Ne znam kako, možda su  moja pitanja komplikovana, pa je potrebno dva ministra da odgovaraju.
Postavio bih još nekoliko pitanja za Ministarstvo poljoprivrede, a nakon toga da gospodin Knežević na već započeto pitanje, koje bih završio još nekim podpitanjima, da odgovore.
Potrebno je, dakle, na koji ćete način stvoriti ambijent za finansiranje stočarske proizvodnje. Mi znamo šta nas čeka u sledećoj godini. Ovo nisu pitanja poslanika Aleksandra Jugovića, ovo su pitanja svih ljudi koji su na selu, ovo su pitanja svih onih koji pokušavaju da reše svoje egzistencijalne probleme, a koji bi trebalo da budu motor privrednog oporavka Srbije.
Mi sada na selu uglavnom imamo, to su podaci koji su zvanični, da se gaje koze i ovce, nema više živine, nema gajenja svinja, nema masovnog tova i to je pokazatelj da je nama stanovništvo na selu izuzetno staro. Nama se Veljkova Krajna ispraznila. Nismo doneli ni jednu jedinu strategiju. Zamislite položaj žene na selu? Razmislite o tome. Ona nema uslove ni za kakvu medicinsku negu. Nema uslove da svoje dete ostavi u vrtić ukoliko želi da radi, a znamo da su gazdinstva na selu oslonjena samo na sopstvenu radnu snagu. Ona nema uslove da kvalitetno školuje svoje dete.
Pogledajmo primer Slovenije. Ukoliko bi ministar poslušao mislim da bi to bilo dobro, jer je to zemlja koja je do samo pre dve decenije bila u sastavu iste jedne velike države u kojoj je bila i Srbija, koja je sada, što se tiče poljoprivredne proizvodnje, daleko, daleko ispred Srbije, a to pre 20 godina nije tako bilo. Oni stimulišu učitelja koji radi u udaljenijem naselju ili selu od Ljubljane od onoga koji radi u prigradskom naselju. Dakle, ima veća primanja. Veće su subvencije po hektaru ukoliko je zabačenije naselje. Sve se čini da uslovi života na selu budu podjednaki u uslovima života u gradu. Šta je posledica toga? Da se svake godine Maribor i Ljubljana umanjuju sa brojem stanovnika.
Da li Srbija može krenuti tim stopama, da se rastereti i Beograd, da pokušamo da vratimo domaćinu na selu mesto u Srbiji koje mu pripada? To je pitanja svih pitanja, prioritet svih prioriteta, jer ukoliko želimo da imamo zdravu državu, a znamo koji će jedini energenti u budućnosti imati vrednosti. Mi ih imamo i moramo osnažiti i asfaltnu mrežu i sve ono što je potrebno kako bi selo ponovo živelo. Hvala vam.

Koliko imam sad vremena po Poslovniku?
Dobro, pošto kasni početak sednice, mogu da iskoristim to vreme zakašnjenja, nekih 15, 20 minuta.

Naravno. Zadovoljan sam odgovorima, pod uslovom da oni budu i obaveza Ministarstva za poljoprivredu. Uzeo sam u obzir to da je ministar preuzeo dužnost, relativno skoro. Uzeo sam u obzir to da uvid u sam problem funkcionisanja poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, traži sistematičnost, pretpostavljam da i on zna u koliko je, ubeđen sam u to, teškom položaju sada seljak. Znamo da je cena naftnih derivata, pre svega dizela, pre nekoliko godina bila tri puta niža, a da je cena mleka gotovo ista u odnosu tog vremena i sadašnjeg vremena.
Znamo da je preko potrebno stimulisati poljoprivrednu proizvodnju kreditima, ali ne kreditima koji će ugušiti onoga ko kredit uzima, pre svega seljaka, već kreditima koji će imati grejs period i čije kamate će biti izuzetno male. Nadam se da ćemo spremniji ući u sledeću godinu i ukoliko budete sve ove mere, koje ste javno obećali, preduzeli, imaćete podršku u svemu što budete radili i što bude bilo dobro. Ono što je bilo loše, naići će na kritike poslanika SPO. Hvala vam puno.

Poštovane kolege, poštovana predsedavajuća, koleginice, postavio bih jedno pitanje koje sam postavljao i prethodnoj vladi, a tiče se toga da smo tražili izveštaj sa sednice Vlade, na kome su ministri glasali za Predlog zakona o rehabilitaciji, koji je kasnije povučen sa dnevnog reda Skupštine Srbije, zbog nesuglasica između SPO i SPS. Dobili smo odgovor od ondašnje Vlade da je to službena tajna kako je koji od ministara glasao na toj sednici i da mi poslanici, koji smo birali tu Vladu, ne možemo saznati kako rade ministri, da li je njihova misija tajna, da li se njihove odluke ne dovode uopšte u pitanje.
Mi smo mlada demokratija. Međutim, i zemlje u regionu, poput Hrvatske, obezbeđuju transparentnost rada njihove Vlade. Na sajtu Vlade Republike Hrvatske možete pogledati video klip sa zasedanjima ministara, sa svime onim kako je ko diskutovao, za šta se zalagao i kako je glasao.
Mislim da poslanici u parlamentu, mislim da građani Srbije, moraju imati uvid u rad ministara, u njihova ponašanja na sednicama Vlade. Parlament ima i kontrolnu ulogu, a kako će imati ukoliko ne može da dobije od sekretara Vlade Republike Srbije papir na kome piše kako je koji od ministara glasao za predložene zakone? Stoga bih zamolio odgovorne da preduzmu nešto, da nam odgovore da li postoji mogućnost da se transparentno u budućnosti zaseda, kada su u pitanju sednice Vlade? Da li postoji mogućnost da poslanici i građani Srbije imaju uvid u rad ministara? Mislim da je sam izbor bilo kojeg čoveka za ministra, po sebi obaveza da obezbedi svoju transparentnost prilikom obavljanja svoje funkcije i mislim da je obaveza Vlade pred građanima Srbije da ih obavesti o radu svojih ministara. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege i koleginice, već sam pred novinarima izneo stav da poslanički klub SPO i DHSS neće podržati izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, iz razloga koji pokazuju da će studenti na državnim fakultetima biti u podređenom položaju u odnosu na studente koji studiraju na privatnim fakultetima.
Uz sve pohvale koje je ministar izneo na račun studenata, njihove obrazovanosti, pameti i uspeha, evo više od dve decenije, najveći broj najboljih studenata odlazi iz Srbije u zemlje EU ili u SAD, jer tamo mogu da unovče svoje znanje dobijanjem prilika kakve ne nudi Srbija.
Ne verujem da će ovim izmenama i dopunama Zakona bitnije biti promenjene i Srbiji što se tiče visokog obrazovanja. Tamo su, dakle, u zemljama EU i u Americi, oni najbolji stručnjaci u oblastima na kojima su diplomirali, a ovde takvi nigde ne mogu naći posao ili uglavnom nikome nisu potrebni.
Pre početka sunovrata Srbije, dakle, pre 90-ih, deca u školama su učila da je Srbija, što se tiče prirodnih resursa jedna od najbogatijih zemalja u Evropi. Danas u udžbenicima piše da to i nije tako, imam odgovor i zašto. Kako smo ekonomski slabili, a odgovornost za to slabljenje na sebe nisu prihvatale razne političke nomenklature, najlakše je bilo optužiti prirodu, a još ako se doda loš geo-politički položaj, onda je opravdanje kompletno. Da bi opravdanje dobilo ambalažu, ekstra kompletnu, u poslednje vreme se pojavljuju nekakva istraživanja po medijima, koja govore da Srbija, što se tiče obrazovanosti njene dece nema razloga da bude preterano zadovoljna. Mislim da je to laž. Tvrdim da je student Beogradskog univerziteta, obrazovaniji od studenta iz prestonice bilo koje od zemalja EU ili iz bilo kog obrazovnog centa iz SAD, naravno poredeći ih u okviru iste naučne oblasti.
Međutim, uslovi studiranja u Srbiji i perspektive za najbolje, u odnosu na uslove i na perspektive koje ima student na zapadu, ne da nisu iste, nego su upravo razlika između istoka i zapada. Na zapadu, ukoliko si najbolji posle svršenih studija, odmah ćeš naći posao, a ovde ukoliko nisi član političke partije, bez obzira koliko si dobar student, i to nije kritika samo ove vlade, to je kritika svih prethodnih Vlada i čini mi se da je situacija od 2000. godine pa na ovamo počela dramatično da se menja. Mi u SPO to znamo. Devedesetih smo u stranci imali političke disidente toga doba, koji nisu bili izbacivani sa posla zato što su bili u SPO, čak su bili i direktori pojedinih preduzeća, ali 2000. godine kada je DOS došao na vlast, onda je hoteći da zaposli sve partijske aparačike malih političkih stranaka, koji do tada nisu imali infrastrukturu i da bi gradili stranačku infrastrukturu, DOS je po javnim preduzećima i na funkcije počeo zapošljavati isključivo partijske kadrove, koji nisu pre toga imali nikakvu proveru valjanosti i koji su bukvalno dovođeni sa ulice, iz kriznih štabova, kako bi preuzimali određena JP.
Gledam izmene zakona u članovima 4. i 64, koji definiše da će broj ispitnih rokova biti smanjen sa šest na četiri i mislim da je to jedna velika greška iz razloga što se na ovaj način u podređeni položaj, još jednom ponavljam, stavljaju studenti državnih fakulteta. Piše u obrazloženju da je to radi povećanja efikasnosti nastavnog procesa. U to sumnjam. Koji nastavni proces, da se ne lažemo, da pogledamo istini u oči postoji u većini privatnih fakulteta? Po manjim gradovima po Srbiji oni nemaju zgrade, nemaju učionice, nemaju nastavni kadar, imaju studente koji plaćaju školarinu i to je sve. Koji će onda oni nastavni proces, molim vas, uspeti da poboljšaju time što će se studentima na državnim fakultetima, da ironija bude veća smanjiti broj ispitnih rokova? Zašto bi oni sad organizovali nastavni proces, kad ga nisu imali sve ovo vreme?
Što se tiče privatnih fakulteta, ispitnih rokova ne mora ni da bude. Tamo se studenti uglavnom upisuju da bi dobili diplome, a ne da bi imali provere znanja, niti da bi se specijalizovali za neku naučnu oblast. Postoji deviza na privatnim fakultetima, na većini, kod studenata, koja kaže – uveče prelistam, ujutru zablistam.
Mogu govoriti najbolje uvek o studentima državnih fakulteta. Kada govorite o sajmu robotike i tu je ministar u pravu, studenti Elektro-tehničkog fakulteta sa Beogradskog univerziteta su učestvovali u kreiranju njegovog današnjeg izgleda i svega onoga što su najveća dostignuća na tom polju trenutno u svetu.
Upravo zbog tih partijskih kadrova, koji se nalaze na vrhunskim funkcijama, mislim da bi država trebala da se na sistemski način pozabavi pitanjem poboljšanja položaja ljudi koji su završili fakultete i mogućnosti da oni budu na rukovodećim položajima, kako bi konačno imali jednu stručnu elitu, oslobođenu od ideoloških podela, oslobođenu od sve one nesreće 90-ih, a koja će svojom stručnošću, i istim sagledavanjem problema iz sveta kao njihovi vršnjaci, recimo u Londonu ili u Njujorku, u bilo kojoj svetskoj metropoli, na najbolji mogući način uvezivati Srbiju sa savremenim svetom.
Kako je to moguće, da kada student Beogradskog univerziteta ode u bilo koju zemlju EU, da tamo bude najbolji stručnjak? Ovde se u kampanjama političke stranke zaklinju da imaju najstručniji kadar, a zemlja je na ivici ambisa iz godine u godinu, sve u težoj i težoj situaciji.
Kada govorim o pravu znanja na državnim i na privatnim fakultetima, to je neuporedivo. Zbog toga mislim da će mera smanjivanja rokova sa šest za dve godine, za dve nastavne godine na četiri, upravo pogoditi državne fakultete, odnosno, pogoditi studente državnih fakulteta, odnosno pogoditi najžešće, porodice koje finansiraju studiranje, pogotovu ljudi iz manjih sredina, odnosno studenata iz manjih sredina koji odlaze u Beograd, kako bi stekli svoje akademske titule.
Ukoliko padne godinu student Beogradskog univerziteta, dakle, onaj koji je na državnom fakultetu, a njegovi roditelji ga finansiraju, a ne žive u Beogradu, oni će biti dužni da plate finansijsku kaznu, a ukoliko takav isti student živi u Beogradu i studira, on neće imati nikakav problem jer bi svakako u tom domaćinstvu živeo, da li studirao ili padao godine, ili prelazio redovno sa jedne na drugu godinu fakulteta.
Zato mislim da bi trebalo povući ovaj predlog zakona ili u tom delu koji govori o smanjenju broja ispitnih rokova učiniti nešto da studenti sa državnih fakulteta ne budu, opet ponavljam, u podređenom položaju u odnosu na studente sa privatnih fakulteta.
Ne sumnjam u najbolje namere ministra Obradovića, međutim, smatram da smo mogli sistemski bolje, na drugi način rešavati probleme. Ova država zahteva ne promenu jednog zakona, ne parcijalno donošenje zakona, nego menjanje suštine, menjanje svega iz korena.
Kada bude zaživeo Zakon o departizaciji onda će studenti najbolji sa državnih fakulteta imati šansu da budu zaposleni na najbolja mesta.
Sreo sam jednog prijatelja koji je moj prijatelj sa studentskih demonstracija 1996. i 1997. godine. Kasnije je bio visoki funkcioner jedne od stranaka koja je bila članica DOS. Sreo sam ga pre neku godinu i veoma je zanimljiv bio naš razgovor. Rekao sam mu da se nismo za ovo borili, borili smo se da nam bude bolje. On je lepo obučen, ima novca i rekao je – meni je bolje. Da se to ne bi dešavalo, a da bi najbolji, a ne proleteri, ne oni koji se busaju u prsa i koji će biti na svakom partijskom sastanku, dobili šansu, onda moramo sve iz korena, ministre Obradoviću, menjati. Hvala vam puno.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege i koleginice, osvrnuo bih se na ovu sednicu. Na to pitanje vi kao predsednik možete mi dati odgovor odmah. Pitam – zbog čega nisu obavljene konsultacije prilikom sazivanja ove sednice parlamenta, s obzirom da smo veoma važne odluke, kao što je izbor Vlade Republike Srbije, donosili u noćnim satima? Bojim se da ćemo i rebalans budžeta donositi u noćnim satima. Mislim da to nije dobra praksa i da se stvara atmosfera u kojoj u nekim časovima koji nisu primereni, a javnost je veoma zainteresovana kako će izgledati i ova sednica, kao što je bila i zainteresovana i kako je izgledala sednica o izboru Vlade Republike Srbije. Bojim se da nećemo omogućiti svim ljudima da na pravi način sagledaju brigu Vlade za standard, zapošljavanje i sve ono što se najviše tiče upravo njih.
Takođe, o tome smo već govorili i mislim da smo se složili da bi kontrolna uloga parlamenta u odnosu na rad Vlade trebalo da bude pojačana, pogotovo u odnosu na neki prethodni period. O tome ste govorili kada ste bili opozicija. Pitam se zbog čega više od polovine ministara, koje ste pročitali da bi trebalo da budu prisutni na ovoj sednici, nisu tu? Pitam se da li će to biti praksa, jer to je nešto što se vuče i sa prošle sednice parlamenta? Koja su njihova opravdanja zbog čega nisu prisutni i kada će biti prisutni ako nisu sada kada se donosi zakon o rebalansu budžeta, koji je najvažniji zakon u jednoj tekućoj godini koji parlament može da donese? Hvala.

Mislim da je konfuzno sve od početka današnjeg radnog dana, dakle od 15,00 časova.
Prvo, sama priprema sednice u kojoj smo materijale dobili kasno. Spajanje tolikog broja tačaka da ne znamo da li govorimo o merama koje se tiču rebalansa ili o samom rebalansu budžeta. Vođenje sednice od strane potpredsednice parlamenta koje je bilo sve samo nije bilo u skladu sa Poslovnikom do rotacija u kojima pojedini šefovi poslaničkih grupa gube pravo da govore po redosledu koji je unapred utvrđen, a to je da manja poslanička grupa ima pravo pre da govori, nego što to ima veća poslanička grupa, u ovom slučaju URS.
Na početku sednice sam pitao, zbog čega ministri koji su pozvani da prisustvuju ovoj veoma važnoj, možda najvažnijoj sednici parlamenta u ovoj godini nisu prisutni? Odgovor predsednika parlamenta je bio da će doći. Odgovor predsednika parlamenta je bio da je samo dnevni red, i videću kakav je u jednoj tački, iostali će videti, pa je to razlog koji je nedovoljno jasan bio za mene kao obrazloženje zbog čega ministri, ili više od polovine ministara ne prisustvuje današnjoj sednici, a koji su pozvani.
Zbog toga bi, pošto je odgovornost ministara sigurno u ovom momentu najveća, uz odgovornost svih poslanika koji svoj posao obavljaju očigledno na pravi način, odgovornost ministara nalaže da oni sada sede u parlamentu i da prate diskusiju, sugestije, primedbe, sve ono što govori opozicija, ali i ono što govori pozicija.
Svaka politička partija pred izbore priča da ima najbolje stručnjake, da ima najbolje kadrove. Mi se nalazimo u jako lošoj situaciji i to nije posledica koju je prouzrokovala ova vlada, to je posledica '90-ih i nastavka vođenja neadekvatne politike posle 2000. godine, posle ubistva premijera Đinđića, dakle politike koja nije htela da se obračuna sa svim onim anomalijama koje su nam ostale iz '90-ih. Mnogi su tada pomislili posle 2000. godine da su javna preduzeća utočište partijskih kadrova, imali smo političke stranke koje nisu imale podršku u narodu, nisu imale izgrađenu infrastrukturu, ali su zato dolaskom na vlast stekli veliki deo plena i onda su svoju mrežu razvijali tako što su u javna preduzeća zapošljavali svoje kadrove.
Neka praksa se stvorila u Srbiji da sami sebi postavljamo prepreke, a onda ako kojim slučajem preskočimo te prepreke traži se na neki način od javnosti, od ostalih političkih aktera da sa ushićenjem govore o tom velikom uspehu što smo uspeli da pobedimo svoje gluposti.
Ne mogu biti ushićen, mogu priznati da je prosuto mnogo godina i da smo sada u situaciji da sve one namete koje prethodna Vlada, ili koje je polovina ove vlade natovarila na leđa građana Srbije, sada treba da skidamo i da kažemo da smo srećni i da smo veliki posao obavili. Ne.
Problem je u tome što se nikada sistemski nije prilazilo ni jednom problemu. Mi sada pričamo o tome kako ćemo ukinuti fiskalne kase, svi to pozdravljaju, pozdravlja Fiskalni savet, međutim, postavlja se pitanje zašto su uvođene fiskalne kase? Ako neko kaže, da je to bila potreba nekog drugog vremena, onda se pitam zbog čega ta polovina Vlade, koja je bila sastavni deo prethodne Vlade, tada nije govorila o potrebi ukidanja fiskalnih kasa.
Mi smo tek saznali od pojedinih stranaka sadašnje Vlade, koje su pretrčali iz prethodne u ovu vladu, da se Srbija nalazi u katastrofalnoj situaciji. Zbog čega tu istinu o katastrofalnoj ekonomskoj situaciji građani Srbije nisu čuli u kampanji? Zbog čega nisu čuli ranije? Zato što je politička matematika govorila da ćemo ukoliko želimo da očuvamo ondašnju koalicionu idilu morati da prećutimo neke stvari. U tom prećutkivanju, i u kompromisima, mi smo došli u situaciju da hvalimo određene mere koje je trebalo mnogo, mnogo ranije, i koje je trebalo prethodna Vlada da učini, kao što su zamrzavanje plata u javnom sektoru, kao što je kratkoročna poreska reforma, kao što su predlozi zakona sa fiskalnim uticajem, ukidanje 138 taksi, oslobađanje evidencije malih preduzetnika fiskalnih kasa, kao i utvrđivanje zarade u javnom sektoru i privođenje fiskalnoj disciplini.
Međutim, bez obzira na sve te dobre mere, opet nije postojala volja zarad očuvanja mogućnosti da se i dalje građani Srbije na ovaj ili onaj način uključuju u davanje glasova onim političkim partijama kojim nude benefit, da li je to Zakonom o transferu sredstava lokalnim samoupravama, ili nekim drugim zakonima. Mi smo u situaciji da sada jednostavno ne postoji snaga u Srbiji koja može da kaže – sada je dosta.
Bez obzira na sve predložene mere kojih ima dobrih, i koje je pohvalio, evo ja ću reći, nije ocenio rđavim Fiskalni savet. Međutim, postavlja se pitanje, šta ćemo sa zakonima o fiskalnoj decentralizaciji? Taj zakon proizvodi javni dug.
Mi smo tada govorili da Srbija ne može da se decentralizuje sistemom slobodnog šestara, ne može da se decentralizuje statističkim regionima, ne može se decentralizovati dovođenjem pred Skupštinu ovakvih zakona. Ona se može decentralizovati promenom Ustava, snažnom voljom sistemski da se reše problemi u Srbiji, da se ljudima u lokalnim samoupravama da mogućnost da upravljaju svojim problemima, a ne da zloupotrebljavaju benefite koje im omogućava ovaj zakon.
Malopre sam dobio poruku od ljudi iz Babušnice. Ne znam da li je neko od vas skoro bio u Babušnici. Babušnica je razrovana. Babušnica nema put, ali zato članovi opštinskog veća, njih devet, imaju platu od 40.000 dinara, a sastaju se jedanput u tri meseca. Zato direktori javnih preduzeća, javnih ustanova imaju platu preko 100.000 dinara.
Dok sistemski ne budemo rešili sve ove stvari, ne možemo očekivati ni ekonomski oporavak Srbije. Sada vučemo za rukav MMF, Rusiju, hoćemo li dobiti 1,7 milijardi evra.
Takođe, negativni tonovi se osećaju u tome da se bez sistema dele ili će se deliti subvencije u budućnosti za poljoprivredu. Čuo sam da je jedan član Vlade rekao da su požari zahvatili određene delove Srbije, pa ćemo kroz subvencije to nekako da nadomestimo. Požari su druga stvar, osiguranje kuća seljaka je treća stvar, tako da ne možemo kompenzovati sve one propuste i ne stimulativnu politiku prema selu, time što ćemo kratkoročno dati seljaku osam ili već koliko milijardi, da bi pokrio svoje troškove.
Mi treba da se okrenemo selu na pravi način. Svedok sam kao i svi građani Srbije da je u kampanji najviše govoreno o tome da bi motor privrednog, ekonomskog i biološkog oporavka Srbije moralo biti selo. Apsolutno se slažem sa tim.
Međutim, u prethodnoj Vladi videli ste davane su subvencije stranim firmama, u tome nema ništa loše. Davane su subvencije, recimo "Gorenju" u Zaječaru, gotovo 10.000 po jednom radnom mestu, a seljak, ili jedno poljoprivredno gazdinstvo nije moglo da obezbedi sebi kredit. Zamislite, kada bi 10.000 eura bila kreditna pomoć jednom poljoprivrednom gazdinstvu. To nije jedno radno mesto, to je cela porodica.
Sve mere, bilo da je reč o restrikciji fiskalne politike, bilo da je reč o fiskalnim normama, bilo da je reč o zakonima sa fiskalnim uticajem sa aspekta nužnog prilagođavanja javnih finansija, tj. skresanja deficita i smanjenja zaduživanja, pokazaće se nedovoljnim. Tako misli i MMF i Fiskalni savet i stručna javnost.
Međutim, i tu je ministar Dinkić u pravu. Izuzetno je bio mali rok za kompletan uvid u javne finansije i to je opravdanje zbog čega se u neku ruku nije išlo duboko sa reformama. Sve ove reforme su u redu, pod jednim uslovom, šta ćemo kada bi nam neko odgovorio sa firmama gubitašima, šta ćemo sa prezaduženim, šta ćemo sa onim ljudima koji su zaposleni u javnom sektoru?
Takođe, smatramo da je povećanje PDV sa 18 na 20% mera koja može biti kratkoročna. Niko mi nije odgovorio, prethodnoj Vladi sam nekoliko puta postavio to pitanje, mediji su o tome pisali, voleo bih da mi neko iz ove vlade, evo ministar finansija odgovori, da li je istina to što mediji pišu, da tajkuni po osnovu poreza i doprinosa i ostalih obaveza duguju državi 5,5 milijardi evra? Povećanje PDV sa 18 na 20%, može biti kratkoročna mera ukoliko budemo vodili odgovornu socijalnu politiku i odgovornu politiku prema pravu i pravdi. Ne može potpuno ista kaznena i poreska mera biti primenjena tajkunu, dakle čoveku, koji ima basnoslovno bogatstvo, kao i jednom čoveku koji ima prosečna primanja, ili koji je siromah.
Dakle, ukoliko bismo oporezovali imovinu tajkuna, pogotovu onu koja nije privedena proizvodnji, mi bismo mogli da smanjimo namete sa leđa siromašnih ljudi i sa leđa proizvođača koji grcaju u dugovima.
Još jedno pitanje se nameće - otkud toliki disbalans između kvaliteta uslova rada u privatnom i javnom sektoru? Danas mlad, obrazovan čovek je degradiran. Njegovo jedino mesto mogućnosti napretka nalazi se u zaposlenju u javnom preduzeću. Čak iako mu je plata manja nego u privatnom sektoru, on u javnom preduzeću može napredovati slobodnije, u javnom preduzeću može ići na konkurse, na seminare, u javnom preduzeću može imati mentore. U privatnim firmama samo se broje sekunde. De fakto, sindikati i ne postoje.
Molim zbog mladih, obrazovanih ljudi, molim zbog svih onih koji su budućnost Srbije, koji nisu ideološki ostrašćeni, koji ne nose sve one posledice devedesetih ili poslednjih godina kompromisa, prekomponovanja političke scene, bacanje jedne političke partije sa leve na desnu stranu, kompromisa svake moguće vrste sa onima koji su u prethodnom periodu činili zlo, dakle, oni koji su neopterećeni, koji potpuno isto razmišljaju kao njihovi vršnjaci u metropolama EU, molim radi njih da se ovim problemom država posebno pozabavi.
Veoma je bitno da ni Fiskalni savet, a ni Vlada Republike Srbije nije uzela u budućnosti u obzir onaj deo obaveze države koji prozilazi iz Zakona o restituciji.
Dakle, s najboljom namerom, verujem Fiskalnom savetu, verujem MMF, verujem stručnoj javnosti, verujem i svako može da pročita makroekonomske analize i trendove, verujem ljudima koji su u struci, da se na ovom kursu nastavi i da pokušamo u sledećem periodu, za to ćete imati pomoć SPO u savetima i u pozitivnim kritikama, da izvadimo Srbiju iz ekonomske propasti. Hvala.

Poštovane kolege, predsedniče, ako može neko od kolega da ugasi mobilni pre nego što počnem da govorim.

Ministarka sporta govori o tome kako političarima nije mesto u sportu i poslanički klub SPO i DHSS podržava taj stav. Zato bih joj postavio pitanje – šta će ona u narednom periodu učiniti, šta će Ministarstvo učiniti, šta će država Srbija učiniti kako bismo pokušali da pojedine stranačke funkcionere nagovorimo da napuste upravne odbore i sportske organizacije klubova i reprezentacija, da bismo sledili evropske standarde, evropske norme? Evropske sportske organizacije propisuju ili zahtevaju, čak su mnoge reprezentacije i suspendovane sa velikih takmičenja zbog toga da se politika ne meša u sport.

Sinoć smo videli kako stagnira srpski klupski sport. U narednom periodu, čini mi se, imaćemo još lošije rezultate. U prethodnom periodu imali smo katastrofalne rezultate, a političari svakako nije mesto u sportu. Za neke od njih znamo i ko su, znamo da ne znaju ni koliko lopta ima ventila, znamo da njihov interes nije sportske prirode ili poboljšanje uslova rada u sportskim društvima. Zato bih postavio pitanje još jednom ministarki – na koji način ona misli da će uspeti da iskoreni tu pojavu da funkcioneri političkih partija masovno hrle u sportska udruženja i u upravne odbore pojedinih klubova? Pogotovo što imamo problem sa nasiljem na stadionima i mislim da ga je još teže rešiti ukoliko se ljudi koji se nalaze u vlasti. To nije specijalitet ove vlade, to je specijalitet prethodnih vlada i mislim da bi bilo dobro podržati ministarku sporta, ali ona mora da izađe sa konkretnim merama ukoliko želi da reši ovaj problem.

Poštovani predsedniče, kolege, koleginice, čak i da je sve idealno, kada je u pitanju Zakon o Narodnoj banci, a nije, bitna je namera kojom se ruši nezavisnost Narodne banke Srbije. Menjamo zakon o Narodnoj banci da bismo smenili guvernera. To nije evropska praksa. Iz Brisela je stiglo jasna poruka po tom pitanju da monetarna politika mora biti nezavisna.
U članu 28. Zakona o Narodnoj banci Srbije smo imali određene pretpostavke po kojima, ili još uvek imamo dok se ne usvoje izmene i dopune Zakona, guverner može biti smenjen. Dosta se u javnosti o tome pričalo, pa to neću ponavljati, iako neko misli da poslanički klub SPO – DHSS brani guvernera, tu se vara. Smatramo da ono što mu zameraju nije njegova krivica iz razgovora, kontakata sa ljudima koji su dobro upućeni u finansijske prilike u Srbiji. Dobili smo uveravanja od profesora sa Ekonomskog fakulteta koji su i kolege gospodina Šoškića da njegova odgovornost za rast kursa, odnosno za pad dinara nije onolika koliko pokušavaju pojedini predstavnici vladajućih stranaka da je ovde predstave. On je trošeći budžetske rezerve pokušao koliko-toliko da konsoliduje kurs, međutim problem pada vrednosti dinara je u tome što ne postoji sistemski odgovor države na ekonomske nedaće koje su nas zadesile. Pre svega, one se nalaze, a o tome ću više pričati kada bude bio na dnevnom redu neki od ovih zakona. Oni se pre svega nalaze u reformisanom konceptu i sistemskim reformama, dakle demontaža i revizija Zakona o svojini, Zakona o restituciji, Zakona o penzijskom sistemu, o planu i izgradnji.
Dakle, država mora na drugi način da se pozabavi pitanjima koja su od najbitnijeg značaja za ekonomsko funkcionisanje države u budućem periodu.
Ne smemo tražiti smenu čoveka koji je svoju nezavisnost u dosta prilika pokazao, koji takođe ima mane i SPO će obeležiti koje su, što nije dovoljno kontrolisao banke, poput "Agrobanke", pa je prosto je nemoguće da guverner nije upućen u sve ono što se dešavalo u toj banci.
Dakle, još jednom govorim, nije ovo u pitanju branjenje personalno gospodina Šoškića, u pitanju je odbrana nezavisnosti ove institucije.
I u prethodnom periodu smo imali iskustva da donesemo pojedine zakone, a da onda kasnije pod pritiskom EU i pod pritiskom Brisela dođemo u situaciju da moramo da ih menjamo. Zato je glupo trošiti vreme i poslanika i novac građana Srbije za zasedanje i za donošenje zakona koji će kasnije morati da pretrpe određene promene.
Videćete da će odgovor Brisela na sve ovo što se dešava biti oštar i videćete da će ovo faktički biti pokazatelj da sve one priče o departizaciji, a to će građani Srbije dobro prepoznati, padaju u vodu i da apsurd doživljava svoj vrhunac time što smo od priče o tome da na glavnim mestima, na direktorskim mestima u javnim preduzećima i ustanovama ne treba da se nalaze partijski ljudi, došli u situaciju da ćemo menjati čelnog čoveka nezavisne institucije da bismo na njegovo mesto postavljali partijske kadrove.
Dakle, još jednom govorim, ovo je stvar principa, ovo je star evropskih vrednosti, ovo je stvar evropskih standarda. Ukoliko je ova vlada proklamovala kao svoju ideju, kao svoju programsku platformu, put Srbije ka EU, ukoliko je proklamovala promene, reforme, nisu reforme vraćanje na vrednosti onih političkih struktura koje su Srbiju i dovele u situaciju da postane svaka grana privrede, svaka institucija partijski plen, reforme su ono što je obećavano u kampanji, bez obzira što su se često sučeljavali stavovi članica vladajuće koalicije, ali svi su obećali jedno i to ćete naći na stranama "Blica", ko god bude izguglovao, da su čelni ljudi političkih stranaka potpisali departizaciju.
Kažem vam, kada dolazi do postavljanja partijskih ljudi na čela nezavisne institucije, šta će onda biti sa javnim preduzećima?
Još jednom, molim vladajuću koaliciju da pokuša da se izbori sa željom da na sve čelne funkcije postavi svoje ljude. Postoje i druga javna preduzeća, postoji i drugi način da se zadovolje partijski kadrovi, ali vas molim da to ne činiti sa NBS, pošto će, ukoliko se namera bude ostvarila, ovo sigurno usporiti put Srbije ka EU. Hvala vam.

Poštovane kolege poslanici, poslanice, poštovani predsedniče, ako bismo želeli da ne izgubimo veze sa dijasporom i da posvetimo pažnju resoru dijaspore, onda je neophodno da prihvatimo ovaj amandman, kako bi se resor dijaspore stavio u sastav Ministarstva spoljnih poslova. Argumenata za to ima mnogo.
Prvo, u okviru Ministarstva spoljnih poslova već postoji Direkcija za dijasporu, pa nije celishodno, ni logično, ni racionalno praviti paralelni državni organ koji će se baviti tim istim poslom. Ako uređujemo državu i društvo, to treba da radimo kvalitetno i temeljno i voditi računa o činjenicama. Ovakvim zakonskim rešenjem bilo bi ukinuto ne samo Ministarstvo za dijasporu, već i delokrug rada tog ministarstva, a to je očuvanje, jačanje i ostvarivanje veza države Srbije sa oko 3,5 miliona naših ljudi i preko 1.300 organizacija na svih pet kontinenata. To je veoma loša poruka koju ćemo poslati našim ljudima. Oni će to shvatiti kao da smo ih se odrekli.
Znate za slične apele koje su predstavnici naših udruženja iz dijaspore već upućivali predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću i nadam se da ćete i to uzeti u obzir, s obzirom da je kampanja SNS bila personalizovana, poprilično, i da je tu kampanju upravo vodio predsednik Srbije i smatram da bi trebalo poslušati one apele ljudi iz dijaspore i uslišti sve njihove molbe, s obzirom da su oni, u poslednjih nekoliko decenija, bili ključ stabilnosti ekonomije i privrede u Srbiji.
Deo našeg pravnog sistema čini Zakon o dijaspori i Srbima u regionu, koji je usvojen 2009. godine i koji će defakto biti nemoguće primenjivati, s obzirom da je zakonom propisano da poslove obavlja ministarstvo nadležno za poslove dijaspore, a to svakako nije kancelarija. Dakle, to mora biti ministarstvo. Ako ostane ovakvo zakonsko rešenje, neće biti ministarstva nadležnog za poslove dijaspore, a kancelarija, odnosno posebna služba koju će osnovati Vlada, neće imati mandat, ni kapacitet da navedene poslove adekvatno obavlja.
Posebno naglašavam da je prilikom pisanja Zakona o dijaspori Srbima u regionu namerno korišćena sintagma – Ministarstvo nadležno za poslove dijaspore, a ne Ministarstvo za dijasporu, kako bi se u budućnosti izbegla i prevazišla upravo ovakva situacija. Donošenje Zakona o dijaspori Srbima u regionu predstavljalo je i predstavlja istorijski pomak ka unapređenju odnosa sa dijasporom i Srbima u regionu. Njegovim usvajanjem Republika Srbija iskazala je čvrstu rešenost da bude država koja iskazuje istinsku brigu za svoje sunarodnike koji žive i rade u inostranstvu, kao i istinsku brigu za očuvanje srpskog nacionalnog identiteta. O tome danas svedoči činjenica da država u regionu, po uzoru na Zakon o dijaspori i Srbima u regionu, koji je usvojila Republika Srbija i njegova zakonska rešenja, ugrađuju slične zakonske akte koji regulišu navedenu oblast. Na primer, to već čini Hrvatska i čini Slovenija.
Od osnivanja Ministarstva za dijasporu do danas, kada planirate da ga ukinete, uređene su veoma važne stvari vezane za uključivanje, ponavljam, oko tri i po miliona naših ljudi i preko hiljadu i trista organizacija u društvene, političke, ekonomske i sve druge tokove zemlje, njihovog porekla koju, možemo slobodno reći, više vole nego mi koji živimo u njoj, jer oni to dokazuju svojim stalnim učestvovanjem u životu Srbije, stalnom težnjom za ulaganjem, stalnom težnjom da se vrate u Srbiju, a mislim da država Srbija u proteklih nekoliko decenija nije dovoljno vodila računa o svojoj dijaspori.
Nacionalna strategija koja je usvojena osnovana je i uspešno funkcioniše i sa Skupštinom koju čini 45 delegata iz celoga sveta. Šta će biti sa tim ljudima? Šta će biti sa svim onim poslom koji je u prethodnom periodu obavljen, a koji se tiče veza između Srbije, dijaspore i Srba u regionu? Često volimo da govorimo kako smo patriote, a kada to treba na delu da se pokaže nekako nam manjka i želje, a čini mi se u ovom slučaju da je više stvar kompromisa i da bi se zadovoljili pojedini ministarski apetiti i stranački apetiti mi smo spremni, odnosno buduća Vlada je spremna da se odrekne dela nacionalnog korpusa koji čini gotovo polovinu ukupnog nacionalnog korpusa.
Razlog za uspostavljanje čvršćih veza leži u ekonomskom potencijalu srpske dijaspore. Prema procenama Svetske banke, svake godine na osnovu deviznih doznaka naših iz dijaspore u Srbiju ušlo je oko pet milijardi dolara. To je ono o čemu upravo pričam, a ovaj izraz govori da smo trinaesta zemlja na svetu po učešću deviznih doznaka iz dijaspore u ukupnom društvenom bruto proizvodu. To je jedan od razloga što se u Srbiji živi nešto bolje nego što zvanične statistike pokazuju i to je još jedan pokazatelj zbog čega je neophodno i zbog Srba koji žive u Srbiji i zbog građana Srbije, a ne samo Srba, poštovati veze sa dijasporom.
Ukidanjem delokruga rada koji se tiče dijaspore ne postiže se ni ušteda u budžeta, koja iznosi 0,02% od ukupno budžeta, već to predstavlja i znači najveći šamar celokupnoj dijaspori, koji će višestruko koštati državu Srbiju i poljuljano poverenje koje je jedva uspelo, koliko toliko, da se ublaži. Ovom odlukom će odnos matice i dijaspore pasti na najniži mogući nivo i smatram da više nikada nećemo moći da računamo na srpsku dijasporu kao na budući potencijal, ulaganje Srbije i u njen privredni razvitak.
Dakle, ponoviću još jednom, ovim se prekida očuvanje veza sa trećinom našeg stanovništva koje živi van granica zemlje. Ovim se prekida očuvanje nacionalnog, verskog, kulturnog, jezičkog i svakog drugog identiteta, doprinos poboljšanju imidža naše zemlje i našeg naroda. Svi oni koji žive u dijaspori daju svoj doprinos, a ovim će biti demotivisani da na adekvatan način zastupaju Srbiju. Nužno je da Srbija i u budućnosti tretira na poseban način ljude koji žive van Srbije. Predloženim uređenjem delokruga Ministarstva za dijasporu napuštate Srbe koji žive u Hrvatskoj, Albaniji, Crnoj Gori, Makedoniji, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, prepuštate ih asimilaciji i ostavljate ih u podređenom položaju u odnosu na većinsko stanovništvo. Hvala.

Moje poštovanje. Govoriću o amandmanu 38. na Predlog zakona o ministarstvima i na taj način pokušati da usmerim diskusiju na temu koja je na današnjem dnevnom redu.
Jako je bitno, pored argumenata koje su iznele moje kolege iz DSS i iz DS i LDP, da postavimo pitanje – po kom kriterijumu je određen rok od 45 dana da bi jedan službenik u ministarstvu dokazao da li valjano radi svoj posao ministru.
Ako je praksa da se Vladi daje rok od 100 dana, onda ne znam koji je kriterijum uziman za 45 dana. Ako se borimo za departizaciju, ministar koji dolazi na mesto ministra u određeno ministarstvo je partijski funkcioner, a ljudi koji su izabrani na rukovodeća mesta u ministarstvima su prošli konkurse. Da li je departizacija da stranački funkcioner po slobodnoj volji nakon 45 dana, a svi znamo da za 45 dana ministar novi može samo da se upozna sa delokrugom svoga rada, da li je logično da on otpušta državne službenike? Po tom principu, po toj intenciji znamo o čemu se radi i molio bih da sva ona predizborna obećanja počnu da se poštuju iz razloga što neće biti strpljenja ni kod opozicije, kao što nema ni strpljenja ni kod vlasti. Hvala.

Samo radi istine, poštovane kolege, poštovani predsedniče, SPO nikada nije bio u vladi Mirka Marjanovića i molio bih u daljem toku rasprave da se koriste samo činjenice.

Dame i gospodo, Ekspoze budućeg mandatara pisan je s brda-s dola. Liči na jednu kontradiktornu bajku, koja je i nepismena u nekim svojim delovima.
Kontradiktornost se vidi na samom početku ovog ekspozea, gde on kaže da svi očekuju da Ekspoze bude širok i nabijen opštim mestima, a vreme u kojem živimo nameće nam drugačiji pristup. Ekspoze je kucan na 22 strane. Toliko o tome koliko je uzak.
U jednom svom delu kaže da je Srbija je i dalje zemlja izneverenih očekivanja i propuštenih prilika, učinjene su krupne greške, neke i kriminalne prirode u privatizaciji društvene svojine, upropašćeni su ogromni privredni potencijali, itd, itd. Ovde se nigde ne pominje uzrok postradanja Srbije.
Niko nema snage iz vladajuće koalicije, nema ni mandatar da obeleži devedesete godine 20. veka, da ih se odrekne, da kaže šta je pravi uzrok zbog čega se Srbija nalazi u ovoj situaciji.
Mnogi u Srbiji zaboravljaju kroz koji smo period prošli i ko su bili akteri političkih dešavanja koja su nas dovela u ovu situaciju u kojoj se sada nalazimo.
Onda kaže - program svake vlade u demokratskim društvima sledi iz izbornih programa onih političkih grupacija koje su dobile poverenje građana na izborima. I ovo je poprilično netačno. Na ovim izborima učestvovale su političke partije koje su kandidovale politike koje se ni u kojoj meri i ni u kom obliku nisu mogle susresti sada, večeras, prilikom konstituisanja ove vlade.
Svi znamo ko je učestvovao na izborima, ko je koga podržavao, ko je u Areni na završnom mitingu, prilikom promovisanja pred drugi krug politike Borisa Tadića učestvovao u toj njegovoj podršci i znamo da politička realnost i podrška koju ova vlada ima u narodu je daleko, daleko manja od one podrške koju ima u parlamentu. Zato 150 poslanika vladajuće koalicije ili onih koji će podržati ovu vladu ništa, apsolutno ništa ne znači.
Sada dolazimo do onoga što sam rekao da je ova bajka poprilično nepismena, jer se govori o tome da su potrebe postizanja širokog političkog konsenzusa na strani 3. Konsenzus ne može biti ni širok, ni uzak, konsenzus je konsenzus i to bi trebalo da znaju oni koji su pomagali budućem premijeru u sastavljanju ovog ekspozea.
Drugi veliki problem jeste ogromno socijalno raslojavanje na najveći broj siromašnih i jedan odsto privilegovanih i bogatih, koji se izdvajaju od ostatka društva. Da li treba beležiti ko su ti ljudi? Ko su tajkuni? Tajkuni su oni ljudi koje je proizveo Miloševićev establišment. Tajkuni su oni ljudi koji su za vreme devedesetih godina, koristeći političke veze i pokrivku Miloševićevog šinjela, zavladali Srbijom i umesto da se pitamo na koji ćemo način i koja su dugovanja tih tajkuna i na koji ćemo način njih oporezovati, mi ovde govorimo o solidarnosti, o milosrđu, govorimo o Srbiji jednakosti.
Ovu vladu čine političke stranke koje su različitih političkih uverenja, i levice i desnice, pa ne znam kako onim političkim partijama koje se zalažu za desnicu ne smeta društvo jednakih. Trebalo bi stvoriti društvo jednakih šansi, svaka solidarnost je milosrđe.
Od privrednika tražim tri stvari:1) da ne otpuštaju radnike i da im redovno isplaćuju zarade; 2) da plaćaju porez i da rade u okviru zakona;3) da investiraju u Srbiji i ne iznose kapital napolje.
Pisala je štampa da tajkuni duguju pet milijardi evra za poreze i ostale doprinose državi Srbiji. Pa, ne možemo mi od njih tražiti tri stvari, da ne otpuštaju radnike i da im redovno isplaćuju zarade i da plaćaju poreze, postoji kaznena politika i postoje obaveze.
Uzmimo primer Norveške. U Norveškoj onaj ko je bogatiji i ko ima veća primanja daleko veće kazne i doprinose plaća. Kaznena mera čoveku koji ima pet miliona evra u banci i čoveku koji je na ivici egzistencije prilikom kažnjavanja od 5.000 dinara nije ista. Kaznena mera čoveku koji ima pet miliona evra mora biti mnogo veća.
Sada opet dolazimo do kontradiktornosti, gde nema razvoja, štednja je lažno pitanje i Srbiji je potrebno jedno i drugo, jer se u jednom drugom pasusu govori o tome da ne treba stezati kaiš građanima Srbije.
Govori se o tome da treba doneti novi zakon o javnim nabavkama. Ministar policije, bivši zamenik ili još uvek zamenik premijera, koji pretenduje da bude premijer, niko mu nije branio za ovo vreme da on podrži u ovom parlamentu zakon o javnim nabavkama koji su predložili njegovi koalicioni partneri. Ne znam zbog čega tek sada shvata da je taj zakon toliko dobar.
Onda dolazimo do toga da ćemo uložiti više novca u sisteme za navodnjavanje itd. To je još jedan deo bajke, Srbija se nalazi u dramatičnom stanju. Srbija se nalazi u veoma lošem stanju i to je jedan od budućih ministara rekao, da je državni budžet prazan. Žao mi je što to nije rekao u kampanji. Verovatno je čuvao svoje pozicije za neku eventualno drugu koaliciju.
Mene interesuje i hoću da dobijem odgovor, ako je budžet države Srbije prazan, hoće li moj otac u septembru primiti penziju, hoće li radnici primiti platu?
Onda govorimo o uspostavljanju pravne države, vladavine prava, a ukinuto je Ministarstvo za manjinska i ljudska prava. Interesuje me jedno pitanje, ova vlada je ukinula Ministarstvo za manjinska i ljudska prava, a ima ministra bez portfelja. Mnogi me pitaju, a zarad javnosti bi trebalo to da objasnite, šta će to raditi ministar bez portfelja, koje je to njegovo zaduženje, čime će se baviti u budućem periodu u narednom mandatu ove vlade.
Kaže – podržavamo zahteve za otvaranje dosijea tajnih i policijskih službi na način koji neće ugroziti bezbednosni sistem zemlje. Na ovaj način i Jova Kapičić može da otvori tajne policijske dosijee. Šta to znači? To znači da će na onaj isti način, kao kada je SPO pre dve godine, krajem 2010. godine, u ovom parlamentu predložio zakon o otvaranju dosijea, biti tretirana ta materija. Sve bivše komunističke zemlje su otvorile tajne dosijee i nigde nije pao bezbednosni sistem. Zato ne vidim nikakvu bojazan da će baš u Srbiji pasti bezbednosni sistem ukoliko se transparentno, kao u ostalim zemljama, kao u istočnoj Nemačkoj, kao u Slovačkoj, kao u Češkoj budu otvorili tajni dosijei. Problem je druge prirode, problem je u tome što su u Bugarskoj otvoreni tajni dosijei i što je Komisija za otvaranje tajnih dosijea utvrdila da su četvorica ministara, i to demokratskih ministara, posle 2000. godine bili saradnici službi bezbednosti, da je preko 200 diplomata bilo u saradničkoj mreži njihovih tajnih službi, da je 11 od 15 bugarskih vladika takođe bilo u saradničkoj mreži njihove tajne policije.
Govori se o auto-putevima kao da živimo u Švajcarskoj. Dva auto-puta ćemo izgraditi, a za četiri godine nismo izgradili ni 10 kilometara auto-puta.
Onda se govori o nerešenim ubistvima novinara. Svake godine lider SPO i ja, ili često, ili svake godine, odemo u Svetogorsku ulicu, znamo gde je ubijen Slavko Ćuruvija, nikada nisam video nijednog člana vaše partije da je došao tamo. Ne znam šta je to u prethodne četiri godine činilo tajnim sva ta politička ubistva, zbog čega ona nisu procesuirana i zbog čega nisu pokušane da budu istrage dovedene do kraja ili da se procesuiraju do kraja.
Onda kaže: "Vlada Srbije će nastaviti da održava i jača veze sa našim sunarodnicima u svetu", a ukinuto je Ministarstvo za dijasporu.
Sada postavljam jedno pitanje koje je veoma bitno. Ukinuto je Ministarstvo za dijasporu, a danas je izašao intervju, piše: "Novi ministar za kulturu, informisanje i dijasporu", naslov intervjua je "Razvićemo bolji odnos sa dijasporom", on kaže.
Ne znam da li su svi vaši ministri obavešteni kako je izgledao zakon o ministarstvima i koji su im resori pripali? Može neko da vam pomogne u tome, nije nikakav problem. Ja mogu reći budućem ministru za kulturu da je Ministarstvo za dijasporu ukinuto i da nije u svrsi dobrog obavljanja ili obnavljanja veze sa dijasporom, da se lažno predstavljamo i da dajemo intervjue kao ministar za dijasporu. Ova vlada još nije izabrana, tako je rekao premijer, pa nije mogao biti ni izabran ministar za dijasporu. Vi to imate na sajtu "Koreni", list Srba u rasejanju, njegov današnji intervju.
Tako da mi ovaj ekspoze ne uliva nadu da će se Srbija zaposliti, da će biti otvorena vrata novim investicijama, niti se nazire privredni oporavak.
Moram povući neke paralele, moram se vratiti u ono vreme koje vi želite očigledno da zaboravite. Slom Jugoslavije počeo je kada je Slobodan Milošević pokrao devizne rezerve, nakon toga deviznu štednju građana, a naposletku i zajam, dolazimo do gospodina Čanka, za preporod Srbije. To je donelo kratkotrajnu korist Miloševiću. Međutim, zajednička država se raspala. Po Srbe sve je bilo veoma krvavo i tragično.
Ekonomski analitičari, to možemo pročitati u svim medijima, predviđaju da postoje namere da se napadnu devizne rezerve zemlje i to bi značilo povratak, verovatno, u devedesete. Ne želim u ovo da verujem i nadam se da će biti veliki otpor i građana Srbije i svih političkih partija i da će brzo uslediti reakcija i MMF-a i Evropske unije.
Hteo bih još nešto da kažem. Ovih dana, a u to se uključila i opozicija, mnogo se priča o hapšenjima. Mi nemamo ništa protiv toga da se žigoše prošla vlast, ali ne samo njena polovina, a ona druga polovina koja će činiti buduću vladu, da bude amnestirana, i još da se pojedini ljudi iz te druge polovine koriste kao janičari da napadaju svoje bivše koalicione partnere. To nije samo vraćanje u devedesete, to je dublje i dalje. To nas dovodi do perioda osmanske vlasti. U Francuskoj nikada trgovi nisu bili puniji nego kad su odsecane glave ljudima. Nikada se nije snažnije pevalo Titu i partiji nego onda kada su tajno ubijani i zatrpavani na stotine hiljada ljudi.
Pitaću vas još nešto, ministre. Rezolucija 1481 Parlamentarne skupštine Saveta Evrope traži da vlade bivših komunističkih zemalja osude sve zločine totalitarnih komunističkih režima. Komisija za otkrivanje imena ubijenih ljudi od 1944. do 1946. godine, i pobacanih u tajne grobnice, do sada je utvrdila imena 27.000 ljudi. Da li ćete poslušati Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope? Da li taj evropski put podrazumeva da prihvatamo samo ono što nam odgovara, a ono što nam ne odgovara da odbacujemo? Reći ćete mi da li su te žrtve, tih 27.000 imena ljudi, pošto kažete da se nećete osvrtati u prošlost, da nećete Srbiju deliti na četnike i partizane a, verujte mi, vaša partija je u prošlosti najviše i učinila da oni budu podeljeni, pitam vas da li su to žrtve za ovu državu i na koji će način biti tretirana mesta gde su ti ljudi pobacani?
Svaka vlast kvari, apsolutna vlast kvari apsolutno. Zato ne mogu da shvatim zašto su i skupštinski odbori za bezbednost u rukama vlasti.
Za sada ovoliko. Verovatno ću se kasnije javiti, kada budem čuo diskusije, da dalje govorim u vezi sa ekspozeom i budućim programom vlade. Hvala vam.

Nemate razloga za takvim tonom, nemate razloga da se nervirate.
(Ivica Dačić: Vi mi kažete da sam nepismen.)
Ja nisam vama direktno rekao da ste nepismeni. Rekao sam da je tekst ekspozea koji sam dobio, jer on ne može da se vidi u usmenom izlaganju, nepismen. Za to su možda krive i tehničke službe. Mogu da pokažem onome ko je kucao gde je pogrešio.
Što se tiče Vuka Draškovića, što se tiče SPO, o našoj istoriji, o nama, o našoj borbi za demokratsku i evropsku Srbiju, najbolje govore spomenici tragične sudbine ljudi koji su izgoreli kao na lomači na Ibarskoj magistrali, dva atentata na Vuka Draškovića, na Ibarskoj magistrali i u Budvi, stalno prisluškivanje od strane službi bezbednosti i pokušaji da se taj čovek ukloni sa političke scene. Ne znam da li je neko od političkih lidera doživeo takvu sudbinu i ne znam da li bilo kome sa kime si dobar onaj ko mu je prijatelj može tako nešto da učini?
Vaše ponašanje, uz dužno poštovanje i podršku za sve što je dobro, i uz komunikaciju koju imam i sa članovima vaše stranke i sa vama, ne pokazuje vaše pravo lice. Verujem da ste vi drugačiji, da nećete govoriti u budućnosti da ako vas komarci ujedaju da ćete vi uzvratiti. Vlast treba da bude meta opozicije, a ne koplje prema opoziciji. To sve savremene demokratije odlično znaju. To su evropske vrednosti koje se moraju poštovati.
Ništa, ali apsolutno ništa vam nisam rekao uvredljivo, da biste se ponašali kao da ste pogođeni nekakvom uvredom za koju nema opravdanja…
(Predsednik: Obratite pažnju na vreme, gospodine Jugoviću.)
Kažem vam – za sve ono što je dobro, imaćete podršku SPO, ali za sve ono što se delom i večeras pokazalo, bićemo najoštrija opozicija.

Samo bih hteo da se obratim budućem premijeru. Mislim da ste bili dužni da kažete da je Vuk Drašković pod obezbeđenjem, da ima obezbeđenje zato što je jedan od najugroženijih ljudi u Srbiji i da to nije pitanje ničije dobrote. Hvala.