana Tomića iz Klokota koga su pretukli grupa Albanaca ili petnaestogodišnjeg Lazara Milutinovića iz Suvog dola, što znači na celom delu Kosova i Metohije.

Kulminacija nasilja i kažnjavanje Srbije dodatno je produbljena nelegalnom smenom v.d. komandanta regionalnog direktora kosovske policije severa, Nenada Đurića.

Sva ta dešavanja primorala su srpske političke predstavnike sa severa pokrajine da u znak protesta 5. novembra donesu odluku da napuste privremene institucije Prištine.

(Predsednik: Samo privodite kraju, molim vas.)

Nakon te odluke političkih predstavnika Srba prištinske institucije nastavljaju grubu represiju nad Srbima na severu Kosova i Metohije 8. decembra 2022. godine, kada su izvršili svojevrsnu okupaciju Severne Mitrovice sa po 300 predstavnika.

Na kraju samo da kažem da će poslanička grupa PUPS glasati za ovaj Izveštaj.

Zahvaljujem predsedniku na svim informacija koje nam je dao.

Hvala.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije.

Pred nama je Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu. na samom početku bih istakao da će poslanička grupa Poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije PUPS Solidarnost i pravda u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona, kao i ostale predloge sa dnevnog reda.

Paketom zakona koji se nalaze na dnevnom redu današnje sednice mi stvaramo temelje za vođenje ekonomske politike u nastupajućoj 2023. godini. To nikada nije bio jednostavan zadatak ni u nekim relativno mirnim vremenima, a kamoli danas, kada već tri godine imamo izuzetno nepovoljne okolnosti po ekonomske procese, kao što su pandemija korone, rat u Ukrajini, te smanjenu ponudu i svetski rast cena energenata. Još uvek imamo problem sa deficitom budžeta, ali ovim Predlogom budžeta je ipak predviđen na nižem nivou, nego što je to bio slučaj kada su bili usvajani budžeti za prethodne dve, takođe krizne godine.

Ako se ranije moralo više novaca predvideti za davanje vezana za zdravstvo, sada smo došli u situaciji da se više sredstava mora izdvajati za plate i penzije. Mislim da je svakome jasno da su upravo zaposleni u javnom sektoru nažalost morali da pretrpe glavni udar rasta cena energenata i hrane usled rata u Ukrajini koji traje već devet meseci. Svo to vreme njihova primanja su ostala na istom nivou.

Pošto je rebalansom budžeta za 2022. godinu kao urgentna mera usvojeno povećanje visine penzija, sada će se usvajanjem budžeta za nastupajuću godinu steći uslovi da se zaposlenima u javnom sektoru povećaju zarade za 12,5%, a onim zaposlenima u sistemu bezbednosti i svih 25%.

S druge strane, promenama Zakona o PIO i budžetskom sistemu i novim pravilima za usklađivanje penzija u skladu sa rastom plata u javnom sektoru, što je višegodišnje zalaganje „PUPS Tri P“ za formulu „penzije prate plate“, one će za narednu godinu biti uvećane za 12,1%. To nisu mali izdaci, ali imajući u vidu da su penzije u proseku vrlo male, onda je ovaj odnos prema našim najstarijim sugrađanima svakako za poštovanje.

Ti podaci se moraju imati u vidu kada se govori o stabilnosti celokupnog budžetskog sistema, jer da se insistiralo na potpunom ograničenju rasta zarada i penzija mi bi sada deficit sveli na daleko niži nivo koji je bio blizu onom pre izbijanja pandemije. Ipak, u tom smislu je dobro što se u 2023. godini neće dozvoliti isplaćivanje godišnjih i drugih bonusa u javnom sektoru, na osnovu posebnih kolektivnih ugovora, osim, naravno, jubilarnih nagrada i novogodišnjih paketića za decu, što su u osnovi prava iz Zakona o radu.

Planirana sredstva za ove namene paketom zakona stvaraju se na način da se nastoje izbeći mere povećanja poreza koje bi dalje potpirivala inflatorna očekivanja i uticale na rast cena. Država se tu kroz izmene Zakona o porezima na zarade i doprinose za socijalna osiguranja čak i odrekla potencijalnog dela sredstava koja je mogla da ubira, s obzirom da će se neoporezovani cenzus zarade u 2023. godini podići sa 19.000 na 21.712 dinara i da se planira sniženje visine stopa uplate doprinosa za PIO za 1%.

Na ovaj način otvaraju se dodatne mogućnosti za povećanje visine neto isplaćenih plata, a država, iako se kratkoročno odriče potencijalnog dela sredstava, na drugoj strani stvara poboljšanu klimu za poslovanje i otvaranje novih radnih mesta, što bi trebalo da donese i nove dodatne prihode budžetu, bez istovremenog stvaranja inflatornog pritiska.

Što se tiče korisnika sredstava, sa jedne strane imamo određena smanjenja u odnosu na rebalans budžeta, pogotovo onih koja su kod Ministarstva rudarstva i energetike i Republičke direkcije za robne rezerve, koja su bila vezana za nabavku energenata i hrane.

Na drugoj strani, već sam rekao da je opravdano povećanje zarada u bezbedonosnom sektoru, ali je opravdano i značajno povećanje izdavanja za nabavku nove opreme i naoružanja u Ministarstvu odbrane u iznosu od 15 milijardi dinara više, ako se ima u vidu da se u Evropi već vodi rat kome se ne nazire kraj i koji lako može eskalirati u novi svetski sukob.

Što se tiče povećanja budžeta Ministarstva za brigu o selu, kojim rukovodi naš lider Milan Krkobabić, dobro je što je prepoznata važnost da se nastavi sa započetim projektima gde se predviđa ukupno povećanje za oko 93 miliona dinara u odnosu na ovogodišnji rebalans budžeta, što garantuje nastavak započetih projekata revitalizacije života u našim selima.

I pored uvećanja sredstava za 93 miliona, što bi značilo još stotinak novih kuća sa okućnicom za mlade bračne parove koji žele da žive na selu, ipak je dato malo para za ovo ministarstvo imajući u vidu stav predsednika Vučića, stav PUPS-a i Akademijskog odbora za selo SANU, za obnovu sela Srbije u skladu sa Nacionalnim programom za preporod sela Srbije. Od ukupnih prihoda predviđenih budžetom, za Ministarstvo za brigu o selu opredeljeno je milijardu i 448 miliona, što ukupno iznosi oko 0,078% budžeta za narednu godinu.

Iz podataka o realizaciji ovog budžeta može se videti da iako su izvesne stavke rashoda bile u manjem obimu povišene u odnosu na zakonom predviđene, istovremeno smo u praksi imali još viši stepen naplate prihodovne strane u budžet u odnosu na planirane iznose, što znači da je on izvorno bio odmereno i oprezno planiran kada je reč o prihodima, a to nam daje osnov da očekujemo da je na isti način isplaniran i budžet za neradnu godinu.

Pored paketa ekonomskih zakona, posebno bih izdvojio i međunarodni ugovor o dobrosusedskim odnosima sa Mađarskom, koji treba dodatno da produbi i učvrsti dobre odnose sa našim severnim susedom, a u istom pravcu ide i sporazum sa…

(Predsedavajuća: Poštovani narodni poslaniče, privedite kraju, molim vas.)

Još samo dve rečenice.

… Španijom o saradnji u oblasti infrastrukturnih projekata.

Poštovani narodni poslanici, naša poslanička grupa PUPS - Solidarnost i pravda smatra da su ovi predlozi zakona koncipirani tako da omogućavaju nastavak sprovođenja ekonomske politike na dosadašnjim realnim održivim osnovama.

Poštovani predsedavajući, ja bih malo prokomentarisao ovaj amandman, imajući u vidu da se predlaže da se iz Ministarstva za poljoprivredu određena sredstva planiraju prema Ministarstvu za brigu o selu, što ima dosta logike, jer se kaže – predviđena sredstva za ruralni razvoj i to nekako ima logike da ide u Ministarstvo za brigu o selu, imajući u vidu da je u prošlom periodu po prvi put formirano Ministarstvo za brigu o selu i ono je u prethodne dve godine, kroz razne projekte prema našim sugrađanima koji žive na selu, podsetimo se da ih ima negde preko 40,5%, uradilo dosta projekata koji su bili neophodni za neki statusni i materijalni položaj naših ljudi koji žive na selu. To se pokazalo kao dobra prilika, ako uzmemo u obzir projekte koji su bili, pre svega, kupovina kuća i okućnica za mlade bračne parove, za mlade ljude.

Sada, kao što znamo, ovim budžetom su se preplanirala sredstva u samom ministarstvu, pa su dodeljena 580 miliona za tu poziciju, kupovina seoskih kuća i okućnica, što znači da ćemo do kraja ove godine imati priliku da obezbedimo te kuće, odnosno da ti zahtevi, oko 550 bračnih parova, obezbedimo bar 500 novih kuća sa okućnicom, gde ćemo omogućiti jedan veći broj mladih ljudi koji žele da žive na selu, a svakako i veliki broj dece koja će biti sada kroz razne seoske aktivnosti angažovana tim projektom.

Ako uzmemo u obzir da je veliki broj mladih ljudi koji žive na selu odlučio da ostane na selu, imamo i veliki broj ljudi koji iz grada želi da se vrate na selo i da žive na selu, svakako bi se ovim sredstvima, sada verovatno u rebalansu budžeta to nije moguće, ali treba planirati možda za budžet za narednu godinu, da se ta sredstva prebace u Ministarstvo za brigu o selu i da eventualno kroz povećanje sredstava za ove projekte ili kao što se planiraju novi projekti i pokretanje nekih privrednih aktivnosti kroz neke radionice starih zanata ili radionice metala i radionice za izradu i preradu drveta, da se omogući i taj deo tim mladim ljudima koji se vraćaju na selo ili koji odluče da žive na selu.

Mislim da je ovaj amandman u tom smislu logičan, da se ta sredstva prebace na Ministarstvo za brigu o selu, a pozivam ministra i ministra finansija, kada se planira budžet, da se omoguće veća sredstva Ministarstvu za brigu o selu, imajući u vidu kako je to prihvaćeno od stanovnika sela u prethodnom periodu. Za sada toliko, hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na početku bih istakao da će poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera poljoprivrednika i proletera Srbije PUPS – Solidarnost i pravda, u danu za glasanje glasati za rebalans budžeta i ostale tačke dnevnog reda.

Redovni budžet za 2022. godinu usvojen je pre oko godinu dana i za to vreme desilo se dosta loših okolnosti počev od pogoršanja stanja opšte međunarodne bezbednosti i preko inflacije na globalnom nivou, a vidimo da se i virus Korona još uvek ne predaje i da epidemija nije u potpunosti eliminisana. To su izuzetno negativni faktori i za ekonomski razvoj i za sistem državnih finansija, pa je samim tim potreba za izradom rebalansa budžeta opravdana i nužna. Ali, i u takvim okolnostima u predloženom rebalansu uspelo je da se budžetski deficit od prvobitno planiranih 171 milijardu spusti na 107 milijardi dinara, što na žalost nije slučaj i sa ukupnim budžetskim deficitom, ali ipak nije ni tako beznačajno.

Vidljivo je da prihodi rastu što je dobar znak da se privreda polako oporavlja od krize izazvane Kovidom, ali nažalost sa druge strane rastu nam i rashodi u sred sve većih objektivnih potreba korisnika u budžetskom sektoru. Mislim da je dobro što su rebalansu budžeta predložena dodata sredstva kako bi se što pre dovršili i stavili eksploataciju kapitalni infrastrukturni objekti, poput daljeg produženja auto-puta od Čačka ka Požegi. Rekonstrukcija glavnih železničkih pravaca, ali mislim da je takođe važan prioritet da što pre otpočne i da se intenziviraju radovi na gasovodu Niš-Bugarska granica. Nadam se da će se ovoj izgradnji posvetiti maksimalna pažnja u narednom periodu, jer je veoma bitno za povezivanje sa više strana za dotok energenata.

Kod konkretnih korisnika primećuje se da su srazmerno najveća povećanja dobili Ministarstvo rudarstva i energetike, poljoprivrede i Republička direkcija za robne rezerve. Ova povećanja se odnose na davanje subvencija poljoprivrednicima, kupovini rezervi hrane i energenata i za te namene u ovim organima planirano je da se potroši oko 60 milijardi dinara više u odnosu na izvorni budžetski plan. Iako je to teško i neplanirano opterećenje za državne finansije, ne moram da pojašnjavam od kolike je to egzistencionalne važnosti za narod i za državu.

Sa druge strane, postoje povećanja rashoda za socijalne i zdravstvene namene, što je i prouzrokovano neplaniranim poskupljenjima lekova i pomagala na tržištu, pa se i ona moraju ispratiti u budžetu. Imamo i određene korisnike koji su uspeli da na troškovima zarada, materijala i administracije uštede po nešto od prvobitno planirane sume i to svakako je za pozdraviti.

Mislim da je dobro što su sredstva Ministarstva za brigu o selu preraspoređena. Naime, za program podrške kupovini seoskih kuća sa okućnicom na selu za mlade bračne parove povećanje za ovaj program je ukupno 580 miliona dinara. To znači da će se tim sredstvima obezbediti kupovina oko 500 seoskih kuća sa okućnicom čime će se obezbediti krov nad glavom za 500 bračnih parova sa određenim brojem dece. Do sada sredstvima ministarstva kupljeno je 1101 seoska kuća sa okućnicom za preko dve hiljade ljudi, koji imaju 878 dece. Ovim sredstvima dodatim, definisanim rebalansom budžeta obezbediće se još 500 kuća sa okućnicom, mada je komisija ustanovila preko 530 zahteva koji ispunjavaju kriterijume za ovaj program. Zapravo, 1101 seoska kuća sa okućnicom kupljena u sredinama iz ovog programa u preko 100 jedinica lokalne samouprave, čime je obezbeđen smeštaj za preko dve hiljade ljudi, 895 podnosilaca prijave ostalo je da živi na selu, a 202 porodice prešlo je iz grada u selo. Prosek godina dobitnika kuća sa okućnicom je 29,8 godina, što znači da su mladi zainteresovani za život na selu.

Od drugih zakona, treba pohvaliti izmene Zakona o PIO kojima će se omogućiti povećanje penzija za 9%, počev od novembarske penzije koja će se isplaćivati od narednog meseca. Ovo povećanje obezbeđeno je iz tekućih prihoda fonda PIO bez zadiranja u budžetska sredstva. Kada na dnevnom redu uskoro bude budžet za 2023. godinu, sa pratećim zakonima, mogu se očekivati i dalja povećanja iznosa penzija u narednoj godini.

Zahvaljujući dogovoru predsednika PUPS-a Solidarnost i pravda, Milana Krkobabića, sa predsednikom Republike Srbije, Aleksandrom Vučićem, 17 godina od osnivanja naše partije ostvaruje se PUPS-ov osnovni vrednosni stav, penzije, plate, plate. To znači da će penzije učitelja, vojnika, lekara, rasti koliko rastu primanja njihovih aktivnih kolega. Posle povećanja penzija za 9% i najavljenog povećanja od 1. januara 2023. godine planira se indeksacija penzija rastom zarada, to znači da će penzije pratiti rast zarada u celoj privredi. To će penzionerima od 1. januara sledeće godine doneti usklađivanje, odnosno povećanje penzija za 12,1%.

Još jednom bih iskoristio priliku da skrenem pažnju Vladi i problemima vezanim za poljoprivredne penzije, odnosno da se mora naći neko pravično i adekvatno sistemsko rešenje vezano za uplatu doprinosa od strane korisnika koji često objektivno nisu u mogućnosti da učine na vreme, pa im se gomilaju dugovi po ovom osnovu. To je zaista jedan veliki problem i apelujem i u svoje ime, i u ime poslaničke grupe PUPS Solidarnost i pravda, da se na njemu što pre poradi.

Pored povećanja penzija izmenama ranijih zakona stvara se mogućnost da se i naši najmlađim sugrađanima pomogne sa još jednom isplatom novčane pomoći od 5.000 dinara, što je svakako za pohvalu.

Poštovani narodni poslanici, na kraju, možemo zaključiti da je ovaj rebalans budžeta opravdan i neophodan, da se njime ne narušavaju ranije proklamovani ciljevi ekonomski moderne politike za ovu godinu, pa će zato poslanička grupa PUPS Solidarnost i pravda u danu za glasanje dati svoju podršku za njegovo usvajanje, kao i za usvajanje ostalih zakona koji se nalaze na dnevnom redu današnje senice.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem na pažnji.

Poštovani predsedavajući, uvažena gospođo Brnabić, uvaženi budući članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na početku današnjeg rada istakao bih da će poslanička grupa Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, PUPS – solidarnost i pravda, u danu za glasanje glasati za izbor ove vlade i dati svu moguću podršku.

Današnja tačka dnevnog reda – Izbor predsednika i članove nove Vlade Republike Srbije, po običaju, predstavlja jednu od najvažnijih obaveza kojima se svaka Narodna skupština bavi.

Prirodno je kada se govori o radu Vlade, najpre se treba osvrnuti na rad prethodne Vlade.

Ja ne bih oduzimao previše vremena detaljnom analizom rada svakog posebnog ministarstva. Samo ću reći da, kada se sagleda rad Vlade u celini, može se izreći načelna ocena da je ona radila dobro i da je iza sebe ostavila solidne rezultate prema realnim pokazateljima, kao što su rast prosečnih zarada i penzija kao što su rast prosečnih zarada i penzija, izgradnja, odnosno završetak izgradnje značajnih infrastrukturnih objekata. Sve to dobija na značaju ako se zna da je ta Vlada radila u složenom periodu postpandemijske krize, kada se privredni tokovi u svetu još uvek nisu oporavili u punoj meri i od krize izazvane kovidom.

Sada, pred novom Vladom naći će se dodatno veća iskušenja i izazovi u narednom periodu. Vidimo kakve su spoljnopolitičke okolnosti, da su se do maksimuma zaoštrili odnosi velikih svetskih sila i blokova, a da se sve to, nažalost, već po ustaljenim istorijskim obrascima negativno prelama preko naše države i naroda, da se na nas vrše veliki pritisci, da se javno i bezpogovorno svrstamo na ovu ili onu stranu, bez da nas iko pita koji su naši državni i nacionalni interesi.

Ono što naša poslanička grupa PUPS – solidarnost i pravda smatra kao dugoročni kontinuirani rad, cilj rada nove Vlade je da se održi sadašnji tempo rasta privrede i investicija, jer od toga najdirektnije zavisi budući rast plata i penzija. To neće biti lak posao, ali se na tome mora stalno raditi.

Podsetiću da mi u zadnjih sedam, osam godina imamo gotovo kontinuirani rast udela procenta direktnih prihoda Fonda PIO u masi sredstava za isplatu penzija u odnosu na budžetske dotacije, čiji se procenti i apsolutni iznos kontinuirano smanjuje, a na poslednjim presecima koje smo imali prilikom usvajanja budžeta za ovu godinu oni su svedeni na oko 15%, što je veliki uspeh ako se ima u vidu da je u ranijim periodima dostizao i oko 50% taj doprinos iz budžeta.

Sve to je postignuto, a da su istovremeno prosečni iznosi penzija podignuti u odnosu na neke ranije periode. Ipak, i u ove oblasti ostalo je da se reše neka značajna i otvorena pitanja, a ja bih skrenuo pažnju na jedno od njih, a to je pitanje dugova za doprinose za poljoprivredne penzije.

Svi znamo da ovaj problem traje decenijama i da nam se stalno ponavlja isto, a to je da naši poljoprivrednici iz različitih razloga često zapadaju u situaciju da određeno kraće ili duže vreme nisu u stanju da ispunjavaju svoje mesečne obaveze prema Fondu PIO, pa se stvaraju dugovanja koja negativno utiču i na sam sistem isplate penzija, a i na same dužnike koji zbog evidentiranih dugovanja onda ne mogu da ostvaruju neka druga svoja prava i nadležnosti.

Skrenuo bih pažnju na značaj ovog problema za naše poljoprivrednike, ako znamo od kolikog je značaja da imamo svoju samoodrživu proizvodnju hrane u vremenima koja nam predstoje.

Ovo je zaista važno pitanje, koje nije stranačko, ideološko ili dnevno-političko i oko koga ne bi trebalo da se delimo.

Što se tiče koncepta Vlade, trebalo bi pozdraviti činjenicu da su sada gotovo sve partije vladajuće većine dale svoje kandidate i kadrove za ministre. Time se pokazuje pun stepen političke odgovornosti za budući rad Vlade.

Nama u PUPS-u je drago i ponosni smo što će se naš lider Milan Krkobabić i dalje nalaziti na čelu Ministarstva za brigu o selu. On na taj način i svojim ličnim primerom, ali pre svega delima i uspešno realizovanim projektima, pokazuje kako treba rukovoditi Ministarstvom, a mi u našoj poslaničkoj grupi smo čvrsto uvereni da će tako i biti.

Naposletku, mislim da je dobro što jedan deo dugogodišnjih iskusnih poslanika iz redova ove Narodne skupštine odlazi u redove izvršne vlasti. Oni su do sada iz ovih klupa u odnosu na same ministre sigurno mogli da steknu jednu drugačiju sliku o radu ministarstava i aktima koje izvršna vlast donosi, da na drugačiji način ocene i dobre, ali eventualno i loše strane njihovog rada, pa se na osnovu takvih njihovih iskustava možemo nadati da će oni doneti nov kvalitet i dinamiku rada i u svojim ministarstvima i u Vladi u celini.

Nama koji ostajemo u Narodnoj skupštini preostaje da i njima, ali i ostalim članovima buduće Vlade, poželimo svu sreću u budućem radu, uz nadu da ćemo i dalje imati jedan obostrano korektan odnos.

Na kraju bih istakao dve stvari, značajno višegodišnje zalaganje PUPS-a u vezi usklađivanja penzija, a to je formula „Tri P“ – penzije prate plate, koja je najpravilnija i najpravičnija, jer obezbeđuje rast penzija sa rastom plata u javnom sektoru. Najavljeno povećanje penzija u novembru i januaru će delimično ublažiti štetu koju je nanela švajcarska formula, na koju smo mi ukazivali pri donošenju Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju.

Na samom kraju, apelovao bih i zamolio našu buduću ministarku poljoprivrede da u skladu sa inicijativom Milana Krkobabića pokrene proceduru osnivanja garantnog fonda za strateške poljoprivredne proizvode.

U danu za glasanje, poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda, će dati svoju punu podršku za izbor članova nove Vlade, uz želju da ostvare dobar deo ekspozea koji je podnela kandidat za premijera.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u vezi rasprave koja se vodi o amandmanima na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, najpre bih podsetio na odredbe našeg Ustava koje predviđaju pravo kandidata za budućeg predsednika Vlade da nama narodnim poslanicima izloži svoj plan i program rada Vlade na čijem će čelu biti u predstojećem mandatnom periodu.

Ako se ima u vidu tako predviđena autonomija rada budućeg mandatara, onda je logično zaključiti da u nju treba da spada i sam budući organizacioni koncept ministarstva i drugih organa državne uprave za koje će taj mandatar biti zadužen da odgovara u političkom smislu, pred nama narodnim poslanicima. U tom smislu treba i prihvatiti formiranje četiri nova predložena ministarstva i posebne kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu.

Ako dalje pogledamo suštinu predloženih izmena, možemo videti da se ponovo uspostavljaju zasebno neki resori koji su od velikog značaja za savremeno društvo. Tu pogotovo mislim na buduće ministarstvo koje će se baviti poslovima u oblasti informacija i telekomunikacija i kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu. U nekoliko zadnjih ekspozea o programu ove oblasti bile su planirane kao jedne od prioritetnih za ulaganja i u njima je dosta toga postignuto, ali naravno da su potrebna još veća ulaganja u ovom sektoru, pogotovo u širenju i poboljšanju mreže interneta u celoj zemlji, kao i na daljem širenju palete usluga naše elektronske uprave prema građanima. Stoga se čini opravdani da se stvore posebni organi koji će se primarno baviti državnim poslovima u ovim oblastima.

Takođe, oblast javnih ulaganja pokazala se vrlo kompleksnom, jer smo mi u prethodnom periodu ostvarivali visok stepen različitih ulaganja i poboljšanja javne infrastrukture i ustanova. Mislim da je zato ovde dobro što se ide na formiranje ministarstva, jer se time otvara mogućnost da ono preko svojih službi ostvari daleko efikasniji sistem nadzora i kontrole nad trošenjem sredstava koje su opredeljene za ove namene i za njihovu konačnu realizaciju, ali i da, ako je potrebno, pruži adekvatnu savetodavnu i stručnu pomoć samim akterima u ovim postupcima kako bi oni bili efikasniji i sa što manje troškova i na korist svih građana Srbije. Samim tim mislim da nisu opravdani predlozi kolega iz redova opozicije koji su podneli amandmane, a kojima se traži brisanje i spajanje određenih predloženih resora.

Podsetio bih da je prekjuče predstavnik predlagača jasno rekao da se naša ministarstva po svojim ustavnom i zakonskom položaju u političkom sistemu po svojim nadležnostima i po svojoj unutrašnjoj organizaciji i načinu rada značajno razlikuju od ministarstva u drugim zemljama koje su navedene, kao primer država sa manjim brojem ministarstava.

Sistem državne uprave nije i ne može biti nepromenljivo fiksirani jednom za svagda. Gotovo u svim republičkim vladama u poslednje tri decenije obnove višestranačkog sistema vršene su ovakve promene i ne vidim zašto se to baš sada ističe kao neki veliki problem. Ponavljam tim pre što tu neće biti stvaranja nečeg suštinskog novog i samo faktički reorganizacija i preraspodela poslova koji su i onako već bili u domenu organa državne uprave.

Ja bih svakako pohvalio to što ove izmene i dopune Zakona nisu dotakle već postojeće Ministarstvo za brigu o selu i njegov delokrug rada. Pokazalo se da je njegovo formiranje bilo pun pogodak i pravi odgovor na rešavanje problema i oporavak našeg sela koji su se gomilali već više decenija. Setimo se prošlog saziva kada su i pozicija i opozicija podržali formiranje ovog ministarstva koje je dobilo veliku i široku podršku celokupne javnosti Srbije. Javno je podržao, takoreći blagoslovio formiranje ovog ministarstva, blagopočivši srpski patrijarh Irinej, podršku je dao nadbiskup Hočevar i sve verske zajednice. Saradnja Vlade Republike Srbije, odnosno Ministarstva za brigu o selu sa SANU, prve te vrste u novijoj istoriji Srbije, već je dala veoma značajne rezultate i konkretne učinke.

Godine 2019. formiran je nacionalni tim za preporod sela Srbije, čiji su potpredsednici ministar za brigu o selu Milan Krkobabić i predsednik akademijskog Odbora za selo SANU akademik Dragan Škorić, a čini ga preko 80 uglednih, javnih ličnosti iz oblasti poljoprivrede, agroekonomije, infrastrukture, zdravstve, kulture, umetnosti, prosvete, sporta i svih segmenata društvenog života i rada.

U periodu od 2019. do 2020. godine napisan je i usvojen Nacionalni program za preporod sela Srbije, strateški dokument i polazna osnova za adekvatno rešavanje problema pražnjenja sela Srbije. Ovaj program rezultat je plodne saradnje Ministarstva sa akademijskim Odborom za selo SANU. U njegovoj izradi je učestvovalo 45 članova Nacionalnog tima za preporod sela Srbije i obuhvaćeni su svi aspekti i mere, čijom bi se realizacijom zaustavilo propadanje i podstaklo oživljavanje sela i zaštitio strateški interes Srbije, pogotovo u pograničnim i brdsko-planinskim područjima.

Nacionalni program za preporod sela Srbije oslanja se na Lajpcišku povelju o državi-gradova do 2030. godine koja definiše novi vid partnerstva urbanog i ruralnog dela zemlje i koju je neophodno uvesti i u Republici Srbiji utemeljeno na novim zakonskim rešenjima. Stoga mi u poslaničkoj grupi PUPS – Solidarnost i pravda ne možemo podržati ovako predložene amandmane uvaženih naših kolega, kao i neke druge amandmane koji traže ukidanje Ministarstva za brigu o selu. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, ukazujem na povredu Poslovnika, član 104. stav 1. i 2. – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku itd, da ne pričam i citiram ovaj član, ali ovakav odnos i ovakvo ponašanje sa ovako negativno nabijenim emocijama i pričom, uvredljivom pričom prema jednom predsedniku jedne partije, prema Milanu Krkobabiću i tako pogrdnim izrazima, stvarno ne liči ni na šta. Zato vas molim da takve slučajeve prekinete, da ih opomenete ili da preduzmete odgovarajuće mere.

Stvarno mi smo, PUPS, solidarnosti i pravda, partija koja se dostojanstveno ponaša u Skupštini i želimo da sa svima argumentovano i sa određenim argumentima diskutujemo po određenim pitanjima. Ovakvo ponašanje i ovakvo uvredljivi izrazi stvarno ne vode ničemu.

Posebno sam iznenađen nastupom gospodina Janka, jer sam ga smatrao ozbiljnijim čovekom nego da se na ovaj način ovako, a što se tiče njegove rasprave i polemike sa drugim poslanicima to već oni nek sami međusobno rasprave. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Formiranje ministarstva za brigu o selu pokazalo se kao pun pogodak i pravi odgovor svim problemima koje bi eventualno to ministarstvo uz pomoć i drugih ministarstava i države rešavalo i rešilo. Danas smo čuli i provejavaju kroz neke amandmane i neka razmišljanja da ministarstvo za brigu o selu smatraju poljoprivrednom proizvodnjom. Ja ću reći u ovom izlaganju da to nije tako.

Ministarstvo za brigu o selu na čijem je čelu predsednik PUPS-a Milan Krkobabić nije primarna, nije u primarnom fokusu nadležnosti poljoprivredna proizvodnja, već selo kao zajednica, odnosno ljudi koji u njemu žive, odnosno da budem još precizniji sveukupni kvalitet života ljudi koji žive na selu. Ne mogu da razumem uvaženu poslanicu koja navodno i ovome govori, a zalaže se za ukidanje Ministarstva za brigu o selu.

Mislim da se svi u ovoj sali možemo složiti da se tom pitanju ovde nije poklanjala pažnja, ne samo decenijama unazad, već i mnogo ranije. Retko ko se i na lokalnom nivou, opštinskom nivou bavio najrazličitijim specifičnostima, pitanjima o značaja za život tih ljudi koji nisu vezani za poljoprivrednu proizvodnju, kao što su pitanja trgovine, snabdevanja potrošača na selu, zatim smanjene obima ili ukidanja javnog saobraćaja, prevoza do naših sela i zaselaka, pitanja zdravstvene zaštite, negovanje kulturnog i sportskog života.

Svakako kao najvažnije pitanje opstanka i povratka mladih ljudi na selo i demografske obnove, kao što vidite sve je to jedan specifični korpus pitanja kojima se bavi i nastoji da ih u okviru svojih mogućnosti rešava ministar Krkobabić.

Jasno je da se oni ipak u suštini razlikuju od delatnosti Ministarstva za poljoprivrede o kojima neki misle da je selo u stvari, poljoprivreda. I sve to dodatno dobija na značaju kada primetimo da u poslednjih nekoliko godina postoji kontinuirani trend povratka ljudi koji viđaju prednost života na selu, ali se primarno ili čak uopšte i ne bave poljoprivrednom proizvodnjom kao takvom, već imaju druge izvore prihoda.

Čisto da je ovo Ministarstvo veoma neophodno i da ima podršku celokupne javnosti i svih institucija ove države, ja ću samo napomenuti par nekih projekata koji su realizovani u prethodnom periodu, a realizovani su uz pomoć najumnijih i najmudrijih ljudi ove države. Ako znamo da program dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom, kao predsednik Komisije vidi Rektor Beogradskog univerziteta, arhitekta prof. dr Vladan Đokić, a njegov zamenik je naš istaknuti agroekonomista Milan Prostran, onda je jasno da je ovo Ministarstvo angažovalo ljude od struke koji su se u svom višedecenijskom radu profesionalno dokazali u ovim oblastima.

Sredstvima Ministarstva za ovaj projekat ili za ovaj program kupljeno je 1.101 seoska kuća sa okućnicom čime je obezbeđen dom na selu za blizu 2.000 ljudi koji imaju verovali ili ne 878 deteta ili dece.

Prema tome, kada osporavamo da se ne dešavaju neke stvari na selu koje ovo Ministarstvo sprovodi, onda nam neke cifre i neki podaci sasvim suprotno govore. U oblasti izvora egzistencije na selu već petu godinu uspešno se sprovodi program podrške postojećim i novoformiranim zadrugama, dodelom bespovratnih sredstava za unapređenje poljoprivredne proizvodnje.

Od početka sprovođenja ovog programa formirano je 1100 novih zadruga, dok se u prethodnom periodu godišnje gasilo 100 zadruga, novih skoro da nije bilo. Kada sam govorio prošlog dana, govorio sam da je to 1100 nekih novih privrednih subjekata koji rešavaju neke slučajeve zapošljavanja na selu.

Program kao predsednik komisije vodi agroekonomista prof. dr Zorica Vasiljević i predsednik Akademskog odbora za selo, naš uvaženi akademik Dragan Škorić koji daje punu podršku ovom ministarstvu i zahvaljujući njemu i svim akademicima koji su u nacionalnom timu za preporod sela Srbije daju takođe podršku.

Naglasio bih da je Ministarstvo za brigu o selu pokrenulo i pokreće niz drugih programa i projekata značajnih za sve ukupno poboljšanje života seoske zajednice. Meni je nažalost nejasno kako neki od narodnih poslanika ne znaju šta se i koji se programi sprovode na selu, ali ljudi na selu to znaju i tih 40,5% stanovništva Srbije koji žive na selu ima izuzetno pozitivan odnos prema ovome.

U oblasti društvenog standarda program dodele besplatnih sredstava za kupovinu minibusa za prevoz seoskog stanovništva, program kao predsednik komisije vodi dekan Saobraćajnog fakulteta Beograda, prof. dr Nebojša Bojović, a njegov zamenik je dr Dalibor Pešić. Trideset pet jedinica lokalne samouprave je dobilo sredstva za kupovinu minibusa i obezbedilo prevoz svojih ljudi i dece u 847 sela Srbije, 35 opština sa dnevnim prevozom oko 3800 stanovnika tih sela.

Ministarstvo je dogovorilo sa Saobraćajnim fakultetom Beograda da se izradi strateška studija saobraćaja seoskih područja i daće Bog da u nekom narednom periodu imamo mnogo više mogućnosti da pomognemo tom stanovništvu brdo-planinskom i ruralnom delu da ima bolji prevoz.

U oblasti negovanja tradicije na selu, program dodele bespovratnih sredstava za organizaciju, manifestacije „Miholjskih susreta sela“ je jedan segment koji je veoma bitan…

(Predsednik: Gospodine Stošiću, samo da vas obavestim da se iskoristili vreme ovlašćenog predstavnika.

Imate još od vremena grupe 7,24.)

U redu.

Ovaj program kao predsednik komisije vodi naš uvaženi književnik i pesnik Ljubivoje Ršumović. Efekti ovog projekta u 2021. godini 60 od osam jedinica lokalne samouprave je dobilo sredstva i obuhvatilo 961 selo koje je učestvovalo u raznim disciplinama, sportskim, kulturnim i u drugim segmentima. Oko 100.000 posetilaca i učesnika je posetilo ove susrete. U 2022. godini je 87 lokalnih samouprava dobilo ova sredstva i očekuje se oko 150.000 učesnika i posetilaca.

Predsednik PUPS-a Milan Krkobabić pokreće mnoge inicijative koje se pre svega odnose na tih 40,5% stanovništva Srbije koji žive u seoskom području. Verujem da to većina ljudi na selu zna i pozdravlja sve te njegove inicijative.

Vraćanje odrednice sela u Ustav i zakone Republike Srbije sa integracijama da stanovnici jednog sela imaju pravo na odlučivanje, dogovor i odluku o usmeravanju određenih sredstava koje dobiju iz budžeta, ako znamo da postoji zakon o jednoj stambenoj zajednici, mi nemamo zakon o selu, molim vas da svi o tome razmišljamo da selo kao zajednica koja može imati i više hiljada stanovnika da mora da ima i zakon koji to uređuje.

Ustupanje zemljišta u državno vlasništvo do 50 hektara na korišćenje mladim bračnim parovima, uvođenje institucije socijalno garantovane penzije po ugledu na neke zemlje u okruženju i u svetu, da svi stari i preko 65 godina koji nemaju ili nisu u statusu penzionera, koji nikada neće imati penziju, Milan Krkobabić i PUPS u celini se zalažu da svi ti ljudi dobiju dostojanstveniji život u trećem dobu, a to se pre svega odnosi na žene i to na žene sa seoskog područja. Osnivanje garantnog fonda za osiguranje minimalnih proizvodnih cena za osnovne strateške poljoprivredne proizvode je jedan od najbitnijih uslova da naš proizvođač bude siguran da ono što proizvodi će mu biti adekvatno plaćeno i otkupljeno. Smanjenje stope poreza podrazumeva se za sve subjekte koji privređuju, a nalaze se u brdo-planinskim ili pograničnim područjima.

Očekujem da će Ministarstvo za brigu o selu u narednom periodu smisliti nove projekte koji će biti u interesu za tih preko 40% stanovnika koji žive na selu. Pre svega, oslanjanjem na sredstva koja su mu dodeljena budžetom, a i oslanjanjem na investicioni plan 2025.

Ministar i lider naše partije, Milan Krkobabić je na pravi način dokazao kako se i sa malo sredstava i sa relativnom malim brojem zaposlenih mogu realizovati brojni projekti od velikog značaja za naša sela. Ovo su pitanja od prvorazrednog značaja za opstanak ne samo našeg sela, već bih rekao i cele države u celini. Zato bih iskoristio priliku da apelujem da se kada ubrzo na red dođe pitanje budžeta ovom ministarstvu da više sredstava kako bi se moglo realizovati još više ovakvih dobrih projekata.

Dakle, uopšte nema osnova da se prihvati predloženi amandman uvažene poslanice. Mi u poslaničkoj grupi PUPS – Solidarnost i pravda ne možemo podržati predloženi amandman. Zato, naša poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda će podržati ovaj predlog zakona iz razloga koje sam navodio.

Uvaženi prijatelji, poštovani građani, zahvaljujem se na pažnji.

Hvala, predsedavajući.

Ja bih se zahvalio kolegi prethodnom govorniku koji u potpunosti razume i shvata potrebu postojanja ovakvog jednog ministarstva.

Malo bih dopunio, kada je govorio o nekim dugovima za zdravstveno osiguranje lica na selu ili ljudi koji kada napune 18 godina, Milan Krkobabić predsednik PUPS-a i PUPS u celini već jedan periodu potenciraju pitanje dugovanja za poljoprivredne penzionere, jer u Fondu PIO se duguju velika sredstva za penzionere koja nisu redovno uplaćivali. Sada se pojavljuje problem da se u određenom vremenskom terminu te penzije ostvare i da budu isplaćivane.

Između ostalog i o tome treba da se razmišlja, kako doneti neki zakon ili neko pravilo da se ta dugovanja na neki način umanje ili da se samo glavnica prihvati bez kamata i da ti ljudi imaju pravo na ostvarivanje tih svojih benefita, odnosno odlaska u penziju nakon 65 godine. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na početku ove današnje sednice istakao bih da će poslanička grupa „Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije“ – PUPS solidarnost i pravda, u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona i glasati „za“.

Naša poslanička grupa je od samog početka svog rada u Narodnoj skupštini poslednjih 14 godina uvek nastojala da argumentovano iznosi svoje stavove i ideje, da se učtivo i sa uvažavanjem odnosi prema svakom u ovoj sali, bez obzira na njegovo svojstvo i političku pripadnost.

Danas govorimo o Predlogu zakona o ministarstvima. Ovim zakonom vrši se delimična reorganizacija postojeće strukture ministarstava, što ukazuje na neke propuste u prethodnom periodu i potrebe da se poboljša rad Vlade u celini. Osnivanje novih ministarstava će doprineti jačanju kapaciteta javne administracije u datim oblastima i poboljšati stanje u tim oblastima.

Govoreći o današnjem Predlogu zakona o ministarstvima, ne mogu a da se ne osvrnem i na prethodni Zakon o ministarstvima. U potpunosti prihvatam da Narodna skupština ima zadatak da usmeri društvene tokove i da da zadatke izvršnoj vlasti, da da usmerenja i jasne smernice novoj Vladi Republike Srbije, što se ovim zakonom i čini.

Tako smo kod davanja zadatka prethodnoj Vladi formirali tri nova ministarstva, čime smo dali jasno uputstvo izvršnoj vlasti, građanstvu Republike Srbije i svim institucijama da je potrebno unapređenje stanja u tim oblastima, unapređenja i podizanja kompetencije državne uprave, kao i lokalne samouprave. Tim zakonom oformljena su tri nova ministarstva.

Kao narodni poslanik iz prethodnog saziva Narodne skupštine, zadovoljstvo mi je da konstatujem da su ta novoformirana ministarstva opravdala poverenje Narodne skupštine, kvalitetno uradile zadatke iz svojih predviđenih nadležnosti, tako da će i u narednom periodu raditi na ovim poverenim im zadacima.

Tadašnja reorganizacija postojeće strukture ministarstava i osnivanje Ministarstva za brigu o selu od suštinskog je značaja za opstanak sela, a samim tim i opstanak Srbije. Sada se vidi koliko je bilo značajno osnivanje jednog takvog ministarstva, koje vodi brigu o preko 40% stanovništva Srbije.

Mislim da je Ministarstvo za brigu o selu ponajviše skrenulo pažnju na strateške probleme sela Srbije i dalo novi podsticaj celoj društvenoj zajednici da krene u rešavanje uočenih problema. Danas znatno više društvenih subjekata razmišlja o praktičnom rešavanju pojedinih problema u Srbiji, a Vlada Srbije i Ministarstvo za brigu o selu sistematski i strateški definišu mere za poboljšanje položaja stanovnika sela.

Višegodišnja saradnja Vlade Republike Srbije i Srpske akademije nauka i umetnosti, prve te vrste u novijoj istoriji Srbije, već je dala veoma značajne rezultate i konkretne učinke. Godine 2019. formiran je Nacionalni tim za preporod sela Srbije, čiji su kopredsednici ministar za brigu o selu gospodin Milan Krkobabić i predsednik akademijskog Odbora za selo SANU akademik Dragan Škorić i čini ga preko 80 uglednih javnih ličnosti iz oblasti poljoprivrede, agroekonomije, infrastrukture, zdravstva, kulture, umetnosti, prosvete, sporta i mnogih drugih segmenata društvenog života.

U periodu od 2020. do 2022. godine napisan je Nacionalni program za preporod sela Srbije, strateški dokument i polazna osnova za aktivno rešavanje problema građana sela Srbije. Ovaj program rezultat je plodne saradnje sa akademijskim Odborom za selo SANU. U njegovoj izradi učestvovalo je 45 članova nacionalnog tima za preporod sela Srbije i obuhvaćeni su svi aspekti i mere čijom bi se realizacijom zaustavilo propadanje, podstaklo oživljavanje sela i zaštitili strateški interesi Srbije, pogotovo u pograničnim i brdsko-planinskim područjima, čak i u pogledu bezbednosti države kao bitnog faktora.

Nacionalni program za preporod sela Srbije oslanja se na Lajpcišku povelju o državi gradova, do 2030. godine, koja definiše novi vid partnerstva urbanog i ruralnog dela zemlje, a koju je neophodno uvesti i Republiku Srbiju, utemeljenom našim novim zakonskim rešenjima. To uključuje i novu teritorijalnu organizaciju Republike Srbije na način koji prati odgovarajuće modele teritorijalne organizacije zemalja EU primeren Republici Srbiji. Kada govorimo o ovoj teritorijalnoj organizaciji moramo imati u vidu da sve okolne zemlje mnogo više imaju opština nego što ima Srbija i u tom delu ta organizacija bi bila veoma značajna za uspešan rad i život naših građana.

Ministarstvo za brigu o selu je u periodu od 2020. do 2022. godina uspešno sprovela četiri namenska programa iz različitih oblasti. Ovim programima obuhvaćeno je 1527 sela u 129 jedinica lokalne samouprave u Srbiji. Ti programi su iz raznih oblasti. U oblasti egzistencije program dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom pokazuje izuzetno dobre rezultate.

Hiljadu i sto jedna seoska kuća sa okućnicom kupljena je sredstvima iz ovog programa u preko sto jedinica lokalne samouprave, čime je obezbeđen dom na selu za blizu 2.000 ljudi koji imaju 878 dece, 863 bračnih i vanbračnih parova, 134 poljoprivrednika i poljoprivrednica i 137 samohranih roditelja, 895 podnosilaca prijave ostalo je da živi na selu, iako je planiralo da ode iz sela, a 202 pripadnika prešlo je iz grada u selo, što pokazuje da je projekat veoma popularan i veoma prihvatljiv.

Prosek godina dobitnika kuća sa okućnicom je 29,8 godina, što je, takođe pravi primer da su mladi željni rada i sopstvenog gazdinstva i domaćinstva. Dakle, 1,2 miliona dinara bio je maksimalan iznos po prijavi.

Ako znamo da u Srbiji ima preko 150.000 praznih kuća onda ovaj program u narednom periodu može biti još povoljniji i još veći broj ljudi koji žele na taj način da obezbede sebi egzistenciju.

Izbor egzistencije na selu već petu godinu uspešno se sprovodi. Program podrške razvoj zadrugarstva dodelom bespovratnih sredstava za unapređenje poslovanja zadruga. Ove dve godine veći broj takvih zadruga je osnovano. Od početka sprovođenja ovog Programa formirano je 1.100 novih zadruga, dok se u prethodnom periodu godišnje gasilo oko 100 zadruga, a novih skoro da nije ni bilo.

Ovim se pokazuje da osnivanjem pomoći zadrugama novoosnovanim, mi osnivamo i neke privredne subjekte koji će funkcionisati na održivom nivou. Samo u 2021. godini, 57 zadruga dobilo je sredstva: 21 voćarska, 15 ratarskih, šest stočarskih, četiri povrtarske, četiri vinogradarske, četiri pčelarske, jedna za preradu lekovitog bilja, jedna socijalna i jedna turistička, što znači u svim segmentima života ima potrebe za osnivanjem tih zadruga kao privrednih subjekata.

Od 2017. godine, finansirano je ukupno 207 zadruga, što je dobar broj, ali svakako ima potrebe da se narednim budžetom planira više sredstava za ovo Ministarstvo kako bi svi ovi programi mogli da budu mnogo bolji.

U oblasti društvenog standarda, program dodele bespovratnih sredstava za kupovinu minibusa za prevoz seoskog stanovništva, 35 jedinica lokalne samouprave dobilo je sredstva za nabavku minibusa od čega 28 lokalnih samouprava pripada četvrtoj grupi razvijenosti u devastiranim područjima, 517 sela ovih opština na nadmorskoj visini preko pet stotine metara.

Efekat ovog projekta je 840 sela Srbije od ukupno 1.508, koje se nalaze na teritoriji ovih 35 opština rešava problem prevoza seoskog stanovništva. Kada uzmemo u obzir da u tim seoskim selima živi određen broj mladih ljudi, odnosno učenika, đaka, svakako da su dobili pravu priliku da mogu da odu do škole i da im povratak iz škole bude bezbedan.

Oko 3.800 putnika dnevno koristi ovaj vid prevoza. Za sve ove projekte na čelu komisija koja razmatraju određene potrebe, određene prijave su veoma bitni i stručni ljudi. Kada govorim u oblasti dodele minibuseva, predsednik Komisije, dekan Saobraćajnog fakulteta, koji ima zadatak da u narednom periodu napravi strategiju obezbeđivanja povoljnosti za sva urbana sela, odnosno za sva sela koja se nalaze u brdsko-planinskim područjima i u sklopu toga biće verovatno razmatrana i naknadna dodela minibuseva za te opštine.

U oblasti negovanja tradicije na selu, program dodele besplatnih sredstava za organizaciju manifestacije „Miholjskih susreta sela“ je takođe pokazala veoma dobre rezultate.

Efekti ovog projekta i u 2021. godini, 68 jedinica lokalnih samouprava dobile su sredstva za održavanje manifestacije u svojim selima, 961 selo se takmičilo i družilo u najrazličitijim disciplinama, 100.000 učesnika i posetilaca ove manifestacije podržalo je negovanje kulture i tradicije, doprinelo je povećavanju društvenog i sportskog života u selima širom Srbije.

U 2022. godini 87 sela lokalnih samouprava dobila su sredstva, u 1.287 sela biće održani ti susreti sa preko 150 učesnika i posetilaca. Realizacija tog programa je u toku.

U ovom periodu, 2020/2022 Ministarstvo za brigu o selu pokrenulo je niz novih projekata, a u novom sazivu verovatno će biti još i drugih. Pre svega, vraćanje sela u Ustav Republike Srbije i zakonske okvire Republike Srbije sa ingerencijama da stanovnici jednog sela samostalno planiraju, dogovaraju i odlučuju o usmeravanju sredstava njihovih lokalnih samouprava namenjenim budžetskim sredstvima lokalne samouprave ili budžetskim sredstvima Republike Srbije.

Inicijativa ustupanja zemljišta državnom vlasništvu do 50 hektara na besplatno korišćenje mladim bračnim parovima, uvođenje instituta socijalne garantovane penzije po ugledu na zemlju u okruženju za sve građane starije od 65 godina života koji nisu ostvarili pravo na penziju, socijalnu pomoć i nemaju druge izvore prihoda, a to je veoma bitno za tu stariju populaciju da u svojim starim godinama, u tom trećem dobu žive na dostojanstveniji način nego što sada žive.

Insistiranje na osnivanje nacionalnog garantnog fonda za osiguranje minimalnih proizvoljnih cena za osnovne strateške poljoprivredne proizvode, smanjenje stopa poreza na dodatu vrednost i potpuno oslobađanje od većine poreza u pograničnim i brdsko-planinskim područjima.

Očekujem da će Ministarstvo za brigu o selu u narednom periodu smisliti nove programe i projekte koji će biti u interesu za preko 40% stanovnika koji žive na selu iz dela sredstava koja će mu biti opredeljena budžetom Republike Srbije, za koji se nadam da će biti veći nego u prethodnim periodima, ali i pre svega, oslanjanjem na investicioni plan 2020/2025 godine za koji je određena solidna suma novca, što se tiče lokalnih puteva, što se tuče atarskih puteva, vodovoda, kanalizacije, internet signala i svih onih potreba ljudi sa sela koji žele da imaju uslove kao žitelji grada.

Igrom slučaja, ako ste gledali prekjuče, bila je jedna emisija o jednom staroplaninskom selu koje se zove Senokos, po jednom mladom poljoprivredniku, Nemanji Popoviću koji se porodično preselio na Staru planinu, napravio je poljoprivredno gazdinstvo sa 107 steonih krava, preko 100 teladi. Nema puteva, nema struje, ali najviše je insistirao da mu država obezbedi internet signal, jer kaže, na Staroj planini zimi i jeseni kada je loše vreme nema uslova da se siđe, nema uslova nikog da pozove.

Pre svega, to znači da Srbija mora da vodi računa o tim mladim ljudima koji žele da promovišu taj deo stvari za poboljšanje i svog života i života društvene zajednice.

Zbog toga, razmatrajući danas predložene zakone, sa posebnom pažnjom citiram da iz obrazloženja zakona ovaj predlog zasnovan je na oceni da će obrazovanje navedenih ministarstava doprineti jačanju kapaciteta javne administracije u datim oblastima, što bi dalje trebalo da rezultira unapređenjem stanja u tim oblastima.

Danas predložena reorganizacija postojeće strukture ministarstava, takođe, poručuje celoj društvenoj zajednici šta su operativni prioriteti u narednom periodu, koje su to oblasti društva čiji pojačani razvoj utiče na razvoj celog društva. Usmeravanje na oblasti nauke, tehnološkog razvoja, inovacija, telekomunikacija i na dalje unapređenje razvoja korišćenja informacionih tehnologija, kao i stavljanje akcenta na oblast trgovine, spoljne ili unutrašnje, na oblast turizma koja ima neosporan potencijal za dalji razvoj, kao i na oblasti javnih ulaganja definisani su prioriteti za naredni period.

Verujem da će celo društvo prihvatiti ova usmerenja i da će svako od nas dati svoj doprinos unapređenju života i rada naše države.

Ističem da su u prethodnom periodu značajna sredstva uložena u sistem zdravstva i naglašavam da davanje akcenta novoformiranim ministarstvima nikako ne znači smanjenje pažnje problemima koji pokrivaju tradicionalno tzv. velika ministarstva.

Želeo sam da u ovom izlaganju skrenem pažnju na zadatke koji su apostrofirani ovom reorganizacijom ministarstava i naglasku koja nova ministarstva treba da dobiju u kompletnoj zajednici.

U narednom periodu očekujem uspešan rad kompletne Vlade Republike Srbije, te da sva ministarstva daju svoj maksimalni doprinos razvoju Srbije i to sve u skladu sa komplikovanom međunarodnom političkom ekonomskom situacijom.

U danu za glasanje poslanička grupa PUPS solidarnost i pravda će podržati ovaj zakon i glasati za.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem na pažnji.

Uvaženi predsedavajući, poštovani predsedniče Republike, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici srpskog naroda sa Kosova i Metohije, poštovani građani Srbije.

Poštovani predsedniče Republike Srbije gospodine Vučiću poslanička grupa PUPS - Solidarnost i pravda zahvaljuje na ovako iscrpnom izveštaju o pregovaračkom procesu sa privremenim institucijama u Prištini.

Na početku bih istakao i da će poslanička grupa PUPS, poljoprivrednika, proletera Srbije PUPS – Solidarnost i pravda, podržati ovaj izveštaj u danu za glasanje glasati za.

Pitanje koje je na dnevnom redu već duži niz godina opterećuje ne samo naš narod na Kosovu i Metohiji, već ceo srpski narod i sve dobronamerne ljude ne samo u Srbiji već i šire.

Čulo se ovih dana od nekih da je ova sednica nepotrebna, ali mi iz PUPS smatramo da je ona bila neophodna jer smo imali priliku da čujemo iz prve ruke sve ono što znači za celi srpski narod.

Prethodni događaji ukazuju, koliko ste bili u pravu gospodine predsedniče, o svemu o čemu ste govorili. Sa druge strane sam ponosan na predstavnike

Srba sa Kosova i Metohije što su u svim tim događajima stalno bili sa svojim narodom na terenu.

Pri razmatranju prethodnog izveštaja u prethodnom mandatu o stanju na Kosovu i Metohiji i verovatno se sećate da predstavnici Srba sa Kosova i Metohije nisu bili prisutni jer su se vratili na Kosovo i Metohiju zbog incidentnih situacija privremenih institucija zato ih sada još jednom srdačno pozdravljam.

Gospodine predsedniče, kada ste preuzeli obavezu da budete bitan faktor u rešavanju ovog pitanja i predložili unutrašnji dijalog o Kosovu i Metohiji, partija PUPS je u potpunosti prihvatila vaš poziv da učestvuje u dijalogu o postizanju zajedničkog stava svih značajnih institucija, političkih partija i naroda u celini u rešavanju pitanja Kosova i Metohije na jedan demokratski način čime će biti zaštićeni interesi države Srbije i srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, ali i srpskog naroda u celini.

Poseban značaj u svemu tome zaštita našeg naroda koji vekovima živi na prostorima Kosova i Metohije i koji je opstao i koji je ostao na tom prostoru bez obzira kakvim je izazovima i pritiscima izlagan u prethodnim periodima. To je svakako značajno, jer nama pokazuje da su koreni srpstva na Kosovu i Metohiji veoma duboki i neuništivi.

Zbog svega toga poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda u Skupštini Republike Srbije i PUPS u celini daje vam punu podršku u rešavanju pitanja Kosova i Metohije. Za PUPS crvena linija na Kosovu i Metohiji je imovina države Srbije, Srpske pravoslavne crkve, građana Srbije, reč je o imovini koja vredi više stotina milijardi evra.

Ako se u Srbiji postigne unutrašnja saglasnost u vezi sa tim da je to početak svih daljih, ozbiljnih pregovora o budućnosti Kosova i Metohije crvena linija preko koje niti jedan politički subjekt, bilo iz vlasti, bilo iz opozicije, neće preći onda će i budući status Kosova i Metohije biti izvestan.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije smatra Kosovo i Metohiju neotuđivim delom svoje teritorije i to dokazuje činjenica da Srbija vraća blizu milijardu evra dugova Kosova i Metohije i vraćaće sve do 2041. godine.

U skladu sa politikom očuvanja mira i stabilnosti poštovanja svih obaveza Vlada Republike Srbije tokom ovog izveštajnog period kontinuirano ulagala napore da prištinske jednostrane aktivnosti ne ugroze bezbednost našeg naroda na Kosovu i Metohiji.

Na žalost, konstruktivan aganžman Beograda i ovog puta nije naišao na adekvatan odgovor druge strane. Kako se vidi iz Izveštaja, u ovom periodu, održano je mnogo sastanaka u okviru dijaloga i sve radi drastičnih postupaka privremenih institucija, pokretanjem diskriminatorskog carinskog rata, protiv srpske robe koja se doprema na Kosovu i Metohiji, kao i nelegalne odluke o stvaranju oružanih snaga Kosova.

Takođe, nelegalna odluka privremenih institucija po pitanju registarskih tablica i napori Beograda da se prevaziđe taj problem, urodila je plodom da se prevaziđe ozbiljna bezbednosna kriza, koje su inicirale Prištinske institucije.

U avgustu mesecu 2022. godine, postignut je važan dogovor po pitanju ličnih karata iz oblasti slobode kretanja, jedan od značajnih rezultata dijaloga je svakako dogovor o implementaciji energetskog sporazuma, kojim je obezbeđeno sigurno snabdevanje i dostizanje punu energetske nezavisnosti severa Kosova i Metohije.

Pored dela navedenih pitanja iz Izveštaja se vidi da je na sastancima razmatran izuzetno širok spektar problematičnih oblasti, pri čemu je srpska strana stalno inicirala i zahtevala da se neodložno započne proces formiranja zajednice srpskih opština, kao i pitanje nestalih lica i pitanja iz oblasti pravosuđa.

Pozitivni pomaci se prvenstveno dešavaju kada se odlučuje i angažuju posredničke i druge zainteresovane strane, i stave do znanja Prištini da u narednom periodu izvrše svoj deo obaveza u procesu formiranja zajednice.

U tom kontekstu Beograd je u svim drugim zainteresovanim stranama ukazivao da bi formiranje ZSO realno nije moguće da istinski zaživi ni bilo koji drugi institucionalni aranžman. Formiranje Zajednice srpskih opština direktno bi se odrazilo na imenovanje regionalnog komandanta policijskog direktora, kosovske policije sever, čime bi se primenio sporazum koji reguliše pitanje policije, kao i niz drugih oblasti, pravosuđa, slobode kretanja i druga pitanja.

Kada je reč o Zajednici srpskih opština, Zajednica srpskih opština je prioritetna tema za Srbiju na koju su naši pregovarači stalno insistirali i pored više od devet godina od zaključenog prvog Sporazuma nije došlo do implementacije ove centralne teme čitavog procesa normalizacije.

U narednom periodu bez obzira na delovanje druge strane i eventualnu neaktivnost EU i posrednika, naš pregovarački tim mora nastaviti snažno angažovanje po pitanju formiranja ZSO.

Molim vas da u razgovorima i pregovorima pored ostalih pitanja insistirate na rešavanju svih teritorija gde je većinski srpski živalj, a to je centralno Kosovo sa sedištem u Gračanici i nerešeno pitanje Srba na prostoru Prilužja, Plemetine i Babinog Mosta, gde je bilo obećanja da će ući u zajednicu.

Kosovsko Pomoravlje na kojem postoje četiri opštine, Novo Brdo, Ranilug, Parteš i Klokot sa većinskim srpskim stanovništvom i teritorijalno se oslanja na centralnu Srbiju.

Kako bi se presekla fizička veza centralnog Kosova i Kosovskog Pomoravlja dva srpska sela Slivovo i Dragovac koji su trebali da pripadnu Gračanici ili Novom Brdu su priključena Prištini i time se presekla teritorijalna veza ova dva regiona koja bi bila veoma značajna.

Nikako ne treba zaboraviti Sijerinsku Župu sa opštinom Štrpce gde je stanovništvo kompaktno, a posebno je interesantno za urbanizaciju tog prostora zbog sportsko-turističkih uslova koje pruža Šar planina.

Metohija je posebno interesantna, pre svega, podnožje Mokre Gore, južni deo naseljen je srpskim življem, a naslanja se na Zubin Potok kao srpsku opštinu. Prostor Dragaša i Gore koji je naseljen Gorancima i koji su lojalni građani Srbije trebalo bi da se insistira da se proglasi i da uđu kasnije nakon formiranja ZSO u zajednicu.

Kada govorimo o ugrožavanju Srba, treba reći da je delovanje aktuelnih vlasti Prištine dovelo do povećanja netrpeljivosti Albanaca prema Srbima, čime je političko i fizičko nasilje prema Srbima, njihovoj imovini, ali i prema SPC, versko-kulturno-istorijskim spomenicima, srpskog naroda na KiM.

Da je to tako govori i prekjučerašnji incident ugrožavanja života Srba iz Babinog Mosta. Posebno je zabrinjavajuće što su žrtve osetljive kategorije stanovništva stare osobe, žene i deca.

Potrebno je istaći nehumani odnos Prištine prema srpskim zdravstvenim institucijama kada su vršili opstrukciju dostave lekova zdravstvenim ustanovama i bolnicama koje funkcionišu u sistemu Republike Srbije na području KiM.

Ovaj niz institucionalnog nasilja prema Srbima se nastava oduzimanjem elementarnih, političkih i građanskih prava da glasaju na januarskom referendumu, a potom i na parlamentarnim predsedničkim izborima marta meseca.

U uslovima stalnih pretnji i terora nad Srbima kroz pokušaj kriminalizacije srpskih lidera sa AP Kosova i Metohije, onemogućavanja obavljanja verskih obreda i etički motivisanih hapšenja na osnovu lažnih optužnica privremene institucije u Prištini su nakon srpskih izbora 2022. godine nastavili nasiljem, ovog puta novim pokušajem zauzimanja kontrole nad energetskom infrastrukturom na severu KiM. Posebno je zabrinjavajuće da neki poslanici iz ove Skupštine, takođe, pokušavaju da predstavnike Srba sa KiM svrstavaju u kriminalce.

Jedinstven slučaj u svetu je kršenje Sporazuma o slobodi kretanja postignutih u dijalogu, odluka o vođenju ulazno-izlaznih dokumenata kojim se Srbima sa KiM faktički izdaje viza na 90 dana za boravak u sopstvenim kućama. Takođe, još jedna u nizu nerealnih odluka je od jula 2022. godine, odluka o potpunoj zabrani ulaska na KiM vozilima sa registarskim oznakama Republike Srbije.

Namera Prištine je da po svaku cenu izazove sukob i urušavanje dijaloga nastavljeno je 31. jula 2022. godine upadom prištinskih policijskih jedinica na sever Kosova i zaposedanje ključnih saobraćajnica na severu pokrajine.

Gospodine predsedniče, vašu borbu za Srbe na KiM ne bi trebalo niti smelo da bilo ko u ovoj Skupštini ospori. Ja sam jedan od svedoka vaših napora i borbe za položaj Srba naše južne pokrajine. Od otvaranja porodilišta u selu Pasjane, ne bih komentarisao značaj toga, vaše borbe u Štrpcu za Skijališta na Brezovici da ostanu u sastavu Skijališta Srbije, vaše angažovanje na Kosovu u Gračanici za status SPC i u Kosovskoj Mitrovici za rešavanje pitanja severa Kosova i mnogih drugih mesta gde sam prisustvovao.

Ljudi često znaju samo da kritikuju druge bez argumenata ali ne i da kažu šta su oni radili po tom pitanju. Ja bih rekao nešto o mom ličnom doprinosu, a tema je više za direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Pri obilascima imao sam priliku da razgovaram sa ljudima na KiM po raznim pitanjima i problemima koje imaju, ali bih istakao jedan, a odnosi se upravo na grupaciju koju zastupa moja partija, a to su penzioneri.

Od 2000. godine prestaje da funkcioniše Savez penzionera KiM kao organizacija koja se bavi statusnim materijalnim položajem penzionera i penzioneri su tražili od mene da im pomognem u oživljavanju ove organizacije.

Uz izradu statuta i drugih organizacionih akta uspeli smo da formiramo petnaest udruženja, opština i mesta sa srpskom većinom. Konačno smo prošle godine osnovali Savez penzionera KiM, Savez koji je ušao u Savez penzionera Srbije.

Imajući u vidu da je za rad tih udruženja potreban poslovni prostor i pomoć Kancelarije za KiM po drugim pitanjima. Gospodine direktore, u više navrata smo razgovarali na ovu temu, pa vas molim da nam kažete šta je po tom pitanju urađeno? Ujedno, ovo je i pitanje za predsednike Srba sa KiM.

Takođe, problem je u finansiranju ovih organizacija. Oni ne traže novac, već samo da im se omogući naplata članarine preko Fonda PIO, što sam u više navrata razgovarao sa upravnim odborom Fonda i direktorom. Rezultati su polovični.

Gospodine predsedniče, mi iz PUPS-a znamo da ćete sve učiniti radi zaštite srpskog stanovništva na KiM i za interese srpskog naroda, ove srpske države. Zato vam PUPS daje punu podršku u daljoj borbi za rešavanje pitanja KiM.

Zato će poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda podržati ovaj Izveštaj i u danu za glasanje glasati za.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege, reklamiram povredu Poslovnika.

Predsedavajući, niste intervenisali, niste upozorili uvaženu koleginicu kada je izašla iz teme. Reklamiram član 106. - govornik može da govori o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Tako je drastično uvažena koleginica izašla iz teme, a vi niste reagovali, što mislim da ste povredili Poslovnik i ukazujem na povredu te tačke Poslovnika.

Znate šta, mi smo veoma ozbiljna partija, veoma ozbiljni ljudi i u 14 godina rada naše poslaničke grupe, uvek smo bili veoma korektni, uvažavali smo sve kolege, sve partije i sve ljude koji su bili ovde na bilo koji način. Želimo da ukažemo da samo takvim radom, ako se bavimo temama koje su na dnevnom redu, možemo uspešno raditi i jedni drugima da iskazujemo jedno poverenje. Kasnije ću govoriti kroz spisak poslanika i govoriću još o nekim stvarima. Ako želimo dobro i nama i Srbiji i narodu Srbije, onda moramo pre svega da se međusobno uvažavamo i poštujemo.

Mi kao PUPS našim statutom smo definisali članstvo od 18 godina, što znači da s pravom možemo imati omladinu. Mi smo ponosni na taj deo našeg statuta zato što želimo da budemo partija svih generacija, da razumemo probleme svih generacija i što su naša deca sa nama. To je, ja mislim, jako pozitivno da shvataju suštinu našeg rada.

Nismo kao neki gde su muževi u jednoj partiji…

Povreda Poslovnika, da vam ukažem…