HADŽI MILORAD STOŠIĆ

Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Milorad Stošić rođen je 11. avgusta 1954. u selu Dragovac, opština Priština.

Osnovnu školu završio u rodnom mestu, a srednju vojnu školu u Beogradu, smer telekomunikacije.

Vanredno je završio višu vojnu školu pri Vojnoj Akademiji u Beogradu i stekao zvanje oficira telekomunikacija. Radio je na mestu komandira jedinica, kao i na operativno-nastavnim poslovima, poslovima telekomunikacija i poslovima rukovođenja kadrom u više vojnih jedinica.

Penzionisan 1. januara 2004. godine u činu kapetana I klase. Nakon penzionisanja u sklopu Programa PRISMA, na Mašinskom Fakultetu u Nišu, stiče zvanje Menadžera Informacionih Sistema, što mu omogućuje registraciju agencije za informatičke usluge i web dizajn “STOMIL”.

Predsednik je Gradskog odbora Partije ujedinjenih penzionera Srbije u Nišu i potpredsednik Izvršnog odbora PUPS-a.

Nakon izbora 2012. godine izabran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2014. i 2016. godine.

Status narodnoj poslanika dobio je i nakon izbora održanih 21. juna 2020. godine.

Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.

Oženjen, otac dve ćerke.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 11:57

Osnovne informacije

  • Poslanička grupa PUPS - "Tri P"
  • Niš
  • Dragovac, Priština
  • 11.08.1954.
  • penzioner

Statistika

  • 43
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveta posebna sednica , 29.12.2021.

Zahvaljujem. Poštovana predsedavajuća, uvaženi predstavnici nezavisnih tela, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije.

Na dnevnom redu današnje sednice razmatranje je više izveštaja nezavisnih tela, Agencija za sprečavanje korupcije, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Na samom početku istakao bih da će poslanička grupa PUPS, Tri "P", u danu za glasanje, podržati ove izveštaje i glasati za.

Danas se viđamo poslednji put u ovoj kalendarskoj godini i dobro je što ćemo ipak uspeti da u ovoj godini da razmotrimo i izveštaje o radu za 2020. godinu, važnih organa koji se bave pitanjima ostvarivanja zaštiti i unapređenja Ustavom zagarantovanih ljudskih prava.

Istovremeno iako sa izvesnom zadrškom zbog obimnog posla koji smo obavljali u jesenjem redovnom zasedanju, time mi pokazujemo da nam je zaista stalo i do ovih institucija, i do rezultata njihovog rada, koji treba da nam ukaže na određen probleme u funkcionisanju pravnog sistema u društvu uopšte.

Agencija za borbu protiv korupcije, u svom izveštaju je navela da se u 2020. godini povećao broj zahteva za rešavanje o sukobima interesa funkcionera i to za čitavu trećinu u odnosu na 2019. godinu.

Da li je to zaista plod postepenog povećanja svesti nosilaca funkcije da moraju da traže tu saglasnost kao što je navedeno u zaključku ili je bilo prouzrokovano nečim drugim, ostaje da se vidi, ali ovaj trend treba pozdraviti i nadati se da će se nastaviti i u narednom periodu. Od zahteva po kojima je postupano u velikoj većini, slučajeva oko 85% ova saglasnost je bila data od strane agencije.

Ono što nije tako, dobro je da je agencija u prošloj godini morala da izrekne i 189 rešenja kojima je utvrdila povredu zakona, od čega su u 68 slučajeva bile izricane mere javnog upozorenja ili teže. Takođe iz ovog izveštaja se može videti da je od 248 političkih subjekata koji su imali obavezu da podnesu godišnji finansijski izveštaj, za 2019. godinu, to učinilo tek njih 111, a u okviru ovog broja od 113 političkih stranaka, to je učinilo njih 68.

Ako se za nekog pojedinca može uzeti kao eventualna opravdana okolnost da može zbog epidemije korone ili previda, nije podneo lični izveštaj o imovini i prihodima na vreme, mislim da to ne može biti slučaj kada su u pitanju organizovane političke stranke.

Sama činjenica da je ove izveštaje podnelo manje od pola subjekata koji su na to bili obavezni govori nam da bi u narednom periodu trebalo da razmotrimo efekte postojećeg zakona o političkim strankama, a da za odgovorna lica i same stranke propišemo više sankcija, pa i mogućnosti brisanja iz Registra za neispunjavanje ovih obaveza.

U 2020. godini Agencija je imala i dosta posla vezano za praćenje redovnih parlamentarnih i lokalnih izbora i uložen je veliki napor svih funkcionera i zaposlenih da se sve aktivnosti u vezi sa izbornim postupcima završavaju u roku i na vreme.

S tim u vezi, ono što nam se stalno skreće pažnja u svim izveštajima je to da Agencija još uvek nije kadrovski popunjena do punog broja zaposlenih koji je predviđen sistematizacijom, odnosno da taj procenat iznosi tek oko 60%.

Mislim da bi ovo pitanje u saradnji sa ostalim nadležnim organima Vlade i ove Skupštine napokon trebalo rešiti, jer bi sa zapošljavanjem većeg broja kadrova bilo daleko više kontrole, a time bi se znatno uticalo na preventivu svih vidova nepropisnih radnji pojedinaca i političkih subjekata.

U svojim izveštajima i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnik građana, između ostalog, konstatovali su da je u 2020. godini našim starijim sugrađanima bilo posebno teško zbog pandemije korone, usled čega su oni morali da ostanu kod svojih kuća, što se ipak višestruko negativno odrazilo i na njihovo psihičko i fizičko zdravlje i na ostale životne probleme - izostanak poseta rodbine i gerontodomaćica, posete zdravstvenim ustanovama i slično.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u svom Izveštaju je naveo da se najveći broj upućenih pritužbi građana odnosi na postupanje pred organima javne vlasti u postupku zapošljavanja, a da je manje njih upućeno u oblastima zdravstvene zaštite i priliko pružanja javnih usluga.

Poštovana Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, gospođo Janković, vi ste upoznati sa pritužbom iz Niša o diskriminaciji članova opštinskog veća u dve gradske opštine Niša kojima je uskraćeno pravo na nadoknadu za ostvareni rad kao ostalim članovima Veća.

Molim vas za informaciju – kako to da nadležne službe tih opština ne poštuju Zakon o radu i druge zakone koji regulišu tu tematike i upravo te starije sugrađane koji su na nekim funkcijama diskriminišu?

Slične izveštaje dao je i Zaštitnik građana dodajući još kao uočene probleme i zanemarivanje starijih unutar porodice, raspolaganje njihovom imovinom bez pristanka i teško ostvarivanje prava na tuđu negu i pomoć.

I jedna i druga institucija dali su niz predloga i sugestija kako da se ovo stanje prevaziđe, ali su oni pretežno deklarativnog i uopštenog karaktera. No, i takvi nas opominju da kao društvo i kao država treba da posvetimo veću pažnju položaju naše najstarije populacije i koliko je to moguće da im olakšamo svakodnevni život u trećem dobu.

Naposletku, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u svom Izveštaju iznosi možda i najtamnije ocene stanja u svojoj resornoj oblasti u odnosu na kolege. Iako je broj podnesaka ka ovom organu u izvesnom opadanju u odnosu na neke ranije godine, zabrinjavaju podaci da su navodi iz žalbi u kojima se podnosioci obraćaju Povereniku u vrlo velikom broju slučajeva osnovani i da se te žalbe u najvećem broju slučajeva podnose zato što se na primerno podnete zahteve ne dobijaju nikakvi odgovori od strane nadležnog za davanje tih informacija, ali da se najveći broj tih postupaka obustavi jer se informacije daju kada se sazna za obraćanje podnosioca Povereniku.

Posebno je loše to što ogroman broj državnih organa i ustanova, skoro dve trećine od ukupnog broja, i dalje ne dostavlja zakonom obavezne godišnje izveštaje Povereniku o broju zahteva i predmeta koji su tom organu upućeni iz ove oblasti, ali i ne objavljuje svoje zvanične informatore na svojim internet stranicama.

Iako nisu poimenično određeni, iz izveštaja se može videti da među onima koji ne izvršavaju ove obaveze ima, čak i pojedinih ministarstava i drugih državnih organa i organizacija na republičkom nivou.

Kako i kod Agencije za borbu protiv korupcije i ovde bi trebalo popuniti sva sistematizacijom predviđena radna mesta, što bi verovatno doprinelo da se upućeni zahtevi i molbe brže rešavaju, a i da organi budu savesniji u davanju traženih informacija, na šta su zakonom obavezni.

Na kraju bih još dodao da su sve četiri institucije u 2020. godini ostvarile pozitivne finansijske pokazatelje i da su na kraju potrošile manje novca od onoga što im je republičkim budžetom bilo dodeljeno, pa zato ih treba i posebno pohvaliti.

Njihove izveštaje će poslanička grupa PUPS – „Tri P“ podržati i o njima glasati.

Takođe, poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije, PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati za.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, poštovani predstavnici nezavisnih tela, zahvaljujem se na pažnji.

Dvanaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 14.12.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice je razmatranje Predloga zakona o pravima korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti, koji je podnela Vlada, i još dva zakona, jedan o finansiranju jednog projekta i jedan zakon o potvrđivanju sporazuma.

Na samom početku istakao bih da će poslanička grupa PUPS - "Tri P" u danu za glasanje podržati ove predloge i glasati za njih.

Mi danas raspravljamo o jednom zakonskom predlogu za koji mi u poslaničkoj grupi PUPS - "Tri P" smatramo da je trebao biti donet znatno ranije. Socijalna zaštita predstavlja jednu možda na prvi pogled ne tako vidljivu, ali svakako važnu oblast našeg svakodnevnog života.

Svi mi znamo šta smo sve prošli u proteklih 30 i više godina, od raspada jednog društveno-ekonomskog sistema, ratova, velikog broja izbeglica, propale privatizacije društvene svojine, sve manje i slabije uloge porodice, pada nataliteta i sve izraženijeg prosečnog starenja stanovništva. Sve su to faktori koji utiču na sve veću potrebu za uslugama iz sistema socijalne zaštite.

Iako je ova oblast vrlo složena i razuđena, ona se uglavnom reguliše putem najrazličitijih vrsta podzakonskih akata nakon donošenja zakona, mada se ova praksa može opravdati time da je tu reč o složenoj oblasti, koja se mora vrlo detaljno regulisati na jedan stručan način.

Mi smo, sa druge strane, u praksi imali sve veću ekspanziju potreba i zahteva za korišćenjem ovih usluga od svih struktura stanovništva. To je, sa druge strane, uticalo da se sa vremenom povećava i broj subjekata koji ih pružaju, ali ja ne bih rekao da se neka prosečna praksa i kvalitet tih usluga popravio.

Naprotiv, svedoci smo da su se ranije vrlo često u štampi pojavljivale vesti kako je neki od domova zatvoren jer je radio bez dozvole ili zato što su u njemu uočene nepravilnosti u radu ili odnosi prema štićenicima.

Ovde se mora odati priznanje resornom ministarstvu da je kontinuiranim naporima i zalaganjem inspekcijskih službi ipak uspelo da ovu oblast najvećim delom uvede pod striktno poštovanje zakona i propisa, odnosno da su sada ovi nemili slučajevi daleko ređi nego u nekim prethodnim periodima.

Ovaj zakon ima za cilj da se ti uslovi smeštaja nešto detaljnije zakonom definišu i time unaprede makar u jednom segmentu sistema socijalne zaštite kakav je privremeni smeštaj, da se međusobno preciznije regulišu prava i obaveze same ustanove i zaposlenih u njoj, ali i štićenika, odnosno korisnika tih usluga.

U tom smislu predviđa se da će se ovaj zakon primenjivati kada se dete, mlađa, odrasla ili starija osoba smešta u domski smeštaj ili prihvatilište u slučajevima kada nije moguće obezbediti ostanak u sopstvenom domu, porodici ili druga vrsta usluga podrške za samostalni život. Prilikom smeštaja u ove ustanove lice će se upoznati sa trajanjem smeštaja, programskim aktivnostima u smeštaju, pravilima ponašanja i organizaciji života u ustanovi, pravu na podnošenje prigovora i izbor osobe od poverenja. Za svaki smeštaj će se tražiti pismena, odnosno slobodna i lična izjava korisnika ih usluga. Smeštaj će odlukom nadležnog centra za socijalni rad biti obustavljen kada se obezbedi podrška za život u zajednici, smrću korisnika ili na njegov lični zahtev.

Predlog zakona detaljnije razrađuje brojna prava korisnika, kao što su zabrana zlostavljanja, pristup zdravstvenoj zaštiti i obaveštavanje, pravo na privatnost, održavanje porodičnog života i informisanje, a kao jedinu značajnu obavezu u članu 31. postavlja elementarni zahtev da se poštuju propisana pravila ponašanja i organizacija života u ustanovi.

U slučaju da korisnik nije zadovoljan način vršenja usluge ili svojim položajem predviđena su procesna sredstva u vidu pritužbe ili prigovora odgovornom licu u ustanovi. Naposletku se predviđa obaveza Ministarstva da u roku od devet meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona pripremi i donese podzakonska akta neophodna za primenu zakona u praksi.

Drugi predlog zakona odnosi se na zaduženje Republike Srbije kod Banca Intesa a.d. Beograd, a u vezi izgradnje projekta puta Ruma – Šabac – Loznica. Ovim zakonom je predviđeno da država uzme zajam kod ove banke u iznosu od 14,9 milijardi dinara koje će država vratiti u 16 šestomesečnih rata nakon trogodišnjeg početka, tako da bi krajnji rok za otplatu kredita bio avgust 2031. godine.

Za to vreme planirano je da se izgradi pun profil autoputa na deonici Ruma – Šabac i brza saobraćajnica sa odvojenim trakama u oba smera na delu od Šapca do Loznice.

Mislim da je ova investicija sasvim opravdana, imajući u vidu da dobar deo postojećih magistrala na ovom pravcu prolazi kroz naseljena mesta ili se nasleđeno ranijom trasom pruža u krivinama malog poluprečnika, što nužno iziskuje smanjenje brzine i povećanu opasnost rizika od raznih vrsta nezgoda, a da se istovremeno radi o ravničarskom kraju gde nema previše krupnih prepreka za izgradnju jedne ovakve saobraćajnice. Ostaje da se nadamo da će se ova investicija završiti u planiranim rokovima i na korist ovog kraja, ali i šire zajednice.

Treći zakon na današnjem dnevnom redu predstavlja jednu diplomatsko-pravnu formalnost i odnosi se na odobravanje članovima porodica diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Indije da imaju pravo da se bave plaćenim poslovima u Srbiji, što je ogledalo dobrih odnosa koje imamo sa ovom prijateljskom državom. Isti odnos reciprociteta uživaće i naši državljani ovih kategorija u Indiji.

Poštovani narodni poslanici, naša poslanička grupa, PUPS – Tri P, smatra da je od velike važnosti za sve nas da se sistem socijalne zaštite što bolje uredi i bude što funkcionalniji. Ne možemo biti srećni kada vidimo koliko nemoćnog sveta traži i uživa ove vrste usluga, ali svi moramo raditi na tome da se njihov broj što je moguće više smanji, a da kvalitet usluga u tim ustanovama smeštaja bude što je moguće bolji.

Iako na prvi pogled današnje tačke dnevnog reda nemaju direktnih dodirnih tačaka, moram primetiti da tamo gde se grade putevi, sređuje infrastruktura i stižu investicije, gde se intenzivira privreda i svaki drugi vid aktivnosti tu ima i života, a istovremeno ima manje potreba za uslugama socijalne zaštite, smeštaja starih i nemoćnih.

Naša partija i naš predsednik Milan Krkobabić su to odavno shvatili i rade na ravnomernom razvoju infrastrukture u našim selima i u našim gradovima. Zato će poslanička grupa PUPS – Tri P u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovih tačaka dnevnog reda o kojima danas raspravljamo. Takođe, poslanička grupa PUPS – Tri P će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati za.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, poštovana ministarko, zahvaljujem se na pažnji.

Jedanaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 07.12.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicama, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice su četiri zakonska predloga koji u sebi sadrže istovetno rešenje i predstavljaju jednu celinu.

Na samom početku istakao bih da će poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije PUPS "Tri P" u danu za glasanje podržati ove predloge i glasati za.

Sva četiri zakonska predloga na dnevnom redu današnje sednice, odnosno predložene izmene i dopune Zakona o zaposlenim u javnim službama, Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, AP i jedinica lokalne samouprave i Zakona o plata službenika i nameštenika u organima AP i jedinice lokalne samouprave, u sebi sadrže istovetna rešenja i predstavljaju jednu celinu.

To rešenje svodi se na to da se u sva ova četiri zakona početak primene sistemskog uređivanja oblasti zarada, naknada zarada i ostalih primanja zaposlenih u javnim sektorima, državnim, pokrajinskim i lokalnim organima vlasti i izrada precizne sistematizacije kadrovskih planova i platnih razreda odloži sa planiranog početka 2022. godine na 2025. godinu.

Oko samih izmena i dopuna zakona nema se puno toga šta reći. One se odnose samo na jedan ili dva člana u svakom zakonu. Jasno je da je ovo bio jedan iznuđen, ali sa druge strane jedini racionalni i mogući potez u ovom trenutku.

Prema poslednjim podacima, u javnom sektoru zaposleno je oko 602 hiljade naših građana, od čega 83 hiljade u javnim državnim preduzećima, 60 hiljada u javnim lokalnim preduzećima a 132 hiljade u državnoj i pokrajinskoj upravi, 27 hiljada u administraciji gradova i opština, 153 hiljade u zdravstvu i socijalnom radu i 145 hiljada u oblasti obrazovanja i kulture.

Ako se ovi brojevi sagledaju u kontekstu ukupne cifre od 2.287.000 zaposlenih, možemo zaključiti da je nešto više od četvrtine naših građana zaposleno u ovim institucijama, organima i ustanovama kojih, prema evidenciji korisnika javnih sredstava Uprave za trezor republičkog Ministarstva finansija, ima ukupno preko desetak hiljada.

Sami ovi podaci dovoljni su da oslikaju koliko je javni sektor sam po sebi složena oblast i da se bilo kakve promene teško mogu izvesti, čak i u nekim vremenskim intervalima koji se mere jednom ili dve godine, jer se svakom organu ili ustanovi mora naći svoje mesto u državnom i ekonomskom sistemu, a onda unutar svakog od njih napraviti sistematizaciju radnih mesta, pa unutar te sistematizacije postaviti svakog pojedinog zaposlenog, sa njegovim kvalifikacijama, znanjima i veštinama.

Koliko se na tome radilo u prethodnom periodu o svakom konkretnom korisniku budžetskih sredstava, mi teško da možemo objektivno da ocenimo, usled ovolike razuđenosti javnog sektora. Ali, ja bih hteo da naglasim da je prema zvaničnim statističkim podacima broj zaposlenih u javnom sektoru u proteklih nekoliko godina smanjen, ukupno za oko 20 hiljada ljudi, a da se taj trend postepenog smanjenja vidi poslednjih godina, iako je u međuvremenu ukinuta mera zabrane stalnog zapošljavanja.

Paralelnom sa opštim povećanjem ukupne zaposlenosti, to je doprinelo da se javni rashodi za ove namene postepeno procentualno smanjuju i u odnosu na budžet i u odnosu na ukupni BDP, pa čak da u tom smislu budemo i bolji od pojedinih država centralne i istočne Evrope koje su članice EU, a složićemo se da je to jedan od glavnih ciljeva svake reforme.

Naravno, bilo bi još bolje kada bi se ceo pokrenuti postupak reforme sistema zarada u javnom sektoru i uvođenje platnih razreda uspeo da u potpunosti privede kraju, da se ti planovi i registri radnih mesta javno objave, pa da onda svi mi kao obični građani imamo jasan uvid u strukturu svakog organa i ustanove i njihov broj zaposlenih, a sami zaposleni bolje definisanje radnog mesta kao skupa prava i obaveza i bolju zaštitu svog položaja i svoje zarade.

Svi smo svesni koliko je epidemija korone u poslednje dve godine promenila sve planove svih nas, a time i države kao celine. Nažalost, tekuća i urgentna pitanja zdravstvene zaštite postala su prioritet rada svugde. Praviti dugoročne planove u takvim okolnostima postalo je vrlo nezahvalno.

Podsetiću da smo u 2020. i 2021. godini ovde usvajali po dva rebalansa svakog prethodnog izglasanog budžeta i da smo, nažalost, morali da u prvi mah značajno povećamo budžetski deficit kako bi se finansirali svi ti nepredviđeni rashodi uz smanjene prihode. U takvom socio-ekonomskom okruženju, gde se još uvek ne može sa visokim stepenom pouzdanosti predvideti kako će se situacija dalje razvijati u pogledu epidemije, mislim da sve i kada bi se nekako ovi predviđeni kadrovski planovi i sistematizacije priveli kraju, oni bi možda vrlo brzo postali deplasirani i van neke nove životne realnosti koja bi nam se mogla dogoditi. Zato je opravdano da se intenzivira rad na ovim aktivnostima ostavi za neka, nadamo se, bolja i stabilnija vremena koja će uslediti.

S druge strane, mišljenja sam da se nikako ne sme ići u drugu krajnost, a to je da se zbog ovoga odustaje od reformi u javnom sektoru, da se po ovim pitanjima ne radi ništa, pa da onda kroz koju godinu ponovo dođemo u situaciju da u nedogled odlažemo punu primenu ovog paketa zakona.

To je naša obaveza na putu ka Evropskoj uniji, a odavno već znamo da i Međunarodni monetarni fond i ostale svetske finansijske institucije prilikom kreditnih aranžmana uvek insistiraju da se javni rashodi, što je moguće više smanjuju.

Tri godine nije tako mali vremenski period. Lično ja i ostali poslanički poslaničke grupe PUPS „Tri P“ se nadamo da će svi državni funkcioneri i rukovodioci organa i ustanova do tada dati svoj doprinos da se proces ipak privede kraju.

U tom smislu, naša poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje dati podršku za usvajanje ovog paketa izmena i dopuna. Takođe, poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostala pitanja i zakonska rešenja sa ovog zasedanja.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, poštovana ministarko sa saradnicama, zahvaljujem se na pažnji.

Deseto vanredno zasedanje , 29.07.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući i poštovani predsedniče Skupštine.

Uvažena predsednice Vlade i ministri, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za brigu o selu gospodina Milana Krkobabića.

Poštovani gospodine ministre, u ovoj Narodnoj skupštini pitali smo vas pre mesec dana oko programa dodele besplatnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom. Tada smo podržali vas i Vladu Srbije u realizaciji koncepta podrške selu i seoskom stanovništvu smatrajući da celoj Republici znači ova promena, da se o problematici sela govori i deluje na pozitivan način i sticanje problema s kojim se susreću žitelji sela, ali i prednosti života na selu. Svedoci smo pozitivnog odjeka kako ovaj program ima u svim krajevima zemlje.

Koristim ovu priliku da vas pitam o praktičnom iskustvima i problemima koje naši građani imaju, oni koji su zainteresovani za kupovinu seoske kuće sa okućnicom. U medijima je propraćeno da ste u Palati Srbije pre dvadesetak dana organizovali sastanak sa svim predstavnicima opština i gradova Srbije i da je sastanak bio u izuzetno radan i uspešan.

S toga vas pitam kako operativno deluju predstavnici lokalnih samouprava, jer smatramo da je u potpunosti opravdano vaše opredeljenje da se sve aktivnosti koje su u interesu sela Srbije odvijaju uz paralelu i sinhronizovanu aktivnost vašeg ministarstva i lokalnih samouprava?

Samo suštinsko uključivanje lokalnih samouprava doneće dobre rezultate, poboljšanju uslova za život na selu. Imajući u vidu da PUPS već tri meseca sprovodi svoje aktivnosti širom Srbije pod nazivom „Karavan PUPS-a“ sagledavajući kadrovsku i operativnu osposobljenost lokalnih rukovodstava PUPS-a na sprovođenju programskih zadataka i ciljeva PUPS-a pod sloganom „Srbijo, i ovo je Srbija“ kako bi iskazali brigu o svakom mestu u Srbiji bio to grad, opština ili selo.

U komunikaciji sa građanima širom Srbije, građani su se posebno interesovali za konkretne aktivnosti Ministarstva za brigu o selu, pre svega po pitanju obnove i oživljavanje sela Srbije.

Tokom obilaska uočili smo da je dobar deo lokalnih samouprava veoma zainteresovan za projekte koje pokreće Ministarstvo za brigu o selu, s toga bih vas zamolio da nama i građanima pojasnite detalje tih aktivnosti vašeg ministarstva kako bi građani imali mnogo više informacija i mogli da iskoriste priliku da iskoriste te benefite i ministarstva i Vlade Srbije. To je prvo pitanje.

Hvala.

Deseto vanredno zasedanje , 29.07.2021.

Zahvaljujem.

Gospodine ministre, zahvaljujem se na ovim iscrpnim informacijama koje su veoma bitne pre svega za sve one mlade ljude koji svoju budućnost vide u stvaranju svog sopstvenog poljoprivrednog gazdinstva ili se opredeljuju da žive i rade na selu kao stručni kadrovi koji su neophodni selu, odnosno koji imaju mogućnost rada od kuće, a uz pomoć ministarstva i države Srbije.

Pozivam sve zainteresovane građane da iskoriste priliku i konkurišu po javnim pozivima Ministarstva za brigu o selu.

Gospodine ministre, na prošloj sednici, kada je bio institut poslanička pitanja Vladi, najavili ste pokretanje drugih programa koje će Ministarstvo za brigu o selu realizovati. Problematika života u selu je veoma složena i svesni smo da je po mnogim pitanjima potrebno da se poboljšaju elementi svakodnevnih životnih potreba koje opterećuje stanovnike sela.

Selo nije samo poljoprivreda, nije samo pitanje privređivanja, selo ima kompletne potrebe, kao i sva veća mesta i gradovi u Srbiji, čak i više zbog slabijeg razvoja prethodnih decenija i zbog razuđenosti i udaljenosti sela, pre svega u pograničnim i brdsko planinskim područjima.

Zbog toga podržavamo praktične aktivnosti Ministarstva za brigu o selu koje daje doprinos u sprečavanju nekih stvarnih problema stanovnika sela.

Problem pristupa uslugama javnih službi značajno opterećuje sva sela koja su udaljenija od opštinskih centara, pristup lekaru, pristup zubaru, opštinskim uslužnim centrima, pošti, bankama, republičkim i opštinskim ustanovama predstavlja stvarni problem stanovništva u daljim selima.

Opredeljenje Ministarstva za brigu o selu za pokretanje programa za nabavku minibuseva za prevoz seoskog stanovništva na relaciji selo – selo, odnosno selo – opštinsko sedište, omogućuje stanovnicima sela da svoja pravna, finansijska, zdravstvena i druga pitanja lakše realizuju.

Ovaj program zaista poboljšava uslove života stanovnicima pre svega udaljenih sela i brdsko-planinskim područjima.

Kao što rekoh, selo i stanovnici sela imaju sve potrebe, kao i stanovnici opštinskih centara i gradova Srbije. To se odnosi na pitanje društveno-kulturnog života, na stvarni događaj koji se odigrava u realnom vremenu.

Ne može televizija da zameni stvarni život. Nekada su tradicije druženja stanovnika sela i susednih sela bili sastavni deo života u Srbiji.

Program podrške seoskom stanovništvu da ono lično uzme aktivno učešće u kulturno-umetničkim aktivnostima, bilo da je reč o ličnim kulturnim afinitetima i veštinama, bilo da je reč o negovanju kulturne baštine i negovanje tradicija, pružiće priliku i izvođačima i publici da oplemene svoje svakodnevne živote.

Gospodine ministre, zamolio bih vas da nam date detaljne informacije o programima koji su danas pokrenuti na Vladi Srbije i nadam se da su i usvojeni.

Šesto vanredno zasedanje , 24.06.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Neću biti ništa duži nego prethodne moje kolege.

Poštovani predsedavajući, uvažena predsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za brigu o selu, gospodina Milana Krkobabića.

Poštovani gospodine ministre, Narodna skupština Republike Srbije u prethodnom zasedanju je razmatrala više predloga zakona za šire slojeve našeg građanstva. Jedan od tih predloga zakona je bio Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Poslanička grupa PUPS „Tri P“ je podržala izmene i dopune ovog zakona u celini.

Ono što je još važnije, a želim da istaknem, a to je da vi kao ministar za brigu o selu u svojim nastupima stalno ističite i govorite - potrebni su nam stambeni objekti za mlade bračne parove i na selu ako hoćemo da ono oživi, a pre svega kako bi na jedan adekvatan način podigli bezbednost države, a pre svega u pograničnim delovima Srbije.

Ovo govorim upravo u kontekstu bezbednosti države, jer stanovnici upravo tih pograničnih područja su velika garancija bezbednosti države. Naveo bih primer oblasti Poljanica koja se prostire između Vranja i Leskovca, koja je svojevremeno imala više stanovnika nego grad Vranje, a sada ima samo nekoliko hiljada. Upravo se ta oblast prostire uz Kosovsko Metohijske opštine, Kamenicu, Novo Brdo. Takođe, ceo pogranični prostor opštine Kuršumlija je ispražnjen i pitanje moje će ići u tom pravcu.

Gospodine ministre imam saznanje da je danas na sednici Vlade usvojena Uredba o utvrđivanju programa dodele besplatnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji cele Srbije. Moje pitanje – može li država Srbija i šta treba da preduzme kako bi se kroz ostanak ili povratak mladih u tim područjima obezbedila veća bezbednost države i neke pojedinosti od danas donetoj Uredbi. To je moje prvo pitanje. Izvolite.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 16.07.2019.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani penzioneri Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra u Vladi Republike Srbije gospodina Zorana Đorđevića, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Moje poslaničko pitanje biće u vezi reforme penzijsko invalidskog sistema i izmena i dopuna Zakona o penzijsko invalidskom osiguranju. Kao što je poznato, PUPS i gospodin Milan Krkobabić pokrenuli su otvoreni društveni dijalog o nužnosti reforme penzionog sistema i očekujemo da dijalog bude prihvaćen. PUPS je pokrenu dijalog i svi su pozvani. Nudimo predlog, ne i rešenja. Verujemo da ćemo do rešenja doći u konstruktivnoj i zdravoj atmosferi. To su razgovori koji ne mogu da zaobiđu udruženja penzionera, reprezentativne sindikate, nevladin sektor, stručnu javnost, predstavnike Vlade i relevantne političke partije. Jasno je da će konačnu reč imati poslanici Skupštine Republike Srbije.

Odluka o prestanku umanjenja penzija je veoma dobra. Ova odluka na kojoj je PUPS insistirao otvara prostor da uđemo u nešto što se zove ozbiljna reforma penzionog sistema i ta reforma mora biti etapna. Prvi korak su održiva zakonska rešenja koja će regulisati tu problematiku. Takva rešenja, sveobuhvatna i stabilna, potpuno će isključiti bilo kakav uticaj pojedinca, grupe, partije, ali i opravdanu brigu ljudi da li je penzija povećana ili nije i koliko.

Moje pitanje je – da li će ministarstvo i Vlada prihvatiti dijalog koji je ponudio PUPS i da li će organizovati otvoreni dijalog, društveni dijalog sa relevantnim predstavnicima?

Svima su puna usta brige za penzionere, ali malo ko se odazvao pozivu PUPS o dijalogu reforme PIO sistema i Zakona o PIO.

Moje drugo pitanje biće u vezi izmene i dopune Zakona o PIO. Gospodine ministre, već duže vremena kroz štampu se provlače pitanja o izmenama i dopunama Zakona o PIO. U opciji je više predloga izmena i dopuna i razne preporuke određenih struktura, pre svega Fiskalnog saveta, kao i predloga i preporuka pojedinih stručnjaka za ovu oblast. Za sada najmanje se tu pitaju onih kojih se taj zakon tiče, a to su penzioneri koji su u prethodnom periodu dali veliki doprinos u stabilizaciji državnih finansija i budžeta Republike Srbije.

Fiskalni savet je predložio pet rešenja, odnosno pet modela koji uzimaju u obzir inflaciju, rast zarada, kao i povećanje BDP. Prvi model koji je predložio Fiskalni savet je da se penzije usklađuju sa inflacijom i delom rasta budžeta domaćeg proizvoda preko 2%. Drugi predlog je usklađivanje 50% sa inflacijom i 50% sa rastom zarada. Treći predlog je 50% sa inflacijom i 50% sa rastom prosečnih zarada, tzv. švajcarski model, koji smo imali do 2006. godine.

Alternativa Fiskalnog saveta je da se penzije usklađuju 40% sa inflacijom i 60% sa rastom zarada, kao i 30% sa inflacijom i 70% sa rastom zarada. Najava ministra finansija da je najbliže rešenje, odnosno švajcarski model indeksiranja penzija, a to je 50% sa inflacijom i 50% sa rastom zarada. Svakako, bolji modeli su 40% prema 60%, odnosno 30% prema 70% odnos inflacije i zarade.

Patrija ujedinjenih penzionera Srbije predlaže i insistira na pravilu, odnosno formuli 3P-penzije prate plate, kao što je slučaj sa Nemačkom, Švedskom, što mi kao narod i država priznajemo da su standardi ovih država najbolji i tome kao država težimo. PUPS se ne bez razloga zalaže za formulu 3P-penzije prate plate, jer je to jedini model koji garantuje da će penzioneri biti u ravnopravnom odnosu sa zaposlenima i neće biti građani drugog reda.

Koliki procenat rasta plata profesora, doktora, oficira, policajaca ili drugih državnih službenika koji rade, toliki procenat profesora, oficira, policajca i drugih službenika koji su u penziji. Taj model bi bio pravičan zbog odnosa penzionera kod odluke da se određenom delu zaposlenih i delu penzionera umanji plata, odnosno penzija radi stabilizacije finansija i budžeta. Tada je važila formula 3P-penzije prate plate, koliko je bilo umanjeno zaposlenima, toliko i penzionerima.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Moje pitanje ministru Đorđeviću je – da li će se uzeti u obzir nemački i švedski model da se 100% prate zarade i plate, jer je neophodno izvršiti duboke reforme i sistema i Zakona o PIO? Zahvaljujem.

Trinaesto vanredno zasedanje , 09.07.2019.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra u Vladi Republike Srbije gospodina Milana Krkobabića, kao i za predsednicu Vlade gospođu Anu Brnabić.

Moje poslaničko pitanje biće u vezi obnove i oživljavanja sela Srbije kao bitnog elementa u celom tom preporodu Republike Srbije. Gospodine ministre Krkobabiću, vi ste jedan od retkih ljudi se suštinski zalaže za obnovu i oživljavanje sela Srbije i to ljudi znaju. Vaše inicijative, akcije i projekti koje ste realizovali u prethodnom periodu ukazuju na vašu opredeljenost za bolji život na selu.

Radi podsećanja, kao direktor „Pošte Srbije“ pokrenuli ste i realizovali projekat „52. nedelje u godini, 52. poštanska šaltera u selima Srbije“ i na taj način omogućili stanovnicima sela da dobiju adekvatnu poštansku uslugu.

Kao ministar u Vladi Republike Srbije pokrenuli ste i realizovali projekat „Država Srbija u selima Srbije“. Ovim projektom ste u saradnji sa lokalnim samoupravama doveli u više desetina sela lekara, poštanskog službenika i državnog službenika. Na taj način ste omogućili završavanje nekih bitnih poslova u mestu življenja tih naših stanovnika sela.

Projekat „500 zadruga, 500 sela“ pokrenut pre dve godine kako bi sela Srbije oživela vraćanjem mladih na selo kroz različite podsticaje i subvencije za obavljanje poljoprivrede, da ima mladih koji su voljni da uđu u poljoprivredu i na taj način pomognu sebi i razvoju sela i poljoprivredi u Srbiji, potvrđuje veliko interesovanje za udruživanje i subvencije koje je omogućio ovaj projekat još na samom početku.

Potrebno je stvoriti uslove za pristojan život na selu, mladim ljudima obezbediti adekvatnu infrastrukturu, puteve, vodovod, kanalizaciju, zdravstvene, kulturne, socijalne i druge uslove.

Gospodine ministre, pre nepunih mesec dana formiran je Nacionalni tim za preporod sela Srbije. Tom prilikom ste rekli – sela Srbije nisu usputna nostalgija, to je imperativ vremena, populacioni, bezbednosni, ekonomski i svaki drugi. Raduje nas što uz struku, nauku imamo punu podršku najbitnijih autoriteta ove zemlje na čelu sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem, SANU i poglavarima verskih zajednica.

Ovaj tim okuplja mnogobrojne stručnjake, autoritete iz oblasti poljoprivrede, infrastrukture, zdravstvene zaštite, obrazovanja, kulture, sporta i ostalih društvenih oblasti života, kao i predstavnike koje određuje Akademijski odbor za selo SANU.

Zadatak Nacionalnog tima je formiranje stručnih i naučno utemeljenih predloga kao osnove za kreiranje i definisanje politike ravnomernog regionalnog razvoja koji će doprineti stvaranju povoljnih uslova za život na selu.

Gospodine ministre, u toku je izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu i on treba da pretrpi suštinske promene i omogući mladim ljudima bolje uslove za opstanak na selu, ali i povratak na selo. Zato su vaši predlozi o besplatnom ustupanju državnog zemljišta od 20 do 50 hektara mladim bračnim parovima, subvencionisanje radnih mesta u gazdinstvima i umanjenje PDV-a, oslobađanje od nekih davanja od izuzetnog značaja za mlade ljude.

Ovih dana u poslaničkoj kancelariji PUPS-a u Nišu se javljaju mladi ljudi tražeći odgovore kada će se vaši predlozi ugraditi u zakonske okvire. To su pitanja i za vas gospodine ministre. Kako selo nije samo poljoprivreda i da ljudima koji žive na selu treba da budu obezbeđeni svi uslovi koje imaju oni koji žive u gradu, potrebna je odgovarajuća zdravstvena zaštita, da imaju škole, kulturne ustanove, uslove da se bave sportom, da mlade žene imaju uslova da žele da žive u selima, da imaju potomstvo i da će nastaviti da žive na svojim gazdinstvima.

Pitam predsednicu Vlade – da li su Ministarstvo i Vlada u celini posvećeni jednom ovakvom stavu da se u svim segmentima života stvaraju bolji uslovi za život na selu? Šta će konkretno Ministarstvo preduzimati radi stvaranja boljih uslova za život na selu?

Slika sela je sumorna, od 4.700 naseljenih mesta u Srbiji, 1.200 je u nestajanju. U 1.000 sela ima manje od 100 stanovnika, u više od 200 sela nema osobe mlađe od 20 godina. U selima danas ima oko 260.000 momaka između 40 i 50 godina i oko 100.000 devojaka iste dobi koje nisu zasnovale svoje porodice.

Gospodine ministre, zahtevam od vas da istrajete u svim ovima nastojanjima da se uslovi na selu poboljšaju i d mladi na selu ostanu i da na taj način spasimo srpsko selo, a samim tim i državu Srbiju. Zahvaljujem na pažnji.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.11.2018.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, kao i za predsednicu Vlade gospođu Anu Brnabić.

Moje poslaničke pitanje biće u vezi reforme penzijskog i invalidskog sistema. Partija ujedinjenih penzionera Srbije ocenila je da je nužna hitna reforma penzijskog sistema, jer je sve nepovoljniji odnos između broja penzionera i broja zaposlenih. Negativan prirodni priraštaj, odlazak mladih u inostranstvo su samo neki od faktora koji negativno utiču na mogućnost redovne isplate penzija. Dodatan problem je sve veća automatizacija i robotizacija proizvodnog procesa.

Obavezno penzijsko osiguranje, kako danas funkcioniše u Srbiji, osmišljeno je kao međugeneracijska solidarnost, tj. kao proces u kome trenutno zaposleni plaćaju sredstva u penzioni fond, kako bi se mogle isplaćivati penzije. Da bi ovaj sistem funkcionisao, neophodno je da odnos između broja zaposlenih i broja penzionera bude najmanje tri prema jedan. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, trenutno ima 2.576.138 zaposlenih lica, a prema podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje ima 1.716.274 penzionera, što predstavlja odnos jedan i po prema jedan.

Zbog toga je PUPS pokrenuo društveni dijalog o nužnosti reforme penzionog sistema i očekujemo da bude prihvaćen. Nudimo predloge, ne i konačna rešenja. Verujemo da ćemo do rešenja doći u konstruktivnoj, zdravoj atmosferi, to je razgovor koji ne može da zaobiđe reprezentativne sindikate, udruženja penzionera, nevladin sektor, stručnu javnost, predstavnike Vlade i relevantne političke partije.

Sadašnja generacija penzionera je uvek bila uz svoju državu i uvek su bili tu da pomognu kada to treba, što je slučaj i 2014. godine. Fiskalna konsolidacija deluje ohrabrujuće. Odluka o prestanku umanjenja penzija je veoma dobra i ona otvara prostor da uđemo u nešto što se zove ozbiljna reforma penzionog sistema. Ta reforma, normalno mora da biti etapna. Prvi korak su održiva zakonska rešenja koja će regulisati tu problematiku. Takva rešenja, sveobuhvatna i stabilna, potpuno će isključiti bilo kakav uticaj pojedinca, grupe, partije, ali i opravdanu brigu ljudi koji će i pod kojim uslovima otići u penziju. Takođe, Fiskalni savet i Međunarodni monetarni fond se slažu da je neophodna reforma penzionog sistema i uspostavljanje zakonskih rešenja kako u nalaženju finansiranja Fonda PIO, tako i u delu usklađivanja penzija.

Posebno je zanimljivo i razmišljanje profesora Vladimira Goatija, koji je u intervjuu za „Telegraf“ govorio o ovim pitanjima i kaže – bilo bi veoma korisno da se šira javnost uključi u raspravu o reformama penzijskog i invalidskog sistema. On navodi da javnost mora da učestvuje u raspravi koliko zbog sadašnjih, toliko i zbog budućih penzionera. Goati dalje konstatuje – PUPS se već duže vreme, pre Monetarnog fonda i Fiskalnog saveta gotovo jedini na političkoj sceni Srbije zalaže za uspostavljanje reda u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja i za dogovor o pravilima koja regulišu visinu iznosa penzija. Tu verovatno treba tražili razloge što ta partija insistira na pokretanju široke javne rasprave o reformi PIO sistema, sa svoje strane PUPS predlaže formulu 3P, odnosno penzije prate plate. Možda će u predstojećoj raspravi biti predložene i bolje solucije, ali iznete formula je, po mom uverenju, jednostavna i prihvatljiva. Tako se izbegavaju razmišljanja da li je ispravna metodologija izračunavanja cene potrošačke korpe, koliki je stvarni rast cena na malo, da li je rast BDP-a preko 4% ili nije i drugo. U PUPS-u smatraju da je predložena formula prihvatljiva za najveći broj penzionera, koja može biti dopunjena ili promenjena, naglašava Goati.

Predlozi PUPS-a, PUPS ima svoju koncepciju reforme i predloge kako bi sistem bio održiv. Jedan od predloga je da kompanije sa tehnološkim intenzivnim procesom rada pokrenu inicijativu za formiranje tzv. fonda tehničko-tehnološke solidarnosti za isplatu penzija.

Imovinska karta

(Niš, 12.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 104933.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) Republika Mesečno 47327.00 RSD 01.01.2004 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 104906.00 RSD 03.06.2016 -