HADŽI MILORAD STOŠIĆ

Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Milorad Stošić rođen je 11. avgusta 1954. u selu Dragovac, opština Priština.

Osnovnu školu završio u rodnom mestu, a srednju vojnu školu u Beogradu, smer telekomunikacije.

Vanredno je završio višu vojnu školu pri Vojnoj Akademiji u Beogradu i stekao zvanje oficira telekomunikacija. Radio je na mestu komandira jedinica, kao i na operativno-nastavnim poslovima, poslovima telekomunikacija i poslovima rukovođenja kadrom u više vojnih jedinica.

Penzionisan 1. januara 2004. godine u činu kapetana I klase. Nakon penzionisanja u sklopu Programa PRISMA, na Mašinskom Fakultetu u Nišu, stiče zvanje Menadžera Informacionih Sistema, što mu omogućuje registraciju agencije za informatičke usluge i web dizajn “STOMIL”.

Predsednik je Gradskog odbora Partije ujedinjenih penzionera Srbije u Nišu i potpredsednik Izvršnog odbora PUPS-a.

Nakon izbora 2012. godine izabran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2014. i 2016. godine.

Status narodnoj poslanika dobio je i nakon izbora održanih 21. juna 2020. godine.

Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.

Oženjen, otac dve ćerke.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 11:57

Osnovne informacije

  • Poslanička grupa PUPS - "Tri P"
  • Niš
  • Dragovac, Priština
  • 11.08.1954.
  • penzioner

Statistika

  • 2
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.12.2020.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Srbije, pred nama je Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu.

Danas govorimo o dokumentu koji ima karakter finansijskog plana države za jednu godinu i predstavlja prognozu prihoda i rashoda države za narednu godinu.

Budžet za 2021. godinu, planiran je u skladu sa ekonomskom situacijom u zemlji i potrebama društva.

Dobra strana ovog budžeta, jeste ta što je on realno planiran i što nije planiran veliki deficit.

Takođe, dobra strana ovog budžeta i to kako je u izlaganju o budžetu rečeno, da je sa jedne strane budžet za 2021. godinu razvojni, te se njime podstiče dalji razvoj privrede i označava nastavak razvoja, što u suštini znači nastavak realizacije nacionalnog investicionog plana.

Sa druge strane, Predlogom budžeta izdvojeno je više sredstava za plate i penzije, što znači podizanje standarda građana na viši nivo.

Svakako, otežavajuća okolnost kod planiranja budžeta za 2021. godinu je situacija izazvana pandemijom korona virusom i nemogućnost sagledavanja posledica ove pandemije, za šta je potrebno planirati određena sredstva.

Radi podsećanja, prema podacima RZS, rast BDP-a u prvom kvartalu 2020. godine iznosio je 5,1% i bio je praćen pozitivnim kretanjem u svim privrednim sektorima, iako je rast ekonomske aktivnosti bio solidan tokom prvog kvartala, početak blagog usporavanja privredne aktivnosti, primećen je tokom marta kao posledica dramatičnih promena u međunarodnom okruženju, a sve izazvano pandemijom korona virusom.

Svakako postoje neki nedostaci u Predlogu ovog dokumenta i mi iz PUPS-a verujemo da će se amandmanima ovaj zakon popraviti. Poslanička grupa PUPS – Tri P će u Danu za glasanje podržati ovaj zakon i za njega glasati.

Ja kao predstavnik PUPS-a i poslaničke grupe PUPS – Tri P, partija koja se svojim programskim načelima opredelila za zaštitu najstarije populacije stanovništva, penzionera, starijih osoba i socijalno ugroženog dela stanovništva, iskoristiću priliku da u tom kontekstu govorim o potrebama da budžet ima socijalnu komponentu kojim će se zadovoljiti potrebe velikog dela stanovništva.

Vlada u celini, ali i ministarstva pojedinačno, treba daleko veću pažnju da posvete našim najstarijim sugrađanima, kroz konkretne pozicije finansijskih sredstava kojim će se obezbediti sagledavanje problema i potreba starih osoba.

Imajući u vidu da je država Srbija, država sa izuzetno starijom strukturom stanovništva i spadamo u sam vrh Evropskih nacija i država koje imaju stariju populaciju stanovništva i važe za starije nacije u Evropi, onda svakako moramo i budžet i ostala zakonska rešenja da prilagođavamo i ovoj strukturi stanovništva.

Srbija je potpisnik madridskog dokumenta, pod nazivom „Madridski međunarodni plan akcije o starenju“, koji je usvojen još 2002. godine, koji označava prekretnicu u odnosima društva i države prema starijim osobama i predviđa izgradnju društva za sve uzraste. Ovaj dokument traži od vlada potpisnica da se pristupi novom odnosu pitanja starosti i starenja u 21. veku, a nosioci tih aktivnosti je Vlada u celosti i pre svega, Ministarstvo rada, zdravlja, Ministarstvo prosvete, omladine i sporta, Ministarstvo kulture, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, pokrajinski organi i jedinice lokalne samouprave, ustanove socijalne zaštite, zdravstvene ustanove, ustanove u oblasti obrazovanja i kulture u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

U skladu sa ovim dokumentom, Vlada Republike Srbije je 2005. godine, usvojila Nacionalnu strategiju o starenju sa ciljem stvaranja integralne i koordinirane politike koje će društvo i privredu i pre svega, zdravstvo i socijalnu, tržište rada, obrazovanje i kulturu, sport, uskladiti sa demografskim promenama, kako bi se stvorilo društvo za sva životno doba, koje posebno teži da zadovolji potrebe i oslobodi neiskorišćene potencijale starih ljudi.

Strategija se zasniva na sledećim osnovnim principima, doživotnog razvoja pojedinca, unapređenje i zaštita svih ljudskih prava i osnovnih sloboda, obezbeđivanje ekonomske i socijalne sigurnosti i kvaliteta života u starosti, omogućavanja pune integracije i participacije starih u zajednicu, eliminacija svih oblika društvenog zanemarivanja, usled opadanja funkcionalnih sposobnosti u starosti i invalidnost. Angažovanje na ostvarivanju rodne ravnopravnosti, poštovanje različitosti i posledično drugačijih potreba među populacijom starih. Promovisanje međugeneracijske tolerancije, solidarnosti, dijaloga, uspostavljanje partnerstva na svim nivoima, Vlade, nevladinog sektora, privatnog sektora između samih starih ljudi.

Stare osobe imaju veliko znanje nagomilano dugogodišnjim radom, velio iskustvo i mudrost, što je karakteristika starih osoba. Zbog toga je neophodno da se oni uključe u sve segmente društvenog života, jer i dalje mogu i hoće da pomognu društvenoj zajednici.

U ime 1,7 miliona penzionera i još 300 hiljada starih osoba, koji nemaju nikakva primanja, jer nisu ostvarili pravo na penziju, a ne mogu da ostvare vidove socijalne pomoći zbog posedovanja neke imovine na kojoj ne mogu da ostvaruju prihode, zbog raznoraznih razloga, što ukupno čini oko dva miliona stanovnika ove naše prelepe Srbije, pokušaću da uverim nosioce, pre svega izvršne vlasti, da kod planiranja budžeta, ne samo republike, već i pokrajine i lokalnih samouprava, da na adekvatan način sagledavaju naše najstarije sugrađane.

Madridski međunarodni plan akcije o starenju, na kome se zasniva Strategija o starenju Vlade Republike Srbije insistira da Vlada i ministarstva budu nosioci aktivnosti u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Savez penzionera Srbije, kao reprezentativni predstavnik penzionera Srbije sa preko 650 hiljada svojih članova, kao i „Pokret trećeg doba Srbije“, koji je takođe reprezentativni predstavnik svih ljudi trećeg doba su takođe nevladine i humanitarne organizacije i udruženja građana i kao takvi nosioci su svih aktivnosti starijih osoba u Republici Srbiji, u delu socijalnih potreba, zdravstvene potrebe, kulturno-zabavnih aktivnosti, sportsko-rekreativnih, edukativnih i drugih aktivnosti.

Zbog toga Vlada, državni organi, sve strukture vlasti na svim nivoima treba da Savez penzionera Srbije i „Pokret treće doba Srbije“, doživljavaju kao partnere u realizaciji svih programskih aktivnosti sa starijom populacijom stanovništva.

Vlada Republike Srbije u skladu sa Madridskim sporazumom donela je odluku o obrazovanju Saveta za pitanja starenja i starosti 2017. je potvrdila 2019. godine, kao stručno savetodavno telo koje razmatra pitanja starosti, starenja, društvenog i ekonomskog položaja starih lica, mogućnosti korišćenja njihovih radnih i stvaralačkih potencijala i učešće u razvoju društva, privrednom i javnom životu.

Nažalost, većina lokalnih samouprava se nije rukovodila ovom odlukom Vlade, i nisu obrazovali ovo telo. Koliko je meni poznato, jedino grad Niš, gradska opština Crveni krst Niš i još par gradova i opština u Srbiji su obrazovali ovo telo, a ostali kao da nemaju stariju populaciju stanovništva u svom sastavu.

Ako gradimo društvo za sva životna doba, onda je neophodno da na nivou lokalnih samouprava treba da se obrazuju saveti za stare, kancelarije za stare, kako bi stare osobe imale mogućnosti da preko njih iskažu svoje potrebe i probleme i daju određene inicijative i predloge.

Civilizacijski nivo jednog društva meri se odnosom prema najmlađima i prema najstarijima. Ako nam je taj odnos valjan onda smo postigli nešto veoma vredno. Penzioner nije samo stanje duha. Dostojanstvo, pre svega, jer su to kreativni i vredni ljudi. Korisnici penzija su ljudi koji su i dalje profesori, lekari, radnici, trgovci, umetnici, ljudi koji i dalje rade i stvaraju. Svoditi te ljude samo na običajnu frazu: „to su samo penzioneri“ ili pogrdno „penzosi“ je nedopustivo.

Poslanička grupa PUPS – Tri P, je pokrenula društveni dijalog o reformi penzijsko-invalidskog sistema prošlogodišnjim usvajanjem izmena i dopuna Zakona o penzijsko i invalidskom osiguranju predstavlja nastavak započete reforme sistema penzijsko-invalidskog osiguranja kojim se definitivno isključuje mogućnost arbitrarnosti, grupe pojedinca ili organizacije o usklađivanju penzija, već se novim zakonskim rešenjem definišu pravila u ovoj oblasti.

Mi iz PUPS smo stava da je penzija ekonomska kategorija i ona se mora isplaćivati redovno i da država bude garant isplate. S druge strane, moraju se naći novi načini pomoći penzionerima sa niskim penzijama kao vid socijalnih davanja.

Postoje veoma pozitivni primeri brige o penzionerima i mi iz PUPS pozdravljamo inicijativu predsednika Republike, gospodina Aleksandra Vučića, o isplati 5.000,00 dinara, svim penzionerima kao vid pomoći, ali i priznanje da su penzioneri podneli najveći teret u vremenu konsolidacije i stabilizacije državnih finansija.

U skladu sa inicijativom predsednika Srbije, PUPS pokreće inicijativu da i lokalne samouprave u okviru svojih mogućnosti iz svojih budžeta planiraju sredstva za te namene kao što je jednokratna ili višekratna novčana pomoć, pomoć u paketima hrane, nabavka lekova i drugih vidova pomoći.

Budžetom za 2001. godinu je od 1. januara, predviđeno usklađivanje penzija po švajcarskoj formuli od 5,9%, čime se pokazuje opravdanost prošlogodišnjeg donošenja novog Zakona o penzijskog i invalidskog osiguranja.

Smatramo da je predloženi švajcarski model usklađivanja penzija dobar kao prelazno rešenje, ali isti, nažalost, na duže staze stalno umanjuje prosečnu penziju od prosečne plate. Zato PUPS predlaže model usklađivanja penzija Tri P – penzije prate plate, jer je daleko najpravedniji i najpravičniji.

Kada govorim o ovo modelu Tri P, to znači koliko profesoru, doktoru, oficiru, državnom službeniku u radnom odnosu, toliko i profesoru, doktoru, oficiru, državnom službeniku koji je u penziju.

Nas iz PUPS posebno raduje stav predsednika Aleksandra Vučića koji je uvideo nedostatke francuske formule i u dogovoru sa predsednikom PUPS, Milanom Krkobabićem najavio poboljšanje švajcarske formule po predlozima PUPS iz 2019. godine.

To znači da usklađivanje treba vezivati za rast plata u javnom sektoru i da penzije u proseku ne padnu ispod 50% prosečne plate.

Ako se obistine predviđanja predsednika Vučića, da će prosečna plata 2025. godine, biti 900 evra, što za naše najstarije sugrađane znači prosečna penzija 2025. godine, biće 450 evra. Nažalost, danas smo čuli da će ona biti 430 evra. Ministre, molim vas da promenite svoj stav i da to bude najmanje 50% proseka plate.

Ovom prilikom bih posebno apostrofirao da ministarstvo rada iznađe mogućnost povećanja najnižih penzija svih kategorija penzionera od poljoprivrednih, starosnih, invalidskih i drugih. Žao mi je što ministarka za rad nije tu, ali bi trebalo razmišljati, pre svega o tim najnižim penzijama, odnosno minimalnim penzijama.

Druga tema o kojoj bi govorio je sledeća. Oktobra meseca ove godine usvojili smo Zakon o ministarstvima, kojim je izvršena delimična reorganizacija postojeće strukture ministarstava, što ukazuje na neke propuste u prethodnom periodu. Osnivanje tri nova ministarstva doprineće jačanju kapaciteta javne administracije u datim oblastima i poboljšanje stanje u tim oblastima.

Reorganizacija postojeće strukture ministarstava i osnivanje Ministarstava za brigu o selu od suštinskog je značaja za opstanak sela, a samim tim i opstanak Srbije.

Budžetom su izdvojena sredstva za rad ovog ministarstva. Ona su i mala i velika. Mala, jer su potrebe velike, a sredstva su nedovoljna, ali su velika jer se po prvi put država na ovaj način brine o selu.

Selu nedostaje društvena nadogradnja u svim oblastima, kulturi, zdravstvu, obrazovanju, infrastrukturi i dr. Očekujem da će ministar Ministarstva za brigu o selu izaći sa konkretnim predlozima za celokupnu društvenu nadogradnju sela i naredna godina će biti osnovni pokazatelj za buduće vlade i buduće ministre Ministarstva za brige o selu.

Milan Krkobabić, dosadašnji ministar u Vladi Republike Srbije zadužen za ravnomerni regionalni razvoj, pokazao je da hoće i može da pokreće i realizuje projekte bitne za naše selo. Podsetimo se – 52 nedelje u godini, 52 pošte u selima Srbije; Država Srbije u selima Srbije dovođenjem lekara, poštara, državnog službenika u selima Srbije; projekat – 500 zadruga u 500 sela, prevazišao je sva očekivanja i za nepune tri godine osnovano je preko 760 zadruga. Na predlog ministra Krkobabića formiran je Nacionalni tim za preporod sela Srbije, kao odgovor daljem propadanju sela. Ovaj tim okuplja mnogobrojne stručnjake i autoritete iz oblasti poljoprivrede, infrastrukture, zdravstvene zaštite, obrazovanja, kulture, sporta i ostalih društvenih oblasti života, kao i predstavnike koje određuje akademski odbor za selo Srpske akademije nauke i umetnosti.

Dalje, urađen je Nacionalni program za preporod sela Srbije, koji tretira sve aspekte života na selu, od egzistencijalnih preko infrastrukturnih segmenata kulture, očuvanja kulturne baštine u seoski sredinama, sporta, obrazovanja, zdravstva, pa sve do starih zanata u seoskom turizmu.

Od 4.700 sela u Srbiji nestaje svako četvrto. U 1.034 sela ima manje od 100 žitelja, dok manje od 500 stanovnika ima u 2.832 sela. Ako se sadašnji proces nastavi, za deceniju i po u četvrtini sela ostaće samo spomenici kao dokaz doskorašnjeg života.

To su poražavajući podaci koji ukazuju da je potrebna nova agrarna i socijalna reforma, koja bi omogućila razvoj poljoprivrede u vangradskim sredinama u kojima živi preko 40% građana Srbije.

Kada ministar Krkobabić govori o selu, sa pravom mislite da je selu neophodna škola, ambulanta, pošta, dom kulture, zadruga, crkva, ali i sva infrastruktura koja podrazumeva dostojan život – putevi, vodovod, kanalizacija, atarski putevi, pristup internetu i sve ono što bi mlade ljude zadržalo na selu. Zato je obaveza svih ministarstava da u delu svojih nadležnosti planiraju sredstva za te namene.

Kad govorimo da su sredstva opredeljena za selo mala ali i velika, sa pravom se može reći da će koncept Ministarstva za brigu o selu i Nacionalnog programa za preporod sela Srbije biti naslonjen na plan „Srbija do 2025. godine“, kojim se predviđaju sredstva u iznosu od pet milijardi evra za pet hiljada kilometara lokalnih puteva, tri milijarde evra za kanalizaciju i vodovod u 80 lokalnih samouprava južno od Save i Dunava, dodatnih 300 miliona evra za poljoprivredu, 86 miliona EU za

navodnjavanje, 50 miliona za nabavku traktora i druga sredstva koja će Ministarstvo za brigu o selu ugraditi u svoje programe za obnovu i oživljavanje srpskog sela, kroz programe strateškog sagledavanja položaja sela i seoskog stanovništva, predlaganjem mera aktivnosti za unapređenje uslova života i rada na selu, negovanje i promociju tradicija i kulturnog nasleđa u seoskim sredinama, projekti u saradnji sa EU.

Delovanje Ministarstva biće usmereno i na otkup praznih kuća u seoskim sredinama, radi dodele bračnim parovima koji odluče da žive na selu. Dalje, besplatna dodela poljoprivrednog zemljišta na korišćenje do 50 hektara mladim bračnim parovima, bez nadoknade. Zatim, adaptiranje postojećih domova kulture ili zadružnih domova u gravitacionim selima u multifunkcionalne objekte sa neophodnim sadržajem i uslugama za mlađe i starije stanovništvo; program ekonomsko-finansijskog podsticaja za zemljoradničke poljoprivredne, zanatske, turističke, socijalne i druge zadruge, u cilju unapređenja poslovanja starih i novoosnovanih zadruga; informaciono-tehnološku podršku u seoskim sredinama, opremanje računarskih učionica u seoskim školama sa internetom i priključkom, pojačavanje signala u ruralnim predelima; podrška najznačajnijim kulturnim manifestacijama u ruralnim područjima, kao i pokretanje novih manifestacija koje neguju tradiciju i oživljavaju društveni život na selu; dodatne aktivnosti u cilju poboljšanja društvenog standarda seoskog stanovništva, nabavka mini-buseva i kombi vozila u cilju razrešavanja osnovnih potreba za kretanje seoskog stanovništva; podrška razvoju sportskih aktivnosti na selu i drugo.

Za sve projekte predviđene su adekvatne edukativno-promotivne aktivnosti, koje imaju za cilj da najširem auditorijumu približe vrednosti i mogućnosti života i rada na selu.

Pozivam sve narodne poslanike da u svojim lokalnim samoupravama utiču na lokalnu vlast da u saradnji sa Ministarstvom za brigu o selu pomognu obnovi i oživljavanju sela Srbije i na taj način stvori adekvatne uslove za preko 40% stanovništva koje živi na selu.

U danu za glasanje Poslanička grupa PUPS će podržati ovaj zakon i druge zakone i glasati za. Zahvaljujem se na pažnji.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.10.2020.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na samom početku želeo bih da uputim čestitke novoizabranom rukovodstvu Narodne skupštine Republike Srbije, pre svega predsedniku Ivici Dačiću, potpredsednicima, kojih ima šest, i generalnom sekretaru Narodne skupštine. Želim im uspešno vođenje sednica Skupštine i svih skupštinskih poslova koji su u nadležnosti predsednika i potpredsednika.

Danas kad govorimo o Zakonu o ministarstvima. Ovim zakonom vrši se delimična reorganizacija postojeće strukture ministarstava, što ukazuje na neke propuste u prethodnom periodu i potrebe da se uvedu neka nova ministarstva.

Osnivanje tri nova ministarstva će doprineti jačanju kapaciteta javne administracije u tim oblastima i poboljšati stanje takođe u tim oblastima. Ja ću se težišno zadržati danas na ova tri ministarstva, ukazujući na neke dobre predloge koji su uokvireni u ovim ministarstvima.

Članom 12. Predloga zakona predviđa se ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Pre svega, u stavu 2. ovog člana biće detaljno uređena opšta pitanja položaja pripadnika nacionalnih manjina, mada i do sada Republika Srbije je pružala najviše standarde u oblasti položaja nacionalnih manjina.

Stavom 3. predviđa se detaljnija uređenost ravnopravnosti polova, antidiskriminaciona politika, kao i pitanja u vezi unapređenja rodne ravnopravnosti. Ovo ministarstvo bi trebalo da posebnu pažnju poklanja antidiskrecionoj politici, jer postoje veoma osetljive grupe stanovništva, koje trpe diskriminaciju, prvenstveno deca, starije osobe i marginalne grupe stanovništva.

Stavom 4. definišu se oblasti pripremnog popisa kojim se uređuje položaj udruženja i drugih organizacija civilnog društva. Kada govorimo o propisima koji uređuju položaj udruženja i drugih organizacija civilnog društva smatram da je jedan od prioritetnih zadataka ovog ministarstva priprema predloga o izmenama i dopunama Zakona o udruženjima, a posebno izmena člana 10. u kojem je definisano da udruženja mogu osnovati najmanje tri osnivača, što ne doprinosi reprezentativnosti udruženja.

Savez penzionera Srbije, kao reprezentativna organizacija koja ima oko 650.000 članova, je pokrenuo inicijativu o izmenama Zakona o udruženjima i ovo ministarstvo bi trebalo upravo sa reprezentativnim udruženjima, odnosno Savezom penzionera Srbije, usaglašavati izmene i dopune novog Zakona o udruženjima.

Članom 20. Predloga zakona predviđa se da ministarstvo za brigu o porodici, demografiji, koje bi obavljalo poslove državne uprave i odnosi se na sistem porodično-pravne zaštite, brak, populacionu politiku, planiranje porodice, podršku i decu, unapređenje i razvoj demografske politike i druga pitanje. Osnivanjem ovog ministarstva pokrećemo strateška pitanja od interesa za državu Srbiju.

Ako znamo da Srbija sve godine gubi jedan osrednji grad sa oko 30.000 stanovnika, onda je ovo prava stvar da konačno posvetimo pažnju ovom problemu. Mi smo u dosadašnjem periodu stalno govorili o ovom problemu i bila su nam puna usta, ali u praksi nije to bilo sasvim onako kako smo promovisali.

Navešću samo grad Niš iz koga dolazim. Odbornička grupa PUPS-a u Skupštini grada Niša svake godine podnosi predloge za izradu budžeta grada Niša, imajući u vidu da su to sve realni predlozi, ekonomski opravdani, i ostvarljivi, delimično se ugrađuju u budžet grada Niša.

Nažalost, jedan predlog koji je iz domena ovog ministarstva, odnosno biće iz domena ovog ministarstva godina se ne prihvata u Nišu, a to je predlog podrške rađanja i roditeljstva.

Naime, PUPS insistira da grad Niš ima isti tretman prema svim trudnicama i porodiljama na teritoriji grada Niša, odnosno da svim porodiljama koje nisu u radnom odnosu grad isplaćuje mesečnu nadoknadu u iznosu od 10.000 dinara na mesečnom nivou, a u trajanju od jedne godine. Po statističkim podacima takvih slučajeva ima oko 600, što bi na godišnjem nivou iznosilo oko 72 miliona dinara, što nije veliki izdatak za grad Niš. Nažalost, prethodnih godina nije bilo sluha za taj predlog.

Sada grad Niš, po prvi put u svojoj istoriji, na čelu ima ženu, odnosno za gradonačelnicu je izabrana gospođa Dragana Sotirovski i nadamo se da će konačno ovaj predlog PUPS-a ući u budžet grada, imajući u vidu da je Dragana porodična žena.

Godine 2016. gospodin Aleksandar Vučić u ulozi premijera, odnosno predsednika Vlade Republike Srbije donosi odluke da sednice Vlade izmesti iz Beograda i iste drži u Nišu, odnosno, kako bi mi rekli, u Niš. Tada su, kao zaduženje ministra za regionalni razvoj, pokrenuta neka pitanja koja su težišno bila usmerena prema jugoistočnoj Srbiji i u saradnji sa kabinetom ministra za regionalni razvoj, u saradnji sa SANU, pokreće i realizuje projekte na obnovi i oživljavanju srpskog sela.

Konačno, Predlogom zakona o ministarstvima osniva se i ministarstvo za brigu o selu. Članom 23. predlogom zakona predviđa se da ministarstvo za brigu o selu obavlja poslove koji se odnose na strateško sagledavanje položaja sela i seoskog stanovništva, predlaganjem mera i aktivnosti za unapređenje uslova života i rada na selu, negovanje tradicije i tradicionalnog načina života na selu a radi očuvanja kulturno-istorijskih sadržaja seoskih sredina. Reorganizacija postojeće strukture ministarstva i osnivanje ovog ministarstva od suštinskog je značaja za opstanak srpskog sela, a samim tim i opstanak Srbije, jer znamo da je srpsko selo uvek u najtežim slučajevima hranilo Srbiju.

Izneću samo deo podataka koji ukazuju na sumornu sliku sela i puno opravdanje za osnivanje ovakvog jednog ministarstva. Podatke je obradio naš poznati publicista Milan Gulan. Iz ovih podataka videćete da i uloga i poslovi koje će obavljati ministarstvo za brigu o selu biće veoma veliki.

Procenjeni broj stanovništva u Srbiji u 2019. godini je oko 6.945.235 osoba koji žive u 2.487.886 domaćinstava. Polna struktura 51,3% čine žene i 48,7% čine muškarci. Van gradskih sredina živi 2.914.990 stanovnika, što iznosi 40,5% stanovništva. Ovo je potvrda da je ovo ministarstvo veoma bitno, jer mora da vodi brigu o 40% stanovništva Republike Srbije.

U Srbiji svake godine više umre nego što se rodi, između 30 i 40.000 stanovnika. Ako se tako nastavi Srbija će u nekom narednom periodu ostati bez svojih žitelja.

Stanje u selima. Ja bih vas molio da propratite ove podatke koji su frapantni. Od 4.709 naselja, odnosno sela, 1.200 je u fazi izumiranja. U 86% naselja opada broj žitelja. U 1.034 sela je manje od po 100 žitelja. U 550 ima manje od 50 stanovnika. U Srbiji, čak 73% sela nema dom kulture, što znači da ovo ministarstvo sa Ministarstvom za kulturu i informisanje mora biti u neposrednoj komunikaciji radi obezbeđivanja. Starije generacije sećaju se da je ranije, maltene, u svakom selu bio dom kulture.

U Srbiji oko 50 praznih naselja, dok još njih 85 ima manje od po deset stanovnika. U velikoj broju naselja postoji veliki broj praznih kuća i veliki broj kuća koje se prazne. U 230 sela nema osnovne škole. Čak u 173 osnovne škole u 2015. godini imali smo samo po jednog đaka. U 500 sela nedostaju asfaltni putevi i veza sa svetom. U 400 sela u Srbiji nema prodavnice. U 2.760 sela nema vrtića. Srpsko selo karakteriše i nešto starije stanovništvo sa 43,6 godina života u zavisnosti od grada gde je 41,3 godine. U dve trećine sela 2.140 nema ambulante. Onda možemo videti kakva je uloga Ministarstva zdravlja da se ovaj problem sa ovim ministarstvom rešava.

Republika Srbija raspolaže sa 5.097.000 ha poljoprivrednog zemljišta površine, od toga je obradivo nešto oko četiri, dok je preko 840.000 ha neobrađeno i zaparložene zemlje. Prosečna veličina poseda iznosi 4,5 ha, a učešće stočarstva u ukupnoj proizvodnji je oko 35% za razliku od svetskih podataka da je to preko 60%. U Srbiji se uzgaja mali broj stoke. Što se tiče mehanizacije, mehanizacija koju poseduju srpska domaćinstva ili gazdinstva je u proseku stara 20 do 25 godina.

Bez obzira što je vodni režim veoma povoljan u Srbiji, samo 3% se koristi u navodnjavanju, otprilike 100.000 ha zemljišta, dok je taj prosek u svetu 17%. Osigurava se samo 10% površina i imanja. Penzioni fond uplaćuje samo 155 hiljada i 720 poljoprivrednika. Na početku 2000. godine u Fond je novac uplaćivalo preko 500.000 poljoprivrednika, a prosečna penzija poljoprivrednih penzionera je nešto iznad 10.000, što govori da je to veoma malo i da je nemoguće živeti sa tom cifrom. Postavlja se pitanje šta nas očekuje u budućnosti. Ako se nastavi ovako i ako se ne preduzmu konkretne mere i preko ministarstva novog za selo i preko ostalih ministarstava, biće još katastrofalnije.

Iskoristiću neke podatke koje je obradio prof. dr Subić, višegodišnja saradnja odnosa u prethodne četiri godine Vlade Republike Srbije i SANU, prve te vrste u novoj istoriji Srbije, već je dala dva veoma značajna i konkretna učinka.

Prvo, misija obnove zadrugarstva koju su 2017. godine pokrenuli kabinet Ministarstva za regionalni razvoj u Vladi Srbije i zadužen je akademik Vladan Škorić, predsednik akademskog odbora za selo, premašili su sva očekivanja.

Za nepune tri prateće godine vraćen je duh i vera u udruživanje, pri čemu snažno svedoči podatak da je u tom periodu na teritoriji Srbije osnovano čak 750 zadruga. To je podatak za istoriju i za ponos cele Srbije. Uspeh akcije „500 zadruga u 500 sela“ je doprinelo i što je u zadrugama dodeljeno podsticajnih sredstava u iznosu od milijardu i 700 miliona dinara, a to je bio novac za osnovna stada, višegodišnje zasade, opreme, mehanizaciju, a dobilo je ukupno 152 novoosnovane ili već postojeće zadruge.

Drugo, posle višegodišnjih upozorenja akademskog odbora za selo SANU da više decenija propadaju sela u Srbiji, koje gotovo niko nije uvažio na pravi način, kabinet ministra za regionalni razvoj je predložio, a akademik Škorić oberučke prihvatio osnivanje nacionalnog tima za preporod Srbije.

Ideja je naišla na ogromno interesovanje, tako da taj tim danas broji 78 uglednih javnih ličnosti iz oblasti poljoprivrede, agronomije, infrastrukture, zdravstva, prosvete, kulture, sporta. Među njima je 37 univerzitetskih profesora, više šefova katedri, direktora instituta, kao i slavnih reditelja, glumaca, pesnika, muzičara čiji su koreni na selu. Svojim prisustvom i otvorenom podrškom na konstitutivnoj sednici održanoj 13. juna 2019. godine, izradu programa za spas i preporod sela Srbije, snažno je podstakao i podržao predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.

Podrška je stigla i od njegove svetosti Patrijarha srpskog Irineja, od Matice srpske, Zadružnog saveza Srbije, Zadružnog saveza Vojvodine i skoro svih bitnih institucija koje se bave selom.

U danu za glasanje poslanička grupa PUPS-a će svakako podržati ovaj zakon i naročito glasati za, uz potrebu da se zahvalim onim ljudima koji su pripremali sadržaj ministarstava na ovakvoj odluci. Nacionalni tim za preporod sela Srbije sačinio je program za preporod sela Srbije. promovisan je u Palati Srbije 9. oktobra 2020. godine. Program je poziv na akciju da se zaustavi propadanje srpskog sela i zaštite strateški interesi Srbije, pogotovo u pograničnim i brdskom planinskim područjima, da nas ne zadesi usud puste zemlje.

Program za preporod sela Srbije, kao nadstranački dokument od nacionalnog značaja predlaže konkretna rešenja, od kojih neka ako se primete mogu imati istorijski značaj i mogu temeljito na bolje da promene odnos države prema selu, a time i stanje na selu.

Između ostalog, prelaže se formiranje državnog fonda za razvoj seoske infrastrukture, posebno finansijske podsticaje za mlade bračne parove, žene i dece koje žive na selu, ustupanje zemljišta u državnom vlasništvu do 50 hektara na besplatno korišćenje mladim bračnim parovima, dodela kuća onima koji žele da žive na selu i obrađuju zemlju po najpovoljnijim uslovima, smanjenje stope poreza na dodatu vrednost za poljoprivredne zadruge i potpuno oslobađanje većine poreza u pograničnim i brdsko-planinskim područjima.

Predlaže se i osnivanje nacionalnog garantnog fonda radi osiguranja minimalnih proizvodnih cena za osnovne poljoprivredne proizvode, osnivanje državne agrarne razvojne banke i poljoprivredne komore Srbije. Nacionalni program za preporod sela Srbije je sveobuhvatan dokument u kome su razrađene sve oblasti od ratarstva, stočarstva, voćarstva, vinogradarstva i drugih segmenata poljoprivredne proizvodnje. U okviru društvenog standarda program obrađuje zdravstvenu, kulturnu na selu seoske škole, kulturu i sport. Novu nadu ljudima na selu uliva činjenica da je na investicionom petogodišnjem planom za budućnost preporoda naše zemlje Srbije 2025. godine, vrednog 14 milijardi evra, ogromna sredstva planirana su za rekonstrukciju regionalnih, lokalnih puteva, kao i da mnoga sela u Srbiji dobiju kanalizacionu mrežu i čistu pijaću vodu. To je zalaganje i obećanje predsednika države, a sve seoske i ljudi koji žive na selu su oduševljeni sa takom jednom podrškom.

Još optimizma donela je izjava premijerke i mandatarke za formiranje buduće Vlade Srbije Ane Brnabić, koja je na svečanoj promociji izjavila da će nacionalni program za preporod sela Srbije imati pred sobom pri pisanju svog ekonomskog ekspozea, na predstavljanju programa nove Vlade Republike Srbije. Program je poziv za akciju - sela Srbije čekaju sa punom verom.

Kao što sam već kazao, u danu za glasanje, PUPS će podržati ovaj zakon i glasati za.

Još jednom zahvaljujem na pažnji.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.12.2019.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, uvaženi oficiri i gospodo generali, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Srbije, danas govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Republike Srbije, zakonu kojim se regulišu uslovi za obezbeđenje povoljnijeg položaja profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, posebno profesionalnih vojnika, kao i podoficira i oficira koji su u službi na određeno vreme. Samim tim, obezbeđuje se i sigurnost kako za pojedinca pripadnika vojske, tako i za porodicu istog pripadnika vojske, što u dosadašnjem periodu nije bilo baš tako.

U objedinjenoj raspravi govoriću o Predlogu strategije odbrane Republike Srbije, jer odbrana je funkcija države kojom se obezbeđuje zaštita i ostvarivanje odbrambenih interesa koji se stavljaju iza najviših vrednosti i opštih potreba građana. Takođe, govorićemo i o Predlogu strategije nacionalne bezbednosti Srbije, kao najvišeg strateškog dokumenta, čijim sprovođenjem se štite nacionalne vrednosti i interesi Republike Srbije od izazova, rizika i pretnji u svim oblastima društvenog života, kao i briga o srpskom narodu van granica Republike Srbije. Svedoci smo da su sada veoma ugrožena prava tog dela našeg naroda u državama van Republike Srbije.

Skupština će raspravljati i o Predlogu odluke o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije. O svim ovim predlozima i zakona i strategije dosta je govoreno, a ja ću ukratko ponoviti neke stvari i ukazati na neke konkretne stvari koje poboljšavaju prethodna dokumenta i zakone i strategije.

Ova odluka je u skladu sa Zakonom o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama Vojske Srbije. Upotrebom Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama Republika Srbija se svrstava u red država koje aktivno učestvuju u uspostavljanju i očuvanju mira i stabilnosti u svetu. Time se takođe značajno doprinosi izgradnji ravnopravnog partnerskog odnosa sa državama članicama UN i EU.

Gospodine ministre, malopre ste pitali da li će poslanici podržati ove zakone i ove strategije, mislim bez imalo sumnje da će velika većina narodnih poslanika podržati i zakone i strategije i odluke, a poslanička grupa PUPS u danu za glasanje glasaće za ove izmene zakona, strategija i odluka.

Razlozi za donošenje ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Republike Srbije proizilaze iz potrebe daljeg uređivanja sistema bezbednosti, kao i potrebe usklađivanja važećih rešenja sa iskustvima u praktičnoj primeni zakona koji je donet 2018. godine, otklanjanje uočenih pravnih praznina i nepreciznosti u pojedinim rešenjima koja stvaraju nedoumice prilikom primedbe odredaba ovog zakona.

Predloženim izmenama i dopunama stvaraju se uslovi za obezbeđenje povoljnijeg položaja profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, posebno podoficira i oficira koji su u službi na određeno vreme, kao i za uvođenje nekih činova koji su postojali u ranijem periodu i sve to radi efikasnijeg rukovođenja i obezbeđivanja efikasnog funkcionisanja Vojske Srbije sa mogućnošću predvidivog karijernog vođenja profesionalnih vojnih lica.

Članom 1. Predloga zakona predlaže se dopuna člana 22. uvođenjem činova vodnika prve klase i kapetana prve klase, odnosno poručnika bojnog broda, a u cilju kvalitetnog vođenja kadra kroz službu Vojske Srbije, čime bi se izbeglo da pojedine starešine provedu veoma dugi vremenski period u jednom činu, što je ujedno i bio negativan motivacioni faktor za oficire, odnosno podoficire kada se duži period nalaze u jednom činu.

Takođe, obezbeđuje se povoljniji položaj profesionalnih vojnika, podoficira i oficira na službi u Vojsci Srbije na određeno vreme podizanjem starosne granice za prijem u profesionalnu vojnu službu, a cilj izmena i dopuna je da se Vojska Srbije ne odriče profesionalnih vojnika, već da isti ostanu u službi i da im se omogući pravna i egzistencijalna sigurnost. I sami ste u prethodnom javljanju govorili upravo o ovoj izmeni ovog dela zakona i omogućavanju da se 350 podoficira može proizvesti u čin oficira.

Članom 2. Predloga zakona predlažu se izmene u članu 39. stav 1. tačke 7) i 9). Tačkom 7) povećava se starosna granica za prijem u profesionalnu vojnu službu, čime se proširuje krug lica koja mogu biti primljena u profesionalnu vojnu službu. Dosadašnja granica je veoma nepovoljno uticala na sigurnost i pojedinca pripadnika Vojske i na familiju o daljem statusu njegovom i obezbeđivanju najosnovnijih uslova života porodice.

Dosadašnjim zakonskim rešenjima zakona član 39. i 41. bili su neusaglašeni. Članom 39. stav 1. tačka 7) kojim je regulisan prijem lica u svojstvu oficira do navršene 45 godine, a sa druge strane proizvodnja podoficira u čin oficira bila je ograničena na 43 godina. Sadašnjom odlukom i sadašnjim rešenjem ta se granica izjednačava na 45 godina i omogućuje isti tretman podoficirima koji su završili visoko obrazovanje da mogu konkurisati i postati oficiri u skladu sa postojanjem oficira iz civilnih sektora. I sama činjenica će omogućiti veći broj podoficira koji će preći u činove oficira, a samim tim i velikim svojim iskustvom dotadašnjim radom preneti u dalji rad službe.

Takođe članom 5. i 6. poboljšani su članovi 42. i 43. Data su bolja rešenja u delu prijema u profesionalnu vojnu službu čime se Vojska Srbije ne odriče profesionalnih vojnika već je ideja da ostanu i da im se omogući pravna i egzistencionalna sigurnost, odnosno da se kod unapređenja u viši čin u profesionalnu vojnu službu na neodređeno vreme računa i vreme provedeno u činu i statusu profesionalnog vojnog lica na određeno vreme. Dosadašnja rešenja su negativno uticala na status i položaj pripadnika Vojske Srbije dok se ovim rešenjem stvaraju uslovi sigurnosti, kako za pojedinca tako i za njegovu porodicu.

Ovim zakonom se pored pogodnosti za pojedinca pripadnika Vojske Srbije definišu i obaveze pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama, tako što je propisana obaveza ostanka u Vojsci Srbije najmanje trostruko vreme provedeno u multinacionalnoj operaciji u koju je upućen. Takođe, predviđeno je da u slučaju neizvršenja obaveza pripadnik Vojske Srbije dužan je da plati ugovornu kaznu predviđenu ugovorom o učešću u multinacionalnim operacijama.

Za jedinice Vojske Srbije je bitno i neophodno da učesnici u multinacionalnim operacijama budu zadržani u profesionalnoj vojnoj službi kako bi preneli iskustva i stečena znanja na profesionalna vojna lica koja će biti upućivana u multinacionalne operacije u nekom narednom periodu. Ta iskustva su veoma bitna za ljude koji nastavljaju tu proceduru slanja u mirovne misije.

Postavlja se pitanje da li će predloženo materijalno rešenje koje se odnosi na obavezu trostrukog ostanka nakon povratka iz multinacionalnih operacija uticati na smanjenje broja lica koja su spremna da prođu odgovarajuću obuku za multinacionalne operacije. Odgovor je svakako, neće biti smanjena zainteresovanost za angažovanje, jer je prethodnih godina vladalo veliko interesovanje za angažovanje po ovom pitanju, ali i pored tog materijalnog stanja ovakva angažovanja predstavljaju veliki izazov za svakog pripadnika Vojske Srbije.

Svakako veoma je pozitivno što se pripadnici Vojske Srbije izjednačavaju sa državnim službenicima u pravima korišćenja godišnjih odmora. Ovo je urađeno dopunom člana 104. postojećeg zakona tačkom 4. kojim je propisano da profesionalno vojno lice ima pravo na godišnji odmor u trajanju od 35 dana ako ima službu preko 30 godina, što je u skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima.

Ovim predlogom dopuna i izmena Zakona o Vojsci Srbije na bolji način je uređen prestanak profesionalne vojne službe za vreme ratnog ili vanrednog stanja iz razloga što ne bi bilo primereno da profesionalno vojno lice zahtev za prestanak profesionalne vojne službe podnosi za vreme ratnog ili vanrednog stanja, što smo u nekom periodu takođe imali slučajeve. Nemoralno je u tim uslovima omogućiti nekome da izađe iz službe zbog bilo kojih razloga.

Sva nova zakonska rešenja svakako će jačati Vojsku Srbije, ali od posebnog značaja je jačanje Vojske Srbije i odbrambene moći Republike Srbije, odluka predsednika Srbije Aleksandra Vučića kojom se reguliše povratak najboljih i najhrabrijih vojnika. Vraćanjem elitne 63. padobranske brigade i 72. specijalne brigade u sastav Vojske Srbije.

Danas na sreću imamo u ovoj sali i jednog od komandanata 63. padobranske brigade koji bi mnogo šta mogao da nam kaže o tome, ali svakako ova odluka predsednika države je na najvišem patriotskom nivou.

Da se podsetimo da je 2000. godine stalno rađeno na slabljenju Vojske Srbije raznim zakonskim rešenjima, a 2006. godine po nalogu NATO pakta ukinute su dve slavne brigade 63. padobranska brigada i 72. brigada za specijalna dejstva. Dve najslavnije brigade Vojske Srbije koje su tokom ratova 90-tih i NATO agresije 1999. godine podnele najveći teret borbe.

Imam zadovoljstvo da ovde pozdravim i mog kolegu, gospodina Drecuna koji je pratio sve vreme agresije NATO snaga na Srbiju, koliki su doprinos dale i 63. i 72. brigada za specijalna dejstva. Elitne 63. i 72. brigada jesu najmobilnije, najbrže, najobučenije formacije za brzo reagovanje koje se posebno ističe u borbi protiv terorizma i drugih oblika spoljnih pretnji po bezbednost države. Srbija će sada sa ponovo formiranim specijalnim jedinicama značajno podići borbenu gotovost Vojske Srbije radi odbrane Republike Srbije.

Padobranska 63. brigada formirana je u decembru mesecu 1967. godine u Nišu i Nišlije su sve vreme bile ponosno na ovakvu jednu jedinicu vojske koja je bila stacionirana u njihovom gradu. Od samog formiranja moto 63. padobranske brigade glasi – za otadžbinu, za druga, za pušku, za vojničku i ratničku čast. Padobranci 63. brigade stalno na tome rade. Brigada 72. za specijalna dejstva formirana je juna meseca 1992. godine u Pančevu, legendarne 63. 72. brigada uvek su imale veliki ugled u narodu i davale veliku moralnu podršku stanovništvu.

Nekadašnji komandant, legendarnog Prištinskog korpusa, general potpukovnik, Vladimir Lazarević izjavio je da je ukidanje 63. i 72. brigade bio koncept slabljenja Vojske Srbije i njene organizacijske strukture i ukupne borbene spremnosti. Ukinuti te dve brigade i svesti ih na nivo bataljona bilo je potpuno neodgovorno i nestručno, ne samo prema jedinicama i vojsci nego i prema čitavom našem narodu.

Ovom odlukom predsednika Srbije da se ponovo formiraju 63. padobranska brigada i 72. brigada za specijalna dejstava konačno je ispravljena velika nepravda i prema samim jedinicama i prema pripadnicima tih jedinica ali i prema Vojsci Srbije u celini. Kao što sam već napomenuo u danu za glasanje PUPS će podržati ove zakone, strategije i odluke i glasati za. Još jednom zahvaljujem na ovim suštinskim izmenama ovih dokumenata.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 16.07.2019.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani penzioneri Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra u Vladi Republike Srbije gospodina Zorana Đorđevića, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Moje poslaničko pitanje biće u vezi reforme penzijsko invalidskog sistema i izmena i dopuna Zakona o penzijsko invalidskom osiguranju. Kao što je poznato, PUPS i gospodin Milan Krkobabić pokrenuli su otvoreni društveni dijalog o nužnosti reforme penzionog sistema i očekujemo da dijalog bude prihvaćen. PUPS je pokrenu dijalog i svi su pozvani. Nudimo predlog, ne i rešenja. Verujemo da ćemo do rešenja doći u konstruktivnoj i zdravoj atmosferi. To su razgovori koji ne mogu da zaobiđu udruženja penzionera, reprezentativne sindikate, nevladin sektor, stručnu javnost, predstavnike Vlade i relevantne političke partije. Jasno je da će konačnu reč imati poslanici Skupštine Republike Srbije.

Odluka o prestanku umanjenja penzija je veoma dobra. Ova odluka na kojoj je PUPS insistirao otvara prostor da uđemo u nešto što se zove ozbiljna reforma penzionog sistema i ta reforma mora biti etapna. Prvi korak su održiva zakonska rešenja koja će regulisati tu problematiku. Takva rešenja, sveobuhvatna i stabilna, potpuno će isključiti bilo kakav uticaj pojedinca, grupe, partije, ali i opravdanu brigu ljudi da li je penzija povećana ili nije i koliko.

Moje pitanje je – da li će ministarstvo i Vlada prihvatiti dijalog koji je ponudio PUPS i da li će organizovati otvoreni dijalog, društveni dijalog sa relevantnim predstavnicima?

Svima su puna usta brige za penzionere, ali malo ko se odazvao pozivu PUPS o dijalogu reforme PIO sistema i Zakona o PIO.

Moje drugo pitanje biće u vezi izmene i dopune Zakona o PIO. Gospodine ministre, već duže vremena kroz štampu se provlače pitanja o izmenama i dopunama Zakona o PIO. U opciji je više predloga izmena i dopuna i razne preporuke određenih struktura, pre svega Fiskalnog saveta, kao i predloga i preporuka pojedinih stručnjaka za ovu oblast. Za sada najmanje se tu pitaju onih kojih se taj zakon tiče, a to su penzioneri koji su u prethodnom periodu dali veliki doprinos u stabilizaciji državnih finansija i budžeta Republike Srbije.

Fiskalni savet je predložio pet rešenja, odnosno pet modela koji uzimaju u obzir inflaciju, rast zarada, kao i povećanje BDP. Prvi model koji je predložio Fiskalni savet je da se penzije usklađuju sa inflacijom i delom rasta budžeta domaćeg proizvoda preko 2%. Drugi predlog je usklađivanje 50% sa inflacijom i 50% sa rastom zarada. Treći predlog je 50% sa inflacijom i 50% sa rastom prosečnih zarada, tzv. švajcarski model, koji smo imali do 2006. godine.

Alternativa Fiskalnog saveta je da se penzije usklađuju 40% sa inflacijom i 60% sa rastom zarada, kao i 30% sa inflacijom i 70% sa rastom zarada. Najava ministra finansija da je najbliže rešenje, odnosno švajcarski model indeksiranja penzija, a to je 50% sa inflacijom i 50% sa rastom zarada. Svakako, bolji modeli su 40% prema 60%, odnosno 30% prema 70% odnos inflacije i zarade.

Patrija ujedinjenih penzionera Srbije predlaže i insistira na pravilu, odnosno formuli 3P-penzije prate plate, kao što je slučaj sa Nemačkom, Švedskom, što mi kao narod i država priznajemo da su standardi ovih država najbolji i tome kao država težimo. PUPS se ne bez razloga zalaže za formulu 3P-penzije prate plate, jer je to jedini model koji garantuje da će penzioneri biti u ravnopravnom odnosu sa zaposlenima i neće biti građani drugog reda.

Koliki procenat rasta plata profesora, doktora, oficira, policajaca ili drugih državnih službenika koji rade, toliki procenat profesora, oficira, policajca i drugih službenika koji su u penziji. Taj model bi bio pravičan zbog odnosa penzionera kod odluke da se određenom delu zaposlenih i delu penzionera umanji plata, odnosno penzija radi stabilizacije finansija i budžeta. Tada je važila formula 3P-penzije prate plate, koliko je bilo umanjeno zaposlenima, toliko i penzionerima.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Moje pitanje ministru Đorđeviću je – da li će se uzeti u obzir nemački i švedski model da se 100% prate zarade i plate, jer je neophodno izvršiti duboke reforme i sistema i Zakona o PIO? Zahvaljujem.

Trinaesto vanredno zasedanje , 09.07.2019.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra u Vladi Republike Srbije gospodina Milana Krkobabića, kao i za predsednicu Vlade gospođu Anu Brnabić.

Moje poslaničko pitanje biće u vezi obnove i oživljavanja sela Srbije kao bitnog elementa u celom tom preporodu Republike Srbije. Gospodine ministre Krkobabiću, vi ste jedan od retkih ljudi se suštinski zalaže za obnovu i oživljavanje sela Srbije i to ljudi znaju. Vaše inicijative, akcije i projekti koje ste realizovali u prethodnom periodu ukazuju na vašu opredeljenost za bolji život na selu.

Radi podsećanja, kao direktor „Pošte Srbije“ pokrenuli ste i realizovali projekat „52. nedelje u godini, 52. poštanska šaltera u selima Srbije“ i na taj način omogućili stanovnicima sela da dobiju adekvatnu poštansku uslugu.

Kao ministar u Vladi Republike Srbije pokrenuli ste i realizovali projekat „Država Srbija u selima Srbije“. Ovim projektom ste u saradnji sa lokalnim samoupravama doveli u više desetina sela lekara, poštanskog službenika i državnog službenika. Na taj način ste omogućili završavanje nekih bitnih poslova u mestu življenja tih naših stanovnika sela.

Projekat „500 zadruga, 500 sela“ pokrenut pre dve godine kako bi sela Srbije oživela vraćanjem mladih na selo kroz različite podsticaje i subvencije za obavljanje poljoprivrede, da ima mladih koji su voljni da uđu u poljoprivredu i na taj način pomognu sebi i razvoju sela i poljoprivredi u Srbiji, potvrđuje veliko interesovanje za udruživanje i subvencije koje je omogućio ovaj projekat još na samom početku.

Potrebno je stvoriti uslove za pristojan život na selu, mladim ljudima obezbediti adekvatnu infrastrukturu, puteve, vodovod, kanalizaciju, zdravstvene, kulturne, socijalne i druge uslove.

Gospodine ministre, pre nepunih mesec dana formiran je Nacionalni tim za preporod sela Srbije. Tom prilikom ste rekli – sela Srbije nisu usputna nostalgija, to je imperativ vremena, populacioni, bezbednosni, ekonomski i svaki drugi. Raduje nas što uz struku, nauku imamo punu podršku najbitnijih autoriteta ove zemlje na čelu sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem, SANU i poglavarima verskih zajednica.

Ovaj tim okuplja mnogobrojne stručnjake, autoritete iz oblasti poljoprivrede, infrastrukture, zdravstvene zaštite, obrazovanja, kulture, sporta i ostalih društvenih oblasti života, kao i predstavnike koje određuje Akademijski odbor za selo SANU.

Zadatak Nacionalnog tima je formiranje stručnih i naučno utemeljenih predloga kao osnove za kreiranje i definisanje politike ravnomernog regionalnog razvoja koji će doprineti stvaranju povoljnih uslova za život na selu.

Gospodine ministre, u toku je izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu i on treba da pretrpi suštinske promene i omogući mladim ljudima bolje uslove za opstanak na selu, ali i povratak na selo. Zato su vaši predlozi o besplatnom ustupanju državnog zemljišta od 20 do 50 hektara mladim bračnim parovima, subvencionisanje radnih mesta u gazdinstvima i umanjenje PDV-a, oslobađanje od nekih davanja od izuzetnog značaja za mlade ljude.

Ovih dana u poslaničkoj kancelariji PUPS-a u Nišu se javljaju mladi ljudi tražeći odgovore kada će se vaši predlozi ugraditi u zakonske okvire. To su pitanja i za vas gospodine ministre. Kako selo nije samo poljoprivreda i da ljudima koji žive na selu treba da budu obezbeđeni svi uslovi koje imaju oni koji žive u gradu, potrebna je odgovarajuća zdravstvena zaštita, da imaju škole, kulturne ustanove, uslove da se bave sportom, da mlade žene imaju uslova da žele da žive u selima, da imaju potomstvo i da će nastaviti da žive na svojim gazdinstvima.

Pitam predsednicu Vlade – da li su Ministarstvo i Vlada u celini posvećeni jednom ovakvom stavu da se u svim segmentima života stvaraju bolji uslovi za život na selu? Šta će konkretno Ministarstvo preduzimati radi stvaranja boljih uslova za život na selu?

Slika sela je sumorna, od 4.700 naseljenih mesta u Srbiji, 1.200 je u nestajanju. U 1.000 sela ima manje od 100 stanovnika, u više od 200 sela nema osobe mlađe od 20 godina. U selima danas ima oko 260.000 momaka između 40 i 50 godina i oko 100.000 devojaka iste dobi koje nisu zasnovale svoje porodice.

Gospodine ministre, zahtevam od vas da istrajete u svim ovima nastojanjima da se uslovi na selu poboljšaju i d mladi na selu ostanu i da na taj način spasimo srpsko selo, a samim tim i državu Srbiju. Zahvaljujem na pažnji.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.11.2018.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, kao i za predsednicu Vlade gospođu Anu Brnabić.

Moje poslaničke pitanje biće u vezi reforme penzijskog i invalidskog sistema. Partija ujedinjenih penzionera Srbije ocenila je da je nužna hitna reforma penzijskog sistema, jer je sve nepovoljniji odnos između broja penzionera i broja zaposlenih. Negativan prirodni priraštaj, odlazak mladih u inostranstvo su samo neki od faktora koji negativno utiču na mogućnost redovne isplate penzija. Dodatan problem je sve veća automatizacija i robotizacija proizvodnog procesa.

Obavezno penzijsko osiguranje, kako danas funkcioniše u Srbiji, osmišljeno je kao međugeneracijska solidarnost, tj. kao proces u kome trenutno zaposleni plaćaju sredstva u penzioni fond, kako bi se mogle isplaćivati penzije. Da bi ovaj sistem funkcionisao, neophodno je da odnos između broja zaposlenih i broja penzionera bude najmanje tri prema jedan. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, trenutno ima 2.576.138 zaposlenih lica, a prema podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje ima 1.716.274 penzionera, što predstavlja odnos jedan i po prema jedan.

Zbog toga je PUPS pokrenuo društveni dijalog o nužnosti reforme penzionog sistema i očekujemo da bude prihvaćen. Nudimo predloge, ne i konačna rešenja. Verujemo da ćemo do rešenja doći u konstruktivnoj, zdravoj atmosferi, to je razgovor koji ne može da zaobiđe reprezentativne sindikate, udruženja penzionera, nevladin sektor, stručnu javnost, predstavnike Vlade i relevantne političke partije.

Sadašnja generacija penzionera je uvek bila uz svoju državu i uvek su bili tu da pomognu kada to treba, što je slučaj i 2014. godine. Fiskalna konsolidacija deluje ohrabrujuće. Odluka o prestanku umanjenja penzija je veoma dobra i ona otvara prostor da uđemo u nešto što se zove ozbiljna reforma penzionog sistema. Ta reforma, normalno mora da biti etapna. Prvi korak su održiva zakonska rešenja koja će regulisati tu problematiku. Takva rešenja, sveobuhvatna i stabilna, potpuno će isključiti bilo kakav uticaj pojedinca, grupe, partije, ali i opravdanu brigu ljudi koji će i pod kojim uslovima otići u penziju. Takođe, Fiskalni savet i Međunarodni monetarni fond se slažu da je neophodna reforma penzionog sistema i uspostavljanje zakonskih rešenja kako u nalaženju finansiranja Fonda PIO, tako i u delu usklađivanja penzija.

Posebno je zanimljivo i razmišljanje profesora Vladimira Goatija, koji je u intervjuu za „Telegraf“ govorio o ovim pitanjima i kaže – bilo bi veoma korisno da se šira javnost uključi u raspravu o reformama penzijskog i invalidskog sistema. On navodi da javnost mora da učestvuje u raspravi koliko zbog sadašnjih, toliko i zbog budućih penzionera. Goati dalje konstatuje – PUPS se već duže vreme, pre Monetarnog fonda i Fiskalnog saveta gotovo jedini na političkoj sceni Srbije zalaže za uspostavljanje reda u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja i za dogovor o pravilima koja regulišu visinu iznosa penzija. Tu verovatno treba tražili razloge što ta partija insistira na pokretanju široke javne rasprave o reformi PIO sistema, sa svoje strane PUPS predlaže formulu 3P, odnosno penzije prate plate. Možda će u predstojećoj raspravi biti predložene i bolje solucije, ali iznete formula je, po mom uverenju, jednostavna i prihvatljiva. Tako se izbegavaju razmišljanja da li je ispravna metodologija izračunavanja cene potrošačke korpe, koliki je stvarni rast cena na malo, da li je rast BDP-a preko 4% ili nije i drugo. U PUPS-u smatraju da je predložena formula prihvatljiva za najveći broj penzionera, koja može biti dopunjena ili promenjena, naglašava Goati.

Predlozi PUPS-a, PUPS ima svoju koncepciju reforme i predloge kako bi sistem bio održiv. Jedan od predloga je da kompanije sa tehnološkim intenzivnim procesom rada pokrenu inicijativu za formiranje tzv. fonda tehničko-tehnološke solidarnosti za isplatu penzija.

Imovinska karta

(Niš, 12.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 104933.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) Republika Mesečno 47327.00 RSD 01.01.2004 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 104906.00 RSD 03.06.2016 -